ODLUKAO UTVRĐIVANJU STAROG JEZGRA NOVOG SADA ZA PROSTORNU KULTURNO-ISTORIJSKU CELINU("Sl. glasnik RS", br. 7/2008) |
1. Staro jezgro Novog Sada utvrđuje se za prostornu kulturno-istorijsku celinu.
2. Staro jezgro Novog Sada (u daljem tekstu: prostorna kulturno-istorijska celina) nalazi se na teritoriji grada Novog Sada, u Novom Sadu, i obuhvata prostor i objekte na katastarskim parcelama br. 9399, 9402/2, 9403, 9405/2, 9405/3, 9406, 9408/2, 9408/3, 9409/1, 9411, 9412/2, 9415, 9416/2, 9421, 9681, 9690, 9705/2, 9705/3, 9707, 9711, 9720/2, 9722, 9724/1, 9732/3, 9734, 9735, 9736/2, 9737/1, 9737/2, 9738/1, 9749/2, 9752/2, 9754/2, 9755/3, 9761, 9762, 9769/1, 9770/1, 10002/1, 10002/2, 10007/2, 10008, 10015/2, 10034, 10040, 10042/2, 10043, 10047, 10048/2, 10049/2, 10049/3, 10050/2, 10050/3, 10051, 10053, 10055, 10058, 10060/1, 10061, 10065/2, 10065/3, 10066, 10067, 10069, 10070/2, 10071/2, 10072/2, 10074/2, 10075, 10078, 10079, 10080/2, 10087, 10089, 10092, 10098/2, 10098/3, 10099/1, 10101, 10102, 10103, 10107/1 i 10109, KO Novi Sad I, u mešovitoj svojini; br. 9398, 9401, 9402/1, 9405/1, 9407, 9408/1, 9409/4, 9412/1, 9416/1, 9422, 9423, 9556, 9557, 9561, 9685, 9692, 9697, 9698, 9701, 9702, 9703, 9705/1, 9720/1, 9723/1, 9723/2, 9723/3, 9723/4, 9724/2, 9728/1, 9732/1, 9736/1, 9738/2, 9741, 9742, 9748, 9749/1, 9752/1, 9754/1, 9755/2, 9755/4, 9757/1, 9759, 9760/1, 9767, 9768, 9770/2, 9998, 10006/1, 10006/6, 10007/1, 10012, 10015/1, 10017/2, 10033, 10035, 10037/1, 10038, 10041, 10042/1, 10048/1, 10049/1, 10049/4, 10050/1, 10057, 10059/1, 10059/3, 10060/2, 10062/2, 10064/1, 10064/2, 10065/1, 10068, 10070/1, 10071/1, 10073, 10074/1, 10080/1, 10085/2, 10098/1, 10098/5, 10099/2, 10099/3, 10100, 10104/1, 10116/2, 10549, 10550, 10581, 10582, 10587/2, ulice i trgove katastarske parcele br. 9712, 9719, 9729, 10077, 10105, 10552, 10553, 10560/1, 10560/2, 10561/1, 10571, 10572, 10573, 10574, 10575, 10576, 10577, 10578, 10579 i 10580, KO Novi Sad I, u državnoj svojini; br. 9400, 9404/1, 9404/2, 9410, 9413, 9414, 9417, 9418, 9419, 9420, 9683, 9684/1, 9684/2, 9686/1, 9686/2, 9687, 9688, 9689, 9693, 9694, 9706, 9708, 9709/1, 9709/2, 9710, 9713, 9714, 9715, 9716, 9717, 9718, 9720/3, 9721, 9725, 9726, 9727/1, 9727/2, 9727/3, 9728/2, 9728/3, 9730/1, 9730/2, 9731, 9732/2, 9733, 9736/3, 9736/4, 9736/5, 9743, 9744, 9745, 9746, 9747, 9749/3, 9750, 9751, 9753, 9755/1, 9756, 9757/2, 9758, 9760/2, 9763, 9764, 9765, 9769/2, 9999, 10000, 10001, 10003, 10004, 10005/1, 10005/2, 10006/2, 10006/3, 10006/4, 10006/5, 10009/1, 10009/2, 10010, 10011, 10013, 10014, 10016, 10017/1, 10017/3, 10018/1, 10018/2, 10018/4, 10019, 10020, 10021/1, 10021/2, 10022, 10023, 10024, 10025, 10026, 10027, 10028, 10029, 10030, 10031, 10032, 10036, 10037/2, 10039, 10044, 10046, 10048/3, 10052, 10054, 10056, 10059/2, 10059/4, 10062/1, 10063, 10064/3, 10072/1, 10072/3, 10072/4, 10081, 10082, 10083, 10084, 10088, 10090, 10091, 10093, 10094, 10095, 10096, 10097, 10098/4 i 10108, KO Novi Sad I, u privatnoj svojini; br. 9682, 9704, 9740, 10045 i 10086, KO Novi Sad I, u društvenoj svojini i br. 9558, 9559, 9560, 9691, 9695, 9696, 9699, 9700, 9766, 10076, 10085/1 i 10106, KO Novi Sad I, u privatnoj svojini; br. 1, 5/1, 5/2, 5/3, 6/1, 9/1, 10/2, 11, 13/2, 