O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU OGLEDA ZA OBRAZOVNI PROFIL ADMINISTRATOR RAČUNARSKIH MREŽA
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 17/2006 i 23/2007)
Član 1
Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program ogleda za obrazovni profil Administrator računarskih mreža, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Član 2
Program ogleda iz člana 1. ovog pravilnika ostvaruje se u skladu sa:
1. Pravilnikom o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 6/90 i "Prosvetni glasnik", br. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05 i 6/06), i to sa nastavnim planom i programom:
1) srpskog jezika i književnosti;
2) srpskog jezika kao nematernjeg jezika;
3) jezika nacionalnih manjina;
4) stranih jezika;
5) fizičkog vaspitanja;
6) muzičke umetnosti;
7) likovne kulture;
8) ekologije;
9) hemije;
10) sociologije;
11) filozofije;
12) građanskog vaspitanja i
2. Pravilnikom o nastavnom planu i programu predmeta Verska nastava za srednje škole ("Prosvetni glasnik", br. 6/03, 23/04 i 9/05).
Član 3
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
- uvođenja preduzetništva u nastavni program radi razvijanja preduzetničkog duha kod učenika;
- izradu kriterijuma ocenjivanja i građenja standarda ocenjivanja učenika;
- proveru koncepta stručne mature.
Uvođenje organizacionih novina:
- prilagođavanje organizacije nastavnog procesa u školi, u okviru godišnjeg fonda časova, a u skladu sa očekivanim ishodima stručnog obrazovanja i uslovima rada u školi i na radnom mestu;
- nastavni sadržaji su organizovani modularno za pojedine opštestručne i sve stručne predmete;
- uvođenje izborne nastave, kao mogućnosti da učenik samostalno kreira deo svog obrazovanja.
Očekivani ishodi ogleda
- Brzo adaptiranje učenika na uslove rada;
- Unapređen i kvalitetan obrazovno-vaspitni rad kroz;
- efikasnije i podsticajnije metode rada sa učenicima primenjene u svakodnevnoj obrazovnoj praksi;
- efikasnije usvajanje generativnih, transfernih i funkcionalnih znanja i veština, relevantnih za buduću profesiju kao rezultat modularnog pristupa;
- ocenjivanje učenika u odnosu na očekivane ishode;
- razvijanje sistema praćenja ostvarenosti nastavnog programa na nivou škole i na nivou Republike.
Trajanje ogleda
Ogled se sprovodi od 1. septembra 2006. godine kroz najmanje tri generacije upisanih učenika. Odluku o prestanku ogleda doneće, nakon procene rezultata, ministar prosvete i sporta.
Način ostvarivanja ogleda
Ogled se ostvaruje na osnovu ovog nastavnog plana i programa.
Organizovaće se obuke nastavnika za primene novih metoda rada sa učenicima, primene novog nastavnog programa i objektivnog ocenjivanja u svakodnevnoj obrazovnoj praksi.
Obuka za nastavnike srednjih stručnih škola u kojima se ostvaruje program ovog ogleda, organizovaće se u sledećim oblastima koje su bitne za unapređenje kvaliteta obrazovnog rada:
- nova koncepcija obrazovanja (usmerenost na ciljeve i ishode obrazovanja, modularni pristup u obrazovanju);
- stručno usavršavanje nastavnika za primenu novih nastavnih metoda i metoda ocenjivanja;
- stručno usavršavanje nastavnika u oblasti računarskih mreža.
Nastavnici će u okviru obrazovno-vaspitnog rada primenjivati metode rada i ocenjivanja za koje su obučavani na seminarima.
U okviru Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i stručnih aktiva zajednica stručnih škola biće izdvojene ključne teme u okviru kojih je potrebno stručno usavršavanje nastavnika.
Stručni timovi u školama i na nivou Republike će sarađivati na horizontalnom i vertikalnom povezivanju nastavnih sadržaja kako sa autorskim timom, tako i sa predstavnicima privrede.
Planirana je izrada testova sa zajedničkim sadržajima i zajednički postavljenim kriterijumima od strane stručnih timova koji će se formirati pri Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja - Centru za stručno i umetničko obrazovanje, a u saradnji sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Način polaganja maturskog ispita biće propisani posebnim podzakonskim aktom.
Uslovi ostvarivanja programa ogleda
Ogled će se ostvarivati u uslovima svakodnevnog obrazovno-vaspitnog rada u srednjim stručnim školama.
Njegovo ostvarivanje podrazumeva uključenost i saradnju nastavnika i pomoćnih nastavnika u okviru stručnih timova i stručnih organa u školama.
Vrsta stručne spreme nastavnika i pomoćnih nastavnika za ostvarivanje oglednog programa propisana je posebnim pravilnikom.
Ministarstvo prosvete i sporta, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja - Centar za stručno i umetničko obrazovanje pružiće stručnu podršku za realizaciju obuke profesora, praćenje i evaluaciju ogleda.
Praćenje i vrednovanje ogleda
Praćenje i vrednovanje ogleda obavljaće Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja - Centar za stručno i umetničko obrazovanje i prosvetni savetnici, a na osnovu posebnog uputstva za praćenje realizacije oglednih programa Praćenje realizacije oglednog nastavnog programa u školskoj praksi.
Na kraju školske godine, na osnovu različitih upitnika i izveštaja, biće ispitani ishodi obrazovno-vaspitnog rada, adekvatnost ocenjivanja, mišljenja učenika i nastavnika.
Rezultati ogleda biće objavljeni na način dostupan široj stručnoj javnosti.
I CILJEVI I OČEKIVANI ISHODI STRUČNOG OBRAZOVANJA
za obrazovni profil: ADMINISTRATOR RAČUNARSKIH MREŽA - ogled
CILJEVI STRUČNOG OBRAZOVANJA
OČEKIVANI ISHODI STRUČNOG OBRAZOVANJA
Po završenom obrazovanju za ovaj profil, učenik će steći:
znanja
Veštine
radne kompetencije
• Osposobljavanje učenika za instaliranje i održavanje aktivne i pasivne mrežne opreme • Osposobljavanje učenika da vrši umrežavanje i održavanje računarske opreme • Razvoj svesti i potrebe za doživotnim učenjem i praćenjem tehičko-tehnoloških novina u struci
• o merama zaštite na radu • o pravilima izrade tehničke dokumentacije • o prenosnim medijumima • o komunikacionim uređajima • o sastavnim elementima računara • o različitim operativnim sistemima • o arhitekturi i topologijama računarskih mreža • o Internet servisima • o dijagnostičkom softveru • o nadzoru, održavanju i otklanjanju grešaka na računarskoj opremi i mrežama • o zaštiti računarskih sistema i mreža • razlikuje vrstama alatima i načinu primene • o primeni osnovnih principa komunikacije i organizacije u preduzeću
• primenjivanja mera zaštite na radu i okoline • čita i izrađuje tehničku dokumentaciju • postavlja, podešava i testira aktivnu i pasivnu mrežnu opremu u skladu sa standardima • sklapa i testira računar • instalira, podešava i testira različite OS za mrežni rad • instalira i podešava dodatni softver i implementira servisa • koristi različite dijagnostičke programe • vrši redovno tehničko održavanje i kontrolu računarske opreme i mreža • koristi alate za rad na računarskoj opremi i mreži
• Postavljanje računarske mrežne opreme na osnovu projektne dokumentacije • Umrežavanje računarske opreme • Održavanje i nadzor računarske opreme i mreža
II NASTAVNI PLAN
Nedeljni i godišnji fond časova obaveznih i izbornih predmeta
za obrazovni profil: ADMINISTRATOR RAČUNARSKIH MREŽA - ogled
I RAZRED
II RAZRED
III RAZRED
IV RAZRED
UKUPNO
nedeljno
godiš.
nedeljno
godiš.
nedeljno
godiš.
nedeljno
godiš.
nedeljno
godiš.
A:
OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI
12
444
10
370
10
370
10
340
44
1524
1a.
Srpski jezik i književnost
3
111
3
111
3
111
3
102
12
435
1b.
Srpski jezik kao nematernji
2.
______ jezik i književnost
3.
Engleski jezik
2
74
2
74
2
74
2
68
8
290
4.
Fizičko vaspitanje
2
74
2
74
2
74
2
68
8
290
5.
Matematika
3
111
3
111
3
111
3
102
12
435
6.
Fizika
2
74
2
74
B:
OPŠTESTRUČNI PREDMETI
11
407
9
333
6
222
2
68
28
1030
1.
Računarski hardver
4
148
4
148
2.
Računarski softver
4
148
4
148
3.
Osnove elektrotehnike
3
111
3
111
6
222
4.
Elektronika
4
148
4
148
5.
Aplikativni softver
2
74
3
111
5
185
6.
Obrada i prenos signala
3
111
3
111
7.
Preduzetništvo
2
68
2
68
V:
STRUČNI PREDMETI
3
111
9
333
10
370
16
544
38
1358
1.
Mrežna oprema
3
111
4
148
7
259
2.
Operativni sistemi
5
185
5
185
3.
Mrežni operativni sistemi
5
185
5
185
4.
Računarske mreže
5
185
4
136
9
321
5.
Tehnička dokumentacija
2
68
2
68
6.
Administriranje računarskih mreža
6
204
6
204
7.
Serveri
4
136
4
136
G:
IZBORNI PREDMETI
5
185
3
111
3
111
3
102
14
509
1.
Izborni predmet predviđen Zakonom
1
37
1
37
1
37
1
34
4
145
2.
Izborni predmeti predviđeni Programom ogleda
4
148
2
74
2
74
2
68
10
364
Ukupno: A + B + V + G
31
1147
31
1147
29
1073
31
1054
122
4421
Broj časova po predmetima dat je na nedeljnom nivou kao zbir časova teorije, vežbi i praktične nastave, a prema programu predmeta.
Blok nastava prikazuje se u ukupnom zbiru na godišnjem nivou za odgovarajući predmet u okviru koga se realizuje, a prema programu predmeta.
Lista ponuđenih izbornih predmeta po razredima
U tabeli su prikazani predmeti (po razredima) koje je moguće birati u toj godini školovanja.
G: IZBORNI PREDMETI
I
II
III
IV
Izborni predmet predviđen Zakonom
1. Građansko vaspitanje / Verska nastava
1
1
1
1
Izborni predmeti predviđeni Programom ogleda
1. Drugi strani jezik
*
*
*
*
2. Istorija
*
3. Ekologija
*
4. Muzička umetnost
*
5. Likovna kultura
*
6. Hemija
*
7. Fizika
*
8. Tehnike multimedija
*
9. Računarski interfejsi
*
10. Geometrija
*
11. Sociologija
*
12. Programiranje
*
13. Jednačine, diferencijalni i integralni račun
*
14. Objektno orijentisano programiranje
*
15. Filozofija
*
Izborna nastava sastoji se svake školske godine iz:
- Izbornog predmeta predviđenog Zakonom: Građansko vaspitanje ili Verska nastava (1 čas nedeljno tokom školske godine)
- Jednog, dva ili tri izborna predmeta predviđena Programom ogleda: (2 tj. 4 časa nedeljno tokom školske godine) po razredima:
- prvi razred - DVA ili TRI izborna predmeta predviđena Programom ogleda (u ukupnom trajanju od 4 časa nedeljno tokom školske godine)
- drugi, treći i četvrti razred - JEDAN izborni predmet predviđen Programom ogleda (2 časa nedeljno tokom školske godine)
Učenici mogu da se opredele za strani jezik kao izborni predmet samo u prvom razredu i mogu ga slušati u kontinuitetu do kraja školovanja ili kraće. To znači da ukoliko odustanu u nekom razredu ne mogu ga ponovo birati u narednim.
Lista izbornih predmeta nije konačna i može se dopuniti na
predlog škole koja sprovodi ogled, programom koji je prethodno odobrilo Ministarstvo
prosvete i sporta. U toku školovanja učenik može da bira određene predmete
za koje se izjasni najmanje 30% učenika oglednog odeljenja.
Ocena izbornog predmeta predviđenog Programom ogleda je numerička i ulazi u prosek ocena na kraju godine.
Ostvarivanje programa ogleda
Predviđen broj učenika u odeljenju je 20.
Nastava iz sledećih predmeta odvija se po grupama kroz vežbe:
razred
predmet / modul
godišnji fond časova vežbi
broj učenika u grupi
I
Računarski hardver
148
10
Osnove elektrotehnike
37
10
Računarski softver
148
10
Mrežna oprema
111
10
razred
predmet / modul
godišnji fond časova vežbi
broj učenika u grupi
II
Osnove elektrotehnike
37
10
Aplikativni softver
74
10
Elektronika
37
10
Mrežna oprema
111
10
Operativni sistemi
185
10
razred
predmet / modul
godišnji fond časova vežbi
broj učenika u grupi
III
Aplikativni softver
111
10
Obrada i prenos signala
37
10
Mrežni operativni sistem
111
10
Računarske mreže
111
10
razred
predmet / modul
godišnji fond časova vežbi
broj učenika u grupi
IV
Računarske mreže
68
10
Tehnička dokumentacija
68
10
Administriranje računarskih mreža
204
10
Serveri
102
10
NAPOMENA
Engleski jezik je obavezan strani jezik za sve učenike ovog obrazovnog profila, jer je on neophodan za rad u oblasti računarskih mreža. U slučaju da među upisanim učenicima ima onih koji nisu učili ovaj jezik tokom osnovne škole, nastavu Engleskog jezika treba organizovati u grupama.
Ostali obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom školske godine
I
RAZRED
časova
II
RAZRED
časova
III
RAZRED
časova
IV
RAZRED
časova
UKUPNO
časova
Čas odeljenskog starešine
do 74
do 74
do 74
do 68
290
Dodatni rad *
do 30
do 30
do 30
do 30
do 120
Dopunski rad *
do 30
do 30
do 30
do 30
do 120
Pripremni rad *
do 30
do 30
do 30
do 30
do 120
* Ako se ukaže potreba za njim.
Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom školske godine po razredima
I
II
III
IV
Ekskurzija
1-2 dana
2-3 dana
3-4 dana
4-5 dana
Jezik drugog naroda ili nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture
2 časa nedeljno
Drugi strani jezik
Drugi predmeti *
Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika (hor, sekcije i drugo)
30-60 časova godišnje
Društvene aktivnosti - učenički parlament, učeničke zadruge
15-30 časova godišnje
Kulturna i javna delatnost škole
2 radna dana
* Pored navedenih predmeta škola može da organizuje, u skladu sa opredeljenjima učenika, fakultativnu nastavu iz predmeta koji su utvrđeni nastavnim planom drugih obrazovnih profila istog ili drugog područja rada, kao i u nastavnim planovima gimnazije.
Ostvarivanje školskog programa po nedeljama
razred
razredno-časovna nastava
mentorski rad
(nastava u bloku, praksa)
obavezne vannastavne aktivnosti
ostalo
(matura)
ukupno radnih nedelja
I
37
2
39
II
37
2
39
III
37
2
39
IV
34
2
3
39
III NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA OGLEDA (UPUTSTVO)
Nastavni plan i program za obrazovni profil administrator računarskih mreža - ogled ostvaruje se u školama gde su školski prostor, oprema i nastavna sredstva propisani:
- Pravilnikom o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za ostvarivanje plana i programa zajedničkih predmeta u stručnim školama za obrazovne profile III i IV stepena stručne spreme - "Službeni glasnik Republike Srbije - Prosvetni glasnik", broj 7/91 i
- Pravilnikom o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme
i nastavnih sredstava za ostvarivanje planova i programa obrazovanja i vaspitanja
za stručne predmete za obrazovne profile III i IV stepena stručne spreme u
stručnim školama područja rada ELEKTROTEHNIKA - "Službeni glasnik Republike Srbije - Prosvetni glasnik", broj 8/91.
Nastavnici sami pripremaju potrebna nastavna sredstva (dijapozitive, grafofolije, šeme i prezentacije) u skladu sa ovim nastavnim programom, koristeći:
- publikovana multimedijalna nastavna sredstva (štampana literatura,
različite publikacije, zbirke) dijapozitiva, odgovarajuće video kasete i elektronske
publikacije);
- Internet.
Neophodni uslovi za realizaciju nastave koji se odnose na prostor, opremu i nastavna sredstva:
A) Školski prostor
1. Računarska učionica 2 kom
Površina učionice: 40 m2
2. Kabinet za mrežnu opremu i računarski hardver
Površina kabineta: 30 m2
3. Kabinet za opštestručne predmete (elektrotehnika, elektronika, digitalna elektronika i telekomunikacije)
Površina kabineta: 30 m2
B) Školska oprema
Računarska učionica
Red. br.
Naziv opreme
Broj komada
1.
Sto za računar
10
2.
Učenička stolica
10
3.
Katedra
1
4.
Nastavnička stolica
1
5.
Tabla
1
6.
Orman ugradni
1
7.
Računar pentijum IV - server
1
8.
Računar pentijum IV
10
9.
Klijentski OS
10
10.
Aplikativni softver za rad sa tekstom
10
11.
Aplikativni softver za rad sa tabelama
10
12.
Aplikativni softver za izradu prezentacija
10
13.
Serverski OS
1
14.
Softver za zaštitu protiv virusa
10
15.
Arhiver
10
16.
Skener
1
17.
Štampač laserski
1
18.
Video projektor
1
Napomena:
U računarskoj učionici realizuju se vežbe iz predmeta:
- Računarski softver
- Operativni sistemi
- Mrežni operativni sistemi
- Baze podataka
- Računarske mreže
- Administracija računarskih mreža
- Održavanje računarskih mreža
- Zaštita računarskih mreža
- Tehnička dokumentacija
Kabinet za opštestručne predmete
Red. br.
Naziv opreme
Broj komada
1.
Računar
1
2.
Klupa laboratorijska
5
3.
Učenička stolica
10
4.
Katedra nastavnička
1
5.
Nastavnička stolica
1
6.
Tabla školska
1
7.
Polica za instrumente
5
8.
Ormarić za instrumente
3
9.
Softver WORKBENCH
1
Uređaji i instrumenti
1.
Osciloskop - dvomlazni
5
2.
Audiogenerator
5
3.
Elektronski milivoltmetar
5
4.
Frekvencmetar
5
5.
Generator funkcija
5
6.
Digitalni multimetar
5
7.
Grafoskop
1
8.
Uređaji za napajanje
5
9.
Makete za realizaciju predviđenih laboratorijskih vežbi
5
Provodnici
1.
Komplet provodnika - kraći
5
2.
Komplet provodnika - duži
5
3.
Sonde za osciloskop i generatore
10
4.
BNC-krokodil
10
5.
Gajtani za DMM i audiogeneratore
24
Napomena:
U računarskoj učionici realizuju se vežbe iz predmeta:
- Osnove elektrotehnike
- Elektronika
- Digitalna elektronika i telekomunikacije
- Deo vežbi za predmet Mrežna oprema II razred
Kabinet za mrežnu opremu i računarski hardver
Red. br.
Naziv opreme
Broj komada
1.
Računar
1
2.
Klupa laboratorijska
5
3.
Učenička stolica
10
4.
Katedra nastavnička
1
5.
Nastavnička stolica
1
6.
Tabla školska
1
7.
Polica za instrumente
6
8.
Ormarić za instrumente
3
Uređaji i instrumenti
10
Dijagnostički softver
10
11
Disketa
10
12
Tehnička dokumentacija za hardver
10
13
Kutija za računarski sistem
10
14
Napajanje za RS
10
15
Procesor
10
16
Hladnjak
10
17
Kuler
10
18
RAM
10
19
Video kartica
10
20
Mrežna kartica
10
21
Zvučna kartica
10
22
Flopi
10
23
Hard-disk
10
24
CD-rom
10
25
ZIP
10
26
Spoljašnji i unutrašnji kablovi
10
27
Štampač
3
28
Sastavljen računarski sistem
10
29
Instalacioni diskovi sa različitim vrstama OS, korisničkih softvera, sistemski diskovi
10
30
Klešta za UTP, BNC konektore
10
31
Testeri za ispitivanje svih vrsta prenosnih medijuma koji se koriste u mrežama
5
32
Pristup internetu
33
UPS
3
34
Drajveri
10
35
Eksterni modem
3
36
Zvučnici
10
37
Mikrofon
10
38
Skener
5
39
Ripiter
5
40
Svič
5
41
Ruter
3
42
Video projektor
1
43
Dvokanalni osciloskop
5
44
Multimetar
10
45
Tragač metala
3
46
Tester
10
47
Impulsni reflektometar
3
48
OTDR (Optički reflektometar u vremenskom domenu)
1
49
Splajser (uređaj za nastavljanje optičkih kablova)
1
50
Optički multimetar
3
51
Antistatična lemilica
10
52
Ručni alat (mala i srednja klešta, pljosnate i krstaste odvrtke, sečice, pinceta, ispitivač)
10
Provodnici
1.
