KOLEKTIVNI UGOVORZA JAVNO PREDUZEĆE "ELEKTROPRIVREDA SRBIJE"("Sl. glasnik RS", br. 24/2008) |
Ovim kolektivnim ugovorom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa i po osnovu rada kod poslodavca, druga pitanja od značaja za zaposlenog i poslodavca, postupak izmena i dopuna ovog kolektivnog ugovora i međusobni odnosi učesnika Kolektivnog ugovora.
Na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, koja nisu uređena ovim kolektivnim ugovorom, primenjuju se odredbe zakona, drugih propisa i odgovarajućih akata poslodavca i ugovora o radu.
Odredbe ovog kolektivnog ugovora se neposredno primenjuju na sve zaposlene kod poslodavca.
Ugovor o radu zaključuju poslodavac i zaposleni.
Ugovorom o radu zasniva se radni odnos i uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i drugim aktima poslodavca.
Poslodavac donosi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: Pravilnik), kojim se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, osnovni opis poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
Broj izvršilaca na poslovima utvrđenim Pravilnikom određuje se godišnjim programom poslovanja poslodavca.
Poslodavac dostavlja Sindikatu Pravilnik odmah po njegovom donošenju.
III OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE
Zaposleni ima pravo i dužnost da u toku rada stalno usavršava svoje radne, stručne i psihofizičke sposobnosti, radi kvalitetnijeg i efikasnijeg obavljanja poslova.
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje u skladu sa planom i programom obrazovanja i kada to zahteva potreba procesa rada u uvođenja novog načina i organizacije rada.
Međusobna prava i obaveze između poslodavca i zaposlenog koji je upućen na stručno osposobljavanje i usavršavanje uređuju se posebnim ugovorom.
Potrebna finansijska sredstva za namene iz st. 1. i 2. predviđaju se Programom poslovanja poslodavca.
Radno vreme kod poslodavca iznosi 40 časova u radnoj nedelji.
Zaposlenom se dostavlja rešenje za prekovremeni rad najkasnije u roku od 5 dana od dana početka prekovremenog rada.
U slučaju više sile i u drugim slučajevima kad određeni posao mora da se završi u roku, a čije odlaganje bi imalo štetne posledice, rešenje o prekovremenom radu dostavlja se prvom pogodnom prilikom, u što kraćem roku.
Obaveza prekovremenog rada ne može da se uvede ako za noćni rad nije zaposlenom obezbeđen prevoz od mesta stanovanja do mesta obavljanja prekovremenog rada u vreme kada ne saobraća javni prevoz.
Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, dnevni odmor i nedeljni odmor, u skladu sa zakonom.
Zaposleni koji radi puno radno vreme, osam časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 30 minuta.
Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, najmanje deset časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta.
Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, najmanje dvanaest časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 60 minuta.
Odmor u toku dnevnog rada uračunava se u radno vreme i ne može se koristiti na početku i kraju radnog vremena.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum uvećava po osnovu:
1) doprinosa u radu po predlogu neposrednog rukovodioca - do tri radna dana;
2) uslova rada - za poslove na radnom mestu sa povećanim rizikom (težak i naporan rad, rad pod povišenim i smanjenim vazdušnim pritiskom, na visokoj ili niskoj temperaturi, pod dejstvom štetnih zračenja, pod povećanom bukom i vibracijama, u prostorijama zagađenim hemijskim štetnostima, pod zemljom ili vodom i na visini - jedan radni dan;
3) radnog iskustva, i to:
(1) do deset godina rada u radnom odnosu - jedan radni dan;
(2) od 10 do 20 godina rada u radnom odnosu - dva radna dana;
(3) preko 20 godina rada u radnom odnosu - tri radna dana;
4) stručne spreme zaposlenog, i to:
(1) za poslove trećeg stepena stručne spreme, tj. KV radnika - dva radna dana;
(2) za poslove četvrtog stepena stručne spreme, tj. srednje stručne spreme - tri radna dana;
(3) za poslove petog i šestog stepena stručne spreme, tj. VKV radnika i više stručne spreme - četiri radna dana;
(4) za poslove sa sedmim stepenom stručne spreme, tj. visoke stručne spreme - pet radnih dana;
5) invalidnosti i profesionalnog oboljenja - tri radna dana;
6) roditelju i usvojiocu sa jednim ili više dece do 14 godina starosti - dva radna dana.
Ako bi zaposlenom, primenom kriterijuma iz stava 1. ovog člana, godišnji odmor trajao duže od 25 radnih dana, zaposlenom će se utvrditi godišnji odmor u trajanju od 25 radnih dana.
Zaposleni muškarac sa 30 godina staža osiguranja ili navršenih 55 godina života i zaposlena žena sa 25 godina staža osiguranja ili navršenih 50 godina života, kao i zaposleni mlađi od 18 godina života, ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje se planom korišćenja godišnjih odmora.
Plan korišćenja godišnjeg odmora uvažava potrebe procesa rada i potrebe zaposlenog i može se menjati u zavisnosti od tih potreba.
Na osnovu utvrđenog rasporeda korišćenja godišnjeg odmora, zaposlenom se izdaje rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, najmanje 15 dana pre početka korišćenja godišnjeg odmora.
Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)
Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, i to u slučajevima:
1) sklapanja braka - pet radnih dana;
2) sklapanja braka deteta ili usvojenika - tri radna dana;
3) rođenja deteta - pet radnih dana;
4) teže bolesti bračnog druga, dece i roditelja - tri radna dana;
5) odlaska na odsluženje vojnog roka - pet radnih dana;
6) zaštite domaćinstva od elementarne nepogode i otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih elementarnom nepogodom - tri radna dana;
7) selidbe domaćinstva u mestu prebivališta - tri radna dana, a van mesta prebivališta - četiri radna dana;
8) učestvovanja na radno-proizvodnom takmičenju koje organizuje Sindikat - dva radna dana.
Pored prava iz stava 1. zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i u slučajevima:
1) smrti člana uže porodice - pet radnih dana;
2) smrti roditelja bračnog duga - tri radna dana;
3) dobrovoljnog davanja krvi - dva radna dana, računajući dan davanja;
4) dobrovoljnog davanja tkiva - u trajanju po proceni nadležnog zdravstvenog organa.
5) upućivanja na prevenciju i rehabilitaciji po preporuci zdravstvene ustanove ako troškove snosi poslodavac - za vreme na koje je upućen.
Članom uže porodice iz stava 2. tačka 1. ovog člana smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo radi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja, koje je utvrđeno programom stručnog obrazovanja i usavršavanja kod poslodavca, i to za:
1) polaganje ispita na visokoškolskoj ustanovi - dva radna dana po ispitu;
2) polaganje stručnog ispita i ispita radi sticanja stručnog zvanja - dva radna dana po ispitu;
3) polaganje pravosudnog ispita - petnaest radnih dana;
4) polaganje ispita na specijalističkim i poslediplomskim studijama - četiri radna dana po ispitu;
5) odbranu magistarskog rada - deset radnih dana;
6) odbranu doktorske disertacije - petnaest radnih dana;
7) druge oblike stručnog osposobljavanja i usavršavanja u trajanju, koje je utvrđeno ugovorom o stručnom usavršavanju.
Prava na odsustvo iz ovog člana zaposleni može iskoristiti samo za prvo polaganje ispita.
Zaposlenom se može odobriti korišćenje odsustva bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo), u slučajevima:
1) negovanja bolesnog člana uže porodice;
2) obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja, koje nije predviđeno programom poslodavca;
3) učestvovanja u radu naučnih, stručnih, sportskih i drugih organizacija;
4) obavljanja poslova u vezi izgradnje kuće ili stana u cilju rešavanja svog stambenog pitanja;
5) u drugim opravdanim slučajevima.
Neplaćeno odsustvo se može odobriti ako se time ne ometa proces rada kod poslodavca.
Neplaćeno odsustvo može trajati najduže šest meseci, a u slučaju iz stava 1. tačke 2) ovog člana, najduže godinu dana.
Članom uže porodice iz stava 1. tačka 1. ovog člana smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, roditelji bračnog druga, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.
Zaposleni koristi plaćeno i neplaćeno odsustvo u vreme kada nastupe okolnosti po osnovu kojih stiče pravo na odsustvo iz čl. 14, 15. i 16. ovog kolektivnog ugovora.
VI BEZBEDNOST I ZAŠTITA ZDRAVLJA NA RADU ZAPOSLENOG
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da organizuje zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u skladu sa zakonom kojim se uređuje sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu, posebnim propisima za bezbednost i zdravlje na radu i aktima poslodavca iz ove oblasti.
Zaposleni kod poslodavca obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: Odbor).
Odbor ima tri člana, od kojih jednog člana imenuje poslodavac, a dva člana biraju zaposleni.
Mandat članova Odbora traje četiri godine.
Predstavnike zaposlenih u Odboru bira Izvršni odbor Sindikata.
Odbor na prvoj sednici bira predsednika i zamenika predsednika iz reda svojih članova.
Odbor donosi poslovnik o radu.
Poslodavac, Odbor i Sindikat dužni su da međusobno sarađuju u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac donosi i sprovodi program prevencije invalidnosti i rehabilitacije zaposlenih.
Finansijska sredstva se, za namene iz stava 1. ovog člana, planiraju godišnjim programom poslovanja Poslodavca.
VII ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA
Zarade se obračunavaju i isplaćuju u okviru planiranih sredstava za zarade u skladu sa zakonom, godišnjim programom poslovanja poslodavca i privrednih društava čiji je osnivač poslodavac, u zavisnosti od ostvarenih rezultata poslovanja.
Na zaposlene koji obavljaju poslove poslovodstva kod poslodavaca, u pogledu zarada ne primenjuju se odredbe ovog kolektivnog ugovora.
Način utvrđivanja i obračuna zarada lica koja obavljaju poslove poslovodstva kod poslodavca se određuje u skladu sa godišnjim programom poslovanja i odlukama nadležnih organa poslodavca.
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Zarada se sastoji od:
1) zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;
2) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca;
3) drugih primanja u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu;
4) poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
1) osnovne zarade;
2) dela zarade za radni učinak;
3) uvećane zarade.
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se na osnovu:
1) vrednosti radnog časa;
2) koeficijenta poslova radnog mesta;
3) mesečnog fonda ostvarenih časova rada.
Vrednost radnog časa se utvrđuje istovremeno sa donošenjem godišnjeg programa poslovanja poslodavca i može biti različita za određene periode u toku poslovne godine.
Ukoliko se u toku poslovne godine bitno promene okolnosti i pretpostavke na osnovu kojih je utvrđena vrednost radnog časa iz stava 1. ovog člana, utvrđena vrednost radnog časa može se promeniti u skladu sa izmenjenim okolnostima.
Koeficijent poslova se utvrđuje na osnovu složenosti poslova, odgovornosti u radu i uslova rada.
Složenost poslova se utvrđuje na osnovu vrste poslova, stepena stručne spreme, radnog iskustva, posebnih znanja i veština koje su potrebne za obavljanje poslova, u skladu sa Pravilnikom.
Odgovornost u radu se utvrđuje na osnovu značaja i uticaja poslova koje zaposleni obavlja na proces i rezultate rada poslodavca.
Uslovi rada se utvrđuju na osnovu radne okoline u kojoj se obavljaju poslovi smenskog rada i rada u turnusu.
Najniži koeficijenti za grupe poslova se utvrđuju u prilogu, koji čini sastavni deo ovog kolektivnog ugovora.
Novčani iznos osnovne zarade zaposlenog koji se ugovara ugovorom o radu utvrđuje se množenjem vrednosti radnog časa za tekući mesec, koeficijenta posla radnog mesta i mesečnog fonda od 174 časova rada.
Novčani iznos osnovne zarade utvrđene ugovorom o radu, iz stava 1. ovog člana, se menja u zavisnosti od promene vrednosti radnog časa i mesečnog fonda ostvarenih časova rada u mesecu za koji se obračunava zarada.
Osnov za utvrđivanje rezultata rada zaposlenog je rezultat rada organizacionog dela u kojem zaposleni obavlja poslove i radni učinak zaposlenog.
Rezultat rada organizacionog dela utvrđuje se na osnovu metodologije koju donosi poslodavac.
Radni učinak zaposlenog se utvrđuje na osnovu standarda i tehničkih normativa za rezultate rada koji se mogu egzaktno meriti ili na osnovu ocene rezultata rada.
Prema ostvarenom radnom učinku osnovna zarada zaposlenog koji ostvari radni učinak značajno iznad standardnog, može se uvećati do 30%, a osnovna zarada zaposlenog koji ostvari radni učinak značajno ispod standardnog može se umanjiti do 10%.
Smatra se da je zaposleni ostvario značajno veći radni učinak od standardnog, ako:
1) obavi značajno veći obim radnih zadataka od planiranih;
2) obavi poslove značajno iznad standardnog kvaliteta;
3) obavi poslove značajno pre roka;
4) ostvari značajno povoljnije rezultate od standardnih na preventivnoj zaštiti i kvalitetnom održavanju pogonske spremnosti postrojenja;
5) ostvari značajno povoljnije rezultate od standardnih u otklanjanju kvarova i havarija na postrojenjima i uređajima;
6) uz redovno obavljanje svojih poslova, u značajnom obimu, obavi poslove koje drugi zaposleni nije mogao u roku i kvalitetno da izvrši;
7) uspešno obavi poslove u vanrednim okolnostima ili uslovima, po vanrednom pozivu, ili radnom nalogu;
8) u obavljanju poslova ostvari značajne uštede u materijalnim troškovima.
Smatra se da je zaposleni ostvario značajno manji radni učinak od standardnog, ako:
1) tokom meseca obavi značajno manji obim poslova od planiranih;
2) poverene poslove ne obavi kvalitetno, odnosno ako ih obavi sa kvalitetom koji je značajno ispod standardnog za tu vrstu poslova;
3) značajan deo poslova ne obavi u roku;
4) značajno premašuje planirane standarde i normative troškova.
Rezultat rada zaposlenog utvrđuje generalni direktor, na predlog obrazložen od strane neposrednog rukovodioca zaposlenog.
Zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca
Zaposlenom koji ostvari izuzetne rezultate u toku kalendarske godine i time posebno doprinese poslovnom uspehu poslodavca može da se isplati godišnja nagrada za doprinos u radu, na obrazložen predlog.
Visinu godišnje nagrade iz stava 1. ovog člana određuje generalni direktor u skladu sa finansijskim mogućnostima.
Zaposleni mogu da ostvare zaradu na ime učešća u ostvarenoj dobiti u poslovnoj godini poslodavca u skladu sa odlukom nadležnog organa o raspodeli dobiti, uz saglasnost osnivača.
Osnovna zarada zaposlenog se uvećava za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu za 0,5% od osnovice.
Osnovna zarada zaposlenog se uvećava za rad:
1) na dan državnog i verskog praznika koji je po zakonu neradan dan - za 150%;
2) duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad) - za 45%;
3) noću (rad koji se obavlja od 22 do 6 časova narednog dana) - za 45%;
4) nedeljom - za 15%.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade zaposlenog po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećanja zarade jednak je zbiru procenata po svakom od navedenih osnova.
Zarada pripravnika se utvrđuje u visini 80% od osnovne zarade za odgovarajuće poslove za koje je pripravnik zaključio ugovor o radu.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada, u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, u slučajevima:
1) korišćenja godišnjeg odmora;
2) korišćenja plaćenog odsustva;
3) odsustvovanja sa rada u dane državnog i verskog praznika koji su neradni, u skladu sa zakonom;
4) prisustvovanja sednicama državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa privredne komore, sednicama organa poslodavca, organa Sindikata, čiji je član;
5) obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja u skladu sa programom usavršavanja i osposobljavanja poslodavca;
6) prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa, ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica;
7) za vreme vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih i drugih državnih organa, ako to zakonom nije drugačije određeno.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to u visini:
1) 70% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je ona prouzrokovana bolešću ili povredom van rada;
2) 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom;
3) 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad radi održavanja trudnoće, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 70% prosečne zarade u prethodna tri meseca, za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Zarada se isplaćuje u dva približno jednaka dela.
Prvi deo zarade isplaćuje se u periodu od 25. do 30. u mesecu za tekući mesec.
Drugi deo zarade isplaćuje se u periodu od 10. do 15. u mesecu za prethodni mesec.
Zaposleni ima pravo na otpremninu pri odlasku u penziju u visini od 1,67 zarade koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina ili u iznosu utvrđenom zakonom ako je za njega to povoljnije.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu za neprekidan rad u "Elektroprivredi Srbije", i to za:
1) 10 godina rada u radnom odnosu - u visini od 0,56 prosečne mesečne zarade isplaćene za prethodna tri meseca pre meseca isplate jubilarne nagrade;
2) 20 godina rada u radnom odnosu - u visini od 1,12 prosečne mesečne zarade isplaćene za prethodna tri meseca pre meseca isplate jubilarne nagrade;
3) 30 godina rada u radnom odnosu - u visini od 1,67 prosečne mesečne zarade isplaćene za prethodna tri meseca pre meseca isplate jubilarne nagrade.
Pod neprekidnim radom u "Elektroprivredi Srbije" smatra se rad kod poslodavca, njegovim pravnim prethodnicima, kao i rad u zavisnim privrednim društvima poslodavca i njihovim pravnim prethodnicima.
Pod prosečnom mesečnom zaradom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se prosečna mesečna zarada isplaćena kod poslodavca i svih privrednih društava čiji je osnivač poslodavac, za prethodna tri meseca pre meseca isplate jubilarne nagrade.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u mesecu u kojem zaposleni stiče pravo na jubilarnu nagradu.
Zaposlenima koji su ostvarili pravo na jubilarnu nagradu u 2007. i 2008. godini, kao početak neprekidnog rada za ostvarivanje sledećeg prava na jubilarnu nagradu uzima se dan ostvarenja prava na jubilarnu nagradu u 2007. i 2008. godini.
U slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice, poslodavac isplaćuje, i to:
1) naknadu troškova pogrebnih usluga zaposlenom u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog - u visini troškova pogrebnih usluga (pogrebna oprema, prevoz, štampanje plakata);
2) jednokratnu pomoć - u visini 100% prosečne mesečne zarade kod poslodavca za poslednji mesec za koji je poznat podatak u momentu isplate.
U slučaju smrti zaposlenog koja je nastupila kao posledica nesreće na poslu ili profesionalnog oboljenja, poslodavac isplaćuje jednokratnu solidarnu pomoć užoj porodici u visini trostruke mesečne zarade za poslednji mesec za koji je poznat podatak u momentu isplate.
Članom uže porodice u smislu ovog člana smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.
U slučaju smrti zaposlenog poslodavac preuzima obavezu da isplaćuje solidarnu pomoć deci zaposlenog za vreme dok su na redovnom školovanju, a najduže do navršenih 26 godina života.
Visina pomoći iz stava 1. ovog člana utvrđuje se za:
1) osnovno obrazovanje - u visini 30% prosečne zarade isplaćene u privredi Republike Srbije za mesec koji prethodi mesecu isplate;
2) srednje obrazovanje - u visini 40% prosečne zarade isplaćene u privredi Republike Srbije za mesec koji prethodi mesecu isplate;
3) visoko obrazovanje - u visini 50% prosečne zarade isplaćene u privredi Republike Srbije za mesec koji prethodi mesecu isplate.
Poslodavac je dužan da, pod jednakim uslovima, kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti ili povrede na radu.
Poslodavac može, na zahtev zaposlenog, uplatiti penzijski doprinos iz njegove zarade u smislu propisa o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima.
Poslodavac će, o pravu zaposlenog iz stava 1. ovog člana, obavestiti sve zaposlene na adekvatan način.
Uslovi i način ostvarivanja nagrade po osnovu inovacije ili racionalizacije primenjene u poslovanju poslodavca uređuju se ugovorom između poslodavca i zaposlenog.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za:
1) dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno cene pretplatne karte u javnom saobraćaju ukoliko je cena pretplatne karte niža od cene prevozne karte na mesečnom nivou;
2) vreme provedeno na službenom putu u zemlji, u visini troškova puta i troškova noćenja, prema priloženom računu;
3) ishranu za vreme provedeno na službenom putu u zemlji, u visini 2,8% prosečne zarade poslodavca isplaćene za prethodni mesec. U slučaju da je ovako utvrđen iznos naknade za ishranu za vreme službenog puta u zemlji veći od neoporezivog iznosa ove naknade, naknada za ishranu za vreme službenog puta u zemlji isplaćuje se u visini neoporezivog iznosa;
4) vreme službenog puta u inostranstvo, u skladu sa posebnim propisima;
5) smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu ili naknadu troškova smeštaja i ishrane, u visini dnevne naknade od 2% prosečne zarade kod poslodavca isplaćene za prethodni mesec.
Naknada troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora sadržani su u koeficijentu posla zaposlenog, a u okviru definisane mase za zarade utvrđene godišnjim planom poslovanja poslodavca.
Zaposlenom se može odobriti zajam za nabavku ogreva, zimnice i za druge namene na predlog Sindikata.
Odluku o odobravanju zajma iz stava 1. ovog člana donosi generalni direktor u skladu sa raspoloživim sredstvima.
Odlukom o odobravanju zajma utvrđuje se namena za koju se zajam odobrava, visina zajma, početak otplate zajma i rok vraćanja zajma, koji ne može biti duži od dvanaest meseci.
Vraćanje zajma se vrši u jednakim mesečnim ratama obustavom mesečne rate zajma od zarade zaposlenog.
Poslodavac može deci zaposlenog do 10 godina života da obezbedi poklon za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Solidarna pomoć se ostvaruje iz sredstava poslodavca u sledećim slučajevima:
1. teže bolesti zaposlenog do iznosa troškova lečenja po računu, ukoliko zaposleni poseduje medicinsku dokumentaciju, a tu vrstu troškova ne snosi Zavod za zdravstvenu zaštitu;
2. teže bolesti člana uže porodice zaposlenog do polovine iznosa troškova lečenja po računu, ukoliko član porodice poseduje medicinsku dokumentaciju, a tu vrstu troškova ne snosi Zavod za zdravstvenu zaštitu;
3. ublažavanje posledica elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja na objektu stanovanja, na osnovu izveštaja i predloga komisije za utvrđivanje štete, obrazovane od strane generalnog direktora, pod uslovom da šteta nije ublažena ili naknađena na drugi način;
4. rođenje deteta u visini prosečne zarade u Republici Srbiji u prethodnoj kalendarskoj godini.
Pod težom bolešću u smislu stava 1. ovog člana smatraju se sledeća oboljenja:
- maligna oboljenja;
- hereditarna i degenerativna oboljenja nervno mišićnog sistema;
- teški oblici kardiovaskularnih i drugih oboljenja koja zahtevaju hirurške zahvate, transplantaciju organa i tkiva;
- tuberkuloza.
Pod članom uže porodice u smislu stava 1. ovog člana smatra se supružnik i deca do navršene 26 godine života pod uslovom da se nalaze na redovnom školovanju ili odlukom nadležnog suda lišena poslovne sposobnosti bez obzira na godine života.
Solidarna pomoć se odobrava na zahtev zaposlenog po prethodno pribavljenom mišljenju sindikata.
Program rešavanja viška zaposlenih se donosi u skladu za zakonom.
Utvrđuje se visina otpremnine u slučaju prestanka potrebe za radom zaposlenih zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena:
- do 10 godina rada u radnom odnosu - 350 EUR po godini rada u radnom odnosu;
- za svaku narednu godinu rada u radnom odnosu - 330 EUR po godini rada u radnom odnosu.
Ukupan iznos otpremnine ne može biti veći od proizvoda nedostajućeg broja meseci do ispunjenja prvog uslova za penziju zaposlenog i zarade, umanjene za poreze i doprinose, koju je zaposleni ostvario za mesec u kojem mu prestaje radni odnos, a ni manji od iznosa otpremnine koja je utvrđena zakonom.
Zaposlenom koji je utvrđen kao višak, a koji ispunjava jedan od uslova za penziju, visina otpremnine utvrđuje se u iznosu koji je propisan zakonom.
Zaposleni koji na radu, odnosno u vezi sa radom, namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokuje štetu poslodavcu, dužan je da štetu naknadi, u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Generalni direktor pokreće postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, u roku od pet dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti ili saznanja da je šteta prouzrokovana poslodavcu i obrazuje komisiju za utvrđivanje činjenica i okolnosti pod kojima je šteta nastala, visinu štete i odgovornost lica za prouzrokovanu štetu.
Na osnovu izveštaja komisije iz stava 1. ovog člana, generalni direktor donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da naknadi štetu ili se zaposleni oslobađa od odgovornosti za naknadu štete.
Rešenjem kojim se zaposleni obavezuje da naknadi štetu određuje se način i rok za naknadu štete.
Po prijemu rešenja o naknadi štete zaposleni daje pismenu izjavu o tome da li prihvata da se naknada štete izvrši obustavom utvrđenog iznosa od njegove zarade.
Ako zaposleni ne prihvati da naknadi štetu, pokreće se postupak pred nadležnim sudom.
Ako zaposleni pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Uz zahtev za naknadu štete zaposleni podnosi odgovarajuće dokaze da je šteta nastala.
Generalni direktor odlučuje o zahtevu za naknadu štete, na predlog komisije koja utvrđuje sve činjenice u vezi sa zahtevom zaposlenog, postojanje odgovornosti poslodavca ili drugog zaposlenog kod poslodavca za nastalu štetu i visinu štete.
Ako se poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.
X IZMENA UGOVORENIH USLOVA RADA
Poslodavac može zaposlenom da, pored slučajeva utvrđenih zakonom, ponudi izmenu ugovorenih uslova rada i u slučajevima promene:
1) naziva posla i opisa posla;
2) organizacionog dela u kojem se posao obavlja.
XI UPUĆIVANJE NA RAD KOD DRUGOG POSLODAVCA
Zaposleni može pored slučajeva utvrđenih zakonom, uz svoju saglasnost, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca duže od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, u sledećim slučajevima:
1) ako je u interesu poslodavca da zaposleni radom kod drugog poslodavca stekne nova znanja i iskustva;
2) rada na određenom projektu za potrebe poslodavca;
3) rada na izgradnji, revitalizaciji ili investicionom održavanju energetskih i rudarskih postrojenja i pružanja odgovarajuće stručne pomoći zavisnom privrednom društvu poslodavca.
Ugovorom o radu kod drugog poslodavca zaposlenom se ne mogu utvrditi manja prava od prava koja je imao.
XII OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje generalni direktor ili zaposleni koga on ovlasti;
Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana daje se u pisanom obliku.
Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.
Rok za pokretanje spora je 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
Poslodavac obaveštava Sindikat o pitanjima koja su od bitnog značaja za ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, a naročito o:
1) šestomesečnom prijemu i prestanku radnog odnosa zaposlenih kod poslodavca;
2) šestomesečnom i godišnjem izveštaju o stanju bezbednosti i zdravlja na radu;
3) isplaćenim prosečnim zaradama;
4) predlogu godišnjeg plana poslovanja i godišnjem izveštaju o poslovanju.
Predsedniku Sindikata dostavlja se poziv sa materijalima radi prisustvovanja sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi Sindikata.
Sindikat može u radno vreme da organizuje zborove zaposlenih, koji na godišnjem nivou ne mogu trajati duže od 12 časova, pod uslovom da se time ne remeti proces rada.
Predsednik organizacije sindikata u kojoj je učlanjeno najmanje 51% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca ima pravo da za vreme trajanja mandata ne obavlja poslove utvrđene ugovorom o radu i ima pravo na naknadu zarade u visini osnovne zarade u skladu sa ugovorom o radu.
Poslodavac može da, na predlog nadležnog organa sindikata, uveća naknadu zarade predsedniku sindikata, iz stava 1. ovog člana, do 25% od osnovne zarade.
Članovi Izvršnog odbora Sindikata imaju pravo na 16 plaćenih sati mesečno za obavljanje redovnih sindikalnih aktivnosti.
Predsednik Sindikata ima posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu u skladu sa zakonom.
Delegatima kongresa i članovima Glavnog odbora Sindikata radnika "Elektroprivrede Srbije", poslodavac će omogućiti odsustvo radi prisustvovanja kongresu i sednicama Glavnog odbora.
Predstavnici Sindikata mogu odsustvovati sa rada, radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima.
Predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa rada radi osposobljavanja na kursevima i seminarima, u trajanju od najviše pet radnih dana u toku godine.
Poslodavac uz isplatu mesečne zarade zaposlenima, izdvaja sredstva za rad Sindikata u visini 0,25% mase sredstava isplaćenih na ime zarada zaposlenih.
Poslodavac je dužan da bez naknade troškova obezbedi i sledeće uslove za rad Sindikata:
- tehničku pomoć (kopiranja materijala, daktilografske usluge i informisanje);
- obračun i naplatu članarine i ostalih sredstava prema aktima Sindikata;
- mogućnost isticanja obaveštenja i bitnih dokumenata Sindikata na oglasnim tablama poslodavca;
- upotrebu vozila za obavljanje sindikalnih aktivnosti, u skladu sa mogućnostima poslodavca, i
- druge uslove za normalan rad i funkcionisanje sindikata na osnovu zaključenog sporazuma između poslodavca i Sindikata.
XIV OBEZBEĐIVANJE MINIMUMA PROCESA RADA ZA VREME ŠTRAJKA
Aktom poslodavca o načinu obezbeđivanja procesa rada za vreme štrajka određuju se poslovi i broj izvršilaca koji su dužni da rade radi obezbeđivanja minimuma procesa rada.
Poslodavac, po pribavljenom mišljenju štrajkačkog odbora, određuje zaposlene koji su dužni da rade u vreme štrajka, radi obezbeđivanja minimuma procesa rada u roku utvrđenom zakonom.
Članovi štrajkačkog odbora i redarske štrajkačke službe ne mogu biti određeni da rade u vreme štrajka, pod uslovom da štrajkački odbor i redarska štrajkačka služba broje najviše dvadeset članova.
Zaposleni koji je određen da radi u vreme štrajka, dužan je da obavlja svoje poslove i da izvršava posebne naloge utvrđene rešenjem.
XV REŠAVANJE SPOROVA U PRIMENI KOLEKTIVNOG UGOVORA
Sporna pitanja koja nastanu u primeni i izmenama i dopunama ovog kolektivnog ugovora, koja ne mogu da se reše sporazumno, rešavaju se pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova.
XVI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj ugovor se smatra zaključenim kada ga potpiše ovlašćeni predstavnik osnivača, ovlašćeni predstavnik reprezentativnog Sindikata i ovlašćeni predstavnik poslodavca.
Ovaj kolektivni ugovor se zaključuje na određeno vreme, na period od tri godine.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana, kolektivni ugovor prestaje da važi, ako se ugovorne strane drugačije ne sporazumeju, najkasnije 30 dana pre isteka važenja ovog kolektivnog ugovora.
Izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora vrše se na način i po postupku predviđenom za njegovo zaključivanje.
Svaki učesnik ovog kolektivnog ugovora može predložiti pokretanje postupka za izmene i dopune i ukoliko se svi učesnici saglase sa predlogom otpočinju pregovori u skladu sa zakonom.
Na osnovu prihvaćenog predloga zaključuju kolektivni ugovor o izmenama i dopunama ovog kolektivnog ugovora.
Svaki učesnik ovog kolektivnog ugovora može otkazati u pisanoj formi ovaj kolektivni ugovor ukoliko nastupe okolnosti koje onemogućavaju njegovu primenu.
U slučaju otkaza ovaj kolektivni ugovor se primenjuje 90 dana od dana podnošenja otkaza.
Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", s tim što se pravo na jubilarnu nagradu prema ovom kolektivnom ugovoru ostvaruje počev od 1. januara 2009. godine.
GRUPE POSLOVA SA NAJNIŽIM KOEFICIJENTIMA POSLOVA
Grupa |
Poslovi |
Najniži koeficijent |
I |
najjednostavniji rutinski poslovi za čije obavljanje je propisan I stepen stručne spreme, osnovna škola, bez drugih uslova: |
1 |
|
- spremačica / higijeničar |
|
|
- pomoćni radnik / fizički radnik |
|
II |
jednostavni rutinski poslovi za čije obavljanje je propisan I ili II stepen stručne spreme, osnovna škola, po pravilu bez drugih uslova: |
1,6 |
|
- kafe kuvarica |
|
|
- telefonista |
|
|
- administrativni radnik |
|
|
- daktilograf |
|
III |
manje složeni rutinski poslovi za čije obavljanje je propisan III ili IV stepen stručne spreme odgovarajuće vrste, po pravilu bez drugih uslova: |
1,7 |
|
- telefonista |
|
|
- radnik obezbeđenja |
|
|
- arhivar |
|
|
- kurir |
|
|
- domar |
|
IV |
srednje složeni rutinski poslovi za čije obavljanje je propisan III ili IV stepen stručne spreme odgovarajuće vrste i po potrebi, odgovarajuća posebna znanja ili uslovi, kao što su: |
1,8 |
|
- vozač |
|
|
- kurir - vozač |
|
|
- magacioner |
|
|
- birografičar |
|
|
- referent |
|
|
- poslovni sekretar |
|
V |
složeni rutinski poslovi za čije obavljanje je propisan IV ili V stepen stručne spreme odgovarajuće vrste, i po potrebi, odgovarajuća posebna znanja ili uslovi, kao što su: |
2,0 |
|
- samostalni referent |
|
|
- vozač |
|
VI |
manje složeni problemski poslovi za čije obavljanje je propisan VI stepen stručne spreme odgovarajuće vrste, i po potrebi, odgovarajuća posebna znanja ili uslovi, kao što su: |
2,1 |
|
- saradnik |
|
|
- samostalni saradnik |
|
VII |
manje složeni problemski poslovi za čije obavljanje je propisan VI stepen stručne spreme odgovarajuće vrste, i po potrebi, odgovarajuća posebna znanja ili uslovi, kao što je: |
2,5 |
|
- viši saradnik |
|
VIII |
srednje složeni problemski poslovi za čije obavljanje je propisan VII-1 stepen stručne spreme odgovarajuće vrste, i po potrebi, odgovarajuća posebna znanja ili uslovi, kao što su: |
2,8 |
|
- stručni saradnik (inženjer / ekonomista / pravnik) |
|
|
- samostalni stručni saradnik (inženjer / ekonomista / pravnik) |
|
|
- glavni stručni saradnik predsednika UO |
|
IX |
složeni problemski poslovi za čije obavljanje je propisan VII-1 stepen stručne spreme odgovarajuće vrste, i po potrebi, odgovarajuća posebna znanja ili uslovi i poslovi rukovođenja organizacionim celinama najnižeg nivoa, kao što su: |
3,0 |
|
- vodeći stručni saradnik (inženjer / ekonomista / pravnik) |
|
|
- prevodilac |
|
|
- inokorespodent |
|
|
- šef odeljenja |
|
X |
složeni problemski poslovi za čije obavljanje je propisan VII-1 stepen stručne spreme odgovarajuće vrste, i po potrebi, odgovarajuća posebna znanja ili uslovi i poslovi rukovođenja organizacionim celinama srednjeg nivoa, kao što su: |
3,5 |
|
- glavni stručni saradnik (inženjer / ekonomista / pravnik) |
|
|
- šef protokola |
|
|
- šef službe |
|
XI |
veoma složeni problemski poslovi za čije obavljanje je propisan VII-1 stepen stručne spreme odgovarajuće vrste, i po potrebi, odgovarajuća posebna znanja ili uslovi i poslovi rukovođenja organizacionim celinama višeg nivoa, koji nisu utvrđeni kao poslovi poslovodstva, kao što su: |
5,0 |
|
- savetnik u direkciji |
|
|
- direktor projekta |
|
|
- direktor sektora u direkciji |
|
XII |
najsloženiji problemski poslovi za čije obavljanje je propisan VII-1 stepen stručne spreme odgovarajuće vrste, i po potrebi, odgovarajuća posebna znanja ili uslovi i poslovi rukovođenja organizacionim celinama najvišeg nivoa, koji nisu utvrđeni kao poslovi poslovodstva, kao što su: |
6,0 |
|
- savetnik generalnog direktora |
|
|
- šef kabineta generalnog direktora |
|