13/3, 14, 15/2, 16/2, 19, 20/2, 23/2, 24/1, 24/3, 25, 26/1, 28/1, 28/2, 29/2, 30/1, 30/2, 30/3, 30/4, 31/2, 32/2, 33/2, 34/4, 218, 219, 221/1, 221/2, 221/4, 222/3, 223/1, 228, 229/2, 230, 231/2, 234/2, 235/2, 235/3, 238/2 i 239/2, KO Novi Sad II, u mešovitoj svojini; br. 3/1, 4, 6/2, 8/1, 9/2, 10/1, 12/1, 13/1, 15/1, 16/1, 16/3, 20/1, 23/3, 26/2, 26/3, 27/2, 28/4, 33/1, 34/5, 221/5, 222/1, 227, 229/1, 233/1, 234/1, te ulice i trgovi katastarske parcele br. 36, 37, 224/1, 224/2, 225, 7729, 7730 i 7733, KO Novi Sad II, u državnoj svojini; br. 7, 9/6, 10/3, 12/2, 17, 18, 21, 22, 23/1, 24/2, 27/1, 28/3, 29/1, 31/1, 32/1, 32/3, 32/4, 33/3, 35/1, 35/2, 231/1, 232, 233/2, 235/1, 236 i 239/1, KO Novi Sad II, u privatnoj svojini i br. 2, 3/2 i 220, KO Novi Sad II, u društvenoj svojini.
Granica prostorne kulturno-istorijske celine polazi sa severoistoka od tačke ukrštanja osovina Gimnazijske i Daničićeve ulice, skreće pod pravim uglom i pruža se osovinom Daničićeve ulice, do ukrštanja sa osovinom ulice Zlatne grede, gde skreće levo pod pravim uglom do ukrštanja sa Pašićevom ulicom, nastavlja osovinom Pašićeve, Trga Marije Trandafil do ukrštanja sa Ulicom Jovana Subotića, dalje nastavlja osovinom Ulice Jovana Subotića prema jugu do ukrštanja sa osovinom Njegoševe ulice, potom se pruža osovinom Njegoševe ulice do tačke gde se lomi pod pravim uglom i nastavlja zapadnom granicom katastarske parcele broj 10108, KO Novi Sad II, lomi se i prati južnu granicu iste parcele, lomi se i pruža zapadnom, južnom i istočnom granicom katastarske parcele broj 10107/1, KO Novi Sad I, potom severozapadnom granicom katastarske parcele broj 10104/2 i nastavlja južnim granicama katastarskih parcela br. 10106, 10105 i 10103/1 i 10104/1, KO Novi Sad I. Lomi se pod pravim uglom i pruža preko Pozorišnog trga (osovinom bivše male Jevrejske ulice), lomi se pod pravim uglom i prati južne granice katastarskih parcela br. 236 i 239/2, KO Novi Sad II, preseca Ulicu kralja Aleksandra i nastavlja regulacionom linijom neparne strane Ulice kralja Aleksandra ka severoistoku. Skreće ka jugoistoku i prateći južnu granicu katastarske parcele broj 223/1, KO Novi Sad II, skreće ka severu i prati granice katastarskih parcela br. 223/1, 222/1, 221/2 i 220, KO Novi Sad II. Lomi se pod pravim uglom i pruža ka istoku granicama katastarskih parcela br. 220 i 219, KO Novi Sad II, do ukrštanja sa osovinom Ulice Ilije Ognjanovića. Tu se granica lomi pod pravim uglom i nastavlja ka severoistoku osovinom Ulice Ilije Ognjanovića. Na mestu ukrštanja ulica Ise Bajića i Ilije Ognjanovića lomi se pod pravim uglom i nastavlja osovinom Ulice Ise Bajića ka jugoistoku, dalje prati osovinu Ulice Ignjata Pavlasa do ukrštanja sa osovinom Dunavske ulice, koju prati ka istoku, duž Dunavskog parka. Skreće pod pravim uglom i pruža se osovinom Ulice Žarka Vasiljevića, ka severu. Lomi se pod pravim uglom i prati regulaciono-građevinsku liniju Trga Republike, odnosno severne granice katastarskih parcela br. 9398, 9399, 9400, 9402/1, 9403, 9404/2, 9409/4, 9410, 9413, 9414, 9417, 9418, 9421, 9422 i 9423, KO Novi Sad II. Zatim nastavlja do ukrštanja sa osovinom Gimnazijske ulice i osovinom Gimnazijske do početne tačke opisa granice prostorne kulturno-istorijske celine.