Komplet provodnika - kraći
5
2.
Komplet provodnika - duži
5
3.
Sonde za osciloskop i generatore
10
4.
BNC-krokodil
5
5.
Gajtani za DMM
10
6.
Sonde BNC - BNC
10
V) Nastavna sredstva
Nastavni predmet: RAČUNARSKI HARDVER sa laboratorijskim vežbama
Red. br.
NAZIV OPREME
Broj komada
Makete, uređaji
1.
Računar
10
2.
Kutija za računarski sistem
10
3.
Napajanje za RS
10
4.
Procesor
10
5.
Hladnjak
10
6.
Kuler
10
7.
RAM
10
8.
Video kartica
10
9.
Mrežna kartica
10
10.
Zvučna kartica
10
11.
Flopi
10
12.
Hard-disk
10
13.
CD-rom
10
14.
ZIP
3
Alat, instrumenti, pribor
1
Dvokanalni osciloskop
5
2
Multimetar
10
3
Antistatična lemilica
10
4
Ručni alat (mala i srednja klešta, pljosnate i krstaste odvrtke, sečice, pinceta, ispitivač)
10
SOFTVER
1
Dijagnostički softver
1
Slike i šeme na grafo folijama, slajdovi
1.
Prikaz računarskog sistema pomoću dijagrama
1
2.
Blok šema računara
1
3.
Blok šema centralne jedinice
1
4.
Blok šema matične ploče
1
5.
Blok šema procesora
1
6.
Blok šema Hard-disk
1
7.
Blok šema Flopija
1
8.
Blokšema CD-roma
1
Nastavni predmet:: MREŽNA OPREMA sa laboratorijskim vežbama
Red. br.
NAZIV OPREME
Broj komada
Makete, uređaji
1.
Računar
1
2.
Lemilica 30 vati
10
3.
Tester kablova
10
4.
Tragač kablova
10
5.
Impulsni reflektometar
3
6.
OTDR (Optički reflektometar u vremenskom domenu)
1
7.
Splajser (uređaj za nastavljanje optičkih kablova)
1
Alat, instrumenti, pribor
1.
Klešta za krimpovanje
10
2.
Punch down alat za spajanje kabla na reglete po 66/110 standardu
5
3.
Univerzalni instrument
10
4.
Čekić (1kg)
10
5.
Bušilica (vibraciona)
5
6.
Bušilica obična
5
7.
Komplet burgija za metal
1
8.
Komplet burgija za metal
1
9.
Komplet burgija za drvo
1
10.
Komplet dleta za štemovanje
1
11.
Razne turpije za metal
12.
Špakla
10
13.
Građevinarska vangla
10
14.
Univezalni striper alat za blankiranje sa secicama
10
15.
Pantljika od 3m
10
16.
Libela
5
17.
Razne vrste prenosnih medijuma (UTP, STP, FTP, koaksijalni)
18.
Razne kanalnice
19.
Razvodne kutije
20.
Utičnice (nazidne, uzidne, podne...)
21.
Svi postojeći konektori za žične medijume
22.
Razvodni ormani
3
23.
Ručni alat (mala i srednja klešta, pljosnate i krstaste odvrtke, sečice, pinceta, ispitivač
10
24.
Instalaciona creva
10
SOFTVER
Softver za simulaciju računarskih mreža
Slike i šeme na grafo folijama, slajdovi
1
Šema povezivanja konektora na kablove
1
2
Šema montaže utičnica
1
3
Šema montaže kanalnica
1
4
Šema izvedene TT instalacije
1
Detaljna uputstva za ostvarivanje programa data su uz svaki predmet pojedinačno.
MATEMATIKA
1. CILJEVI PREDMETA:
- Razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja
- Razvijanje sposobnosti jasnog i preciznog izražavanja i korišćenja osnovnog matematičko-logičkog jezika
- Razvijanje sposobnosti određivanja i procene kvantitativnih veličina i njihovog odnosa
- Razvijanje osećaja za prostor, razlikovanje geometrijskih figura i njihove uzajamne odnose i transformacije
- Razumevanje funkcionalnih zavisnosti, njihovo predstavljanje i primena
- Razvijanje sistematičnosti, urednosti, preciznosti, temeljnosti, istrajnosti, kritičnosti u radu; razvijanje radnih navika i sposobnosti za samostalan i grupni rad
- Sticanje znanja i veština korisnih za transfer u stručno - teorijskim predmetima i razvijanje sposobnosti za pravilno korišćenje stručne literature
- Formiranje svesti o univerzalnosti i primeni matematičkog načina mišljenja
- Podsticanje stručnog razvoja i usavršavanja u skladu sa individualnim sposobnostima i potrebama društva
- Razvoj sposobnosti potrebnih za rešavanje problema i novih situacija u procesu rada i svakodnevnom životu
2. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Despotović Radivoje, Tošić Ratko, Šešelja Branimir: Matematika za prvi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.
- Vojvodić Gradimir, Despotović Radivoje, Petrović Vojislav, Tošić Ratko, Šešelja Branimir: Matematika za drugi razred
srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.
- Milošević Vladislav, Ivović Miodrag, Nenadović Ratko, Simić Krstomir: Matematika sa zbirkom zadataka za treći razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
- Pap Endre, Tošić Ratko, Lozanov-Crvenković Zagorka: Matematika sa zbirkom zadataka za četvrti razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
- Ivanović Živorad, Ognjanović Srđan: Matematika 1, zbirka zadataka i testova za prvi razred gimnazija i tehničkih škola, Krug, Beograd, 2000.
- Ivanović Živorad, Ognjanović Srđan: Matematika 2, zbirka zadataka i testova za drugi razred gimnazija i tehničkih škola, Krug, Beograd, 2000.
- Ognjanović Srđan, Ivanović Živorad: Matematika 3, zbirka zadataka i testova za treći razred gimnazija i tehničkih škola, Krug, Beograd, 2000.
- Ognjanović Srđan, Ivanović Živorad: Matematika 4, zbirka zadataka i testova za četvrti razred gimnazija i tehničkih škola, Krug, Beograd, 2000.
- Bogoslavov Vene: Zbirka rešenih zadataka iz matematike 1, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
- Bogoslavov Vene: Zbirka rešenih zadataka iz matematike 2, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
- Bogoslavov Vene: Zbirka rešenih zadataka iz matematike 3, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
- Bogoslavov Vene: Zbirka rešenih zadataka iz matematike 4, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
- Kečkić Jovan: Matematika sa zbirkom zadataka za prvi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
- Kečkić Jovan: Matematika sa zbirkom zadataka za drugi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
- Kečkić Jovan: Matematika sa zbirkom zadataka za treći razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
- Kečkić Jovan: Matematika sa zbirkom zadataka za četvrti razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
3. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
- Fizika
- Računarski softver
- Računarski hardver
- Osnovi elektrotehnike
4. CILJEVI, ISHODI I PREPORUČENI SADRŽAJI PREDMETA PO RAZREDIMA
Razred:
prvi
Godišnji fond časova:
111 časova
CILJEVI
ISHODI
Po završetku prvog razreda učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA
• Sticanje osnovnih znanja iz elemenata matematičke logike i teorije skupova i njihova primena
• Sticanje osnovnih znanja o relacijama i funkcijama
• razlikuje: znake konstanti, promenljive, znake operacija, izraze, znake relacija;
• prepozna iskaz i utvrđuje njegovu istinitost;
• ispituje tačnost iskazne formule;
• odredi vrednost skupovnog izraza i ispita tačnost skupovnih relacija;
• definiše pojam binarne relacije i objašnjava svojstva relacija;
• definiše pojam funkcije, prepoznaje primere funkcija i uočava analitički izraz linearne funkcije;
• određuje kompoziciju dve funkcije;
• navodi uslove da neka funkcija bude bijekcija;
• određuje inverznu funkciju;
Logika i skupovi
• Matematičko-logički jezik
• Iskazi
• Osnovne logičke i skupovne operacije
• Dekartov proizvod skupova, binarna relacija
• Pojam funkcije, primer linearne funkcije
• Bijekcija
• Kompozicija funkcija
• Inverzna funkcija
• Raditi ulazni test (npr. po zadacima iz zbirke pripremnih zadataka za prijemni ispit, samo sa izmenjenim podacima)
• Posebnu pažnju obratiti na razumevanje i pravilno korišćenje matematičkih simbola, jasno i precizno izražavanje; sadržaje povezivati sa primerima iz govornog jezika
• Naglašavati veze odgovarajućih logičkih i skupovnih operacija
• Povezivati ove sadržaje sa sadržajima bliskim iskustvu učenika od ranije, posebno na primerima iz skupa realnih brojeva (npr. obraditi skupovne operacije i nad intervalima realne prave)
• Pojam bijekcije i inverzne funkcije objašnjavati na primeru linearne funkcije
• Koristiti Venove dijagrame (npr. u zadacima određivanja broja elemenata podskupova unije dva ili više Skupova)
• Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 16 časova
• Sticanje osnovnih znanja iz trigonometrije pravouglog trougla i njihova primena
• definiše sinus, kosinus, tangens i kotangens oštrog ugla u pravouglom trouglu;
• izračuna veličine geometrijskih elemenata na osnovu poznatih vrednosti trigonometrijskih funkcija;
• dokazuje osnovne trigonometrijske identičnosti i primenjuje ih u određivanju vrednosti trigonometrijskih funkcija na osnovu poznavanja samo jedne;
• navodi vrednosti trigonometrijskih funkcija karakterističnih uglova (od 30°, 45°, 60°);
• koristi elemente trigonometrije pravouglog trougla u rešavanju praktičnih problema;
• dokazuje jednostavne trigonometrijske identičnosti;
Trigonometrija pravouglog trougla
• Definicije trigonometrijskih funkcija oštrog ugla u pravouglom trouglu
• Vrednosti trigonometrijskih funkcija karakterističnih uglova (od 30°, 45°, 60°)
• Osnovne trigonometrijske identičnosti
• Rešavanje pravouglog trougla
• Sadržaje povezivati sa odgovarajućim sadržajima fizike i stručnih predmeta
• Za realizaciju trigonometrije pravouglog trougla preporučuje se 11 časova
• Unapređivanje znanja o prirodnim, celim, racionalnim, iracionalnim i realnim brojevima i sticanje elementarnih znanja o kompleksnim brojevima
• razlikuje osnovne podskupove (N, Z, Q, I) skupa realnih brojeva R i navede njihova svojstva;
• odredi NZS i NZD prirodnih brojeva;
• obrazloži i primeni osnovna pravila deljivosti;
• prevodi decimalan broj u razlomak i obrnuto i obavi računske operacije sa razlomcima i decimalnim brojevima;
• izračuna vrednost jednostavnog racionalnog brojnog izraza poštujući prioritet računskih operacija i upotrebu zagrada;
• definiše kvadratni koren i proceni njegovu vrednost uz primenu približne vrednosti za √2 i √3 na dve decimale;
• odredi apsolutnu vrednost realnog broja i grafički interpretira na realnoj pravoj (brojevnoj osi);
• uporedi dva realna broja;
• prikaže na brojevnoj osi interval i ispita pripadnost broja intervalu;
• rešava nad R jednačinu x2 = a (ako je a≥0);
• definiše imaginarnu jedinicu;
• definiše kompleksan broj i vrši osnovne operacije sa kompleksnim brojevima;
• predstavi kompleksan broj u Dekartovoj koordinatnoj ravni;
Skupovi brojeva
• Skupovi brojeva N, Z, Q, I, R i njihova struktura
• Brojevna osa, intervali, NZS i NZD prirodnih brojeva, deljivost i decimalni zapis
• Približne i apsolutne vrednosti realnih brojeva
• Pojam kompleksnog broja, algebarski oblik i operacije sa njima
• Predstavljanje kompleksnog broja u Dekartovoj koordinatnoj ravni
• Pri proširivanju skupa realnih brojeva naglasiti da više "ne važe" relacije <,>, ≤, ≥, a da operacije +.-.·,: proširuju svoje dejstvo na nove konstante, uz nastavak važenja istih zakona (tako da učenici i sami mogu da naslute kako se npr. množe kompleksni brojevi)
• Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 13 časova
• Razumevanje i primena proporcionalnosti
• izračuna određen deo neke veličine;
• definiše razmeru, proširi je ili skrati i to primeni u rešavanju problema podele;
• reši prostu i produženu proporciju;
• prepozna direktnu ili obrnutu proporcionalnost dve veličine i to primeni u rešavanju jednostavnih problema;
• reši problem smeše dve ili više komponenti;
• reši osnovne probleme procentnog računa (određivanja: nepoznate glavnice, procenta ili procentnog iznosa);
Proporcionalnost
• Razmera i proporcija
• Proporcionalnost veličina, direktna i obrnuta proporcionalnost
• Račun podele
• Račun mešanja
• Procentni račun
• Važno je da se razmera, pre svega, vezuje za konkretne primene (npr. kod planova topografskih i geografskih karata) i treba uraditi što više raznovrsnih primera (npr. račun mešanja se koristi pri određivanju količine komponenata u nekoj boji)
• Kroz ove sadržaje se mogu obnoviti neka minimalna znanja o linearnim jednačinama i funkcijama iz osnovne škole i povezati sa novim sadržajima iz tih oblasti u ovom razredu
• Insistirati na potpunom razumevanju i efikasnoj primeni znanja o procentu
(npr. treba "usvojiti" da se iznos cene, posle promene za određeni
procenat, dobija množenjem stare cene i koeficijenta koji zavisi od tog
procenta)
• Izgrađivati predstavu o mogućim okvirima rešenja
• Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 8 časova
• Unapređivanje znanja o polinomima i racionalnim algebarskim izrazima
• definiše monom, prepoznaje slične monome, sabira ih i oduzima;
• množi i deli monome;
• diskutuje postojanje i vrednost razlomka;
• definiše polinom, njegov opšti oblik i stepen;
• izvrši sređivanje polinoma sabiranjem, oduzimanjem, množenjem;
• primeni formule za kvadrat i kub binoma;
• odredi količnik C(x) i ostatak q(x) pri deljenju polinoma A(x) polinomom B(x) (V(x) ≠ 0 ) i to zapiše A(x)=B(x) C(x) + q(x);
• rastavi polinom na činioce primenom osnovnih formula (distributivni zakon množenja prema sabiranju, kvadrat binoma, razlika kvadrata, kub binoma, zbir i razlika kubova);
• odredi NZS i NZD datih polinoma;
• transformiše racionalni algebarski izraz;
Polinomi i racionalni algebarski izrazi
• Monomi, račun sa stepenima
• Polinomi i operacije sa njima
• Deljivost polinoma, Bezuova teorema
• Rastavljanje polinoma na činioce
• Racionalni algebarski izrazi, operacije sa racionalnim algebarskim izrazima
• Rastavljanje polinoma na činioce i sređivanje racionalnih izraza obrađivati na puno primera i insistirati da učenici jednim delom rade sami ili u grupama
• Ozbiljnom greškom treba smatrati previđanje, zanemarivanje ograničavajućih uslova pri sređivanju izraza (npr. vrednost izraza x/x jeste 1, ali samo pod uslovom da je x≠0 - ne sme se "izgubiti informacija" da izraz x/x nije ni definisan za x =0)
• Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 23 časa
• Unapređivanje znanja o linearnim funkcijama,
jednačinama, nejednačinama i sistemima i primena
• rešava linearne jednačine primenom
ekvivalentnih transformacija;
• rešava praktične probleme koji se svode na linearne jednačine;
• rešava jednačine koje se svode na linearnu jednačinu, uz razmatranje eventualnih uslova;
• predstavi linearnu zavisnost dve veličine u stanjima, pojavama i procesima iz realnih situacija - tabelarno i grafički;
• čita sa grafika, grafikona ili iz tabele vrednost jedne veličine ako je poznata druga i prati promene jedne veličine ako je poznata promena druge;
• definiše analitički oblik y = kx + n linearne funkcije, i geometrijski interpretira parametre k i n;
• grafički rešava sisteme linearnih jednačina sa dve nepoznate;
• primeni analitičke metode za rešavanje sistema linearnih jednačina sa dve i tri nepoznate;
• reši problem koji se svodi na rešavanje sistema linearnih jednačina
• razlikuje jednačine i sisteme koji imaju jedinstveno rešenje od onih koji su protivurečni ili neodređeni;
• reši linearnu jednačinu (sistem linearnih jednačina) sa parametrom;
• reši linearnu nejednačinu odnosno sistem linearnih nejednačina sa jednom nepoznatom pomoću ekvivalentnih transformacija i grafički prikaže skup rešenja;
Linearne funkcije, jednačine, nejednačine i sistemi
• Linearna jednačina
• Rešavanje linearnih jednačina sa jednom nepoznatom, ekvivalentnost jednačina
• Linearna jednačina sa parametrom
• Jednačine čije se rešavanje svodi na rešavanje linearne jednačine; apsolutna vrednost
• Linearna funkcija i njen grafik
• Sistem linearnih jednačina sa dve i tri nepoznate, različite metode rešavanja
• Primena linearnih jednačina na rešavanje različitih problema
• Osobine nejednakosti: <, >,≤, ≥
• Linearne nejednačine sa jednom nepoznatom, sistemi linearnih jednačina sa jednom nepoznatom
• Insistirati na geometrijskoj interpretaciji grafika funkcije f(x) = kx + n
• Insistirati na povezivanju sa skupovnim i logičkim operacijama (npr. pri rešavanju sistema dve linearne nejednačine sa jednom nepoznatom ili npr. pri razlikovanju slučaja rešenja sistema sa parametrom)
• Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 22 časa
• Unapređivanje znanja o vektorima
• definiše vektor, jednakost vektora i izvodi operacije sabiranja, oduzimanja vektora, množenja vektora skalarom;
• primenjuje vektore u geometriji.
Vektori
• Vektori, jednakost, operacije sa vektorima
• Linearna zavisnost vektora
• Primena vektora u geometriji
• Znanja o vektorima povezati sa znanjima o vektorskim veličinama u fizici, naglašavati razliku između skalarnih i vektorskih veličina
• Za obradu preporučenih sadržaja se predlaže 6 časova
NAPOMENA: ZA REALIZACIJU 4 PISMENA ZADATKA SA ISPRAVKAMA PLANIRANO JE 12 ČASOVA.
