PRAVILNIKO REŠAVANJU STAMBENIH POTREBA ZAPOSLENIH LICA U GRADSKIM UPRAVAMA, POSEBNIM ORGANIZACIJAMA I SLUŽBAMA GRADA NOVOG SADA, DAVANJEM ZAJMA ZA IZGRADNJU ILI KUPOVINU STANA ILI PORODIČNE STAMBENE ZGRADE ILI ZA POBOLJŠANJE USLOVA STANOVANJA ("Sl. list Grada Novog Sada", br. 49/2007) |
Ovim pravilnikom uređuju se uslovi i način rešavanja stambenih potreba zaposlenih lica (u daljem tekstu: zaposleni) u gradskim upravama, posebnim organizacijama i službama (u daljem tekstu: gradska uprava), davanjem zajma za izgradnju ili kupovinu stana ili porodične stambene zgrade, ili za poboljšanje uslova stanovanja, osnovi i merila za utvrđivanje reda prvenstva, postupak i organi odlučivanja, kao i druga pitanja od značaja za rešavanje stambenih potreba zaposlenih.
Sredstva za davanje zajma iz člana 1. ovog pravilnika, obezbeđena su u budžetu Grada Novog Sada, od stanova prodatih putem otkupa, u skladu sa Zakonom o stanovanju.
Od ukupnog iznosa sredstava iz stava 1. ovog člana, 70% koristiće se za izgradnju ili kupovinu stana ili porodične stambene zgrade, a 30% za poboljšanje uslova stanovanja.
Ukoliko pojedinačno obezbeđena sredstva za predviđene namene ne budu utrošena u ukupnom iznosu, preostala sredstva će se utrošiti za jednu od namena iz stava 2. ovog člana, prema iskazanim potrebama.
Zaposleni koji nema rešenu stambenu potrebu, u skladu sa odredbama ovog pravilnika, može je rešavati ako je u gradskoj upravi u radnom odnosu na neodređeno vreme, i pod uslovima:
1. da se stambena potreba rešava na teritoriji Grada Novog Sada;
2. da se zajam ne koristi za kupovinu, u celini ili u idealnim delovima, društvenog stana, koji se koristi;
3. da se u korist Grada Novog Sada upiše hipoteka u visini odobrenog zajma, na porodičnu stambenu zgradu, odnosno stan, do konačne otplate zajma, i
4. da mesečna rata ne iznosi više od visine mesečne zarade korisnika zajma u mesecu koji prethodi zaključivanju ugovora.
Smatra se da zaposleni ima rešenu stambenu potrebu ako on ili član njegovog porodičnog domaćinstva:
- ima u svojini useljiv stan ili porodičnu stambenu zgradu (u daljem tekstu: stan) koji je odgovarajući za njegovo porodično domaćinstvo, u smislu ovog pravilnika;
- ako takav stan u društvenoj, odnosno državnoj svojini, koristi po osnovu zakupa na neodređeno ili određeno vreme;
- ako je zaposleni ili član njegovog porodičnog domaćinstva iskoristio maksimalni iznos zajma za rešavanje stambene potrebe za odgovarajući stan, u smislu ovog pravilnika.
Zaposlenom se može rešiti stambena potreba u skladu sa ovim pravilnikom, pod uslovom:
1. da je bez stana ili da nema odgovarajući stan, u smislu ovog pravilnika;
2. da je podneo pismeni zahtev Komisiji za vrednovanje značaja radnog mesta, rezultata rada i kvaliteta obavljenog posla radi rešavanja stambenih potreba zaposlenih lica u organima Grada Novog Sada, gradskim upravama, posebnim organizacijama i službama;
3. da je ostvario pravo prvenstva na listi prava prvenstva.
