ODLUKAO PRAVIMA IZ OBLASTI SOCIJALNE ZAŠTITE NA TERITORIJI GRADA NIŠA("Sl. list grada Niša", br. 9/2008) |
Ovom odlukom utvrđuju se prava i posebni oblici socijalne zaštite građana i porodica na teritoriji grada Niša, uslovi i način ostvarivanja prava i posebnih oblika socijalne zaštite.
Prava utvrđena ovom odlukom mogu da ostvare lica koja imaju prebivalište na teritoriji grada Niša.
Izuzetno:
- Socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima mogu ostvariti i izbeglice i interno raseljena lica sa teritorije KiM koji imaju boravište na teritoriji grada Niša;
- Privremeno stanovanje mogu ostvariti deca i omladina koja imaju prebivalište i u opštinama Nišavskog okruga;
Sredstva za ostvarivanje prava iz ove Odluke obezbeđuju se u budžetu Grada.
Porodicom u smislu ove odluke smatraju se bračni i vanbračni drugovi, deca (bračna, vanbračna, usvojena i uzeta na izdržavanje) i srodnici u pravoj liniji, a u pobočnoj do drugog stepena srodstva, pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu.
Prava utvrđena ovom odlukom su:
1. Pomoć u kući,
2. Dnevni boravak,
3. Oprema korisnika za smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili u drugu porodicu,
4. Jednokratne pomoći,
5. Smeštaj u prihvatilište i prihvatnu stanicu,
6. Besplatan obrok i užina za decu,
7. Oslobađanje od plaćanja komunalnih usluga,
8. Troškovi sahrane.
Posebni oblici socijalne zaštite su:
1. Socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima,
2. Privremeno stanovanje,
3. Naknada troškova za vantelesnu oplodnju.
Ova vrsta pomoći obuhvata pomoć: u obezbeđivanju ishrane (dopremanje hrane u stan korisnika ili pripremanje hrane u stanu), u održavanju lične higijene, odevnih predmeta i posteljine, pri kretanju, pri odlasku lekaru, zagrevanju stana i druge usluge koje se odnose na održavanje stana.
Pomoć u kući mogu da ostvare stara, invalidna i hronično obolela lica, koja žive sama u domaćinstvu ili s drugim licem nesposobnim za pružanje pomoći, u trajanju do 60 sati mesečno.
Zahtev za pomoć u kući podnosi se Centru za socijalni rad sa sledećom dokumentacijom:
- izvod iz matične knjige rođenih, venčanih i umrlih,
- dokaz o redovnim mesečnim primanjima ostvarenim u tri meseca koja prethode mesecu u kome je podnet zahtev,
- uverenje o imovnom stanju za sebe i srodnike obavezne na izdržavanje (Republički geodetski zavod i Poreska uprava) iz mesta rođenja i mesta prebivališta,
- uverenje iz Nacionalne službe za zapošljavanje, za nezaposlena lica,
- nalaz i mišljenje lekara specijaliste,
- uverenje MUP-a o prebivalištu i fotokopije ličnih karata,
- overene fotokopije zdravstvenih knjižica svih članova domaćinstva.
Centar za socijalni rad po zahtevu odlučuje rešenjem.
Pravo na besplatnu pomoć u kući imaju lica čiji su ukupni prihodi ostvareni u tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev, ispod i u visini minimalnog nivoa socijalne sigurnosti za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje i koja nemaju srodnike obavezne na izdržavanje po propisima porodično - pravne zaštite i Zakonu o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana.
Ukoliko lica iz prethodnog stava imaju srodnike obavezne na izdržavanje mogu ostvariti pravo na regresiranje cene usluga prema regresnoj skali iz člana 8. ove odluke, s tim što se u ukupne prihode uračunavaju i prihodi srodnika obaveznih na izdržavanje.
Korisnici usluga čiji su prihodi iz člana 7. stav 1. ove odluke veći od minimalnog nivoa socijalne sigurnosti za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje, a nemaju srodnike obavezne na izdržavanje po propisima porodično - pravne zaštite i Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, imaju pravo na regresiranje cene usluga.
Korisnici usluga koji imaju srodnike obavezne na izdržavanje, mogu ostvariti pravo na regresiranje cene usluga. U ukupne prihode se uračunavaju i prihodi srodnika obaveznih na izdržavanje.
Korisnici iz stava 1. i 2. ovog člana imaju pravo na regresiranje cene usluga prema regresnoj skali:
Prihod porodice iznad nivoa |
Procenat učešća korisnika |
do 45% |
20% |
45-50% |
25% |
50-55% |
30% |
55-60% |
35% |
60-65% |
40% |
65-70% |
45% |
70-75% |
50% |
75-80% |
55% |
80-95% |
60% |
95-105% |
65% |
105-115% |
70% |
115-125% |
75% |
125-135% |
80% |
135-145% |
85% |
145-150% |
90% |
150% i više |
100% |
Usluge pomoći u kući u skladu sa ovom odlukom pružaće pravna lica sa kojima Grad zaključuje ugovor.
A) Dnevni boravak za lica ometena u razvoju
Pravo na dnevni boravak ima dete ometeno u fizičkom ili psihičkom razvoju, obolelo od autizma, sa poremećajima u društvenom ponašanju i odraslo lice, koje ima pravo na smeštaj u ustanovu ili drugu porodicu ako je u zavisnosti od stepena i vrste ometenosti, mogućnosti i potreba ovih lica i drugih razloga, ovakav oblik zaštite najcelishodniji.