Razred:
drugi
Godišnji fond časova:
111 časova
CILJEVI
ISHODI
Po završetku drugog razreda učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA
• Sticanje znanja o stepenima i korenima i operacijama sa njima
• primenjuje osobine operacija stepenovanja sa celim izložiocem u transformacijama izraza;
• skicira grafike funkcija y=xn (n - paran broj; n - neparan broj) i sa grafika "čita" osobine;
• definiše n - ti koren (n - paran broj; n - neparan broj);
primenjuje osobine operacija korenovanja u transformacijama izraza;
• racionališe imenilac razlomka;
• primenjuje osobine operacija stepenovanja sa racionalnim izložiocem u transformacijama izraza;
Stepenovanje i korenovanje
• Pojam stepena
• Operacije sa stepenima
• Stepen sa celim izložiocem
• Pojam korena
• Operacije sa korenima
• Racionalisanje imenioca razlomka
• Stepen sa racionalnim izložiocem
• Isticati da permanentno važe osobine stepenovanja bez obzira na proširivanje skupa kojem pripada izložilac
• Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 13 časova
• Sticanje znanja o trigonometrijskim funkcijama i njihova primena
• definiše trigonometrijski krug;
• koristi jedinice stepen i radijan za merenje ugla i meru ugla u jednoj od njih pretvara u meru u drugoj jedinici;
• definiše četiri osnovne trigonometrijske funkcije na trigonometrijskom krugu;
• određuje trigonometrijske funkcije proizvoljnog ugla, svodeći ih na trigonometrijske funkcije nenegativnog oštrog ugla (na osnovu osobina periodičnosti, (ne)parnosti);
• skicira grafike osnovnih trigonometrijskih funkcija i sa grafika "čita" osnovne osobine;
• primenjuje adicione teoreme, formule za trigonometrijske funkcije dvostrukih i poluuglova, i ostale identitete pri transformisanju izraza;
• određuje skup rešenja najjednostavnijih trigonometrijskih jednačina;
Trigonometrijske funkcije
• Stepen i radijan
• Trigonometrijske funkcije proizvoljnog ugla na trigonometrijskom krugu
• Svođenje na prvi kvadrant
• Periodičnost
• Znak
• (Ne)parnost
• Monotonost
• Grafici trigonometrijskih funkcija, osobine
• Adicione teoreme
• Trigonometrijske funkcije dvostrukih i poluuglova
• Transformacije zbira i razlike trigonometrijskih funkcija u proizvod i obrnuto
• Trigonometrijske jednačine
• Ponoviti o trigonometrijskim funkcijama oštrog ugla u pravouglom trouglu i pomoći učenicima da koristeći ta znanja sami definišu trigonometrijske funkcije proizvoljnog ugla na trigonometrijskom krugu
• Insistirati na primeni trigonometrije u praksi
• Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 32 časa
• Sticanje znanja o kvadratnim funkcijama, rešavanje kvadratnih jednačina i nejednačina i njihova primena
• pozna kvadratnu jednačinu;
• rešava nepotpune kvadratne jednačine;
• rešava jednostavne slučajeve kvadratne jednačine na osnovu rastavljanja kvadratnog trinoma;
• primenjuje obrazac za rešavanje kvadratne jednačine i na osnovu obrasca rastavlja kvadratni trinom;
• definiše diskriminantu i određuje prirodu rešenja kvadratne jednačine;
• primenjuje Vietova pravila;
• rešava jednačine koje se smenom svode na kvadratne;
• rešava kvadratne jednačine sa parametrom;
• primenjuje kanonski oblik kvadratnog trinoma;
• crta grafik kvadratne funkcije i opisuje njene osobine;
• rešava sistem linearne i kvadratne jednačine (dve kvadratne jednačine);
• rešava kvadratne nejednačine;
Kvadratne funkcije, kvadratne jednačine i nejednačine
• Kvadratna jednačina
• Obrazac za rešavanje kvadratne jednačine
• Diskriminanta i priroda rešenja kvadratne jednačine
• Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
• Vietova pravila sa primenom
• Jednačine koje se smenom svode na kvadratne
• Kvadratna funkcija i njen grafik
• Kvadratna nejednačina
• Sistemi kvadratne i linearne jednačine, sistem dve kvadratne jednačine
• Pre izvođenja i korišćenja obrasca za rešavanje kvadratne jednačine, preporuka je da se konkretne jednačine sa "lepim brojevima" rešavaju rastavljanjem kvadratnog trinoma (na. jednom ili dva časa) a tako nešto ne treba potpuno izbegavati ni kasnije
• Pre izvođenja kanonskog oblika kvadratnog trinoma, predlaže se da se odgovarajuće rastavljanje koristi na nekoliko konkretnih primera
• Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 34 časa
• Upoznavanje sa pojmom iracionalne jednačine
• rešava najjednostavniju iracionalnu jednačinu (razmatrajući i uslove za postojanje rešenja);
Iracionalne jednačine
• Iracionalne jednačine
• Posebno insistirati na razmatranju uslova da bi neki broj mogao biti rešenje iracionalne jednačine
• Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 2 časa
• Povezivanje znanja iz trigonometrije sa kompleksnim brojevima
• kompleksan broj u algebarskom obliku prevoditi u trigonometrijski i Ojlerov oblik, i obrnuto;
• za brojeve date u trigonometrijskom obliku nalaziti proizvod, količnik, stepen, koren i to geometrijski interpretirati;
• znanja o kompleksnim brojevima primenjivati u struci;
Trigonometrija i kompleksni broj
• Geometrijska interpretacija kompleksnih brojeva u kompleksnoj ravni, modul i argument kompleksnog broja
• Predstavljanje kompleksnog broja u algebarskom, trigonometrijskom i Ojlerovom obliku
• Računske operacije sa kompleksnim brojevima u trigonometrijskom obliku: sabiranje, množenje, stepenovanje
• Moavrov obrazac
• Korenovanje kompleksnog broja
• Insistirati na geometrijskoj interpretaciji
• Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 10 časova
• Proširivanje znanja iz trigonometrije
• primenjuje sinusnu i kosinusnu teoremu na "rešavanje" trougla.
Sinusna i kosinusna teorema
• Sinusna i kosinusna teorema sa primenom
• Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 8 časova
NAPOMENA: ZA REALIZACIJU 4 PISMENA ZADATKA SA ISPRAVKAMA PLANIRANO JE 12 ČASOVA.
Razred:
treći
Godišnji fond časova:
111 časova
CILJEVI
ISHODI
Po završetku trećeg razreda učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA
• Sticanje znanja o eksponencijalnim i logaritamskim funkcijama, rešavanje eksponencijalnih i logaritamskih jednačina i njihova primena
• prikazuje analitički, tabelarno i grafički eksponencijalnu funkciju i navede njene osobine;
• rešava jednostavne eksponencijalne jednačine;
• prikazuje analitički, tabelarno i grafički logaritamsku funkciju kao inverznu funkciju eksponencijalne funkcije i objašnjava njene osnovne osobine;
• definiše logaritam i pravila logaritmovanja primenjuje pri transformaciji izraza;
• rešava jednostavnije logaritamske jednačine;
Eksponencijalne i logaritamske funkcije i jednačine
• Eksponencijalna funkcija, njen grafik i osobine
• Jednostavnije eksponencijalne jednačine
• Inverzna funkcija
• Logaritamska funkcija i njen grafik, osobine logaritamske funkcije
• Pravila logaritmovanja i antilogaritmovanja i primena
• Jednostavnije logaritamske jednačine
• Naglašavati da karakteristična svojstava operacije stepenovanja ostaju u važnosti pri proširivanju domena za eksponente od skupa prirodnih do skupa realnih brojeva, a osnova na kraju može biti samo pozitivan broj, različit od 1
• Posebno insistirati na razmatranju uslova da bi neki broj bio rešenje jednačine
• Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 20 časova
• Obnavljanje i upotpunjavanje znanja o obimu i površini mnogouglova, obimu i površini kruga i delova kruga
• razume šta je obim, odnosno površina mnogougla, šta je merna jedinica i merni broj;
• primeni formule za izračunavanje obima i površine: pravougaonika, kvadrata, paralelograma, trougla, četvorougla sa normalnim dijagonalama, jednakostraničnog trougla, trapeza, pravilnog šestougla;
• napiše i primeni formule za izračunavanje obima i površine kruga i delova kruga, navede približnu vrednost broja π na dve decimale, kao i vrednost u vidu razlomka;
Obim i površina mnogouglova i kruga
• Metričke relacije za mnogouglove
• Obim i površina kruga i njegovih delova, broj π
• Insistirati na primeni Pitagorine teoreme i trigonometrije
• Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 5 časova
• Obnavljanje i upotpunjavanje znanja o površini i zapremini poliedara i obrtnih tela i primena
• crta pomoćne slike osnovnih oblika prizme i piramide: kvadar, kocka, pravilna trostrana, četvorostrana i šestostrana prizma, piramida i zarubljena piramida, i razlikuje njihove elemente;
• razlikuje pet pravilnih poliedara;
• crta mrežu i izračuna površinu i zapreminu prizme, piramide, zarubljene piramide;
• izračuna zapreminu prizme, piramide, zarubljene piramide;
• izračuna površinu i zapreminu složenih tela, čiji su delovi ili "šupljine" u obliku poliedara;
• odredi površinu dijagonalnih i osnih ravnih preseka poliedara;
• razume da valjak, kupa, zarubljena kupa nastaju rotacijom, redom: pravougaonika oko jedne strane, pravouglog trougla oko katete, polukruga oko prečnika i da to prikaže;
• crta mrežu i izračunava površinu valjka, kupe, zarubljene kupe;
• izračuna površinu sfere;
• izračuna površinu osnih preseka obrtnih tela;
• izračuna zapremine valjka, kupe i lopte;
• odredi kakav je odnos površina (zapremina) dva slična obla tela sa poznatim koeficijentom sličnosti i to primeni;
• izračuna površinu i zapreminu složenih figura;
• primeni stečeno znanje na rešavanje praktičnih problema iz svakodnevnog života;
Poliedri i obrtna tela
• Poliedri, osnovni pojmovi, rogalj, zbir ivičnih uglova roglja
• Pravilni poliedri
• Pojam prizme, vrste, površina i zapremina
• Pojam piramide, vrste, površina i zapremina
• Pojam zarubljene piramide, površina i zapremina
• Ravni preseci poliedara
• Obrtna tela
• Valjak, površina i zapremina
• Kupa, površina i zapremina
• Zarubljena kupa, površina i zapremina
• Sfera i lopta, kalota i sferni pojas
• Površina i zapremina lopte i njenih delova
• Ravni preseci obrtnih tela
• Površina i zapremina složenih figura
• Na početnim časovima obnavljanja i dopunjavanja znanja o obimu, površini i zapremini tela i osnovnim mernim jedinicama, koristiti model kocke ivice 1 dm na čijim stranama je ucrtana
centimetarska mreža i, ako je moguće, kod kojeg se iz jednog roglja može izvaditi kocka ivice 1 cm i posle ponovo uklopiti
• Insistirati da učenici naprave mrežu i model bar jednog poliedra, kao i da, pri navođenju skoro svakog zadatka, crtaju pomoćnu sliku
• Ako je moguće, koristiti simulacije na računaru, npr. simulacije preseka poliedara
• Istaći primere iz istorijata matematike, npr. problem udvostručenja kocke
• Zahtevati da pravilne poliedre učenici obrade samostalno uz korišćenje literature
• Na početnim časovima obnavljanja i dopunjavanja znanja o obimu i površini kruga insistirati na formulacijama: obim bilo kog kruga je približno 3,14 puta veći od svog prečnika, površina bilo kog kruga je približno 3,14 puta veća od kvadrata nad jednim svojim poluprečnikom; tek posle toga taj standardni odnos označiti sa π i, naravno, obezbediti da učenici razlikuju broj π od svojih približnih vrednosti
• Primetiti sličnost među formulama za površinu trougla (trapeza) i kružnog isečka (isečka kružnog prstena)
• Insistirati na samostalnom pravljenju mreža i modela obrtnih tela. Ako je moguće, koristiti simulacije na računaru
• Sadržaje povezati sa stručnim predmetima i problemima iz svakodnevnog života
• Insistirati na primeni Pitagorine teoreme i trigonometrije kroz zadatke
• Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 30 časova
• Upoznavanje sa elementima analitičke geometrije
• primenom formula analitičke geometrije odredi rastojanje između dve tačke, težište trougla, površine trougla i četvorougla;
• navede oblike jednačine prave;
• primeni uslove paralelnosti i normalnosti dve prave;
• odredi jednačinu prave kroz jednu i dve date tačke;
• izračuna ugao između dve prave;
• odredi rastojanje tačke od prave;
• definiše kružnicu i napiše njenu jednačinu;
• navede uslov dodira prave i kružnice i primeni ga;
Elementi analitičke geometrije
• Rastojanje između dve tačke, deoba duži u datom odnosu, koordinate težišta
• Površina trougla, paralelograma, četvorougla
• Razni oblici jednačine prave
• Jednačina prave kroz jednu i dve tačke
• Segmentni oblik
• Ugao između dve prave
• Normalan oblik jednačine prave
• Rastojanje tačke od prave
• Jednačina i osobine kružnice
• Prava i kružnica. Uslov dodira
• Istaći povezanost grafičkog i analitičkog pristupa u analitičkoj geometriji. Često naglašavati da tačka pripada liniji ako i samo ako njene koordinate zadovoljavaju jednačinu te linije
• Da se formule ne bi samo mehanički pamtile treba npr. birati ponekad i neke specijalne slučajeve
• Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 30 časova
• Sistematizacija stečenog znanja o vektorima i primena
• definiše skalarni proizvod, navede formulu za skalarni proizvod u funkciji koordinata i to primeni na izračunavanje projekcija i uglova;
• definiše vektorski proizvod, navede formulu za vektorski proizvod u funkciji
koordinata i to primeni na izračunavanje površine paralelograma i ispitivanje
kolinearnosti;
• definiše mešoviti proizvod, navede formulu za mešoviti proizvod u funkciji koordinata i primenjuje je na izračunavanje zapremine prizme i ispitivanje komplanarnosti.
Vektori
• Skalarni proizvod vektora i primene (skalarna projekcija i normalnost)
• Vektorski proizvod vektora i primene (površina paralelograma i kolinearnost)
• Mešoviti proizvod vektora i primene (zapremina prizme i komplanarnost)
• Navoditi puno primera vektorskih veličina u matematici, fizici, svakodnevnom životu
• Naglašavati razliku između skalarnih i vektorskih veličina
• Insistirati na primeni determinanti u izračunavanju vektorskog i mešovitog proizvoda
• Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 14 časova
NAPOMENA: ZA REALIZACIJU 4 PISMENA ZADATKA SA ISPRAVKAMA PLANIRANO JE 12 ČASOVA.
Razred:
četvrti
Godišnji fond časova:
102 časa
CILJEVI
ISHODI
Po završetku četvrtog razreda učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA
• Sticanje osnovnih znanja o nizovima i primena
• odredi prvih nekoliko članova niza zadatog formulom, tabelom ili na neki drugi način;
• navede definiciju i osobine aritmetičkog i geometrijskog niza i primeni ih u određivanju niza i izračunavanju sume;
• navede svojstva monotonosti i ograničenosti niza i primere nizova kod kojih ona (ne)važe;
• definiše graničnu vrednost niza i izračuna je na jednostavnim primerima (primenjujući osnovne teoreme o graničnoj vrednosti niza);
• prepozna broj e kao graničnu vrednost odgovarajućeg niza i znati njegovu približnu vrednost sa tačnošću na dve decimale;
Nizovi
• Beskonačan niz, načini zadavanja
• Osnovni pojmovi o nizovima
• Aritmetički niz - pojam, svojstva, primene
• Geometrijski niz - pojam, svojstva, primene
• Granična vrednost niza, beskonačno male i beskonačno velike veličine
• Broj e
• Nizove zadavati kako formulom, tako i svojim članovima i rekurzivno, ili nekim drugim opisom - i u svakom od tih slučajeva kod učenika stvarati predstavu o ponašanju niza
• Primere nizova uzimati iz raznih oblasti matematike, (npr, iz geometrije) kao i iz svakodnevnog života
• Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 16 časova
• Sistematizacija znanja o funkcijama datim analitičkim izrazom
• razlikuje grafike elementarnih funkcija i objasni njihove osobine, "čitajući" sa grafika (domen, skup slika, "1-1", nule, znak, (ne)parnost, monotonost, ekstremne vrednosti, periodičnost, (ne)konveksnost grafika);
• odredi inverznu funkciju date funkcije;
• odredi kompoziciju funkcija;
• odredi domen, nule i znak i ispita (ne)parnost realnih funkcija;
Funkcije
• Realne funkcije, domen, kodomen, skup slika
• Osobine funkcija (nule, znak, (ne)parnost, periodičnost, monotonost, ekstremne vrednosti, ograničenost , (ne) konveksnost grafika)
• Elementarne funkcije (linearne, kvadratna, eksponencijalna, logaritamska, trigonometrijske, racionalna, iracionalna)
• Određivanje kompozicije funkcija i inverznih funkcija
• Insistirati na samostalnom i grupnom radu učenika kod ponavljanja elementarnih funkcija
• Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 18 časova
• Sticanje osnovnih znanja o graničnoj vrednosti funkcije i primena
• navede osnovne teoreme o graničnim vrednostima i primeni ih u jednostavnim primerima izračunavanja;
• objasni šta su beskonačno male i beskonačno velike veličine, koje su osnovne relacije među njima i to primeni;
• ispita ponašanje funkcije na "krajevima" oblasti definisanosti, odredi asimptote, ako postoje, i to grafički prikaže;
• objasni šta su leva i desna granična vrednost funkcije, leva i desna neprekidnost u tački, prekid funkcije i to geometrijski interpretira.
Granična vrednost funkcije
• Granična vrednost funkcije, beskonačno male i beskonačno velike veličine
• Asimptote funkcije
• Neprekidnost funkcije
• Napraviti paralelu između granične vrednosti funkcije i granične vrednosti niza
• Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 13 časova.
• Sticanje znanja o izvodu funkcije i znanja neophodnih za ispitivanje i crtanje grafika jednostavnih funkcija
• objasni šta je izvod funkcije i navede njegovu geometrijsku i mehaničku interpretaciju;
• izračuna izvod funkcije po definiciji;
• napiše tablicu izvoda elementarnih funkcija;
• izračuna izvod zbira, razlike, proizvoda i količnika funkcija i odredi izvod složene funkcije;
• izvode drugog, trećeg i višeg reda elementarnih i složenih funkcija;
• napiše jednačine tangente i normale kroz datu tačku sa krive na datu krivu i to primeni;
• ispita monotonost i ekstremne vrednosti funkcije, na osnovu primene izvoda;
• reši geometrijske probleme primenom izvoda;
• ispita konkavnost i konveksnost funkcije, na osnovu primene izvoda;
• ispita i grafički prikaže jednostavne primere funkcija;
Ispitivanje funkcija i crtanje grafika
• Priraštaj funkcije
• Problem tangente i brzine
• Pojam i definicija izvoda funkcije
• Teoreme o izvodu funkcije i primene
• Diferencijal, geometrijska interpretacija, tablica
• Izvodi elementarnih funkcija
• Izvodi složenih funkcija
• Izvod inverzne funkcije
• Pojam ekstremne vrednosti funkcije
• Drugi izvod
• Konveksnost i konkavnost, prevojne tačke
• Izvodi višeg reda
• Ispitivanje funkcija i crtanje grafika
• Povezati dosadašnja znanja o jednačini prave sa znanjem o izvodima
• Staviti naglasak na geometrijsku i mehaničku interpretaciju izvoda
• Posebno izvežbati monotonost i konveksnost funkcije primenom izvoda, pre detaljnog ispitivanja funkcije
• Insistirati na što većem samostalnom radu učenika
• Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 26 časova
• Sticanje osnovnih znanja o integralima
• objasni pojam i primenu neodređenog integrala;
• napiše formule za tablične integrale;
• primeni metode zamene i parcijalne integracije pri određivanju integrala.
Integrali
• Pojam primitivne funkcije i neodređenog integrala
• Osobine neodređenog integrala
• Tablica osnovnih integrala
• Metode zamene
• Metoda parcijalne integracije
• Insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu
• Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 17 časova
NAPOMENA: ZA REALIZACIJU 4 PISMENA ZADATKA SA ISPRAVKAMA PLANIRANO JE 12 ČASOVA
FIZIKA
1. CILJEVI PREDMETA:
- Produbljivanje razumevanja o osnovnim oblastima u klasičnoj i modernoj fizici;
- Produbljivanje razumevanja o fizici kao fundamentalnoj nauci, koja omogućava razumevanje sveta koji nas okružuje;
- Produbljivanje razumevanja o naučnom mišljenju i naučnim metodama;
- Shvatanje fizičke slike sveta;
- Shvatanje veze između fizike, tehnologije, kulture i društvenog razvoja.
2. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- E. Danilović, M. Raspopović, S. Boćin, Fizika za prvi razred gimnazije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2000.
- J. Janjić, M. Pavlov, B. Radivojević: FIZIKA za prvi razred srednjeg obrazovanja i vaspitanja, Naučna knjiga Beograd 2000.
- M. Raspopović i dr., Fizika sa zbirkom zadataka i priručnikom za laboratorijske vežbe, za I razred četvorogodišnjih stručnih škola Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1998.
- Grupa autora: FIZIKA za drugi razred srednjeg obrazovanja i vaspitanja, Naučna knjiga Beograd 2000.
- Grupa autora: FIZIKA za treći razred srednjeg obrazovanja i vaspitanja, Naučna knjiga Beograd 2000.
- Nataša Čaluković: Fizika II, Zbirka zadataka za drugi razred gimnazije, KRUG, Beograd, 2003.
- Nataša Čaluković: Fizika III, Zbirka zadataka za treći razred gimnazije, KRUG, Beograd, 2003.
- Grupa autora: FIZIKA za četvrti razred srednjeg obrazovanja i vaspitanja, Naučna knjiga Beograd 2000.
- Nataša Čaluković: Fizika, Zbirka zadataka za četvrti razred gimnazije, KRUG, Beograd, 2003.
- Kvark media, Multimedijalni edukativni programi Fizika 1 i 2 Multisoft, Užice 1999.
3. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
- Matematika
- Osnove elektrotehnike
- Stručni predmeti
4. CILJEVI, ISHODI I PREPORUČENI SADRŽAJI PREDMETA PO RAZREDIMA
Razred:
prvi
Godišnji fond časova:
74 časa
CILJEVI
ISHODI
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA
• Osposobljavanje učenika da objasne mesto i značaj fizike za razvoj društva • objasne pojave, promene, procese i odnose na osnovu zakona, modela i teorija prirodnih nauka. • razvijaju logičko razmišljanje i rasuđivanje i poznavanje primene fizičkih zakona i principa u svetu koji nas okružuje
• objasni značaj fizike kao fundamentalne nauke i njen uticaj na razvoj tehničkih nauka i disciplina; • obrazloži razliku između hipoteza, modela i teorija; • koristi jedinice osnovnih i izvedenih veličina u skladu sa Međunarodnim sistemom jedinica; • navede razliku između fizičkih skalarnih i vektorskih veličina, kao i primere za te veličine; • objasni princip kružnog kretanja i njegove karakteristične veličine;
Uvod
• Fizika - oblast i priroda naučne discipline • Razvoj fizike kao nauke i njen uticaj na formiranje i razvoj tehničkih nauka • Fizički ogledi i zakoni. Fizičke veličine i formule • Sistematizacija fizičkih veličina (Međunarodni sistem jedinica) • Skalarne i vektorske fizičke veličine • Osnovne operacije sa vektorima: Sabiranje i oduzimanje vektora na primeru fizičkih veličina (brzina, ubrzanje, sila, vektor položaja),
Skalarni i vektorski proizvod vektora • Kružno kretanje • Rotaciono kretanje čvrstih tela • Ugaoni pomeraj, ugaona brzina • Ugaono ubrzanje • Ravnomerno ubrzano rotaciono kretanje
• Korišćenje stručne literature, šema, folija za grafoskop, demonstracionih sredstava, rad u kabinetu za fiziku, korišćenje edukativnih programa na računaru • Jasno i konkretno izlaganje gradiva sa osvrtom na konkretne primere iz svakodnevnog života i prakse
• objasni pojam oscilacija, njihov nastanak i karakteristične veličine oscilatornog kretanja (period, učestanost, amplituda); • razlikuje slobodne, prinudne i prigušene oscilacije; • objasni nastanak elektromagnetnih oscilacija i uoči njihovu primenu; • obrazloži pojam rezonancije i uoči njenu primenu u svakodnevnom životu;
• objasni pojam talasa i njihov nastanak; • objasni nastanak elektromagnetnih talasa i razlikuje različite vrste elektromagnetnih talasa; • diskutuje o primeni elektromagnetnih talasa u svakodnevnom životu; • objasni princip superpozicije talasa; • razlikuje pokretne od stojećih talasa; • navede izvore zvuka i razliku između zvuka, tona i šuma; • objasni osnovne karakteristike zvuka; • objasni pojavu Doplerovog efekta u akustici; • obrazloži pojave interferencije, difrakcije i polarizacije mehaničkih talasa;
• razlikuje prelamanje od odbijanja svetlosti i objasni osnovne zakonitosti prelamanja i odbijanja svetlosti; • razlikuje ogledalo i sočivo i objasni osnovne zakonitosti prelamanja kroz ove optičke objekte; • objasni pojave interferencije, polarizacije i disperzije svetlosti
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED
NASTAVA
PRAKSA
UKUPNO
Teorijska
nastava
Vežbe
Praktična
nastava
Nastava u
bloku
I
148
148
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Osposobljavanje učenika za prepoznavanje vrsta, karakteristika i funkcija različitih računarskih sistema
- Osposobljavanje učenika da samostalno sklopi računar
- Osposobljavanje učenika za testiranje hardvera i otklanjanje kvarova
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
Razred:
prvi
NAZIV MODULA
Trajanje modula
(časovi)
Arhitektura računara
36
Sklapanje računara
76
Testiranje hardvera
36
4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA
Naziv modula:
Arhitektura računara
Trajanje modula:
36 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Osposobljavanje učenika za prepoznavanje vrsta, karakteristika i funkcija različitih računarskih sistema
• definiše pojam računarskog sistema; • navede podelu računarskog sistema; • opiše faze razvoja računarskih sistema i njihove specifičnosti; • razlikuje vrste računara i identifikuje njihove karakteristike (PC, Lap-top, ...); • analizira Von-Nojmanov model računara; • opiše blok šemu i princip rada računara; • objasni namenu i funkcije komponenti računarskog sistema; • definiše pojam hardvera i softvera; • nabroji elemente računarskog hardvera; • opiše i analizira blok šemu centralne jedinice;
• Pojam računarskog sistema • Podela računarskih sistema • Faze razvoja računarskih sistema • Instrukcije i program • Arhitektura računarskog sistema • Osnovne komponente računarskog sistema • Pojam hardvera i softvera • Von-Nojmanov model računara • Uloga CPU von-Nojmanovom modelu • Uloga memorija Von-Nojmanovom modelu • Komponente računara • Ulazno-izlazni uređaji • Centralna jedinica računara • Proizvođači računara • Lap-top računari • Blok šema Lap-top računara
• Ovaj modul se ostvaruje sa 36 časova teoretske nastave. • Na početku učenicima definisati računarski sistem, podelu i faze razvoja. • Princip rada računara analizirati i objasniti na blok šemi Von-Nojmanovog modela računara. • Objasniti karakteristike savremenih računara i njihovu podelu (PC, Lap-top itd.) • Izvršiti podelu softvera i objasniti namenu svakog od njih • Nabrojati elemente računarskog hardvera. • Objasniti učenicima blok šemu centralne jedinice PC i Lap-top
Preporučeni načini ocenjivanja modula
usmeno izlaganje
test
esej
domaći zadatak
pismeni zadatak
aktivnost na času
praćenje praktičnog rada
dnevnik rada
test praktičnih veština
samostalni praktični rad
grafički rad
*
*
*
*
*
*
*
Naziv modula:
Sklapanje računara
Trajanje modula:
76 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Osposobljavanje učenika da samostalno sklopi računar
• razlikuje oblike i vrste kućišta i izvora napajanja
i objasni njihove prednosti i nedostatke; • objasni ulogu Power Good signala; • vrši izbor odgovarajućeg kućišta na osnovu zadate
konfiguracije; • definiše formate matičnih ploča; • navede i objasni delove matičnih ploča; • ugradi matičnu ploču u kućište; • objasni ulogu CPU; • navede glavne delove CPU i objasni njihovu ulogu; • ugradi CPU na matičnu ploču; • definiše primarni i sekundarni prenos podataka; • navede ulazno izlazne prenosne vodove i opiše
njihove karakteristike; • razlikuje vrste slotova i objasni njihove karakteristike; • razlikuje vrste portova i uređaje koji se na
njih priključuju; • navede podelu, parametre i opiše karakteristike
memorija; • vizuelno razlikuje memorijske module; • ugradi memorijske module na matičnoj ploči; • pripremi tvrdi disk za primenu i vrši njegovu
ugradnju; • pripremi i ugradi CD, DVD;
• Kućišta vrste, namena i uloga • Pojam napajanja, vrste i karakteristike • Konektori za napajanje • Napredno upravljanje napajanjem • Uloga i funkcija matične ploče • Delovi matične ploče • Čipovi na matičnoj ploči • Bios matične ploče • Magistrale i portovi • U-I slotovi • Instalacija i zamena matičnih ploči • Dijagnostika problema vezanih za matičnu ploču • Glavni delovi CPU i njihova uloga • Osnovne karakteristike i vrste procesora • Uloga hladnjaka • Ugradnja procesora • Dijagnostika rada procesora • Ugradnja hladnjaka • Vrste prenosa podataka • Problemi koji nastaju pri prenosu podataka po prenosnim vodovima • Vrste interfejsa i njihove karakteristike
• Ovaj modul se realizuje u laboratoriji. Poželjno je da svaki učenik ima svoje radno mesto. Na svakom radnom mestu potrebno je da postoji komplet alata i instrumenata za sklapanje i testiranje računara. • Pokazati učenicima što više vrsta kućišta i napajanja i objasniti im njihove karakteristike. • Vežbati zatvaranje i otvaranje kućišta, skidanje i montažu prednje maske. Ova vežbanja uraditi na što više različitih kućišta. • Vežbati otvaranje i čišćenje napajanja, kao i njegovu montažu u kućište. • Priključiti napajanje na izvor električne energije i unimerom meriti izlazne napone na konektorima. • Objasniti ulogu matične ploče, nacrtati njenu blok šemu.
• razlikuje vrste i objasni ulogu video adaptera; • opiše glavne delove video kartice; • ugradi video karticu u centralnu jedinicu; • razlikuje vrste zvučnih kartica; • ugradi zvučne kartice u centralnu jedinicu; • identifikuje vrste i karakteristike modema; • ugradi modem u centralnu jedinicu; • ugradi mrežnu karticu u centralnu jedinicu; • definiše pojam perifernih uređaja; • razlikuje vrste ulaznih uređaja za unos podataka; • definiše funkciju i princip rada tastature; • poveže različite vrste tastatura na centralnu jedinicu; • objasni funkciju i princip rada miša; • poveže različite vrste miševa na računara; • razlikuje vrste izlaznih uređaja; • poveže različite izlazne uređaje sa centralnom jedinicom
• Priključci definisani standardom • Povezivanje odgovarajućih uređaja na priključke • Memorije (RAM memorija, ROM memorija, KEŠ memorija, virtuelna memorija) • Spoljašne memorije (disketa, CD, CDRW, DVD, JetFlash). Flash memorija, externa masovna memorija), hard disk, magnetna traka i kaseta. • Pravila ugradnje memorija • Priprema memorija za ugradnju • Ulazne jedinice (funkcija, način unošenja podataka i komunikacija) • Povezivanje ulaznih jedinica sa centralnom jedinicom • Objašnjava funkciju, način prikazivanja i obrade podataka različitih izlaznih jedinica • Povezivanje izlaznih jedinica na centralnu jedinicu
• Koristiti literaturu proizvođača matičnih ploča. • Objasniti način označavanja matičnih ploča i vežbati na osnovu oznake čitanje karakteristika ploča • Pokazati učenicima vizuelno sve elemente matične ploče • Vežbati montažu i demontažu matične ploče (to uraditi sa što više različitih vrsta ploča) • Objasniti ulogu procesora. • Objasniti karakteristike procesora i vežbati čitanje karakteristika iz proizvođačke literature i oznaka procesora, oznake procesora tražiti preko Interneta odgovarajuće matične ploče • Na osnovu • Vežbati montažu i demontažu procesora na matičnu ploču • Objasniti značaj RAM memorija. • Pokazati različite module RAM memorija (DRAM, SDRAM, DDR...) i vežbati njihovu ugradnju. • Izvršiti pripremu hard diska za ugradnju i izvršiti ugradnju. • Vežbati ugradnju video kartice. • Vežbati montažu i demontažu ostalih vrsta kartica. • Vežbati povezivanje prenosnih vodova u centralnoj jedinici • Vežbati povezivanje napajanja na komponente centralne jedinice. • Vežbati povezivanje izlaznih i ulaznih uređaja na centralnu jedinicu
Preporučeni načini ocenjivanja modula
usmeno izlaganje
test
esej
domaći zadatak
pismeni zadatak
aktivnost na času
praćenje praktičnog rada
dnevnik rada
test praktičnih veština
samostalni praktični rad
grafički rad
*
*
*
*
*
*
*
Naziv modula:
Testiranje hardvera
Trajanje modula:
36 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Osposobljavanje učenika za testiranje hardvera i otklanjanje kvarova
• definiše metode održavanja računara; • koristi alat i
instrumente za održavanje računara; • navede najčešće kvarove računara i objasni uzroke
njihovog nastajanja; • koristi različite dijagnostičke softvere za testiranje
računara; • koristi različite dijagnostičke hardverske kartice; • prati razvoj novih dijagnostičkih softvera; • testira ispravnost računara, identifikuje i otklanja greške; • otkloni i zameni neispravne komponente u računaru.
• Metode održavanja računara • Alati i instrumenti za održavanje
računara • Kvarovi kod računara (karakteristike i manifestacija) • Dijagnostički softver (vrste i karakteristike) • Internet (traženje potrebnih softvera, preuzimanje
softvera i instalacija) • Testiranje računara • Dijagnostika greške • Zamena neispravnih komponenti
• Modul testiranje računara izvodi se u laboratoriji
sa 10 radnih mesta. Na svakom radnom mestu mora da postoji računar, alat
i instrumenti za popravku računara. Svi računari treba da su povezani na
internet. • Na početku modula učenicima objasniti metode održavanja
računara. • Upoznati ih sa alatom i instrumentima za održavanje
računara. • Upoznati ih sa par dijagnostičkih softvera za
dijagnostiku rada računara. • Vežbati traženje novih dijagnostičkih softvera
i njihovu primenu. • Simulirati na računarima kvarove napajanja, matične
ploče, memorije, procesora, diska i ostalih komponenti, i na vežbama
tražiti da učenici samostalno otkriju kvar i zamene neispravnu komponentu
Preporučeni načini ocenjivanja modula
usmeno izlaganje
test
esej
domaći zadatak
pismeni zadatak
aktivnost na času
praćenje praktičnog rada
dnevnik rada
test praktičnih veština
samostalni praktični rad
grafički rad
*
*
*
*
*
*
*
5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Piter Norton, Unutrašnjost PC-a i Nadgradnja i popravka PC-a, SAMS Publishing
- Scott Mueller, Nadogradnja i popravka PC-a, QUE
- Stephen J. Bigelow, Rešavanje problema, nadgradnja i popravka PC-a, Edicija: Do kraja Do kraja
- PC Press. www.pcpress.co.yu, Mikro: www.mikro.co.yu, Svet kompjutera: www.sk.co.yu
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED
NASTAVA
PRAKSA
UKUPNO
Teorijska nastava
Vežbe
Praktična nastava
Nastava u bloku
I
74
37
111
II
74
37
111
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Sticanje osnovnih znanja iz oblasti elektrostatike, jednosmernih struja i elektromagnetizma potrebnih za druge stručne predmete
- Sticanje osnovnih znanja iz naizmeničnih struja i impulsa potrebnih za druge stručne predmete
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
Razred:
prvi
NAZIV MODULA
Trajanje
modula
(časovi)
Elektrostatika
18
Jednosmerne struje
72
Elektromagnetizam
21
Razred:
drugi
NAZIV MODULA
Trajanje
modula
(časovi)
Naizmenične struje
85
Impulsi
26
Razred:
prvi
Naziv modula:
Elektrostatika
Trajanje modula:
18 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Sticanje osnovnih znanja o elektricitetu i električnim svojstvima materije, o električnom polju, osnovnim karakteristikama i pojavama u električnom polju, kao i osnovnim fizičkim veličinama koje karakterišu njegovo dejstvo
• Sticanje osnovnih znanja o parazitnim kapacitivnostima i njihovim realnim veličinama u praksi
• Sticanje znanja iz osnova teorije merenja, o osnovnim električnim mernim instrumentima i metodama merenja
• definiše osnovna i električna svojstva materije i pojam elektriciteta;
• objasni količinu elektriciteta, naelektrisano telo, način delovanja i jedinice;
• razlikuje provodnike, izolatore i poluprovodnike;
• grafički prikaže, objasni i izračuna polje i silu nekoj tački polja;
• razlikuje pojmove električnog potencijala i napona;
• definiše i izračunava kapacitivnost uopšte, kapacitivnost dva provodnika i kapacitivnost pločastog kondenzatora, kapacitivnost redne, paralelne i mešovite veze kondenzatora;
• objasni pojam parazitne kapacitivnosti;
• objasni gubitke u kondenzatoru i konstrukciju i osobine elektrolitskih kondenzatora;
• objasni proces punjenja i pražnjenja kondenzatora u kolu jednosmerne struje;
• definiše merenja u elektrotehnici kao i greške pri merenju;
• objasni ulogu instrumenata i pribora u postupcima merenja i način njihovog korišćenja;
• izmeri napon analognim i digitalnim instrumentom napunjenog elektrolitskog kondenzatora u električnom kolu i van kola.
• Struktura materije.
• Pojam naelektrisanog tela, količina elektriciteta, definicija i jedinice
• Provodnici, poluprovodnici i izolatori.
• Sile u električnom polju. Kulonov zakon.
• Pojam električnog polja. Grafičko prikazivanje električnog polja. Vektor električnog polja.
• Električni potencijal. Električni napon. Jačina homogenog električnog polja
• Pojam kapacitivnosti. Kapacitivnost dva paralelna provodnika. Kapacitivnost pločastog kondenzatora. Parazitna kapacitivnost.
• Gubici u kondenzatoru. Kondenzatori (elektrolitski, bipolarni,...). Starenje kondenzatora
• Opterećivanje kondenzatora
• Redno, paralelno i mešovito vezivanje kondenzatora.
• Merenje kapacitivnosti digitalnim instrumentom i specifičnosti pri merenju malih kapacitivnosti. Merenje kapacitivnosti elektrolitskog kondenzatora. Instrumenti za brzu proveru elektrolitskih kondenzatora.
Modul se realizuje kroz
12 časova teorijske nastave i
6 časova laboratorijskih vežbi
Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.
Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava
• laboratorijske vežbe
Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi
Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji
*Specifičnosti u realizaciji modula: • Na početku nastave dati kratak uvod u istorijat razvoja elektrotehnike. Strukturu materije obraditi kao nastavak na prethodno znanje iz fizike i hemije. Električno polje i pojave u njemu obraditi prvenstveno grafički, a zatim matematički obraditi zakone i pojave u njemu.
• Uz obradu pojava u električnom polju kondenzatora i njihovih različitih veza raditi jednostavnije zadatke.
• Prostim primerima objasniti pojam parazitnih kapacitivnosti.
• Pri obradi tema koristiti odgovarajuće animacije sa Interneta.
• Nakon teorijske obrade tehničkih karakteristika mernih instrumenata, analognih i digitalnih, učenike treba naučiti da rukuju instrumentima, povezuju ih u električna kola i pravilno ih očitavaju.
• Kod merenja kapacitivnosti demonstrirati uticaj mernih kablova kod merenja malih kapaciteta
• Posebnu pažnju posvetiti merenju elektrolitskih kondenzatora i njihovom starenju.
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Sticanje osnovnih znanja o jednosmernoj električnoj struji, njenom dejstvu i njenim osnovnim parametrima, o električnom kolu i osnovnim elementima koje ga čine
• Sticanje znanja o osnovnim zakonima električnog kola (Omov, I i II Kirhofov, Džulov zakon)
• Osposobljavanje učenika za rešavanje prostih i složenih električnih kola pomoću I i II Kirhofovog zakona
• definiše pojam jednosmerne struje, fizički i tehnički smer struje, izračuna i objasni jačinu i gustinu struje;
• navodi i obrazlaže dejstva električne struje;
• objasni elemente električnog kola, definiše kolo i uslov da u kolu bude struje;
• definiše, objasni i izračuna električnu otpornost;
• analizira zavisnost otpornosti od temperature;
• razlikuje vrste otpornika;
• definiše, objasni i izračuna električnu provodnost;
• definiše i primenjuje Omov zakon kao i prvi i drugi Kirhofov zakon;
• definiše i primeni Džulov zakon, razlikuje i izračuna električnu snagu i rad;
• izračuna ekvivalentnu otpornost redne, paralelne i mešovite veze otpornika;
• objasni elektromotornu silu generatora i razlikuje jednosmerne izvore
za napajanje;
• rešava prosta kola s jednim generatorom i jednim prijemnikom i izračunava snagu generatora i snagu prijemnika;
• razlikuje režime rada generatora;
• objasni i rešava prosta kola pomoću uopštenog Omovog zakona;
• izračuna napon između dve tačke i potencijal tačaka u kolu;
• definiše i rešava složeno kolo pomoću prvog i drugog Kirhofovog zakona;
• Pojam jednosmerne električne struje.
• Dejstva električne struje.
• Jačina, smer i gustina struje.
• Pojam električnog kola. Elementi električnog kola.
• Prvi Kirhofov zakon
• Električna otpornost. Otpornost provodnika.
• Zavisnost otpornosti od temperature. Električna provodnost
• Omov zakon
• Džulov zakon
• Vezivanje otpornika i ekvivalentna otpornost
• Elektromotorna sila generatora.
• Vrste jednosmernih izvora za napajanje.
• Prosto kolo sa jednim generatorom i jednim prijemnikom
• Režimi rada generatora
• Prosto električno kolo sa više generatora i prijemnika
• Napon između dve tačke i potencijal tačaka u kolu.