U okviru prostorne kulturno-istorijske celine nalazi se 16 građevinskih blokova od kojih 13 celom svojom površinom pripadaju celini, a tri samo delimično. Ukupna površina prostorne kulturno-istorijske celine iznosi 26 ha, 81a i 84 m2. U zaštićenoj okolini prostorne kulturno-istorijske celine nalazi se šest građevinskih blokova, od kojih dva celom površinom pripadaju zaštićenoj okolini, a četiri delimično. Površina zaštićene okoline iznosi 8 ha, 14 a i 41 m2. Ukupna površina prostorne kulturno-istorijske celine sa zaštićenom okolinom iznosi 34 ha, 96 a i 25 m2.
Prostorna kulturno-istorijska celina, u formi u kojoj je do danas sačuvana, počela je da se oblikuje od kraja XVII veka na suvim gredama omeđenim rukavcima Dunava, na mestu srednjovekovnog naselja. Prostorna organizacija (urbana matrica) oblikovana je pre 1745. godine, što je registrovano na planu grada iz 1745. godine. Nasleđena parcelacija, koja se želi sačuvati, prvi put je cela stručno snimljena 1764. godine, na osnovu koje je kasnije izvršena regulacija i parcelacija državnim premerom 1819. godine, koji je uradio inženjer Bauer. Tada je urađena prenumeracija parcelnih brojeva.
Prostorna kulturno-istorijska celina sadrži objekte koji su građeni u vremenskom rasponu od nastanka novovekovnog grada do danas, a najvećim delom one nastale u drugoj polovini XIX veka (intenzivna gradnja nastupila je posle Bune 1848/1849) i u godinama do Prvog svetskog rata. Vreme njihove gradnje obeležilo je i stilsku pripadnost, tako da su zastupljeni objekti baroka, klasicizma (bidermajera), romantizma, istorizma, secesije i u manjem broju, kasnije između dva svetska rata, objekti moderne. Od sakralnih objekata koji svedoče o istorijskom i duhovnom prisustvu Srba i više nacionalnih manjina na ovom prostoru, sačuvani su: Srpska pravoslavna crkva Prenosa moštiju sv. Oca Nikolaja (1730), Saborna crkva sv. Velikomučenika Georgija (1734-1741), Grkokatolička crkva sv. Petra i Pavla (1822) i Rimokatolička crkva Ime Marijino (1893-1895). Od posebno istorijsko-arhitektonski vrednih objekata u prostornoj kulturno-istorijskoj celini ističu se: Stara pravoslavna bolnica (1730), Grčka škola (1769), Zadužbina vladike Platona - "Platoneum" (pominje se 1770), Katolička plebanija (1808), Hotel "Eržebet" (1854), Miletićeva škola (1874), Hotel "Fabri" (1881), Magistrat (1895), Kafana "Lipa" (kraj XIX veka), Hotel "Majer" (1892), Srpska pravoslavna velika gimnazija - danas Gimnazija "Jovan Jovanović Zmaj" (1900) i Vladičanski dvor (1901). U kafanama i hotelima odvijao se intenzivan društveni život, a zabeleženo je da su se u njima odigrali i mnogi značajni istorijski i kulturni događaji. Na teritoriji prostorne kulturno-istorijske celine sačuvane su kuće poznatih istorijskih ličnosti, koje čine okosnicu istorije srpskog naroda XVIII i XIX veka. To su kuće Svetozara Miletića, Jaše Tomića, Miše Dimitrijevića, Isidora Bajića, Laze Telečkog, Koste Trifkovića, Marije Trandafil, Lazara Dunđerskog i mnogih drugih.
Prostorna kulturno-istorijska celina sadrži ostatke materijalne kulture iz srednjovekovnog i poznosrednjovekovnog perioda. Na prostoru celine nalazi se devet poznatih lokaliteta sa arheološkim sadržajem: Ulica Laze Telečkog broj 6/8, Pašićeva ulica broj 19, Trg slobode broj 5, Njegoševa ulica broj 10, Trg Marije Trandafil broj 5, Miletićeva ulica broj 43, Katolička porta, Đure Jakšića broj 7 i Miletićeva ulica od broja 10 do broja 24 i jedan u granicama zaštićene okoline, na Pozorišnom trgu broj 8.
U prostornoj kulturno-istorijskoj celini sačuvani su u većem delu morfološki usaglašeni blokovi, trgovi i dobro planirani nizovi kuća sa interpoliranim objektima iz kasnijeg perioda nastanka. Preovlađuje parterna i spratna gradnja sa vizuelno dominantnim tornjevima sakralnih objekata i kupolama pojedinih reprezentativnih javnih i privatnih palata.
