STRATEGIJAPODSTICANJA RAĐANJA("Sl. glasnik RS", br. 13/2008) |
1. FENOMEN NEDOVOLJNOG RAĐANJA DECE
Rađanje dece kao pozitivna prirodna komponenta neposredno utiče na revitalizaciju obima stanovništva i njegove starosne strukture. Ono vrši ove dve važne demografske funkcije samo ako njegov nivo zadovoljava najmanje potrebe prostog obnavljanja stanovništva. Otuda, bilo koji nivo rađanja koji onemogućava da ono vrši ove dve funkcije je nedovoljno rađanje, koje ranije ili kasnije vodi u depopulaciju i prekomerno starenje. Kritičnost nedovoljnog rađanja je tim veća, što je ono duboko uslovljen, samim tim dugoročan fenomen i što je, u uslovima niskog nivoa mortaliteta stanovništva, osnovni prirodni dinamičan faktor demografskih promena.
Nedovoljno rađanje, pored neposrednih uticaja na demografski razvitak, deluje i posredno, što ga čini još kritičnijim faktorom. Ovu vrstu uticaja ono vrši preko starosne strukture ukupnog stanovništva, pošto u uslovima sve većeg starenja stanovništva opšti mortalitet raste i time dodatno smanjuje efekte ionako niskog i nedovoljnog rađanja. Osim toga, tragovi nedovoljnog rađanja u starosnoj strukturi dugo traju, tako da i u uslovima porasta reprodukcije do potreba prostog obnavljanja, depopulacija i starenje stanovništva se jedno vreme nastavljaju. Važnost ovog uticaja je tim veća što gubici u broju stanovnika nastali za vreme depopulacije ne mogu da se nadoknade dostizanjem nivoa reprodukcije koji obezbeđuje prosto obnavljanje, već samo ukoliko nivo reprodukcije stanovništva određeno vreme bude iznad potreba prostog obnavljanja.
Rađanje dece daleko ispod potreba prostog obnavljanja stanovništva obeležava i demografski razvoj i demografski momentum Republike Srbije. Republika Srbija bez autonomnih pokrajina (u daljem tekstu: Centralna Srbija) i AP Vojvodina su se sa fenomenom nedovoljnog rađanja suočile još sredinom prošlog veka. Već u 1971. godini stopa ukupnog fertiliteta bila je za oko 15% niža od potreba proste zamene generacija u Centralnoj Srbiji, odnosno za gotovo 20% u AP Vojvodini. U tom intervalu vrednosti stopa se uglavnom stabilizuju u sledeće dve decenije na oba područja.
Niskonatalitetna područja Republike Srbije u devedesetim godinama XX veka karakteriše jasan pad rađanja. U Centralnoj Srbiji stopa ukupnog fertiliteta između 1991. i 1999. opala je sa 1,73 na 1,40, a u AP Vojvodini sa 1,72 na 1,43 deteta po ženi. U 2000. i 2001. godini nivo rađanja u Centralnoj Srbiji i AP Vojvodini beleži lagani rast, a u periodu 2001–2004. je stabilizovan.
U 2005. godini na oba područja se ponovo registruje jasan pad nivoa rađanja koji je delimično uslovljen promenom metodologije. Prema poslednjim podacima, odnose se na 2006. godinu, u Republici Srbiji iznosi 1,44 deteta po ženi što je ispod evropskog proseka što iznosi 1,5 deteta po ženi.
Drugim rečima, nivo rađanja je čak 30% ispod potreba prostog obnavljanja stanovništva, kada se Republika Srbija posmatra kao celina (bez podataka za AP Kosovo i Metohija), što znači da će sledeća generacija žena biti za gotovo jednu trećinu manja po broju u odnosu na sadašnju.
Fenomen nedovoljnog rađanja dece je zakonit proces koji nije uspelo da izbegne nijedno razvijeno društvo. No, nedovoljno rađanje dece nije realnost samo u razvijenim zemljama i ne samo zapadne civilizacije. Danas se, šta više, 61 zemlja suočava sa rađanjem dece ispod potreba proste zamene generacija.
U osnovi savremenog reproduktivnog ponašanja nalaze se neki od bitnih faktora koji su deo naše civilizacije, bilo da predstavljaju njena pozitivna dostignuća ili njene izrazite slabosti. Tako su, između ostalog, na jednoj strani emancipacija i individualizam, nuklearna porodica i izmenjen položaj žene i dece u njoj, insistiranje na kvalitetu sopstvenog života i kvalitetu života deteta, liberalan zakon o abortusu i dostupnost efikasne kontracepcije, a na drugoj materijalistička svest sa potrošačkim mentalitetom i lični život, razuđeniji nego ikada ranije. U novom sistemu vrednosti roditeljstvo je zadržalo visoko mesto. No, izmenila se njegova suština. Dete se pre svega rađa da bi se zadovoljile psihološke i emotivne potrebe roditelja, što se ostvaruje sa jednim ili dvoje dece.
Istovremeno, u uslovima kada je rađanje dece oslobođeno moralnog i egzistencijalnog pritiska postalo stvar naizgled slobodnog izbora pojedinca, današnje društvo nije putem svojih institucija pokušalo da neposredno utiče na formiranje visine socijalnih normi o broju dece, niti je svojim mehanizmima omogućilo da ravnopravna životna opcija bude rađanje uopšte, a pogotovo rađanje troje, četvoro ili više dece.
Strukturne prepreke, kao što su nezaposlenost, nerešeno stambeno pitanje, problemi čuvanja dece, nezadovoljavajući ekonomski standard i druge pojave iz ovog kruga su, pak, bile važan faktor nedovoljnog rađanja dece u svim socijalističkim zemljama, uključujući i Republiku Srbiju. Značaj nabrojanih strukturnih prepreka je i danas posebno izražen u ovim zemljama koje su ušle u proces tranzicije socio-ekonomskog sistema, a njima su pridodati i novi elementi moguće individualne pasivizacije kao što su, na primer, osećanje nesigurnosti i socijalni maladaptacioni sindrom na izmenjene vrednosti i norme.
Nivo rađanja dece ispod potreba proste zamene generacija koji traje više decenija je osnovni pokretač depopulacije i naglašenog starenja stanovništva Republike Srbije. Naime, stanovništvo Centralne Srbije i AP Vojvodine se od 1992. odnosno 1989. godine više ne obnavlja prirodnim putem, a u 2005. godini stopa prirodnog priraštaja iznosi –4,3 odnosno –5,5 promila. Apsolutno posmatrano, broj umrlih u Centralnoj Srbiji je u 2006. godini za 21.875, a u AP Vojvodini za 10.012 lica veći od broja živorođene dece.
Centralna Srbija i AP Vojvodina spadaju i u područja gde je demografski proces starenja dostigao velike razmere. Prema rezultatima popisa iz 2002. godine više od 900.000 lica u Centralnoj Srbiji i oko 300.000 lica u AP Vojvodini, odnosno šestina stanovništva obe populacije, stara je 65 i više godina što svrstava Republiku Srbiju među najstarije zemlje na svetu. Rezultati projekcija ukazuju da će se proces populacionog starenja kontinuirano nastaviti u prvoj polovini XXI veka i da će se broj osoba starih 65 ili više godina u Republici Srbiji povećati za trećinu u 2052. godini, a udeo u ukupnom stanovništvu će se, u zavisnosti od varijante, kretati od 18,7% do 27,5%.
Sa ekonomskog aspekta naročito je važan uticaj starosne strukture na ekonomsku strukturu stanovništva i strukturu radne snage. Veličina radnog kontingenta, unutar koga se u savremenim uslovima formira najveći deo ponude radne snage, u Republici Srbiji kontinuirano opada posle 1981. godine, a projekcije pokazuju da će opadanje biti nastavljeno i tokom prve polovine 21. veka. Koeficijent ekonomske zavisnosti, kao odnos izdržavanih i lica sa ličnim prihodima prema privredno aktivnim licima, raste. Na 100 ekonomski aktivnih bilo je 108 ekonomski neaktivnih lica u 1991. i 120 u 2002. godini. Nepovoljne promene starosnog sastava izražene su i kod radne snage. Zastupljenost mlađih generacija se smanjuje, a starijih povećava. Dok su 1981. godine među aktivnima najzastupljenije bile generacije od 25 do 35 godina i kod muškaraca i kod žena, u vreme popisa 2002. godine najzastupljenije su starosne grupe od 40 do 50 godina.
Čovečanstvo mora da traži odgovor na problem nedovoljnog rađanja imajući u vidu posledice koje ono donosi na makro nivou. Odgovori religijskog ili pravnog pritiska ne odgovaraju ni nivou razvoja niti su dovoljno efikasni, a nova etika u uslovima mnogih intelektualnih sistema nije univerzalnog tipa. Ne može se ni očekivati da će homo sapiens kao racionalno biće pronaći odgovor u bliskoj budućnosti, jer je potrebno vreme koje se meri ne godinama već decenijama da se spontano formira grupni, racionalan odgovor na nedovoljno rađanje. Otuda je politički odgovor neophodan.