• Električne sile u kolu. Drugi Kirhofov zakon
• Rešavanje složenih kola
Modul se realizuje kroz
48 časova teorijske nastave i
24 časa laboratorijskih vežbi
Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.
Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava
• laboratorijske vežbe
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi
Mesto realizacije nastave
• laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji
*Specifičnosti u realizaciji modula:
• Na početku ovog poglavlja objasniti fizičku suštinu struje, fizički i tehnički smer, pozitivnu i negativnu struju, itd
• Električno kolo uporediti sa nekim mehaničkim sistemom u kojem se vrši dvostruka konverzija energije, gde se energija neophodna za direktnu upotrebu (na primer potencijalna energija vode) pretvara u električnu, zatim prenosi provodnicima do potrošača i tu se pretvara u energiju pogodnu za korišćenje (na primer u svetlosnu).
• Uz standardne jedinice za specifičnu otpornost dati i vrednost sa površinom preseka izraženim u mm2.
• Uz električne sile u kolu uvek dati njihov smer u odnosu na smer struje; u ovom slučaju dati i smer napona na otporniku.
• Drugi Kirhofov zakon dati kao opšti zakon ravnoteže sila i primeniti ga na električno kolo ili konturu.
• Prilikom obrade jednosmernih struja raditi jednostavnije zadatke.
• Osposobljavanje učenika da rukuju, pravilno povezuju i očitavaju analogne i digitalne instrumente i mere osnovne veličine u kolu jednosmerne struje
• opiše i primeni merenje jačine jednosmerne struje;
• opiše i primeni merenje veličina digitalnim multimetrom;
• izmeri otpornost;
• meri električni rad i snagu pomoću ampermetra i voltmetra;
• proveri Omov zakon;
• proveri prvi i drugi Kirhofov zakon;
• izvede izraz za izračunavanje napona na otporniku u delitelju napona;
• snimi zavisnost otpornosti potenciometra od ugla i grafički prikaže karakteristiku potenciometra
Laboratorijske vežbe:
• Merenje jačine struje analognim instrumentom
• Merenje digitalnim multimetrom
• Merenje otpornosti
• Merenje rada i snage pomoću ampermetra i voltmetra
• Provera Omovog zakona
• Provera prvog Kirhofovog zakona; kolo sa dva paralelno vezana otpornika
• Provera prvog Kirhofovog zakona; kolo sa više paralelno vezanih otpornika
• Provera drugog Kirhofovog zakona; kolo sa dva redno vezana otpornika
• Provera drugog Kirhofovog zakona; kolo sa više redno vezanih otpornika
• Delitelj napona sa fiksnim otpornicima
• Promenljivi otpornik u kolu jednosmerne struje
*Specifičnosti u realizaciji laboratorijskih vežbi: • Veliku pažnju posvetiti univerzalnom instrumentu kao najviše korišćenom meraču električnih veličina.
• Vežbe organizovati tako da se odeljenje deli na dve grupe.
• Po mogućnosti, u jednom terminu raditi jednu vežbu.
• Jedna vežba se radi dva spojena - školska časa i za to vreme treba da se urade sva merenja i obrade rezultati.
• U laboratoriji treba da bude dovoljno radnih mesta da za jednim stolom budu dva do tri učenika.
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Sticanje osnovnih znanja o magnetnim svojstvima materije, magnetnom polju, elektromagnetizmu i njegovoj praktičnoj primeni
• objasni pojam magneta i magnetnog polja;
• grafički predstavi magnetno polje i da ga objasni;
• izračuna magnetno polje od struje u pravom provodniku;
• objasni magnetna svojstva materije i podelu magnetnih materijala, a naročito feromagnetnih materijala;
• definiše magnetni fluks i da gustinu fluksa poveže s magnetnom indukcijom;
• objasni magnećenje feromagnetnih materijala i magnetni histerezis;
• izračuna i objasni magnetnu indukciju struje u pravom provodniku i da odredi njen smer;
• objasni magnetnu indukciju u navojku i navoju i odredi njen smer;
• objasni Lencov zakon i njegovu primenu kod pravog provodnika, navojka i navoja u magnetnom polju;
• odredi smer indukovane elektromotorne sile;
• objasni samoindukciju i koeficijent samoindukcije;
• izračuna induktivnost navoja;
• objasni uzajamnu indukciju;
• objasni pojam oklopljavanja, odnosno faradejevog kaveza;
• Pojam magnetnog polja. Grafičko predstavljanje magnetnog polja.
• Magnetna svojstva materije. Magnetna indukcija. Magnetna propustljivost.
• Fluks vektora magnetne indukcije.
• Magnećenje feromagnetnih materijala. Magnetni histerezis.
• Magnetno polje struje u provodniku. Magnetno polje struje u navojku i navoju.
• Elektromagnetna indukcija. Lencov zakon. Indukovana elektromotorna sila u provodniku. Indukovana elektromotorna sila u navojku i navoju.
• Sopstveno magnetno polje. Sopstveni fluks. Koeficijent samoindukcije (induktivnost). Elektromotorna sila samoindukcije.
• Međusobna indukcija. Elektromotorna sila međusobne indukcije.
• Elektromagnetni oklopi i ekranizacija provodnika. Oklopljavanje pomoću magnetnih i nemagnetnih materijala.
Modul se realizuje kroz
14 časova teorijske nastave i
7 časova laboratorijskih vežbi
Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima
i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.
Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava
• laboratorijske vežbe
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi
Mesto realizacije nastave
• laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji
• Upoznavanje sa eksperimentom koji dokazuje postojanje i uticaj elektromagnetnog polja+
Laboratorijske vežbe:
• Stalni magneti. Elektromagneti - relea.
• Elektromagnetno polje i oklopi od magnetnog i nemagnetnog materijala
• Smetnje u provodniku usled samoindukcije - efekat bobina
*Specifičnosti u realizaciji modula:
• Pojam magnetnog polja takođe obraditi oslanjajući se na prethodno znanje iz osnovne škole. Po mogućnosti pokazati njen oblik pomoću gvozdene piljevine. Smerove veličina u magnetizmu prikazivati pomoću pravila desne i leve ruke ili desnog ili levog zavrtnja. Uz indukovanu elektromotornu silu dati i smer mehaničke sile koja potiče od indukovane struje, a uz elektromagnetnu silu objasniti indukovanu elektromotornu silu koja se u elektromotoru naziva kontraelektromotorna sila.
• Pojam induktivnog prenosa energije objasniti na primeru dva paralelna provodnika. Oklopljavanje takođe objasniti primerom dva provodnika i preprekom između njih u slučajevima kada je prepreka od magnetnog i nemagnetnog materijala
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Sticanje osnovnih znanja o naizmeničnim veličinama, parametrima naizmeničnih veličina i elementima u kolu naizmenične struje
• Osposobljavanje za merenje osnovnih veličina naizmenične struje.
• objasni i grafički prikaže proizvodnju naizmenične elektromotorne sile kao i da objasni njen matematički oblik;
• definiše i razlikuje osnovne parametre naizmeničnih veličina;
• objasni, grafički prikaže i primeni algebarske operacije nad naizmeničnim veličinama;
• objasni, prikaže i izračuna veličine kod otpornika, kalema i kondenzatora u kolu naizmenične struje;
• objasni punjenje i pražnjenje kondenzatora u kolu jednosmerne struje i ponašanje kondenzatora u kolu naizmenične struje;
• objasni i grafički prikaže napone i struju kod rednih, paralelnih i složenih veza;
• definiše impedansu u kompleksnom obliku, njen moduo i fazni ugao;
• napiše i primeni Omov zakon za kompleksne i efektivne vrednosti;
• definiše snage;
• rešava kombinovane veze elemenata;
• rešava složena kola primenom prvog i drugog Kirhofovog zakona, Tevenenove teoreme i superpozicije ravnotežnih stanja u kolu;
• izmeri naizmenične napone i struje analognim i digitalnim instrumentom;
• podesi osciloskop i izmeri parametre naizmeničnih veličina;
• izmeri osciloskopom naizmenične veličine na otporniku, kalemu i kondenzatoru u kolu naizmenične struje;
• proverava Omov zakon;
• proverava prvi i drugi Kirhofov zakon.
• Princip proizvodnje naizmenične elektromotorne sile. Generator naizmenične struje.
• Osnovni parametri naizmeničnih veličina: trenutna vrednost, amplituda,
faza, početna faza, učestanost, kružna učestanost, srednja vrednost,
efektivna vrednost, itd. Predstavljanje naizmeničnih veličina pomoću
fazora. Predstavljanje naizmeničnih veličina pomoću kompleksnih brojeva.
Sabiranje i oduzimanje naizmeničnih veličina.
• Elementi u kolu naizmenične struje. Otpornik u kolu naizmenične struje.
Pojam aktivne snage. Kalem u kolu naizmenične struje. Pojam reaktivne snage.
Kondenzator u kolu jednosmerne struje. Punjenje i pražnjenje kondenzatora.
Kondenzator u kolu naizmenične struje.
• Redna veza otpornika i kalema.
• Pojam impedanse.
• Redna veza otpornika i kondenzatora.
• Redna veza otpornika, kalema i kondenzatora.
• Redna rezonansa. Tomsonov obrazac.
• Snage kod redne veze elemenata.
• Paralelna veza prijemnika.
• Pojam admitanse.
• Kombinovana veza elemenata.
• Rešavanje složenih kola pomoću prvog i drugog Kirhofovog zakona.
• Tevenenova teorema.
• Teorema superpozicije ravnotežnih stanja u kolu.
• Merenje naizmeničnih veličina analognim instrumentom,
• Merenje naizmeničnih veličina digitalnim instrumentom.
• Merenje naizmeničnih veličina osciloskopom.
• Merenje učestanosti osciloskopom.
• Merenje fazne razlike osciloskopom.
• Snimanje zavisnosti otpornosti otpornika, reaktanse kondenzatora i kalema od učestanosti.
• Izračunavanje aktivne i reaktivne snage u RL kolu merenjem napona.
• Izračunavanje aktivne i reaktivne snage u RC kolu merenjem napona.
• Izračunavanje aktivne i reaktivne snage u rednom i paralelnom RLC kolu merenjem napona.
• Snimanje izlaznog napona RC i CR kola u funkciji učestanosti.
• Provera Omovog zakona.
• Provera prvog Kirhofovog zakona.
• Provera drugog Kirhofovog zakona.
Modul se realizuje kroz
56 časova teorijske nastave i
29 časova laboratorijskih vežbi
Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.
Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava
• laboratorijske vežbe
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi
Mesto realizacije nastave
• laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Sticanje osnovnih znanja o impulsima i uticaju pasivnih elemenata na oblik pravougaonog impulsa
• Sticanje osnovnih znanja o osobinama prostih vodova i prostiranju pravougaonog impulsa po vodu
• objasni i grafički prikaže različite oblike impulsa;
• definiše period, učestanost, trajanje i pauzu pravougaonog impulsa;
• grafički prikaže i objasni razliku idealnog i realnog pravougaonog impulsa;
• objasni i nacrta oblik signala na izlazu RC kola koje se pobuđuje pravougaonim impulsom;
• objasni vrste izobličenja pravougaonih impulsa;
• objasni ekvivalentnu električnu šemu prostog voda;
• objasni prostiranje pravougaonog impulsa po vodu i njegova izobličenja;
• snimi izlazni signal u CR i RC kolu za različite učestanosti pobudnog pravougaonog impulsa;
• uočava amplitudna i fazna izobličenja signala na ekvivalentnom vodu;
• uočava izobličenja pravougaonog signala na kraju voda pod uticajem pasivnih elemenata na vodu.
• Pojam impulsa, primeri impulsnih pojava. Razlika impulsa u odnosu na naizmenični signal.
• Jednosmerni i promenljivi napon. Jednosmerni i naizmenični promenljivi impuls.
• Parametri pravougaonog impulsa. Idealni i realni oblik pravougaonog impulsa.
• Pojam bita i brzina impulsa.
• Pravougaoni impuls u RC kolu. Uticaj vremenske konstante RC.
• Izobličenja signala.
• Prost vod. Podužni parametri voda. Ekvivalentna šema voda.
• Prostiranje pravougaonih impulsa po prostom vodu. Izobličenja impulsa u zavisnosti od brzine.
• Snimanje pravougaonog impulsa u CR i RC kolu.
• Prostiranje pravougaonog impulsa kroz ekvivalentni vod. Snimanje izobličenja signala na ekvivalentnom vodu u funkciji učestanosti dvokanalnim osciloskopom.
• Snimanje uticaja pasivnih elemenata na prostiranje pravougaonog impulsa po realnom vodu (UTP kabl) pomoću osciloskopa.
Modul se realizuje kroz
18 časova teorijske nastave i
8 časova laboratorijskih vežbi
Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.
Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava
• laboratorijske vežbe
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi
Mesto realizacije nastave
• laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji
- Piroćanac Milosava: Osnove elektrotehnike za prvi razred elektrotehničke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997
- R. Opačić: Osnove elektrotehnike za drugi razred elektrotehničke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1995
- D. Martinović: Električna merenja, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 1995.
6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Fizika
- Matematika
ELEKTRONIKA
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED
NASTAVA
PRAKSA
UKUPNO
Teorijska nastava
Vežbe
Praktična nastava
Nastava u bloku
II
111
37
148
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Sticanje osnovnih znanja o diskretnim elektronskim elementima, njihovim karakteristikama i primeni u elektronskim kolima, linearnim, impulsnim i integrisanim kolima koja su potrebna za ostale stručne predmete
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
Razred:
drugi
NAZIV MODULA
Trajanje modula
(časovi)
Diode
27
Tranzistori
30
Linearna integrisana kola
20
Oscilatori i impulsna kola
15
Digitalna kola i mreže
32
Sekvencijalna kola i mreže
24
Naziv modula:
Diode
Trajanje modula:
27 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Usvajanje znanja o poluprovodnicima, PN spoju, diodama i njihovoj primeni
• objasni kristalnu strukturu poluprovodnika i karakteristike poluprovodnika N i P tipa;
• objasni način formiranje PN spoja i ponašanje PN spoja pri direktnoj i inverznoj polarizaciji;
• nacrta i objasni karakteristiku diode;
• navede i objasni mehanizme proboja PN spoja;
• objasni princip rada jednostranog i Grecovog usmerača bez kondenzatora i sa njim i nacrta talasne oblike napona;
• nacrta i objasni karakteristike stabilizatorskih dioda i navede njihovu primenu;
• razlikuje diode po njihovim simboličkim oznakama i osobinama;
• objasni princip rada svetlećih poluprovodničkih dioda;
• objasni princip rada displeja sa tečnim kristalom;
• objasni princip rada sedmosegmentnog displeja;
• snimi karakteristiku diode u cilju optimalnog korišćenja diode;
• izmeri i snimi napon na izlazu različitih usmerača;
• uoči zavisnost karakterističnih veličina u funkciji ulaznog napona kod stabilizatora napona.
• Kristalna struktura poluprovodnika
• Poluprovodnici N i P tipa
• Obrazovanje PN spoja
• Direktno i inverzno polarisani PN spoj
• Karakteristika PN spoja
• Proboj PN spoja
• Jednostrani usmerač
• Grecov usmerač
• Stabilizatorske diode i njihova primena
• Svetleće poluprovodničke diode.
• Infracrvene diode
• Tečni kristali
• Sedmosegmentni displej
• Snimanje karakteristika diode
• Usmerači
• Stabilizator napona sa Cener diodom
• Modul se realizuje kroz:
20 časova teorijske nastave
7 časova laboratorijskih vežbi
Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.
Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava
• laboratorijske vežbe
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi
Mesto realizacije nastave
• laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Usvajanje znanja o tranzistorima i njihovoj primeni
• Snimanje karakteristika bipolarnih tranzistora i provera njihovog rada u električnim kolima u cilju njihovog boljeg razumevanja i sticanja praktičnih iskustava
• objasni princip rada bipolarnog tranzistora, struje kroz njega, faktor strujnog pojačanja sa zajedničkim emitorom i bazom;
• nacrta i objasni karakteristike tranzistora i ograničenja u radu tranzistora;
• nacrta električnu šemu pojačavača sa zajedničkim emitorom, objasni ulogu elemenata pojačavača i nacrta radnu pravu i radnu tačku;
• definiše hibridne parametre tranzistora i nacrta pojednostavljenu ekvivalentnu šemu tranzistora;
• navede uzroke nestabilnosti radne tačke i objasni kako se vrši stabilizacija radne tačke;
• primeni izraze za pojačanje napona, struje, ulaznu i izlaznu otpornost pojačavača sa zajedničkim emitorom;
• objasni princip rada FET-ova i MOSFET-ova, nacrta i objasni njihove karakteristike;
• objasni ponašanje bipolarnog tranzistora i MOSFET-a kao prekidača;
• objasni način rada CMOS invertora i njegovu prenosnu karakteristiku;
• uoči ponašanje različitih tranzistora snimanjem njihovih karakteristika;
• meri karakteristike pojačavača sa zajedničkim emitorom;
• snimi prenosnu karakteristiku različitih invertora.
• Princip rada tranzistora na modelu sa zajedničkim emitorom
• Osnovne komponente struja u tranzistoru. Koeficijent strujnog pojačanja
• Karakteristike tranzistora. Ograničenja u radu tranzistora
• Pojačavač sa zajedničkim emitorom. Radna prava i radna tačka
• Uzroci nestabilnosti radne tačke i njena stabilizacija
• Izrazi za pojačanje struje, napona i snage, ulazne i izlazne otpornosti kod pojačavača sa zajedničkim emitorom
• Princip rada FET-a na modelu sa zajedničkim sorsom
• Statičke karakteristike FET-a
• FET-ovi sa izolovanim gejtom - MOSFET-ovi
• Bipolarni tranzistor kao prekidač
• MOSFET kao prekidač
• CMOS invertor
• Snimanje ulaznih i izlaznih karakteristika bipolarnih tranzistora
• Merenje osobina pojačavača sa zajedničkim emitorom
• Snimanje izlaznih i prenosnih karakteristika FET-a
• Bipolarni tranzistor kao prekidač, Snimanje karakteristika CMOS kola
• Modul se realizuje kroz:
22 časova teorijske nastave
8 časova laboratorijskih vežbi
Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.
Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava
• laboratorijske vežbe
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi
Mesto realizacije nastave
• laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Usvajanje znanja o linearnim integrisanim kolima i njihovoj primeni
• nacrta i objasni blok šemu operacionog pojačavača i princip rada;
• definiše karakteristične veličine operacionog pojačavača;
• objasni način rada i primeni izraz za naponsko pojačanje invertujućeg i neinvertujućeg pojačavača i kola za sabiranje;
• objasni princip rada i odredi elemente aktivnih kola za diferenciranje i integraljenje;
• objasni princip rada integrisanih stabilizatora napona;
• povezuje i proverava rad invertujućeg i neinvertujućeg pojačavača, kola za sabiranje i oduzimanje napona, pasivnog i aktivnog kola za diferenciranje i integraljenje.
• Blok šema integrisanog operacionog pojačavača
• Karakteristične veličine integrisanih operacionih pojačavača
• Idealni invertujući pojačavač
• Neinvertujući pojačavač
• Jedinični pojačavač
• Kolo za sabiranje sa operacionim pojačavačem
• Aktivna kola za diferenciranje i integraljenje
• Integrisani stabilizatori napona
• Modul se realizuje kroz:
14 časova teorijske nastave
6 časova laboratorijskih vežbi
Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima
i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.
Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava
• laboratorijske vežbe
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi
Mesto realizacije nastave
• laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Upoznavanje učenika sa principom rada oscilatora i njihovom primenom
• objasni princip pozitivne povratne sprege i izvede Barkhauzenov uslov oscilovanja;
• objasni princip rada kvarca i oscilatora sa kvarcom;
• objasni princip rada i proračun astabilnih i monostabilnih multivibratora;
• praktično proveri rad multivibratora i oscilatora;
• objasni princip rada, stabilnost i promenu napona kod DC/DC pretvarača;
• objasni princip rada PLL oscilatora.
• Pozitivna povratna sprega. Barhauzenov uslov oscilovanja
• Osobine kvarca
• Oscilatori sa kvarcom
• Astabilni i monostabilni multivibratori
• DC/DC pretvarači
• PLL oscilator
• Modul se realizuje kroz:
11 časova teorijske nastave
4 časova laboratorijskih vežbi
Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.
Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava
• laboratorijske vežbe
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi
Mesto realizacije nastave
• laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Usvajanje znanja o binarnom predstavljanju podataka, kodiranju i realizaciji logičko-prekidačkih mreža
• predstavi brojeve binarno, oktalno i heksadecimalno i pretvara brojeve iz jednog u drugi brojni sistem;
• sabira, oduzima, množi i deli u binarnom brojnom sistemu;
• predstavi brojeve BCD kodovima;
• navede razliku između ASCII koda i Unicode i navede načine kodiranja radi detektovanja i otklanjanja grešaka;
• nacrta simboličke oznake i tablice istinitosti za elementarna logička kola;
• proverava rad elementarnih logičkih kola i pravila Bulove algebre;
• koristi univerzalna logička kola za realizaciju logičko-prekidačkih mreža;
• navede funkcije kodera, dekodera, konvertora koda, multipleksera i demultipleksera i izvrši njihovu sintezu;
• realizuje koder, dekoder, multiplekser i demultiplekser i proverava njihov rad.
• Pojam informacije. Brojni sistemi: binarni, oktalni, heksadecimalni. Konverzija brojeva između različitih brojnih sistema. Osnovne operacije u binarnom brojnom sistemu
• Kodovi. BCD kodovi. ASCII kod. Unicode. Kodovi za detekciju i otklanjanje grešaka
• Osnovna i univerzalna logička kola. Osnovna pravila logičke algebre. Prekidačke funkcije. Minimizacija prekidačkih funkcija
• Koder. Dekoder. Konvertor koda. Multiplekser i demultiplekser
• Korišćenje univerzalnih i elementarnih logičkih kola
• Provera zakona Bulove algebra
• Realizacija kodera i dekodera
• Realizacija multipleksera i demultipleksera
• Modul se realizuje kroz:
24 časova teorijske nastave
8 časova laboratorijskih vežbi
Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima
i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.
Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava
• laboratorijske vežbe
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi
Mesto realizacije nastave
• laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Usvajanje znanja o flip flopovima, registrima, brojačima, memorijskim elementima i aritmetičkim kolima
• Osposobljavanje za praktičnu realizaciju sekvencijalno prekidačkih mreža i kola
• navodi razlike između kombinaciono logičko prekidačkih i sekvencijalnih mreža;
• objašnjava rad različitih flip flopova, zapisuje njihove tabele istinitosti i navodi njihovu upotrebu;
• realizuje flip flop sa NILI logičkim kolima;
• crta blok šeme stacionarnih i pomeračkih registara, objašnjava način njihovog rada i načine upisivanja i očitavanja podataka;
• razlikuje asinhrone i sinhrone brojače;
• objašnjava rad asinhronog i sinhronog binarnog brojača i crta vremenske dijagrame signala;
• navodi prednosti i nedostatke pojedinih brojača;
• vrši klasifikaciju memorija prema načinu zapisivanja, načinu pristupa, tehnologiji izrade;
• navodi razlike između dinamičkih i statičkih poluprovodničkih memorija;
• objašnjava načine organizacije i adresiranja memorije;
• razlikuje polusabirač i potpuni sabirač;
• na osnovu objašnjenja o radu sabirača izvodi jednačinu stanja i realizuje ga logičkim kolima;
• objašnjava strukturu i način rada višecifrenih sabirača i množača.
- R. Opačić: Elektronika 1, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, 1997
- Ratko Opačić: Elektronika 2, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, 1997
- Topalović: Digitalna elektronika za III razred elektrotehničke škole, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, 1996
6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Osnove elektrotehnike
- Obrada i prenos signala
- Mrežna oprema II razred
APLIKATIVNI SOFTVER
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED
NASTAVA
PRAKSA
UKUPNO
Teorijska nastava
Vežbe
Praktična nastava
Nastava u bloku
II
74
74
III
111
111
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Sticanje osnovnih znanja o osnovnim pojmovima baza podataka i osposobljavanje za korišćenje baza podataka na računaru
- Sticanje osnovnih znanja o osnovnim principima HTML-a i osposobljavanje za korišćenje WEB editora za kreiranje WEB stranica
- Sticanje osnovnih znanja i veština za kreiranje WEB strana različitim tehnikama
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
Razred:
drugi
NAZIV MODULA
Trajanje modula
(časovi)
Baze podataka
37
Izrada Web stranice
37
Razred:
treći
NAZIV MODULA
Trajanje modula
(časovi)
HTML i XHTML
33
XML
30
Skript jezici
48
4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA
Razred:
drugi
Naziv modula:
Baze podataka
Trajanje modula:
37 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Usvajanje znanja o osnovnim pojmovima baza podataka
• Osposobljavanje za korišćenje baza podataka na računaru
• objasni pojam baze podataka i organizovanje baze podataka (tabele, slogovi, polja, tipovi podataka u poljima i svojstva polja);
• objasni pojam primarnog ključa i indeksa, kao i svrhu povezivanja tabela u bazi podataka i važnost definisanja pravila povezivanja;
• pokrene i zatvori aplikaciju za rad sa bazama podataka, otvori i prijavi se na postojeću bazu podataka;
• kreira novu bazu podataka i snimi bazu podataka na određenu lokaciju uređaja za čuvanje podataka;
• koristi funkciju pomoći u aplikaciji;
• menja vrstu pregleda tabele, obrasca, izveštaja;
• prikaže i sakrije ugrađene alatke (toolbar);
• kreira i sačuva tabelu i odredi polja i tipove podataka u njima;
• doda i obriše slogove u tabeli;
• doda polje u postojeću tabelu;
• doda i prilagodi podatke u slogu i briše podatke iz sloga;
• pronalazi u tabeli određeni slog;
• snimi i zatvori tabelu;
• definiše primarni ključ;
• postavi indeks u određeno polje, bez dopuštanja duplikata;
• promeni atribute polja (veličina polja, format broja, format datuma);
• menja širinu kolone u tabeli, premešta kolone u tabeli;
• kreira veze između tabela: jedan prema jedan, jedan prema više;
• briše veze između tabela i primenjuje pravila veza tako da se onemogući brisanje polja koja povezuju tabele sve dok postoji veza sa nekom od tabela;
• otvori postojeći obrazac, napravi i sačuva obrazac;
• koristi obrazac za unos, izmenu i brisanje zapisa;
• prelazi na određeni zapis u obrascu;
• dodaje i menja tekst u zaglavlju i podnožju obrasca;
• pamti i zatvara obrazac;
• koristi komandu pretraživanja za pronalaženje određene reči, broja ili datuma u slogu;
• primenjuje filter na tabeli ili obrascu, isključuje filter na tabeli ili obrascu;
• kreira i čuva jednostavni upit koji obuhvata jednu ili dve tabele, korišćenjem jednostavnog uslova pretraživanja;
• dodaje uslov upitu i koristi sledeće operatore: <. <=, >, >=, =, <>, AND, OR;
• uređuje upite: dodavanje, uklanjanje, skrivanje ili prikazivanje polja;
• pokreće upit, briše upit, pamti i zatvara upit;
• sortira podatke u tabeli, obrascu, rezultatu upita po rastućem ili opadajućem sortiranju i alfabetski;
• kreira i čuva izveštaj zasnovan na tabelama, upitima;
• menja raspored polja sa podacima i rubrike u izveštaju;
• grupiše podatke prema određenoj rubrici (polju) u izveštaju, rastuće ili opadajuće;
• prikaže određena polja u grupnom izveštaju preko: zbira, minimalne vrednosti, maksimalne vrednosti, prosečne vrednosti, izbrojanih stavki, određene tačke prekida;
• dodaje i menja tekst u zaglavlju i podnožju izveštaja;
• pamti i zatvara izveštaj;
• pregleda tabelu, obrazac, izveštaj za štampanje;
• promeni orjentaciju štampanja izveštaja (uspravno ili oboreno) i veličinu stranice;
• štampa stranicu, odabrane slogove, celu tabelu, sve slogove i određene stranice korišćenjem pregleda obrasca (form layout);
• štampa rezultate upita;
• štampa određene stranice izveštaja i ceo izveštaj.
• Pojam baze podataka
• Manipulacija bazom podataka
• Promena osnovnih podešavanja
• Osnovne operacije sa tabelama
• Definisanje ključeva
• Priprema tabele
• Povezivanje tabela
• Rad sa obrascima
• Osnovne operacije kod pristupanja informacijama
• Upiti
• Sortiranje zapisa (slogova)
• Kreiranje izveštaja
• Priprema štampanja
• Opcije štampanja
Modul se realizuje kroz:
37 časova laboratorijskih vežbi
Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.
Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi
Mesto realizacije nastave
• laboratorijske vežbe se realizuju u računarskom kabinetu
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Usvajanje znanja o osnovnim principima HTML-a
• Osposobljavanje za korišćenje Web editora za kreiranje Web stranica
• definiše izraz World Wide Web (Web) i Internet i identifikuje njihove ključne karakteristike;
• definiše pojmove browser, Web server i URL;
• objašnjava potrebu korišćenja protokola i razlikuje primarne protokole i njihovo korišćenje: TCP/IP, HTTP, HTTPS, FTP;
• identifikuje glavne prednosti objavljivanja informacija na Web-u: cene, dostupnost velikom broju korisnika, lako ažuriranje, međusobna aktivnost korisnika;
• definiše pojam hyperlink-a;
• definiše pojam HTML-a i njegovu strukturu;
• koristi uobičajene mark-up tag-ove za raspored stranice: <HTML>, <head>, <title>, <body>, <hr>, <img>, <ul>, <ol>;
• primenjuje stil paragrafa;
• bira oblik fonta (bold, italic), postavlja boju, oblik i veličinu korišćenjem font tag;
• pregleda izvorni kod Web stranice pomoću browser-a;
• kreira novu datoteku pomoću HTML editora;
• bira odgovarajući font, ubacuje i uređuje tekst, formatira tekst (italic), menja boje u tekstu;
• podešava svojstva: poravnanje, uvlačenje, ubacuje prekid paragrafa, prekid linije, podešava boju strane;
• menja boju hiperlinka strane, dodaje sliku pozadine strani;
• podešava margine strane;
• dodaje i uređuje naslov strane;
• definiše pojam dokumenta u stilu kaskade (cascading style sheet);
• ubacuje hiperlink sa datotekom, Web adresom, e-mail-om iz teksta, slike;
• definiše ciljni link (isti prozor, novi prozor, frame);
• ubacuje tabelu, poravnava tabelu, ubacuje i briše kolone i redove, kombinuje i deli ćelije;
• modifikuje širinu kolone, visinu reda, menja boju pozadine ćelije i cele tabele;
• ubacuje grafičku pozadinu, sliku u tabelu;
• menja širinu granice tabele, prikazuje, sakriva granice tabele;
• definiše pojam frame-a;
• bira šablon frame-a, definiše raspored frame-ova u skupu frame-ova;
• definiše apsolutne, relativne veličine frame-a u skupu frame-ova;
• definiše imena za elemente frame-a;
• kreira ugnežđene skupove frame-ova, uključuje stranice frame-ova u skupu frame-ova;
• postavlja opcije scrollbar-a (uvek se prikazuje, ne pokazuje se);
• postavlja minimalne margine između frame-ova i sadržaja;
• postavlja opcije ivica: širinu ivice, boju ivice;
• ubacuje obrazac u stranicu, kreira polja teksta sa jednom i više linija;
• postavlja inicijalne vrednosti za polje teksta, dodaje tastere submit, reset, postavlja svojstva ili delovanje za submit, reset tastere;
• koristi i postavlja opcije polja obrasca: drop-down, check box, radio button;
• razlikuje najčešće formate slika: GIF, JPEG, BMP, PNG po njihovim karakteristikama: kvalitet kompresije, korišćenje;
• pamti sliku sa Web stranice na lokaciju na drajvu;
• ubacuje sliku u HTML stranicu, postavlja atribute slike: veličinu, ivicu, poravnanje, alternativni tekst;
• objašnjava koncept postavljanja (uploading) Web sajta na Web serveru, postavlja Web sajt na serveru.
• Osnovni pojmovi Web koncepta
• Informacije na Web-u
• Osnove HTML-a
• Izrada jednostavne stranice
• HTML editor
• Formatiranje paragrafa i stranice
• Hiperlink
• Tabele
• Frame
• Prosti obrasci
• Formati i veličina slike
Modul se realizuje kroz:
37 časova laboratorijskih vežbi
Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.
Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi
Mesto realizacije nastave
laboratorijske vežbe se realizuju u računarskom kabinetu
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Usvajanje znanja o načinu i atributima za formatiranja WEB strana
• Osposobljavanje za kreiranje tekstualnih i multimedijalnih WEB strana
• razlikuje HTML tekst od običnog tekstualnog zapisa;
• primenjuje atribute teksta (tag-ove) kod kreiranja strana;
• kreira statičku WEB stranu;
• razlikuje pojam hiperteksta i nezavisnih linkova;
• kreira linkove prema drugim WEB stranama;
• kreira tabele u okviru WEB strane;
• kreira formular (obrazac) za unošenje podataka;
• ubacuje grafičke elemente u WEB stranu;
• ubacuje multimedijalne sadržaje u WEB stranu;
• navede prednosti XHTML u odnosu na HTML;
• koristi različite stilove kod kreiranja WEB strane.
• Osnove jezika za opisivanje teksta
• Struktuiranje teksta
• Obeležavanje elemenata teksta
• Rad sa tekstom i listama
• Pojam hiperteksta i nezavisnih linkova
• Rad sa slikama
• Određivanje boje i pozadine
• Rad sa tabelama
• Okviri i zone
• Kreiranje formulara i formi
• Rad sa multimedijom - audio i video datoteke
• Stilovi i skriptovanje
Modul se realizuje kroz:
33 časa laboratorijskih vežbi
Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.
Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi
Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Usvajanje znanja o kreiranju i opisivanju podataka neophodnih za formiranje WEB strana
• Osposobljavanje za kreiranje XML strana
• navede razlike i prednosti XML u odnosu na HTML;
• koristi elemente XML-a kod formiranja strana;
• navede prednosti korišćenja XML DTD-a;
• kreira validan XML dokument;
• koristi elemente za kreiranje DTD-a i dodeljuje im odgovarajuće atribute;
• koristi entitete u formiranju DTD-a i dokumenata;
• međusobno povezuje dokumente;
• obrađuje XML dokumente.
• Osnove XML i njegova namena
• Elementi XML i pravila
• Osnovne komponente XML
• Razumevanje osnova XML DTD i dokumenata
• Kreiranje dobro oformljenog i validnog XML dokumenta
• Rad sa različitim tipovima označavanja
• Pravljenje elemenata za DTD (Document Type Defin.)
• Dodeljivanje atributa elementima
• Definisanje modela sadržaja za elemente
• Upotreba entiteta u DTD-ovima i dokumentima
• Povezivanje pomoću XLink-a i XPointer-a
• Obrada XML dokumenta
Modul se realizuje kroz:
30 časova laboratorijskih vežbi
Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.
Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi
Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Usvajanje znanja o osnovnim principima programiranja
• Osposobljavanje za kreiranje jednostavnih klijentskih i serverskih programa
• navede prednosti korišćenja programa pisanih skript jezikom;
• razlikuje i koristi različite tipove podataka i operatora u skript jezicima;
• navede, razlikuje i koristi osnovne naredbe skript jezika;
• navede i koristi naredbe za kontrolu toka (do while, if then, for next ...);
• kreira dokumente pomoću skript jezika;
• modifikuje tekstualne podatke pomoću različitih efekata;
• unosi grafičke objekte u prikaz;
• kreira jednostavne animacije;
• unosi multimedijalne sadržaje u prikaz;
• kontroliše rad miša i tastature u okviru prikaza.
• Uvod u skript jezike
• Promenljive, tipovi podataka, operatori
• Naredbe i funkcije skript jezika
• Kontrola toka i iskazi
• Objekti, metode, svojstva i događaji
• Pravljenje dokumenata i formulara
• Otvaranje prozora i objekata u njemu
• Izbor pozadine
• Rad sa tekstom i efekti
• Rad sa slikama
• Primeri animacije
• Rad sa multimedijom
• Reakcija na događaje (miš, tastatura)
Modul se realizuje kroz:
48 časova laboratorijskih vežbi
Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.
Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi
Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji
-Khristine Annwn: Macromedia Dreamweaver MX 2004, Mikro knjiga, Beograd, 2004.
- Slobodan Šećerovski, ECDL Modul 5: Baze podataka, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2007.
- Mike Gunderloy, Joseph Jorden SQL: Server i baze podataka 2001, Mikro knjiga, Beograd, 2001.
- Cary N. Prague, Michael R. Irwin, Jennifer Reardon: Access 2003. Biblija, Mikro knjiga, Beograd, 2004.
- Alison Balter, Access 2003: Naučite za 24 časa, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2003.
- Grupa autora, Microsoft Office FrontPage 2003: Korak po korak, CET, Beograd, 2004.
- Grupa autora, Microsoft Office Access 2003: Korak po korak, CET, Beograd, 2003.
- Herbert Schildt, Java J2SE 5: Kompletan priručnik, Mikro knjiga, Beograd, 2006.
- Edward C. Willet: OFFICE 2003. BIBLIJA, Mikro knjiga, Beograd, 2004.
- Natanya Pitts: XML osnove, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2003.
- Molly E. Holzschlag: HTML i XHTML majstor, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2001.
- Michael J. Young: XML korak po korak, CET, Beograd, 2001.
- Kris Jamsa, Konrad King, Andy Anderson: HTML i Web dizajn kroz praktične primere, Mikro knjiga, Beograd, 2003.
6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Računarski softver
OBRADA I PRENOS SIGNALA
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED
NASTAVA
PRAKSA
UKUPNO
Teorijska nastava
Vežbe
Praktična nastava
Nastava u bloku
III
74
37
111
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Sticanje osnovnih znanja o obradi i prenosu signala potrebnih za usvajanje znanja iz drugih stručnih predmeta
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
Razred:
treći
NAZIV MODULA
Trajanje modula
(časovi)
Pretvaranje podataka u signale i prenos signala
75
Kompresija podataka
36
4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA
Naziv modula:
Pretvaranje podataka u signale i prenos signala
Trajanje modula:
75 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Usvajanje osnovnih znanja o pretvaranju podataka u signale
• Usvajanje osnovnih znanja o načinima prenosa signala
• definiše osnovne pojmove u telekomunikacijama;
• razlikuje puteve i načine slanja podataka;
• objasni osnovne komutacione tehnike;
• navede prednosti i nedostatke korišćenja digitalnih signala u odnosu na analogne;
• navede ulogu modema, kodera i digitalnog primopredajnika;
• obrazloži uticaj slabljenja, kašnjenja, šuma i kapaciteta kanala na prenos signala:
• vizuelno detektuje smetnje na liniji;
• definiše pojmove: modulacija, modulacioni signal, modulisani signal;
• razlikuje i grafički prikaže osnovne načine pretvaranja analognih podataka u digitalne signale, digitalnih podataka u digitalne signale i digitalnih podataka u analogne signale;
• vizuelno detektuje i razlikuje različite vrste modulacija;
• objasni pojam i različite načine multipleksiranja;
• objasni multipleksiranje po talasnim dužinama.
• Pojam periode i frekvencije. Pojam analognog i digitalnog signala. Kontinualni i diskretni signal. Signal u vremenskom i frekventnom domenu. Prostoperiodičan signal, pravougaona povorka impulsa, usamljeni pravougaoni impuls, digitalni unipolarni i polarni signal. Širina spektra signala i širina propusnog opsega
• Komunikacioni model, komunikacione veze (tačka-tačka i više tačaka) deljenje medijuma za prenos (simpleks, dupleks)
• Pojam komunikacione mreže. Komutirana mreža. Komutacija kanala. Komutacija poruka. Komutacija paketa. Uporedni pregled komutacionih tehnika
• Pojam podatka. Pretvaranje analognih i digitalnih podataka u analogne i digitalne signale. Prenos analognih i digitalnih signala. Transmisioni parametri. Slabljenje. Izobličenja usled kašnjenja. Šum (smetnje). Zavisnost kapaciteta kanala od broja diskretnih signala
• Pretvaranje podataka. Pretvaranje analognih podataka u digitalne signale. Teorema o odmeravanju. Impulsna amplitudna modulacija. Impulsna kodna modulacija.
