PREPORUKA BR. R (81) 7KOMITETA MINISTARA DRŽAVAMA ČLANICAMA O MERAMA KOJE OMOGUĆAVAJU PRISTUP SUDU(Usvojena od strane Komiteta ministara 14. maja 1981. godine na 68. zasedanju) |
Komitet ministara,
Smatrajući da je pravo na pristup sudu i pravično suđenje, garantovano članom 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima, osnovno svojstvo svakog demokratskog društva;
Smatrajući da je sudski postupak često složen, skup, da zahteva vreme i da privatna lica, posebno ona slabog ekonomskog ili socijalnog položaja, nailaze na ozbiljne teškoće prilikom korišćenja njihovih prava u državama članicama;
Imajući na umu da delotvoran sistem pravne pomoći i pravnih savetovališta, predviđen Rezolucijom (78) 8 Komiteta ministara, može umnogome pomoći uklanjanju takvih prepreka;
Smatrajući da je u svakom slučaju poželjno preduzimanje svih neophodnih mera u cilju pojednostavljenja procedure u svim odgovarajućim slučajevima u cilju omogućavanja pristupa sudu svakom pojedincu i istovremeno obezbeđenja izvršenja pravde;
Smatrajući da je poželjno, u cilju omogućavanja pristupa pravdi, pojednostaviti dokumenta koja se koriste u takvim postupcima;
Preporučuje vladama država članica da preduzmu ili pojačaju, već prema odgovarajućem slučaju, sve mere koje smatraju potrebnim u cilju progresivne primene načela koja se nalaze u Dodatku ove preporuke;
Poziva vlade država članica da svakih pet godina upoznaju generalnog Sekretara Saveta Evrope sa merama koje su preduzele ili predvidele u cilju primene ove preporuke, kako bi se o tome obavestile sve vlade država članica.
Države članice treba da preduzmu sve potrebne korake da obaveste javnost o sredstvima koja svima stoje na raspolaganju za ostvarenje njihovih prava na jednostavan, brz i jeftin način pred sudovima i prilikom vođenja sudskih postupaka koji se odnose na građanske, privredne, administrativne, socijalne ili finansijske stvari. U ovom cilju države članice treba da obrate posebnu pažnju na pitanja navedena u sledećim načelima.
1. Treba preduzeti odgovarajuće mere informisanja javnosti o lokaciji i nadležnosti sudova i o načinu pokretanja i vođenja postupaka pred sudovima.
2. Sud ili drugi nadležni organ treba da obezbedi obaveštenja opšteg karaktera o:
- zahtevima procedure, iako ovakva informacija ne treba da obuhvati pružanje pravnih saveta koji se tiču suštine predmeta;
- načinu i rokovima za ulaganje žalbe na odluku, pravilima postupka i svim potrebnim dokumentima u tom cilju;
- načinu izvršenja odluke, i ako je moguće, troškovima ovog postupka.
3. Treba preduzeti mere kojima bi se omogućilo ili podstaklo, gde je to odgovarajuće, pomirenje stranaka i prijateljsko poravnanje pre započinjanja postupka ili tokom postupka.
4. Nijedna stranka ne sme biti sprečena da je zastupa advokat. Treba izbeći obavezno upućivanje stranke na usluge više advokata u određenim slučajevima. Kada je poželjno, prema prirodi slučaja, u cilju omogućavanja pristupa sudu, da stranka samostalno istupa pred sudom, tada ne treba zahtevati obavezno zastupanje od strane advokata.
5. Države treba da preduzmu mere da obezbede da sva dokumenta vezana za postupak budu jednostavne forme i da jezik koji se koristi bude razumljiv za javnost i da svaka sudska odluka bude strankama razumljiva.
6. Kada jedna od stranaka u postupku ne poznaje jezik suda u dovoljnoj meri, države treba da obrate posebnu pažnju na usmeno i pisano prevođenje i obezbede da se lica lošeg ekonomskog položaja ne nađu u neravnopravnom položaju u pogledu njihovog pristupa sudu ili vođenja postupka zbog njihove nemogućnosti da govore ili razumeju jezik suda.
7. Treba preduzeti mere da se broj sudskih veštaka koji se postavljaju na zahtev suda ili stranaka u jednom predmetu svede na najmanju moguću meru.
8. Treba preduzeti sve mere kako bi se vreme koje je potrebno za donošenje odluke svelo na najmanju moguću meru. U ovom cilju treba preduzeti korake radi uklanjanja arhaičnih procedura koje ne ispunjavaju nikakvu korisnu svrhu, treba za sudove obezbediti odgovarajući kadar i da oni efikasno rade i treba usvojiti procedure koje omogućavaju sudu da tužbe što pre uzme u rad.
9. Treba predvideti odredbe prema kojima bi se u slučajevima nespornih ili utvrđenih tužbi (npr. na osnovu verodostojne isprave) do konačne odluke došlo brzo, bez nepotrebnih formalnosti, pojavljivanja pred sudom ili troškova.
10. Da bi se sprečila zloupotreba prava na žalbu u cilju odugovlačenja postupka, treba posebno razmotriti mogućnost provizornog izvršenja sudskih odluka koje mogu dovesti do žalbe, kao i obračun kamate na dosuđenu sumu sve do konačnog izvršenja.
11. Država ne sme zahtevati od stranke da, kao uslov za započinjanje postupka, uplati iznos koji bi bio nerazuman u odnosu na sve okolnosti slučaja.
12. U meri u kojoj sudske takse predstavljaju očiglednu prepreku pristupu sudu one se moraju umanjiti ili ukinuti, ako je moguće. Sistem sudskih taksi treba preispitati u cilju njegovog uprošćavanja.
13. Posebnu pažnju treba posvetiti pitanju naknada advokata i sudskih veštaka ako one predstavljaju prepreku pristupu sudu. Mora se obezbediti odgovarajuća kontrola visine ovih naknada.
14. Osim u posebnim okolnostima, u načelu, stranka koja je uspela u sporu mora biti u mogućnosti da od stranke koja je izgubila obezbedi naknadu troškova uključujući i troškove zastupanja u razumnoj meri koji su nastali u postupku.
15. U slučajevima sporova male vrednosti, postupak treba da omogući da stranke sudu predstave slučaj bez troškova koji bi bili nesrazmerni vrednosti spora. U ovom cilju, treba uzeti u obzir obezbeđivanje jednostavnih formulara, izbegavanje nepotrebnih ročišta i ograničenje prava na žalbu.
16. Države treba da obezbede da postupci u porodičnom pravu budu jednostavni, brzi, jeftini, kao i da se poštuje lična priroda ovih odnosa. Koliko god je to moguće, porodična pitanja treba rešavati bez prisustva javnosti
(Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope - Zbirka odabranih preporuka Saveta Evrope - Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu - str. 47)