U okviru prostorne kulturno-istorijske celine nalazi se ukupno 21 utvrđeno nepokretno kulturno dobro - 15 spomenika kulture i šest spomenika kulture od velikog značaja. Spomenici kulture su: Zgrada Platoneuma u Pašićevoj broj 6, Kuća u Dunavskoj ulici broj 1, Kuća u Dunavskoj ulici broj 6, Kuća u Dunavskoj ulici broj 7, Kuća u Dunavskoj ulici broj 18, Kuća u Dunavskoj ulici broj 20, Gradska kuća na Trgu slobode broj 1, Kuća na Pozorišnom trgu broj 2, Kuća u Ulici kralja Aleksandra broj 14, Kompleks starog bioskopa u Zmaj Jovinoj ulici broj 4, Kuća u Zmaj Jovinoj ulici broj 23, Kuća na Trifkovićevom trgu broj 2, Kuća na Trgu Toze Markovića broj 5, Kuća u Grčkoškolskoj ulici broj 2, Kuća u Grčkoškolskoj ulici broj 3. Spomenici kulture od velikog značaja su: Nikolajevska crkva, Saborna crkva sv. Georgija, Plebanija, Zgrada gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj", Zgrada Doma JNA i Spomenik Svetozaru Miletiću. U okviru zaštićene okoline prostorne kulturno-istorijske celine nalazi se Uspenska crkva, nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja.
Prostorna kulturno-istorijska celina je značajna zbog sačuvane prvobitne urbane matrice grada Novog Sada, kuća znamenitih istorijskih ličnosti, brojnih objekata koji svedoče o nastanku i trajanju stilske gradnje i brojnih autorskih dela iz oblasti likovne i projektantske delatnosti, koja su obeležila vrhunac kreativnog umeća i duhovnosti na ovim prostorima od XVIII do XX veka i ostataka materijalne kulture od praistorije do kasnog srednjeg veka, odnosno kontinuiteta nastanjivanja na ovom prostoru.
3. Zaštićena okolina prostorne kulturno-istorijske celine obuhvata prostor i objekte na sledećim katastarskim parcelama: br. 9771, 9772, 9988, 9993/2, 9993/3, 9993/4, 9993/5 i 9993/8, KO Novi Sad I, u mešovitoj svojini; br. 9425, 9773/1, 9993/1, 9994, 9995, 9997, 10104/2, 10107/2, 10111/1, 10111/3, 10111/4, 10112/1, 10112/2, 10113/1, 10113/2, 10114/2, 10117/1, 10117/2, 10117/3, 10119/1, 10119/2, 10120, 10124, 10127, 10128, 10587/2, te ulice i trgove katastarske parcele br. 9424, 9426, 9427, 9428, 10116/1, 10546/2, 10548, 10562, 10563, 10569, 10583, 10584, 10587/1 i 10588, KO Novi Sad I, u državnoj svojini; br. 9773/2, 9773/3, 9773/4, 9993/6, 9993/7, 9996, 10009/1, 10009/2, 10111/2, 10114/1, 10115, 10118, 10121, 10122 i 10123, KO Novi Sad I, u privatnoj svojini i br. 9774 i 10125/1, KO Novi Sad I, u privatnoj svojini; br. 223/2 i 223/3, KO Novi Sad II, u mešovitoj svojini; br. 215/3, 222/2, 222/4, 222/5, 223/4, 237 i ulice i trgovi katastarske parcele br. 226 i 7732, KO Novi Sad II, u državnoj svojini; br. 215/1, 215/2 i 216, KO Novi Sad II, u privatnoj svojini i broj 221/3, KO Novi Sad II, u društvenoj svojini.
Granica zaštićene okoline poklapa se sa granicom prostorne kulturno-istorijske celine od početne tačke opisa granice prostorne kulturno-istorijske celine, tačke ukrštanja osovina Gimnazijske i Daničićeve ulice, do ukrštanja sa Ulicom Đorđa Markovića Kodera, gde se lomi i prati osovinu ove ulice ka zapadu, lomi se pod pravim uglom i pruža zapadnim granicama katastarskih parcela br. 9771, 9772, 9773/4 i 9774, KO Novi Sad I, preseca Ulicu vojvode Bojovića i nastavlja zapadnim granicama katastarskih parcela br. 9993/7, 9993/6, 9993/1, 9993/3, 9994 i 9988, KO Novi Sad I, do ukrštanja sa osovinom Masarikove ulice, gde se lomi pod pravim uglom i dalje prati osovinu Masarikove ulice do ukrštanja sa osovinom Šafarikove ulice. Dalje se pruža osovinom Šafarikove, potom Uspenske ulice i Bulevara Mihajla Pupina do ukrštanja sa Ulicom Modene. Granica se lomi ka severozapadu i prati osovinu Ulice Modene do ukrštanja sa Ulicom Ilije Ognjanovića. U nastavku pruža se granicom prostorne kulturno-istorijske celine do Trga Republike, potom se pruža osovinom dela Ulice Žarka Vasiljevića, lomi se prema zapadu i nastavlja osovinom kolovoza na severnoj strani Trga Republike do Daničićeve ulice - početne tačke opisa granice.