Smatra se da je zaposleni bez stana, ako on ili član njegovog porodičnog domaćinstva nema stan u svojini, odnosno državni ili društveni stan koji koristi po osnovu ugovora o zakupu, i:
1. stanuje kao podstanar;
2. stanuje u prostorijama za privremeni smeštaj koji se ne mogu smatrati stanom, jer ne pružaju ni minimum uslova za stanovanje, odnosno za život čoveka (šupa, daščara, tavanska i podrumska prostorija, magacin i sl.);
3. koristi stan za službene potrebe;
4. koristi sobu ili ležaj u samačkom hotelu;
5. stanuje kod svojih roditelja ili roditelja svog bračnog druga (majka, otac, očuh, maćeha, usvojilac) dede, babe;
6. stanuje u bespravno podignutom objektu za koji je doneto pravosnažno rešenje o rušenju i rušenje je započeto;
7. ako je nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac na neodređeno vreme stana u svojini građana ili sustanar.
Pod odgovarajućim stanom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se stan koji po strukturi utvrđenoj ovim pravilnikom, pripada zaposlenom i članovima njegovog porodičnog domaćinstva i koji ispunjava osnovne uslove stanovanja, odnosno ima električne, vodovodne i sanitarne instalacije.
Zaposlenom koji rešava stambenu potrebu, s obzirom na broj članova porodičnog domaćinstva, pripada stan strukture:
1. samcu - garsonjera ili jednosoban stan;
2. za dva člana - jednoiposoban ili dvosoban stan;
3. za tri člana - dvoiposoban ili trosoban stan;
4. za četiri člana - troiposoban ili četvorosoban stan;
5. za pet i više članova - četvorosoban stan.
Pod članovima porodičnog domaćinstva, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se članovi porodice zaposlenog koji žive sa njim u zajedničkom domaćinstvu:
1. bračni drug;
2. deca rođena u braku, van braka, usvojena i pastorčad;
3. druga lica koja je on ili njegov bračni drug dužan po Zakonu da izdržava, a žive sa njim u zajedničkom domaćinstvu pet i više godina.
Pod poboljšanjem uslova stanovanja, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se izvođenje radova nadogradnje, rekonstrukcije, adaptacije, pripajanje prostorija stanu radi proširenja, ugradnja ili zamena dotrajalih instalacija i slično, radi obezbeđenja osnovnih uslova stanovanja iz člana 7. ovog pravilnika.
Zaposlenom se može dati zajam za poboljšanje uslova stanovanja za izvođenje radova iz člana 10. ovog pravilnika, pod uslovom da se oni izvode u stanu koji je u njegovoj ili svojini članova njegovog porodičnog domaćinstva.
Smatra se da zaposleni kome se daje zajam za poboljšanje uslova stanovanja u stanu, iz stava 1. ovog člana, tim zajmom trajno rešava svoju i stambenu potrebu članova svog porodičnog domaćinstva.
Ako zaposleni ili član njegovog porodičnog domaćinstva ima u svojini neodgovarajući stan u smislu ovog pravilnika, može da dobije zajam u visini razlike između tržišne vrednosti tog stana i tržišne vrednosti stana koji mu pripada po ovom pravilniku, koju utvrđuje Poreska uprava Ministarstva finansija Republike Srbije.
II OSNOVI I MERILA ZA UTVRĐIVANJE REDA PRVENSTVA
Prvenstvo u rešavanju stambene potrebe ostvaruje se najvećim brojem bodova na listi reda prvenstva.
Ako dva ili više zaposlenih imaju isti broj bodova, prednost u rešavanju stambene potrebe ima zaposleni koji ima veći broj bodova po jednom od osnova po redosledu utvrđenom ovim pravilnikom, zatim zaposleni koji daje veće učešće za dobijanje zajma, odnosno prenese stan u svojinu Republike Srbije, ili ga ustupi na korišćenje.
Za utvrđivanje reda prvenstva određuju se sledeći osnovi:
1. značaj radnog mesta, s obzirom na složenost poslova i zadataka, uslove rada i stručnu spremu (u daljem tekstu: značaj radnog mesta);
2. stambena ugroženost;
3. radni staž;
4. rezultat rada i kvalitet obavljenog posla;
5. zdravstveno stanje;
6. invalidnost;
7. telesno oštećenje; i
8. broj članova porodičnog domaćinstva.
