PREPORUKA BR. R (91) 1KOMITETA MINISTARA ZEMLJAMA ČLANICAMA U VEZI SA ADMINISTRATIVNIM SANKCIJAMA(Usvojena od strane Komiteta ministara na 452. sednici održanoj 13. februara 1991. godine na nivou zamenika ministara) |
Komitet ministara, pod uslovima predviđenim članom 15. b Statuta Saveta Evrope;
Imajući u vidu da je cilj Saveta Evrope da se postigne veće jedinstvo među njegovim članicama;
Imajući u vidu da organi uprave imaju značajna ovlašćenja da donose sankcije usled rasta državne uprave, kao i usled izražene tendencije ka dekriminalizaciji;
Imajući u vidu da je poželjno, s tačke gledišta zaštite pojedinca, obuzdati širenje administrativnih sankcija tako što će se one podvrgnuti kompletu načela;
Podsećajući na opšta načela kojima se reguliše zaštita pojedinaca u odnosu na akte organa uprave izložena u rezoluciji Saveta (77) 31 i načela koja se tiču vršenja diskrecionih ovlašćenja od strane organa uprave sadržanih u rezoluciji Saveta br. R (80) 2;
Imajući u vidu da upravni akti kojima se određuju administrativne sankcije treba da podležu dodatnim garancijama;
Preporučuje vladama zemalja članica da se u svojim zakonima i praksi rukovode načelima utvrđenim u ovoj preporuci.
Ova rezolucija se primenjuje na upravne akte kojima se određuje kazna licima na osnovu ponašanja suprotnih važećim pravilima, bilo da se radi o novčanoj kazni ili nekoj kaznenoj meri, novčanoj ili ne.
Ove kazne se dalje u tekstu označavaju kao administrativne sankcije.
Sledeće se ne smatraju administrativnim sankcijama:
- mere koje organi uprave moraju preduzeti kao rezultat krivičnog postupka;
- disciplinske sankcije.
U primeni ovih načela, treba uzimati u obzir potrebu za dobrom i efikasnom upravom, kao i značajnije javne interese. Kada je zbog te potrebe neophodno modifikovati (ili isključiti) jedno ili više tih načela, bilo u pojedinačnim slučajevima bilo u posebnim oblastima javne uprave, treba ipak uložiti svaki napor da se ukaže poštovanje za najveći mogući stepen jednakosti, u skladu s opštim ciljevima ove Preporuke.
Važeće administrativne sankcije i okolnosti u kojima se one mogu izricati predviđene su zakonom.
1. Nijedna administrativna sankcija se ne može izreći na osnovu dela koje u vreme kada se počini nije predstavljalo ponašanje suprotno važećim pravilima. U slučaju da je u vreme počinjenja dela na snazi bila blaža sankcija ne može se izreći stroža sankcija koja je naknadno predviđena.
2. Stupanje na snagu, posle počinjenja dela, manje represivne odredbe treba da bude u korist lica kome organ uprave razmatra mogućnost izricanja sankcije.
1. Lice se ne može administrativno kazniti dvaput za isto delo na osnovu istog pravila ili istih pravila kojima se štiti isti društveni interes.
2. Kada isto delo proizvodi akciju dva ili više organa uprave na osnovu zakonskih pravila kojima se štite jasni društveni interesi, svaki od tih organa uzima u obzir sankciju koja je prethodno izrečena za isto delo.
1. Svaka akcija organa uprave protiv ponašanja suprotnog važećim pravilima preduzima se u razumnom roku.
2. Kada organi uprave pokrenu postupak koji može dovesti do izricanja administrativne sankcije, oni postupaju s razumnom brzinom s obzirom na okolnosti.
Svaki postupak koji može dovesti do izricanja administrativne sankcije, a koji je pokrenut protiv lica, proizvodi odluku kojom se okončava postupak.
1. Pored načela pravičnog upravnog postupka koji se tiče upravnih akata izloženih u rezoluciji (77) 31, sledeća načela se primenjuju posebno na donošenje administrativnih sankcija:
i. Svako lice suočeno sa administrativnom sankcijom se obaveštava o optužbama.
ii. Daje mu se dovoljno vremena da pripremi odbranu, uzimajući u obzir složenost materije, kao i težinu sankcija koje mu se mogu izreći.
iii. Ono ili njegov predstavnik se obaveštavaju o prirodi dokaza protiv njega.
iv. Pruža mu se mogućnost da bude saslušano pre nego što se donese odluka.
v. Upravni akt kojim se izriče sankcija sadrži obrazloženje odluke.
2. Pod uslovom da se zainteresovano lice saglasi, te u skladu sa zakonom, načela u podstavu 1 mogu se ne primenjivati u slučajevima manjeg značaja za koje se izriču ograničene novčane kazne. Međutim, ako je zainteresovano lice protiv predložene sankcije, primenjuju se sve garancije podstava 1.
Krivicu dokazuje organ uprave.
Akt kojim se izriče administrativna sankcija podleže, u najmanju ruku, kontroli zakonitosti od strane nezavisnog i nepristrasnog suda ustanovljenog zakonom.
(Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope - Zbirka odabranih preporuka Saveta Evrope - Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu - str. 105)