Pitanje odgovora na problem nedovoljnog rađanja je, međutim, izuzetno složeno usled nedostatka saznanja u pogledu dostizanja nivoa rađanja potrebnog za obnavljanje generacija. Iskustva razvijenih zemalja ukazuju da, bez obzira na značajne razlike u ekonomskim, društveno-političkim i vrednosnim sistemima, kao i institucionalnoj osnovi populacione politike, postoji značajan stepen uniformnosti u pogledu ciljeva, pravaca mera, kao i definitivnog izraza primenjenih mera. No, maksimalni utvrđen efekat je porast završenog fertiliteta do 10%. Razmatranje nedovoljne efikasnosti mera koje se sprovode, ukazuje da politički odgovor mora biti intenzivan, celovit, istraživački, direktan, dugoročan, strateškog tipa.
2. CILJEVI STRATEŠKOG DELOVANJA
Opšti cilj održivog demografskog razvoja Republike Srbije je stacionarno stanovništvo, tj. stanovništvo u kome će sledeće generacije biti iste veličine kao i postojeće. Ovaj nivo prostog obnavljanja stanovništva ili zamene generacija znači da na individualnom nivou jedna žena u svom reproduktivnom periodu treba da se nadomesti sa jednim ženskim detetom, tj. da neto stopa reprodukcije bude jednaka jedinici. U našim uslovima, gde je smrtnost stanovništva niska a nivo rađanja dece ispod nivoa potrebnog za zamenu generacija, neto stopa reprodukcije je na nivou oko jedinice kada je kohortna stopa ukupnog fertiliteta na nivou oko 2,1 deteta po ženi. U popisnoj 2002. godini stopa ukupnog fertiliteta u Republici Srbiji (bez podataka za AP Kosovo i Metohija) iznosila je 1,6, što znači da će sledeća generacija biti za četvrtinu manja od postojeće. Na globalnom nivou potrebno je da broj živorođenih bude izjednačen sa brojem umrlih. U Republici Srbiji, već dugo, godišnji broj umrlih sve više premašuje godišnji broj živorođenih.
U modernom svetu teži se povećanju fertiliteta pozitivnim podsticajima što je jedini održivi odgovor na problem nedovoljnog rađanja dece. U traganju za fertilitetom potrebnim za prosto obnavljanje stanovništva treba znati da najmanje desetak procenata žena ni u budućnosti neće učestvovati u reprodukciji (zbog steriliteta i, sve više, drugih razloga). Otuda poželjna distribucija žena koje rađaju, prema broju živorođene dece na kraju reproduktivnog perioda, treba da bude: 11% sa jednim detetom, 44% sa dva deteta i 45% žena sa troje živorođene dece.
Dosezanje opšteg cilja neminovno zahteva i prethodno dosezanje posebnih ciljeva:
- ublažavanje ekonomske cene podizanja deteta;
- usklađivanje rada i roditeljstva;
- snižavanje psihološke cene roditeljstva;
- promocija reproduktivnog zdravlja adolescenata;
- borba protiv neplodnosti;
- ka zdravom materinstvu;
- populaciona edukacija;
- aktiviranje lokalne samouprave.
2.2.1. Posebni cilj 1. Ublažavanje ekonomske cene podizanja deteta
Obrazloženje potrebe
Rađanje dece ne bi smelo značajno da pogoršava ekonomski, a time i društveni, položaj porodica sa decom. Država mora da preuzme na sebe deo troškova rađanja dece i njihovog izdržavanja i školovanja. U situaciji krupnih poremećaja u demografskom razvitku, kada pitanje otvorene depopulacije i intenzivnog procesa starenja stanovništva nije samo pitanje održivosti demografskog, nego i opšteg društvenog i ekonomskog razvoja sadašnjih i budućih generacija, uloga države je posebno važna.
Finansijska pomoć porodicama sa decom javlja se kao pronatalitetna mera i u sredinama sa stabilnim društveno-ekonomskim razvojem i visokim životnim standardom stanovništva. Međutim, u uslovima ekonomskih teškoća značaj novčanih davanja, kao i finansijskih olakšica, biva veći. Mere podrške porodici treba da ublaže efekte nepovoljnih privrednih kretanja, ali i da budu usmerene ka postizanju ekonomske i socijalne sigurnosti kao pretpostavke odvijanja biološke reprodukcije. Jer opredeljenje za učestvovanje u reprodukciji, ali i realizacija željenog broja dece, koji je po pravilu veći od ostvarenog, u velikoj meri zavisi od ekonomske sigurnosti potencijalnih učesnika u reprodukciji. Nezaposlenost, loš materijalni položaj i stambeni problem su osnovna pitanja koja se direktno tiču potencijalnih učesnika u reprodukciji. Dugoročno i iz ugla održivosti razvoja, podsticanje rađanja podrazumeva rešavanje pomenutih problema.
Iako je problem nezaposlenosti prisutan već duže vreme, tranzicija kroz koju prolazi privreda Republike Srbije dodatno ga je pojačala. Naročiti problem i visok socijalni rizik predstavlja dugotrajna nezaposlenost. Posmatrano po polu, žene sačinjavaju više od polovine nezaposlenih, a dugoročna nezaposlenost je takođe znatno veća kod žena. Struktura nezaposlenih nepovoljna je naročito i prema obeležju starosti, jer je veliko učešće nezaposlenih u starosti 20–24, a to je inače starosna grupa u kojoj se, pored starosne grupe 25–29, odvija najveći broj rađanja.
Stanovanje i uslovi stanovanja su bitan elemenat za rađanje dece. U Republici Srbiji postoji veliki problem troškovne dostupnosti stana. Visoka cena stanova (za kupovinu ili iznajmljivanje), uz visok stepen nezaposlenih među mladima koji su glavni oslonac reprodukcije stanovništva, jeste značajno ograničenje za formiranje ili proširenje porodice. Osim registrovane nestašice stanova stambeni problem je međutim i veći, jer je vrlo često prikriven. Naime, veliki je broj novoformiranih bračnih zajednica koje su primorane da dele stan čak bez obzira na socijalni položaj.
U okviru finansijske podrške porodici sa decom u upotrebi su dve mere koje imaju populacioni efekat. To su: 1) roditeljski dodatak koji predstavlja podršku porodici koju ostvaruje majka po rođenju prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta. Ovaj dodatak je diferenciran prema redu rođenja deteta, za drugo, treće i četvrto dete se isplaćuje u 24 mesečne rate što značajno umanjuje efekat ove mere, a iznos se usklađuje sa rastom troškova života; 2) naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta. Ovom merom nastoji se da se zaposlenim majkama olakša usklađivanje rada i roditeljstva. Jednaka je zaradi i ne zavisi od reda rođenja deteta.
Pojedinačni cilj 1.1. Direktna finansijska podrška porodici
Jedan od strateških pravaca u prevazilaženju problema nedovoljnog rađanja i postizanja poželjnog demografskog razvoja jeste pružanje finansijske podrške porodici. Značaj reprodukcije stanovništva Republike Srbije kao i dubina poremećaja u njenom odvijanju u okolnostima aktuelnog privrednog i društvenog razvoja opredeljuju i načine finansijske pomoći. Cilj je da se smanje troškovi roditeljstva, kao i da se ublaži nejednak životni standard porodica sa i bez dece.
Mere, aktivnosti i mehanizmi
1. Uvećati iznos roditeljskog dodatka
Nosilac: Ministarstvo rada i socijalne politike.
Rok: 2009. godina i dalje kontinuirano.
2. Jednokratna isplata roditeljskog dodatka pri rođenju drugog, trećeg i četvrtog deteta uz isplatu roditeljskog dodatka za treće i četvrto dete u visini dvostrukog iznosa koji se obezbeđuje za drugo dete.
Nosilac: Ministarstvo rada i socijalne politike.
Rok: 2009. godina i dalje kontinuirano.
3. Naknada zarade do punog iznosa iz sredstava budžeta u skladu sa zakonom, u slučajevima privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće
Nosilac: Ministarstvo zdravlja.
Rok: 2009. godina i dalje kontinuirano.
4. Besplatni udžbenici za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje za svako treće i četvrto dete
Nosilac: Ministarstvo prosvete.
Rok: 2009. godina i dalje kontinuirano.
5. Obezbeđivanje povoljnih stambenih kredita za parove do 35 godina, uz smanjivanje visine iznosa kreditnog zaduženja sa povećanjem broja dece u porodici
Nosilac: Ministarstvo finansija, Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita.
Rok: 2011. godina i dalje kontinuirano.
Očekivani efekti
Predložene mere ublažiće nepovoljniji materijalni položaj porodica sa decom u odnosu na one bez dece. Posebno će biti podsticajne kod drugog, trećeg i četvrtog deteta, jer će u većoj meri pokriti deo izdataka koje porodica ima za decu. Takođe, olakšaće rešavanje stambenog pitanja mladim ljudima i porodicama sa decom, što će biti podsticajno za rađanje dece.
2.2.2. Posebni cilj 2. Usklađivanje rada i roditeljstva
Obrazloženje potrebe
Izmenjene potrebe, mnogobrojne aspiracije i različiti pritisci života u savremenom društvu postavljaju se i pred ženu i pred muškarca i to manje ili više ravnopravno. Jedna od najbitnijih kulturnih promena modernog društva je emancipacija žene i promena njenog položaja i uloge u porodici i društvu. Obrazovanje, zaposlenje, samoostvarivanje, aktivno učešće u društvenom životu su neke od životnih opcija kojima teže i žene. Jedan od ciljeva je stvaranje porodice i rađanje dece. U novom sistemu vrednosti život u zajednici i roditeljstvo su zadržali visoko mesto s tim što su se njima pridružili novi sadržaji, takođe, visoko vrednovani. Otuda je neophodno da država različitim merama pomogne ženi da u što je moguće većoj meri ostvari svoje potrebe i uskladi roditeljstvo i zadovoljenje različitih interesovanja, a pogotovo uskladi roditeljstvo i radno, odnosno profesionalno angažovanje.