Dnevni boravak za lica ometena u razvoju organizuje se za osobe uzrasta od 5 do 30 godina starosti u cilju vaspitno - obrazovnog rada.
Dnevni boravak za starije osobe, umereno i teže ometene u razvoju i obolele od autizma se organizuje u cilju očuvanja stečenih znanja i radnih navika.
Dnevni boravak se organizuje u vremenu od 6 do 16 sati svakog dana, osim nedelje u Ustanovi za dnevni boravak dece i omladine "Mara" u Nišu (u daljem tekstu: Ustanova "Mara").
Zahtev za ostvarivanje prava na korišćenje dnevnog boravka, sa rešenjem o razvrstavanju i kategorizaciji lica ometenih u razvoju, podnosi roditelj, odnosno staralac korisnika Ustanovi "Mara" u Nišu na razmatranje. Prijem u Ustanovu se vrši po kriterijumima predviđenim Pravilnikom o prijemu i otpustu korisnika u Ustanovu "Mara".
Usluge dnevnog boravka, Ustanova "Mara" Niš svim korisnicima pruža besplatno.
Delatnost Ustanove (smeštaj, ishrana, zdravstvena zaštita, vaspitno-obrazovni rad i radni tretman) finansira se iz budžeta grada Niša.
Troškove prevoza u gradskom i prigradskom saobraćaju za decu i omladinu ometenu u razvoju, koja koriste pravo na smeštaj u Ustanovu "Mara" i njihovih pratioca, snosi grad Niš u visini stvarnih troškova prevoza.
B) Dnevni boravak za stare osobe
Dnevni boravak za stare osobe organizuje se i sprovodi u dnevnim centrima i klubovima za odrasla i stara lica.
Dnevni boravak za stare osobe organizovaće pravna lica sa kojima Grad zaključuje ugovor.
U Dnevnom centru se korisnicima pružaju usluge ishrane, odgovarajuće zdravstvene zaštite, radne i okupacione terapije, kulturno - zabavne i rekreativne aktivnosti i druge usluge zavisno od potreba korisnika.
U Dnevnom centru se obezbeđuje boravak u trajanju od 10 časova svakog radnog dana osim nedelje.
U klubovima se zadovoljavaju svakodnevne životne potrebe, a naročito: druženje, socijalna integracija i rehabilitacija, razvijanje solidarnosti, odnosno samopomoći, kulturno - zabavne, rekreativne, duhovne i druge potrebe.
Pravo na besplatne usluge dnevnog boravka ima lice koje je ostvarilo pravo na materijalno obezbeđenje. Centar za socijalni rad na osnovu utvrđenih kriterijuma ceni mogućnost, potrebe i celishodnost ovog oblika zaštite u svakom konkretnom slučaju.
Korisnici dnevnog boravka čiji su ukupni mesečni prihodi iznad iznosa minimalnog nivoa socijalne sigurnosti imaju pravo na regresiranje cene usluga prema regresnoj skali iz člana 8. ove odluke.
3. Oprema korisnika za smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu
Pravo na opremu korisnika za smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu, ima lice koje se upućuje u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu, a tu opremu ne može samo da obezbedi, niti mu je mogu obezbediti srodnici koji su prema Zakonu o porodici dužni da učestvuju u njegovom izdržavanju.
Oprema korisnika za smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu obuhvata nabavku odeće i obuće, naknadu troškova za prevoz korisnika do ustanove, odnosno porodice, u koju se smešta.
O pravu na opremu za smeštaj korisnika u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu, odlučuje rešenjem Centar za socijalni rad.
Pravo na jednokratne pomoći imaju lica i porodice koje se nalaze u stanju trenutne, izuzetno teške situacije, koju ne mogu samostalno prevazići, i to naročito u slučajevima: otklanjanja posledica elementarnih nepogoda, zadovoljavanja osnovnih životnih potreba, postpenalne zaštite, prihvata po prestanku smeštaja i u drugim situacijama prema proceni Centra za socijalni rad.
Zadovoljavanjem osnovnih životnih potreba smatra se naročito nabavka: neophodnih stvari za domaćinstvo, namirnica, ogreva, udžbenika i školskog pribora za decu, zimnice i neophodne garderobe, kao i zadovoljavanje drugih potreba izazvanih specifičnim stanjem ili situacijom (bolest, teška invalidnost, i dr.).
Jednokratna pomoć pruža se u novčanom iznosu, obezbeđivanju potrebnih stvari ili u vidu novčane naknade za dobrovoljno radno angažovanje radno sposobnih pojedinaca.
Pojedinac ili porodica može pravo na jednokratnu pomoć koristiti i više puta u kalendarskoj godini, s tim da ukupna sredstva ostvarena na osnovu ovog prava ne prelaze dvostruki iznos prosečne neto zarade po zaposlenom u gradu Nišu u prethodnom mesecu, osim novčane naknade za dobrovoljno radno angažovanje.
Prethodnim mesecom smatra se mesec za koji je u momentu podnošenja zahteva poznat podatak o isplaćenoj prosečnoj neto zaradi u gradu Nišu.
U cilju organizacije i koordiniranja dobrovoljnog rada, uprava nadležna za socijalnu zaštitu upućuje radno sposobne pojedince, koji su u stanju socijalne potrebe, na dobrovoljni rad u javno preduzeće ili ustanovu, odnosno drugih direktnih ili indirektnih korisnika budžetskih sredstava.