Zaposlenom, prema značaju radnog mesta koje se utvrđuje na osnovu akta o raspoređivanju, pripada:
1. Zaposlenim licima raspoređenim na poslovima za čije je obavljanje predviđena:
- visoka stručna sprema |
130 bodova |
- viša stručna sprema |
100 bodova |
- srednja stručna sprema |
80 bodova |
- ostalim zaposlenim |
60 bodova |
2. Zaposlenim licima iz tačke 2. ovog člana, po osnovu rukovođenja pripada dodatni broj bodova:
- za visoku stručnu spremu |
5 bodova |
- za višu stručnu spremu |
3 boda |
- za srednju stručnu spremu |
1 bod |
Za stambenu ugroženost utvrđuje se do 200 bodova:
1. Za lice bez stana u statusu:
- podstanara sa 30 i više godina |
200 bodova |
- podstanara sa 25-30 godina |
190 bodova |
- podstanara sa 20-25 godina |
180 bodova |
- podstanara sa 15-20 godina |
170 bodova |
- podstanara sa 10-15 godina |
160 bodova |
- podstanara sa 5-10 godina |
150 bodova |
- podstanara sa 1-5 godina |
140 bodova |
- korisnika prostorija za privremeni smeštaj koje se po ovom pravilniku ne smatraju stanom |
130 bodova |
- korisnika stana za službene potrebe |
120 bodova |
- korisnika sobe ili ležaja u samačkom hotelu |
110 bodova |
- stanovanje kod svojih roditelja ili roditelja bračnog druga, dede, babe |
100 bodova |
- korisnika bespravno izgrađenog objekta za čije je rušenje doneto pravosnažno rešenje o rušenju i rušenje započeto |
100 bodova |
- nosioca stanarskog prava, odnosno zakupca na neodređeno vreme stana u svojini građana ili sustanara |
90 bodova |
Do jedne godine podstanar se boduje u prethodnom stambenom statusu.
Zaposleni koji bespravno stanuje u tuđem stanu ili zajedničkoj prostoriji stambene zgrade, boduje se u stambenom statusu u kome je bio do bespravnog useljenja.
2. Za korišćenje neodgovarajućeg stana u svojini ili stana u državnoj ili društvenoj svojini po osnovu zakupa, zaposlenom pripada:
- za manji stan od strukture koji mu pripada po ovom pravilniku |
70 bodova |
- za stan koji ne ispunjava uslove stanovanja u smislu člana 4. ovog pravilnika |
90 bodova |
Ako je stan neodgovarajući i po jednom i po drugom osnovu iz tačke 2. ovog člana, vrednuje se onaj osnov koji je povoljniji za zaposlenog.
Stambeni status dokazuje se ugovorom i drugim overenim dokumentom o pravu korišćenja i pravu svojine, ugovorom o podstanarskom odnosu, odnosno njegovom izjavom da je podstanar, overenom kod suda, izjavom overenom kod suda da nema stan, prijavom prebivališta, odnosno boravka, potvrdom organa upravljanja stambenom zgradom, potpisanom od ovlašćenog lica i overenom pečatom stambene zgrade, uverenjem Poreske uprave Ministarstva finansija Republike Srbije da se ne zadužuje sa porezom na stan, priznanicama o uplaćenim komunalnim uslugama i drugim dokumentima kojima se dokazuje prisutnost u korišćenju stana i sl.
Zaposleni koji je u periodu od pet godina, a računajući do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, na bilo koji način, svojom voljom lišio sebe svojine na stanu, odnosno svojstva zakupca stana na neodređeno vreme ili korisnika takvog stana, ili člana njegovog porodičnog domaćinstva, radi obezbeđenja povoljnijeg položaja kod rešavanja stambene potrebe, bodovaće se u stambenom statusu koji je imao do dana pogoršanja stambene situacije.
Dužina radnog staža vrednuje se do 120 bodova.
Za svaku navršenu godinu radnog staža zaposlenom pripada po 3 boda.
Pod radnim stažom podrazumeva se sve vreme provedeno u radnom odnosu (efektivni radni staž), koje se kao takvo upisuje u radnu knjižicu.
Ukupni radni staž se obračunava na dan sačinjavanja liste reda prvenstva.
Kao radni staž priznaje se i ostvareni radni staž u uvećanom trajanju.