4. Utvrđuju se sledeće mere zaštite prostorne kulturno-istorijske celine:
A) Opšte mere zaštite
1) očuvanje zatečene urbane matrice;
2) očuvanje parcelacije snimljene katastarskim premerom iz 1876. godine, a ucrtane na Sauterovom planu grada iz 1885. godine, osim kod izgradnje javnih objekata od posebnog značaja i u slučajevima kada je promena granica parcela vezana sa korekcijom regulacije koja je u većem delu ulice ili bloka već sprovedena u toku urbane transformacije, a predviđena je ovom odlukom;
3) očuvanje regulaciono-građevinske linije na području prostorne kulturno-istorijske celine, osim u slučaju Ulice Jovana Subotića, gde je dozvoljena promena sa parne strane na katastarskim parcelama br. 9684/1, 9684/2, 9685, 9686/1, 9687, 9688, 9689, 9690, 9770/1, 9769/2 i 9768, KO Novi Sad I. Na delu parne strane Ulice Jovana Subotića moguće je formiranje pešačkog prolaza na delu prizemlja postojećih i novoizgrađenih objekata, odnosno uvlačenje regulacione linije na katastarskim parcelama br. 9998, 10003, 10005/1, 10006/7 i 10007/2, KO Novi Sad;
4) očuvanje ivične blokovske izgradnje na parceli, kao nasleđenog tipa građenja, nadovezivanjem na postojeće objekte koji se zadržavaju, na način kojim se unutar blokova formiraju unutrašnja dvorišta, karakteristična za gradski centar;
5) očuvanje ili restauracija originalnog izgleda, stilskih karakteristika, dekorativnih elemenata i autentičnog kolorita objekata koji imaju kulturno-istorijsku vrednost;
6) korišćenje prostorne kulturno-istorijske celine za javne, stambene, poslovne ili stambeno-poslovne namene; od proizvodnih delatnosti dozvoljene su samo male tradicionalne zanatske radionice;
7) očuvanje proporcijskih odnosa;
8) za uređenje javnih prostora (ulica i trgova) unutar pešačke zone obavezno je sprovođenje urbanističko-arhitektonskog konkursa;
9) rešavanje unutrašnjih dvorišta u zavisnosti od namene objekta, kao dvorišta otvorenog tipa funkcionalno pripojena ulici, odnosno zatvorenog tipa u funkciji vlasnika objekta. Dvorišta otvorenog tipa parterno rešiti. Unutar njih ukloniti neadekvatne i trošne pomoćne objekte;
10) proširenje pešačke zone. Unutrašnja dvorišta otvorenog tipa priključiti pešačkoj zoni;
11) uklanjanje pomoćnih objekata u dvorištima koji ne odgovaraju funkcionalnim potrebama, a ujedno narušavaju kulturno-istorijske ili estetske vrednosti prostorne kulturno-istorijske celine;
12) rekonstrukcija ili zamena postojećih dvorišnih objekata ne sme znatnije povećavati već postignuti stepen izgrađenosti. Visina dvorišnog objekta ne sme prelaziti visinu dvorišnih krila glavnog objekta koji se zadržava i štiti;
13) vraćanje dislociranih spomen obeležja - krstova sa Almaškog groblja i iz porte Saborne crkve na prvobitna mesta: na Trg Marije Trandafil i ugao Miletićeve i Zmaj Jovine ulice;
14) parterno obeležavanje osnove srušene zgrade prvog namenski zidanog pozorišta na Trifkovićevom trgu (katastarska parcela broj 10580, KO Novi Sad I);
15) očuvanje i dopuna postojećeg vrednog zelenila na javnim površinama ulica i trgova, unutrašnjih dvorišta, prostora oko javnih objekata, kao i u portama sakralnih objekata;
16) prilikom rekonstrukcije postojećih i izgradnje novih objekata rešiti pitanje parkiranja i garažiranja vozila u okviru parcele. Kod rešavanja podzemnih etaža, za svaku pojedinačnu lokaciju izvršiti ispitivanje nivoa podzemnih voda i obezbediti izradu elaborata zaštite susednih objekata;
17) izgradnja javnih parkinga i garaža dozvoljava se van zaštićenog jezgra; lokacija unutar granica moguća je izuzetno u delovima blokova koji podležu delimičnoj urbanoj rekonstrukciji, neposredno uz granicu celine;
18) parterno obeležavanje nepokretnih arheoloških nalaza putem konzervacije i prezentacije i postavljanje informativnih tabla na lokalitete sa arheološkim sadržajem;
19) prilikom rekonstrukcije postojećih objekata, zamene objekata ili nove izgradnje, kao i prilikom radova na javnim površinama (trgovi, porte sakralnih objekata, prostori oko javnih objekata) obavezno je, pre bilo kakvih građevinskih radova, prethodno zaštitno arheološko iskopavanje;
20) prilikom radova na rekonstrukciji postojećih i izgradnji novih podzemnih instalacija i objekata na javnim površinama u okviru regulacija (uličnih prostora), obavezan je stalan arheološki nadzor.
