PREPORUKA BR. R (88) 18 KOMITETA MINISTARA ZEMLJAMA ČLANICAMA O ZAKONSKOJ ODGOVORNOSTI PREDUZEĆA KOJA SU PRAVNA LICA ZA KRIVIČNA DELA POČINJENA U TOKU OBAVLJANJA NJIHOVIH DELATNOSTI (Usvojena od strane Komiteta ministara 20. oktobra 1988. godine na 420. sastanku zamenika ministara)

Komitet ministara, u skladu sa uslovima iz člana 15. b Statuta Saveta Evrope,

Imajući u vidu porast broja krivičnih dela počinjenih u toku obavljanja delatnosti preduzeća, koja prouzrokuju znatne štete, kako pojedincima, tako i zajednici;

Smatrajući poželjnim da se utvrdi odgovornost kada se pribavi korist koja proističe iz nezakonite delatnosti;

Uvažavajući teškoću da se utvrdi koji su pojedinci odgovorni za izvršenje krivičnog dela, usled često složene strukture uprave u jednom preduzeću;

Uvažavajući teškoću, ukorenjenu u ustaljenim pravnim postupcima mnogih evropskih država, da se utvrdi krivična odgovornost preduzeća koja su pravna lica;

Želeći da se prevaziđu ove teškoće, sa namerom da se preduzeća kao takva učine odgovornim, bez oslobađanja od odgovornosti fizičkih lica upletenih u krivično delo, te da se predvide odgovarajuće sankcije i mere koje će biti primenjene na preduzeća, kako bi se postiglo zakonsko kažnjavanje protivzakonitih delatnosti, sprečavanje daljih krivičnih dela i naknada prouzrokovane štete;

Smatrajući da uvođenje principa krivične odgovornosti preduzeća koja imaju pravni status u nacionalne zakone nije jedino sredstvo za rešavanje ovih teškoća i ne isključuje usvajanje drugih rešenja koja služe istoj svrsi;

Imajući u vidu Preporuku (77) 28 o doprinosu krivičnog zakona zaštiti životne sredine, Preporuku br. R (81) 12 o privrednom kriminalu i Preporuku br. R (82) 15 o ulozi krivičnog zakona u zaštiti potrošača,

Preporučuje da se vlade zemalja članica u svojim zakonima i praksi rukovode principima utvrđenim u prilogu uz ovu preporuku.

PRILOG UZ PREPORUKU BR. R (88) 18

Sledeće preporuke su predviđene da podstaknu mere za utvrđivanje odgovornosti preduzeća za počinjena krivična dela u toku obavljanja njihovih delatnosti, izvan postojećih sistema građansko-pravne odgovornosti preduzeća na koje se ove preporuke ne odnose.

One se odnose na preduzeća, bilo privatna ili javna, pod uslovom da su pravna lica i u meri u kojoj se bave privrednim delatnostima.

I Zakonska odgovornost

1. Treba da postoji mogućnost da preduzeća budu zakonski odgovorna za krivična dela počinjena u toku obavljanja njihovih delatnosti, čak i kada je to krivično delo strano nameni dotičnog preduzeća.

2. Preduzeće treba da bude tako zakonski odgovorno, bez obzira na to da li fizičko lice koje je počinilo dela ili propuste, koji predstavljaju to krivično delo, može da se identifikuje ili ne.

3. Da bi se utvrdila zakonska odgovornost preduzeća, treba naročito razmotriti sledeće:

a. primenu krivične odgovornosti i sankcija na preduzeća kada to zahtevaju priroda krivičnog dela, stepen krivice datog preduzeća, posledice po društvo i potreba da se spreče dalja krivična dela;

b. primenu drugih sistema zakonske odgovornosti i sankcija, na primer, onih koje primenjuju upravni organi i koji podležu sudskoj kontroli, naročito za protivzakonito ponašanje koje ne zahteva postupanje prema počiniocu krivičnog dela kao prema kriminalcu.

4. Preduzeće treba da se oslobodi zakonske odgovornosti kada njegova uprava nije upletena u krivično delo i kada je preduzela sve neophodne korake da bi sprečila njegovo činjenje.

5. Nametanje zakonske odgovornosti preduzeću ne treba da oslobodi odgovornosti fizičko lice koje je upleteno u to krivično delo. Naročito lica koja obavljaju rukovodeće funkcije treba da se učine odgovornim za kršenja dužnosti koja doprinose izvršenju nekog krivičnog dela.

II Sankcije

6. Kod predviđanja odgovarajućih sankcija koje bi mogle da se prinudno uvedu preduzećima, naročitu pažnju treba posvetiti drugim ciljevima osim kažnjavanja, kao što su sprečavanje daljih krivičnih dela i naknada štete koju su pretrpele žrtve tog krivičnog dela.

7. Treba razmotriti uvođenje sankcija i mera koje su naročito primerene da se primene na preduzeća. One mogu da obuhvataju sledeće:

- opomenu, ukor, polaganje jemstva;

- deklarativnu odluku o odgovornosti, ali ne sankciju;

- mandatnu kaznu ili neku drugu novčanu sankciju;

- zaplenu imovine koja je korišćena u toku izvršenja krivičnog dela ili predstavlja korist izvučenu iz te nezakonite delatnosti;

- zabranu određenih delatnosti, naročito isključenje iz poslovanja sa javnim organima;

- isključenje iz poreskih povlastica i subvencija;

- zabranu reklamiranja dobara ili usluga;

- poništenje dozvola;

- otpuštanje upravnika;

- imenovanje privremene uprave od strane nadležnog sudskog organa;

- zatvaranje preduzeća;

- likvidaciju preduzeća;

- odštetu i/ili nadoknadu za žrtvu;

- povraćaj u pređašnje stanje;

- objavljivanje odluke kojom se prinudno uvodi neka sankcija ili mera.

Ove sankcije i mere mogu da se preduzmu pojedinačno ili kombinovano, sa odloženom primenom ili bez odlaganja, kao glavne ili kao sporedne odluke.

8. Kod odlučivanja o tome koje sankcije ili mere treba primeniti u datom slučaju, naročito one novčane prirode, treba uzeti u obzir ekonomsku korist koju je to preduzeće izvuklo iz svojih nezakonitih delatnosti, koja treba da se utvrdi, po potrebi, procenom.

9. Kada je ovo neophodno radi sprečavanja nastavljanja činjenja krivičnog dela ili činjenja daljih krivičnih dela, ili radi osiguranja primene neke sankcije ili mere, nadležni organ treba da razmotri primenu privremenih mera.

10. Da bi se nadležnom organu omogućilo da svoju odluku donese na osnovu punog saznanja o svim sankcijama ili merama koje su prethodno prinudno uvedene protiv datog preduzeća, treba razmotriti njihovo unošenje u kaznenu evidenciju ili ustanovljavanje registra u kome se evidentiraju sve takve sankcije ili mere.

 

(Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope - Zbirka odabranih preporuka Saveta Evrope - Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu - str. 21)