Rezultat rada i kvalitet obavljenog posla vrednuje se do 100 bodova.
O rezultatima rada i kvalitetu obavljenog posla, iz stava 1. ovog člana, kao i o broju bodova zaposlenog, odlučuje starešina gradske uprave:
- na osnovu jasno merljivih rezultata rada do 70 bodova
- ocene uspešnosti i kvaliteta rada do 30 bodova.
Zdravstveno stanje zaposlenog ili člana njegovog porodičnog domaćinstva vrednuje se sa ukupno 10 bodova.
Pod zdravstvenim stanjem, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se:
- maligne bolesti i intrakranijalni tumori, teže bolesti krvi i krvotvornih organa, insulin, zavisni dijabetes melitus, hronična bubrežna insuficijencija na dijalizi i posle transplantacije, teže urođene i stečene srčane mane, teži oblik astme, hronična nespecifična bolest pluća, aktivna tuberkoloza, sistemske autoimune bolesti, teži oblici poremećaja metabolizma, skleroza, progresivna neuromišićna oboljenja, epilepsija, teži duševni poremećaji i druga teška oboljenja.
Zdravstveno stanje se dokazuje na osnovu konzilijarnog mišljenja lekara zdravstvene ustanove u kojoj se zaposleni ili član njegovog porodičnog domaćinstva leči.
Invalidnost se vrednuje do 20 bodova.
Po osnovu invalidnosti zaposlenog ili člana njegovog porodičnog domaćinstva, pripada sledeći broj bodova:
- ako postoji gubitak radne sposobnosti |
20 bodova |
- ako postoji preostala radna sposobnost |
10 bodova |
Telesno oštećenje vrednuje se do 20 bodova.
Po osnovu telesnog oštećenja zaposlenog ili člana njegovog porodičnog domaćinstva, pripada sledeći broj bodova:
- za telesno oštećenje 100% |
10 bodova |
- za telesno oštećenje 90% |
9 bodova |
- za telesno oštećenje 80% |
8 bodova |
- za telesno oštećenje 70% |
7 bodova |
- za telesno oštećenje 60% |
6 bodova |
- za telesno oštećenje 50% |
5 bodova |
- za telesno oštećenje 40% |
4 boda |
- za telesno oštećenje 30% i manje |
3 boda |
Ako je do telesnog oštećenja došlo usled nesreće na poslu ili profesionalnog oboljenja, broj bodova iz stava 2. uvećava se za po 5 bodova, a ako je telesno oštećenje nastalo u oružanim akcijama i ratnim dejstvima posle 17. avgusta 1990. godine, broj bodova se uvećava za po 10 bodova.
Invalidnost se dokazuje rešenjem Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno drugog nadležnog organa.
Za svakog člana porodičnog domaćinstva zaposlenom pripada po 5 bodova.
III UTVRĐIVANJE REDA PRVENSTVA, ORGANI I POSTUPAK ODLUČIVANJA
O rešavanju stambene potrebe zaposlenog odlučuje Komisija za vrednovanje značaja radnog mesta, rezultata rada i kvaliteta obavljenog posla radi rešavanja stambenih potreba zaposlenih lica u organima Grada Novog Sada, gradskim upravama, posebnim organizacijama i službama (u daljem tekstu: Komisija), koja je obrazovana Pravilnikom o utvrđivanju merila za vrednovanje značaja radnog mesta, rezultata rada i kvaliteta obavljenog posla, radi rešavanja stambenih potreba zaposlenih lica u organima Grada Novog Sada, gradskim upravama, posebnim organizacijama i službama ("Službeni list Grada Novog Sada", broj 6/2007).
Komisija radi u sednicama i odlučuje većinom glasova članova Komisije.
Sednicu Komisije saziva predsednik Komisije koji predsedava i rukovodi radom sednice, a u njegovoj odsutnosti ili sprečenosti, njegov zamenik.
Na sednici Komisije vodi se zapisnik.
Komisija raspisuje oglas kojim poziva zainteresovane zaposlene da, u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa, podnesu pisani zahtev za rešavanje stambene potrebe i odgovarajuće dokaze koji su od značaja za utvrđivanje broja bodova po pojedinim osnovama i merilima. Dokaze koje treba podneti određuje Komisija u skladu sa osnovama i merilima iz ovog pravilnika.
Komisija, postupajući po zahtevu zaposlenog, utvrđuje navode i podnete dokaze i po potrebi vrši njihovu proveru, uvidom na licu mesta i na drugi način, i o tome sačinjava zapisnik, odnosno službenu belešku.
Bodovanje se neće vršiti po osnovama za koje nisu priloženi odgovarajući dokazi.
Na osnovu utvrđenog broja bodova, Komisija sačinjava predlog liste reda prvenstva.
Predlog liste reda prvenstva sadrži:
- naziv organa, odnosno gradske uprave,
- pravni osnov na osnovu koga je pripremljen predlog,
- način rešavanja stambene potrebe,
- redni broj, ime i prezime podnosioca zahteva,
- broj bodova po svakom osnovu,
- ukupan zbir bodova po svim osnovama,
- datum utvrđivanja predloga,
- datum javnog objavljivanja, i
- rok i način podnošenja prigovora.
Komisija objavljuje predlog liste reda prvenstva na način dostupan svim zainteresovanim zaposlenim, na oglasnoj tabli i sl.
Na predlog liste reda prvenstva podnosilac zahteva za rešavanje stambene potrebe može uložiti prigovor Gradonačelniku Grada Novog Sada, u roku od sedam dana od dana objavljivanja predloga liste reda prvenstva.
Gradonačelnik Grada Novog Sada, nakon provere navoda u prigovoru i utvrđenog činjeničnog stanja, donosi konačnu listu reda prvenstva i objavljuje na način iz stava 1. ovog člana, a primerak dostavlja zaposlenom koji je uložio prigovor.
Protiv konačne liste reda prvenstva ne može se uložiti žalba.
Na osnovu konačne liste reda prvenstva, Komisija donosi odluku o rešavanju stambene potrebe zaposlenog, koja sadrži:
1. naziv organa koji je doneo odluku i datum donošenja;
2. ime i prezime zaposlenog kome se rešava stambena potreba i poslove koje obavlja;
3. podatke o članovima njegovog porodičnog domaćinstva (ime, prezime, srodstvo, matični broj),
4. podatke o zajmu,
5. obrazloženje odluke,
6. pouku o pravnom leku, i
7. druga značajna pitanja.
Odluka o rešavanju stambene potrebe objavljuje se na način iz člana 27. stav 1. ovog pravilnika, a primerak se dostavlja zaposlenom na kojeg se odnosi, u roku od sedam dana od dana donošenja odluke.
Protiv odluke Komisije iz člana 28. ovog pravilnika, može se izjaviti prigovor Gradonačelniku Grada Novog Sada u roku od sedam dana od dana objavljivanja odluke.
Nakon razmatranja i provere navoda u prigovoru odluka Komisije može biti potvrđena ili izmenjena.
Odluka doneta po prigovoru je konačna i objavljuje se na način iz člana 27. stav 1. ovog pravilnika, i dostavlja se zaposlenom na koga se odnosi u roku od sedam dana od dana donošenja.
Na osnovu konačne i pravosnažne odluke zaključuje se ugovor o korišćenju zajma.
Ako zaposleni odbije da koristi zajam, Komisija će doneti odluku kojom će poništiti ranije donetu odluku i zajam dati sledećem zaposlenom na konačnoj listi reda prvenstva.
Zaposlenom koji je ostvario prioritetno mesto na listi reda prvenstva, može se dati zajam za izgradnju ili kupovinu stana ili za poboljšanje uslova stanovanja prema iskazanoj potrebi.
Zaposlenom se može dati zajam pod sledećim uslovima:
- da na ime učešća uplati najmanje 10% ličnih sredstava od tržišne vrednosti stana, odnosno od visine razlike između tržišne vrednosti stana prema članu 10. ovog pravilnika, odnosno od potrebnih sredstava za poboljšanje uslova stanovanja,
- da zajam za izgradnju ili kupovinu stana otplati u roku koji ne može biti duži od 20 godina i to u jednakim mesečnim ratama,
- da zajam za poboljšanje uslova stanovanja otplati u roku koji ne može biti duži od 10 godina i to u jednakim mesečnim ratama, i
- da godišnja kamatna stopa iznosi najmanje 0,5%.