Ukoliko lice koje je radno sposobno, odnosno član njegovog domaćinstva odbiju ponuđeni posao iz neopravdanih razloga, gube pravo na jednokratnu novčanu pomoć po članu 20. odluke.
Izuzetno od odredaba člana 21. ove odluke, pravo na uvećanu jednokratnu novčanu pomoć imaju:
1. porodica kojoj je u požaru, poplavi, zemljotresu, ili u drugim nepogodama potpuno ili znatno oštećen stan koji koriste po osnovu vlasništva ili po osnovu zakupa - u iznosu od dve do pet prosečnih neto zarada isplaćenu u gradu Nišu u prethodnom mesecu;
2. porodica u kojoj je nesrećnim slučajem nastupila smrt jednog ili više članova porodice, a čiji prihod u prethodna tri meseca u odnosu na mesec podnošenja zahteva ne prelazi četiri prosečne neto zarade isplaćene u gradu Nišu u prethodnom mesecu - u iznosu od jedne do tri prosečne neto zarade isplaćene u gradu Nišu u prethodnom mesecu;
3. porodice u kojima je član porodice oboleo od teške bolesti, a čiji prihod u prethodna tri meseca u odnosu na mesec podnošenja zahteva ne prelazi četiri prosečne neto zarade u gradu Nišu u prethodnom mesecu - u iznosu od jedne do pet prosečnih neto zarada isplaćenih u gradu Nišu u prethodnom mesecu, pod uslovom da oboleli član porodice nije stekao svojstvo osiguranog lica, odnosno da troškovi njegovog lečenja ne padaju na teret sredstava obaveznog osiguranja ili da porodica nema sredstava za pojačanu negu;
4. deca bez roditeljskog staranja koja su na evidenciji Centra za socijalni rad, za nabavku školskog pribora i udžbenika, troškove ekskurzije i rekreativne nastave - u iznosu od 50% prosečne neto zarade isplaćene u gradu Nišu u prethodnom mesecu.
Teškom bolešću smatraju se maligna oboljenja, šećerna bolest, hemofilija, duševna bolest i poremećaji, progresivna nervno-mišićna oboljenja, cerebralna paraliza, multiple skleroza, reumatska groznica, koronarne i cerebrovaskularne bolesti, sistemske autoimune bolesti, hronične bubrežne insuficijencije i cistične fibroze.
Pod prihodima pojedinca i porodice podrazumevaju se prihodi ostvareni u prethodna tri meseca po svim osnovama izuzev prihoda po osnovu dečijeg dodatka, dodatka za negu i pomoć drugog lica, naknade za telesno oštećenje, primanja po osnovu nagrada i otpremnina za odlazak u penziju i primanja po osnovu učeničkog i studentskog standarda.
Visinu iznosa uvećane jednokratne novčane pomoći za slučajeve iz stava 1. tačke 1, 2. i 3. utvrđuje Centar za socijalni rad, na osnovu procene stručnog tima.
Pojedinci i porodice mogu u toku kalendarske godine više puta ostvariti pravo na uvećanu jednokratnu pomoć iz prethodnog člana, stav 1, tačka 1, 2, 3, s tim da ukupna sredstva po tom osnovu za tu kalendarsku godinu ne prelaze petostruki iznos prosečne neto zarade isplaćene u gradu Nišu u prethodnom mesecu.
Za lica koja se nalaze u teškom stanju socijalne potrebe, izuzetno se može odobriti uvećana jednokratna pomoć po proceni Komisije.
Visina odobrene jednokratne pomoći iz stava 2. ovog člana ne može preći visinu 10 prosečnih neto zarada isplaćenih u gradu Nišu u prethodnom mesecu.
U postupku rešavanja o pravu na jednokratnu pomoć, Centar za socijalni rad je dužan da ceni da li se pružanjem i drugih oblika socijalne zaštite može efikasnije postići zadovoljavanje potreba korisnika.
Jednokratna pomoć u obezbeđivanju potrebnih stvari daje se u životnim namirnicama, sredstvima za higijenu i odevnim predmetima pojedincu ili porodici koji su ostvarili pravo na materijalno obezbeđenje, u količinama srazmerno broju članova domaćinstva, a na osnovu rešenja Centra za socijalni rad.
5. Smeštaj u prihvatilište i prihvatnu stanicu
Prihvatilište je oblik privremenog zbrinjavanja lica, koja su iznenada ostala bez smeštaja ili iz drugih razloga moraju da budu zbrinuta van svoje porodice.
U prihvatilištu se pružaju usluge smeštaja (ishrane i prenoćišta), održavanja lične higijene, zdravstvena zaštita, savetodavno - terapijske usluge i drugo.
Privremeni smeštaj u prihvatilištu pruža se:
- deci bez adekvatnog roditeljskog staranja,
- deci sa poremećajem u ponašanju,
- deci i ženama žrtvama nasilja i
- žrtvama porodičnog nasilja.
Prihvatilište se organizuje u:
- Domu za smeštaj dece i omladine "Duško Radović",
- Gerontološkom centru Niš,
- Zavodu za vaspitanje omladine Niš,
- Prihvatilištu za žrtve nasilja.
