POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVORZA USTANOVE KULTURE OD ZNAČAJA ZA GRAD BEOGRAD("Sl. list grada Beograda", br. 41/2007) |
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor), u skladu sa zakonom uređuju se: prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, ustanova koje obavljaju delatnost kulture, zaštita zaposlenih na radu, plate, naknade plate i ostala primanja zaposlenih, prava sindikata i poslodavaca, kao i međusobni odnosi osnivača i poslodavca.
Ovaj ugovor zaključuje se između osnivača i sindikata, u ime svih zaposlenih u ustanovama kulture koje obavljaju delatnost kulture od značaja za grad Beograd.
Osnivačem, u smislu ovog ugovora, smatra se grad Beograd.
Zaposlenim, u smislu ovog ugovora, smatra se lice koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Poslodavcem, u smislu ovog ugovora, smatra se ustanova koja je osnovana za vršenje delatnosti kulture od značaja za grad Beograd.
Ustanove kulture od značaja za grad Beograd su određene Odlukom o određivanju ustanova kulture od značaja za grad Beograd.
Osnivač obezbeđuje ustanovama materijalne, tehničke i druge uslove za nesmetano obavljanje delatnosti, prati rad, preduzima mere za otklanjanje negativnih okolnosti koje mogu uticati na vršenje delatnosti i preduzima mere na unapređenju delatnosti.
Poslodavci preduzimaju organizaciono-tehničke mere za izvršenje posla, kvalitet i obim programa.
Odredbe ovog ugovora predstavljaju osnov za izradu i zaključivanje kolektivnih ugovora kod poslodavca iz člana 1. ovog kolektivnog ugovora, i imaju snagu obaveznosti za osnivača, poslodavce i sve zaposlene u ustanovama.
Kolektivnim ugovorima kod poslodavca ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi zaposlenih od prava utvrđenih ovim ugovorom, a moguće je utvrditi i veća prava u skladu sa zakonom.
Kolektivnim ugovorima kod poslodavca biće obuhvaćene sve specifičnosti ustanova koje proističu iz delatnosti koju ustanove obavljaju.
Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava opšte uslove utvrđene zakonom i posebne uslove predviđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u ustanovi (u daljem tekstu: Pravilnik)
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi od utvrđenih zakonom i ovim ugovorom.
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući da pod uslovima i na način propisan zakonom i ovim ugovorom, ostvaruje prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom.
Poslodavac je dužan da po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava omogući sindikalnoj organizaciji ustanove uvid u primenu ovog ugovora i ostvarivanje prava zaposlenih.
Odluku o zasnivanju radnog odnosa sa zaposlenim donosi direktor ustanove.
Radi prijema u radni odnos, direktor ustanove može: objaviti oglas u dnevnim ili specijalizovanim novinama, prijem u radni odnos realizovati u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje (a u skladu sa podacima o uslovima koji su Pravilnikom predviđeni za obavljanje određenih poslova).
U slučaju objavljivanja oglasa, direktor donosi odluku o izboru između prijavljenih kandidata u roku od 15 dana od dana isteka roka navedenog u oglasu za podnošenje prijava.
Poslodavac će pre zaključivanja ugovora o radu, kandidata obavestiti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima koja se odnose na organizaciju rada i poslovanja, kao i o uslovima i pravilima koja kod poslodavca važe u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa, pravima i obavezama koja proizilaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu, tako što će izabranom kandidatu omogućiti da se upozna sa odredbama Pravilnika i ostalih opštih akata koji se odnose na njegov radno-pravni status.
Radni odnos se zasniva ugovorom o radu, pod uslovima propisanim zakonom i ovim ugovorom.
Ugovor o radu smatra se zaključenim kada ga potpišu zaposleni i direktor.
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i direktor na neodređeno ili određeno vreme u skladu sa zakonom.
Ugovor o radu se zaključuje pre stupanja na rad zaposlenog.
Ugovor o radu obavezno se zaključuje u pisanom obliku i sadrži sledeće elemente:
- naziv i sedište poslodavca,
- ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta odnosno boravišta zaposlenog,
- vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog,
- vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja,
- mesto rada,
- način zasnivanja radnog odnosa - na neodređeno ili na određeno vreme,
- trajanje ugovora ukoliko je zaključen na određeno vreme,
- dan početka rada,
- radno vreme - da li se radni odnos zasniva sa punim, nepunim ili skraćenim radnim vremenom,
- primanja po osnovu rada,
- rokove za isplatu plate i drugih primanja zaposlenog,
- trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena,
- dužinu i način korišćenja dnevnog, nedeljnog i godišnjeg odmora,
- vreme trajanja plaćenog odsustva,
- prava i obaveza u slučaju neplaćenog odsustva.
Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze između zaposlenog i poslodavca, a na prava i obaveze koja nisu posebno regulisana ugovorom o radu primenjuju se odredbe zakona i ovog ugovora.
Direktor zasniva radni odnos ugovorom o radu na određeno vreme.
Radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka vremena na koje je direktor imenovan, odnosno do donošenja rešenja o razrešenju.
Ugovor o radu sa direktorom zaključuje upravni odbor ustanove.
Zaposleni može da zasnuje radni odnos na određeno vreme u sledećim slučajevima:
1. za obavljanje određenog posla koji je sezonskog karaktera,
2. za rad na određenom projektu,
3. ukoliko dođe do povećanja obima posla koji traje određeno vreme i za vreme trajanja tih potreba,
4. kada treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan,
5. u svojstvu pripravnika.
Radni odnos za slučajeve iz stava 1. tač. 1. do 3. neprekidno ili s prekidima ne može da traje duže od 12 meseci.
Pod prekidom se ne smatra prekid rada kraći od 30 radnih dana.
Radni odnos iz stava 1. tačka 4. može se zasnovati sa trajanjem do povratka privremeno odsutnog zaposlenog.
Pod privremeno odsutnim zaposlenim podrazumeva se zaposleni koji je privremeno sprečen za rad u skladu sa odredbama Zakona o radu.
Radni odnos iz stava 1. tačka 5. može se zasnovati sa trajanjem koje je predviđeno za obavljanje pripravničkog staža.
Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme ako zaposleni nastavi da radi na istim poslovima, najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos.
Za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme poslodavac ne objavljuje oglas, a odluku o zasnivanju radnog odnosa sa određenim licem i zaključivanju ugovora o radu donosi direktor u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad.
Probni rad se ugovara samo za poslove za koje je predviđen kao uslov Pravilnikom i u trajanju koje je predviđeno navedenim aktom, ali ne duže od šest meseci.
Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana.
Probni rad u smislu ovog ugovora, ne može se utvrditi za pripravnika.
Radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodređeno ili na određeno vreme.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, Pravilnikom i ugovorom o radu nije drugačije određeno.
Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo vrstu i stepen stručne spreme, ako je to uslov za rad na određenim poslovima utvrđen zakonom ili Pravilnikom.
Dužina trajanja pripravničkog staža urediće se kolektivnim ugovorom kod poslodavca u zavisnosti od specifičnosti ustanove i stepena stručne spreme pripravnika, s tim što pripravnički staž ne može da traje duže od godinu dana, ako zakonom nije drugačije određeno.
Licu koje u trenutku prijema u svojstvu pripravnika ima radni staž kraći od vremena pripravničkog staža utvrđenog za pripravnika sa istim stepenom stručne spreme, poslodavac može priznati taj staž kao deo pripravničkog staža ukoliko je lice radilo na istim ili srodnim poslovima.
Za vreme pripravničkog staža pripravnik se osposobljava za vršenje određenih poslova kroz praktičan rad po programu koji donosi direktor za navedene poslove i za to vreme ostvaruje zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ugovorom o radu.
Pripravnik koji je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, i koji je sa uspehom položio stručni ispit, po isteku pripravničkog staža raspoređuje se na poslove na koje je primljen.
Raspoređivanje se vrši ugovorom o radu.
Pripravniku koji je primljen na neodređeno vreme i nije položio stručni ispit, radni odnos prestaje istekom vremena koje je u ugovoru o radu navedeno kao vreme pripravničkog staža.
Pripravniku koji je primljen na određeno vreme bez obzira na rezultate polaganja ispita, radni odnos prestaje istekom roka koji je naveden u ugovoru o radu kao pripravnički staž.
OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE
Poslodavac je dužan da sačini program stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih, u skladu sa svojim potrebama, najkasnije mesec dana od usvajanja budžeta grada Beograda za godinu za koju se program sačinjava.
Program iz stava 1. ovog člana realizuje se u skladu sa finansijskim planom, u okviru sredstava obezbeđenih iz budžeta ili iz sopstvenih sredstava.
Osnivač daje saglasnost na program stručnog usavršavanja koji se finansira iz budžeta.
Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o stalnom osposobljavanju i usavršavanju zaposlenih i da stvara potrebne materijalne, organizacione i druge uslove za ove potrebe.
Zaposleni, koga poslodavac uputi na stručno usavršavanje i osposobljavanje, potpisuje ugovor o međusobnim pravima i obavezama sa poslodavcem.