Važeći Zakon o radu sadrži niz dobrih rešenja relevantnih za usklađivanje rada i roditeljstva. Tako je definisano da zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od 365 dana. Precizirano je i da porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja, a da zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Nasuprot većini zemalja u tranziciji, zadržavanje prava koje omogućava majkama da provedu sa detetom godinu dana jeste rešenje koje ima svoj pun demografski smisao, jer zadovoljava već stečene individualne potrebe u ovoj sferi.
Psiholozi skreću pažnju na brzo adaptiranje na pojedine mere koje se sprovode u cilju rehabilitacije rađanja. Otuda se može pozitivno oceniti što je poslednjim izmenama i dopunama ovog zakona produženo porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta na dve godine za treće i četvrto dete u porodici.
I otac ima pravo da koristi odsustvo sa rada radi nege deteta, čak i kada majka nije u radnom odnosu. Ovo rešenje svakako ne spada u sferu izlaženja u susret individualnim zahtevima, već pre ima za cilj izgradnju i ove vrste potrebe.
Izjednačena su i prava usvojitelja, staratelja i hranitelja sa pravima roditelja.
Važna je i činjenica da se porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta uračunavaju u radni staž.
Zakon o radu omogućava da se radni odnos zasnuje na nepuno radno vreme, koristi "klizno" radno vreme, kao i obavlja rad kod kuće, što takođe, može pomoći roditeljima u usklađivanju rada i roditeljstva, naročito u pojedinim osetljivim fazama tokom odrastanja deteta. Za ovo postoji zakonski prostor, a poslodavcima je ostavljeno da procene da li je to moguće uskladiti sa zahtevima konkretnog procesa rada.
Zatim, zakonom je propisano da preraspodela radnog vremena trudnice, roditelja sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti, može biti ustanovljena samo uz njihovu pismenu saglasnost. Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koji je težak invalid može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pismenu saglasnost.
Pojedinačni cilj 2.1. Usklađivanje rada i roditeljstva u sferi rada
Danas je u Republici Srbiji veliki broj nezaposlenih mladih. To je svakako jedan od razloga intenziviranja procesa odlaganja rađanja dece, sa svim posledicama koje ta odluka donosi i na mikro i na makro nivou. Sa druge strane, postoji tendencija kod ne malog broja poslodavaca izbegavanja zapošljavanja žena u periodu graviditeta i žena sa malim detetom. Istovremeno, ne postoji dovoljna informisanost među poslodavcima i zaposlenima o aktuelnim zakonskim rešenjima relevantnim za usklađivanje rada i roditeljstva.
Mere, aktivnosti i mehanizmi
1. U okviru aktivnih mera na tržištu rada podsticati zapošljavanje mladih nezaposlenih roditelja
Nosioci: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, lokalna samouprava.
Rok: 2008. godina i dalje kontinuirano.
2. Pojačana kontrola od strane inspekcijskih službi da bi se onemogućilo poslodavcima da sprovode prikrivenu diskriminaciju žena koje žele da rađaju decu u neposrednoj budućnosti i majki sa malom decom i oštro sankcionisanje prekršioca zakonskih normi
Nosilac: Ministarstvo rada i socijalne politike.
Rok: 2008. godina i dalje kontinuirano.
3. Promovisanje među poslodavcima postojećih zakonskih rešenja i mogućnosti koje zakon pruža, a tiču se boljeg usklađivanja rada i roditeljstva, podvlačenjem njihovog značaja za ublažavanje fenomena nedovoljnog rađanja
Nosilac: Ministarstvo rada i socijalne politike, sindikati.
Rok: 2008. godina i dalje kontinuirano.
4. Promovisanje među potencijalnim i aktuelnim roditeljima postojećih zakonskih rešenja koja se tiču boljeg usklađivanja rada i roditeljstva
Nosioci: Ministarstvo rada i socijalne politike, lokalna samouprava.
Rok: 2008. godina i dalje kontinuirano.
Pojedinačni cilj 2.2. Usklađivanje rada i roditeljstva putem zbrinjavanja dece zaposlenih roditelja
Za usklađivanje rada i roditeljstva, pored normativnog okvira u sferi rada, važno je zbrinjavanje sve, a pogotovo dece zaposlenih majki i očeva. Mada je tradicija razvoja sistema predškolskih ustanova u Republici Srbiji duga, postoji jasna potreba za njegovu nadgradnju i u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu. Neophodno je utvrditi realnu potrebu za zbrinjavanjem dece i kapaciteta postojećih ustanova, kao i unaprediti njihovo funkcionisanje, posebno u pogledu programa rada sa decom i fleksibilnosti radnog vremena.
Pored toga, treba u većoj meri angažovati i škole u zbrinjavanju dece zaposlenih roditelja. Istovremeno, postoji i jasna potreba za podrškom roditeljima dece sa invaliditetom i dece ometene u razvoju.
Mere, aktivnosti i mehanizmi
1. Dalje razvijanje mreže ustanova za predškolsko vaspitanje, otvaranje predškolskih ustanova u novim naseljima, pri privrednim subjektima i drugo, odnosno obezbeđivanje kapaciteta i dostupnosti usluga u skladu sa lokalnim potrebama.
Nosioci: Lokalna samouprava, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo rada i socijalne politike.
Rok: 2009. godina i dalje kontinuirano
2. Razvijanje različitih modela pružanja usluga i unutrašnje organizacije predškolskih ustanova, u skladu sa potrebama zaposlenih roditelja i njihove dece
Nosioci: Lokalna samouprava, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo rada i socijalne politike.
Rok: 2008. godina.
3. Obrazovanje vaspitačkog i medicinskog kadra u skladu sa Nacionalnim okvirom kvalifikacija koji se usklađuje sa Evropskim okvirom kvalifikacija
Nosioci: Lokalna samouprava, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo rada i socijalne politike.
Rok: 2009. godina.
4. Obezbeđivanje uslova i akreditovanih programa u školi za realizaciju celodnevnog boravka za učenike od prvog do osmog razreda, uz sprovođenje različitih programa i tokom školskih raspusta u školama u kojima roditelji iskažu tu vrstu potrebe
Nosioci: Ministarstvo prosvete, lokalna samouprava.
Rok: 2010. godina.
5. Nastaviti sa preduzimanjem mera na obezbeđivanju inkluzije dece i mladih sa smetnjama i teškoćama u razvoju kao i onih iz marginalizovanih grupa u sistem redovnih obrazovno-vaspitnih ustanova
Nosioci: Ministarstvo prosvete, lokalna samouprava.
Rok: 2008. godina i dalje kontinuirano.
6. Razvijanje mreže usluga na lokalnom nivou za pomoć roditeljima dece i mladih sa smetnjama i teškoćama u razvoju (personalni asistenti, dnevni boravci sa mogućnošću kratkotrajnog smeštaja, prevoz do predškolskih ustanova, odnosno škole, itd.)
Nosioci: Ministarstvo rada i socijalne politike, lokalna samouprava
Rok: 2008. godina.
Očekivani efekti
Aktivnosti usmerene usklađivanju rada i roditeljstva doprineće:
- boljem zadovoljenju potrebe roditelja da se o detetu brinu i da budu radno, odnosno profesionalno angažovani;
- promovisanju zaštite roditeljstva;
- u lokalnoj samoupravi razvijanju mreže predškolskih ustanova, sa brojem i kapacitetom u skladu sa realnim potrebama, kao i njihovom kvalitetnijem funkcionisanju;
- podržavanju zaposlenih parova da se lakše odluče na roditeljstvo, a roditeljima na rođenje većeg broja dece;
- pružanju veće podrške roditeljima dece sa smetnjama i teškoćama u razvoju da realizuju obe potrebe - da rade i da budu roditelji;
- ostvarivanju doprinosa boljoj i celovitijoj zaštiti deteta.
2.2.3. Posebni cilj 3. Snižavanje psihološke cene roditeljstva
Obrazloženje potrebe
Deca "koštaju", odnosno iziskuju novac. Ali, za decu je potrebno i još mnogo toga - vremena, energije, truda, strpljenja, odricanja, neprospavanih noći, odsustvovanja sa posla. Zbog dece se roditelji odriču mnogih svojih planova, sitnih i većih zadovoljstava, slobodnog vremena, svojih aspiracija, profesionalnih šansi. Mnoge od tih stavki bi mogle da se iskažu i kroz ekonomske indikatore, kao što je na primer odsustvovanja sa posla, smanjena produkcija ili slabiji kvalitet rada od strane roditelja usled njihove posvećenosti detetu. Mnoge od gore navedenih stavki su ekonomski nemerljive kategorije i ostaće kao subjektivni doživljaj ulaganja, ili uskraćenja, frustracije, odricanja i nazivaju se subjektivna, psihološka cena deteta.
