ODLUKAO PRAVNOM NORMIRANJU("Sl. list AP Vojvodine", br. 5/2008) |
Ovom Odlukom utvrđuju se pravila za pripremu i izradu, nomotehnika izrade, naknadno ispitivanje dejstva, kao i druga pitanja u vezi sa odlukama koje donose organi Autonomne Pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: organi) pri vršenju poslova iz svoje nadležnosti.
Pravila za pripremu i izradu odluka utvrđena ovom Odlukom, shodno se primenjuju i na druga opšta akta koje donose organi.
Odredbe o prethodnom i naknadnom ispitivanju dejstva, kao i odredbe o Komisiji za izradu odluke, primenjuju se samo na odluke Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: Skupština) i Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: Izvršno veće) kojima se regulišu oblasti izvorne nadležnosti autonomne pokrajine, odnosno vrše izmene osnovnih pravnih instituta u takvoj oblasti.
Pravila utvrđena ovom Odlukom, shodno se primenjuju i na opšta akta koje prilikom obavljanja javnih ovlašćenja donose organizacije i službe čiji je osnivač autonomna pokrajina preko svojih organa.
Pokrajinski organ uprave (u daljem tekstu: obrađivač) priprema i izrađuje odluke i druga opšta akta na način utvrđen odredbama ove Odluke i Poslovnikom Skupštine, odnosno Izvršnog veća.
Ako obrađivač nije pokrajinski organ uprave, pri izradi akta shodno se primenjuju odredbe ove Odluke, izuzev odredbi o Komisiji za izradu Odluke.
Propisi Autonomne Pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: autonomne pokrajine) važe na teritoriji autonomne pokrajine.
Odluke i druga opšta akta Skupštine moraju biti u saglasnosti sa Ustavom i Statutom autonomne pokrajine (u daljem tekstu: Statut).
Odluke i druga opšta akta Izvršnog veća moraju biti u saglasnosti sa Ustavom, Statutom i u skladu sa drugim opštim aktima Skupštine.
Akti pokrajinskih organa uprave moraju biti saglasni sa Ustavom, Statutom, odlukama i drugim opštim aktima Skupštine i Izvršnog veća.
Akta organa jedinica lokalne samouprave kojima se izvršavaju poverene nadležnosti autonomne pokrajine, moraju biti saglasna sa Ustavom, Zakonom, Statutom, odlukama Skupštine i Izvršnog veća.
Odgovornost za pripremu i izradu odluke
Odgovornost za stručnu pripremu i izradu teksta Odluke snosi obrađivač.
Pokrajinski organ uprave nadležan za propise vrši proveru usklađenosti Odluke sa Ustavom, Zakonom, Statutom, odlukama i drugim propisima, pravnim sistemom kao i sa zahtevima nomotehnike.
Pretpostavka potrebe donošenja Odluke u osnovi postoji ako je, ispunjen jedan od sledećih preduslova:
1. kada je ovlašćenje, ili obaveza za donošenje odluke propisana nekim višim pravnim aktom,
2. kada je izrada odluke nužno potrebna radi sprovođenja zakona, kao i odluke Skupštine i Izvršnog veća,
3. kada je izrada odluke neophodna u cilju sprovođenja propisa i standarda Evropske unije,
4. kada buduća odluka obuhvata više posebnih odluka i na taj način značajno smanjuje njihov ukupni obim,
5. kada pitanje na koje se odluka odnosi, ne može biti regulisano od strane subjekata koji vrše poverena javna ovlašćenja i
6. kada je neophodno urediti pitanje od izuzetnog značaja, a nisu regulisana drugim propisom.
Radnje koje prethode pripremanju odluke
Radnje koje prethode pripremanju Odluke su:
1. Praćenje stanja u određenoj oblasti,
2. Analiza postojećeg stanja,
3. Utvrđivanje mogućih mera za rešavanje problema,
4. Odabir određene mere.
Praćenjem stanja u određenoj oblasti, sistematski se prikupljaju relevantne informacije u toj oblasti i registruju postojeći problemi.