B) Posebne mere zaštite
Za objekte koji imaju posebnu vrednost (objekti na katastarskim parcelama br. 9398, 9399, 9401, 9402/2, 9403, 9405/2, 9406, 9408/2, 9411, 9412/2, 9415, 9416/2, 9419, 9420, 9421, 9422, 9423, 9556, 9558, 9559, 9560, 9561, 9682, 9686/1, 9686/2, 9692, 9694, 9697, 9699, 9705/2, 9732/2, 9732/3, 9733, 9734, 9736/2, 9737/2, 9738/1, 9742, 9743, 9748, 9751, 9759, 9766, 10012, 10015/2, 10019, 10020, 10026, 10036, 10037/2, 10038, 10040, 10041, 10042/2, 10043, 10044, 10045, 10046, 10047, 10048/2, 10049/2, 10050/2, 10051, 10052, 10053, 10054, 10055, 10056, 10059/2, 10060/1, 10061, 10063, 10065/2, 10065/3, 10067, 10069, 10070/2, 10071/2, 10072/2, 10073, 10074/2, 10075, 10076, 10078, 10079, 10085/1, 10098/2, 10100, 10102, 10103/1, deo 10104/1, 10106, KO Novi Sad I, i br. 1, 5/2, 6/1, 6/2, 9/2, 10/2, 11, 12/2, 13/2, 15/2, 16/2, 19, 20/1, 22, 23/2, 25, 26/1, 27/1, 28/2, 29/2, 30/2, 31/2, 32/2, 33/2, 34/4, 35/2, 218, 219, 220, 221/1, 222/3, 223/1, 227, 228, 229/2, 230, 231/2, 232, 233/2, 234/2, 235/2, 236, 239/2, KO Novi Sad II) utvrđuju se sledeće mere zaštite:
1) očuvanje originalnog horizontalnog i vertikalnog gabarita, konstruktivnog sklopa i primenjenih materijala;
2) očuvanje osnovnih vrednosti funkcionalnog sklopa i enterijera;
3) očuvanje ili restauracija izvornog izgleda, stilskih odlika, dekorativnih elemenata i ukupnog likovnog izraza;
4) dozvoljeno je osavremenjivanje objekata u cilju revitalizacije objekata, što podrazumeva sledeće intervencije:
(1) uvođenje savremenih instalacija, pod uslovom da ne naruše vrednosti enterijera i eksterijera objekta;
(2) uređenje, odnosno promena namene podruma je moguća uz obavezu prethodnog ispitivanja tla i konstruktivnog sklopa objekta, kao i obaveznu izradu elaborata zaštite susednih objekata. Pristup podrumu je moguće ostvariti iz postojećeg stepenišnog prostora, iz druge prostorije ili iz dvorišta, ali samo u slučaju da se time ne narušavaju stabilnost i vrednosti objekta;
(3) uređenje, odnosno promena namene potkrovlja je moguća isključivo u postojećem gabaritu krova. Osvetljenje rešiti putem krovnih prozora, s tim da je na uličnoj strani moguće otvaranje samo krovnih prozora u ravni krova, i to samo ako se time ne narušava izvorni izgled objekta i ukupan likovni izraz. Pristup potkrovnom prostoru je moguć iz postojećeg stepenišnog prostora ili neke druge prostorije najviše etaže, uz uslov da se time ne narušava izvorno funkcionalno rešenje objekta;
(4) otvaranje novih izloga i portala moguće je samo u dvorišnim delovima objekta i to samo ako se na taj način ne narušavaju osnovne vrednosti i stilske karakteristike objekta. Rekonstrukcija postojećih izloga i portala u uličnom delu objekta moguća je samo u cilju restauracije otvora u skladu sa izvornim izgledom i to jedinstvenim tretmanom čitavog objekta;
(5) dvorišni delovi glavnog objekta izuzetno mogu biti dograđeni, najviše do visine uličnog gabarita objekta, ukoliko se time ne narušava arhitektonski sklop, odnosno ukoliko je izvornim rešenjem ostavljena mogućnost za dvorišnu dogradnju. Dvorišne dogradnje rešiti jedinstveno za celokupno dvorište;
5) moguća je promena namene, uz uslov da nova namena bude primerena postojećem arhitektonsko-konstruktivnom i funkcionalnom sklopu objekta;
6) ostali objekti na parceli ne podležu režimu zaštite glavnog objekta i rešavaju se u skladu sa njihovom valorizacijom, ali tako da ne naruše vrednosti glavnog objekta. Dvorišni prostor u svemu uskladiti sa glavnim objektom i komunalno (parterno i hortikulturno) urediti. Moguće je natkrivanje - zastakljivanje atrijumskih dvorišnih prostora;
7) postavljanje reklamnih, informativnih i sličnih oznaka, kao i klima uređaja izvodi se prema Elaboratu urbane opreme nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture;
8) postavljanje spomen tabla i obeležja, kao i dekorativne rasvete na fasadama moguće je samo prema uslovima nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Za objekte od vrednosti (objekti na katastarskim parcelama br. 9709/2, 9710, 9714, 9717, 9721, 9735, 9744, 9745, 9746, 9747, 9749/2, 9752/2, 9753, 9754/2, 9755/3, 9756, 9757/1, 9760/2, 9761, 9762, 9763, 9764, 9765, 9998, 10002/2, 10007/2, 10010, 10011, 10013, 10014, 10023, 10024, 10025, 10026, 10027, 10032, 10057, 10058, 10068, 10070/2, 10080/2, 10086, 10089, 10090, 10091, 10094, 10095, 10096, 10107/1, 10108, KO Novi Sad I, i br. 14, 18, 29/1, KO Novi Sad II) utvrđuju se sledeće mere zaštite:
