PREPORUKA BR. R (95) 12KOMITETA MINISTARA ZEMLJAMA ČLANICAMA O ORGANIZOVANJU KRIVIČNOG PRAVOSUĐA(Usvojena od strane Komiteta ministara 11. septembra 1995. godine na 543. sednici održanoj na nivou zamenika ministara) |
Komitet ministara, u skladu sa odredbama člana 15. b Statuta Saveta Evrope;
Uvažavajući da je pravično i efikasno krivično pravosuđe pretpostavka svakog demokratskog društva zasnovanog na vladavini prava;
Imajući u vidu da su sistemi krivičnog pravosuđa širom Evrope poslednjih godina suočeni s povećanjem broja a često i kompleksnosti slučajeva, neopravdanim kašnjenjem, budžetskim ograničenjima i naraslim očekivanjima javnosti i sopstvenih kadrova;
Podsećajući da politika u oblasti kriminala kao što su dekriminalizacija, depenalizacija ili odvraćanje, posredovanje i pojednostavljivanje krivičnog postupka mogu da doprinesu rešavanju tih teškoća;
Imajući na umu da konkretni upravljački principi, strategije i tehnike, koji se spominju u izveštaju o organizovanju krivičnog pravosuđa koji je izradio Evropski komitet za pitanja kriminala, mogu značajno da doprinesu efikasnom i delotvornom obezbeđivanju krivičnog pravosuđa;
Naglašavajući da svaka akcija koja se preduzima u cilju povećanja efikasnosti i delotvornosti krivičnog pravosuđa mora da posveti dužnu pažnju zahtevima koji su utvrđeni Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, a posebno pravima optuženih, pravnim garantijama strankama i nezavisnosti sudstva;
Podsećajući na Preporuku br. R (87) 18 o pojednostavljivanju krivičnog pravosuđa i Preporuku br. R (94) 12 o nezavisnosti, efikasnosti i ulozi sudija,
Preporučuje vladama zemalja članica:
1. Da se prilikom revizije svojih zakonskih propisa i prakse rukovode principima, strategijama i tehnikama upravljanja sadržanim u prilogu uz ovu preporuku;
2. Da sa ovom preporukom i izveštajem o organizovanju krivičnog pravosuđa koji je izradio Evropski komitet za pitanja kriminala upozna nadležne organe i da ih pozove da vode računa o tim tekstovima kada analiziraju funkcionisanje organizacija iz oblasti krivičnog pravosuđa i kada razmatraju poboljšanja u okviru njih.
PRILOG UZ PREPORUKU BR. R (95) 12
1. Principima, strategijama i tehnikama upravljanja može se značajno doprineti efikasnom i delotvornom funkcionisanju krivičnog pravosuđa. U tom smislu, nadležne institucije bi trebalo da odrede ciljeve za organizovanje zadataka i poslova, finansije, infrastrukturu, kadrove i komunikacije.
2. Ostvarivanje efikasnijeg i delotvornijeg krivičnog pravosuđa bi bilo znatno olakšano ukoliko bi se ciljevi raznih organizacija uskladili u kontekstu šireg okvira politike suzbijanja kriminala i krivičnog pravosuđa.
II Organizovanje poslova i zadataka
3. Treba ustanoviti redovnu i stalnu proceduru nadzora s ciljem ocenjivanja funkcionisanja organizacija iz oblasti krivičnog pravosuđa, kao i efikasnosti i delotvornosti, te uvođenja korisnih poboljšanja. Napredak u tom smislu bi se mogao postići ili preko funkcije unutrašnjeg konsultanta ili obraćanjem konsultantima sa strane.
4. Organizovanje krivičnog pravosuđa ne može uvek i svuda biti podvrgnuto istim pravilima jer se okolnosti menjaju. Iz tog razloga, kod planiranja poslova i kadrova mora se voditi računa o pokazateljima demografskih, društvenih, ekonomskih i drugih uslova i promena.
5. Treba definisati kriterijume za efikasno organizovanje poslova, kao i za adekvatnu obradu predmeta različitih kategorija. Takve kriterijume treba razraditi u saradnji s nadležnim sudskim i drugim službenicima. Tim organizacijama treba pružiti adekvatnu podršku kako bi se lakše uklopile u takve standarde.
6. U tom smislu, trebalo bi razviti tehnike stroge selekcije koje bi omogućile da sudije i tužilaštva od samog početka postupka različito postupaju u različitim predmetima.
7. U cilju boljeg korišćenja kadrovskih potencijala, sudije i tužioce bi trebalo osloboditi onih zadataka koje mogu da obave i drugi radnici, uključujući i administrativno osoblje, čiji će radni zadaci tako biti obogaćeni.
III Upravljanje infrastrukturom
8. Sistematsko inventarisanje raspoloživih dobara, procenjivanje potreba i dugoročno planiranje treba da podupiru odluke o ulaganju u nove objekte, njihovom geografskom lociranju, modernizaciji prostorija i opreme u starim objektima, kao i o održavanju objekata. Treba takođe uzeti u obzir potrebe i očekivanja raznih korisnika krivičnog pravosuđa - profesionalaca i neprofesionalaca.
9. Naglasak bi trebalo staviti na mobilizaciju svih skrivenih odnosno neiskorišćenih fizičkih potencijala, te ekonomiju obima. To bi, na primer, obuhvatilo novo zakazivanje nekih pretresa u periodima kada su kapaciteti slobodni, čime bi više institucija bilo skoncentrisano na jednoj lokaciji ili bi se izvršila reorganizacija rasporeda po postojećim prostorijama.
IV Upravljanje ljudskim resursima
10. Kod uvođenja upravljačkih principa, strategija i tehnika treba voditi računa o posebnoj kulturi i uslovima koji se odnose na sudsko okruženje, a uvođenje bi trebalo vršiti ubeđivanjem a ne nametanjem.
11. Trebalo bi sistematski voditi kadrovske dosijee (koji bi uključivali stručne kvalifikacije, edukaciju itd.) kako bi se lakše upravljalo ljudskim resursima i postigao sklad između poslova koji se obavljaju i pojedinaca koji ih obavljaju. Ti dosijei, koji se vode u okviru nadležnih institucija, trebalo bi da budu dostupni kadrovima na koje se odnose.
12. Inicijalni i unutrašnji programi obuke za sudije i tužioce trebalo bi da uzmu u obzir načela i praksu modernog upravljanja u pravosudnom kontekstu.
13. Treba aktivno planirati razvoj karijere, između ostalog, putem dalje specijalizacije a po potrebi gradiranjem radnih mesta, te otvaranjem drugih mogućnosti kadrovima da usavrše svoja znanja i stručnost. Uslovi rada treba da budu predmet posebnog ispitivanja, naročito ako su izuzetno teški.
V Upravljanje informacijama i komunikacijama
14. Trebalo bi uvesti pouzdanije i efikasnije sisteme za prikupljanje, čuvanje, korišćenje i širenje podataka. U okviru njih trebalo bi obezbediti neophodnu zaštitu ličnih podataka.
15. Informacionu tehnologiju treba prilagoditi radu i zahtevima odnosnih institucija iz oblasti krivičnog pravosuđa, kao i krajnjim korisnicima informacija. Ove druge bi trebalo konsultovati kada je reč o zahtevima u toj oblasti.
16. U okviru organizacije krivičnog pravosuđa naglasak bi trebalo da bude na dobrom unutrašnjem komuniciranju u svakoj pojedinačnoj instituciji u ovoj oblasti.
17. Institucije krivičnog pravosuđa trebalo bi da budu orijentisane na politiku širenja informacija. Na različitim nivoima aparata u krivičnom pravosuđu (centralni, regionalni i lokalni), pravosudni organi i druge organizacije koje učestvuju u suzbijanju kriminala treba da ubrzaju protok informacija i da obezbede bolji "fidbek" o ishodu obrađenih predmeta.
18. Snažniji akcenat bi trebalo staviti na razvoj boljih odnosa s javnošću, posebno na konkretne potrebe i probleme korisnika u okviru krivičnog pravosuđa, te na odnose sa informativnim medijima, nevladinim sektorom (npr. udruženjima žrtava), građanstvom i njihovim demokratskim institucijama (parlamentima, lokalnom samoupravom).
(Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope - Zbirka odabranih preporuka Saveta Evrope - Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu - str. 36)