Usluge prihvatilišta pružaju se korisnicima do uspostavljanja odgovarajućeg oblika zaštite, a najviše do trideset dana.
Potrebu za smeštajem u prihvatilište utvrđuje i smeštaj korisnika vrši, uz uput i rešenje, Centar za socijalni rad.
U prihvatnoj stanici vrši se prihvat i zbrinjavanje lica koja se nađu u skitnji i u drugim slučajevima kada im je neophodno organizovano zbrinjavanje, dok se ne uspostavi kontakt sa nadležnim Centrom za socijalni rad, odnosno dok se omogući povratak lica u mesto prebivališta, ili dok se za njih ne utvrdi odgovarajući oblik socijalne zaštite.
Prijem lica se vrši u objektima prihvatne stanice.
Prihvatne stanice se organizuju u ustanovama iz člana 30. ove odluke.
Boravak u prihvatnoj stanici može trajati najduže do sedam dana.
Prijem lica u prihvatnu stanicu vrši dežurni stručni saradnik Ustanove, koji vrši identifikaciju i pribavlja podatke relevantne za preduzimanje daljih mera.
O prihvatu lica u prihvatnu stanicu odlučuje Centar za socijalni rad rešenjem.
Međusobna prava i obaveze u vezi sa prihvatom lica u prihvatilište i prihvatnu stanicu regulisaće se ugovorom koji zaključuje grad Niš i ustanova u kojoj se ovi oblici zaštite organizuju.
6. Besplatan obrok i užina za decu
Pravo na besplatan obrok imaju pojedinac ili porodica iz kategorije najugroženijih građana Niša, koji nisu u mogućnosti da samostalno zadovolje osnovne životne potrebe i koji imaju prihode do iznosa minimalnog nivoa socijalne sigurnosti.
Besplatan obrok se sastoji u izdavanju jednog toplog obroka dnevno svakog dana u mesecu.
Zahtev za ostvarivanje prava na korišćenje besplatnog obroka podnosi se Centru za socijalni rad u Nišu.
Postupak za ostvarivanje prava pokreće se na zahtev pojedinca ako živi sam, nosioca zajedničkog domaćinstva, zakonskog zastupnika odnosno staraoca i po službenoj dužnosti.
Uz zahtev za besplatan obrok prilaže se - dokumentacija potrebna za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje propisana Zakonom o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana:
- kopije ličnih karata svih punoletnih članova porodice i prijave prebivališta za svu decu u porodici;
- potvrde o prihodima u tri meseca koja prethode mesecu podnošenja zahteva, za svakog člana zajedničkog domaćinstva koji ostvaruje prihod;
- potvrde iz evidencije zavoda za tržište rada za nezaposlene članove zajedničkog domaćinstva;
- uverenje Službe za katastar o katastarskim prihodima u prethodnoj godini za svakog člana zajedničkog domaćinstva;
- uverenja o imovnom stanju iz Poreske uprave iz mesta stanovanja i mesta rođenja za sve punoletne članove domaćinstva.
Dokumentaciju iz prethodnog stava, uz zahtev ne podnose lica korisnici prava na materijalno obezbeđenje.
Pravo na besplatan obrok može se izuzetno priznati i licima čiji su ukupni mesečni prihodi do 20% iznad iznosa minimalnog nivoa socijalne sigurnosti za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje, a po proceni stručnog tima Centra za socijalni rad i uz saglasnost uprave nadležne za socijalnu zaštitu, koja žive u izuzetno teškim socijalnim uslovima (samohrani roditelji, višečlane porodice, stari, bolesni i invalidi, oboleli penzioneri sa najnižim penzijama, lica pogođena elementarnom nepogodom i dr.).
Na osnovu podnetog zahteva i priložene dokumentacije, Centar za socijalni rad odlučuje rešenjem.
Pravo na besplatan obrok priznaje se prvog dana narednog meseca od dana podnošenja zahteva.
Pravo na besplatan obrok ostvaruje se za period od šest meseci, nakon čega je korisnik dužan da obnovi zahtev.
O svakoj promeni bitnoj za korišćenje prava korisnik je dužan da obavesti Centar za socijalni rad, u roku od pet dana.
Izbor pravnog lica ili organizacije koja će pripremati i distribuirati hranu za besplatan obrok, sprovešće se u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.
O međusobnim pravima i obavezama u obezbeđenju besplatnog obroka zaključuje se ugovor između grada Niša i pravnog lica ili organizacije.
Spiskove korisnika koji su ostvarili pravo na besplatan obrok Centar za socijalni rad dostavlja, najkasnije do 25-og u mesecu za sledeći mesec pravnom licu ili organizaciji.
Na osnovu spiskova Centra za socijalni rad, pravno lice ili organizacija izdaje korisnicima knjižice, uz koje podižu svoj dnevni obrok.
Korisnička knjižica sadrži: ime i prezime nosioca prava korišćenja, broj članova domaćinstva i adresu stanovanja. Sastavni deo korisničke knjižice su bonovi po danima za određeni mesec koje korisnik ostavlja pravnom licu ili organizaciji po preuzimanju hrane za taj dan. Pravno lice ili organizacija je dužna da primljene bonove preda, po završetku meseca, Centru za socijalni rad, koji ih prilaže uz spisak korisnika prava za sledeći mesec i dostavlja upravi nadležnoj za socijalnu zaštitu.