Psihološka cena deteta je subjektivni doživljaj koštanja, ulaganja, izgubljeni dobici, percepcija propuštenih šansi uzrokovana obavezama u procesu podizanja deteta. Psihološka cena deteta i prateći stres koje roditeljstvo izaziva su one ekonomski nemerljive kategorije koje često stoje iza odluka da se nema još jedno dete, odnosno iza nerađanja više dece.
Iako roditelji nerado priznaju postojanje ove druge strane medalje roditeljstva, ona realno postoji uporedo sa satisfakcijama koje roditeljstvo donosi. Te suprotne strane procesa roditeljstva objašnjavaju dobrim delom zašto se ogroman broj ljudi ne odriče roditeljstva, ali isto tako zašto se teško odlučuju za više od jednog deteta. U prilog ovoj tvrdnji stoje i podaci da je idealni broj dece koji žene u našoj sredini navode veći od realizovanog broja dece. Znači, u povoljnijim uslovima - ekonomskim, ali i druge prirode - žene bi bile voljne da rađaju i veći broj dece.
Prema tome, jedna od strategija da se podstakne više rađanja jeste i smanjenje psihološke cene deteta, odnosno kreiranje pogodne klime za odluku o rađanju narednog deteta.
U oblasti rodne ravnopravnosti razvoj je išao pretežno u jednom pravcu - ka ostvarenju prava žene na rad izvan kuće, ali ne istovremeno i u pravcu menjanja i modela uloge muškarca u porodici. Menjanje uloge žene shvaćeno je samo polovično, u smislu njenih dodatnih uloga na onu koja joj je vekovima dodeljivana kao glavna - da bude domaćica i majka. Zašto se ovakav model održava i tako teško iskorenjuje? Zbog zadržavanja tradicionalne definicije uloge polova u generaciji roditelja, te se deca putem procesa socijalizacije i identifikacije zadržavaju na istim modelima podele poslova i uloga muškarca i žene u porodici. Takva socijalizacija nije danas adekvatna, jer prouzrokuje zastoje u razvoju na dva plana: za ženu - da se lakše prilagodi ekonomskim i društvenim ulogama i da razvije svoje aspiracije, ali i za muškarca - da se bolje pripremi za svoju ulogu roditelja. Otuda, neophodno je ravnopravno uključivanje muškarca u roditeljstvo, uključujući i vrednosnu i praktičnu ravan, promocijom novih odnosa između žene i muškarca u savremenoj kulturi.
Roditeljstvo je izrazito odgovoran i složen zadatak u životu svakog pojedinca. Pa ipak, ne postoji sistem pripreme mladih za ispunjavanje ove odgovorne uloge. Biti dobar roditelj je zahtev i obaveza. Posledice nesnalaženja u roditeljskoj ulozi su vrlo ozbiljne i za dete, ali i za odraslu osobu. Neuspešan roditelj ostaje uskraćen za satisfakcije koje proizlaze iz uspešnog roditeljstva, ali i sa teretom osećanja neuspeha, krivice, samooptuživanja i optuživanja okoline. Pomoć i podrška mladim ljudima da izgrade visoki nivo kompetencije za roditeljstvo pre rođenja prvog deteta, a zatim i u toku podizanja prvog deteta, mogla bi da smanji stres doživljen kroz roditeljstvo i da olakša odluku o rađanju drugog i trećeg deteta.
Pojedinačni cilj 3.1. Snižavanje psihološke cene materinstva merama koje regulišu usklađivanje rada i roditeljstva
Danas u Republici Srbiji veliki procenat žena ili je zaposlen ili, ako nije zaposlen, želi i računa na to da će imati priliku da dobije posao. Pored jasnih ekonomskih dobitaka koje donosi zaposlenje, profesionalno ostvarenje je jedan od snažnih motiva i ciljeva žena, posebno mlađe generacije. Problemi u usklađivanju rada i roditeljstva jesu upravo najjači izvor povećanja psihološke cene materinstva.
Mere, aktivnosti i mehanizmi
Pojedinačni ciljevi opisani pod brojem 2.1. i 2.2. sa svim merama koje su navedene u tim odeljcima, su istovremeno i mere koje će da doprinesu ostvarivanju i ovog pojedinačnog cilja.
Pojedinačni cilj 3.2. Snižavanje psihološke cene roditeljstva olakšavanjem vođenja domaćinstva
U mnogim zemljama poslovi u domaćinstvu znatno su olakšani postojanjem različitih servisa koji doprinose uštedi vremena i energije koji su potrebni da roditelji, posebno zaposleni, uspešno vode svoje domaćinstvo. Zahvaljujući toj uštedi energije i vremena roditelji imaju daleko manji doživljaj opterećenja koje prouzrokuje podizanje i briga oko deteta.
Mere, aktivnosti i mehanizmi
1. Razvijanje i ekonomsko podsticanje mreže lako dostupnih (ekonomski i lokacijski) pružalaca usluga roditeljima u vođenju domaćinstva i brige oko dece (servisi za peglanje, pranje, servisi za pripremu polugotovih obroka, dečije ishrane, servisi za odvođenje i dovođenje dece iz škole, itd.)
Nosioci: Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo finansija, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i lokalna samouprava.
Rok: 2010. godina.
Pojedinačni cilj 3.3. Isticanje značaja uloge oca u podizanju deteta
Majka je u našoj sredini tzv. "primarni roditelj". To znači da se od nje očekuje da ispunjava najveći deo obaveza oko nege, brige i podizanja deteta. Ona ta očekivanja i ispunjava. Ovaj istorijom i kulturom određeni obrazac je mogao da se sa nešto manje poteškoća održava u vremenima kad većina žena nije bila zaposlena, i kad se život porodice odvijao u proširenim porodičnim zajednicama u kojima je briga oko dece bila podeljena između članova više generacija jedne te iste porodice. Međutim, u sadašnjem trenutku, ovaj obrazac znatno doprinosi povećanju psihološke cene materinstva. Istovremeno, ovaj obrazac ne odgovara razvojnim potrebama deteta. Stoga je neophodno ravnopravno uključivanje muškarca u roditeljstvo.
Mere, aktivnosti i mehanizmi
1. Obogaćivanje obaveznih, izbornih i fakultativnih programa osnovnih i srednjih škola sadržajima vezanim za značaj oca u razvoju deteta i njegovim vrlo specifičnim doprinosima formiranju ličnosti deteta
Nosilac: Ministarstvo prosvete, Nacionalni prosvetni savet, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Rok: 2009. godina.
2. Isticanje značaja uloge oca u razvoju deteta i u formiranju detetove ličnosti kroz edukativne programe, medije, priručnike (za odrasle)
Nosilac: Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo prosvete.
Rok: 2008. godina i dalje kontinuirano.
Pojedinačni cilj 3.4. Jačanje kompetencije za ispunjavanje roditeljske uloge
Roditeljstvo je jedna od najodgovornijih uloga svake osobe. Takođe je jedna od uloga koja može da donese najviše satisfakcije ako je uspešno obavljena ili najviše frustracije i patnje ukoliko se ne obavi kako treba. Šanse za naknadno ispravljanje grešaka ne postoje. Roditeljstvo je doživotna uloga. I pored tog značaja, za ispunjavanje ove važne uloge u životu svakog pojedinca ne postoji odgovarajuća priprema.
Mere, aktivnosti i mehanizmi
1. Razvoj mreže savetovališta za roditelje u cilju jednostavnog informisanja u vezi sa dilemama oko nege i podizanja dece
Nosilac: Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, lokalna samouprava.
Rok: 2009. godina.
2. Obezbeđivanje uslova za podizanje roditeljske kompetencije putem programa škole roditeljstva
Nosilac: Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo prosvete, lokalna samouprava
Rok: 2009. godina
3. Osnivanje klubova za roditelje u cilju ostvarivanja kontakata i razmena ideja, dobijanja podrške, saveta i slično
Nosilac: Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, lokalna samouprava.
Rok: 2009. godina.
4. Obezbeđenje jednostavne, kratke, lako čitljive literature za mlade roditelje u vidu priručnika i brošura o nezi i vaspitanju dece
Nosilac: Ministarstvo rada i socijalne politike i Ministarstvo zdravlja.
Rok: 2009. godina.
Očekivani efekti
Očekuje se da će sprovođenje navedenih mera smanjiti subjektivni doživljaj opterećenja, koštanja koje bi sledeće dete (deca) prouzrokovala kod roditelja. Na taj način će se olakšati donošenje odluke o rađanju više dece, odnosno realizacija stava o idealnom broju dece. Istovremeno stvoriće se povoljna osnova za stimulisanje dodatnih rađanja drugim merama populacione politike. Važna dobrobit biće i povećanje individualnog osećanja zadovoljstva sopstvenim životom ljudi sa decom. Povećanje zadovoljstva roditelja, pre svega majki, će uz različite povoljne efekte imati za posledicu i pozitivan doživljaj roditeljstva kod dece.
2.2.4. Pojedinačni cilj 4. Promocija reproduktivnog zdravlja adolescenata
Obrazloženje potrebe
Mnogi faktori ugrožavaju reproduktivno zdravlje adolescenata u Republici Srbiji. Među njima se desetak izdvaja zbog jasne povezanosti sa ovim problemom.