Ugovorom se uređuje pravo zaposlenog na naknadu plate, školarinu ili stipendiju, troškove stručnog osposobljavanja i usavršavanja, kotizacije i nabavke stručne literature, kao i obaveze zaposlenog koje ima prema poslodavcu po osnovu stručnog osposobljavanja i usavršavanja.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvrđuju se uslovi za stručno usavršavanje i osposobljavanje zaposlenih u skladu sa uobičajenim standardima i potrebama konkretnog poslodavca.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova u radnoj nedelji.
Po pravilu radni dan traje osam časova, a radna nedelja pet radnih dana.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili kolektivnim ugovorom kod poslodavca, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog - skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno (poslovi sa povećanim rizikom).
Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize, u skladu sa zakonom.
Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.
Radno vreme između 22 časa i šest časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i zaštite zaposlenih.
Rad u smenama mora se organizovati tako da zaposleni ne radi više od jedne radne nedelje noću, a duže može raditi noću samo uz njegovu pisanu saglasnost.
Zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena na zahtev poslodavca, kada kod poslodavca za tim postoji potreba iz razloga utvrđenih ovim ugovorom i to:
- elementarne nepogode,
- požara, eksplozije i slično,
- epidemije ili zaraze,
- saobraćajnog ili drugog udesa kojima su ugroženi životi i zdravlje ljudi,
- iznenadnog povećanja obima posla,
- neophodnosti da se obavi u određenom roku posao koji nije bio planiran,
- završetka neodložnih uredničkih, tehničkih i sličnih radova,
- otklanjanja kvara na sredstvima za rad.
Rad duži od punog radnog vremena ne može da traje duže od četiri časa dnevno, osam časova nedeljno, a najduže 240 časova u kalendarskoj godini, po zaposlenom.
Raspored radnog vremena utvrđuje direktor u okviru godišnjeg rasporeda radnog vremena.
Direktor utvrđuje nedeljni raspored radnog vremena.
Direktor, u skladu sa zakonom, može vršiti preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem, i to:
- kad to zahteva priroda posla radi obezbeđivanja potrebnog obima i kvaliteta usluga,
- u cilju bolje organizacije rada i racionalnijeg korišćenja sredstava rada,
- zbog racionalnog korišćenja radnog vremena u cilju izvršavanja određenih poslova u utvrđenim rokovima.
Zaposleni koji rade sa punim radnim vremenom, imaju pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta u skladu sa zakonom.
Dnevni odmor ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.
Vreme dnevnog odmora računa se kao vreme provedeno na radu u smislu ostvarivanja prava i obaveza iz radnog odnosa.
Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od dvanaest sati neprekidno.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje dvadeset četiri časa neprekidno.
Nedeljni odmor se po pravilu koristi nedeljom.
Direktor može da odredi i drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.
U slučajevima kada je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, mora da mu se obezbedi da svoj nedeljni odmor iskoristi u toku naredne sedmice.
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20, a najduže 35 radnih dana po svim osnovama.
Raspored korišćenja godišnjih odmora utvrđuje direktor na osnovu zahteva zaposlenog i prema potrebama obavljanja poslova.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi direktor u pisanoj formi i uručuje ga zaposlenom.
Zaposleni mogu da koriste kolektivni godišnji odmor po osnovu odluke direktora, a u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Dužina kolektivnog godišnjeg odmora utvrđuje se rešenjem direktora, s tim što ovako utvrđen odmor ne može trajati kraće od 20, niti duže od 35 radnih dana.
Minimalno trajanje godišnjeg odmora od 20 radnih dana uvećava se:
1. Po osnovu stručne spreme
- zaposlenom sa sedmim i šestim stepenom stručne spreme i posebnim ovlašćenjima i odgovornostima - 5 radnih dana,
- zaposlenom sa sedmim stepenom stručne spreme - 4 radna dana,
- zaposlenom sa šestim ili petim stepenom stručne spreme - 3 radna dana,
- zaposlenom sa četvrtim ili trećim stepenom stručne spreme - 2 radna dana,
- zaposlenom sa drugim ili prvim stepenom stručne spreme - 1 radni dan.
2. Po osnovu radnog iskustva
- zaposlenom koji ima 5 godina staža osiguranja - 2 radna dana,
- zaposlenom koji ima od 5 do 10 godina staža osiguranja - 3 radna dana,
- zaposlenom koji ima od 11 do 15 godina staža osiguranja - 4 radna dana,
- zaposlenom koji ima od 16 do 20 godina staža osiguranja - 5 radnih dana,
- zaposlenom koji ima od 21ž do 25 godina staža osiguranja - 6 radnih dana,
- zaposlenom koji ima od 26 do 30 godina staža osiguranja - 7 radnih dana.