1) mere zaštite utvrđene za objekte koji imaju posebnu vrednost od podtačke 1) do 8), s tim da je otvaranje portala i izloga moguće i na uličnoj fasadi i to jedinstvenim tretiranjem čitavog objekta, tako da se ne naruše osnovne vrednosti i stilske karakteristike objekta;
2) za objekte na katastarskim parcelama br. 9706, 9707/1, 10064/3, 10016, 10017/1, 10018/2, 10021/1, 10021/2, 10028, 10029, 10034 i deo 10066, KO Novi Sad I, moguća je rekonstrukcija sa promenom vertikalnog gabarita, odnosno nadogradnja do jednog sprata, uz restauraciju izvornog izgleda ulične fasade;
3) objekat na katastarskoj parceli broj 9725, KO Novi Sad I, moguće je rekonstruisati i dograditi na dvorišnoj strani objekta.
Objekti bez vrednosti (objekti na katastarskim parcelama br. 9400, 9410, 9413, 9414, 9418, 9421, 9422, 9681, 9683, 9684/1, 9684/2, 9685, 9686/1, 9687, 9688, 9689, 9690, 9691, 9700, 9708, 9713, 9715, 9716, 9718, 9720/2, 9722, 9727/1, 9731, 9750, 9768, 9769/2, 9770/1, 9999, 10000, 10001, 10006/2, 10006/7, 10009/1, 10009/2, deo 10023 i 10024, 10030, 10031, 10033, 10035, deo 10069, 10081, 10082, 10084, 10092, 10093, 10101, KO Novi Sad I, i br. 21, 30/3, 30/4 i deo 218, KO Novi Sad II) mogu biti rekonstruisani ili zamenjeni novim objektima, uz sledeće mere zaštite:
1) Kod izgradnje novog objekta
(1) objekat uskladiti sa karakterom ambijenta i vrednostima arhitektonskog i urbanog nasleđa u pogledu gabarita, dispozicije, proporcije, tipa gradnje i oblikovanja;
(2) položaj objekta na parceli je ivični, orijentisan prema ulici, određen regulaciono-građevinskom linijom ulice, odnosno pripadajućeg bloka;
(3) gabarit objekta po dubini se rešava slobodno u skladu sa funkcijom objekta. Ukoliko se gradi uz objekat koji se čuva, visina zabata, odnosno visina kalkanskih zidova novog objekta moraju biti usklađeni sa visinom zabata i kalkanskih zidova susednih objekata koji se čuvaju;
(4) visina objekta određena je visinom venca i slemena susednih objekata koji poseduju spomenička svojstva, siluetom i ritmom ulice, bez obaveznog uklapanja venaca;
(5) parkiranje i garažiranje vozila rešiti u sklopu parcele. Predvideti kolski ulaz po ugledu na nasleđena rešenja objekata koji se čuvaju;
(6) novi objekti mogu biti pokriveni jednoslivnim i dvoslivnim kosim krovovima. Kod interpolacija pojedinačnih objekata u formiranim nizovima koji oblikuju ambijentalnu celinu ulice, bloka ili trga predvideti nagib približan preovlađujućim u okviru niza. U slučajevima zamene niza objekata, predvideti nagib približan preovlađujućim u okviru celine (30-45°). Položaj slemena krova treba da bude približno na polovini širine trakta, nagib krovnih ravni ne sme biti strmiji od susednih zaštićenih objekata;
(7) objekti u pogledu oblikovanja, konstrukcije i funkcije treba da budu ostvarenja koja nose pečat svog vremena, s tim da sa objektima u okruženju koji imaju spomenička svojstva čine skladnu celinu. Pri oblikovanju posebnu pažnju obratiti kolorističkoj obradi fasada. Ugaone lokacije posebno istaći i arhitektonski obraditi;
(8) za spoljnu obradu dozvoljena je upotreba tradicionalnih i savremenih materijala koji će biti primereni neposrednom okruženju, s tim što nije dozvoljena upotreba bele silikatne opeke, lomljenog kamena, natur betona i sličnih neodgovarajućih materijala;
(9) namena objekata može biti javna, stambena, poslovna ili mešovita. Potrebno je voditi računa da se izbegavaju sadržaji (npr. administrativnog, upravnog i sličnog karaktera ili trgovački centri i sl.) koji doprinose pogoršanju opštih uslova korišćenja prostora, pogotovo zbog parkiranja i povećanja broja dostavnih vozila, a pritom ne doprinose atraktivnosti i raznolikosti sadržaja;
(10) novoformirana dvorišta otvorenog tipa adekvatno parterno urediti, ozeleniti i komunalno opremiti;
2) Do izgradnje novog objekta na postojećem objektu moguće su intervencije navedene u merama zaštite za objekte od vrednosti iz ove odluke, s tim da je otvaranje novih izloga i portala na uličnoj fasadi moguće, uz obavezu jedinstvenog tretmana čitavog objekta.