Mladima nedostaju znanja i veštine potrebne za očuvanje zdravlja uopšte, a pogotovo reproduktivnog zdravlja. Znanje je preduslov seksualne i zdravstvene kulture, bezbednog ponašanja u ovoj sferi i razvoja lične odgovornosti za očuvanje zdravlja.
Istraživanja sprovedena u različitim sredinama Republike Srbije ukazuju na raširenost ponašanja koja ugrožavaju reproduktivno zdravlje adolescenata, kao što su pušenje, upotreba alkohola u sve ranijem uzrastu i u većoj količini, i korišćenje droge, pre svega marihuane, amfetamina i heroina.
Mada je rasprostranjeno uverenje da je naše društvo tradicionalnije i konzervativnije u odnosu na druge evropske zemlje, seksualna aktivnost među adolescentima je realnost i u Republici Srbiji. Sve veći broj mladih prvo seksualno iskustvo doživljava u ranoj adolescenciji, a promene su posebno intenzivne u populaciji devojaka.
Pored ranog stupanja u seksualne odnose, među mladima su prisutni i drugi vidovi rizičnog ponašanja koji ugrožavaju njihovo reproduktivno zdravlje. Rezultati više studija pokazuju da sve veći broj mladih ima seksualna iskustva pod uticajem alkohola i droge ili se ponaša promiskuitetno ne koristeći mere prevencije trudnoće i polno prenosivih infekcija.
Procenjuje se da broj adolescentnih trudnoća tokom jedne kalendarske godine iznosi najmanje 50 na 1.000 devojaka od kojih se polovina završava rađanjem deteta, a polovina namernim prekidom. Sa aspekta očuvanja zdravlja posebno zabrinjava održavanje visokog nivoa rađanja pre 17. godine života.
Polno prenosive infekcije su česte kod seksualno aktivnih adolescenata, posebno hlamidijska genitalna infekcija - značajan činilac sekundarnog steriliteta i infekcija humanim papiloma virusom - direktno povezana sa nastankom karcinoma grlića materice.
Roditelji imaju pasivan odnos prema seksualnosti i zaštiti reproduktivnog zdravlja njihove dece. Iskustvo, pak, ukazuje da se tokom odrastanja s mnogo više problema suočavaju deca u čijoj se roditeljskoj kući nije pokretao razgovor o temama kao što su pubertet, partnerska veza, izbegavanje rizičnih ponašanja.
Pojedinačni cilj 4.1. Edukacija u školama adolescenata za očuvanje reproduktivnog zdravlja
U Republici Srbiji ne postoji sistemsko rešenje vezano za edukaciju u oblasti zaštite reproduktivnog zdravlja. Iskustva sredina koje su sprovodile programe širenja znanja i usvajanja veština među adolescentima pokazuju da ove akcije doprinose razvijanju odgovornosti devojaka i mladića za očuvanje sopstvenog zdravlja. Neposredne posledice su odlaganje seksualne aktivnosti mladih ka starijem uzrastu, smanjenje rizika za nastanak neželjene trudnoće kao i polno prenosivih infekcija.
Mere, aktivnosti i mehanizmi
1. Obogaćivanje planova i programa osnovnih i srednjih škola sadržajima vezanim za očuvanje reproduktivnog zdravlja mladih
Nosioci: Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo rada i socijalne politike.
Rok: 2008. godina
2. Izrada priručnika za nastavnike i saradnike osnovnih i srednjih škola za rad u sferi očuvanja reproduktivnog zdravlja mladih
Nosioci: Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravlja
Rok: 2008. godina.
3. Izrada edukativnog materijala namenjenog učenicima osnovnih i srednjih škola u cilju očuvanja njihovog reproduktivnog zdravlja
Nosioci: Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravlja
Rok: 2008. godina.
4. Akreditovanje programa za obavezno stručno usavršavanje nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i direktora predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, u cilju njihovog profesionalnog osnaživanja za realizaciju programa i sadržaja iz oblasti očuvanja reproduktivnog zdravlja
Nosilac: Ministarstvo prosvete, Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja.
Rok: 2008. godina.
Pojedinačni cilj 4.2. Razvoj mreže savetovališta za reproduktivno zdravlje mladih
Za zaštitu reproduktivnog zdravlja mladih je izuzetno važno prilagođavanje zdravstvenih službi, kroz razvoj odgovarajućih savetovališta. Mada je ovaj proces u Republici Srbiji pokrenut od kraja 1990-ih godina, u mnogim jedinicama lokalne samouprave savetovališta za reproduktivno zdravlje mladih ne postoje ili nisu kompletno razvijena.
Mere, aktivnosti i mehanizmi
1. Osnivanje savetovališta za reproduktivno zdravlje mladih u jedinicama lokalne samouprave
Nosioci: Ministarstvo zdravlja i lokalna samouprava.
Rok: 2010. godina.
2. Unapređivanje kvaliteta rada u savetovalištima za reproduktivno zdravlje mladih
Nosilac: Ministarstvo zdravlja.
Rok: kontinuirano.
3. Stvaranje mreže vršnjačkih edukatora za rad u oblasti zaštite reproduktivnog zdravlja mladih
Nosilac: Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete.
Rok: 2010. godina.
Očekivani efekti
Aktivnosti na zaštiti reproduktivnog zdravlja adolescenata doprineće:
- očuvanju zdravlja i reproduktivnog potencijala;
- podizanju nivoa zdravstvene i seksualne kulture mladih;
- nametanju preuzimanja aktivne uloge u životu;
- promociji zdravih partnerskih odnosa;
- usvajanju modernih vrednosti;
- lakšem odrastanju.
2.2.5. Posebni cilj 5. Borba protiv neplodnosti
Obrazloženje potrebe
Neplodnost je problem sa kojim se suočava 10–15% parova u razvijenim zemljama. Usled slabe informisanosti i edukovanosti stanovništva u sferi seksualnosti i reprodukcije, velikog broja namernih prekida trudnoće, rasprostranjenosti polno prenosivih infekcija, porasta rizičnih ponašanja koja direktno ili indirektno ugrožavaju reproduktivno zdravlje, kao i nedovoljne razvijenosti zdravstvenih službi za planiranje porodice moguće je pretpostaviti da je u zemljama u tranziciji socio-ekonomskog sistema, uključujući i Republiku Srbiju, učestalost neplodnosti i viša.
Vodeći razlozi tog ozbiljnog zdravstvenog i socijalnog problema su veliki broj namernih prekida trudnoće, odsustvo kontrole polno prenosivih infekcija i odlaganje rađanja za kasnije životno doba.
Republiku Srbiju odlikuje konzervativna kontrola rađanja koja se pretežno ostvaruje tradicionalnom i nedovoljno efikasnom kontracepcijom, što za posledicu ima ogroman broj neplaniranih trudnoća i namernih pobačaja. Mada od 1990-ih u Republici Srbiji ne postoji pouzdana evidencija broja artificijalnih abortusa, procenjuje se da u jednoj kalendarskoj godini iskustvo sa tim zahvatom ima svaka dvanaesta žena koja se nalazi u plodnom periodu života.
Može se pretpostaviti i da je učestalost polno prenosivih infekcija visoka. Naime, incidencija bolesti koje se prenose polnim putem raste u većini zemalja u tranziciji. Zatim, u Republici Srbiji raste broj obolelih od SIDE, kao i broj lica zaraženih HIV-om. Takođe, dijagnostika i lečenje ovih oboljenja nisu dostupni velikom delu stanovništva Republike Srbije, jer odgovarajuće službe ne postoje u okviru primarne zdravstvene zaštite.
Republika Srbija je suočena i sa intenziviranjem procesa odlaganja rađanja. Veliko je neučestvovanje žena u reprodukciji stanovništva od 20. do 34. godine života. Zbog toga će biti neophodna šira primena postupaka medicinski potpomognute oplodnje, koji pretpostavljaju primenu sofisticiranih dijagnostičkih i terapijskih postupaka dostupnih samo u tehnološki visoko razvijenim zdravstvenim ustanovama. Takođe, rađanje dece u kasnijem životnom dobu povezano je sa nizom negativnih bioloških i zdravstvenih posledica.
Pojedinačni cilj 5.1. Promocija savremene kontracepcije
U cilju promene načina regulisanja plodnosti stanovništva od tradicionalnog ka modernom modelu potrebno je širenje znanja i motivisanje žena i muškaraca za usvajanje savremenog koncepta planiranja porodice.
Mere, aktivnosti i mehanizmi
1. Aktiviranje zdravstvenog sistema da deluje na stvaranje i zadovoljenje individualnih potreba u ovoj sferi, opšta popularizacija i promocija korišćenja sredstava kontracepcija i savremenog modela kontrole rađanja (kako posredstvom masovnih medija, tako i kroz šire komunikacijske procese u odnosima sa javnošću)
Nosioci: Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo kulture.
Rok: kontinuirano.
2. Osnaživanje zdravstvenog sistema za ublažavanje abortusnog problema povećanjem obima korišćenja moderne i efikasne kontracepcije i kroz kontinuiranu edukaciju lekara o sadržajima relevantnim za kvalitetno savetovanje žena i muškaraca o kontracepciji
Nosioci: Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete.
Rok: kontinuirano.
3. Izrada i primena kliničkih smernica u oblasti kontracepcije
Nosilac: Ministarstvo zdravlja.
Rok: izrada 2008. godina
Primena 2009. godine i nadalje.
4. Intenziviranje savetodavnog rada vezanog za kontrolu rađanja, posebno pre i posle indukovanog abortusa, u primarnoj zdravstvenoj zaštiti
Nosilac: Ministarstvo zdravlja.
Rok: kontinuirano.
5. Izrada informativno-edukativnog materijala o različitim vidovima prevencije začeća
Nosilac: Ministarstvo zdravlja.
Rok: 2008. godina.
Pojedinačni cilj 5.2. Ostvarivanje bolje kontrole polno prenosivih infekcija
Ostvarivanje kontrole polno prenosivih infekcija pretpostavlja lepezu različitih aktivnosti koje vode povećanju znanja o polno prenosivim infekcijama i jačanju motivacije za zdravo seksualno ponašanje među stanovništvom. U tom smislu neophodno je preduzeti niz mera u cilju povećanja informisanosti i obrazovnog nivoa stanovništva, kao i podizanju svesti o potrebi preventivnog delovanja, dok je zdravstveni sistem od presudnog značaja za ublažavanje poremećaja reproduktivnog zdravlja kod osoba sa polno prenosivom infekcijom.
Mere, aktivnosti i mehanizmi
1. Aktiviranje zdravstvenog sistema da deluje na stvaranje i zadovoljenje individualnih potreba u ovoj sferi, opšta popularizacija i promocija bezbednog seksualnog ponašanja, a u cilju prevencije polno prenosivih bolesti (kako posredstvom masovnih medija, tako i kroz šire komunikacijske procese u odnosima sa javnošću)
Nosioci: Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo kulture.
Rok: kontinuirano.
2. Osnaživanje kadrovskih i materijalnih pretpostavki za pružanje usluga prevencije, dijagnostike i lečenja polno prenosivih infekcija
Nosilac: Ministarstvo zdravlja.
Rok: 2009. godina.
3. Izrada i primena kliničkih smernica o polno prenosivim infekcijama koje će biti efikasne, racionalne i ekonomski prihvatljive
Nosilac: Ministarstvo zdravlja.
Rok: izrada 2008. godina
Primena 2009. godine i nadalje.
4. Izrada informativno-edukativnog materijala o različitim vrstama polno prenosivih infekcija i načinima njihovog preveniranja
Nosilac: Ministarstvo zdravlja.
Rok: 2008. godina.
5. Kontinuirana edukacija lekara o polno prenosivim infekcijama
Nosioci: Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete.
Rok: kontinuirano.
Pojedinačni cilj 5.3. Pružanje stručne pomoći parovima sa problemom neplodnosti
Ublažavanje problema neplodnosti zahteva prilagođavanje zdravstvenog sistema za racionalni, ekonomski prihvatljiv i savremen pristup dijagnostici i terapiji infertiliteta, finansijsku podršku zainteresovanim parovima, kao i relevantnu zakonsku regulativu vezanu za primenu postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje.
Mere, aktivnosti i mehanizmi
1. Izrada i primena kliničkih smernica za ispitivanje i lečenje neplodnosti
Nosilac: Ministarstvo zdravlja.
Rok: izrada 2008. godina
Primena 2009. godine.
2. Kontinuirana edukacija lekara odgovarajućih specijalnosti vezana za rešavanje neplodnosti
Nosilac: Ministarstvo zdravlja.
Rok: kontinuirano.
3. Jačanje kapaciteta odgovarajućih zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa za ispitivanje i lečenje neplodnosti
Nosilac: Ministarstvo zdravlja.
Rok: kontinuirano.
4. Postupno povećanje broja pokušaja veštačke oplodnje u skladu sa sadržajem i obimom prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja
Nosilac: Ministarstvo zdravlja.
Rok: 2008. godina i dalje kontinuirano.
5. Kontinuirana kontrola kvaliteta rada zdravstvenih ustanova koje pružaju usluge ispitivanja i lečenja neplodnosti
Nosilac: Ministarstvo zdravlja.
Rok: kontinuirano.
6. Uvođenje zakonske regulative u vezi sa primenom postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje
Nosilac: Ministarstvo zdravlja.
Rok: 2008. godina.
Očekivani efekti
Realizovanje navedenih aktivnosti doprineće očuvanju reproduktivnog potencijala stanovništva Republike Srbije, jer će masovnija primena savremene kontracepcije u cilju planiranja trudnoće i bolja kontrola polno prenosivih infekcija smanjiti broj parova sa problemom primarne i sekundarne neplodnosti. Time će se načiniti jedan u nizu koraka potrebnih za ostvarivanje individualnih težnji vezanih za željeni broj dece. Istovremeno, stvaranje preduslova za efikasno korišćenje postupaka medicinski potpomognute oplodnje doprineće da veći broj parova realizuje roditeljstvo, što je posebno značajno u uslovima intenziviranja procesa odlaganja rađanja dece.
2.2.6. Posebni cilj 6. Ka zdravom materinstvu
Obrazloženje potrebe
I pored brojnih zakonskih i podzakonskih rešenja koja definišu visoki standard zdravstvene zaštite žena tokom trudnoće, porođaja i perioda babinja, postoji prostor za smanjenje morbiditeta i mortaliteta majki i novorođenčadi, perinatalne smrtnosti, mrtvorođenosti i učestalosti kongenitalnih anomalija u Republici Srbiji. Odsustvo sistematske pripreme žena za trudnoću, nepotpun obuhvat trudnica radom savetovališta u domovima zdravlja, nedovoljna informisanost trudnica o činiocima koji pozitivno ili negativno deluju na zdravlje majke i deteta i nedovoljna povezanost relevantnih službi na odgovarajućim nivoima zdravstvene zaštite samo su neki od faktora koji ugrožavaju tok i ishod trudnoće.
Pitanje pripreme žene za trudnoću je i dalje otvoreno, jer su nedovoljno razvijene aktivnosti koje promovišu zdrave stilove života, periodične provere zdravstvenog stanja i ličnu odgovornost za zdravlje. Problem dodatno opterećuje intenzivno odlaganje rađanja usled čega raste učestalost preegzistirajućih hroničnih oboljenja i drugih činilaca koji ugrožavaju optimalni tok i ishod trudnoće.
Pojavi komplikacija tokom trudnoće i porođaja doprinosi nepotpun obuhvat trudnica radom savetovališta u domovima zdravlja i nedovoljna povezanost i definisanost dijagnostičkih i terapijskih postupaka u okviru sistema zdravstvene zaštite trudnica po nivoima. Otuda izvestan broj trudnica nije upoznat sa činiocima koji su značajni za razvoj aktivnog odnosa prema trudnoći, neredovno i neodgovarajuće kontroliše tok trudnoće, nije uključen u skrining postupak za pravovremenu detekciju određenih patoloških stanja (prvenstveno gestacijskog dijabetesa melitusa i hipertenzije) i nije na odgovarajući način pripremljen za porođaj.
Različita područja Republike Srbije nemaju jednake mogućnosti prevencije kongenitalnih anomalija kod ploda i snižavanja učestalosti mrtvorođenja. Naime, savetovališta za trudnice u okviru primarne zdravstvene zaštite su u nejednakom obimu razvijena, prvenstveno u pogledu kvaliteta opreme i obučenosti kadrova za ranu detekciju poremećaja u razvoju ploda i patoloških stanja tokom trudnoće.
Zaštita zdravlja dece u periodu kada najviše zavise od neposrednog okruženja, tokom prvih pet godina života, dobro je razvijena u Republici Srbiji. Ostvaruje se ranim otkrivanjem oboljenja čije posledice mogu da se spreče, praćenjem zdravstvenog stanja i eliminisanjem zaraznih bolesti putem aktivne imunizacije.
Pojedinačni cilj 6.1. Očuvanje i unapređenje zdravlja žene u periodu pre trudnoće
Očuvanje i unapređenje zdravlja žene pretpostavlja angažovanje masovnih medija i zdravstvenih radnika na širenju znanja koja doprinose usvajanju zdravih stilova života i preuzimanju odgovornosti za sopstveno zdravlje uključujući i periodične provere zdravstvenog stanja, kao i jačanje kapaciteta zdravstvenog sistema da izađe u susret potrebama žena u ovoj sferi.
Mere, aktivnosti i mehanizmi
1. Promocija zdravih stilova života (kako posredstvom masovnih medija, tako i kroz šire komunikacijske procese u odnosima sa javnošću)
Nosioci: Ministarstvo kulture i Ministarstvo zdravlja.
Rok: kontinuirano.
2. Jačanje kapaciteta primarne zdravstvene zaštite za rad u oblasti očuvanja zdravlja žena u reproduktivnom periodu života
Nosilac: Ministarstvo zdravlja.
Rok: kontinuirano.
Pojedinačni cilj 6.2. Poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite tokom trudnoće i porođaja
U cilju obezbeđivanja kvalitetne kontrole toka trudnoće, porođaja i babinja, sa rezultujućim snižavanjem stopa materinskog, perinatalnog i neonatalnog morbiditeta i mortaliteta potrebno je da se svakoj trudnici, porodilji i novorođenčetu obezbedi maksimalni mogući standard zdravstvene zaštite.