Tržišna vrednost stana i mesečni anuiteti iskazuju se u dinarskoj protivvrednosti evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan zaključenja ugovora, odnosno utvrđivanja anuiteta.
Učešće i anuiteti iz ovog člana, uplaćuju se na odgovarajući račun budžeta Grada Novog Sada.
Zaposlenom se može dati zajam najviše do iznosa:
1. tržišne cene stana, standardne opremljenosti koji zaposlenom pripada po ovom pravilniku u vreme zaključivanja ugovora o izgradnji, odnosno kupovini stana, a najviše do prosečne tržišne vrednosti po m2 na teritoriji Grada Novog Sada, i
2. vrednosti radova za poboljšanje uslova stanovanja prema opisu, predmeru i predračunu radova, sačinjenom od strane lica ovlašćenog za izradu tehničke dokumentacije.
Ako raspoloživi iznos sredstava za davanje zajma nije dovoljan da podmiri zahteve svih prijavljenih zaposlenih, zajam se odobrava zaposlenom, odnosno zaposlenima koji su ostvarili pravo prvenstva do utroška obezbeđenih sredstava, s tim što se određuje dinamika njegovog korišćenja.
Zaposlenom se odobrava korišćenje zajma u celini odjednom, ako stambenu potrebu rešava kupovinom izgrađenog stana.
Zaposleni kome je odobren zajam dužan je da odmah, a najkasnije u roku od 60 dana od dana kada je odluka o davanju zajma postala konačna i pravosnažna, dostavi Komisiji sledeću dokumentaciju:
1. odobrenje za izvođenje radova na objektu (građevinska dozvola),
2. projekat stambene zgrade, odnosno stana, a ukoliko se objekat nalazi van urbanističkog rejona, idejnu skicu sa opisom, predmerom i predračunom radova, u skladu sa građevinskim propisima,
3. izjavu člana porodičnog domaćinstva koji je vlasnik ili suvlasnik na stambenoj zgradi, odnosno stanu, sa overenim potpisom da je saglasan sa izvođenjem radova na poboljšanju uslova stanovanja i stavljanjem hipoteke radi obezbeđenja zajma,
4. izjavu sa overenim potpisom zaposlenog kome je odobren zajam za poboljšanje uslova stanovanja u stambenoj zgradi, odnosno stanu u svojini člana porodičnog domaćinstva, da sa odobrenim zajmom trajno rešava svoju stambenu potrebu,
5. ugovor o kupovini stana i drugu potrebnu dokumentaciju u zavisnosti od toga da li se kupuje gotov stan ili stan u izgradnji.
Ako zaposleni kome je odobren zajam ne dostavi dokumentaciju iz stava 1. ovog člana, Komisija, na zahtev zaposlenog, može produžiti ovaj rok još za 60 dana, odnosno za vreme koje je objektivno potrebno za pribavljanje određene dokumentacije.
Ako zaposleni ni u roku iz stava 2. ovog člana, ne dostavi potrebnu dokumentaciju, Komisija će konstatovati da se odluka o davanju zajma ne može izvršiti, staviće odluku van snage i odobriti zajam zaposlenom koji je sledeći na listi reda prvenstva.
Po dostavljanju dokumentacije iz člana 34. ovog pravilnika, davalac zajma i zaposleni zaključuju ugovor o zajmu koji sadrži:
1. ugovorne strane i datum zaključenja ugovora;
2. naznačenje akta o davanju zajma;
3. namenu odobrenog zajma;
4. iznos, vreme i način korišćenja zajma;
5. način, rok, početak otplate zajma i visinu mesečne otplatne rate;
6. početak i dinamiku korišćenja zajma;
7. kamatu;
8. izjavu korisnika zajma, odnosno člana njegovog porodičnog domaćinstva da prihvata hipoteku na stambenoj zgradi koja se gradi zajmom, odnosno na kojoj se izvode radovi na poboljšanju uslova stanovanja ili na stanu koji se kupuje zajmom;
9. uslove i način prestanka ugovora o zajmu;
10. vreme iseljenja iz stana koji se koristi, a koje ne može biti duže od 30 dana od dana useljenja u novi stan;
11. pravo davaoca zajma da vrši nadzor i kontrolu namenskog korišćenja zajma i obavezu korisnika zajma da dostavlja izveštaj o namenskoj upotrebi sredstava;
12. odredbe o stupanju ugovora na snagu; i
13. druge odredbe od značaja za regulisanje međusobnih odnosa, u skladu sa ovim pravilnikom i zakonom.