5. Utvrđuju se sledeće mere zaštite zaštićene okoline prostorne kulturno-istorijske celine:
A) Opšte mere zaštite
1) očuvanje zatečene urbane matrice;
2) očuvanje regulaciono-građevinske linije, osim u slučaju parne strane Šafarikove ulice, na katastarskim parcelama br. 10110/2, 10111/4, 10112/2, 10113/2, 10116/3, 10117/1, 10119/2, KO Novi Sad I, kao i parne strane Uspenske ulice na katastarskim parcelama br. 10120, 10121 i 10122, KO Novi Sad I;
3) u zoni narušene urbane matrice, degradirane ranijim urbanističkim zahvatima (deo bloka Uspenska-Šafarikova-Njegoševa-Miloša Hadžića-Pozorišni trg), merama urbane rekonstrukcije preoblikovati devastiran prostor poštujući nasleđen tip ivične blokovske izgradnje. Regulaciju pešačkog prolaza Miloša Hadžića korigovati, pomeriti prema severu u cilju formiranja severne granice, odnosno proširenja porte Uspenske crkve - nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja (katastarska parcela broj 10125/1, KO Novi Sad I);
4) očuvanje svih objekata od posebne vrednosti i vrednosti i usaglašavanje novoplaniranih objekata sa njima;
5) na potezima gde se vrši interpolacija treba poštovati vertikalnu regulaciju postojećih susednih objekata sa spomeničkim svojstvima;
6) namene objekata mogu biti javne, stambene, poslovne i mešovite;
7) očuvanje vertikalne regulacije zaštićenog okruženja u skladu sa vertikalnom regulacijom gradskog jezgra;
8) izmeštanje stajališta gradskog prevoza sa prostora ispred porte Uspenske crkve;
9) za katastarsku parcelu broj 237, KO Novi Sad II, obavezno je sprovođenje konkursa za urbanističko-arhitektonsko rešenje regulacije dela Bulevara Mihajla Pupina i oblikovanje jugozapadne strane bloka Gradske kuće. Predmet konkursa uključuje i oblikovanje kalkana objekta Menratove palate, izgrađenog na katastarskoj parceli broj 239/2, KO Novi Sad II, uz mogućnost rekonstrukcije dela dvorišnog krila koje ulazi u regulaciju Bulevara, a prema uslovima koje utvrdi nadležna ustanova zaštite nepokretnih kulturnih dobara;
10) za katastarske parcele br. 9427, 9426, 9425 i 9424, KO Novi Sad I (Trg Republike):
(1) uklanjanje postojećih objekata;
(2) izmeštanje autobuske stanice, formiranje pešačke zone;
(3) zadržavanje tradicionalne namene (zelene pijace) na delu površine sadašnjeg Trga Republike na kome se nalazi riblja pijaca; moguće korišćenje predmetnog prostora dvonamenski - kao pijace i slobodne pešačke zone;
(4) parkiranje vozila rešiti izgradnjom podzemne garaže;
(5) sprovođenje konkursa za urbanističko-arhitektonsko rešenje prostora Trga;
11) za izgradnju novih objekata i sve ostale radove koji podrazumevaju izvođenje zemljanih radova, primenjuju se mere zaštite iz tačke 4. deo A) stav 1. podtačke 19) i 20) ove odluke.
B) Posebne mere zaštite
Za objekte koji imaju posebnu vrednost (objekti na katastarskim parcelama br. 9771, 9774, 9993/2, 9995, 9988 i 10125/1, KO Novi Sad I i br. 215/2 i 216, KO Novi Sad II) primenjuju se mere zaštite za objekte iz tačke 4. deo B) stav 1. podtačke 1) do 8) ove odluke.
Za objekte od vrednosti (objekti na katastarskim parcelama br. 9772 i 9773/2, KO Novi Sad I) primenjuju se mere zaštite za objekte iz tačke 4. deo B) stav 2. podtačka 1) ove odluke.
Za objekte bez vrednosti (objekti na katastarskim parcelama br. 9993/4, 9993/5, 9996, 10109, 10110/2, 10111/2, 10111/4, 10114/1, 10115, 10118, 10121 i 10122, KO Novi Sad I) primenjuju se mere zaštite za objekte iz tačke 4. deo B) stav 3. podtačke 1) i 2) ove odluke.
6. Ovu odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".