Mere, aktivnosti i mehanizmi
1. Osnaživanje primarne zdravstvene zaštite za ostvarivanje optimalnog toka i ishoda trudnoće, uključujući i uslove za zadovoljavanje potreba osoba sa invaliditetom
Nosioci: Ministarstvo zdravlja i lokalna samouprava.
Rok: kontinuirano.
2. Organizovanje i stvaranje uslova u porodilištima prema konceptu "bolnica prijatelj roditelja i dece"
Nosilac: Ministarstvo zdravlja.
Rok: kontinuirano.
3. Jačanje kapaciteta odgovarajućih zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa za kontrolu toka i ishoda patoloških trudnoća i zbrinjavanja urgentnih stanja
Nosilac: Ministarstvo zdravlja.
Rok: 2010. godina.
4. Povezivanje zdravstvenih ustanova različitih nivoa zdravstvene zaštite u cilju efikasnog i teritorijalno uravnoteženog obezbeđivanja zdravstvenog nadzora tokom trudnoće, porođaja i perioda babinja
Nosilac: Ministarstvo zdravlja.
Rok: 2009. godina.
Pojedinačni cilj 6.3. Podrška bezbednom materinstvu, zdravom rastu i razvoju novorođenčeta i malog deteta
Zdravo materinstvo i stvaranje preduslova za zdrav početak života, rast i razvoj novorođenčeta i malog deteta pretpostavljaju angažovanje zdravstvenog sistema na prevenciji i ranoj detekciji poremećaja zdravlja kod majke i deteta, kao i pripremu roditelja za pravilan telesni i psihosocijalni rast i razvoj deteta.
Mere, aktivnosti i mehanizmi
1. Jačanje kapaciteta zdravstvenog sistema za očuvanje zdravlja žene u periodu babinja, kao i zaštite zdravlja novorođenčadi, dojenčadi i male dece
Nosioci: Ministarstvo zdravlja i lokalna samouprava.
Rok: kontinuirano.
Očekivani efekti
Procenjuje se da će informisanje trudnica o sadržajima vezanim za zdravo materinstvo, obezbeđivanje odgovarajućeg nadzora svih trudnica, kvalitetna organizacija zdravstvene nege i zbrinjavanja urgentnih stanja moći da spreče oko 40% smrti žena tokom trudnoće, porođaja i perioda babinja. Pored smanjenja materinske smrtnosti, pozitivni efekti predloženih mera će biti i smanjenje perinatalne smrtnosti, umiranja novorođenčadi, dojenčadi i male dece kao i rađanja dece sa mentalnim ili telesnim oštećenjima, odnosno anomalijama. Istovremeno će se poboljšati zdravstveno stanje žena i dece. Pored direktnih, indirektna demografska dobrobit će biti ublažavanje prepreka za rađanje vezanih za zdravstveni sistem.
2.2.7. Posebni cilj 7. Populaciona edukacija
Obrazloženje potrebe
Populaciona edukacija nameće se kao novi pravac populacione politike imajući u vidu da pojedinac nema dovoljno specifičnih znanja. U manjoj ili većoj meri ne vidi se odnos između individualnog ponašanja i makro procesa, ne poznaju se posledice nezadovoljavajućih populacionih tendencija, sporost demografskih promena i njihovo odloženo dejstvo, zatim, ne razumeju se potrebe društva u ovoj sferi kao ni potrebe budućih generacija, ne razmišlja se o očuvanju nacionalnog identiteta, kulture i trajanja.
Zašto se znanju pridaje tako veliki značaj? Pre svega zbog toga što je znanje nesumnjivo značajan činilac pri uspostavljanju određenog sistema vrednosti, formiranju stavova, stvaranju motivacije, kao i važan faktor u procesu odlučivanja u mnogim oblastima života. Otuda sticanje znanja, kao osnovnog elementa svesti, može uticati na filozofiju življenja, a samim tim i na stavove, poglede, uverenja, volju. I to znanje shvaćeno u širem smislu, sa uključenom socijalnom i psihološkom dimenzijom. Socijalna dimenzija odražava uverenje individue da je ono o čemu stiče znanje provereno od drugih i da mu se može verovati. Psihološka dimenzija, pak, podrazumeva emocionalnu prihvatljivost pojave ili nekog njenog elementa koji se saznaje. Sastavni deo usvajanja znanja mora biti i proces ovladavanja veštinama koje treba da omoguće primenu stečenog znanja.
Populaciona edukacija pretpostavlja promociju novog sistema vrednosti i stila života putem širenja razumevanja o karakteristikama i značaju populacionog faktora i odgovornog ponašanja u sferi porodičnog života, braka, odgajanja dece, odnosa muškarca i žene u savremenoj kulturi, intergeneracijske solidarnosti i transfera, reproduktivnog zdravlja, kao i onoga vezanog za budućnost zajednice kojoj se pripada.
Populaciona edukacija je prepoznata kao važan element populacione politike i u Programu akcije, usvojenom na Međunarodnoj konferenciji o stanovništvu i razvoju - Ujedinjenih nacija, u Kairu 1994. U Programu je iznet niz pragmatičnih saveta. Najvažniji je da u širenju znanja i motivacije relevantne za populacionu tematiku treba da budu uključene sve socijalne institucije, ali pre svega vaspitno-obrazovne ustanove, predškolske i školske.
U planovima i programima rada naših vaspitno-obrazovnih ustanova bazično ima prostora ne samo za širenje demografskih znanja već i za uključivanje sadržaja koji podstiču humane odnose među ljudima, uvažavanje vrednosti ljudskog života, odgovorno roditeljstvo, afirmaciju čoveka i njegove ličnosti, kao i društva i društvenih vrednosti i potreba. U realizaciji ovih sadržaja, vrtići i škole mogu da dobiju pomoć kroz međuresorsku saradnju na nivou lokalne samouprave sa, na primer, zdravstenim, kulturnim ili medijskim ustanovama. Takođe, dobro osmišljene i uzrasno prilagođene publikacije i obrazovno-vaspitne emisije sa elektronskih medija kao i korišćenje novih pristupa za učenje i informisanje (E-learning), predstavljaju različite vidove koji omogućavaju efikasno i delotvorno inkorporiranje svih sadržaja populacione edukacije kroz različite medije, predmete i obrazovno-vaspitne programe.
Pojedinačni cilj 7.1. Aktiviranje sistema obrazovanja i vaspitanja kao ključnog nosioca i realizatora programa populacione edukacije
Sistem obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do sada nije planski i sistematski uključio sadržaje i metodološke postupke u radu sa decom i mladima koji bi doprineli inkorporaciji populacione edukacije kroz nastavne i vannastavne aktivnosti škole, odnosno vrtića. Nastavni i vaspitni programi nedovoljno podstiču humane odnose među ljudima, zdravo i odgovorno roditeljstvo, značaj brojnije porodice za zdraviji razvoj deteta, ne stiču se dovoljna znanja u oblasti zaštite reproduktivnog zdravlja kao ni dovoljna znanja u cilju jačanja nacionalne i kulturološke svesti. Nastavnici i razredne starešine nisu dovoljno pripremljeni i obučeni za najcelishodnije uključivanje sadržaja iz populacione edukacije u svoje predmete i aktivnosti. Stoga, potrebno je da sistem obrazovanja i vaspitanja preuzme jednu od ključnih uloga u promociji sadržaja iz populacione edukacije kod dece, mladih i njihovih roditelja.
Mere, aktivnosti i mehanizmi
1. Obogaćivanje planova i programa predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola sadržajima vezanim za populacionu edukaciju (porodično stablo, porodični album, uloga brata, odnosno sestre, humani odnosi među ljudima, zdravo roditeljstvo, reproduktivno zdravlje, nacionalna i kulturološka svest, itd.)
Nosioci: Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo kulture.
Rok: 2008. godina.
2. Akreditovanje programa za obavezno stručno usavršavanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika u cilju njihovog profesionalnog osnaživanja za realizaciju programa i sadržaja iz oblasti populacione edukacije u radu sa decom, mladima i njihovim roditeljima
Nosilac: Ministarstvo prosvete.
Rok: 2008. godina.
3. Izrada priručnika za vaspitače, nastavnike i stručne saradnike vrtića, osnovnih i srednjih škola za rad u sferi populacione edukacije
Nosioci: Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo rada i socijalne politike.
Rok: 2008. godina.
4. Implementacija programa koji aktivno uključuju roditelje u rad vrtića, odnosno škole sa temama koje promovišu zdravo roditeljstvo, značaj višečlane porodice za zdravo odrastanje, razvijanje humanih odnosa i toleranciju itd.
Nosioci: Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo rada i socijalne politike i lokalna samouprava.
Rok: 2008. godina i dalje kontinuirano.
5. Izdavanje informativno-edukativnog materijala sa sadržajima koji pokrivaju teme iz populacione edukacije
Nosioci: Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo kulture
Rok: 2008. godina.
6. Angažovanje medija, posebno elektronskih, sa programom koji uključuje teme i sadržaje iz populacione edukacije, kao šira podrška obrazovno-vaspitnim ustanovama u radu sa decom, mladima, roditeljima. U domenu elektronskih medija, uključivanje tema iz populacione edukacije u dečji i obrazovni program, reklame, tematske diskusije, okrugli stolovi, itd.
Nosioci: Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo kulture
Rok: 2008. godina i dalje kontinuirano.