Korisnik besplatnog obroka, koji bez opravdanog razloga ne podiže hranu više od tri dana uzastopno, odnosno sedam dana sa prekidima u toku meseca, gubi to pravo za period koji mu je po poslednjem rešenju Centra za socijalni rad priznat.
Distribucija hrane vršiće se na punktovima, koje će odrediti pravno lice ili organizacija koja priprema hranu, a prema mestu stanovanja većine korisnika.
Pravo na besplatnu užinu kao dopunski obrok imaju:
- treće i četvrto dete iz porodica sa troje, odnosno četvoro dece,
- deca palih boraca i ratnih vojnih invalida,
- deca lišena roditeljskog staranja,
- deca koja pohađaju specijalnu školu i
- deca čiji su roditelji korisnici materijalnog obezbeđenja.
Organizovanje pripreme i distribucije užine iz prethodnog člana vršiće pravno lice ili organizacija, izabrano u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.
O međusobnim pravima i obavezama u obezbeđenju užine zaključuje se ugovor između grada Niša i izabranog pravnog lica ili organizacije.
7. Oslobađanje od plaćanja komunalnih usluga
Pod komunalnim uslugama podrazumeva se plaćanje naknade za isporučenu toplotnu energiju, utrošenu vodu i iznošenje smeća.
Pravo na oslobađanje od plaćanja usluga iz stava 1. ovog člana pripada porodici, odnosno pojedincu ako živi sam u domaćinstvu, a koji koriste najmanje dve vrste usluga.
Pravo na oslobađanje od plaćanja komunalnih usluga ostvaruje obveznik plaćanja, vlasnik, zakupac ili korisnik stana u stambenoj zgradi ili privatnoj kući.
Pravo na potpuno oslobađanje od plaćanja komunalnih usluga ima pojedinac odnosno porodica koji ostvaruju pravo na materijalno obezbeđenje.
Zahtev za ostvarivanje prava podnosi obveznik plaćanja komunalnih usluga u mesnoj kancelariji na čijem području živi.
Zahtev za oslobađanje od plaćanja komunalnih usluga sadrži: ime i prezime podnosioca zahteva, jedinstveni matični broj građana, adresu stanovanja, broj vodomera, matični broj i šifru objekta, osnov korišćenja stana i osnov korišćenja prava.
Podnosilac zahteva iz člana 50. ove odluke uz zahtev prilaže fotokopije računa za pružene komunalne usluge.
Pravo na delimično oslobađanje od plaćanja komunalnih usluga priznaje se pojedincu, odnosno porodici ako ostvaruje prihode do visine dvostrukog iznosa minimalnog nivoa socijalne sigurnosti za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje za mesec u kome se podnosi zahtev, za oslobađanje od plaćanja za usluge iz člana 48. ove odluke - u visini od 30% od priloženih računa za komunalne usluge, a najviše do visine subvencije koju utvrdi gradonačelnik na predlog uprave nadležne za socijalnu zaštitu.
Podnosioci zahteva iz člana 52. ove odluke, uz zahtev prilažu: fotokopije računa za pružene usluge i dokumentaciju iz člana 90. ove odluke.
Zahtev stranke sa kompletnom dokumentacijom, zaposleni u mesnoj kancelariji dostavlja Centru za socijalni rad, koji utvrđuje pravo korisnika i donosi odgovarajuće rešenje.
Pravo na oslobađanje od plaćanja komunalnih usluga priznaje se u trajanju od 6 meseci od dana podnetog zahteva.
Na osnovu sprovedenog postupka Centar za socijalni rad sačinjava spiskove korisnika koji imaju pravo na potpuno i delimično oslobađanje sa osnovom po kome se oslobađaju i dostavlja ih do desetog u mesecu za prethodni mesec, nadležnoj službi za naplatu ovih usluga.
Besplatno se sahranjuju: lica bez prihoda smeštena u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu za čiji smeštaj troškove snosi nadležno ministarstvo, lica bez prebivališta koja se u trenutku smrti nađu na području grada Niša, korisnici prava na materijalno obezbeđenje u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, kao i druga lica bez prihoda u domaćinstvu, a koja nemaju srodnike ili imaju srodnike za koje Centar za socijalni rad utvrdi da nisu u mogućnosti da snose troškove i izvrše sahranu.
Ukoliko pojedinci, koji nisu srodnici obavezni na izdržavanje izvrše sahranu lica iz člana 57. imaju pravo na naknadu troškova sahrane u visini troškova učinjenih za nabavku najneophodnije pogrebne opreme.
Naknada troškova sahrane utvrđuje se u visini stvarnih troškova učinjenih za nabavku najneophodnije pogrebne opreme (sanduk, pokrov, krst, piramida), prevoz posmrtnih ostataka i izvršenu sahranu.
Pravo na besplatno sahranjivanje ili naknadu troškova utvrđuje Centar za socijalni rad, rešenjem obaveštava Upravu za građanska stanja i opšte poslove koja izdaje nalog JKP "Mediana" da izvrši sahranu.
Ukoliko se iza smrti lica sahranjenog iz sredstava budžeta grada pokrene ostavinski postupak, Centar za socijalni rad će uzeti učešće u postupku, odnosno prijaviti potraživanje u ostavinskoj masi u visini učinjenih troškova sahrane.
Ukoliko je ostavinski postupak okončan bez saznanja Centra, ovaj će protiv naslednika, odnosno legatara pokrenuti sudski postupak radi naknade troškova sahrane.