Analiza postojećeg stanja obuhvata sagledavanje problema, realnu identifikaciju postojećih nedostataka, utvrđivanje izvodljivih ciljeva, analizu uzroka koji su doveli do postojećih problema, kao i konstatovanje potrebe za donošenjem Odluke.
Utvrđivanjem mogućih mera za rešavanje problema utvrđuju se, predstavljaju i vrednosno procenjuju različite moguće opcije i načini za rešavanje konstatovanih problema, odnosno mere za promenu postojećeg stanja i postizanje željenih ciljeva. Vrši se analiza mogućih pravnih i vanpravnih načina regulisanja određenog društvenog odnosa (između ostalog putem odnosa s javnošću, dogovora sa organizacijama, udruženjima i savezima, sporazuma sa zainteresovanim stranama, dobrovoljnog samoobavezivanja zainteresovanih strana).
Odabirom određene mere se obrađivač opredeljuje kojim putem, kojim sredstvima i na koji način se najefikasnije postiže odabrani cilj.
Tokom svih faza postupka pripreme Odluke, obrađivač obraća posebnu pažnju na naučna dostignuća, praktična iskustva donosioca i izvršilaca propisa, kao i na domaća i inostrana normativna rešenja, sa posebnim naglaskom na autonomnim oblastima država članica Evropske unije
Prethodno ispitivanje dejstva odluke
Prethodno ispitivanje dejstva Odluke je postupak prikupljanja informacija na osnovu kojih obrađivač procenjuje pravne, ekonomske, stručne i praktične uticaje, kao i dejstvo Odluke na ostvarivanje ravnopravnosti polova i prava nacionalnih manjina.
Prilikom utvrđivanja finansijskih efekata Odluke kao osnov se uzimaju statistički i drugi podaci ministarstava, pokrajinskog organa uprave nadležnog za poslove finansija, kao i drugih nadležnih službi.
Na osnovu prethodnog ispitivanja dejstva Odluke, dolazi se do činjenica kojima se detaljno prikazuju:
1. ciljevi i razlozi donošenja, moguće posledice nedonošenja, kao i razlozi zbog kojih se ne mogu primeniti druga rešenja osim predloženog načina regulisanja;
2. glavne karakteristike i nedostaci ranijih propisa, ako postoje;
3. personalni, organizacioni, tehničko-tehnološki i materijalni uslovi sprovođenja predloženog propisa, kao i način njihovog obezbeđivanja;
4. moguće kratkoročne i dugoročne posledice usvajanja predložene Odluke na ekonomiju, a naročito: na budžet, na razvoj malih i srednjih preduzeća, na zapošljavanje na teritoriji autonomne pokrajine, kao i na moguće finansijske efekte;
5. moguće kratkoročne i dugoročne društvene koristi i posledice i
6. efekat Odluke na ostvarivanje ravnopravnosti polova i implementaciju prava pripadnika nacionalnih manjina.
Prethodno ispitivanje dejstva se sastavlja u formi izveštaja koji se prilaže uz Odluku.
Odluka mora biti formulisana na način da njene odredbe budu jasne i razumljive.
Prilikom izrade odluke obrađivač treba da izbegava suviše detaljne i uopštene formulacije.
Pri izradi odluke obrađivač vodi računa da pitanja koja se odnose na istu materiju budu obuhvaćena jednom odlukom.
Ako je moguće, istom odlukom uređuju se:
1) prava, uslovi sticanja, odnosno prestanka,
2) obaveze, uslovi nastanka, odnosno oslobađanja od istih, pravne posledice neispunjenja.
Odluka ne treba da sadrži odredbe koje su podložne čestom ažuriranju. Obrasci i upravno-tehnička uputstva objavljuju se kao prilog.
Da bi tekst odluke bio sažetiji i manje podložan promenama, neophodno je propisati ovlašćenje nadležnog organa za izradu i donošenje propisa radi njenog sprovođenja.
U postupku izrade odluke, radi podsticanja dobrovoljnog praćenja propisa, obrađivač je dužan da obezbedi mogućnost davanja predloga i primedbi na radnu verziju odluke.