Očekivani efekti
Naravno, kao svaki proces koji ima za cilj da utiče na promenu sistema vrednosti, stavova i ponašanja, proces populacione edukacije treba da bude i dugotrajan i sistematičan. Pravi rezultati se ne mogu brzo očekivati, ali ako se stvori pozitivna populaciona klima i začne formiranje drugačije reproduktivne svesti koja bi podrazumevala prihvatanje lične uloge i odgovornosti pojedinca u rešavanju osnovnih populacionih problema zajednice u kojoj živi, oni bi mogli biti dugoročne prirode. Formiranje reproduktivne svesti koja bi uvažavala društvene potrebe u ovoj sferi je, pak, neophodno, jer veliki i možda najsloženiji problem koji populaciona politika treba da savlada nalazi se u sferi individualne svesti.
2.2.8. Posebni cilj 8. Aktiviranje lokalne samouprave
Obrazloženje potrebe
Mere populacione politike utvrđene na republičkom nivou, po svom karakteru su opšte i sprovode se jedinstveno na teritoriji Republike Srbije. Nijedna populaciona politika, ma koliko bila razvijena, ne može odgovoriti na sve potrebe i očekivanja stanovništva, niti uzeti u obzir sve specifičnosti življenja u jednoj sredini. Zato populacionu politiku treba dopuniti merama organa jedinica lokalne samouprave, koje se finansiraju lokalnim izvorima javnih prihoda. Na taj način su mere koje utvrđuje i obezbeđuje Republika i koje se sprovode kroz organizaciju vlasti u lokalnoj zajednici, proširene i obogaćene merama lokalne samouprave. Time se obezbeđuje dostupnost svih mera zainteresovanim građanima, koji lakše dolaze do informacija o njima i uslovima za njihovo korišćenje, kao i mogućnost korišćenja mera primerenih konkretnim potrebama odnosno specifičnostima lokalnih zajednica.
Lokalna samouprava vršenjem jasno definisanih funkcija iz svog izvornog delokruga i obavljanjem poverenih poslova utiče na kvalitet života građana. Poboljšanje kvaliteta života je jedan od neophodnih uslova za rehabilitaciju rađanja i roditeljstva. Lokalna samouprava treba da polazi od svakidašnjeg života u kome se neprekidno odvijaju procesi artikulisanja potreba porodica, porodica sa decom i dece, i u kome treba da se odvijaju i procesi pronalaženja, pokretanja i korišćenja resursa za njihovo zadovoljenje.
Sa stanovišta položaja i uloge lokalne samouprave u političkom sistemu nema značajnijeg pitanja od neposrednog interesa za lokalno stanovništvo nego što je pitanje reprodukcije tog stanovništva. Lokalna samouprava je taj društveni činilac koji najbolje može prepoznati potrebe konkretnih roditelja i u okvirima svojih ovlašćenja i kompentencija aktivirati određene mehanizme kojima se te potrebe mogu zadovoljiti na najbolji mogući način. Na usaglašavanje populacione politike države i reproduktivnog ponašanja stanovništva u dužem vremenskom periodu u dobroj meri će uticati i način na koji organi lokalne samouprave vrše svoju funkciju.
Ustav Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 98/06), Zakon o lokalnoj samoupravi ("Službeni glasnik RS", broj 129/07), kao i posebni zakoni, daju lokalnoj samoupravi značajne kompentencije i ovlašćenja, čijim se efikasnim vršenjem mogu zadovoljavati potrebe građana.
Skupština opštine, odnosno grada, kao najviši organ vlasti u lokalnoj samoupravi, najpozvanija je da se bavi problemima razvitka stanovništva i da, na osnovu sagledavanja stanja u svim bitnim aspektima, putem rada posebno formiranog tela, utvrđuje i sprovodi mere populacione politike u opštini, odnosno gradu.
Pojedinačni cilj 8.1. Uspostavljanje populacione politike u lokalnoj samoupravi
Aktivno uključivanje lokalne samouprave u sprovođenje populacione politike podrazumeva niz preduslova. Potrebno je sagledati individualne potrebe vezane za ostvarivanje roditeljstva i sve potencijale kojima lokalna sredina raspolaže, a čijim se aktiviranjem i osnaživanjem mogu očekivati pozitivni efekti u poboljšanju demografske situacije u lokalnoj zajednici, kao što su specifične potrebe roditelja i dece, stanje institucija i struktura kadrova za kreiranje i sprovođenje populacione politike i materijalna sredstva koja lokalna samouprava treba da obezbedi za populacionu politiku. Istovremeno je važno utvrditi aktivnosti i mehanizme u ovoj sferi i povezati sve koji mogu da doprinesu afirmaciji porodice, roditeljstva i društvenih ciljeva vezanih za reprodukciju stanovništva.
Mere, aktivnosti i mehanizmi
1. Formiranje Saveta za populacionu politiku lokalne samouprave kao stručnog savetodavnog tela Skupštine opštine sa zadatkom praćenja razvitka stanovništva kao i predlaganja i evaluacije sprovođenja mera populacione politike u lokalnoj samoupravi
Nosioci: Ministarstvo rada i socijalne politike, lokalna samouprava.
Rok: 2008. godina.
2. Sagledavanje individualnih potreba vezanih za ostvarivanje roditeljstva u lokalnoj zajednici
Nosilac: Lokalna samouprava.
Rok: 2008. godina.
3. Identifikovanje institucionalnih i kadrovskih resursa za sprovođenje populacione politike u lokalnoj zajednici
Nosilac: Lokalna samouprava.
Rok: 2008. godina.
4. Godišnje utvrđivanje i sprovođenje sistema mera nematerijalne, materijalne i organizacione prirode u cilju podsticanja rađanja dece
Nosilac: Lokalna samouprava.
Rok: 2008. godina i dalje kontinuirano.
5. Godišnje utvrđivanje visine sredstava u budžetu lokalne samouprave za sprovođenje lokalnih mera populacione politike
Nosilac: Lokalna samouprava.
Rok: 2009. godina i dalje kontinuirano.
6. Osnivanje fonda za populacionu politiku u cilju aktiviranja vanbudžetskih izvora sredstava za sprovođenje lokalnih mera populacione politike
Nosilac: Lokalna samouprava.
Rok: 2009. godina.
7. Godišnje praćenje odgovarajućih indikatora razvitka stanovništva lokalne samouprave i društveno-ekonomskog položaja porodica sa decom
Nosilac: Lokalna samouprava.
Rok: 2009. godina i dalje kontinuirano.
8. Aktiviranje ustanova zdravstvene i socijalne zaštite, obrazovno-vaspitnih ustanova, privrednih subjekata, crkava i verskih zajednica i udruženja, u cilju stvaranja pozitivne populacione klime i efikasnijeg sprovođenja utvrđene populacione politike u lokalnoj zajednici
Nosilac: Lokalna samouprava.
Rok: 2008. godina i dalje kontinuirano.
Očekivani efekti
Aktivno uključivanje lokalne samouprave u populacionu politiku, efikasnije sprovođenje i nadgradnja mera koje je država promovisala, kao i traženje novih, odgovarajućih specifičnim problemima i potrebama datog okruženja delovaće podsticajno za roditeljstvo na više načina. Najvažniji su stvaranje pozitivne populacione klime, slanje jasne demografske poruke lokalne samouprave kao i otklanjanje uočenih barijera za roditeljstvo uopšte, a pogotovo za rađanje dece višeg reda.
3. IMPLEMENTACIJA I PERIODIČNO PREISPITIVANJE STRATEGIJE
Ova strategija je osnova za pravce aktivnosti i za izradu normativnih i drugih akata neophodnih za njenu realizaciju.
Zbog važnosti demografskog razvoja za Republiku Srbiju, biće formiran Savet za populacionu politiku, kao povremeno radno telo Vlade.
Ministarstvo rada i socijalne politike koordiniše aktivnosti i glavni je nosilac i inicijator dosadašnjih i daljih strateških aktivnosti.
Kao koordinator aktivnosti, Ministarstvo rada i socijalne politike preduzimaće mere da sa nadležnim akterima uspostavi strukturisane i operativne partnerske odnose i da ustanovi mehanizme za koordinaciju strateških aktivnosti, kao i procedure za dogovaranje, saradnju i odlučivanje.
Periodično, najmanje svake dve godine, Ministarstvo rada i socijalne politike će sprovoditi evaluaciju postignutih strateških aktivnosti i ostvarenih rezultata. Za potrebe evaluacije Ministarstvo će koristiti interne i eksterne resurse.
Evaluacija će biti sprovođena sa ciljem:
- otkrivanja strateški spornih pitanja;
- identifikovanja moguće potrebe da se strateški dokument prilagodi novonastalim okolnostima i predlaganja da se plan aktivnosti primeri realnim potrebama.
Ministar nadležan za poslove socijalne politike će utvrditi plan aktivnosti Ministarstva za realizaciju Strategije.
Procenjuje se da će za realizaciju strateških ciljeva u narednim godinama biti potrebna veća izdvajanja iz budžeta Republike Srbije. Potrebno je osnovati poseban Fond za podršku porodici sa decom. Sredstvima Fonda bi se obezbeđivalo ostvarivanje mera iz ove strategije koja nisu mogla da se realizuju iz budžetskih sredstava i rešavanje drugih pitanja porodica sa više dece i podsticanja rađanja.
Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".