III POSEBNI OBLICI SOCIJALNE ZAŠTITNE
1. Socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima
Socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima je vid posebnog oblika socijalne zaštite, koji se organizuje na području grada Niša, u objektima predviđenim posebnim aktom.
Nosilac prava korišćenja objekta ovog oblika stanovanja je grad Niš, sa svim pravima i obavezama koje iz toga proističu, uključujući i upis u zemljišne knjige.
Objektima namenjenim za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima upravlja Centar za socijalni rad.
Sve odluke koje se odnose na održavanje objekta u nadležnosti su Centra za socijalni rad.
Troškovi investicionog održavanja objekata za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima finansiraju se iz budžeta grada Niša.
Pravo na smeštaj u objektima socijalnog stanovanja imaju socijalno ugrožene porodice i pojedinci, koji su korisnici prava na materijalno obezbeđenje, po osnovu nesposobnosti za privređivanje, po Zakonu o socijalnoj zaštiti i obezbeđenju socijalne sigurnosti građana, a koji su stambeno ugroženi.
Stambeno ugroženim smatra se pojedinac i porodica pod uslovom da on ili član njegove porodice nema stan ili porodičnu stambenu zgradu na teritoriji Republike Srbije u svojini ili susvojini, da ne koristi društveni ili državni stan po osnovu zakupa, da nema mogućnosti da reši stambeno pitanje na drugi način i da ne ispunjava uslove za smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu.
Izuzetno, pravo na smeštaj u objektima iz stava prvog ovog člana imaju i socijalno ugrožene porodice i pojedinci, koji su u statusu izbeglog lica ili su interno raseljena lica sa područja KiM, ukoliko ne ostvaruju prihode veće od iznosa koje utvrdi nadležno telo za izbor ovih kategorija korisnika.
U objekte socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima smeštaju se:
- stara lica (samci i parovi), kojima nije potrebna nega i pomoć drugog lica,
- samohrani roditelji sa decom,
- ostale kategorije posebno ugroženih porodica (porodice sa radno nesposobnim ili smanjeno radno sposobnim hraniteljem ili jednim od članova porodice, usled invalidnosti ili težeg hroničnog oboljenja),
- mlađa punoletna lica bez oba roditelja, koja su na redovnom školovanju.
Samohranim roditeljem u smislu ove odluke smatra se jedan od roditelja koji se sam stara o maloletnoj deci, ili mlađoj punoletnoj deci koja su na redovnom školovanju, a drugi roditelj je umro ili proglašen za umrlog, ili je nepoznat.
O pravu na korišćenje smeštaja u objektu za socijalno stanovanje odlučuje rešenjem Centar za socijalni rad, na osnovu zahteva, uz koji se prilažu sledeći dokazi:
- kopije ličnih karata svih punoletnih članova porodice i prijave prebivališta za svu decu u porodici,
- rešenje o priznavanju prava na materijalno obezbeđenje,
- uverenje o imovnom stanju iz Poreske uprave iz mesta prebivališta i rođenja, za sve punoletne članove porodice,
- uverenje o katastarskim prihodima u prethodnoj godini za sve punoletne članove porodice iz mesta prebivališta i mesta rođenja.
Izbegla lica umesto dokaza iz alineje 1. ovog člana prilažu:
- kopije izbegličkih legitimacija za sve članove porodice,
- uverenje o boravištu za sve članove porodice,
. potvrde o primanjima i prihodima ostvarenim u poslednja tri meseca, koja prethode mesecu podnošenja zahteva za smeštaj za svakog člana porodice koji ih ostvaruju.
Interno raseljena lica umesto dokaza iz alineje 1. ovog člana prilažu:
- kopije ličnih karata za sve punoletne članove porodice,
- kopije legitimacije raseljenog lica za sve članove porodice,
- uverenje o boravištu za sve članove porodice,
- potvrde o primanjima i prihodima ostvarenim u poslednja tri meseca, koja prethode mesecu podnošenja zahteva za smeštaj za svakog člana porodice koji ih ostvaruju.
Pored dokaza iz člana 66. ove odluke, u zavisnosti od oblika socijalne ugroženosti, prilažu se sledeći dokazi:
• Stara lica kojima nije potrebna pomoć i nega drugog lica:
- izvod iz matične knjige rođenih.
• Samohrani roditelji sa decom:
- izvod iz matične knjige rođenih za samohranog roditelja,
- izvod iz matične knjige umrlih za drugog roditelja,
- izvodi iz matične knjige rođenih za maloletnu decu,
- odluka nadležnog suda o vršenju roditeljskog prava.
• Ostale kategorije posebno ugroženih porodica:
- rešenje Centra za socijalni rad o priznavanju prava na materijalno obezbeđenje.
• Mlađa punoletna lica bez oba roditelja, koja su na redovnom školovanju:
- izvodi iz matične knjige umrlih za oba roditelja,
- uverenje o redovnom školovanju.
Korisnici će sa Centrom za socijalni rad o međusobnim pravima i obavezama zaključiti ugovor.
Korisniku prestaje pravo na korišćenje objekta socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima u slučaju:
- kad ispuni uslove za neki drugi oblik socijalne zaštite,
- ako dođe do promene u njegovom porodičnom, radno pravnom i imovinsko pravnom statusu, koja je od uticaja na njegovo pravo na korišćenje objekta socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima,
- ako nenamenski koristi prostor i opremu,
- ako svojim ponašanjem remeti utvrđeni kućni red i time ometa druge korisnike u nesmetanom korišćenju smeštaja,
- smrću korisnika.