Potpisnik ugovora o zajmu, pored korisnika zajma, je i član njegovog porodičnog domaćinstva koji je vlasnik stana na koji se stavlja hipoteka, ili je zakupac stana u državnoj ili u društvenoj svojini koji se vraća vlasniku po osnovu odobrenog zajma.
Po zaključenju ugovora o zajmu, davalac zajma preko nadležnog suda stavlja zabeležbu prvenstvenog reda založnog prava na stanu, koji korisnik zajma gradi, odnosno kupuje, kao i na katastarskoj parceli na kojoj se gradi, odnosno dograđuje stambena zgrada, u zemljišnim knjigama ili drugim javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
Po izvršenoj izgradnji ili dogradnji, odnosno useljenju u kupljeni stan, davalac zajma preko nadležnog suda, u zemljišnim knjigama, odnosno drugim javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, stavlja hipoteku na zgradu, odnosno stan, do konačne otplate zajma.
Na zahtev korisnika zajma, neotplaćeni dug se može isplatiti pre ugovorenog roka.
Vrednost duga utvrđuje se na način što se broj neotplaćenih rata pomnoži sa vrednošću rate utvrđene na način propisan u članu 31. stav 3. ovog pravilnika.
Korisnik zajma ne može da otuđi stan pre isplate neotplaćenog iznosa zajma u celini.
Korisnik zajma može jednostrano da raskine ugovor o zajmu u svako vreme i bez navođenja razloga.
Davalac zajma će jednostrano raskinuti ugovor o zajmu:
1. ako se ne počne sa korišćenjem zajma u ugovorenom roku koji teče od dana potpisivanja ugovora;
2. ako se odobreni zajam nenamenski koristi;
3. ako se utvrdi da je zajam dobijen na osnovu neistinite i netačne dokumentacije i podataka;
4. ako korisnik zajma ili njegovi naslednici ne plate ni posle opomene tri dospele rate, odnosno četiri u toku godine, osim ako je do neispunjenja obaveze došlo iz opravdanih razloga, što se ceni u svakom konkretnom slučaju od strane davaoca zajma;
5. ako korisniku zajma njegovom jednostranom voljom prestane radni odnos u gradskoj upravi;
6. u slučaju neispunjavanja drugih obaveza utvrđenih ugovorom o zajmu, ovim pravilnikom ili zakonom.
Odluku o raskidu ugovora o zajmu donosi Komisija u pisanom obliku i dostavlja je korisniku zajma.
U slučaju raskida ugovora o zajmu, korisniku zajma se obustavlja dalje korišćenje zajma, a iskorišćeni, a neotplaćeni iznos zajma dospeva odmah za naplatu i to sa zakonskom zateznom kamatom i svim drugim troškovima.
Ako korisnik zajma ne plati dospeli iznos zajma u roku od 30 dana od dana dospelosti, taj iznos će se naplatiti prodajom hipotekovane stambene zgrade, odnosno stana, putem suda ili na drugi pravno dozvoljen način.
U slučaju raskida ugovora o zajmu, ugovorne strane, u pogledu uslova, postupka, dejstva raskida i naknade štete, imaju prava i obaveze u skladu sa ovim pravilnikom i zakonom.
Stručne i administrativne poslove za potrebe Komisije obavlja Gradska uprava za opšte poslove.
0 odobrenim zajmovima neophodnu evidenciju vodi Gradska uprava za finansije, koja je u obavezi da, pored ostalog, obezbedi mesečno praćenje stanja otplate zajma.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Novog Sada".