Radna verzija odluke objavljuje se na Internet stranici obrađivača, koji mora biti osposobljen za primanje predloga i primedbi uz naznačavanje roka za davanje istih.
Na Internet stranici obrađivača, istovremeno sa radnom verzijom odluke, mogu se objaviti i radni tekstovi propisa za njeno sprovođenje.
Prilikom pripreme odluke kojom se regulišu pitanja iz izvorne nadležnosti autonomne pokrajine, ili se regulišu pitanja od značaja za autonomnu pokrajinu, obrađivač obrazuje komisiju za izradu odluke (u daljem tekstu: Komisija).
Članovi Komisije su: predstavnici obrađivača i istaknuti stručnjaci iz oblasti koja je predmet regulisanja.
Komisija obezbeđuje stručnu zasnovanost odluke i po pravilu priprema radnu verziju odluke.
4. NOMOTEHNIČKI PRINCIPI IZRADE ODLUKE
Naziv odluke je osnovni element za identifikaciju svake odluke.
Naziv treba da je kratak, lako pamtljiv i da sažeto izrazi predmet regulisanja.
Ako je naziv odluke preširok, on se može u normativnom delu odluke skratiti. Tako skraćeni naziv se ravnopravno upotrebljava sa punim nazivom donete odluke.
Ako se odlukom reguliše više različitih pitanja, naziv treba da izrazi sadržaj onog pitanja koje je za odluku najznačajnije.
Jezik, stil i način pisanja odluke
Jezik i stil odluke treba da je jasan, pregledan i nedvosmislen.
Odredbe treba formulisati u skladu sa pravopisnim i gramatičkim pravilima.
Pravna terminologija treba da je ujednačena i u skladu sa pravnim sistemom.
Ako se menja ustaljeno značenje nekog pojma, odnosno izraza, u uvodnim odredbama treba objasniti značenje pojma, odnosno izraza u smislu odluke.
Da bi se izbegla ponavljanja, može se vršiti upućivanje na odgovarajuće odredbe te iste odluke, ali da se time ne otežava razumljivost teksta.
Ne treba upućivati na odredbu koja i sama upućuje na drugu.
Kad se u odluci utvrđuju ovlašćenja organa uprave, ne treba navoditi nazive tih organa, veći ih odrediti na uopšten način, tako što će se npr. reći: "pokrajinski organ uprave nadležan za poslove ... ".
Brojevi u normativnom delu odluke se do broja deset pišu slovima, a preko deset brojevima.
Obrađivač pri izradi odluke može koristiti i Prilog 1 koji čini sastavni deo ove Odluke.
U propis se, po pravilu, ne prenose odredbe normativnih akata koji u hijerarhiji zauzimaju više mesto.
Ukoliko je neophodno da se određene odredbe Ustava ili Zakona preuzmu u cilju njihove razrade pokrajinskim propisom, te odredbe se preuzimaju u integralnom tekstu, odnosno bez izmena i dopuna.
Osnovna strukturalna jedinica odluke je član.
Članovi se označavaju rečju: "Član" sa odgovarajućim arapskim brojem iza kojeg se stavlja tačka.
Ako član sadrži više pravnih normi, iste se raspoređuju na stavove. Svaka rečenica koja predstavlja novu misao, odnosno novu pravnu normu piše se kao novi stav.
Članovi, odnosno stavovi mogu se dalje deliti na tačke, a tačke na podtačke.
Tačka treba da bude označena arapskim brojem, iza kojeg se stavlja tačka, npr: "1.".
Podtačke se obeležavaju arapskim brojem u zagradi, npr: (1) ili sa vodoravnom crtom (alineja).
Članovi propisa mogu se grupisati u odeljke, glave i delove, prema predmetu svog regulisanja, odnosno prema prirodi i karakteru pitanja koja se njima uređuju. Ako nema materije za najmanje dve celine istog stepena, propis se oblikuje bez unutrašnje klasifikacije.
Odeljak u propisu označava se tako što se iznad teksta članova koji čine odeljak stavlja naslov, a ispred naslova se stavlja odgovarajući arapski broj sa tačkom.