Objekat za socijalno stanovanje ima domaćina koji je radno sposoban, a sauživalac je prava sa korisnikom materijalnog obezbeđenja.
Domaćina bira, uz saglasnost uprave nadležne za poslove socijalne zaštite i njegov rad kontroliše Centar za socijalni rad.
Naknada za rad domaćina isplaćuje se mesečno, iz sredstava budžeta grada Niša u visini jednog i po iznosa socijalne sigurnosti za porodicu sa četiri člana, prema rešenju ministarstva nadležnog za poslove socijalne zaštite o nominalnim iznosima minimalnog nivoa socijalne sigurnosti, uvećana za iznos doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
O međusobnim pravima i dužnostima zaključuje se ugovor između domaćina i Centra za socijalni rad.
Svi korisnici socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima imaju pravo na delimično oslobađanje od plaćanja komunalnih usluga za utrošenu vodu i ostale komunalne usluge u skladu sa kriterijumima i merilima predviđenim ovom odlukom.
Svi korisnici sami snose troškove za utrošenu električnu energiju u stambenim jedinicama u kojima su smešteni.
Troškovi za zajednički utrošenu električnu energiju i telefon snose svi korisnici zajedno.
Sredstva potrebna za nabavku energenata za grejanje objekata isplaćuju se iz budžeta grada Niša.
Domaćin socijalnog stanovanja sam snosi sve troškove iz člana 72. ove odluke, osim troškova za nabavku energenata za grejanje objekata.
Privremeno stanovanje je vid posebnog oblika socijalne zaštite kojim su obuhvaćena deca i omladina bez roditeljskog staranja, kojima je po osnovu Zakona prestao smeštaj u ustanovama socijalne zaštite, odnosno hraniteljskoj porodici, prevashodno sa prebivalištem na teritoriji grada Niša.
Ukoliko sa teritorije grada Niša nema dece iz stava 1. ovog člana, pravo na privremeno stanovanje mogu ostvariti i deca i omladina iz drugih opština u Nišavskom okrugu.
Privremeno stanovanje može ostvariti lice iz prethodnog člana pod uslovom:
• da je operativnim planom otpusta utvrđeno da je privremeno rešavanje pitanja daljeg zbrinjavanja na ovaj način najcelishodnije odnosno da nema mogućnosti povratka u sopstvenu porodicu i da na drugi način ne mogu rešiti problem zbrinjavanja;
• da su završila školovanje ili se nalaze na redovnom školovanju;
• da su preduzete mere za profesionalno osposobljavanje.
Privremeno stanovanje ostvaruje se u trajanju do 1 godine.
Nosilac prava korišćenja objekta ovog oblika stanovanja je Centar za socijalni rad Niš.
Troškovi stanovanja (režijski troškovi) i investicionog održavanja stana, finansiraju se iz budžeta grada Niša.
O namenskom korišćenju objekta staraju se uprava nadležna za socijalnu zaštitu i Centar za socijalni rad Niš.
Stručni tim Centra za socijalni rad Niš sačinjava listu prioriteta za smeštaj u objekat na osnovu koje donosi odluku o korisnicima stana.
Centar za socijalni rad Niš rešenjem utvrđuje korisnika i period korišćenja stana.
Centar za socijalni rad Niš obaveštava upravu nadležnu za socijalnu zaštitu, ukoliko sa teritorije grada Niša nema korisnika privremenog stanovanja iz člana 74. st. 1. ove odluke.
Uprava nadležna za socijalnu zaštitu, u slučaju iz člana 80. ove odluke, može da ponudi smeštaj dece i omladine bez roditeljskog staranja iz drugih opština u Okrugu.
Ugovorom zaključenim između Grada Niša i opština iz Nišavskog okruga regulišu se međusobna prava i obaveze.
Pravo na privremeno korišćenje stana može prestati i pre isteka utvrđenog perioda, ukoliko:
• korisnik stana na drugi način reši pitanje stanovanja,
• ne pridržava se kućnog reda,
• ne koristi namenski stan,
• oštećuje ga i ne održava u urednom stanju i
• kada promeni mesto prebivališta.
3. Naknada troškova za vantelesnu oplodnju
Naknada troškova za vantelesnu oplodnju je vid posebnog oblika socijalne zaštite kojim je obuhvaćena porodica koja zbog steriliteta ili privremene neplodnosti nema dece, a u postupku je vantelesne oplodnje.
Porodici iz stava 1. ovog člana se vrši naknada troškova za vantelesnu oplodnju, uključujući i troškove za neophodne lekove.
Porodica iz člana 83. ove odluke, čiji prihodi u prethodna tri meseca u odnosu na mesec podnošenja zahteva za naknadu troškova za vantelesnu oplodnju, ne prelaze četiri prosečne neto zarade u gradu Nišu u prethodnom mesecu, ima pravo na naknadu troškova u visini od 100% troškova.
Porodica iz člana 83. ove odluke, čiji prihodi u prethodna tri meseca u odnosu na mesec podnošenja zahteva za naknadu troškova za vantelesnu oplodnju, prelaze četiri prosečne neto zarade u gradu Nišu u prethodnom mesecu, ima pravo na naknadu troškova u visini od 50% troškova.