• Pretvaranje digitalnih podataka u digitalne signale. Načini kodiranja. Kodiranje bez povratka na nulu i inverzno NRZ kodiranje. Mančester i diferencijalno Mančester kodiranje
• Pretvaranje digitalnih podataka u analogne signale. Kodirajuće tehnike (amplitudna ASK, frekventna FSK i fazna PSK). Kvadraturna amplitudska modulacija (QAM)
• Multipleksiranje. Multipleksiranje sa podelom frekvencija. Sinhroni vremenski multipleks. Pojam rama podataka. Statistički vremenski multipleks. Multipleksiranje po talasnim dužinama
• Realizacija A/D i D/A konvertora, multipleksera i demultipleksera, ASK, FSK, PSK modulatora i detektora
Modul se realizuje kroz:
50 časova teorijske nastave
25 časova laboratorijskih vežbi
Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.
Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava
• laboratorijske vežbe
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi
Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji
*Specifičnosti u realizaciji modula:
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Praćenje ostvarenosti ishoda
• Testove znanja
• Praćenje praktičnog rada
• Usmeno izlaganje
Naziv modula:
Kompresija podataka
Trajanje modula:
36 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Usvajanje osnovnih znanja o tehnikama za ubrzavanje prenosa signala
• Usvajanje osnovnih znanja o načinima za detektovanje i otklanjanje grešaka primljenog signala
• objasni prednosti kompresije podataka i navede osnovne tehnike kompresije podataka;
• navede prednosti i nedostatke frekventno zavisnih kodova;
• navede osnovne formate kompresije teksta, slika i multimedijalnih informacija i njihove namene;
• bira najadekvatniji format kompresije teksta, slike i multimedijalne informacije u zavisnosti od prenosnog medijuma;
• vrši pretvaranje informacije koristeći različite tehnike kompresije.
• Frekventno zavisni kodovi (Hafmanov kod, aritmetička kompresija)
• Run-Lenght kodiranje (nizovi istog bita, nizovi sa različitim karakteristikama, faksimil kompresija)
• Relativno kodiranje
• Lempel-Ziv kompresija
• Kompresija teksta (ARJ, ZIP, RAR)
• Kompresija slika (reprezentacija slika, JPEG kompresija, GIF format)
• Kompresija multimedijalnih informacija (MPEG, MP3, MP4)
• Jednostavne tehnike za detekciju grešaka (kontrola pariteta, čeksuma)
• Detekcija grešaka pomoću CRC-a
• Implementacija CRC pomoću cikličnih pomeranja (hardverska realizacija CRC)
• Korekcija grešaka (Hamingovi kodovi)
Modul se realizuje kroz:
24 časa teorijske nastave
12 časova laboratorijskih vežbi
Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.
Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava
• laboratorijske vežbe
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi
Mesto realizacije nastave
• laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji
*Specifičnosti u realizaciji modula:
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Praćenje ostvarenosti ishoda
• Testove znanja
• Praćenje praktičnog rada
• Usmeno izlaganje
5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- William A. Shay: Savremene komunikacione tehnologije i mreže, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2000.
- Vele Čoja: Osnove tehnike digitalnog prenosa, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.
- Zoran Urošević, Milan Savić: Prenos podataka, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.
6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Osnove elektrotehnike
- Elektronika
- Računarske mreže
PREDUZETNIŠTVO
1. CILJEVI PREDMETA:
- Razvijanje poslovnih i preduzetničkih znanja, veština i ponašanja (inovativnost i kreativnost, pokretanje inicijativa, preuzimanje odgovornosti i rizika, upravljanje promenama, timski rad, veštine komunikacije, konstruktivno rešavanje problema, kritičko mišljenje, upravljanje vremenom, liderstvo...)
- Razvijanje preduzetničkih vrednosti i sposobnosti da se prepoznaju preduzetničke mogućnosti u lokalnoj sredini i deluje u skladu sa tim
- Razvijanje poslovnog i preduzetničkog načina mišljenja
- Multidisciplinarni pristup i orjentacija na praksu
- Razvijanje osnove za kontinuirano učenje
- Razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji
- Osposobljavanje za aktivno traženje posla (zapošljavanje i samozapošljavanje)
- Razvoj odgovornog odnosa prema očuvanju prirodnih resursa i ekološke ravnoteže
2. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Inovacije i preduzetništvo, Peter F. Drucker, Privredni pregled, Beograd, 1991.
- Moj pogled na menadžment, Peter F. Drucker, Adižas, Novi Sad, 2003.
- Kako kreirati, ovladati i dominirati tržištem, Filip Kotler, Adižas, Novi Sad, 2003.
- Osnivanje i vođenje malog biznisa, Tihomir Radovanović, Nacionalna služba za zapošljavanje, Beograd, 2003.
- Sajtovi: www.apr.sr.gov.yu, ww.sme.sr.gov.yu; www.mspbg.co.yu
3. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
- Svi opšte stručni predmeti i stručni moduli
4. STRUKTURA PREDMETA
- Predmet realizovati kroz 2 časa
nedeljno vežbi.
- Preporuka je da se tema "Učenički projekt-izrada i prezentacija poslovnog plana", započne prilikom obrađivanja teme "Procena poslovnih ideja". Na ovaj način predavač može da integriše učenički projekt tokom narednih tema predmeta.
UPUTSTVA ZA SVE TEME:
- Metode rada: mini predavanja, diskusija, grupni rad, igranje uloga, studije slučaja, simulacija, rad na terenu, Brainstorming; swot analiza, anketa/intervju, prezentacija
- Ciklus empirijskog učenja
- Dnevnik rada - objasniti vođenje dnevnika rada
- Mesto održavanja: dovoljno veliki prostor koji omogućuje rad u grupama
- Koristiti pozitivne primere iz prakse
5. CILJEVI, ISHODI I PREPORUČENI SADRŽAJI PREDMETA PO RAZREDIMA
Razred:
četvrti
Godišnji fond:
68 časova
TEMA
CILJEVI
ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA
Preduzetništvo i preduzetnik
• Razumevanje pojma i značaja preduzetništva
• Prepoznavanje osobenosti preduzetnika
• navede adekvatne primere preduzetništva iz lokalnog okruženja
• navede karakteristike preduzetnika
• objasni značaj motivacionih faktora u preduzetništvu
• dovede u odnos pojmove preduzimljivost i preduzetništvo
• Pojam, razvoj i značaj preduzetništva
• Profil i karakteristike uspešnog preduzetnika
• Motivi preduzetnika
• Tehnike i kriterijumi za utvrđivanje preduzetničkih predispozicija
• Dati primer dobrog preduzetnika i/ili pozvati na jedan čas gosta - preduzetnika koji bi govorio učenicima o svojim iskustvima
• Preporučene metode ocenjivanja:
- aktivnost na času
- dnevnik rada
• Temu realizovati kroz 10 časova vežbi
Razvijanje i procena poslovnih ideja, marketing plan
• Razvijanje sposobnosti za uočavanje, formulisanje i procenu poslovnih ideja
• Upoznavanje učenika sa elementima marketing plana
• Razvijanje smisla za timski rad
• selektuje iz mnoštva ideja onu koja je primenljiva i realna za otpočinjanja biznisa
• prepozna različite načine otpočinjanja posla
• uoči međusobno delovanje faktora koji utiču na tržište
• samostalno prikupi podatke sa tržišta - konkurencija, potencijalni klijenti, veličina tržišta
• pravi ponudu usluge
• razvija marketing strategiju za svoju poslovnu ideju i prezentuje svoj marketing plan
• radi timski u učeničkoj grupi
• Procena poslovnih mogućnosti za novi poslovni poduhvat
• SWOT analiza
• Elementi marketing miksa (5P - proizvod, usluga, cena, kanali distribucije, promocija)
• Faktori poslovnog okruženja: potencijalni klijenti, veličina tržišta, direktna i indirektna konkurencija, trendovi na tržištu itd.
• Elementi marketing plana
• Rad na terenu - istraživanje tržišta
• Kroz oluju ideja i vođene diskusije, nastavnik pomaže učenicima da se kreativno izraze u smišljanju biznis ideja i izboru relne za dalji rad na njoj
• Učenici se dela na grupe u kojima ostaju do kraja i rade na delovima poslovnog plana
• Grupe učenika okupljene oko jedne poslovne ideje vrše istraživanje tržišta po nastavnikovim uputstvima
• Grupe učenika u posetama malim preduzećima informišu se o načinu pravljenja ponude i samostalno prave ponudu za primer njihovog preduzeća
• Preporučene metode ocenjivanja:
- aktivnost na času
- domaći zadatak
- dnevnik rada
- praktičan rad
• Temu realizovati kroz 14 časova vežbi
Upravljanje i organizacija
• Upoznavanje učenika sa stilovima rukovođenja
• Razumevanje značaja razvoja ljudskih resursa za potrebe organizacije
• navede osobine uspešnog menadžera
• razlikuje različite upravljačke stilove
• objasni suštinu menadžmenta usluga/proizvodnje
• objasni značaj planiranja i odabira ljudskih resursa za potrebe organizacije
• objasni značaj informacionih tehnologija za savremeno poslovanje
• Menadžment funkcije (planiranje, organizovanje, vođenje i kontrola)
• Menadžment stilovi -(preduzetnik kao menadžer)
• Osnovna znanja o upravljanju i liderstvu - demokratski stil, centralizovan, lise fer..
• Menadžment usluga/proizvodnje - upravljanje proizvodnim resursima, upravljanje proizvodnim procesom
• Informacione tehnologije u poslovanju (poslovni informacioni sistemi, internet, intranet i ekstranet u poslovanju, elektronsko poslovanje, elektronska trgovina, itd.)
• Preporučene metode ocenjivanja:
- aktivnost na času
- dnevnik rada
• Temu realizovati kroz 10 časova vežbi od toga određen broj prema izboru nastavnika u informatičkom kabinetu
Pravni okvir za osnivanje i funkcionisanje delatnosti
• Usmeravanje učenika da spozna pravni okvir funkcionisanja delatnosti (poređenje i izbor prihvatljive mogućnosti)
• Davanje osnovnih uputstava gde doći do neophodnih informacija
• izabere najpovoljniju organizacionu i pravnu formu organizovanja delatnosti
• prikupi informacije koje su potrebne za uspešno vođenje posla
• samostalno sačini ili popuni poslovnu dokumentaciju (CV, poslovna pisma, molbe, zapisnik, obrasci...)
• Zakonske forme organizovanja delatnosti
• Institucije i infrastruktura za podršku preduzetništvu
• Koristiti sajtove za prikupljanje informacija
(www.apr.sr.gov.yu, www.sme.sr.gov.yu; www.mspbg.co.yu...)
• Poseta socijalnim partnerima na lokalnom nivou (opština, filijale Nacionalne
službe za zapošljavanje, Regionalne agencije za razvoj malih i srednjih
preduzeća i sl.)
• Poseta ili dolazak uspešnog preduzetnika
• Temu realizovati kroz 12 časova vežbi
Ekonomija poslovanja
• Upoznavanje učenika sa finansijskim aspektima preduzeća / radnje
• planira proizvodnju i troškove za sopstveni biznis
• klasifikuje troškove preduzeća i izračuna prag rentabilnosti
• sastavi finansijske izveštaje u najjednostavnijoj formi (bilans stanja, bilans uspeha i tok gotovine preduzeća)
• prikupi informacije potrebne za proizvodni i finansijski plan i o izvorima finansiranja
• prezentuje plan proizvodnje, osnovne elemente finansijskog plana i organizacioni plan za sopstvenu biznis ideju
• Struktura troškova (fiksni i varijabilni troškovi) i prag rentabilnosti
• Prihodi i rashodi
• Prikupljanje potrebnih podataka na terenu i njihova prezentacija
• Preporučene metode ocenjivanja:
- aktivnost na času
- dnevnik rada
- samostalni praktični rad
- grafička metoda (sheme)
• Temu realizovati kroz 12 časova vežbi
Učenički projekt - prezentacija poslovnog plana
• Osposobljavanje učenika veštini prezentacije poslovnog plana
• poveže sve segmente poslovnog plana za sopstvenu biznis ideju
• stečene veštine i znanja primeni u okviru tima i na prezentaciji poslovnog plana;
• Izrada celovitog biznis plana za sopstvenu biznis ideju
• Prezentacija pojedinačnih/grupnih biznis planova i diskusija
• Organizovati dolazak stručnjaka za procenu biznis plana
• U prezentaciji koristiti sva raspoloživa sredstva za vizualizaciju
• Preporučene metode ocenjivanja:
- aktivnost na času
- praćenje praktičnog rada
- veština prezentacije
- samostalni praktični rad
• Temu realizovati kroz 10 časova vežbi
RAČUNARSKI SOFTVER
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED
NASTAVA
PRAKSA
UKUPNO
Teorijska
nastava
Vežbe
Praktična
nastava
Nastava u
bloku
I
148
148
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Sticanje osnovne računarske pismenosti i osposobljavanja učenika za korišćenje računara u daljem školovanju i budućem radu - Osposobljavanje učenika za korišćenje operativnih sistema
- Osposobljavanje učenika za korišćenje programa za obradu teksta
- Osposobljavanje učenika za korišćenje programa za rad sa tabelama
- Osposobljavanje učenika za korišćenje programa za izradu prezentacija
- Osposobljavanje učenika za korišćenje Interneta
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
Razred:
prvi
NAZIV MODULA
Trajanje modula
(časovi)
Operativni sistem Windows
36
Rad sa tekstom
36
Rad sa tabelama
24
Program za prezentacije
10
Internet
42
4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA
Naziv modula:
Operativni sistem Windows
Trajanje modula:
36 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Osposobljavanje učenika za korišćenje operativnih sistema
• razlikuje vrste softvera; • definiše operativni sistem,
navede njegove glavne funkcije i objasni strukturu; • koristi interfejs operativnog sistema Windows; • radi sa prozorima; • radi u Windows Explorer-u; • koristi Control Panel; • instalira programe; • objasni strukturu organizacije podataka na disku; • radi sa datotekama i fasciklama (kreiranje novog
objekta, kopiranje i premeštanje, brisanje, promena naziva); • koristi dodatne programe (beležnica, crtanje,
igre, kalkulator, ...); • instalira nove periferne uređaje; • objasni način zapisivanja i očitavanja podataka
na disku, disketi i optičkom disku; • razlikuje CD-R i CD-RW; • održava diskove; • vrši optimizaciju i održava operativni sistem.
• Funkcije i struktura operativnog sistema • Osnovni pojmovi
(datoteka, fascikla, ikona, prečica, prozor, meni) • Upotreba miša i tastature • Pokretanje aplikacija • Rad sa prozorima • Komponente prozora i njihova uloga • Hijerarhijska organizacija podataka na disku • Rad sa datotekama i fasciklama (kreiranje novog
objekta, kopiranje i premeštanje, brisanje, promena naziva) • Korišćenje dodatnih programa (beležnica, crtanje,
igre, kalkulator,...) • Rad sa spoljašnjim memorijama (flesh memorija,
CD, diskete...) • Podešavanje parametara radnog okruženja • Održavanje sistema
• Posebnu pažnju treba posvetiti postupcima rada u grafičkom
okruženju, a naročito korišćenju miša, radu sa prozorima, pokretanju više
aplikacija istovremeno i razmeni podataka. • U cilju uvežbavanja učenika u
radu sa mišem i tastaturom treba omogućiti pokretanje i korišćenje "igrica",
kao i standardnih programa: Calculator, Paint i drugih • Objasniti i organizaciju podataka na disku, kao
i način rada sa CD medijumima (čitanje i narezivanje diska, razliku
između CD-R i CD-RW diskova,) i disketama (formatiranje, kopiranje
sadržaja, brisanje, preimenovanje).
Preporučeni načini ocenjivanja modula
usmeno izlaganje
test
esej
domaći zadatak
pismeni zadatak
aktivnost na času
praćenje praktičnog rada
dnevnik rada
test praktičnih veština
samostalni praktični rad
grafički rad
*
*
*
*
*
Naziv modula:
Rad sa tekstom
Trajanje modula:
36 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• sposobljavanje učenika za rad sa programima
za obradu teksta
• instalira i pokreće program za obradu teksta; • podešava
izgled osnovnog prozora; • radi sa dokumentima; • podešava izgled i veličinu strane i margine; • unosi i koriguje tekst; • formatira tekst; • radi sa blokovima; • radi sa više dokumenata; • štampa dokumente; • radi sa tabelama; • radi sa slikama i objektima; • crta u tekstprocesoru.
• Osnovni pojmovi (pasus, margina, font, zaglavlje,
podnožje) • Struktura teksta • Podešavanje radnog okruženja • Priprema za pisanje teksta • Unošenje teksta • Učitavanje dokumenta i izmene u dokumentu • Čuvanje dokumenta • Zatvaranje dokumenta • Rad sa blokovima (označavanje, kopiranje, isecanje,
lepljenje) • Oblikovanje dokumenta. Stilovi • Rad sa više dokumenata • Nabrajanje u tekstu • Obeležavanje stranica • Kreiranje zaglavlja i podnožja • Fusnote • Rad sa tabelama • Umetanje slika u tekst • Prethodni pregled i štampanje dokumenta
• Obratiti pažnju na osnovne pojmove korišćene u obradi
teksta, kao i značaju uočavanja strukture teksta. • Objasniti značaj podešavanja
radnog okruženja i odgovarajućih priprema pri unošenju teksta. • Praktičnu realizaciju programa ilustrovati programom
MS Word • Pri realizaciji pojedinih operacija učenicima
skrenuti pažnju na one koje su opšteg karaktera i iste u gotovo svim
savremenim programima, kao na primer za otvaranje, zatvaranje i čuvanje
dokumenata, rad sa blokovima (kopiranje, isecanje, lepljenje). • Pri definisanju svake pojedinačne komande, obavezno
dati i njen prevod na engleski jezik. • Učenici treba da shvate principe rada u grafičkom
okruženju • Dovoljno je da znaju da neka komanda postoji
i kako i gde mogu da je pronađu
Preporučeni načini ocenjivanja modula
usmeno izlaganje
test
esej
domaći zadatak
pismeni zadatak
aktivnost na času
praćenje praktičnog rada
dnevnik rada
test praktičnih veština
samostalni praktični rad
grafički rad
*
*
*
*
*
Naziv modula:
Rad sa tabelama
Trajanje modula:
24 časa
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Osposobljavanje učenika za korišćenje programa za rad sa tabelama
• instalira i pokrene program za rad sa tabelama; • podesi
radno okruženje; • podesi radnu svesku, radni list i prozor; • upiše podatak u ćeliju i kreće se po ćelijama; • pronalazi i zamenjuje tekst; • formatira ćelije, menja boju pozadine i teksta,
uokviri ćelije, premešta ih i kopira; • uklanja, umeće, sakrije i menja veličinu redova
i kolona i spaja ćelije; • koristi različite tipove podataka; • koristi formule i funkcije - sabiranje, oduzimanje,
množenje i deljenje
- minimum i maksimum
- srednja vrednost
- rad sa procentima
- kopiranje formula
- funkcija uslova (IF)
- sortiranje, filtriranje; • kreira grafikone; • otvori nov i učita postojeći
dokument; • štampa dokument:
• Instalacija i pokretanje programa • Podešavanje radnog
okruženja • Podešavanje izgleda strane • Unošenje podataka u tabelu i manipulacija podacima • Transformacije tabele • Čuvanje dokumenta • Oblikovanje tabele • Manipulacija radnim listovima • Korišćenje formula i funkcija • Grafički prikaz podataka (tipovi, kreiranje i
izmena grafikona) • Štampanje dokumenta
• Praktičnu realizaciju programa ilustrovati programom
MS Excel • Istaći razlike u odnosu na tabele u programima
za obradu teksta • Korisno je stalno naglašavati da su mnoge operacije
opšteg karaktera i iste u gotovo svim savremenim programima • Insistirati na povezanosti između različitih
podataka unutar tabele i značaju i primeni formula i funkcija
Preporučeni načini ocenjivanja modula
usmeno izlaganje
test
esej
domaći zadatak
pismeni zadatak
aktivnost na času
praćenje praktičnog rada
dnevnik rada
test praktičnih veština
samostalni praktični rad
grafički rad
*
*
*
*
*
Naziv modula:
Program za prezentacije
Trajanje modula:
10 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Osposobljavanje učenika za rad sa programima za izradu prezentacija
• instalira i pokrene program za izradu prezentacija; • podesi
radno okruženje; • otvori i snimi prezentaciju; • izradi novu prezentaciju; • primenjuje šablone; • menja pozadine slajda; • podešava grafičke elemente; • koristi dodatne grafičke elemente (ClipArt); • koristi animacije i multimediju; • menja redosled slajdova; • koristi i podešava Slide Show; • pokrene prezentaciju; • štampa prezentaciju;
• Osnovni pojmovi (prezentacija, uređaji za prezentaciju) • Pripreme
za izradu prezentacije • Pojam slajda • Organizacija slika • Tekstualni deo prezentacije • Dodavanje, brisanje i sakrivanje slajdova • Efekti prelaza između slajdova • Promena redosleda slajdova • Prikazivanje prezentacije • Čuvanje prezentacije • Štampanje prezentacije i radnog materijala
• Praktičnu realizaciju programa ilustrovati programom MS PowerPoint • Insistirati
na ulozi prezentacije u društvu, a posebno u obrazovanju • Podsticati kod
učenika kreativnost • Zahtevati od učenika da svako izradi i izloži svoju
prezentaciju vodeći računa o najvažnijim pravilima (proba, trema, provera
opreme, izgled prezentatora, držanje i način obraćanja)
Preporučeni načini ocenjivanja modula
usmeno izlaganje
test
esej
domaći zadatak
pismeni zadatak
aktivnost na času
praćenje praktičnog rada
dnevnik rada
test praktičnih veština
samostalni praktični rad
grafički rad
*
*
*
*
*
*
Naziv modula:
Internet
Trajanje modula:
42 časa
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Osposobljavanje učenika za korišćenje Interneta
• objasni način funkcionisanja Interneta; • pripremi računar
za priključenje na Internet; • kreira konekciju za povezivanje na Internet; • se poveže na Internet; • koristi Internet Explorer - koristi dodatne
opcije www
- snimi prezentaciju
- snimi slike sa prezentacije
- koristi pristup omiljenim stranicama (Favorites)
- koristi listu posećenih strana (History)
- koristi dodatne opcije; • koristi Internet pretraživače; • koristi program
Outlook Expres
- koristi E-maiI servise
- kreira nalog
- pošalje elektronsku poštu
- primi elektronsku poštu
- kreira elektronsku poštu sa prilogom
- odgovori na poruku
- briše poruke; • diskutuje o pravilima lepog ponašanja na Internetu; • diskutuje
o sigurnosti pri korišćenju Interneta i načinima zaštite; • koristi program
Opera (snimanje učitane strane, snimanje slika, opera i e- mail,
slanje e-maiIa, primanje e-maila); • koristiti IRC, ICQ...