3. Po osnovu doprinosa na radu - zaposlenom sa natprosečnim rezultatima u radu (koji je nagrađivan stručnim priznanjima i sl.) - do pet radnih dana po odluci direktora.
4. Po osnovu socijalnih uslova
- zaposlenom invalidu (invalidu rada i vojnom invalidu) - tri radna dana,
- samohranom roditelju sa detetom do četrnaest godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju - tri radna dana,
- davaocu krvi - jedan radni dan,
- zaposlenom čiji je član porodičnog domaćinstva teško oboleo u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju - do tri radna dana po odluci direktora.
5. Po osnovu uslova rada za zaposlene koji rade na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili kolektivnim ugovorom kod poslodavca, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog - pet radnih dana.
Ukoliko se stekne više uslova navedenih u tački 4. ovog člana, godišnji odmor uvećava se za pet radnih dana.
Zaposlenim sa 30 godina penzijskog staža utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u minimalnom trajanju od 30 radnih dana.
Zaposleni mlađi od 18 godina, kao i zaposleni sa preko 55 godina života, odnosno zaposlena sa preko 50 godina života imaju pravo na godišnji odmor u minimalnom trajanju od 30 radnih dana.
Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini:
- ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema šest meseci neprekidnog rada,
- ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor zbog prekida radnog odnosa dužeg od 30 radnih dana.
Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja se računa kao pet radnih dana.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na korišćenje godišnjeg odmora, niti mu to pravo poslodavac može da uskrati.
Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, zaposleni ima pravo na naknadu štete koja se utvrđuje na osnovu podnetog zahteva zaposlenog, u visini prosečne plate zaposlenog za prethodna tri meseca.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, izda potvrdu o iskorišćenom broju dana godišnjeg odmora.
Odsustvovanje sa rada uz naknadu zarade - plaćeno odsustvo
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine, u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u sledećim slučajevima:
1. sklapanja braka,
2. smrti člana uže porodice,
3. porođaja supruge,
4. selidbe domaćinstva,
5. sklapanja braka deteta zaposlenog,
6. zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom,
7. odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sednicama, konferencijama, kongresima, seminarima i na sindikalnim susretima koji se organizuju na nivou grada, pokrajine, Republike,
8. teže bolesti člana uže porodice zaposlenog,
9. polaganja ispita u okviru stručnog usavršavanja,
10. korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti,
11. članovima sindikata koji su izabrani u Organe međunarodnih sindikalnih organizacija,
12. polaganja ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrada magistarske teze, doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja, a na osnovu akta poslodavca koji se odnosi na stručno usavršavanje zaposlenih.
Vreme trajanja plaćenog odsustva iz stava 1. utvrđuje se kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ugovorom o radu.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ugovorom o radu mogu se utvrditi i drugi slučajevi korišćenja plaćenog odsustva iz stava 1.
Pored prava na plaćeno odsustvo iz stava 1. zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:
1. za slučaj smrti člana uže porodice - pet radnih dana,
2. dva dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan dobrovoljnog davanja krvi.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca može da se utvrdi pravo na plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet radnih dana, u smislu st. 1. i 4. ovog člana.
Plaćeno odsustvo se odobrava, na pisani zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaze o razlozima za korišćenje plaćenog odsustva).
Zaposlenom može biti odobreno plaćeno odsustvo duže od sedam dana u toku kalendarske godine u slučajevima utvrđenim kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Vreme provedeno na plaćenom odsustvu smatra se kao vreme provedeno na radu, uz ostvarivanje svih prava i obaveza iz radnog odnosa.
Rešenje o plaćenom odsustvu donosi direktor.
Odsustvo sa rada bez naknade zarade - neplaćeno odsustvo
Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade plate - neplaćeno odsustvo.
U slučaju odsustva zaposlenog sa rada bez prava na naknadu plate, prava i obaveze zaposlenog iz radnog odnosa miruju, osim prava utvrđenih zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Slučajevi u kojima se odobrava korišćenje odsustva zaposlenog sa rada bez prava na naknadu plate i dužina trajanja odsustva utvrdiće se kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Odsustvo zaposlenog sa rada bez prava na naknadu plate, u dogovoru sa neposrednim rukovodiocem, odobrava direktor na osnovu zahteva zaposlenog i odgovarajuće dokumentacije.
Rešenje o neplaćenom odsustvu donosi direktor.
Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom prava i obaveze iz radnog odnosa miruju.
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE ZAPOSLENIH
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi neophodne uslove za bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa zakonom, drugim propisima kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu i ovim ugovorom.
Poslovi sa povećanim rizikom utvrđuju se aktom o proceni rizika, u skladu sa zakonom.
Direktor ustanove je odgovoran za sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu.
Direktor je dužan da preduzima i druge propisane mere o bezbednosti i zdravlju na radu, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi, pod uslovima utvrđenim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.
Zaposleni koji radi na poslovima sa posebnim uslovima rada ima pravo na posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu, srazmerno stepenu opasnosti i štetnosti, u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom obezbedi korišćenje sredstava i opreme lične zaštite na radu.
Sredstva za sprovođenje programa mera o bezbednosti i zdravlju na radu utvrđuju se finansijskim planom i godišnjim programom poslovanja.
Zaposleni mora biti upoznat sa merama bezbednosti i zdravlja na radu i svojim pravima i obavezama, odnosno mora biti upoznat sa upotrebom sredstava i opreme za ličnu zaštitu na poslovima koje će obavljati.
Zaposleni imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu.
Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: Odbor).
Poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da u Odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika (broj predstavnika zaposlenih treba da bude veći za najmanje jedan od broja predstavnika poslodavca).
Sastav, postupak izbora i način rada Odbora, kao i njihov odnos sa sindikatom uređuju se kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da predstavniku zaposlenih odnosno Odboru omogući:
- uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu,
- da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu,
- da ih informiše o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
Predstavnik zaposlenih odnosno Odbor imaju pravo:
- da poslodavcu daju predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu,
- da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih,
- da zahtevaju vršenje nadzora od strane inspekcije rada, ako smatraju da poslodavac nije sproveo odgovarajuće mere za bezbednost i zdravlje na radu,
- da prisustvuju inspekcijskom nadzoru.
Poslodavac je dužan da predstavnika zaposlenih odnosno Odbor upozna:
- sa nalazima, predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada,
- sa izveštajima o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu,
- o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje.
Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor i sindikat, dužni su da međusobno sarađuju po pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac će u skladu sa svojim mogućnostima izdvajati sredstva, a najmanje u visini od 0,15% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec, za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su dužni da ga koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikat.
PLATE, NAKNADE PLATA I OSTALA PRIMANJA
Masa sredstava za plate zaposlenih u ustanovama kojima je osnivač grad Beograd, utvrđuje se na način utvrđen zakonom i podzakonskim aktima koje donosi Vlada Republike Srbije.
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću platu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Plata se isplaćuje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.
Plata se utvrđuje na osnovu:
- osnovice za obračun plata, koju utvrđuje Vlada Republike Srbije,
- koeficijenta koji se množi osnovicom,
- dodatka na platu,
- obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom.
Koeficijenti za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, utvrđuju se aktom Vlade Republike Srbije.
Koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu.
Naknada za ishranu u toku dana i regres za korišćenje godišnjeg odmora isplaćivaće se zaposlenima u skladu sa zakonom.
Ustanove koje ostvaruju prihode i izvan budžeta, mogu zaposlenima po osnovu tih prihoda uvećati plate prema rezultatima poslovanja ustanove u skladu sa zakonom.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca može se ugovoriti mogućnost uvećanja plate iz sopstvenih prihoda ustanove do 30%.
Kriterijumi za uvećanje plate iz stava 1. ovog člana su:
- kvalitet obavljenog posla,
- blagovremenost obavljenog posla,
- obim izvršenog posla.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca mogu se pored kriterijuma iz stava 2. ovog člana predvideti i drugi kriterijumi za uvećanje plate iz sopstvenih prihoda.
Odluka o uvećanju plate u skladu sa članom 62. ovog ugovora mora da sadrži i obrazloženje ispunjenosti kriterijuma predviđenih ovim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Osnivač i poslodavac se obavezuju da obezbede isplatu plata za zaposlene u ustanovama u sledećim rokovima:
- akontacija za tekući mesec između 15. i 20. u tekućem mesecu,
- konačan obračun plate do petog u narednom mesecu.
Zaposleni ima pravo na dodatak na platu i to:
- po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada, ostvarenu u radnom odnosu - 0,4% od osnovice,
- za rad na dan praznika koji je neradni dan - 110% od osnovice,
- za rad noću i rad u smenama (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana) - 26% od osnovice,
- za prekovremeni rad - 26% od osnovice,
Ako se istovremeno steknu uslovi za dodatak na platu po više osnova, iz stava 1. ovog člana, procenat uvećanja ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od utvrđenih osnova.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustva sa rada u visini 100% prosečne plate u prethodna tri meseca pre meseca u kome zaposleni odsustvuje sa rada u sledećim slučajevima:
- za vreme korišćenja godišnjeg odmora,
- za vreme odsustva sa rada na dan praznika koji je neradni dan,
- za vreme vojne vežbe i odazivanja na poziv državnih organa i organa lokalne samouprave,
- za vreme korišćenja plaćenog odsustva u slučajevima koji su utvrđeni zakonom i ovim ugovorom,
- za vreme prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog organa, ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zdravlja na radu.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca i to:
- u visini od najmanje 65% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Zarada ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene zakonom, ukoliko je privremena nesposobnost prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drugačije određeno,
- u visini 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, ako je ona prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drugačije određeno.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca i to:
- dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju,
- službena putovanja u zemlji, na osnovu naloga za službeno putovanje i to: pravo na punu dnevnicu, ako službeno putovanje traje duže od 12 časova, a na pola dnevnice ako traje duže od 8, a kraće od 12 časova. Dnevnica iznosi 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike,
- službena putovanja u inostranstvo na osnovu naloga za službeno putovanje - visina naknade za službeno putovanje u inostranstvo utvrđuje se posebnim propisima o izdacima za službeno putovanje u inostranstvo,
- za smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade - prema stvarnim izdacima koje zaposleni ima za ove namene dok boravi i radi van mesta sedišta poslodavca i van mesta svog prebivališta, s tim što se pod smeštajem smatra hotelski ili adekvatan smeštaj najviše do "B" kategorije.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca:
- otpremninu pri odlasku u penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti - u visini pet prosečnih zarada isplaćenih kod poslodavca u prethodna tri meseca pre meseca u kome se isplaćuje otpremnina. Tako isplaćena otpremnina ne može da bude niža od pet prosečnih zarada po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike,
- naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog,
- naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
Poslodavac je dužan da pod jednakim uslovima kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, posledica nezgode, profesionalnog oboljenja, povreda na radu i gubitka radne sposobnosti. Poslodavac se obavezuje da, u postupak javne nabavke usluge osiguranja, uključi predstavnika reprezentativnog sindikata.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca:
- solidarnu pomoć zaposlenom i članu njegove uže porodice, za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti, nabavke lekova, pomoći maloletnoj deci zaposlenog u slučaju smrti zaposlenog, u visini tri prosečne zarade zaposlenih u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a prema priloženoj urednoj dokumentaciji.
Poslodavac će u zavisnosti od raspoloživih sredstava i u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca isplatiti:
- zaposlenim ženama za 8. mart - do 50% od prosečne zarade - pod prosečnom zaradom smatra se prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, uz prethodno dobijenu saglasnost Osnivača;
- godišnje nagrade zaposlenima za Božićne praznike u jednakom iznosu do visine prosečne zarade u vanprivredi Beograda. Visina Božićne nagrade utvrđuje se u poslednjem kvartalu tekuće godine za narednu, uz prethodno dobijenu saglasnost Osnivača;
- jubilarnu nagradu zaposlenom za ukupan radni staž koji je navršio kod poslodavca, uz prethodno dobijenu saglasnost Osnivača i to:
10 godina - u visini jedne prosečne zarade isplaćene kod poslodavca tri meseca pre meseca u kome je navršio 10 godina radnog staža;
20 godina - u visini dve prosečne zarade isplaćene kod poslodavca tri meseca pre meseca u kome je navršio 20 godina radnog staža;
30 godina - u visini tri prosečne zarade isplaćene kod poslodavca tri meseca pre meseca u kome je navršio 30 godina radnog staža;
40 godina (35 godina za žene) - u visini četiri prosečne zarade isplaćene kod poslodavca tri meseca pre meseca u kome je navršio 40 godina radnog staža (35 godina radnog staža za žene).
Poslodavac može deci zaposlenih starosti do 15 godina života da obezbedi poklon za Božić i Novu Godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Članom uže porodice u smislu odredaba ovog ugovora, smatraju se bračni drug, deca, braća i sestre, roditelji, usvojenici i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.
Obezbeđivanje prava, visina i način isplate primanja iz čl. 69. i 70. ovog ugovora utvrđuju se kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Predstavnike zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru ustanove imenuje i razrešava Osnivač. Predstavnike zaposlenih u upravni i nadzorni odbor ustanove predlaže sindikat, a postupak za predlaganje i biranje članova upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih, vodi reprezentativni sindikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima u skladu sa statutom ustanove.
Ukoliko je u ustanovi organizovano više reprezentativnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajedničku akciju na predlaganju i biranju članova upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih, predlozi zaposlenih će se dostavljati direktoru poslodavca, srazmerno broju članova reprezentativnih sindikata.
Reprezentativni sindikat učestvuje u postupku statusnih promena ustanove, a posebno svojinske promene i ima pravo davanja mišljenja i predloga.
U ustanovama sa preko 50 zaposlenih može da se obrazuje savet zaposlenih koji ima od tri do pet članova.
Predsednik reprezentativnog sindikata po funkciji je član saveta zaposlenih.
Postupak za predlaganje, izbor i opoziv članova saveta zaposlenih, vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima.
Savet zaposlenih razmatra pitanja koja se odnose na ostvarivanje prava i obaveza zaposlenih iz rada i po osnovu rada, bliže utvrđena kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Upravni odbor donosi Pravilnik o rešavanju stambenih potreba zaposlenih, uz mišljenje reprezentativnog sindikata.
Upravni odbor je, pre donošenja Pravilnika o zaštiti na radu, dužan je da pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata.
Poslodavac će ovlašćenom sindikalnom povereniku, predstavniku sindikalne organizacije ili predstavniku organa sindikata van ustanove omogućiti da, po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava, izvrši uvid u primenu ovog ugovora i ostvarivanja prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije rešen u postupku pred organima ustanove.
PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog, zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, potpisnici ovog Ugovora utvrdiće pisanim dogovorom broj zaposlenih za čijim je radom prestala potreba u ustanovama kulture od značaja za grad Beograd.
Poslodavac je dužan da na osnovu dogovora iz stava 1. donese program rešavanja viška zaposlenih u skladu sa zakonom.
Pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba primenjivaće se kriterijumi utvrđeni programom rešavanja viška zaposlenih koji sačinjava poslodavac, i to posebno u slučaju kada zaposleni ostvaruje jednake rezultate u radu na istim poslovima.
ODGOVORNOST ZAPOSLENIH PO OSNOVU RADA
Zaposleni za svoj rad odgovaraju materijalno i disciplinski.
Zaposleni su disciplinski odgovorni za povredu radnih obaveza i dužnosti.
Povrede radnih obaveza i dužnosti mogu biti lakše i teže povrede.
Lakše povrede radnih obaveza i dužnosti jesu:
- neblagovremen dolazak na posao i odlazak s posla pre isteka radnog vremena ili neopravdano odsustvovanje s posla za vreme kad je obavezna prisutnost,
- nesavesno čuvanje službenih spisa ili podataka,
- neopravdan izostanak s posla jedan radni dan,
- neobaveštavanje o propustima u vezi sa zaštitom na radu,
- druge povrede koje su kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvrđene kao lakše povrede radnih obaveza.
Teže povrede radnih obaveza i dužnosti jesu:
- neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno vršenje radnih i drugih obaveza,
- političko delovanje u obavljanju poslova i radnih zadataka,
- nepristojno, uvredljivo ili na drugi način neprimereno ponašanje prema građanima, pravnim licima i drugim strankama u postupku pred organima ustanove,
- odbijanje davanja podataka ili davanje netačnih podataka državnim organima, drugim organizacijama, zajednicama i građanima, ako je davanje podataka propisano zakonom ili propisom donetim po osnovu zakona,
- zloupotreba službenog položaja ili prekoračenje ovlašćenja,
- nezakonito raspolaganje materijalnim sredstvima,
- postupci koji ometaju građane, pravna lica i druge stranke u ostvarivanju njihovih prava i interesa u postupcima pred organima ustanove,
- odbijanje izvršavanja poslova na koje je zaposleni raspoređen ili odbijanje izvršavanja naloga direktora odnosno neposrednog rukovodioca, bez opravdanih razloga,
- neopravdan izostanak s posla najmanje dva uzastopna radna dana,
- zloupotreba prava odsustvovanja u slučaju bolesti,
- odbijanje stručnog usavršavanja na koje se zaposleni upućuje,
- dolazak na rad u pijanom stanju ili uživanje alkohola ili drugih opojnih sredstava koja smanjuju radnu sposobnost u toku radnog vremena,
- odbijanje propisanog zdravstvenog pregleda,
- ponavljanje lakših povreda radnih obaveza,
- povreda prava i obaveza vezanih za status zaposlenog u ustanovi,
- neizvršavanje radne i druge obaveze u smislu propisa o štrajku.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, polazeći od specifičnosti poslova svake ustanove, utvrđuju se i druge povrede radnih obaveza i dužnosti, postupak za utvrđivanje povrede radnih obaveza i dužnosti, kao i mere koje se preduzimaju.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, polazeći od specifičnosti poslova svake ustanove, utvrđuju se povrede radnih obaveza i dužnosti za koje zaposleni pored disciplinske odgovornosti snosi i materijalnu odgovornost.
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanje uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima iz zakona i ovog ugovora, i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o pitanjima od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i uslove rada;
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
- da se upozna sa materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija u skladu sa mogućnostima kod poslodavca, bez plaćanja naknade i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njegov rad;
- da omogući predsedniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavlja funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i ovog ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade;
- da predsedniku - povereniku reprezentativnog sindikata sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje njegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne najmanje 30 plaćenih časova mesečno;
- da sindikalnim poverenicima i predsednicima sindikalnih podružnica drugih sindikalnih organizacija sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje funkcija, a ako se sporazum ne postigne, najmanje jednu polovinu od plaćenih časova koji se obezbeđuju za predsednika tog sindikata, srazmerno broju članova;
- da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na određenim mestima, pristupačnim zaposlenima i za to određenim;
- da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani, na osnovu zvaničnog poziva;
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih opredeli;
- da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice upravnog odbora, kao i predsednike drugih sindikata, kada se razmatraju inicijative koje uputi određeni sindikat ili odlučuje o pitanjima koja se odnose na materijalni položaj i prava i obaveze zaposlenih.
Predsednik reprezentativnog sindikata koji profesionalno obavlja svoju dužnost za vreme trajanja mandata ima pravo na naknadu zarada najmanje u visini zarade koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
Predsedniku sindikalne organizacije, imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku, članu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca, poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti da ih na drugi način stavi u nepovoljan položaj za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako postupa u skladu sa zakonom, ovim ugovorom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ugovorom o radu.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvrđuje se broj imenovanih ili izabranih sindikalnih predstavnika koji uživaju zaštitu u smislu stava 1. ovog člana, zavisno od broja članova sindikata kod poslodavca.
Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u ustanovi dužni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju ustanove i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i ovim ugovorom.
Minimum procesa rada i prava zaposlenih koji učestvuju u štrajku utvrđuje osnivač, uz prethodno pribavljeno mišljenje sindikata.
O utvrđenom minimumu procesa rada obaveštavaju se, pored ustanova, svi korisnici usluga ustanova, preko sredstava javnog informisanja, imajući u vidu da ustanove kulture obavljaju delatnost od značaja za grad Beograd.
Učesnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovlašćenja preduzimaju sve potrebne radnje za primenu njegovih odredaba.
Ovaj ugovor neposredno se primenjuje i osnov je za zaključivanje kolektivnih ugovora kod poslodavca - u ustanovama iz člana 1. ovog ugovora.
Na osnovu ovog ugovora, treba da se potpišu kolektivni ugovori kod poslodavca u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog ugovora.
Za praćenje primene, sporna pitanja i tumačenje odredaba ovog ugovora nadležna je komisija koju u roku od 30 dana od dana zaključivanja ovog ugovora, imenuje gradonačelnik grada Beograda, a sačinjavaju je po dva predstavnika - potpisnika ovog ugovora.
Članovi komisije biraju predsednika i sekretara iz sastava komisije.
Komisija je obavezna da potpisnicima svakih šest meseci dostavlja izveštaj o primeni ovog ugovora.
Zaključci i tumačenja doneti na komisiji, ako su jednoglasni, imaju obavezujuću snagu za sve učesnike u zaključivanju kolektivnih ugovora kod poslodavca.
Ovaj ugovor zaključuje se na period od tri godine.
Potpisnici ovog ugovora mogu ovaj ugovor sporazumno raskinuti ugovorom, ili otkazom samo jedne ugovorne strane.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor primenjuju se do razrešenja spornih pitanja, a najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja o razrešenju spornih pitanja započnu u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Izmene i dopune ovog ugovora vrše se na način i po postupku na koji je i zaključen.
Obaveza je da se na podnetu inicijativu za izmene i dopune ovog ugovora odgovori u roku od 30 dana od dana podnošenja inicijative.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe zakona.
Učesnici u zaključivanju kolektivnih ugovora kod poslodavca - u ustanovama kulture od značaja za grad Beograd, obavezni su da sve odredbe ovog ugovora ugrade u kolektivne ugovore koji će biti zaključeni u ustanovama.
Odredbe o platama regulisane ovim ugovorom primenjivaće se počev od obračuna plata za januar 2008. godine.
Danom stupanja na snagu ovog ugovora prestaje da važi Posebni kolektivni ugovor za ustanove kulture od značaja za grad Beograd ("Službeni list grada Beograda", broj 24/03).
Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda", a biće objavljen nakon što ga potpišu sve ugovorne strane.