Zahtev za naknadu troškova za vantelesnu oplodnju podnosi se upravi grada Niša nadležnoj za socijalnu zaštitu.
Pravo na naknadu troškova za vantelesnu oplodnju može se ostvariti jednom u toku kalendarske godine.
Uz zahtev iz prethodnog člana podnosi se i:
• potvrda o visini prihoda u prethodna tri meseca u odnosu na mesec podnošenja zahteva, za supružnike;
• uverenje Nacionalne službe za zapošljavanje za nezaposlene;
• potvrda izabrane zdravstvene ustanove da je porodica u postupku vantelesne oplodnje;
• faktura izabrane zdravstvene ustanove o plaćenom postupku vantelesne oplodnje;
• faktura o kupovini neophodnih lekova sa fiskalnim računom;
• kopije ličnih karata supružnika.
O pravu na naknadu troškova za vantelesnu oplodnju odlučuje uprava nadležna za socijalnu zaštitu.
Uprava nadležna za socijalnu zaštitu, po sprovedenom postupku donosi rešenje o pravu na naknadu troškova i uz prateću finansijsku dokumentaciju prosleđuje upravi nadležnoj za finansije radi prenosa sredstava izabranoj zdravstvenoj ustanovi.
IV UTVRĐIVANJE SOCIJALNOG STATUSA GRAĐANA
Za utvrđivanje socijalnog statusa građana može se koristiti socijalna karta.
Socijalna karta je dokumentovan način merenja socijalno-ekonomskog stanja porodice kojim se evidentiraju svi podaci o prihodima i ukupnom socijalnom statusu pojedinca ili porodice.
Podaci iz socijalne karte mogu biti osnov za korišćenje prava u socijalnoj zaštiti iz nadležnosti grada, pod uslovima iz ove odluke.
Socijalna karta može da se sačini na lični zahtev svakog pojedinca koji ima prebivalište, odnosno boravište na teritoriji grada Niša.
Zahtevi sa dokazima neophodnim za sačinjavanje socijalne karte podnose se u mesnim kancelarijama.
Uz zahtev korisnik prilaže sledeću dokumentaciju:
• fotokopije ličnih karata odraslih članova zajedničkog domaćinstva, a za decu prijave prebivališta,
• za raseljena lica: legitimacija interno raseljenih lica, fotokopija lične karte i uverenje o boravištu,
• potvrdu o prihodima u tri meseca koja prethode mesecu podnošenja zahteva za svakog člana zajedničkog domaćinstva koji ostvaruje prihode,
• uverenje iz Nacionalne službe za zapošljavanje za nezaposlene članove zajedničkog domaćinstva,
• uverenje Službe za katastar nepokretnosti o katastarskim prihodima u prethodnoj godini za sve punoletne članove zajedničkog domaćinstva, iz mesta stanovanja i mesta rođenja,
• dokaze o činjenicama u vezi nepokretnosti, kao i stambenog prostora (izvod iz zemljišnih knjiga - vlasnički list, ugovor o kupovini nepokretnosti, rešenje o porezu, uverenje Republičkog geodetskog zavoda, ugovor o korišćenju stana),
• uverenje o imovnom stanju iz Poreske uprave iz mesta stanovanja i mesta rođenja za sve punoletne članove domaćinstva.
Sve podatke sa dokumentacijom referent mesne kancelarije dostavlja Centru za socijalni rad, koji utvrđuje socijalni status porodice i formira bazu podataka socijalnih karata.
Izmenu podataka sadržanih u socijalnoj karti, građanin je obavezan da prijavi u roku od 15 dana od dana nastanka izmene.
Dokumentacija koja se prilaže pri sačinjavanju socijalne karte obnavlja se na šest meseci od dana podnošenja zahteva.
V POSTUPAK ZA OSTVARIVANJE PRAVA
Postupak za ostvarivanje prava iz ove odluke pokreće se na zahtev stranke, odnosno njenog zakonskog zastupnika ili staraoca i po službenoj dužnosti.
Centar za socijalni rad pokreće postupak po službenoj dužnosti na svoju inicijativu ili povodom inicijative građana ili ovlašćenih organa i drugih pravnih i fizičkih lica, kada je to u interesu lica ili društvene zajednice ili kada postoji interes trećih lica.
Postupak za ostvarivanje i zaštitu prava iz ove odluke vodi se po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana.
O zahtevima za ostvarivanje prava iz ove odluke odlučuje Centar za socijalni rad, osim o pravu na naknadu troškova za vantelesnu oplodnju, o kome odlučuje nadležna uprava za socijalnu zaštitu.
Po žalbama na rešenja Centra za socijalni rad odlučuje nadležna uprava za socijalnu zaštitu.
Po žalbama na rešenja uprave nadležne za socijalnu zaštitu odlučuje Gradsko veće grada Niša.
Žalbe se predaju prvostepenom organu.
Uprava nadležna za socijalnu zaštitu vrši jednom godišnje reviziju priznatih prava iz ove odluke.
Isplatu novčanih iznosa ostvarenih na osnovu prava utvrđenih ovom odlukom vrši Centar za socijalni rad Niš.
Stupanjem na snagu ove odluke prestaju da važe: Odluka o pravima iz oblasti socijalne zaštite na teritoriji grada Niša ("Službeni list grada Niša" br. 101/2005, 1/2006, 68/2006 i 99/2006).
Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Niša".