U okviru jednog odeljka, članovi se mogu razvrstati na pododeljke ili odseke. Oni se obeležavaju prema istim principima kao odeljak.
Glava se označava rimskim brojem, iza kojeg se stavlja tačka i ispisuje se naslov glave.
U odluci sa složenijom materijom, koja se grupiše u delove, ti delovi označavaju se slovima, npr: "Deo prvi".
U zavisnosti od vrste materije koja je predmet uređivanja i njenog obima, u odluci se vrši razvrstavanje odredaba po njihovoj srodnosti u odgovarajuće celine.
Preambula - pravni osnov
Preambula sadrži pravni osnov, po pravilu prvo materijalni, a zatim formalni pravni osnov, koji se nalazi u Ustavu, Zakonu, Statutu ili odluci, pri čemu treba navesti broj službenog glasila u kome je propis objavljen, uključujući sve izmene, dopune i ispravke.
Uvodni deo
Uvodni deo sadrži predmet, cilj i oblast odnosa koji se regulišu odlukom i objašnjenje pojedinih pojmova koji se u odluci koriste.
Uvodni deo se obeležava naslovom "Uvodne odredbe". Ako ovaj deo sadrži osnovne pojmove i načela iz oblasti koja se reguliše, naziv uvodnog dela treba da glasi: "Osnovne odredbe".
Sadržinske (predmetne) odredbe
Sadržinskim (predmetnim) odredbama vrši se regulisanje društvenih odnosa koji su predmet odluke.
Odredbe materijalnopravnog karaktera se sistematizuju pre odredbi procesne prirode.
Ako odluka sadrži veći broj ovlašćenja za donošenje propisa za sprovođenje, tada se odredbe kojima se daju takva ovlašćenja mogu grupisati u posebnom odeljku.
Kaznene odredbe
Kaznene odredbe treba da ima svaka odluka koja sadrži naređujuće i zabranjujuće norme.
Kod kaznenih odredbi mora se precizno utvrditi biće dela i subjekat odgovornosti, da ne dođe do višestruke kaznenopravne zaštite istog društvenog odnosa.
Vrsta i visina sankcija utvrđuju se u skladu sa opštim propisima o sankcijama.
Prelazne odredbe
Prelaznim odredbama se uspostavlja odnos između odluke koja prestaje da važi i nove odluke u pogledu njihovog dejstva za situacije, slučajeve i odnose koji su nastali u vreme važenja ranije odluke.
Odredbe kojima se daje ovlašćenje za donošenje propisa za sprovođenje, mogu se nalaziti u prelaznim odredbama, ali nemaju prelazni karakter.
Kada se novom odlukom drugačije uređuju materijalnopravni odnosi i postupak za ostvarivanje pojedinih prava, u prelaznim odredbama treba (polazeći od toga koji je postupak povoljniji za građane) urediti po kojoj odluci će se okončati postupak u onim stvarima u kojima je započet prema odredbama ranije odluke, a nije okončan do stupanja na snagu nove odluke.
Ako se odlukom menja organizacija u određenoj oblasti, u prelaznim odredbama treba utvrditi rokove za preuzimanje prava i obaveza od strane subjekata koji su nosioci tih prava i obaveza u novom sistemu, kao i prestanak rada onih subjekata koji su bili nosioci prava i obaveza u sistemu koji prestaje da važi, rokove za zaključivanje poslovanja i donošenja završnih računa, rokove za donošenje akata od strane novih subjekata i druga pitanja.
Prelazne odredbe se mogu objediniti sa završnim odredbama u posebno poglavlje, pod nazivom "Prelazne i završne odredbe".
Završne odredbe
Završnim odredbama se određuje datum stupanja na snagu odluke i prestanaka važenja drugih normativnih akata.
Završnim odredbama može se propisati i odložena primena pojedinih odredbi ili cele odluke.
Posebne odredbe u vezi sa postupkom izrade odluke
Prilog
Odluka može imati i prilog, koji je njen sastavni deo.
U prilogu odluke se nalaze sadržaji koji ne mogu da se izraze na normativan način (npr. programi, tabele, tarife i sl.).