• Razvoj Interneta • Adrese i protokoli • Pristup Internetu • Servisi Interneta (WWW. e-mail, FTP, IRC...) • Elektronska pošta • Struktura elektronskog pisma • WWW • Hipertekst, multimedija i hipermedija • URL • Programi za navigaciju - Otvaranje Web strana
- Snimanje Web strana, snimanje slika
- Prebacivanje sadržaja Web strane u tekst procesor. Štampanje. • Korišćenje
pretraživača • Programi za elektronsku
poštu
- Pokretanje programa
- Delovi prozora
- Postavljanje elektronske adrese
- Prijem i slanje elektronske pošte
- Prijem i slanje elektronske pošte sa prilogom
- Pravljenje i korišćenje adresara
• Posebnu pažnju posvetiti pretraživanju Interneta korišćenjem
različitih pretraživača, kao i snimanju pronađenih pojmova ili programa
na neki od medijuma za njihovo skladištenje. • Učenike osposobiti za osnovno
korišćenje elektronske pošte
Preporučeni načini ocenjivanja modula
usmeno izlaganje
test
esej
domaći zadatak
pismeni zadatak
aktivnost na času
praćenje praktičnog rada
dnevnik rada
test praktičnih veština
samostalni praktični rad
grafički rad
*
*
*
*
*
*
5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Nikola Klem, Računarstvo i informatika za prvi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Nikola Klem, Računarstvo i informatika za drugi razred gimnazije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Računarski hardver
- Operativni sistemi
MREŽNA OPREMA
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED
NASTAVA
PRAKSA
UKUPNO
Teorijska nastava
Vežbe
Praktična nastava
Nastava u bloku
II
37
111
148
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Osposobljavanje učenika da samostalno vrši različita merenja u računarskim mrežama
- Sticanje osnovnih znanja o tehnikama prenosa podataka kroz optičke kablove i konstrukciji i vrstama optičkih kablova, o osobenostima prostiranja elektromagnetnih talasa i radu VF predajnika i prijemnika
- Osposobljavanje učenika da samostalno izvrši testiranje mrežnih instalacija i detektuje i otkloni kvar na mrežnim instalacijama
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
Razred:
drugi
NAZIV MODULA
Trajanje modula
(časovi)
Elektronska merenja u računarskim mrežama
58
Optička pasivna oprema
24
Bežična mrežna oprema
16
Testiranje pasivne mrežne opreme
50
4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA
Naziv modula:
Elektronska merenja u računarskim mrežama
Trajanje modula:
58 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Osposobljavanje učenika da samostalno koristi
merne instrumente i testere • Osposobljavanje učenika da samostalno vrši
različita merenja u računarskim mrežama
• razlikuje merne instrumente i uređaje za testiranje u računarskim mrežama;
• definiše merne jedinice u elektrotehnici i telekomunikacijama;
• izračunava greške pri različitim mernim metodama;
• definiše merni pribor i referentne vrednosti mernih veličina;
• objasni princip rada multimetra u, i, r, c i l;
• meri u, i, p multimetrom;
• objasni mosne i druge metode merenja r, l i c;
• razlikuje merne metode za merenje malih i velikih vrednosti r, l i c;
• meri i objasni merne metode za merenje i proveru elektrolitskih kondenzatora;
• objasni razlike u mernim metodama na nižim i visokim frekvencijama;
• meri različite vrednosti r, l i c;
• objasni i nacrta blok šemu nf i vf generatora;
• objasni i nacrta blok šemu širokopojasnog voltmetra;
• snima i objašnjava frekventnu karakteristiku dvožičnog voda;
• objasni i nacrta blok šemu testera za dvožični vod;
• objasni i nacrta blok šemu osciloskopa za nf i vf;
• objasni i nacrta blok šemu kombinovanih instrumenata sa osciloskopom; poliskop i analizator spektra;
• objasni ulogu markera kod kombinovanih instrumenata sa osciloskopom;
• objasni i nacrta blok šemu vf vatmetra;
• snima i objašnjava prenosnu karakteristiku voda poliskopom;
• objasni i nacrta blok šemu merača refleksije na niskim i visokim frekvencijama;
• određuje mesto kvara na vodu meračem refleksije za različite telekomunikacione vodove;
• objasni i nacrta blok šemu optičkog generatora sa osvrtom na promenjive
parametre;
• objasni i nacrta blok šemu optičkog merača snage;
• meri slabljenje i refleksiju na različitim optičkim vodovima na različitim talasnim dužinama;
• meri mesto kvara na različitim optičkim vodovima;
• meri vf snagu predajnika i vrši pretvaranje u izvedene jedinice snage;
• objasni karakteristike mernih antena;
• meri nivo prijemnog signala na visokim frekvencijama;
• meri i objašnjava dijagram zračenja antena na visokim frekvencijama;
• meri refleksiju na koaksialnim kablovima na visokim frekvencijama;
• objasni merne metode na niskim frekvencijama sa PC računarom;
• objasni merne metode sa PC računarom na visokim frekvencijama;
• meri prenosnim PC računarom parametre u računarskim mrežama;
• primenjuje optimalne merne metode u računarskoj mreži;
• crta dijagrame, tabele i merne protokole na osnovu mernih rezultata.
• instrumenti za merenje i testiranje u elektrotehnici (princip rada i razlike)
• merne jedinice, baždarenje i etaloni
• greške pri merenju
• referentni elementi, merni pribor sa posebnim razlikama za merenja na niskim i visokim frekvencijama
• merenje napona, struje i snage DC i AC na niskim frekvencijama
• merenje R, L, C, U, I metodom na niskim frekvencijama
• merenje R, L, C mosnim i drugim metodama
• merenje malih vrednosti R, L, C
• elektrolitski kondenzator, faktor gubitaka, merenje kapaciteta
• testeri za elektrolitske kondenzatore, metode provere bez skidanja sa štampane ploče
• generatori kontinualnog signala NF i VF
• generatori pravougaonih impulsa
• NF i VF voltmetar
• katodni osciloskop
• poliskop, markeri
• analizator spektra
• različite merne metode za snimanje prenosnih karakteristika dvožičnih vodova
• merenje snage na visokim frekvencijama
• analizator spektra kao merač nivoa signala
• uloga markera u mernim metodama na visokim frekvencijama
• merenje refleksije na niskim i visokim frekvencijama
• merne metode na vodovima sa meračem refleksije
• faktor prostiranja po vodu i greške pri merenju
• instrumenti za detekciju kvarova na višeparičnim i koaksialnim kablovima, blok šema i princip rada
• osobenosti instrumenata i mernog pribora za merenja na visokim frekvencijama
• merne antene, karakteristike i korekcije pri merenju
• merna metoda za merenje dijagrama zračenja antena
• crtanje dijagrama zračenja
• merenje refleksije na visokim frekvencijama
• optički generator, blok šema, promena snage i talasne dužine
• optički merač snage, blok šema, osetljivost, optička snaga u izvedenim jedinicama
• merenje snage optičkih izvora
• merenje slabljenja optičkog vlakna
• merenje refleksije na optičkom vlaknu, izračunavanje mesta kvara
• instrument za nastavljanje optičkih kablova i detekciju kvarova, blok šema i princip rada
• blok šema testera za žičane vodove i koaksialne kablove
• blok šema testera za pronalaženje kablova u prostoru i princip rada
• blok šema testera za pronalaženje parica u višežilnom kablu, princip rada
• blok šema testera za optička vlakna
• blok šema testera za bežične mreže
• PC računar kao niskofrekventni merač-tester
• PC računar kao visokofrekventni merač-tester
• merni rezultat, tabele, dijagrami
• izrada mernih protokola
Modul se realizuje kroz:
17 časova teorijske nastave
41 čas laboratorijskih vežbi
Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.
Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe
• teorijska nastava
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi
Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Usvajanje znanja o osobenostima prostiranja svetlosti kroz optičke kablove
• Usvajanje znanja o tehnikama prenosa podataka kroz optičke kablove
• Usvajanje znanja o konstrukciji i vrstama optičkih kablova
• Usvajanje znanja o različitim topologijama optičkog umrežavanja
• objasni zakone o prostiranju svetlosti;
• objasni indeks prelamanja svetlosti;
• objasni zakon refleksije i refrakcije;
• objasni totalnu refleksiju svetlosti;
• objasni strukturu optičkog vlakna;
• objasni prostiranje svetlosti kroz pravo i zakrivljeno optičko vlakno;
• objasni pojam rejlejevog rasejanja;
• navede vrste optičkih vlakana po konstrukciji;
• objasni razlike monomodnog i multimodnog optičkog vlakna;
• definiše električne parametre optičkog vlakna;
• poredi numerički otvor, slabljenje, disperziju i broj modova kod različitih optičkih vlakana;
• objasni izvor i detektor svetlosti;
• objasni spektar zračenja laserske diode i uporedi sa svetlećom (LED) diodom;
• objasni i nacrta konstrukciju laserskog izvora svetlosti;
• objasni i nacrta principijelnu šemu optičkog predajnika;
• objasni princip rada detektora svetlosti;
• objasni i nacrta principijelnu šemu optičkog prijemnika;
• objasni i nacrta uprošćenu šemu optičkog sistema prenosa podataka;
• objasni konstrukciju optičkog kabla;
• navede tipove optičkih konektora i njihove tehničke karakteristike;
• objasni načine polaganja, savijanja i povezivanja optičkih kablova;
• vrši polaganje i povezivanje optičkih kablova;
• objasni načine montaže konektora i montira konektore;
• nastavlja optičke kablove;
• objasni multipleksiranje u optičkom sistemu prenosa podataka;
• objasni multipleksiranje po talasnim dužinama;
• objasni princip rada optičkog pojačavača razdelnika, cirkulatora i optičkog oslabljivača.
• svetlost, osobine, talasna dužina
• refleksija i refrakcija
• prostiranje svetlosti u slobodnom prostoru
• prostiranje svetlosti u optičkom vlaknu
• monomodna i multimodna optička vlakna
• konstrukcija optičkih vlakana
• električne karakteristike optičkih vlakana
• konstrukcija optičkih kablova MM 50/125 CM 9/125 nezapaljiv, otporan na glodare, UV zračenje, vlagu, visoki napon
• monomodna i multimodna vlakna u računarskim mrežama
• optički predajnik
• optički prijemnik, primopredajnik
• optički konektori SC, CD, MT, RJ, LC, FC
• alat za CT i CD konektore
• pribor i alat za nastavljanje optičkih kablova
Modul se realizuje kroz:
10 časova teorijske nastave i
14 časova laboratorijskih vežbi
Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.
Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe
• teorijska nastava
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi
Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Usvajanje znanja o osobenostima prostiranja elektromagnetnih talasa
• Usvajanje znanja o radu VF predajnika i prijemnika
• objasni nastanak i prostiranje elektromagnetnih talasa;
• izračunava talasnu dužinu elektromagnetnog talasa;
• objasni osobenosti pri prostiranju em. talasa veoma malih talasnih dužina;
• objasni frekventni spektar signala;
• navodi razlike signala informacionih podataka i nosećeg signala;
• objasni i nacrta prostu blok šemu VF predajnika;
• objasni i nacrta prostu blok šemu prijemnika;
• navodi osobine antena;
• objasni osobine i konstrukcije antena za VF;
• objasni snagu predajnika, domet veze i veličinu predajnog signala;
• objasni osetljivost prijemnika, domet veze i veličinu prijemnog signala;
• objasni način rada repetitora;
• navodi vrste i izvore smetnji i sistemu bežičnog prenosa;
• nacrta i objasni blok šemu bežične veze dva računara;
• navede prednosti i nedostatke bežičnog prenosa podataka u odnosu na žični i optički prenos;
• navede izbor vrste antena kod bežičnog prenosa i njihove prednosti i nedostatke u različitim računarskim mrežama;
• navede talasna područja pogodna za bežični prenos;
• navede elemente koji utiču na kvalitet i domet signala u bežičnom prenosu;
• objasni brzinu prenosa i maksimalnu brzinu prenosa podataka;
• navodi razlike brzine prenosa podataka prema različitoj talasnoj dužini.
• tehnike bežičnog prenosa (uskopojasni i sistem sa proširenim spektrom)
• predajnik i prijemnik
• antene sa širokim i uskim uglom zračenja
• dometi bežičnih veza
• snage predajnika i osetljivost prijemnika
• modeli primopredajnika kod antene i veza sa računarom
• napajanje primopredajnika
• primopredajnik ugrađen u računar
• merenje veličine prijemnog signala i kvaliteta signala podataka.
Modul se realizuje kroz:
10 časova teorijske nastave
6 časova laboratorijskih vežbi
Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.
Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe
• teorijska nastava
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi
Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
• Osposobljavanje učenika da samostalno izvrši testiranje mrežnih instalacija
• Osposobljavanje učenika da samostalno detektuje i otkloni kvar na mrežnim instalacijama
• razlikuje uređaje za testiranje žičnih, optičkih i bežičnih instalacija;
• koristiti instrumente za merenja na pasivnoj mrežnoj opremi;
• objasni merne metode na pasivnim prenosnim žičanim medijumima;
• koristi multimetar sa rs 232 priključkom;
• vrši testiranje testerima žičanih kablova na koturovima;
• vrši testiranje testerima na već postavljenim instalacijama i konektorima;
• vrši merenja na prekid i kratak spoj na žičanim kablovima;
• vrši proveru prespojnih kablova;
• meri frekventnu karakteristiku slabljenja i impedansu svake parice u kablu;
• utvrđuje greške i kvarove na prenosnim žičanim medijumima;
• vrši zamenu delova i otklanja kvarove na žičanim mrežnim instalacijama;
• utvrdi na osnovu izvršenih merenja ispravnost novopostavljenih žičanih instalacija;
• utvrdi merenjem ispunjenost uslova za određenu brzinu prenosa;
• objasni merne metode za lokaciju kvara u već postavljenim žičanim instalacijama;
• razlikuje uređaje za testiranje optičkih kablova;
• vrši merenja električnih veličina na optičkim kablovima;
• objasni merne metode na već postavljenim optičkim instalacijama;
• testira prespojne optičke kablove;
• testira optičke kablove na koturovima;
• koristi optički reflektometar;
• utvrđuje greške i kvarove na optičkim kablovima;
• vrši zamenu optičkih konektora;
• učestvuje u izradi nastavka na optičkim kablovima;
• utvrdi na osnovu izvršenih merenja ispravnost novopostavljenih optičkih instalacija;
• objasni različite merne metode za lokaciju kvara u već postavljenim instalacijama sa optičkim kablovima;
• razlikuje uređaje za merenja i testiranja bežičnih mreža;
• meri izlaznu snagu VF predajnika;
• meri nivo prijemnog signal u bežičnoj mreži;
• vrši samostalno prethodna merenja pokrivenosti signalom za određenu bežičnu mrežu;
• meri nivo signala mobilnim analizatorom spektra;
• koristi druge prostije merne metode za merenje prijemnog nivoa signala;
• sačinjava izveštaj o pokrivenosti prijemnim signalom;
• predlaže izbor mesta predajne antene;
• vrši merenja na utvrđenim tačkama o dometu jedne bežične veze;
• utvrđuje kvarove na bežičnim mrežama;
• objasni razloge nastanka kvarova na bežičnim mrežama;
• testira koaksijalne kablove od uređaja do antene;
• vrši zamenu konektora i ostalih delova bežične mreže;
• objasni metode testiranja i merenja na kombinovanim sistemima računarskih mreža;
• objasni metode utvrđivanja kvara na kombinovanim mrežama;
• samostalno vrši periodična merenja i testiranja mrežnih instalacija;
• sačinjava izveštaje o periodičnim merenjima i kvarovima u mreži;
• samostalno sačinjava spiskove instrumenata i testera za određenu računarsku mrežu.
• instrumenti za merenja na pasivnoj žičanoj mrežnoj opremi
• testeri za žičane prenosne medijume
• razlike između instrumenata i testera
• merenje frekventne karakteristike parice
• merenje karakteristične impedanse parice
• određivanje dužine parice odnosno kabla reflektometrom
• greške pri merenju reflektometrom
• metode za vizuelno utvrđivanje mesta kvara na osnovu merenja reflektometrom
• uređaj za testiranje linija i određivanje kategorije mreže
• testeri za prespojne žičane kablove
• testeri za već postavljene žičane instalacije
• multimetar sa RS 232 priključkom i povezivanje istog sa računarom
• analiza mernih rezultata i tehničkih karakteristika kablova
• načini nastavljanja kablova i merenja posle otklonjenog kvara
• greške pri izradi konektora korišćenjem testera
• kompleti potrebnih instrumenata i testera za određenu mrežu
• optički izvor svetlosti i detektor svetlosti, izbor snage i talasne dužine
• razlike u merenjima na MM i CM optičkim kablovima
• merenja na prespojnim optičkim kablovima
• merenja na postavljenim optičkim kablovima
• metode utvrđivanja mesta kvara optičkim reflektometrom
• prepoznavanje mesta kvara na trasi optičkog kabla
• metode za utvrđivanje mesta kvara na optičkom konektoru
• demontaža i montaža optičkog konektora i merenja refleksije
• merenje slabljenja optičkog kabla i poređenje sa fabričkim karakteristikama
• merenje slabljenja nastavaka i refleksije na nastavcima optičkih kablova
• mikroskop za proveru kvaliteta poliranja optičkih konektora
• instrumenti za bežične mreže
• računar kao tester za bežične mreže
• merenja na trasi bežične mreže
• merenja zone pokrivanja
• merenje snage predajnika i upoređenje sa fabričkim podacima
• merenje osetljivosti prijemnika i poređenje sa teh. podacima proizvođača
• pojam merne antene
• merenje dijagrama zračenja antene i crtanje zone pokrivenosti
• računar tester u bežičnim računarskim mrežama merenje prijemnog signala i kvaliteta signala
• utvrđivanje smetnji u bežičnoj mreži mobilnim analizatorom spektra
• utvrđivanje mesta izvora smetnji mobilnim analizatorom ili korišćenjem lap-top računara
• komplet instrumenata potrebnih za realizaciju i održavanje bežične mreže
• merne liste i predstavljanje rezultata merenja
• izveštaji o redovnim i periodičnim merenjima
• izveštaji o merenjima posle otklonjenih kvarova
• kompleti potrebnih instrumenata za realizaciju i održavanje kombinovane računarske mreže
• testeri potrebni za održavanje jedne kombinovane mreže
Modul se realizuje kroz:
50 časova laboratorijskih vežbi
Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.
Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi
Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji