PRAVILNIK

O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU ZA STICANJE OBRAZOVANJA U DVOGODIŠNJEM TRAJANJU U STRUČNOJ ŠKOLI ZA PODRUČJE RADA MAŠINSTVO I OBRADA METALA

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 14/93)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan za zajedničke opšteobrazovne predmete za obrazovne profile u dvogodišnjem obrazovanju, kao i nastavni plan i program stručnih predmeta za obrazovne profile u dvodogodišnjem obrazovanju u području rada Mašinstvo i obrada metala.

Planovi i programi iz stava 1. ovog člana sastavni su deo ovog pravilnika.

Član 2

Nastavnim planom utvrđeni su nastavni predmeti, dodatni i dopunski rad, praksa i praktični rad, pripremni i društveno korisni rad, fakultativni nastavni predmeti i fakultativne vannastavne aktivnosti.

Član 3

Stupanjem na snagu ovog pravilnika primenjuje se plan za zajedničke opšteobrazovne predmete u području rada MAŠINSTVO i OBRADA METALA utvrđen ovim pravilnikom.

Član 4

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

 

NASTAVNI PLAN I PROGRAM
ZA STICANJE OBRAZOVANJA U DVOGODIŠNJEM TRAJANJU U STRUČNOJ ŠKOLI ZA PODRUČJE RADA MAŠINSTVO I OBRADA METALA

 

OBRAZOVNI PROFILI

 

Grupa: MAŠINSTVO I OBRADA METALA

1. Elektrozavarivač (zanimanja: elektrozavarivač, univerzalni zavarivač, lemilac).

2. Zavarivač-rezač gasom (zanimanja: zavarivač-rezač gasom, univerzalni zavarivač, lemilac).

3. Kovač-preser (zanimanje: univerzalni kovač-preser).

4. Oštrač alata (zanimanje: oštrač alata).

NASTAVNI PLAN ZA DVOGODIŠNJU STRUČNU ŠKOLU

 

Obrazovni profil: ELEKTROZAVARIVAČ: ZAVARIVAČ I REZAČ GASOM; KOVAČ METALOPRESER; OŠTRAČ ALATA

 

Nastavni predmet

I razred

II razred

Ukupno

raz. čas. nast.

blok

raz. čas. nast.

blok

raz. čas. nast.

blok

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

T

V

T

V

T

V

T

V

T

V

T

V

1.

Srpski jezik i književnost
________ jezik i književnost*

2

 

76

 

 

2

 

70

 

 

4

 

146

 

 

2.

Srpski jezik*

2*

 

76

 

 

2*

 

70

 

 

4*

 

146

 

 

3.

Uređenje društva

-

 

 

 

 

2

 

70

 

 

2

 

70

 

 

4.

Fizičko vaspitanje

2

 

76

 

 

2

 

70

 

 

4

 

146

 

 

5.

Matematika

2

 

76

 

 

2

 

70

 

 

4

 

146

 

 

6.

Zaštita životne sredine

1

 

38

 

 

-

 

 

 

 

1

 

38

 

 

7.

Mehanika

7

 

76

 

 

-

 

 

 

 

2

 

76

 

 

8.

Tehničko crtanje

2

 

76

 

 

-

 

 

 

 

2

 

76

 

 

9.

Osnove mašinstva

2

 

76

 

 

-

 

 

 

 

2

 

76

 

 

10.

Tehnički materijali sa osnovama elektrotehnike

2

 

76

 

 

-

 

 

 

 

2

 

76

 

 

11.

Tehnologija obrade sa tehničkom kontrolom

2

 

76

 

 

2

 

70

 

 

4

 

146

 

 

12.

Organizacija rada sa zaštitom na radu

-

 

 

 

 

2

 

70

 

 

2

 

70

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Tehnologija rada

2

 

76

 

 

2

 

70

 

 

4

 

146

 

 

Praktična nastava

 

12

 

456

 

 

19

 

665

 

 

31

 

1121

 

Ukupno:

19

12

722

456

 

14

19

490

665

 

33

31

1212

1121

 

Ukupno:

31

1178

 

33

1155

 

64

2333

 

Napomena: *) Za učenike koji nastavu slušaju na jednom od jezika narodnosti.

II.

OSTALI OBAVEZNI OBLICI
OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

I razred

II razred

UKUPNO

godišnje

godišnje

godišnje

1.

Praksa i praktični rad

Prema zahtevima područja rada

2.

Dodatni rad

do 60 časova

do 60 časova

do 120 časova

3.

Društveno-korisni rad*

2 radna dana

2 radna dana

4 radna dana

4.

Pripremni i dopunski rad*

do 60 časova

do 60 časova

do 120 časova

Napomena: Ako se u toku godine ukaže potreba za njim.

 

III.

FAKULTATIVNE AKTIVNOSTI

I razred

II razred

UKUPNO

ned.

godišnje

ned.

godišnje

ned.

godišnje

 

1.

Fakultativni nastavni predmet

 

 

 

 

 

 

 

 

1.1.

Jezik drugog naroda ili narodnosti sa elementima nacionalne kulture

2

76

2

70

4

146

 

 

1.2.

Drugi predmeti

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2.

Fakultativne vannastavne aktivnosti

 

 

 

 

 

 

 

 

2.1.

Ekskurzije

do 5 dana

do 5 dana

do 10 dana

 

 

2.2.

Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika

30-60 časova

30-60 časova

60-120 časova

 

 

2.3.

Društvene aktivnosti - zajednica učenika učeničke zadruge

15-30 časova

15-30 časova

30-60 časova

 

 

2.4.

Hor

140 časova godišnje

 

 

2.5.

Kulturna i javna delatnost škole

2 radna dana

 

OSTVARIVANJE NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA

 

Radne nedelje u dvogodišnjem obrazovanju

Razred

Razredno časovna nastava

Praktična nastava u bloku

Obavezne i fakultativne vannastavne aktivnosti

Ostali radni dani

Ukupno radnih nedelja

Prvi

38 nedelja

-

1 nedelja

 

3

Drugi

35 nedelja

-

2 nedelje

2* nedelje

39

2* - nedelje planirane su za sprovođenje završnih ispita.

Sadržaje programa zajedničkih predmeta za obrazovne profile u dvogodišnjem obrazovanju koji su objavljeni u "Službenom glasniku RS - Prosvetnom glasniku", broj 17/93, škola ostvaruje prema utvrđenom broju časova u nastavnom planu za obrazovne profile područja rada Mašinstvo i obrada metala.

Podela odeljenja na grupe

Pri realizaciji nastavnih sadržaja programa praktične nastave za obrazovne profile: elektrozavarivač, zavarivač i rezač gasom, kovač-melatopreser i oštrač alata, odeljenje se deli na tri grupe uz uslov da više od dva učenika ne budu na jednom radnom mestu.

NASTAVNI PROGRAM

 

MATEMATIKA

Cilj i zadaci

Cilj nastave matematike je sticanje matematičkih znanja i umenja neophodnih za razumevanje zakonitosti u prirodi i društvu, za primenu u svakodnevnom životu, tehničkoj praksi i drugim oblastima.

Doprinos razvijanju mentalnih sposobnosti učenika.

Zadaci nastave matematike:

- sticanje konkretnih matematičkih znanja koja su potrebna za razumevanje kvantitativnih i prostornih odnosa, a posebno za primenu u praksi (oblast mašinstva);

- doprinos radnom i politehničkom obrazovanju;

- razvijanju logičkog mišljenja;

- doprinos izgrađivanju pozitivnih osobina ličnosti (upornost, sistematičnost, urednost, tačnost, odgovornost, smisao za samostalan rad, kritičnost i sl.);

- razvijanju pozitivnih stavova i motiva prema izabranom obrazovnom profilu i odgovarajućim zanimanjima.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 76 časova godišnje)

BROJEVI (6)

Pregled brojeva (od prirodnih do realnih); osnovne računske operacije i njihova svojstva. Približne vrednosti brojeva (greška, granice greške, zaokrugljivanje brojeva). Upotreba kalkulatora.

PROPORCIONALNOST VELIČINA (11)

Razmera i proporcija, upravna i obrnuta proporcionalnost; primene (srazmerni račun, pravilo trajno; račun podele, račun mešanja; procentni i primene). Tablice i dijagrami (prikaz raznih podataka).

RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI (10)

Polinomi i operacije s njima. Rastavljanje polinoma na činioce.

Operacije sa racionalnim algebarskim izrazima (algebarski razlomci).

RAVNE GEOMETRIJSKE FIGURE (18)

Uvod u geometriju (tačka, prava, ravan; njihovi odnosi; duž, ugao).

Podudarnost ravnih figura. Podudarnost trouglova, primena kod četvorouglova i kruga. Osnovni konstruktivni zadaci.

Simetrija (osna i centralna). Osnovno o vektorima.

Proporcionalnost duži. Talesova teorema i njene primene. Sličnost figura; sličnost trouglova. Primena sličnosti na pravougli trougao; Pitagorina teorema i njene primene.

Površine ravnih figura (četvorougla i trougla, mnogougla i kruga).

TRIGONOMETRIJA PRAVOUGLOG TROUGLA (8)

Trigonometrijske funkcije oštrog ugla. Vrednosti trigonometrijskih funkcija nekih uglova (30°, 45°, 60°).

Osnovne trigonometrijske identičnosti.

Tablice vrednosti trigonometrijskih funkcija; upotreba džepnog kalkulatora.

Rešavanje pravouglog trougla.

LINEARNE JEDNAČINE, NEJEDNAČINE I FUNKCIJE (15)

Linearne jednačine sa jednom nepoznatom; jednačine koje se svode na linearne (nepoznata u imeniocu).

Linearna funkcija i njen grafik. Crtanje i čitanje raznih grafikona.

Sistem od dve linearne jednačine sa dve nepoznate.

Linearne nejednačine sa jednom nepoznatom. Jednostavniji sistemi linearnih nejednačina (sa jednom nepoznatom); nejednačine oblika: (ax+ß) (cx+d) 0,

ax+ß 

<
>

0.

cx+d

PISMENI ZADACI (8)

Četiri jednočasovna pismena zadatka sa ispravkama.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

STEPENOVANJE I KORENOVANJE (10)

Stepen čiji je izložilac ceo broj. Funkcija y=xn (nЄN i n≤4) i njen grafik.

Koren; stepen čiji je izložilac racionalan broj.

Operacije sa stepenima i korenima.

Eksponencijalna funkcija i njen grafik.

TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE (12)

Uopštenje pojma ugla; radijan.

Trigonometrijske funkcije ma kog ugla, svođenje na prvi kvadrant, periodičnost.

Osnovne trigonometrijske identičnosti.

Grafici i osobine osnovnih trigonometrijskih funkcija.

Adicione teoreme (bez dokaza) i neke njihove posledice.

Jednostavnije trigonometrijske jednačine.

Sinusna i kosinusna teorema i njihova primena (rešavanje trougla).

KVADRATNA JEDNAČINA, NEJEDNAČINA I FUNKCIJA (15)

Kvadratna jednačina sa jednom nepoznatom; priroda rešenja kvadratne jednačine.

Vijetove formule i njihove jednostavnije primene; rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce.

Jednačine koje se svode na kvadratne.

Kvadratna funkcija i njen grafik, ekstremna vrednost.

Prostije kvadratne nejednačine.

Sistem od jedne linearne i jedne kvadratne jednačine sa dve nepoznate.

POLIEDRI (13)

Diedar, rogalj; poliedar.

Prizma i piramida; ravni preseci prizme i piramide.

Površina i zapremina poliedra (prizme, piramide i zarubljene piramide).

OBRTNA TELA (12)

Cilindrična i konusna površ; obrtna površ.

Prav valjak, kupa i zarubljena kupa.

Površina i zapremina pravog kružnog valjka, kupe i zarubljene kupe.

Lopta; preseci lopte. Površina i zapremina lopte i njenih delova.

PISMENI ZADACI (8)

Četiri jednočasovna pismena zadatka sa ispravkama.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Pridržavajući se opštih zahteva u pogledu organizacije nastave i realizacije programa matematike, izloženih Uputstvu za primenu programa matematike za stručne škole ("Službeni glasnik Republike Srbije - Prosvetni glasnik", broj 4/91), pri realizaciji ovog programa (s obzirom na predznanja i opredeljenja ovih učenika), treba posebno uvažiti i ove zahteve:

- izlagati samo suštinska pitanja na što kraći način;

- izbegavati obimna dokazivanja i izvođenja formula;

- što više se služiti crtežima, skicama i očiglednim sredstvima;

- izbegavati složene zadatke.

Prilikom obrade pojedinih tema treba posebno obratiti pažnju na sledeće:

- dobro uvežbati operacije sa realnim brojevima (uz korišćenje kalkulatora), navikavajući učenike da vrše procenu i kontrolu rezultata;

- izračunavanja u vezi sa procentima svoditi na operacije sa razlomcima (posebno decimalnim), izbegavajući formule tzv. procentnog računa;

- prilikom obrade ravnih figura, pored izračunavanja površina trouglova i četvorouglova, obratiti pažnju i na izračunavanja površina mnogouglova (posebno pravilnih), kruga i njegovih delova;

- kod operacija sa algebarskim razlomcima uzimati samo ne mnogo složene primere, a kod jednačina težište treba da bude na njihovoj primeni (primeri iz prakse);

- obrađujući temu o kvadratnim jednačinama, uzimati samo jednostavne primere u vezi sa diskusijom o prirodi rešenja kvadratne jednačine i primenama Vijetovih pravila;

- obraditi samo osnovne primene sinusne i kosinusne teoreme (od trougla, mnogougla i kruga);

- u temama o poliedrima i obrtnim telima uzimati samo praktične i ne mnogo složene zadatke izračunavanja površina i zapremina konkretnih modela geometrijskih tela i predmeta iz prakse (uključujući i primere kada unapred nisu dati neophodni podaci, već se moraju dobiti merenjima).

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Cilj i zadaci

Cilj nastave predmeta zaštite životne sredine je sticanje novih i produbljivanje znanja iz zaštite životne sredine, kao važne društvene discipline, radi tumačenja pojava u prirodi i životnih pitanja u ponašanju ljudi u odnosu na prirodu. Stečena znanja iz ove oblasti neophodno je primenjivati u svakodnevnom životu i rasuđivanje odnosa zaštite životne sredine i življenja.

Zadaci nastave predmeta zaštite životne sredine su:

- sticanje znanja o metodama i postupcima svakodnevnog ponašanja i uticanja na poboljšanju zaštite životne sredine;

- sticanje znanja kako se utiče na zaštitu životne sredine od najosnovnijih zagađivača (opušaka, raznih otpadaka hartije, hrane i dr., što čovek svakodnevno koristi);

- sticanje znanja kako poboljšati uslove življenja, u stanu, na ulici, radnom mestu i svuda gde se život odvija;

- razvijanje logičnog mišljenja i rasuđivanja kao i sistematičnosti u poboljšanju zaštite životne sredine;

- osposobljavanje za dalja saznanja iz ove oblasti i pomoći drugima da se uključe u očuvanju zdrave životne sredine.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(1 čas nedeljno, 38 časova godišnje)

UVOD (1)

Pojam radne i životne sredine i potrebe za njenim očuvanjem.

Pravna regulativa očuvanja ove sredine.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE BIOSFERE (7)

Šta je biosfera (sav živi svet na zemlji koji nas okružuje).

Značaj biljaka i životinja za čoveka. Kako biljke stvaraju organska jedinjenja i zbog čega je to značajno za živa bića.

Zagađivanje, izvori i vrste zagađivača.

Izvori zagađivanja (đubre, fabrički dimnjaci, kolektori kanalizacije itd.). Veštački izvori zagađivanja. Prirodne zagađujuće materije.

Uticaj zagađene vode na živi organizam.

Izumiranje biljnog i životinjskog sveta koji živi u vodi. Pojava različitih zaraznih oboljenja kod čoveka izazvana zagađenom vodom.

Ukazati primerima na ponašanje učenika.

ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA ZEMLJIŠTA (3)

Zagađivanje zemljišta otpacima (uginule životinje, šljaka, stajsko đubre i nesagorivi otpaci), i hemijskim supstancama (nafta, deterdženti, motorno ulje itd.).

Zaštita zemljišta od zagađenja.

Posledice za čoveka (deponije sa otpadnim materijama, neplodnost zemlje). Sprečiti odbacivanje materija i hemikalija sem na za to predviđenim mestima.

ZVUČNO ZAGAĐENJE I ZAŠTITA (2)

Buka deluje razdražujuće i štetno po organizam. Zvuk od 140 dB izaziva bol, a preko 140 dB može doći do pucanja bubne opne.

Izvori buke su: saobraćaj, industrijska postrojenja itd.

ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA ŽIVOTNIH NAMIRNICA (6)

Treba objasniti razliku između hrane i namirnica. Kako namirnice mogu pod izvesnim uslovima da budu štetne po zdravlje ljudi.

Kako se zagađuju namirnice.

U zagađenoj životnoj sredini nastaju zagađene životne namirnice koji čovek koristi za svoje potrebe. Razna hemijska sredstva (pesticidi, herbicidi i đubrivo) se ugrađuju u hranu i zagađuju je.

Proces pripreme u domaćinstvima takođe može dovesti do zagađivanja namirnica.

Kako zaštititi životne namirnice.

Smanjivanjem hemikalija u procesima proizvodnje, pravilan transport i higijena u prodavnici i domaćinstvu.

Uticaj čoveka na biosferu.

Kako čovek pozitivno utiče (isušivanje močvara; uništavanje komarcima; ratarstvo i opšta higijena) i negativno delovanje ljudi na prirodu i ostale ljude.

Ukazati primerima na ponašanje učenika.

ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA VAZDUHA (5)

Prirodno zagađivanje.

Vazduh pored gasova sadrži i čestice prašine, čađ, vulkanski pepeo bakterije itd. Prirodni zagađivači nastaju usled aktivnosti živih bića (metan nastaje u močvarama i rudnicima, ugljen dioksid u procesu disanja, azot kao posledica izlučivanja itd.).

Veštačko zagađivanje vazduha.

Nastanak smoga kao posledice sagorevanja (toplane, domaćinstva, automobili itd.).

Zaštita vazduha od zagađivanja.

Upotreba filtera, obuka radnika za određene mere zaštite, upotreba bezolovnog benzina itd.

Kako zagađen vazduh deluje na živa bića.

Uništavanje biljnog i životinjskog sveta u pojedinim oblastima.

Pojava različitih oboljenja disajnih organa kod čoveka koja mogu imati trajne posledice.

Ukazati primerima na potrebno ponašanje učenika.

ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA VODE (5)

Prirodno zagađivanje (mešanje vode, zagađivanje vode usled zagađenog vazduha itd.).

Veštačko zagađivanje vode (kanalizacija, otpaci i otpadne vode).

Zaštita vode od zagađivanja.

Sprečavanje mešanja vode sa otrovnim materijama, uvođenje oštrih kazni protiv onih koji zagađuju vodu.

ŠTETNO DELOVANJE RAZNIH ZAGAĐIVAČA (3)

Različite vrste zagađivača deluju tako što izazivaju različite posledice kod živih bića: smrtnost organizama usled trovanja, različita oboljenja sa posledicama na potomstvo itd.

EKOLOŠKE MERE ZAŠTITE (2)

Pošumljavanje terena, zaštita biljaka i životinja, suzbijanje štetočina itd.

Edukacija stanovništva u vezi posledica zagađivanja na njih i njihove potomke.

EKOCID I GENOCID (2)

Uticajem čoveka na prirodu došlo je do promene i poremećaja pa i do nasilnog uništenja brojnih populacija pa čak i vrsta.

Sinteza ponašanja učenika u cilju očuvanja životne i radne okoline.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Predmet zaštite životne sredine ima zajednički naziv i programski sadržaj za sva zanimanja mašinske struke u dvogodišnjem trajanju.

Na samom početku treba napomenuti da se realizacija zaštite životne sredine mora da odvija tako što će se pored teorijskih znanja praktično ukazivati na određene zagađivače životne sredine za šta je u programu predviđen određen broj časova.

Izučavajući ovaj predmet, učenik treba da upozna osnovne zagađivače životne sredine i da nauči da ih smanjuje.

U ukupnom nastavnom planu i programu ovaj predmet predstavlja nadgradnju stručnim predmetima, a koji su u vezi sa izučavanjem određenih procesa zagađivanja životne sredine na to treba ukazati.

Bilo da se radi o tehnološkim ili drugim zagađivačima sadržaje programa treba izlagati i tumačiti uz što veće prilagođavanje konkretnim i praktičnim uslovima i mogućnostima škole i njenog okruženja. Treba obići karakteristične izvore zagađivača životne sredine.

Na izabranim primerima učenicima treba omogućiti da upoznaju osnovne elemente zagađivača i način njihovog otklanjanja.

Na primeru zagađivanja životnog prostora od ulice, stana, radnog mesta, preduzeća, pokazati šta to znači za zdravlje čoveka i njegovo potomstvo.

Posvetiti posebnu pažnju zagađivačima koji ostavljaju posledice na buduća pokolenja.

MEHANIKA

Cilj i zadaci

Cilj nastave predmeta mehanika, koji sadrži elemente statike, otpornosti materijala, kinematike i dinamike je sticanje novih pojmova i produbljavanje znanja koja su već stečena u fizici kao osnove tehničkog obrazovanja radi tumačenja zakonitosti u prirodi i njihove primene u tehničkoj praksi kao i u svakodnevnom životu. Pored toga ova znanja treba da posluže kao osnova za savladavanje i razumevanje drugih stručnih predmeta.

Zadaci nastave mehanike su:

- sticanje znanja o metodama i postupcima rešavanja problema u tehnici;

- sticanje znanja o silama i njihovom dejstvu na kruta tela kao i ostalim delovima statike;

- sticanje znanja o naprezanju tela i osnovnim problemima otpornosti materijala;

- sticanje osnovnih znanja iz dinamike rada primene u drugim predmetima;

- razvijanje logičkog mišljenja i rasuđivanja i sistematičnosti u radu.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 76 časova godišnje)

UVOD (2)

Zadatak i podela mehanike. Čvrsto i kruto telo. Pojam kretanja.

STATIKA (23)

Pojam sile, prvi i treći Njutnov zakon. Aksiome statike. Slaganje sila. Razlaganje sile u komponente.

Obrtno dejstvo sila. Spreg sila. Moment sile. Sistemi sila. Rezultata. Uslovi ravnoteže. Primena uslova ravnoteže na određivanje reakcija veza kod poluge i grednog nosača opterećenih sistemom paralelnih sila. Trenje klizanja i otpor pri kotrljanju. Težište tela.

OTPORNOST MATERIJALA (30)

Deformacija tela pod dejstvom sile. Cilj, zadaci i principi otpornosti materijala. Mehaničke osobine materijala. Vrste naprezanja. Aksijalno naprezanje. Smicanje i površinski pritisak. Momenti inercije i otporni momenti. Usvajanje štapova kružnog preseka. Momenti uvijanja i poprečne sile kod grednih nosača opterećeni koncentrisanim silama. Savijanje. Izvijanje.

KINEMATIKA (11)

Položaj tačke u prostoru, sistem referencije. Putanja, put, brzina, ubrzanje. Jednoliko pravolinijsko translatorno kretanje. Jednoliko kružno kretanje.

DINAMIKA (12)

Drugi Njutnov zakon. Masa i težina. Količina kretanja. Rad i snaga. Mehanička energija. Pravolinijsko jednoliko promenljivo translatorno kretanje. Obrtanje oko nepomične ose. Mehanizam za prenos obrtanja.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Pri realizaciji ovog programa s obzirom na predznanje i opterećenje učenika treba se držati sledećih opštih principa:

- izlagati samo suštinu materije na najkraći mogući način;

- izbegavati obimna i necelishodna matematička izvođenja obrazaca i dokazivanja;

- služiti se što više crtežima, skicama i drugim očiglednim sredstvima;

- ne treba koristiti složene i teške zadatke;

- uputiti učenika u korišćenje priručnika, tablica i gotovih obrazaca.

Pri obradi pojedinih tema obratiti pažnju na sledeće:

Prilikom obrade teorema o spregovima i momentu sile potrebno je jednostavno objašnjenje bez egzaktnih matematičkih dokaza. Kada se govori o rezultatima sistema sila potrebno je objasniti opšte metode za određivanje rezultata ne ulazeći kroz primere u detalje sračunavanja rezultata.

Obrađujući temu težište tela potrebno je koristiti najjednostavnije primere složenih površina.

Realizujući gradivo otpornosti materijala obratiti pažnju na principe na kojima se zasniva otpornost materijala kao što su male deformacije (Hukov zakon), ravni preseci, relativna krutost, nezavisnost dejstva sila itd.

U metodskim jedinicama koje obrađuju smicanje i površinski pritisak vežbati proračun najprostijih zakovanih sastava.

Nije potrebno izvoditi obrasce za momente inercije. Treba uputiti učenike na korišćenje tablica i gotovih obrazaca.

Proračun savijanja kod grednih nosača treba ilustrovati primerima grede koja je opterećena samo koncentrisanim silama ili neprekidnim opterećenjem po celom rasponu.

Pri obradi izvijanja objasniti elementarne pojmove ne upuštajući se u izradu zadataka.

U dinamici obraditi predviđenja elementarne kretanja kroz najjednostavnije zadatke.

Sve zadatke vezivati za primere iz prakse.

TEHNIČKO CRTANJE

Cilj i zadaci

Cilj nastave predmeta tehničko crtanje je sticanje znanja o osnovnim principima i pravilima koji se primenjuju u tehničkom crtanju radi sporazumevanja između stvaraoca i korisnika tehničkog crteža.

Zadaci nastave predmeta tehničko crtanje su:

- osposobljavanje učenika za shvatanje prostorne predstave elemenata mašina i postrojenja;

- osposobljavanje učenika za tehničko komuniciranje u procesu proizvodnje i čitanje tehničke dokumentacije;

- razvijanje osećaja za preciznost, urednost, ekonomičnost, estetsku vrednost i odgovornost u procesu proizvodnje.

SADRŽAJ PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 76 časova godišnje)

UVOD (3)

Upoznavanje učenika sa nastavnim planom i programom, literaturom i obavezama. Cilj i zadaci nastave tehničkog crtanja. Materijal i pribor. Rukovanje priborom i njihovo održavanje.

STANDARDI U TEHNIČKOM CRTANJU (5)

Donošenje standarda, vrste i njihovo označavanje. Primena standarda. Tehnički crteži. Formati crteža. Razmera crteža. Linije i njihova primena. Tehničko pismo. Zaglavlje i sastavnica materijala. I grafički rad (2) Formati crteža sa zaglavljem.

OSNOVNE GEOMETRIJSKE KONSTRUKCIJE (8)

Duž i prava. Simetrala duži, deljenje duži na jednak broj delova.

Položaj dve prave.

Konstrukcija uglova od 30, 45, 60, 90°.

Kružnica. Tangenta kružnice. Spajanje prave i kružnice. Spajanje dve kružnice.

Konstrukcija pravilnih mnogouglova.

Konstrukcija krivih linija. Elipsa. Kubna parabola. Arhimedova spirala. Evolventa. Sinusoida.

II grafički rad (2) Konstrukcija pravilnih mnogouglova i krivih linija.

OSNOVE NACRTNE GEOMETRIJE (15)

Uvod u nacrtnu geometriju. Kvadranti i oktanti. Projiciranje duži na projekcijske ravni. Opšti i specijalni položaji duži. Projiciranje geometrijskih slika na projekcijske ravni. Opšti i specijalni položaji geometrijske slike. Položaji ravni i tragovi ravni. Obaranje ravni. Projiciranje geometrijskih tela i njihova mreža. Ravni preseci geometrijskih tela.

Pojam i vrste aksonometrije.

III grafički rad (2) Projiciranje geometrijskog tela i njegova mreža.

PRAVILA TEHNIČKOG CRTANJA (8)

Pogledi i raspored izgleda pri ortogonalnom projiciranju. Primeri projiciranja modela. Kotiranje, opšti pojmovi i vrste. Primeri kotiranja raznih površina i oblika. Preseci, opšti pojmovi. Vrste preseka i primena. Prekidi i skraćenja. Posebni i delimični pogledi i izgledi.

TOLERANCIJE DUŽINSKIH MERA (2)

Označavanje tolerisanih mera na crtežu. Naleganja i njihovo označavanje na crtežu.

POVRŠINSKA OBRADA I ZAŠTITA (2)

Označavanje kvaliteta obrađenih površina, osnovni parametri. Pravila postavljanja oznaka površinske obrade.

Vrste površinske zaštite i njihovo označavanje na crtežima.

CRTANJE MAŠINSKIH ELEMENATA (10)

Crtanje zakovičnih spojeva i zakovica. Crtanje zavarenih spojeva.

Crtanje spojeva klinovima i žlebnih spojeva. Crtanje vijčanih spojeva.

Crtanje spojeva oprugama. Crtanje zupčanika i zupčanih parova.

Crtanje remenica i remenih parova. Crtanje lančanika i lančanih parova.

Crtanje elemenata vodovodne mreže.

IV grafički rad (3) Crtanje mašinskih elemenata.

SKICIRANJE (2)

Faze skiciranja. Primeri skiciranja mašinskih delova.

V grafički rad (3) Skiciranje mašinskih delova.

CRTEŽI SKLOPA I DETALJA (4)

Izrada crteža sklopa. Razrada crteža sklopa na crteže detalja.

Čitanje crteža sklopa i crteža detalja.

KOMPJUTERSKA GRAFIKA (1)

Opšti pojmovi i primena kompjuterske grafike u mašinskom tehničkom crtanju.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Program predmeta Tehničko crtanje koncipiran je prema cilju i zadacima ovoga predmeta za dvogodišnje školovanje učenika iz područja rada Mašinstvo i obrada metala.

U uvodnom delu istaći značaj izučavanja programa Tehničkog crtanja, kao tehničkog jezika sporazumevanja. Učenici treba da osete svrhu izučavanja ovoga programa. To se postiže u početku nastave, ako se učenicima pokaže uzorak mašinskog dela, a zatim tehnički crtež toga dela. Čitanje crteža mogu obaviti samo tehnički školovani ljudi.

Program je postavljen tako da učenici na početku izučavaju materijale i pribor koji se koriste u tehničkom crtanju, zatim da ih racionalno koriste i održavaju u cilju pravilnog crtanja i povećanja veka trajanja. Izučavaju osnovna pravila i zakonitosti koji se primenjuju u tehničkom crtanju. Izučavaju se i odabrana poglavlja iz nacrtne geometrije u obimu koji je potreban za uspešno savlađivanje programa tehničkog crtanja.

Povezanost nastave sa drugim predmetima (matematikom, mehanikom, tehnologijom obrazovnog profila i praktičnom nastavom) je neophodan uslov za uspešno realizovanje njihovih sadržaja, pošto znanja usvojena iz jednog predmeta koriste neposredno u nastavi drugih predmeta. Posebno je značajno da se u praktičnoj nastavi korišćenje tehničkih crteža bazira na znanjima tehničkog crtanja. Naročito je potrebno ostvariti stalnu korelaciju nastave ova dva predmeta.

U toku školske godine program predviđa izradu V grafičkih radova.

Radovi se rade u školi na redovnim časovima nastave i treba ih shvatiti kao samostalno uvežbavanje izučavanog programa.

Oblasti iz kojih je predviđena izrada grafičkih radova date su u programu, a sam sadržaj određuje nastavnik za svakog učenika posebno.

Grafički radovi rade se na hartiji, pripremljenog formata crteža A3 i A4.

Rad u olovci.

Distribucijom godišnjeg fonda časova nisu predviđeni posebni časovi za proveru znanja i ocenjivanje. To podrazumeva stalno nastavnikovo praćenje rada učenika, ocenjivanje raznih faza rada učenika, a naročito individualni rad grafičkih radova. Predviđena su po dva časa na kraju prvog i drugog polugodišta za svođenje celokupnog rada učenika.

OSNOVI MAŠINSTVA

Cilj i zadaci

Cilj nastave predmeta Osnovi mašinstva je sticanje opštih znanja o karakteristikama i primeni elemenata, mašina i uređaja koje se koriste u metaloprerađivačkoj industriji radi boljeg razumevanja procesa proizvodnje.

Zadaci nastave predmeta Osnovi mašinstva su:

- upoznavanje učenika sa mašinskim elementima koji se koriste kod mašina i uređaja u proizvodnom procesu;

- upoznavanje učenika sa mašinama i uređajima za opsluživanje u proizvodnom procesu;

- upoznavanje učenika sa funkcijom skladišta i zaštite robe i materijala;

- upoznavanje učenika sa zahtevima za održavanje postrojenja.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 76 časova godišnje)

1. OSNOVI MAŠINSKIH ELEMENATA (27)

1.1. OPŠTI POJMOVI (8)

Mašinski deo, mašinski sklop, mašinska grupa. Zahtevi konstruisanja i eksploatacije. Osnovna opterećenja i naprezanja. Vrste opterećenja. Naprezanje, naponi i deformacije mašinskih elemenata. Mehaničke karakteristike mašinskih materijala. Stepen sigurnosti i dozvoljeni napon. Tolerancije i naleganja.

1.2. ELEMENTI ZA VEZU (5)

Zakovice, klinovi i čivije, navojni spojevi. Osnovni pokazatelji za primenu.

OPRUGE (2)

Elementi za kružno kretanje (5)

Osovine, osovinice, vratila, ležišta, spojnice. Osnovni pokazatelji za primenu.

1.3. PRENOSNICI (4)

Prenos trenjem. Kaišni prenos. Varijatori i dr. Prenos zupčanicima. Prenos lancem. Osnovni pokazatelji za primenu.

1.4. CEVI I CEVNI ELEMENTI (3)

Čelične cevi. Ventili i slavine. Zaptivanje. Osnovni pokazatelji za primenu.

2. MAŠINE I UREĐAJI (45)

2.1. POGONSKE MAŠINE (14)

2.1. TOPLOTNE MAŠINE I UREĐAJI (14)

2.1.1. MOTORI SUS (10)

Osnovni principi konstrukcije i rada Oto-motora; postupak rada, Oto-motor, stepen kompresije, oktanski broj i tehnički uslovi goriva, četvorotaktni Oto-motor, dvotaktni Oto-motor, indikatorski dijagram.

Osnovni delovi i mehanizmi Oto-motora: pokretni i nepokretni delovi, razvodni mehanizmi.

2.1.2. GASNI MOTORI: KONSTRUKCIJA I RAD

Osnovni principi rada i konstrukcija dizel-motora: postupak rada, goriva, četvorotaktni i dvotaktni dizel-motori, poludizel-motori, snaga motora.

2.1.3. UREĐAJI NA MOTORIMA SUS: uređaj za gorivo i smešu (karburator i ubrizgavanje goriva), instalacije za gorivo, regulator snage, uređaji za paljenje, uređaj za podmazivanje, uređaj za hlađenje. Usisni i izduvni uređaji, uređaj za pokretanje motora.

2.1.4. PRENOSNICI I MEHANIZMI (2)

Prenosni mehanizam - transmisija: spojnice, menjač brzina, kardanski prenos, pogonski most, točkovi i pneumatici.

Upravljački uređaj. Kočioni uređaj.

Ostali sklopovi na vozilima: ram i sanduk, vešanje, merno-kontrolni instrumenti, grejanje i klimatizacija i dr.

2.1.5. ELEKTRIČNE MAŠINE ZA OPSLUŽIVANJE (2)

Elektrogeneratori, elektromotori, transformatori, ispravljači.

2.2. RADNE MAŠINE (31)

2.2.1. KLIMATIZACIJA (2)

Kompresori i kompresorski uređaji. Ventilatori i pumpe. Sistemi za razvoj fluida.

2.2.2. MAŠINE ALATKE (10)

Strugovi, bušilice, rendisaljke, glodalice, brusilice i oštrilice. Numeričko upravljanje mašine. Prese i mašine za obradu lima. Zavarivanje i prateći uređaji.

2.2.3. MAŠINE I UREĐAJI UNUTRAŠNJEG PROCESNOG TRANSPORTA (19)

2.2.3.1. MEHANIZOVANI PRETOVAR (3)

Pojam unutrašnjeg transporta. Mesta pretovarnih manipulacija. Osnovni zahtevi pretovara. Podela transportnih mašina za dizanje i prenošenje. Osnovni tehnički pokazatelji (tehnički kapacitet, eksploatacioni kapacitet i dr.). Ručni pretovar.

2.2.3.2. DIZALICE (6)

Karakteristike dizalica. Dizalice koje stoje ispod tereta. Dizalice o koje se veša teret. Liftovi i podizači.

Organi za vešanje i hvatanje komadnih i rastresitih tereta.

2.2.3.3. KRANOVI (2)

Karakteristike kranova. Okretni, mosni, mosno-ramni, kombinovani i ostali kranovi.

2.2.3.4. PRENOSNICE (8)

Karakteristike prenosnica. Prenosnice sa slobodnim kretanjem. Industrijske šinske prenosnice. Transporteri. Elavatori. Pneumatski transport.

3. SKLADIŠTENJE I ZAŠTITA (2)

Pojam uloga i zadatak skladišta. Zaštita robe. Pakovanje i ambalažiranje. Paletizacija i kontejneri.

4. ODRŽAVANJE POSTROJENJA (2)

Osnove o održavanju: habanje, čišćenje, pranje, podmazivanje.

Pregledi i vrste pregleda. Dokumentacija održavanja.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji predmeta Osnovi mašinstva treba značajno da prošire tehnička znanja učenika koja su potrebna za uspešno uključivanje u proces rada i proizvodnje.

Za ostvarivanje ovog programa primena didaktičkog materijala je od velikog značaja. Teorijske osnove, principi rada i zakonitosti na kojima se zasniva funkcija u primeni i eksploataciji materije iz predmeta treba izlagati uz konkretnu primenu, demonstraciju ili ilustraciju crtežom, shemom, dijapozitivom, dijafilmom, katalozima proizvođača, udžbenikom, priručnikom i dr.

U nastavi je potrebno ostvariti korelacije sa predmetom Mehanika, tehničko crtanje, tehnologija obrade sa tehničkom kontrolom i organizacija rada sa zaštitom na radu.

Materiju izlagati na nivou dostupnom uzrastu i prethodno stečenim znanjima učenika. Pojmove i zakonitosti koji su učenici upoznali iz prethodnog učenja, a koji su značajni za ovaj predmet obnoviti i osvežiti.

Nastavu iz nastavnog kompleksa Osnovi mašinskih elemenata izlagati sa osvrtom na njihovu primenu u mašinama i uređajima.

Nastavu iz nastavnog kompleksa mašine, alatke izlagati pokazno na očiglednim sredstvima.

Nastavu iz nastavnog kompleksa mašine unutrašnjeg transporta, skladištenja i zaštite robe, izlagati sa posebnim osvrtom na ekonomičnost, rentabilnost i vek trajanja.

Nastavu iz nastavnog kompleksa pogonske mašine treba izlagati sa posebnim osvrtom na primeru i proizvodnji i njihovog održavanja.

TEHNIČKI MATERIJALI SA OSNOVAMA ELEKTROTEHNIKE

Cilj i zadaci

Cilj nastave iz oblasti tehničkih materijala je proširivanje i primena znanja učenika iz hemije o metalima i legurama koje se koriste u mašinstvu.

Cilj nastave iz Osnova elektrotehnike je da učenici upoznaju osnovne zakonitosti o primeni uređaja, opreme i elektrotehničkih mašina u mašinstvu.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje svojstva tehničkih materijala i mogućnosti njihove primene u mašinstvu,

- upoznavanje vrste, svojstva i primene legura sa posebnim osvrtom na čelike i legure obojenih metala,

- upoznavanje osnovnih zakona i principa elektrotehnike i elektronike na kojima je zasnovan rad mašina i uređaja,

- upoznavanje konstrukcije načina rada i radnih karakteristika motora, generatora, transformatora, postrojenja za prenos energije i osposobljavanje za manje intervencije na njima,

- upoznati tehničke zahteve i oznake standarda,

- osposobiti učenike da koriste literaturu, kataloge i priručnike u praksi.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 76 časova godišnje)

A. TEHNIČKI MATERIJALI

1. UVOD (1)

Značaj, podele i vrste mašinskih materijala.

2. SVOJSTVA MATERIJALA (4)

Fizička svojstva: zapreminska masa, temperatura topljenja električna i toplotna provodljivost, magnetna svojstva. Hemijska svojstva: sastav, afinitet i otpornost prema koroziji. Mehanička svojstva: čvrstoća, tvrdoća, plastičnost i žilavost materijala. Tehnološka svojstva: sposobnost livenja, deformisanost, spajanja i termičke obrade.

Ispitivanje svojstva razaranjem i bez razaranja.

3. STRUKTURA METALA I LEGURA (6)

Kristalna građa materijala. Proces kristalizacije metala i legura. Dijagrami grejanja i hlađenja metala. Dijagrami stanja legure potpune rastvorljivosti elemenata (Hi-Cu), ograničene rastvorljivosti (Cu-Zn) i mehaničke smeše (Zn-Cd).

4. TEHNIČKO GVOŽĐE (6)

Pojam tehničkog gvožđa. Dobijanje gvožđa. Vrste gvožđa. Dijagram zagrevanja i hlađenja železa i strukturne promene. Vrste, svojstva i primena livenog gvožđa. Označavanje gvožđa.

5. ČELIK (10)

Dobijanje čelika. Uticaj stadnih i legirajućih elemenata na svojstva čelika. Dijagram stanja legure Fe-Fe3C. Podela čelika. Označavanje čelika, Klasifikacija čelika. Svojstva ugljeničnih i legiranih čelika. Konstruktivni, alatni i specijalni čelici. Svojstva i primena. Čelični liv, svojstva i primena.

6. OBOJENI METALI I LEGURE (6)

Svojstva i primena bakra, cinka, aluminijuma, kalaja, magnezijuma i olova. Legure obojenih metala, podela i označavanje. Legure bakra: mesing, bronza, novo srebro. Legure aluminijuma: Silumin, durol i hidronalijum. Legure magnezijuma. Legure za ležišta. Legure za spajanje. Tvrde legure.

7. POGONSKI MATERIJALI (3)

Goriva: podela, svojstva i primena. Čvrsta goriva. Tečna goriva. Gasovita goriva.

8. POMOĆNI MATERIJALI (3)

Maziva: svojstva, podela i primena. Guma, svojstva i primena. Zaptivni i izolacioni materijali.

B. OSNOVE ELEKTROTEHNIKE

1. UVOD (1)

Razvoj i značaj elektrotehnike.

2. ELEKTROSTATIKA (3)

Naelektrisanje, Kulonov zakon. Električno polje. Potencijal. Provodnici i izolatori u električnom polju. Kondenzatori i kapacitivnost.

3. JEDNOSMERNE STRUJE (5)

Električna struja. I Kirhofov zakon. Omov zakon. Električna otpornost i otpornici. Džulov zakon. Električni rad i snaga. Složeno kolo. II Kirhofov zakon.

4. ELEKTROMAGNETIZAM (5)

Elektromagnetna sila i magnetna indukcija. Amperov zakon. Magnetni fluks i magnetno kolo. Feradejev zakon i elektromagnetna indukcija. Samoindukcija i međusobna indukcija.

5. NAIZMENIČNA STRUJA (6)

Osnovni pojmovi i veličine. Trenutna, maksimalna i efektivna vrednost. Učestanost i fazni stav. Otpori u kolu naizmenične struje. Snaga u kolu naizmenične struje i faktor snage. Trofazne naizmenične struje. Veza navoja generatora u trougao i zvezdu.

6. PROIZVODNJA I PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE (2)

Proizvodnja električne energije. Elektrane. Vrste. Razvodna postrojenja.

7. ELEKTRIČNE MAŠINE (8)

Transformatori: princip rada, konstrukcija, prenosni odnos, gubici snage, stepen iskorišćenja. Asinhrone mašine: princip rada, konstrukcija, puštanje u rad Asinhronog motora i njegova upotreba. Sinhrone mašine: Princip rada i konstrukcija. Generatori jednosmerne struje. Motori jednosmerne struje.

8. ELEKTRONIKA (7)

Poluprovodnici R i M tipa. PN spoj. Dijode, obična i Zenerova. Tranzistori (PNP tip). Tiristori (PNPN) tip).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastavne sadržaje realizovati tako da se gradivo iz tehničkih materijala realizuje u I a iz Osnova elektrotehnike u II polugođu.

Oblast tehničkih materijala sadrži oblasti metala i legura i nemetalne materijale. U poglavlju o svojstvima materijala posebno obraditi mehanička svojstva i načine ispitivanja i njihov značaj kod mašinskih materijala.

U oblasti strukture metala posebno obraditi krive hlađenja i grejanje železa. Dati proces kristalizacije metala i legura i definisati faze i promene svojstva u zavisnosti od sastava legura. Dobijanje gvožđa i čelika obraditi ponavljanjem gradiva iz hemije. Posebno obraditi vrste, svojstva i primenu gvožđa u mašinstvu. Dijagram Fe-Fe3C objasniti samo u načelu da bi učenik shvatio osnovne strukture čelika: ferit, perlit, cementit, austenit i martenzit, nastalo grejanjem i hlađenjem da bi mogao da ista znanja koristi pri spajanju i termičkoj obradi čelika.

Kod legura obojenih metala posebno obratiti pažnju na sastave legura da bi se dobila odgovarajuća legura u zavisnosti od primene.

Posebno obraditi označavanje metala i legura.

Kod pogonskih i pomoćnih materijala dati svojstva i primenu u mašinstvu.

Oblast Osnova elektrotehnike sadrži: poglavlja iz elektrostatike jednosmernih struja, neizmeničnih struja, elektromagnetike, električnih mašina, proizvodnje i prenosa električne energije i elektronike. S obzirom na činjenicu hreba da upoznaju osnovne zakone elektrotehnike i njihovu primenu u mašinstvu, nastavnik mora da insistira na primerima praktične primene pojava koje se izučavaju. Osnovne zakone elektrotehnike prikazati i u matematičkom obliku. Ukazati na važnost tačnog označavanja električnih veličina, na odnose među njima i odgovarajuće jedinice.

Oblast Elektrostatike obraditi ponavljanjem i proširivanjem znanja iz fizike.

Pri proučavanju jednosmernih struja treba naglasiti promenu sredine i ulogu električnog polja.

Za rešavanje složenih kola predložen je način korišćenja Kirhofovih zakona, kao najjednostavniji oblik rešavanja tih kola.

U oblasti elektromagnetike hreba naglasiti vezu između strujnih kretanja i magnetnih pojava. Magnetnu indukciju izvesti preko sile. Za proučavanje oblasti naizmeničnih struja potrebno je znanje iz trigonometrijskih funkcija. Za ovo treba pripremiti učenike, uz saradnju sa nastavnikom matematike.

Ukazati na široko polje primene različitih električnih mašina, kako u procesu proizvodnje tako i na drugim poljima ljudske delatnosti i značaj njihove eksploatacije. Istaći sve veću primenu električnih sklopova u industriji kao i važnost elektronike u automatizaciji procesa proizvodnje.

TEHNOLOGIJA OBRADE SA TEHNIČKOM KONTROLOM

Cilj i zadaci

Cilj nastave predmeta tehnologija obrade sa tehničkom kontrolom je sticanje znanja o principima i zakonitostima oblikovanja proizvoda, o sistemima, procesima i postupcima obrade, o značaju tehničke kontrole proizvoda i ekonomičnosti izrade proizvoda.

Zadaci nastave ovog predmeta su:

- osposobljavanje učenika za uočavanje i shvatanje funkcionalne međuzavisnosti elemenata, sklopova i mehanizama na mašinama za obradu materijala;

- osposobljavanje učenika za pravilan izbor mašina, alata, režima i metoda rada;

- osposobljavanje učenika za pravilnu i blagovremenu kontrolu i samokontrolu proizvoda;

- osposobljavanje učenika za primenu teorijskih znanja pri samostalnom rešavanju proizvodnih zadataka;

- sticanje znanja o osnovama postupaka obrade livenjem, deformisanjem, spajanjem, termičke obrade i upoznavanje tehnološke opreme koja se koristi u tim postupcima;

- sticanje znanja o osnovama postupaka obrade rezanjem i eksploatacijskim karakteristikama mašina i alata za obradu rezanjem;

- sticanje znanja o alatima i uređajima i metodama merenja i kontrole kvaliteta.

SADRŽAJ PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 76 časova godišnje)

UVOD (3)

Značaj i zadatak tehnologije obrade u zanatskoj i industrijskoj proizvodnji. Pojam sistema i proizvodnog procesa. Tehnološki i obradni sistem. Klasifikacija postupaka oblikovanja i obrade. Pojam tehnološkog procesa, pripremka, obratka i izratka.

MERENJE I KONTROLA (6)

Pojam i značaj merenja i kontrole. Vrste mernih jedinica. Metode i greške merenja. Merila za merenje i kontrolu dužina (razmernici, šestari za merenje, pomična merila, dubinomeri i visinomeri). Merila za merenje i kontrolu uglova (ugaonici, uglomeri. šabloni). Libele.

OBRADA LIVENJEM (12)

Osnovni pojmovi o oblikovanju proizvoda livenjem i postupci livenja. Svojstva materijala za livenje.

Livenje u peščanim kalupima. Materijal za izradu peščanih kalupa i jezgra. Priprema kalupnih i jezgrenih mašina. Livački alat i pribor. Modeli, modelne ploče, šabloni i jezgrenici. Kalupnici. Ručna obrada kalupa u kalupnicama, na podu livnice i pomoću šablona. Izrada sistema za ulivanje. Mašinska izrada kalupa. Ručna i mašinska izrada jezgra. Sušenje i premazivanje kalupa i jezgara. Gravitaciono livenje.

Livenje u metalnim kalupima (osnovne karakteristike procesa i kalupa). Livenje pritiskom u toplim i hladnim komorama (ubrizgavanjem i utiskivanjem). Centrifugalno livenje. Neprekidno livenje. Livenje u vakuumu.

Precizno livenje pomoću topivih modela. Livenje u školjkastim kalupima.

Pojave pri očvršćavanju odlivaka. Završni radovi (istresanje, kontrola i čišćenje odlivaka).

OBRADA DEFORMISANJEM (17)

Pojam i vrste deformacija i napona. Područje plastičnih deformacija. Postupci zagrevanja materijala za obradu deformacijom. Peći za zagrevanje.

Obrada kovanjem. Osnovni pojmovi o kovanju i presovanju. Slobodno kovanje (osnovne operacije i alati za slobodno kovanje). Kovanje u kalupima (vrste kalupa i postupak kovanja u kalupima). Kovanje valjcima. Mašine za kovanje.

Obrada presovanjem. Razlika između kovanja i presovanja. Presovanje u kalupima. Kovačke prese (mehaničke i hidrauličke).

Obrada istiskivanjem. Osnovne karakteristike obrade istiskivanjem u toplom i hladnom stanju. Vrste istiskivanja (istosmerno, suprotnosmerno i kombinovano).

Obrada valjanjem. Osnovne karakteristike procesa obrade valjanjem. Izrada cevi sa šavom i bez šava. Izrada navoja valjanjem.

Obrada izvlačenjem. Osnovne karakteristike procesa obrade izvlačenjem. Tehnološki postupak izvlačenja žice i cevi. Alat i mašine za izvlačenje.

OBRADA LIMA (8)

Obrada odvajanjem (osnovne karakteristike procesa odsecanja, probijanja i prosecanja). Mašinske makaze za sečenje (makaze sa pravim i kružnim noževima, specijalne makaze). Osnovne karakteristike alata za probijanje i prosecanje.

Obrada savijanjem. Osnovne karakteristike procesa, vrste savijanja, alat i mašine za savijanje.

Obrada lima izvlačenjem. Osnovne karakteristike procesa, vrste izvlačenja, tehnološki postupak izvlačenja i alati.

OBRADA SPAJANJEM (16) '

Postupci spajanja delova i konstrukcije.

Spajanje lemljenjem. Osnovni pojmovi o lemljenju. Vreme lema za meko i tvrdo lemljenje. Pribor za lemljenje. Postupak izvođenja mekog i tvrdog lemljenja.

Spajanje zavarivanjem. Pojam, karakteristike i vrste zavarivanja.

Gasno zavarivanje. Gorivi gasovi i kiseonik. Oprema i pribor za gasno zavarivanje (razvijači, boce, redukcioni ventili, gorionici i creva). Pomoćni materijal (žice i praškovi). Vrste i karakteristike plamena. Priprema šava i postupak zavarivanja. Gasno sečenje (ručnim i automatskim vođenjem gorionika).

Elektrolučno zavarivanje (osnovne karakteristike i podela). Stvaranje i održavanje električnog luka. Izvori struje i oprema za elektrolučno zavarivanje. Elektrode za zavarivanje. Priprema i oblik šava. Postupci ručnog i mašinskog elektrolučnog zavarivanja. Postupci elektrolučnog zavarivanja pod zaštitnim gasom (arkogen, arkatom, TIG. MIG, CO2 i plazmom). Elektrolučno zavarivanje pod zaštitom praha. Elektrolučno sečenje.

Elektrootporno zavarivanje. Osnovne karakteristike i metode. Uređaji i postupci elektrootpornog zavarivanja.

Spajanje metala lepljenjem (sredstva i postupak lepljenja).

TERMIČKA OBRADA SA ISPITIVANJEM MATERIJALA (10)

Značaj i cilj termičke obrade. Strukturne promene pri termičkoj obradi. Vrste i postupci termičke obrade. Žarenje - vrste i postupak. Kaljenje - vrste i način izvođenja. Pojam i ispitivanje prokaljivosti. Otpuštanje, poboljšanje i starenje.

Termička obrada livenog gvožđa, legure aluminijuma, magnezijuma i bakra.

Termohemijske obrade (cementacija, nitriranje, cijanizacija, hromiranje i dr.).

Ispitivanje materijala. Metode i cilj ispitivanja. Ispitivanje tvrdoće. Ispitivanje odlivaka, otkovaka, valjaoničkih proizvoda i zavarenih spojeva.

ZAŠTITA MATERIJALA (4)

Značaj zaštite i uzroci propadanja materijala. Uzroci korozije. Priprema za zaštitu. Postupci zaštite (nemetalne, metalne i ostale).

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časa godišnje)

MERENJE I KONTROLA (8)

Granična merila za osovine i rupe. Mikrometri za spoljno i unutrašnje merenje. Komparatori (mehanički, optički i električni). Merenje i kontrola ravnosti i hrapavosti. Merenje temperature. Merenje pritiska.

REZANJE TESTERAMA (4)

Rezanje mašinskim testerama. Alati, kretanje i princip rada pri rezanju na okvirnim, trakastim i kružnim testerama.

OBRADA STRUGANJEM (12)

Karakteristike obrade struganjem. Operacije i zahvati pri obradi struganjem. Alat i pribori za obradu struganjem. Vrste i primena strugarskih noževa. Pribori za stezanje i oslanjanje. Elementi režima obrade pri struganju.

Podela strugova i njihove karakteristike. Univerzalni strug (opis delova, kretanje i namena). Ostali strugovi (čeoni, vertikalni, okvirni, revolverski i automatski).

OBRADA RENDISANJEM I PROVLAČENJEM (8)

Karakteristike obrade rendisanjem. Operacije pri obradi rendisanjem. Noževi za rendisanje. Elementi režima obrade pri rendisanju. Podela i vrste rendisaljki (kratkohodna i dugohodna rendisaljka).

Karakteristike obrade prevlačenjem. Alati za mašine za obradu provlačenjem.

OBRADA BUŠENJEM (8)

Karakteristike obrade bušenjem. Operacije i zahvati. Alati i pribori za obradu rupa i otvora (burgije, upuštači, proširivači, razvrtači). Elementi režima obrade pri bušenju.

Podela bušilica: stona, stubna, radijalna, koordinatna, horizontalna, i viševretena bušilica.

OBRADA GLODANJEM (12)

Karakteristike obrade glodanjem. Alati za obradu glodanjem - glodala. Zahvati obrade glodanjem i karakteristike obimnog i čeonog glodanja. Pomoćni pribori za postavljanje i stezanje obratka i alata. Osnovni elementi režima obrade glodanjem.

Podela i vrste glodalica: univerzalna, horizontalna, vertikalna, portalna i kopirna glodalica. Podeoni aparati i vrste deljenja.

OBRADA BRUŠENJEM I GLAČANJEM (10)

Karakteristike obrade brušenjem. Operacije i zahvati pri brušenju. Alati i pribori za brušenje. Oznake i karakteristike tocila. Elementi režima obrade pri brušenju, Vrste brušenja i izbor tocila.

Podela brusilica: brusilica za ravno, kružno i profilno brušenje i brusilica za oštrenje alata.

Karakteristike obrade glačanja. Alati i mašine za glačanje.

OBRADA NA NUMERIČKI UPRAVLJANIM MAŠINAMA ALATKAMA (8)

Osnovne karakteristike NU mašina alatki. Struktura NU mašina alatki (blok šema NU). Sistem numeričkog upravljanja i komponente NU mašina alatki.

Numerički upravljane mašine alatke za obradu rezanjem (strugovi, glodalice, obradni centri).

Automatizacija mašina za obradu deformisanjem. Sistemi upravljanja, automatizacija transporta materijala i primena industrijskih robota.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Program je koncipiran tako da učenici imaju uvid u tehničku kontrolu i primenu postupaka obrade livenjem, spajanjem, oblikovanja deformacijom, termičke obrade i obrade rezanjem na konvencionalnim i programski upravljanim mašinama - alatkama.

Po obimu gradiva program je dosta opsežan te je potrebno pri njegovoj realizaciji primenjivati različite nastavne metode i oblike i koristiti savremena nastavna sredstva i učila (slajdove, grafofolije, JUS standarde, tablice, dijagrame, alate, mašine, uređaje, pribore, modele, makete i uzorke). Ovo obavezuje da se nastava organizuje i izvodi u posebnim kabinetima koji su opremljeni prema normativu nastavnih sredstava.

Programski sadržaji o postupcima obrade na mašinama sa programskim upravljanjem, struktuiran je tako da učenici shvate osnovne karakteristike i postupke obrade metala na mašinama sa numeričkim programskim upravljanjem. Fond časova po nastavnim kompleksima dat je orijentaciono za odeljenje sa mešovitim zanimanjima učenika. U radu sa odeljenjem jednog zanimanja, manje značajni sadržaji za odgovarajuće zanimanje mogu se obraditi informativno da bi se dobilo više vremena za fundamentalnu obradu sadržaja koji su dominantni za odgovarajuće zanimanje učenika.

U nastavi treba ostvariti korelaciju sa svim srodnim nastavnim predmetima a naročito sa praktičnom nastavom i tehnologijom rada.

ORGANIZACIJA RADA SA ZAŠTITOM NA RADU

Cilj i zadaci

Cilj nastave predmeta organizacije rada sa zaštitom na radu je sticanje osnovnih znanja o značaju organizacije rada i zaštite na radu i razvijanje svesti o potrebi humanizacije radnih i životnih uslova.

Zadaci nastave organizacije rada sa zaštitom na radu su:

- da učenici steknu osnovna znanja o faktorima koji utiču na efikasniju proizvodnju i zaštitu na radu;

- da prošire znanja o faktorima opasnosti i štetnosti na radu i načinu njihovog otklanjanja;

- da savladaju osnovne pojmove racionalizacije rada;

- da upoznaju osnovne proizvodne faktore;

- da shvate potrebu i značaj zaštite imovine;

- da upoznaju mere zaštite i sredstava zaštite na radu;

- da steknu znanja o pravima, dužnostima i odgovornosti radnika;

- da se osposobe za dalje izučavanje naučnih dostignuća iz organizacije rada i zaštite na radu.

SADRŽAJ PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 90 časova godišnje)

PRVI DEO

ORGANIZACIJA RADA (44)

1. UVOD (1)

Upoznavanje nastavnog programa i plana, udžbenika, stručne literature i drugih sredstava potrebnih za rad.

2. OPŠTE O PROIZVODNJI I REPRODUKCIJI (10)

Pojam i značaj organizacije rada i proizvodnje.

Vrste reprodukcije.

Društveni karakter proizvodnje.

Elementi proizvodnje i njihovo svojstvo.

Razvoj elemenata rada, mehanička i automatska proizvodnja.

Uloga nauke u razvoju organizacije rada.

Tvorci naučne organizacije proizvodnje (Fajol, Tejlor).

3. ČOVEK, NJEGOV RAD I NJEGOVA ZAŠTITA (4)

Psihologija i fiziologija rada.

Prilagođavanje čoveka radu i obratno.

Prilagođavanje ritmu rada.

Profesionalna orijentacija i selekcija.

Motivacija.

Monotonija.

Prihvatanje mladih radnika i uvođenje u posao.

4. TROŠKOVI POSLOVANJA (5)

Ukupan prihod.

Materijalni troškovi.

Amortizacija.

Dobit.

Troškovi rada (predmeta rada i oruđa za rad).

5. SREDSTVA PREDUZEĆA (3)

Osnovna sredstva.

Obrtna sredstva.

Sredstva zajedničke potrošnje.

Sredstva unutrašnjeg transporta.

Zalihe.

6. ORGANIZACIONI OBLICI PREDUZEĆA (4)

Vrste preduzeća (društveno, privatno, mešovito, javno...).

Organizaciona struktura preduzeća.

Lokacija preduzeća.

Organizacija skladišta.

7. EKONOMSKI PRINCIPI POSLOVANJA PREDUZEĆA (3)

Princip ekonomičnosti.

Princip produktivnosti.

Princip rentabilnosti.

Princip likvidnosti.

8. TEHNIČKA PRIPREMA PROIZVODNJE (9)

Uloga i organizacija pripreme.

Konstruisanje.

Projektovanje tehnološkog procesa.

Proizvodna dokumentacija (tehnička i tehnološka).

Terminiranje, lansiranje i regulisanje proizvodnje.

Normiranje rada.

Održavanje proizvodne opreme.

Vrste i tipovi održavanja.

Generalni remont i ostali vidovi održavanja.

Troškovi održavanja.

Proizvodni kapaciteti.

Kontrola proizvodnje.

9. TIPOVI PROIZVODNJE (5)

Pojedinačna proizvodnja.

Serijska proizvodnja.

Masovna proizvodnja.

Automatska proizvodnja.

Lančani sistem organizacije proizvodnje.

Raspored mašina i tokovi materijala.

DRUGI DEO

ZAŠTITA NA RADU (22)

10. POJAM ZAŠTITE NA RADU (2)

Značaj sprovođenja mera zaštite na radu.

Organizacija zaštite na radu.

Interni propisi zaštite na radu u preduzeću.

Prava, dužnosti i odgovornosti radnika i preduzeća u oblasti zaštite na radu.

11. OSNOVNI IZVORI OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE (20)

a) SUBJEKTIVNI FAKTORI (3)

Nedovoljna profesionalna osposobljenost.

Monotonija.

Motivacija.

Umor.

Starost.

Bolest,

Alkohol.

Osetni organi (sluh, vid ...).

Karakterne osobine (nemarnosti, površnost ...).

Pol i posao.

Nagrađivanje i dr.

b) OBJEKTIVNI FAKTORI (4)

Prva grupa faktora vezanih za uslove radne sredine.

Vazduh.

Mikroklima.

Osvetljenje.

Buka, potresi i vibracije.

Zračenje (toplotno, radioaktivno ...).

Industrijska prašina.

Otrovne materije.

12. MERE ZAŠTITE (1)

Profesionalno obrazovanje.

Vreme rada i odmora.

Propaganda.

Nagrađivanje.

Pohvale i kazne.

13. SREDSTVA ZAŠTITE (2)

Opšta sredstva zaštite:

Izdvajanje svih izvora opasnosti u posebne prostorije.

Ugradnja pregradnih zidova, panoa, boksova.

Oblaganje zidova i plafona apsorpcionim materijalima.

Spuštanje plafona.

Uvođenje novih materijala (plastike i sl.).

Ugradnja elastičnih podmetača na temelje.

Mehanizacija i automatizacija procesa proizvodnje.

Hermetizacija.

Lična sredstva zaštite:

Sredstva zaštite glave.

Sredstva zaštite ruku.

Sredstva zaštite tela.

Sredstva zaštite nogu.

Drugu grupu faktora vezanih za mašine i alate.

Definicija opasne zone.

14. MEHANIČKE POVREDE (2)

Opasna zona rotirajućih elemenata.

Opasna zona pravolinijskog kretanja delova mašina i alata.

Opasna zona rotirajućih alata, pribora i delova mašina.

Opasna zona pri radu ručnim alatom i priborom.

Opasna zona od eksplozije.

Opasna zona od pada delova pri transportu i dr.

15. SREDSTVA ZAŠTITE OD MEHANIČKIH POVREDA (2)

Zaštitne ograde, pregrade, mreže, žica, lim, prozirna plastika i dr.

Daljinsko ulaganje materijala.

Manipulacija materijalom i alatom pomoću robota.

Automatsko upravljanje.

Numeričko upravljanje procesom proizvodnje.

16. OPASNOSTI OD ELEKTRIČNE STRUJE (1)

Pojam instalacija.

Pojam postrojenja ili mašine.

Napon opasan za čoveka.

17. TEHNIČKE MERE ZAŠTITE OD ELEKTRIČNE STRUJE, UDARA (2)

Zaštitna izolacija.

Zaštitno uzemljenje.

Nulovanje.

Fotoelektrične ćelije.

Lična zaštitna sredstva.

Pružanje prve pomoći: veštačko disanje, spoljašnja masaža srca, krvarenje, opekotine, traumatski šok, prelomi i dr.

18. OSNOVI PROTIVPOŽARNE ZAŠTITE (1)

Uzroci požara (pušenje, iskre, otvoren plamen).

Statički elektricitet.

Električni uređaji.

19. SREDSTVA ZA GAŠENJE (2)

Hidranti.

Creva.

Mlaznice.

Lestve raspinjače.

Aparati (suvi, sa penom i dr.).

Vatrogasni top.

Vatrogasna pumpa.

Stabilne instalacije za gašenje rezervoara sa gorivom pomoću pene i vode.

Stabilne instalacije za gašenje pomoću CO2.

Osnovne mere zaštite od požara.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaj predmeta organizacija rada sa zaštitom na radu treba da obezbedi učenicima sticanje znanja za uspešnu organizaciju rada i proizvodnje kao i zaštitu na radu. Pri tome treba posebno pripremiti učenike za obezbeđenje materijalne reprodukcije i korišćenje zaštitnih sredstava u procesima reprodukcije.

Učionica treba da bude opremljena potrebnim šemama, crtežima, panoima, grafofolijama, filmovima ili dijaserijama prema normativu nastavnih sredstava.

Nastava predmeta organizacija rada sa zaštitom na radu treba da se nadovezuje na prethodno stečena znanja iz stručnih predmeta, a naročito praktične nastave.

Pri planiranju i izvođenju nastave posebnu pažnju posvetiti onim oblastima koje su osnov za uspešniji rad na radnom mestu.

Učenici treba u potpunosti da razumeju osnovne pojmove iz organizacije rada kao i iz zaštite na radu.

Odgovarajućim testovima, iz važnijih poglavlja, posvetiti posebnu pažnju da bi učenici pokazali u kojoj su meri savladali suštinu gradiva.

Obrazovni profil: ELEKTROZAVARIVAČ

 

TEHNOLOGIJA RADA

Cilj i zadaci

Cilj Tehnologije rada je sticanje stručnih teorijskih znanja za obavljanje tehnološkog procesa spajanja elemenata konstrukcija elektrozavarivanja uz korišćenje tehnološke dokumentacije i sredstava rada i zaštite.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja o sredstvima rada i zaštite potrebnih za elektro zavarivanje, navarivanje i rezanje, upoznavanje tehničko-tehnološke dokumentacije i propisa iz oblasti zavarivanja, osposobljavanje za pravilno korišćenje i povezivanje znanja iz teorijske i praktične nastave,

- shvatanje značaja poslova zavarivača u domenu primene u mašinstvu, građevinarstvu i drugim oblastima privrede.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 76 časova godišnje)

1. UVOD (2)

Domen poslova i zadataka u okviru elektro zavarivanja, navarivanja i rezanja. Značaj i primena u mašinstvu.

2. ORGANIZACIJA POSLOVA ZAVARIVAČA (8)

Tehnološko tehnička dokumentacija. Sredstva za rad. Radna dokumentacija (lista, nalog, ekonomska kalkulacija, norma, trebovanje i dr.). Radionica i radno mesto. Sredstva zaštite pri radu (lična, opšta i posebna). Uslovi rada (mikro i makro klima). Štetnosti i opasnosti pri zavarivanju, navarivanju i rezanju.

3. MERENJE I KONTROLISANJE (10)

Merni pribori za dužinu i oblik, uglove i položaje delova konstrukcija. Merenje i kontrolisanje pritiska. Kontrolni šabloni. Načini kontrole zavarenih sastavaka: na propustvljivost, čvrstoću i žilavost vara.

4. OSNOVNI POSTUPCI RUČNE OBRADE (12)

Ocrtavanje i obeležavanje. Sečenje lima i profila ručnim i mašinskim putem. Mašine za sečenje. Mašine za savijanje lima i profila. Ručna obrada turpijanjem. Vrste i primena stega i turpija i operacije pri turpijanju. Bušenje. Spiralne burgije. Bušilice ručne i mašinske, delovi i primena. Rad čekićem i sekačem. Ravnanje i oblikovanje lima. Postupak krojenja i oblikovanja lima i profila kao delova konstrukcije po operacijama.

5. NAČINI SPAJANJA MATERIJALA (12)

Vrste sastavaka i veza. Spajanje zavrtnjima. Spajanje zakovicama. Lemljenje, meko i tvrdo. Vrste lema. Sredstva i načini primene lemljenja. Osnovni pojmovi o gasnom zavarivanju. Osnovni pojmovi o elektro zavarivanju.

6. OPREMA ZA ELEKTRO ZAVARIVANJE, REZANJE I NAVARIVANJE (11)

Pojam zavarivanja i potrebna oprema. Pojam rezanja i potrebna oprema. Oprema za navarivanje. Oprema za elektrolučno zavarivanje. Transformatori, generatori i ispravljači. Načini uključivanja aparata i podešavanje struje i napona. Pribori za lučno zavarivanje. Radni sto za zavarivanje. Radna klupa, šabloni i pozicioneri. Sigurnosni uređaji. Rad sa stacioniranim i prenosnim aparatom.

Aparati za elektro otporno zavarivanje: sučeono, tačkasto, bradavičasto i linijsko zavarivanje. Sastavni delovi, princip rada i priprema za zavarivanje. Instalacija hidro i pneumatskih uređaja za rad aparata i hlađenje. Instalacija uređaja za kontrolu zavarenih sastavaka. Rad sa stacioniranim i prenosnim aparatima za otporno zavarivanje. Održavanje uređaja i opreme.

7. MATERIJALI ZA ELEKTRO ZAVARIVANJE (8)

Žice za zavarivanje. Sredstva za čišćenje. Elektrode: gole, obložene sa jezgrom; metalne, ugljene, Volframove i dr. Karakteristike elektroda označavanje i primena. Dodatni i potrošni materijali pri zavarivanju.

8. PRIPREMA DELOVA KONSTRUKCIJE ZA ZAVARIVANJE (10)

Vrste zavarenih sastava od lima, profila i cevi. Priprema za rubno, sučeono i zavarivanje pod uglom. Vrste zavara. Elementi šava. Definicija zavara i označavanje vara na crtežu. Priprema sredstava rada i zaštite. Paljenje i regulisanje i održavanje luka. Izbor dodatnih materijala i postupka spajanja i kontrole.

9. ZAVARENE KONSTRUKCIJE (3)

Vrste, osobine i primena zavarenih konstrukcija.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

1. UVOD (2)

Značaj perspektive tehničko tehnološkog razvoja sredstava rada. Standardi, tehničko-tehnološka dokumentacija i propisi iz oblasti zavarivanja. Analiza i čitanje varilačkih crteža. Označavanje i prikazivanja vara na crtežu. Plan i tok zavarivanja.

2. ZAVARENE KONSTRUKCIJE (6)

Deformacije i unutrašnji naponi usled zavarivanja. Izvođenje zavarenih konstrukcija u mašinstvu i građevinarstvu. Zavarene konstrukcije: cevi, rezervoari, posude i drugo.

3. NAČINI ELEKTRO ZAVARIVANJA U PRISUSTVU ZAŠTITNOG GASA (12)

Oprema i tehnika zavarivanja postupcima: TIG, MIG, MAG, EPP i plazmom. Uređaji za poluautomatsko, automatsko i programirano zavarivanje i navarivanje. Tehnika rada i načini rukovanja i održavanja uređaja i sredstva zaštite.

4. PRIMENA ELEKTRO LUČNOG ZAVARIVANJA (10)

Praktična primena ugaonog i kružnog zavara. Zavarivanje u više slojeva: V, X, Y, K, U, J šavom.

Zavarivanje iznad glave. Primeri građevinske zavarene konstrukcije.

5. KARAKTERISTIKE ZAVARENIH SASTAVAKA (5)

Teorija zavarenog sastavka. Dijagram stanja. Proces očvršćavanja i struktura materijala šava. Zavarivanje livenog gvožđa. Zavarivanje ugljeničnih čelika. Zavarivanje legiranih čelika. Zavarivanje obojenih metala i njihovih legura.

6. PRIMENA ELEKTRO OTPORNOG ZAVARIVANJA (5)

Suočeno zavarivanje. Tačkasto, bradavičasto i reljefno zavarivanje. Linijsko zavarivanje. Uređaji i tehnika poluautomatskog, automatskog i programiranog zavarivanja.

7. ELEKTROLUČNO NAVARIVANJE (5)

Žice i elektrode za navarivanje. Postupak nanošenja materijala. Sredstva rada i zaštite i navarivanje.

8. OSTALI NAČINI ZAVARIVANJA (6)

Aluminotermijsko zavarivanje. Indukciono zavarivanje. Livačko zavarivanje. Zavarivanje ultra zvukom. Zavarivanje elektronskim snopom, laserom i plazmom. Osnovni pojmovi, uređaji, postupak i primena.

9. ELEKTROLUČNO REZANJE (5)

Uređaji i pribor za rezanje. Rezanje ugljeničnih i legiranih čelika. Princip i primena rezanja. Ručno i automatski.

10. GREŠKE PRI ZAVARIVANJU (5)

Klasifikacija i vrste grešaka pri zavarivanju. Naponi i deformacije u zavarenom spoju. Sprečavanje i otklanjanje grešaka i napona u spoju.

11. KONTROLA I ISPITIVANJE SPOJEVA (5)

Plan i redosled kontrole zavarivanje. Kontrola pre, u toku i posle zavarivanja. Ispitivanje spojeva pod pritiskom i razaranjem.

12. ZAVRŠNI RADOVI (4)

Završni radovi na zavarenim konstrukcijama. Čišćenje i popravka. Rad pri zavarivanju na terenu. Montaža, obezbeđenje i transport konstrukcije.

Obrazovni profil: ELEKTROZAVARIVAČ

 

PRAKTIČNA NASTAVA

Cilj i zadaci

Cilj praktične nastave je sticanje znanja, radnik veština i navika potrebnih za obavljanje poslova i radnih zadataka u domenu elektrozavarivača.

Zadaci praktične nastave su:

- ovladavanje korišćenja sredstava rada i zaštite pri ručnoj obradi, pripremi i zavarivanju elemenata konstrukcije,

- upoznavanje metoda i praktične primene zakonitosti u procesu zavarivanja, navarivanja i rezanja,

- primena i provera znanja pri spajanju elemenata konstrukcija uz upotrebu propisane tehničke i tehnološke dokumentacije i sredstava rada i zaštite od pripremaka do završne kontrole gotovih proizvoda.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(12 časova nedeljno, 456 časa godišnje)

1. UVOD (24)

Upoznavanje zanimanja, bravarske radionice i radnog mesta. Čišćenje i održavanje radnog mesta. Zaduženje alatom, kućni red.

2. MERENJE I KONTROLISANJE (36)

Korišćenje mernog pribora za merenje položaja i pritiska. Korišćenje šablona pri zavarivanju. Kontrola zavarenih sastavaka.

3. RUČNA OBRADA ELEMENATA ZA ZAVARIVANJE (48)

Prenošenje mera sa crteža na materijal. Sečenje materijala. Ispravljanje. Turpijanje. Bušenje i brušenje. Krojenje materijala po šablonu.

4. NAČINI SPAJANJA MATERIJALA (48)

Gasno zavarivanje. Elektro zavarivanje. Meko lemljenje. Tvrdo lemljenje. Priprema, izvođenje postupka i kontrola. Ostali načini spajanja (demonstracija).

5. UPOZNAVANJE MATERIJALA (36)

Upoznavanje materijala i dokumentacije za spajanje čeličnih limova rubno i sučeono.

6. PRIPREMA ZA SPAJANJE (36)

Priprema osnovnog, dodatnog i potrošnog materijala. Podešavanje delova za spajanje šava, cevi i dr.

7. UPOZNAVANJE OPREME ZA ZAVARIVANJE (48)

Pribor za Rel zavarivanje. Priprema sredstava rada i zaštite za zavarivanje. Rad na uspostavljanju i održavanju električnog luka. Pravilni počeci i završeci zavara. Polaganje zavara u pravcu. Polaganje i nastavljanje zavara horizontalno i pod uglom.

8. RUČNO ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE (68)

Rad na zavarivanju "I" zavara u horizontalnom položaju. Zavarivanje suočeno, preklopno i ugaono jednim prolazom. Rad na višeslojnom zavarivanju. Zavarivanje lima profila i cevi u horizontalnoj ravni. Kontrola zavarenih sastojaka.

9. ZAVARIVANJE ELEKTRO OTPORNO (48)

Upoznavanje opreme za elektro otporno zavarivanje. Rad na aparatu za sučeono i tačkasto zavarivanje.

10. OSNOVNI POSTUPCI GASNOG ZAVARIVANJA I LEMLJENJA (62)

Tehnika gasnog zavarivanja. Način formiranja i održavanja plamena. Primeri primene gasnim zavarivanjem lima rubno i sučeono. Primena mekog i tvrdog lemljenja.

II razred

(19 časova nedeljno, 665 časova godišnje)

1. ANALIZA DOKUMENTACIJE (57)

Analiza crteža, propisa i zahteva. Izbor materijala, sredstava rada i zaštite i postupka rada.

2. TEHNOLOŠKI POSTUPCI (76)

Načini spajanja limova, cevi profila i građevinskih konstrukcija.

Zavarivanje tankih, srednjih i debelih limova.

Plan zavarivanja elemenata i sklopova. Plan kontrole.

3. PRIMENA ZAVARIVANJA U RAZNIM POLOŽAJIMA (83)

Rad na jednoslojnom zavarivanju ugaonih spojeva, u vertikalnom položaju i nad glavom.

Rad na višeslojnom zavarivanju ugaonih spojeva u vertikalnom položaju i nad glavom.

Rad na zavarivanju sučeonih spojeva u raznim položajima.

Rad na izvođenju provera u horizontalnoj ravni kod "V", "X" i "K" zavara.

Rad na višeslojnom zavarivanju u horizontalnoj ravni "V", "X" i "K" zavara.

Rad na izvođenju provera u vertikalnoj ravni i nad glavom kod "V", "X" i "K" zavara.

Rad na višeslojnom zavarivanju u vertikalnoj ravni i nad glavom kod "V", "X" i "K" zavara.

Rad na zavarivanju cevi u svim položajima.

4. RAD NA ZAVARIVANJU ZAŠTITNOJ ATMOSFERI GASA (76)

Primena TIG postupka, primena MIG postupka, primena MAG postupka, primena EPP postupka zavarivanja.

5. POSTUPCI PRIMENE ZAVARIVANJA U ZAVISNOSTI OD VRSTE MATERIJALA (67)

Zavarivanje čeličnih konstrukcija. Zavarivanje livenih elemenata od sivog liva, zavarivanje obojenih metala i njihovih legura.

6. PRIMENA ELEKTROOTPORNOG ZAVARIVANJA (76)

Rad na otpornom, sučeonom, tačkastom i linijskom zavarivanju ručnim i mehaničkim putem.

7. PRIMENA OSTALIH NAČINA SPAJANJA (67)

Primena mekog i tvrdog lemljenja, Primena gasnog zavarivanja, aluminotermijskog zavarivanja i primena livačkog zavarivanja.

8. RAD NA NAVARIVANJU (48)

Načini i primena navarivanja. Rezanje materijala.

9. REZANJE MATERIJALA (67)

Uređaji i tehnika rezanja ručnim putem i na automatskim i programiranim uređajima.

10. KONTROLA I POPRAVKA ZAVARENIH SASTAVAKA (48)

Način i kontrola: očna, procesna i završna kontrola. Kontrola penetrantom. Kontrola pod pritiskom hidraulika i pneumatika.

Obezbeđenje zavarenih konstrukcija od korozije i priprema za transport.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastavne sadržaje iz Tehnologije rada za Zavarivača i rezača gasom i Elektro-zavarivača ugraditi u korelaciji sa Praktičnom nastavom. Nastavu izvoditi sa celim odeljenjem. Nastavu izvoditi u kabinetu za tehnologiju korišćenjem didaktičkih plakata, shema, priručnika prospekata i odgovarajućih propisa. Nastava se može izvoditi i u školskoj radionici opremljenoj za izvođenje teorijske nastave gde bi se efikasnije koristila sredstva rada i zaštite uz demonstraciju postupaka spajanja. Nastavu izvoditi analizom tehnoloških postupaka i zadataka na konkretnim primerima primene u praksi.

Sve metode i postupke objasniti tehnološkom dokumentacijom vodeći računa o pravilnom korišćenju i održavanju sredstava rada. Pri izvođenju nastave ukazati na zakonitosti tehnologije postupka zavarivanja kao dela oblikovanja konstrukcija u gotove proizvode. Sadržaje programa sa orjentacionim brojem časova shvatiti kao celinu od pripreme do završne kontrole odgovarajuće metode obrade zavarivanja sa časovima ponavljanja, utvrđivanja i sistematizacije gradiva. Proveru znanja izvoditi kompleksno po oblastima na konkretnim zadacima primene tehnološkog postupka po operacijama sa naglaskom na pravilno korišćenje sredstava rada i obavezno korišćenje sredstava zaštite pri radu.

Obrazovni profil: ZAVARIVAČ I REZAČ GASOM

 

TEHNOLOGIJA RADA

Cilj i zadaci

Cilj nastave predmeta zavarivač i rezač gasom je sticanje stručnoteorijskih znanja potrebnih za uspešno obavljanje tehnološkog procesa spajanja i rezanja gasom.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja o sredstvima rada i zaštite potrebnih za gasno zavarivanje i rezanje;

- upoznavanje tehnološkog procesa rada;

- osposobljavanje za pravilno korišćenje znanja o sredstvima rada, propisa i standarda i dokumentacije u okviru svog zanimanja;

- shvatanje značaja poslova zavarivača u domenu primene u mašinstvu i građevinarstvu i drugim oblastima privrede.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 76 časova godišnje)

UVOD (2)

Poslovi i radni zadaci zavarivača i rezača gasom. Značaj i primena zavarivanja i rezanja u mašinogradnji.

ORGANIZACIJA POSLOVA ZAVARIVAČA (8)

Tehnološko-tehnička dokumentacija. Sredstva za rad (lista, nalog, ekonomska kalkulacija, norma, trebovanje materijala i dr.). Radionica i radno mesto. Sredstva zaštite pri radu. Lična, opšta i posebna sredstva zaštite. Uslovi i klima uređaji. Štetnosti i opasnosti pri zavarivanju i rezanju.

MERENJE I KONTROLISANJE (10)

Merni pribori za dužinu i oblik, uglove i položaje delova, konstrukcija. Merenje i kontrola pritiska. Kontrolni šabloni. Načini kontrole zavarenih sastavaka, na propustljivost. Kontrola čvrstoće i žilavosti vara.

OSNOVNI POSTUPCI RUČNE OBRADE (12)

Ocrtavanje i obeležavanje. Sečenje lima i profila ručnim i mašinskim putem. Mašine za sečenje. Mašine za savijanje lima. Ručna obrada turpijanjem. Vrste, primena snaga i turpija i operacije pri turpijanju. Bušenje. Spiralne burgije. Bušilice ručne i mašinske i postupak bušenja. Rad čekićem i sekačem. Oblikovanje i ravnanje lima. Postupak krojenja i oblikovanja lima kao dela konstrukcije po operacijama.

NAČINI SPAJANJA MATERIJALA (12)

Vrste sastavaka veza. Spajanje zavrtnjima. Spajanje zakovicama. Lemljenje, meko i tvrdo. Vrsta lema. Sredstva i načini primene mekog lemljenja. Sredstva, način i primena tvrdog lemljenja. Osnovni pojmovi gasnog zavarivanja. Osnovni pojmovi elektro zavarivanja.

OPREMA ZA GASNO ZAVARIVANJE, NAVARIVANJE I REZANJE (11)

Pojam zavarivanja rezanjem. Gasovi za zavarivanje. Razvijači gasa. Boce za skladištenje i transport gasova. Baterije i instalacije za gasno zavarivanje. Pribori za zavarivanje. Gorionici za zavarivanje i rezanje. Redukcioni - regulacioni ventili, crevo, osigurači i priključci. Radni sto za zavarivanje. Pozicioneri, šabloni i radne klupe. Uređaji za kontrolu zavarene konstrukcije. Kontrolni i signalno-sigurnosni uređaji.

MATERIJALI ZA GASNO ZAVARIVANJE; NAVARIVANJE I REZANJE (8)

Osnovni materijali, čelici i legure obojenih metala koji se koriste za izradu konstrukcija. Obeležavanje i osnovne osobine, Tehnološka svojstva i sposobnost zavarivanja. Dodatni materijali za zavarivanje. Potrebni materijali za čišćenje, dezoksidaciju, kontrolu i zaštitu vara (boraks, nišador, kiseline, penetrit i dr.).

PRIPREMA DELOVA KONSTRUKCIJE ZA ZAVARIVANJE (10)

Vrste zavarenih sastava od lima, profila i cevi. Priprema za rubno, sučeono zavarivanje i zavarivanje pod uglom. Vrste zavarenih sastavaka. Elementi vara - šava. Definicija zahteva i označavanje vara na crtežu. Priprema sredstava rada i zaštite. Paljenje, regulisanje i održavanje plamena. Izbor dodatnog materijala i proveravanje.

ZAVARENE KONSTRUKCIJE (3)

Vrste, osobine i primena zavarenih konstrukcija.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

UVOD (2)

Značaj i perspektive tehničko-tehnološkog razvoja sredstava rada. Standardi, tehnička i tehnološka dokumentacija i propisi iz oblasti zavarivanja. Analiza i čitanje varilačkih crteža. Označavanje i prikazivanje vara na crtežu. Plan i tok zavarivanja.

ZAVARENE KONSTRUKCIJE (3)

Deformacije i unutrašnji naponi usled zavarivanja. Izvođenje zavarenih konstrukcija u mašinstvu i građevinarstvu. Zavarene konstrukcije; cevi, rezervoara, posuda i dr.

NAČINI GASNOG ZAVARIVANJA I NAVARIVANJA (8)

Zavarivanje ulevo, karakteristike, postupak i primena. Zavarivanje udesno, karakteristike, postupak i primena. Tehnološki postupak za zavarivanje po pozicijama. Kontrola sastavka. Završni radovi na zavarenoj konstrukciji, uklanjanje trake popravke vara, čišćenje, zaštita od korozija, osiguranje i transport zavarene konstrukcije do ugradnje i eksploatacije.

ZAVARIVANJE GASOM (14)

Teorija zavarenog sastavka. Dijagram stanja legure. Pojam kristalizacije i procesa topljenja i očvršćavanja metala. Struktura materijala i šava.

Zavarivanje sivog i čeličnog liva, zavarivanje ugljeničnih, legiranih i specijalnih čelika. Zavarivanje bakarnih legura (bronze i mesinga). Zavarivanje aluminijumskih legura (durol, silumin, novo srebro i dr.). Zavarivanje magnezijumovih legura. Zavarivanje legura različitih sastojaka.

GASNO REZANJE (10)

Postupak gasnog rezanja. Sredstva za radioničke instalacije i mreže za gasno rezanje. Regulacioni i kontrolni uređaji. Gorionik za gasno rezanje, uređaj za gasno rezanje. Načini rezanja. Rezanje ručnim vođenjem gorionika. Primena rezanja ručnim putem. Pravolinijskim i kružnim rezom, početak i završetak rezanja. Uređaj za rezanje po šablonu - kopiranje. Osnovni radni sto i pomoćni radni sto. Postavljanje materijala. Izrada i postavljanje šablona. Kopir uređaj i princip rada. Način simultanog vođenja gorionika po šablonu.

Tehnološki postupak rezanjem. Zaštita i osiguranje radnika i radnog mesta.

Uređaj za rezanje po tehničkom crtežu. Foto uređaj, sastavni elementi i princip rada.

SAVREMENI POSTUPCI GASNOG ZAVARIVANJA I REZANJA (8)

Kombinovano elektrolučno zavarivanje korišćenjem gasova. Princip rada i primena postupaka: TIG, MIG, MAG, EPP zavarivanje i dr.

Postupak i primena zavarivanja plazmom.

OSTALI NAČINI SPAJANJA MATERIJALA (8)

Pojam elektro zavarivanja. Zavarivanje električnim otporom. Uređaji, način zavarivanja i primena. Zavarivanje elektrolučnim uređajima, tok zavarivanja i primena. Način spajanja lemljenjem i primena zalemljenih sastavaka.

GREŠKE PRI ZAVARIVANJU I REZANJU (8)

Vrste grešaka pri zavarivanju. Uzroci grešaka, načini otklanjanja i popravka zavarenih sastavaka. Postupak, popravke navarivanjem. Greške pri rezanju i načini otklanjanja.

KONTROLA I ISPITIVANJE ZAVARENIH SASTAVAKA (5)

Plan i redosled kontrole zavarivanja. Kontrola pre, u toku i posle zavarivanja. Vizuelna kontrola. Ispitivanje spojeva pod pritiskom. Ispitivanje vara razaranjem. Ispitivanje spojeva bez razaranja.

TEHNIČKO-TEHNOLOŠKI USLOVI PRI MONTAŽI NA TERENU (4)

Priprema za zavarivanje na terenu. Tehnički uslovi i obezbeđenje.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Tehnologija rada zavarivača i rezača gasom, mora se realizovati tako da učenik lako ovlada teorijskim postavkama tehnologije rada, korišćenja sredstava rada, pripreme materijala za zavarivanje, kontrole ostvarenog vara i korišćenja zaštitnih sredstava.

Realizacija ovih programa mora biti u strogoj korelaciji sa realizacijom praktične nastave. Tematske celine u kojima se obrazuju tehničko-tehnološke zakonitosti pojedinih postupaka, moraju prethoditi realizaciji postupaka u praktičnoj nastavi.

U nastavi ovog predmeta treba koristiti nastavna sredstva kao što su: zidne slike, slajdovi, grafofolije, modeli, uzorci mašina, alata i pribora. Navedena sredstva treba da budu u delu mašina, alata i pribora zajednička za praktičnu nastavu i tehnologiju rada.

Nastava se izvodi sa celim odeljenjem u kabinetu škole ili specijalizovanoj učionici preduzeća gde se izvodi nastava u celini (tehnologija rada i praktična nastava).

Obrazovni profil: ZAVARIVAČ I REZAČ GASOM

 

PRAKTIČNA NASTAVA

Cilj i zadaci

Cilj praktične nastave je sticanje znanja, radnih veština i navika potrebnih za obavljanje poslova i radnih zadataka u domenu poslova zavarivača.

Zadaci praktične nastave su:

- ovladavanje korišćenja sredstava rada za ručnu obradu u pripremi za zavarivanje i kontrolu;

- upoznavanje metoda i praktične primene zakonitosti zavarivanja i rezanja;

- primena i provera znanja pri spajanju elemenata konstrukcije uz upotrebu propisane tehničke i tehnološke dokumentacije i sredstava zaštite.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(12 časova nedeljno, 456 časova godišnje)

UVOD (24)

Upoznavanje zanimanja, bravarske radionice i radnog mesta. Čišćenje i održavanje radnog mesta. Zaduženje alatom, kućni red.

MERENJE I KONTROLISANJE (36)

Korišćenje mernog pribora za merenje položaja i pritiska. Korišćenje šablona pri zavarivanju. Kontrola zavarenih sastavaka.

RUČNA OBRADA ELEMENATA ZA ZAVARIVANJE (48)

Prenošenje mera sa crteža na materijal. Sečenje materijala. Ispravljanje. Turpijanje. Bušenje i brušenje. Krojenje materijala po šablonu.

NAČINI SPAJANJA MATERIJALA (48)

Gasno zavarivanje. Elektro zavarivanje. Meko lemljenje. Tvrdo lemljenje. Priprema, izvođenje postupka i kontrola. Ostali načini spajanja (demonstracija).

UPOZNAVANJE MATERIJALA (36)

Upoznavanje materijala i dokumentacije za spajanje čeličnih limova rubno i sučeono.

PRIPREMA ZA SPAJANJE (36)

Priprema osnovnog, dodatnog i potrošnog materijala. Podešavanje delova za spajanje šava, cevi i dr.

UPOZNAVANJE OPREME ZA ZAVARIVANJE I REZANJE (48)

Gasovi, boce, instalacija za zavarivanje. Pribor za zavarivanje. Ventili i gorionici. Priprema za razvijanje gasa. Kontrola i podešavanje pritiska. Punjenje i održavanje opreme za zavarivanje i rezanje ručnim putem. Upoznavanje sredstava rada i način korišćenja.

SPAJANJE GASNIM ZAVARIVANJEM (68)

Spajanje ulevo. Spajanje udesno. Rad na podešavanju plamena i izboru sredstava. Držanje gorionika i dodatnog materijala. Kontrola vara.

SPAJANJE LEMLJENJEM (48)

Meko lemljenje, priprema, spajanje i kontrola. Tvrdo lemljenje, priprema, primena i kontrola.

PRIMENA SPAJANJA GASNIM ZAVARIVANJEM (64)

Primeri primene, spajanje gasnih zavarivanja na konstrukcijama od upotrebne vrednosti.

II razred

(19 časova nedeljno, 665 časova godišnje)

ANALIZA DOKUMENTACIJE (76)

Analiza crteža, propisa i zahteva. Izbor materijala, sredstava rada i zaštite i postupka rada.

TEHNOLOŠKI POSTUPCI (106)

Načini spajanja limova, cevi, profila i građevinskih konstrukcija.

Zavarivanje tankih, srednjih i debelih limova.

Plan zavarivanja elemenata i sklopova. Plan kontrole.

PRIMENA ZAVARIVANJA (152)

Zavarivanje ulevo. Zavarivanje udesno. Zavarivanje cevi. Zavarivanje profila. Zavarivanje posuda od liva. Zavarivanje galanterije. Zavarivanje građevinskih konstrukcija.

Zavarivanje konstrukcija od čelika, livenog gvožđa i legura obojenih metala.

OSTALI NAČINI ZAVARIVANJA (103)

Primena Rel zavarivanja. Primena elektrootpornog zavarivanja. Primena savremenih postupaka zavarivanja u zaštitnoj atmosferi gasa: TIG, MIG, MAG i EPP postupak zavarivanja.

PRIMENA NAVARIVANJA (76)

Praktična primena navarivanja pri popravci konstrukcionih elemenata.

GASNO REZANJE (76)

Rezanje ručnim putem. Rezanje vođenjem gorionika po šablonu. Rezanje uređajima sa foto ćelijom i numerički upravljanim uređajem. Rad na uređaju - rukovanje i održavanje.

KONTROLA I POPRAVKA ZAVARENIH SASTAVAKA (76)

Načini kontrole: očna, procesna i završna kontrola. Kontrola penetrantom. Kontrola pod pritiskom hidraulika i pneumatika.

Obezbeđenje zavarenih konstrukcija od korozije i priprema za transport.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastavne sadržaje iz Praktične nastave za Zavarivača i rezača gasom i Elektrozavarivača izvoditi u školskoj radionici sa grupom do 12 učenika (deobom odeljenja u 3 grupe). Ukoliko se nastava izvodi u preduzeću formirati grupe sa do 4 učenika koji će obavljati poslove iz tekućeg programa preduzeća pod nadzorom koordinatora nastave i škole.

U I nastavnoj godini nastava se može izvoditi u školskoj radionici namenjenoj za opštu mašinsku praksu. Učenici bi upoznali radne postupke ocrtavanja, obeležavanja i krojenja elemenata konstrukcije uz pravilnu upotrebu pribora za merenje i kontrolisanje vodeći računa o ekonomičnosti materijala. Postupke obrade rezanjem, sečenjem, bušenjem i ostale načine ručne obrade koristiti pri pripremi materijala za izradi pripremaka zavarenih konstrukcija.

U prvoj godini upoznati praktično sve metode i postupke spajanja. Posebno obraditi karakteristike metoda u sklopu zanimanja za gasnog zavarivača gasno zavarivanje a za elektrozavarivača Rel zavarivanje. U prvoj godini obraditi i praktično primeniti postupke spajanja lemljenjem.

U drugoj nastavnoj godini praktičnu nastavu izvoditi na konstrukcijama u sklopu zanimanja. Nastojati da se povežu teorijska i praktična znanja da bi se zadatak izvršio po tehničkim propisima korišćenjem dokumentacije sredstava rada i zaštite. Nastojati da učenik obavi samostalno prostije konstrukcije od pripreme do kontrole a da aktivno učestvuje pri spajanju složenih konstrukcija pod kontrolom radnika iz procesa proizvodnje.

Na kraju školske godine učenik samostalno radi praktičan rad za završni ispit pošto predmetni nastavnik odobri projekt tehnološkog postupka izrade dotičnog rada. Po obavljenom poslu učenik piše kratak stručni izveštaj i usmeno brani rad pred odgovarajućom komisijom.

Obrazovni profil: KOVAČ METALOPRESER

 

TEHNOLOGIJA RADA

Cilj i zadaci

Cilj nastave predmeta tehnologija rada je sticanje stručno-teorijskih znanja potrebnih za uspešno shvatanje tehnološkog procesa i tehnoloških zakonitosti primenljivih u neposrednom izvršilačkom radu u domenu obrazovnog profila kovač-metalopreser.

Ona predstavlja preduslov za bolje razumevanje i osmišljenost praktičnog rada i uspešnije sticanje radne sposobnosti.

Zadaci nastave predmeta tehnologija rada:

- sticanje znanja o metodama i postupcima rada pri oblikovanju predmeta kovanjem i presovanjem, o karakteristikama i primeni alata, pribora i mašina koje se koriste u obavljanju poslova i radnih zadataka kovača-metalopresera;

- osposobljavanje za razumevanje i samostalno korišćenje tehničke dokumentacije i stručne literature za izbor optimalnog režima rada i primenu standarda;

- shvatanje značaja o povezanosti i međuzavisnosti elemenata radnog procesa koji u oblikovanju određenog proizvoda predstavljaju tehnološku celinu.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 76 časova godišnje)

UVOD (1)

Poslovi i zadaci u okviru obrazovnog profila. Značaj i perspektive tehničko-tehnološkog razvoja sredstava rada.

OCRTAVANJE I OBELEŽAVANJE (4)

Zadatak i značaj ocrtavanja i obeležavanja. Alat i pribor za ocrtavanje i obeležavanje (radni sto, ploče za ocrtavanje, prizme, igle, paralelna crtala, obeležači, šestari, slova, brojevi i šabloni). Analiza radioničkog crteža. Priprema površine za ocrtavanje i izbor baza. Ocrtavanje uz upotrebu paralelnog crtala, visinomera, prizme i ugaone ploče. Ocrtavanje i obeležavanje sa crteža, pomoću šablona i po uzorku.

ALATI I MAŠINE ZA SEČENJE MATERIJALA (10)

Sečenje sekačima, vrste sekača. Sečenje ručnim makazama, vrste makaza za ručno sečenje, makaze sa polugom, ručne testere. Listovi ručnih testera, razmetanje zuba na listu ručne testere. Probijači za ručno prebijanje.

Mašinske makaze: sa ravnim paralelnim noževima, sa ravnim kosim noževima i kružnim noževima.

Sečenje materijala mašinskim testerama (vrste i osnovne karakteristike mašinskih testera). Sečenje brusnim pločama. Mere zaštite pri sečenju materijala.

OBRADA MATERIJALA TURPIJANJEM (4)

Obrada skidanjem strugotine, podela turpija po finoći, po naseku i po poprečnom preseku. Nasađivanje turpija, održavanje i čuvanje turpija.

OBRADA BUŠENJEM (4)

Podela bušilica, rukovanje i održavanje bušilica, vrste burgija, oštrenje burgija, postupak bušenja. Mere zaštite na radu.

IZRADA NAVOJA (2)

Izrada spoljnog navoja nareznicama. Nareznice, držači nareznica. Izrada unutrašnjeg navoja pomoću ureznika. Ureznici, rukovanje i održavanje.

ZAGREVANJE MATERIJALA (10)

Svrha zagrevanja. Načini zagrevanja. Peći za zagrevanje materijala (opis i princip rada, komornih, potisnih i električnih peći). Vrste goriva za peći i njegova priprema. Izbor peći u zavisnosti od vrste materijala, oblika i veličine pripremka ili otkovka.

Otvorene kovačke vatre (kovačka ognjišta).

Zatvorene kovačke vatre. Peći za žarenje i zavarivanje, peći za cementaciju.

Određivanje temperature prema boji pripremka ili orbatka, merenje temperature pripremka ili obrtka. Mere zaštite pri rukovanju pećima.

ALATI I PRIBORI (5)

Osnovni kovački alat i pribor: stege, čekići, ploče sa otvorima. Pomoćni kovački alat i pribor (klešta). Održavanje kovačkog alata i pribora.

OBRADA DEFORMISANJEM (8)

Vrste deformacija i strukturne promene u materijalu pri kovanju u hladnom i toplom stanju. Pojam i značaj određivanja stepena deformacije.

Karakteristike i primena glavnih kovačkih operacija: iskivanje, sabijanje, savijanje, probijanje, odsecanje i uvijanje.

MAŠINE ZA OBRADU MATERIJALA (15)

Mehanički mašinski čekići: čekić sa slobodnim padom, čekić sa oprugom, vazdušni čekić, parni čekić. Konstruktivne karakteristike mašinskih čekića, princip rada, namena, rukovanje i održavanje.

Prese: frikcione prese, kolenaste prese, ekscentar prese i hidraulične prese. Specijalne prese: prese za zakivanje (mehaničke prese za zakivanje, hidrauličke prese za zakivanje, vazdušno-hidrauličke prese za zakivanje, prese za izvlačenje limova). Konstrukcione karakteristike presa, princip rada, namena, rukovanje i održavanje. Zaštitni uređaji na čekićima i presama.

PRESOVANJE U KALUPIMA (7)

Postupak presovanja materijala u žitkom stanju, presovanje čelika, presovanje obojenih metala, kalupi za presovanje. Rukovanje i održavanje kalupa.

PRESOVANJE ISTISKIVANJEM (6)

Alati za istiskivanje, postavljanje alata za istiskivanjem na presu. Temperature zagrevanja materijala za obradu istiskivanjem. Tehnološki postupak rada pri istiskivanju. Održavanje alata.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

UVOD (1)

Poslovi i zadaci u okviru obrazovnog profila. Značaj i perspektive tehničko-tehnološkog razvoja sredstava rada.

ORGANIZACIJA RADNOG MESTA ZA KOVANJE (5)

Priprema materijala za kovanje, priprema i popravka radnog i pomoćnog alata. Priprema peći za zagrevanje materijala, priprema goriva za peći. Proučavanje tehnološkog postupka za kovanje.

OBRADA MATERIJALA KOVANJEM (16)

Primena kalupa za kovanje, oblici kalupa za kovanje, zagrevanje kalupa, hlađenje i održavanje kalupa.

Materijali za izradu kalupa, tehnološki postupak kovanja u kalupima. Alati i mašine za odstranjivanje ogoretine posle kovanja. Mašine i uređaji za peskiranje i postupak rada na njima.

TERMIČKA I TERMOHEMIJSKA OBRADA (6)

Zadatak i značaj termičke i termohemijske obrade. Osnovni pojmovi o žarenju, kaljenju, otpuštanju, cementaciji i nitriranju. Kaljenje jednostavnijih ručnih alata u vodi i ulju.

TEHNOLOŠKI POSTUPAK POSTAVLJANJA I PODEŠAVANJA ALATA NA MAŠINSKIM ČEKIĆIMA I PRESAMA (16)

Izbor mašine za rad u zavisnosti od alata i operacije, priprema pribora za stezanje alata, određivanje redosleda operacija i postavljanje alata na radni sto (postolje), podešavanje dužine radnog hoda na mašini, podešavanje zazora pojedinih elemenata alata, provera funkcionisanja alata.

ALATI I PRIBORI ZA RAD NA MAŠINSKIM ČEKIĆIMA I PRESAMA (18)

Pribori za stezanje, alati za sečenje, alati za savijanje, alati za probijanje i presecanje, alati za izvlačenje, kombinovani alati, alati za kovanje i alati za krzanje (delovi, osnovne karakteristike i princip rada alata).

ODRŽAVANJE MAŠINA, ALATA I PRIBORA (8)

Održavanje mašina, alata i pribora u ispravnom stanju, čišćenje kliznih površina i pokretnih elemenata, podmazivanje kliznih površina, sredstva za podmazivanje, osobine maziva, kontrola pokretnih elemenata.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Gradivo ovog predmeta u prvom razredu podeljeno je na dvanaest a u drugom na sedam nastavnih celina. Redosled izlaganja gradiva u okviru svakog poglavlja je tako postavljen da obezbeđuje postupnost i što bolji kontinuitet u nastavi, odnosno što veću logičku i prirodnu povezanost sadržaja iste nastavne oblasti.

Program se sastoji od sadržaja neophodnih za uspešno rešavanje proizvodnih zadataka ovog obrazovnog profila. Fond časova po poglavljima obuhvata sve obaveze nastavnog procesa i treba da posluži nastavniku kao bliža orijentacija pri daljoj razradi programa. U dati fond časova za svako poglavlje uračunato je vreme potrebno za obradu nove glave, ponavljanje, utvrđivanje i proveravanje.

Realizacija ovih programa mora biti u strogoj korelaciji sa realizacijom praktične nastave. Tematske celine u kojima se obrađuju tehničko-tehnološke zakonitosti pojedinih postupaka i procesa moraju neposredno da prethode realizaciji tih istih postupaka u praktičnoj nastavi. Pri tome treba ostvariti i potpuniju terminološku usklađenost, a primere primene pojedinih teorijskih postavki treba prilagođavati konkretnim uslovima praktične nastave.

Programi stručnih predmeta u prvom razredu, mehanika, tehničko crtanje, osnove mašinstva, tehnički materijali sa osnovama elektrotehnike, tehnologija obrade sa tehničkom kontrolom (u I i II razredu), organizacija rada sa zaštitom na radu u II razredu realizuju se paralelno i sa programima tehnologija rada i imaju niz dodirnih tačaka. Zbog toga je u realizaciji potrebno ostvariti korelaciju sa ovim predmetima. Na primer u predmetu "tehnologija obrade sa tehničkom kontrolom" izučavaju se sadržaji o merenju i kontrolisanju odmah na početku, te će stečena znanja iz ove oblasti koristiti u realizaciji pojedinih tematskih celina kod predmeta tehnologija rada i praktične nastave.

U nastavi ovog predmeta treba koristiti sledeća nastavna sredstva i pomagala: zidne slike, slajdove, grafofolije, modele, uzorke alata i pribora, mašine, priručnike, standarde, kataloge i prospekte preduzeća. Navedena sredstva mogu biti zajednička i za praktičnu nastavu.

Nastava se izvodi sa celim odeljenjem u kabinetu škole ili u preduzeću gde postoje potrebni uslovi za realizovanje programa u potpunosti.

PRAKTIČNA NASTAVA

Cilj i zadaci

Cilj praktične nastave je sticanje znanja, radnih veština i navika potrebnih za obavljanje poslova i samostalan izvršilački rad u okviru obrazovnog profila i osposobljavanje za brzo uključivanje u proces konkretne proizvodne tehnologije.

Zadaci praktične nastave su:

- ovladavanje tehnološkim postupcima kovanja i presovanja, postupcima ručne obrade i termičke i termohemijske obrade;

- osposobljavanje za pravilnu upotrebu, primenu i održavanje sredstava rada, njihovo racionalno i ekonomično korišćenje uz sagledavanje njihove materijalne vrednosti i veka trajanja;

- primena znanja o pravilnom izboru materijala za izradu proizvoda i osposobljavanje za njegovo racionalno korišćenje i smanjenje otpada;

- sticanje praktičnih znanja i umenja u merenju i kontrolisanju delova u procesu rada i ostvarivanju kvaliteta proizvoda;

- sticanje znanja i navika za pravilno korišćenje sredstava zaštite na radu.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(12 časova nedeljno, 456 časova godišnje)

UVOD (4)

Upoznavanje programa, stručne literature i zahteva radnog područja kovača-metalopresera. Upoznavanje radionice i radnih mesta. Zaduživanje radnim mestom, alatom i priborom. Radna i tehnološka disciplina. Upoznavanje mera i sredstava zaštite na radu. Čišćenje I održavanje radnog mesta. Pravilnik o kućnom redu.

OCRTAVANJE I OBELEŽAVANJE (20)

Ocrtavanje i obeležavanje na: limovima, šipkastom materijalu, profilnom materijalu. Ocrtavanje i obeležavanje sa crteža, pomoću šablona i uzorka.

SEČENJE MATERIJALA (60)

Sečenje ručnim sekačem, sečenje kovačkim sekačem u toplom stanju. Sečenje tankih limova pomoću ručnih makaza, sečenje ručnom testerom spoljnih i unutrašnjih kontura i raznih profila. Sečenje materijala mašinskim testerama. Sečenje materijala brusnim pločama.

OBRADA METALA TURPIJOM (24)

Obrada manje složenih elemenata turpijom, grubo i fino turpijanje ravnih površina, turpijanje kosih i zaobljenih površina. Turpijanje žljebova i otvora.

OBRADA BUŠENJEM (18)

Upoznavanje sa bušilicama, rad ručnim mehaničkim bušilicama, rad ručnim električnim bušilicama, bušenje na mašinskim bušilicama.

IZRADA NAVOJA (12)

Izrada spoljnog navoja nareznicama, izrada unutrašnjeg navoja ureznicima.

RAD NA ZAGREVANJU MATERIJALA (54)

Priprema peći za paljenje, puštanje peći u rad, zagrevanje pripremka ili obratka u peći, podešavanje temperature zagrevanja, uočavanje spektra boja pri zagrevanju. Kontrola temperature pirometrom.

RUČNO KOVANJE (30)

Ručno kovanje u hladnom i toplom stanju, vežbanje pravilnog udaranja kovačkim čekićem, uvežbavanje držanja materijala pri postupku ručnog kovanja.

OBRADA DEFORMISANJEM (48)

Određivanje redosleda kovačkih operacija. Izrada jednostavnijih otkovaka primenom kovačkih operacija: iskazivanje, sabijanje, savijanje, probijanje, odsecanje i uvijanje.

RAD NA MAŠINSKIM ČEKIĆIMA I PRESAMA (108)

Uvežbavanje puštanja u rad kovačkih mašina, uvežbavanje slobodnog kovanja jednostavnijih otkovaka po crtežu i uzorku. Slobodno kovanje na frikcionim presama, kovanje vazdušnim čekićem. Čišćenje otkovaka od ogoretine. Čišćenje otkovaka peskiranjem. Održavanje, čišćenje i podmazivanje mašina za kovanje.

Uvežbavanje puštanja u rad presa, podešavanje radnog hoda, podešavanje jednostavnijeg radnog alata na presama, podešavanje graničnika. Prosecanje otvora na ekscentar presi, prosecanje otvora na hidrauličnoj presi, savijanje limova raznih profila.

Rad na specijalnim presama: rad na presama za zakivanje i na presama za izvlačenje lima. Održavanje, čišćenje i podmazivanje presa.

PRESOVANJE U KALUPIMA (48)

Rad na presovanju materijala u žitkom stanju (čelika i obojenih metala) pomoću kalupa. Rukovanje i održavanje kalupa za presovanje.

PRESOVANJE ISTISKIVANJEM (30)

Postavljanje alata za istiskivanje na presu. Zagrevanje materijala za obradu istiskivanjem. Tehnološki postupak rada pri istiskivanju. Održavanje alata.

II razred

(19 časova nedeljno, 665 časova godišnje)

UVOD (4)

Upoznavanje programa, stručne literature i zahteva radnog područja kovača-metalopresera. Upoznavanje radionice i radnog mesta. Zaduživanje radnim mestom, alatom i priborom. Radna i tehnološka disciplina. Upoznavanje mera i sredstava zaštite na radu. Održavanje radnog mesta. Pravilnik o kućnom redu.

ORGANIZACIJA RADNOG MESTA ZA KOVANJE (53)

Priprema materijala za kovanje. Priprema i popravka radnog i pomoćnog alata. Priprema peći za zagrevanje materijala, priprema goriva za peć. Proučavanje radioničkog crteža i tehnološkog postupka dela za kovanje.

OBRADA MATERIJALA KOVANJEM (152)

Kovanje u kalupima: postavljanje kalupa na mašinu, zagrevanje pripremka, kovanje jednostavnijih delova u kalupima, odstranjivanje ogoretine, merenje i kontrola otkovaka, čišćenje otkovaka peskiranjem.

Kovanje mašinskih delova na frikcionoj presi, hidrauličkoj kovačkoj presi i mašinskim čekićima.

TERMIČKA I TERMOHEMIJSKA OBRADA (57)

Žarenje otkovaka i otklanjanje unutrašnjih napona. Normalizacija otkovaka. Poboljšavanje otkovaka. Kaljenje jednostavnijih ručnih alata od čelika u vodi i ulju.

TEHNOLOŠKI POSTUPAK POSTAVLJANJA I PODEŠAVANJA ALATA NA MAŠINSKIM ČEKIĆIMA I PRESAMA (152)

Priprema pribora za stezanje i alata za rad na mašinskim čekićima i presama. Postavljanje alata na radni sto mašinskog čekića i prese vodeći računa o redosledu operacija, podešavanje dužine radnog hoda na mašini, postavljanje i podešavanje graničnika, podešavanje zazora pojedinih elemenata alata, provera funkcionisanja alata. Postavljanje i provera elemenata zaštite na mašinama.

RAD NA MAŠINSKIM ČEKIĆIMA I PRESAMA SA RAZNIM ALATIMA (171)

Rad na mašinskim čekićima i presama sa alatima za sečenje, alatima za savijanje, alatima za probijanje i prosecanje, alatima za izvlačenje, kombinovanim alatima, alatima za kovanje i alatima za krzanje.

ODRŽAVANJE MAŠINA, ALATA I PRIBORA (76)

Rasklapanje, čišćenje, podmazivanje i sklapanje pojedinih delova mašina, alata i pribora. Popravka manjih oštećenja i izmena pojedinih delova kod mašina, alata i pribora.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Praktična nastava se izvodi u I i II razredu. Sadržaji programa, na samom početku, usmeravaju učenike ka profesiji (obrazovnom profilu). Realizacija praktične nastave mora da se odvija neposrednim manipulativnim i operativnim radom bez suvišnog verbalizma, uz neophodni teorijski minimum (radna uputstva i objašnjenja koja se planiraju i ostvaruju zajedno sa praktičnom nastavom). Šire teorijske postavke tehničko-tehnoloških zakonitosti, funkcionalnih i konstrukcionih karakteristika sredstava i objekata rada prate praktičnu nastavu programom predmeta tehnologije rada. Usklađivanje sadržaja ova dva programa predstavlja imperativ njihove realizacije. Nastavnik to treba da obezbedi svojim operativnim planom rada. Posebnu pažnju treba obratiti terminološkoj usklađenosti mašinskih pojmova, čija raznolikost u praksi često zbunjuje i dovodi do nesporazuma. Paralelno sa ovim treba da postoji povezanost sa stručnim predmetima: mehanika, tehničko crtanje, osnove mašinstva, tehnički materijali sa osnovama elektrotehnike, tehnologija obrade sa tehničkom kontrolom i organizacija rada sa zaštitom na radu.

Poželjno je praktičnu nastavu organizovati u školskoj radionici ili preduzeću uz uslov da je prostor radionice opremljen nastavnim sredstvima (mašinama, uređajima, alatom i priborom i dr.) koji treba da obezbede optimalan tok nastavnog procesa.

U principu, praktičnu nastavu van škole (u odgovarajućim preduzećima - pogonima metaloprerađivačke industrije, mašinogradnje, brodogradnje, zanatske privrede i dr.) treba organizovati samo kada to iziskuje specifičnost programa (struktura rada i tehnološki razlozi), odnosno kada u školi nije moguće takvu nastavu organizovati. Pri tome se realizacija praktične nastave često može organizovati i kombinovano: sadržaji programa (za koje postoje odgovarajući uslovi) ostvaruju se u školi a ostali sadržaji, naročito oni u II razredu, u autentičnim uslovima tehnološkog procesa preduzeća. Ukoliko se koristi preduzeće kao šira nastavna baza za realizaciju programa praktične nastave uz utvrđene uslove mora postojati i precizan dogovor.

Efikasnost ostvarivanja praktične nastave zavisi prvenstveno od uslova pod kojima se izvodi. Veoma značajnu ulogu ima uvođenje savremenih sredstava rada i njihova zastupljenost onim obimom koji će obezbediti da svaki učenik praktične vežbe obavlja na odgovarajućem radnom mestu - mašini, sklopu, postrojenju i dr. (po principu: jedan učenik - jedno radno mesto).

Radne zadatke - vežbe treba prilagođavati povećanju nivoa osposobljenosti učenika i karakterističnim poslovima zanimanja, uvežbavanjem sticati nove veštine i navike. Pri tome najveću pažnju treba obraćati tačnosti izrade, kvalitetu obrade, urednom održavanju radnog mesta i pravilnom korišćenju sredstava zaštite na radu.

U realizaciji programa praktične nastave treba koristiti nastavna sredstva i pomagala koja su data u uputstvu za tehnologiju rada.

U nedeljno nastavno-časovnom sistemu praktična nastava u I razredu ostvaruje sa 12, a II razredu sa 19 časova a odeljenje se deli na dve grupe.

Obrazovni profil: OŠTRAČ ALATA

 

TEHNOLOGIJA RADA

Cilj i zadaci

Cilj nastave predmeta tehnologija rada za obrazovni profil oštrač alata sadržan je u sticanju stručno-teorijskih znanja potrebnih za uspešno obavljanje praktične nastave.

Zadaci tehnologije rada oštrača alata su da omogući učeniku:

- sticanje znanja o veštinama uspešnog obavljanja jednostavnih i srednje složenih poslova i radnih zadataka;

- sticanje znanja o konstrukcionim karakteristikama oštrilica i brusilica, njihovoj funkciji i teorijskim osnovama brusačke obrade;

- sticanje znanja o konstrukcionim i geometrijskim elementima alata za oštrenje, postavljanju, centriranju i stezanju;

- osposobljavanje za samostalno korišćenje tehničke dokumentacije, za izbor optimalnog režima obrade, primenu standarda;

- osposobljavanje za samostalan izbor i korišćenje mernog i kontrolnog alata.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 76 časova godišnje)

UVOD (1)

Značaj i perspektive tehničko-tehnološkog razvoja sredstava rada.

BRUSILICE I OSNOVNI PRINCIPI BRUŠENJA (6)

Osnovni principi obrade brušenjem i faktori režima obrade. Vrste brusilica i njihove karakteristike. Operacije obrade brušenjem u zavisnosti od oblika površine. Definicija glavnog i pomoćnog kretanja tocila i obratka.

MERENJE I KONTROLISANJE (14)

Mikrometri. Granična merila za osovine i rupe (račve i čepovi). Granična merila za navoj i konus. Planparalelna granična merila (etaloni). Komparatori. Merila za merenje i kontrolu uglova. Alatni mikroskop, profilni projektor. Merenje i kontrola uglova i konusa. Merenje i kontrola hrapavosti. Čuvanje i održavanje mernih i kontrolnih alata.

GRAĐA I KARAKTERISTIKE ALATA ZA BRUŠENJE (8)

Vrste i karakteristike abrazivnog materijala i veziva. Prirodni abrazivni materijali. Veštački abrazivni materijali. Veličina i oblik zrnaca abraziva. Vezivni materijali tocila. Karakteristike tocila. Glavni oblici i dimenzije tocila. Oznaka tocila. Izbor tocila.

URAVNOTEŽENJE, POSTAVLJANJE I PORAVNANJE TOCILA (7)

Definicija uravnoteženja tocila. Alati i pribori za uravnoteženje tocila. Postupak uravnoteženja tocila. Postavljanje koturastog i lančastog tocila. Zaštita tocila pri brušenju. Poravnanje (oštrenje) tocila. Profilisanje tocila pri okruglom i radnom brušenju.

PRIBORI ZA POSTAVLJANJE I STEZANJE PRI OBRADI BRUŠENJEM (4)

Elektromagnetna stezna ploča. Magnetne ploče. Šiljci, srcasti povlakači (brusačko srce). Samocentrirajući stezači. Trnovi. Elastične čahure i linete.

IZBOR REŽIMA BRUŠENJA (6)

Izbor brzine rezanja. Izbor broja obrtaja tocila. Izbor brzine obratka. Izbor dubine brušenja i dodatka za brušenje.

SREDSTVA ZA HLAĐENJE (2)

Sapunice, emulzije i ulja za hlađenje. Način izvođenja hlađenja pri obradi brušenjem.

RAVNO BRUŠENJE (9)

Vrste brusilica za ravno brušenje. Postavljanje obrtka na brusilicama za ravno brušenje. Brušenje na brusilicama za ravno brušenje sa horizontalnim radnim vretenom. Brušenje ravnih površina na brusilicama sa obrtnim radnim stolom. Dvostrano ravno brušenje.

OKRUGLO BRUŠENJE (12)

Vrste brusilica za okruglo spoljašnje i unutrašnje brušenje. Postavljanje i stezanje obratka na brusilicama za okruglo brušenje. Postupak brušenja pri spoljašnjem i unutrašnjem cilindričnom i koničnom brušenju. Postupak pri brušenju radijusa i profila.

BRUŠENJE BEZ ŠILJAKA (7)

Brusilica za brušenje bez šiljaka. Priprema brusilice za brušenje. Izračunavanje ugla zaokretanja pomičnog tocila, aksijalne brzine obrtka i veličine izmicanja obrtka iz ose tocila. Vrste i izbor podupirača. Izbor režima i postupak obrade na brusilici bez šiljaka. Greške pri brušenju.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

UPOZNAVANJE TEHNOLOŠKE DOKUMENTACIJE (10)

Uloga i namena tehnološke dokumentacije u procesu proizvodnje. Operacioni list. Instruktivni list. Radni nalog. Radna lista. Trebovanje. Propratnica. Predatnica. Otpremnica. Narudžbenica. Izveštaj kontrole. Značka materijala.

GEOMETRIJA REZNIH ALATA (8)

Delovi, površine i uglovi alata za rezanje. Strugarski noževi. Burgije. Glodala. Upuštači. Razvrtači.

MAŠINE ZA BRUŠENJE ALATA - OŠTRILICE (7)

Oštrilice za ručno oštrenje alata (specijalne i univerzalne). Brusilice za ravno brušenje. Univerzalne brusilice za spoljno i unutrašnje brušenje. Univerzalna brusilica - oštrilica. NU brusilice. Tehnička i ekonomska opravdanost primene.

OŠTRENJE ALATA ZA OBRADU NEMETALA (3)

Oštrenje alata za obradu drveta i plastičnih masa (testere, glodala, burgije, alati za istiskivanje). Oštrenje specijalnih alata za obradu nemetala. Oštrenje nemetalnih alata (dijamant, alatna keramika, oslojeni alati).

OŠTRENJE ALATA (35)

Pribori za oštrenje alata na univerzalnoj brusilici. Oštrenje alata po grudnoj površini. Oštrenje alata po leđnoj i grudnoj površini. Oštrenje alata po leđnoj površini. Postupak oštrenja strugarskih noževa. Postupak oštrenja spiralnih burgija. Postupak oštrenja glodala. Postupak oštrenja upuštača. Postupak oštrenja razvrtača. Oštrenje glodala sa pravim i zavojnim zubima po leđnoj i grudnoj površini. Oštrenje vretenastog glodala. Kontrola geometrije glodala. Oštrenje nareznica. Oštrenje ravnih zupčastih noževa. Oštrenje kružnih zupčastih noževa.

BRUŠENJE NAVOJA NA SPECIJALNIM BRUSILICAMA (4)

Brusilice za navoj. Izbor, postavljanje i profilisanje tocila u zavisnosti od vrste zavojnice.

BRUŠENJE ZUPČANIKA (3)

Brusilice za brušenje zupčanika. Metode brušenja zupčanika. Izbor tocila za brušenje zupčanika. Postavljanje zupčanika na brusilicama.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Tehnologija rada za obrazovni profil Oštrač alata je stručni predmet koji treba da upozna učenike sa: alatima, sredstvima rada, metodama rada i pomoćnim priborom, koji se koristi pri oštrenju različite geometrije raznih alata za obradu metala i nemetala.

Osposobljavanje za praktičan rad ne podrazumeva samo proces savlađivanja motornih radnji i sticanje veština i navika, već i osmišljen kritički pristup svakoj izvršenoj operaciji.

U toku realizacije sadržaja programa nastavnik se mora služiti očiglednim sredstvima kao što su uzorci alata, šemama, slikama i drugim nastavnim sredstvima, koja doprinose bržem snalaženju učenika na praktičnoj nastavi.

U toku realizacije ovog programa neophodna je puna saradnja nastavnika tehnologije rada sa nastavnikom praktične nastave.

Obrazovni profil: OŠTRAČ ALATA

 

PRAKTIČNA NASTAVA

Cilj i zadaci

Cilj praktične nastave oštrača alata je da osposobi učenika da samostalno obavlja poslove i zadatke oštrenja različitih reznih alata za obradu metala i nemetala.

Zadaci praktične nastave sadržani su u:

- sticanju znanja, veština i radnih navika neophodnih za uspešno obavljanje manje složenih poslova i radnih zadataka u okviru obrazovnog profila;

- sticanju znanja o konstruktivnim karakteristikama oštrilica i brusilica, njihovoj funkciji i teorijskim osnovama brusačke obrade;

- upoznavanju faktora koji utiču na kvalitet i ekonomičnost oštrenja reznog alata;

- sticanju znanja o konstruktivnim i geometrijskim elementima alata za oštrenje njegovom postavljanju, centriranju i stezanju;

- osposobljavanju za racionalno i ekonomično korišćenje sredstava rada, sagledavanje njihove materijalne vrednosti, veka trajanja alata i njegove pravilne upotrebe i primene;

- osposobljavanju za samostalno korišćenje tehničke dokumentacije, za izbor optimalnog režima obrade, primenu standarda i specijalnih alata;

- osposobljavanju za samostalan izbor i korišćenje mernog i kontrolnog alata;

- upoznavanju mera zaštite na radu i ličnih zaštitnih sredstava, način njihove primene i sticanje navika u njihovom korišćenju.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(12 časova nedeljno, 456 časova godišnje)

UVOD (12)

Radno područje metalooštrača. Organizacija radnog mesta i radionice. Tehnološka i radna disciplina. Klasifikacija mašina za oštrenje alata. Vrste kretanja i demonstracija rukovanja komandnim uređajima i oštrilicima. Upoznavanje mera zaštite na radu. Upoznavanje pravilnog stava pri radu i radnim pravilima. Čišćenje i održavanje radnog mesta.

ALATI ZA BRUŠENJE I OŠTRENJE (18)

Osnovni pojmovi obrade metala brušenjem. Materijal i oznake materijala za izradu tocila. Materijal i oznake vezivnih materijala: karakteristike tocila - krupnoća, tvrdoća i strukture tocila. Oblici i dimenzije tocila: koturasta bez i sa upustom, obručna, lončasta, tocila za unutrašnje brušenje A, B i C oblika, tocila za oštrenje reznih alata, tocila za glodala, tocila sa drškom, brusni segmenti, brusne turpije i belegije. Izbor tocila u zavisnosti od materijala koji se brusi, vrste i kvalitet brušenja.

MERENJE I KONTROLISANJE (30)

Merila za merenje i kontrolu dužina, pomična merila, mikrometri za spoljno i unutrašnje merenje, granična merila za osovinu i rupe (račve i čepovi) i komparatori. Merila za merenje i kontrolu uglova: univerzalni tehnički i optički uglomeri, granična merila za uglove. Čuvanje i održavanje mernih i kontrolnih alata.

OŠTRILICE I UREĐAJI ZA OŠTRENJE ALATA (6)

Oštrilice za ručno oštrenje alata. Specijalna oštrilica za oštrenje pojedinih reznih alata. Univerzalna oštrilica za oštrenje alata. Uređaji za prihvatanje reznog alata pri oštrenju.

POSTAVLJANJE I URAVNOTEŽENJE TOCILA (18)

Izbor i provera ispravnosti tocila. Postavljanje tocila, između prirubnica i uravnoteženje. Postavljanje i uravnoteženje tocila na radno vreteno brusilice za ravno brušenje, brusilice za spoljno okruglo brušenje i oštrilice za oštrenje alata. Postavljanje dijamantskog tocila na radno vreteno oštrilice. Provera ispravnosti postavljenog tocila. Oštrenje tocila i ponovno uravnoteženje.

RAVNO BRUŠENJE (30)

Upoznavanje brusilice za ravno brušenje. Glavna i pomoćna kretanja. Rukovanje brusilicom (uključivanje i isključivanje glavnog i pomoćnih kretanja). Poravnavanje tocila. Postavljanje obratka na elektromagnetnu ploču. Provera ispravnosti prihvatanja obratka. Podešavanje dubine zahvata. Određivanje dužine hoda radnog stola. Brušenje mašinskih delova. Oštrenje jednostavnih reznih alata (sekača, noževa za obradu drveta, noževa za prehrambenu industriju, kožnu i tekstilnu industriju) na brusilici za ravno brušenje primenom uređaja za stezanje. Merenje i kontrola. Mere zaštite na radu.

SPOLJNO OKRUGLO BRUŠENJE (42)

Upoznavanje sa univerzalnom brusilicom za spoljno okruglo i unutrašnje brušenje. Rukovanje brusilicom (uključivanje i isključivanje glavnog i pomoćnih kretanja). Automatsko primicanje i podmicanje tocila, podešavanje zahvata i ploče radnog stola. Postavljanje obratka između šiljaka u steznu glavu. Oštrenje (poravnavanje) tocila. Cilindrično spoljno brušenje podešavanjem ploče radnog stola. Čeono brušenje. Brušenje mašinskih delova. Oštrenje jednostavnih kružnih alata za sečenje hartije, kože, tankih limova i tekstila. Zaštitne mere pri brušenju i oštrenju na brusilici za okrugla brušenja. Merenje i kontrola obratka.

RUČNO OŠTRENJE ALATA (24)

Ručno oštrenje alata na oštrilicama za ručno oštrenje (igle za ocrtavanje, obeležavača, sekača, spiralnih burgija, strugarskih noževa). Mere zaštite pri oštrenju. Merenje i kontrola.

OŠTRENJE MAŠINSKIH NOŽEVA (60)

Oštrenje noževa prilikom izrade i oštrenje u toku eksploatacije. Načini oštrenja ručno oštrenje, oštrenje na specijalnim mašinama za oštrenje noževa i oštrenje na univerzalnim oštrilicama. Izbor tocila za oštrenje alata. Oblici grudnih površina kod strugarskog noža od brzoreznog čelika i noževa sa pločicom od tvrdih metala. Oštrenje grudne i leđne površine noža od brzoreznog čelika i noževa sa pločicama od tvrdih metala. Način oštrenja žleba za lomljenje strugotine na nožu od brzoreznog čelika i nožu sa pločicama od tvrdih metala. Oštrenje nagibnog ugla glavnog sečiva. Oštrenje zaobljenja vrha noža. Oštrenje na ručnoj oštrilici, oštrenje na mašini za specijalno oštrenje strugarskih noževa i univerzalnoj oštrilici. Izbor tocila za oštrenje strugarskih noževa. Merenje i kontrolisanje. Mere zaštite na radu.

OŠTRENJE BURGIJA (42)

Namena spiralne burgije kao reznog alata. Geometrija spiralne burgije izrađene od brzoreznog čelika. Mašinsko oštrenje spiralne burgije. Mašine za konično oštrenje i mašine za spiralno oštrenje. Alati i uređaji pri oštrenju spiralne burgije. Povećanje reznih svojstava burgija odbrusivanjem: dvojno oštrenje burgija, obrusivanje jezgra, odbrusivanje cilindričnog ruba (faze). Obrazovanje žleba za lomljenje strugotine. Postupak oštrenja vrha i leđne površine na spiralnoj burgiji. Krsno oštrenje. Izbor tocila za oštrenje spiralnih burgija. Merenje i kontrolisanje. Mere zaštite na radu.

OŠTRENJE UPUŠTAČA (30)

Namena upuštača. Oblici upuštača: spiralni, vratni, nasadni i konični. Geometrija zuba upuštača: ugao reznog konusa, ugao spirale, grudni i leđni ugao. Izbor ugla oštrenja u zavisnosti od materijala obratka. Izbor tocila i način oštrenja. Poravnavanje i profilisanje tocila. Oštrenje spiralnih, vratnih, nasadnih i koničnih upuštača na univerzalnoj oštrilici. Merenje i kontrolisanje. Mere zaštite na radu.

OŠTRENJE GLODALA (144)

Namena glodala kao višesečnog reznog alata. Oštrenje pri izradi i oštrenje u toku eksploatacije. Geometrijski parametri reznog dela (zuba) glodala: leđni ugao u čeonoj ravni koja je normalna na spiralu, leđni ugao na sporednom sečivu, leđni ugao na normalnom preseku zuba, grudni ugao na normalnom preseku, poprečni grudni ugao, ugao nagiba spirale, nagibni ugao glavnog sečiva, glavni napadni ugao glavnog sečiva, napadni ugao prelaznog sečiva, napadni ugao sporednog sečiva širina ruba (faze). Određivanje podataka za postavljanje uglovnih parametara pri oštrenju glodala u zavisnosti od: metode oštrenja glodala, vrste glodala, vrste dorade obrađivanog materijala. Metode oštrenja. Oštrenje lončastim (čeonim) tocilom i oštrenje koturastim (obimom) tocilom. Uređaji i pomoćni alati za oštrenje glodala na univerzalnoj oštrilici. Način oštrenja glodala u zavisnosti od istrošenosti glodala. Oštrenje glodala sa glodanim zubima: oštrenje pravih i zavojnih zuba po obimu i oštrenje čeonih zuba. Oštrenje glodala sa podstruganim, odnosno podbrušenim zubima. Izbor tocila za pojedina oštrenja glodala. Značaj hlađenja pri oštrenju i izbor rashladnog sredstva. Oštrenje valjčastih glodala po obimu, oštrenje čeonih nasadnih glodala po obimu i čelu, oštrenje koturastih glodala, oštrenje polukružnih udubljenih i ispupčenih glodala, oštrenje glodala za žljebove. Oštrenje alata za sečenje na mašinskim testerama. Merenje i kontrolisanje pri oštrenju. Mere zaštite na radu.

II razred

(19 časova nedeljno, 665 časova godišnje)

MERENJE I KONTROLISANJE (38)

Ponavljanje pređenog gradiva iz I razreda (mikrometri, granična merila, komparatori, uglomeri). Merenje i kontrola odstupanja od geometrijskog oblika. Merenje i kontrola uglova i konusa. Merenje i kontrola navoja.

OŠTRENJE RAZVRTAČA (76)

Namena razvrtača kao reznog alata. Oštrenje pri izradi i u toku eksploatacije. Geometrijski parametri razvrtača: grudni ugao, leđni ugao, rub (faza) i ugao reznog konusa razvrtača. Ručni, mašinski i kotlovski razvrtači. Razvrtači izrađeni od brzoreznog čelika i razvrtači sa ugrađenom pločicom od tvrdog metala. Zavisnost leđnog ugla i širine ruba (faze) od prečnika razvrtača. Zubi sa jednostrukim i dvostrukim leđnim uglom. Oštrenje reznog i kalibrirajućeg dela razvrtača sa pločicama od tvrdog metala. Elementi koji utiču na kvalitet naoštrenog razvrtača. Izbor tocila za oštrenje razvrtača. Priprema i oštrenje razvrtača na univerzalnoj oštrilici. Merenje i kontrolisanje. Zaštitne mere pri oštrenju razvrtača.

OŠTRENJE SPIRALNIH BURGIJA (95)

Oštrenje burgija izrađenih od brzoreznih čelika. Geometrija burgije sa pločicama od tvrdog metala: grudni i leđni ugao, ugao spirale, glavno i poprečno sečivo. Oštrenje spiralnih burgija sa pločicama od tvrdog metala. Oštrenje leđnog ugla i ugla vrha spiralne burgije. Brušenje ruba (faze) burgije. Obrušivanje jezgra burgije sa pločicom od tvrdog metala. Doterivanje sečiva. Izbor tocila za prethodno i završno oštrenje. Merenje i kontrolisanje. Zaštitne mere pri oštrenju spiralnih burgija.

OŠTRENJE MAŠINSKIH NOŽEVA (190)

Oštrenje noževa izrađenih od brzoreznih čelika i noževa sa pločicama od tvrdog metala. Oštrenje specijalnih (okruglih i prizmastih) noževa. Uticaj pravilnog položaja tocila prema nožu u odnosu na profil noža. Prihvatanje noža pri oštrenju. Postavljanje profilno-koturastog tocila na univerzalnu oštrilicu. Određivanje rastojanja ose okruglog noža u odnosu na ravan ovrtanja reznih ivica tocila. Obeležavanje kontrolne crte. Izbor tocila. Merenje i kontrolisanje. Mere zaštite pri oštrenju mašinskih noževa.

OŠTRENJE UREZNIKA (57)

Namena ureznika kao reznog alata. Vrste ureznika: ručni, mašinski, ureznici sa spiralnim žlebovima i ureznici za legure lakih metala. Geometrija ureznika: ugao reznog konusa, grudni ugao, leđni ugao i ugao spirale. Oštrenje ureznika: oštrenje reznog konusa, brušenje grudne površine i podbrušivanje leđne površine. Značaj dopunskog udubljenja kanala ležnog dela. Izbor i oblikovanje tocila za oštrenje ureznika. Oštrenje ureznika na univerzalnoj oštrilici. Merenje i kontrolisanje ureznika. Mere zaštite pri oštrenju ureznika.

OŠTRENJE NAREZNICA (38)

Namena nareznica kao reznog alata. Konstruktivni elementi nareznica. Oštrenje nareznica na specijalnim mašinama. Oštrenje grudne i leđne površine. Leđni ugao i veličina podbrusivanja. Izbor tocila. Merenje i kontrolisanje. Mere zaštite pri oštrenju nareznica.

OŠTRENJE GLODALA (171)

Oštrenje valjčastih i valjčasto-čeonih glodala za tešku obradu. Oštrenje ugaonih, profilisanih i vretenastih glodala. Oštrenje vretenastih glodala za tešku obradu, obrada za izradu navoja, glodala za žlebove, ugaonih glodala sa valjčastom drškom, testerastih glodala, koničnih vretenastih glodala, vretenastih glodala sa loptastim čelom i glodala za sedišta ventila. Mere zaštite na radu.

PRAKTIČNA NASTAVA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Praktična nastava za ovaj obrazovni profil, može se organizovati samo tamo gde postoje uslovi praktične realizacije programskih sadržaja. Ovo znači da uslovi mogu biti obezbeđeni u školskim radionicama, privatnim preduzećima, zanatskim radnjama i društvenim preduzećima. Praktična nastava mora se organizovati tako da učenik bude postupno uvođen u poslove obrazovnog profila od upoznavanja mašina na kojima se vrši oštrenje alata, postupkom oštrenja, geometrijom alata koji se oštre i tehnologijom rada koja se koristi pri oštrenju različitih geometrija reznih alata. Poželjno je da u praktičnoj nastavi budu najviše 2 učenika raspoređena na jednom radnom mestu i da se učenici u radnom danu smenjuju u radu i da pri tome svaki nezavisno realizuje svoju vežbu. Ovo znači, da bi odeljenje u postojećim uslovima opremljenosti tehnologije oštrenja alata trebalo deliti na 3 grupe, odnosno da u grupi bude (8 do 12) učenika. U toku rada učenici su dužni poštovati radnu i tehnološku disciplinu, koristiti zaštitna sredstva na radu i primenjivati izučene metode rada u tehnologiji rada.

ZAVRŠNI ISPIT

Završnim ispitom proverava se stručna osposobljenost učenika za samostalno obavljanje poslova i zadataka utvrđenih zanimanja u okviru obrazovnog profila.

Završni ispit čine:

1. izrada praktičnog rada i

2. odbrana praktičnog rada.

1. Praktičan rad

Sadržaji praktičnog rada definišu se prema zahtevima obrazovnih profila iz sledećih oblasti:

Obrazovni profil: ELEKTROZAVARIVAČ

- Elektrolučno zavarivanje čeličnih konstrukcija u različitim položajima sa različitim vrstama vara;

- Zavarivanje sudova za rad pod pritiskom;

- Zavarivanje u zaštitnoj atmosferi gasa;

- Elektrootporno zavarivanje delova u konstrukciji.

Obrazovni profil: ZAVARIVAČ I REZAČ GASOM

- Zavarivanje cevi i cevnih konstrukcija gasom;

- Zavarivanje posuda od liva;

- Zavarivanje građevinskih konstrukcija;

- Gasno rezanje materijala vođenjem gorionika po šablonu.

Obrazovni profil: KOVAČ-METALOPRESER

- Slobodno ručno kovanje delova u toplom stanju;

- Kovanje delova u kalupima;

- Podešavanje i korišćenje mašinskih čekića i presa u obradi delova kovanjem i presovanjem.

Obrazovni profil: OŠTRAČ ALATA

- Oštrenje geometrije strugarskih noževa;

- Oštrenje geometrije vretenastih glodala;

- Oštrenje geometrije spiralnih burgija;

- Oštrenje geometrije valjčastih i valjčasto-čeonih glodala.

Zadaci za praktičan rad moraju biti jasno formulisani, usklađeni zahtevima prema obrazovnom profilu i vremenu izvršenja.

Pre izrade praktičnog rada učenik je dužan da sačini plan rada u pisanom obliku. Ovaj plan treba da sadrži: zadatak, faze, radne operacije i zahvate, sredstva rada, potreban materijal, merna sredstva, pomoćni pribor i korišćenu literaturu.

Praktičan rad se realizuje u školskoj radionici, preduzeću ili u samostalnoj zanatskoj radnji.

2. Usmena provera znanja

Tokom izrade praktičnog rada i usmene provere znanja učenik daje potrebna objašnjenja o načinu izrade rada, postupku, radnim operacijama i zahvatima koji su izvršeni, korišćenim alatima u procesu obrade, kao i daje odgovore na druga pitanja članova komisije, koja se odnose na urađeni zadatak.

Pri vrednovanju rezultata završnog ispita treba imati u vidu:

- opštu pripremljenost kandidata da stalno primenjuje stečena znanja, umenja i veštine,

- spretnost, urednost i radnu disciplinu,

- pokazani smisao za organizaciju posla, izbor postupka rada, sredstava, alata i pribora pri obradi rada,

- ostvarene rezultate i kvalitet urađenog rada.

__________
NAPOMENA:

Postupak i organizaciju završnog ispita treba razraditi posebnim pravilnikom u školi.

FAKULTATIVNI NASTAVNI PREDMETI

Fakultativni nastavni predmeti određuju se na početku svake školske godine na osnovu iskazanih interesovanja učenika i u skladu sa materijalnim i kadrovskim mogućnostima škole.

Fakultativni predmeti se izučavaju sa po dva časa nastave sedmično.

U toku jedne školske godine učenik može da odabere jedan ili dva predmeta koje će izučavati fakultativno, s tim da ukupno sedmično opterećenje iznosi najviše četiri časa.

Za obrazovne profile u dvogodišnjem obrazovanju za područje rada Mašinstvo i obrada metala predviđeni su sledeći fakultativni predmeti:

1. jezik drugog naroda ili narodnosti sa elementima nacionalne kulture i

2. drugi predmeti.