Izmene i dopune odluke
Doneta odluka menja se odlukom o njenoj izmeni ili dopuni.
Odluka o izmenama i dopunama, priprema se na način koji je propisan ovom Odlukom za tekst osnovne odluke.
Ako se vrši izmena i dopuna odluke, u članu 1. odluke o izmenama i dopunama prvo se navodi naziv odluke koji se menja ili dopunjuje, broj službenog glasila u kojem je objavljen osnovni tekst sa svim izmenama i dopunama, a zatim se navodi član odluke u kome se predlaže izmena ili dopuna.
Jedan član odluke o izmenama i dopunama sadrži sve izmene i dopune koje se vrše u okviru jednog člana osnovnog teksta odluke.
Obrađivač pri izradi odluke o izmenama i dopunama može koristiti i Prilog 2 koji čini sastavni deo ove odluke.
Amandman
Amandmanom se predlaže izmena i dopuna člana nacrta ili predloga odluke.
Amandman se označava rečju: "Amandman" sa odgovarajućim rimskim brojem.
Svaki amandman mora biti obrazložen.
Obrađivač pri izradi amandmana može koristiti i Prilog 3 koji čini sastavni deo ove Odluke.
Prečišćen tekst odluke
Ako odluka ima više izmena i dopuna, zbog njene preglednosti sačinjava se prečišćeni tekst.
Ako se u odluci menja ili dopunjuje više od jedne četvrtine odredbi, obavezno će se sačiniti i prečišćeni tekst.
Ovlašćenje za izradu prečišćenog teksta sadržano je u završnim odredbama poslednje izmene ili dopune odluke.
Prečišćeni tekst utvrđuje se u skladu sa Poslovnikom Skupštine, odnosno Izvršnog veća.
5. NAKNADNO ISPITIVANJE DEJSTVA ODLUKE
Naknadno ispitivanje dejstva odluke, kojima se regulišu pitanja iz izvorne nadležnosti autonomne pokrajine ili se regulišu pitanja od značaja za autonomnu pokrajinu, vrši obrađivač svakih pet godina.
Tokom ispitivanja upoređuju se uticaji i posledice nastale prilikom sprovođenja odluke sa rezultatima prethodnog ispitivanja dejstva i utvrđuje se u kojoj meri je postignut željeni cilj.
Obrađivač o rezultatima naknadnog ispitivanja dejstva sastavlja izveštaj koji dostavlja donosiocu odluke uz predlog da se odluka za koje je utvrđeno da nije postigla željeni cilj izmeni ili dopuni, odnosno ukine.
Obaveza iz stava 1. ovog člana ne primenjuje se na odluke čije je važenje ograničeno na kraći rok, ili je sadržina odluke takva da ne zahteva naknadno ispitivanje njenog dejstva.
Obrađivači su dužni da svoje Internet stranice osposobe za objavljivanje radnih verzija odluka, kao i primanje predloga i primedbi u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ove Odluke.
Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine".
UPOTREBA I NAČIN PISANJA NEKIH REČI I ZNAKOVA INTERPUNKCIJE
1. Prilikom izrade propisa treba voditi računa o upotrebi nesvršenih i svršenih glagola. U nekim propisima pogrešno je rečeno da: "organizaciju za obavljanje delatnosti... mogu osnivati organizacije...", jer ovde nije reč o radnji bez svršetka koju bi trebalo izraziti nesvršenim glagolom. Prema tome, treba pisati da "organizaciju mogu osnovati".
2. Predlog "s" upotrebljava se kad hoćemo da izrazimo vezu. Na primer: "na osnovu člana ... u vezi sa članom ..." (a ne: "u vezi člana"). Ili: "s obzirom na to..." (a ne, kako se to često kaže "obzirom").
Međutim, ako hoćemo da izrazimo sredstvo, onda predlog "s" ne upotrebljavamo. Na primer: "kazniće se novčanom kaznom".
3. Ako hoćemo da izrazimo uzrok, upotrebićemo predlog "zbog", ali, ako hoćemo da izrazimo nameru, cilj - upotrebićemo predlog "radi". Na primer: "ako je podnesak ... zbog neznanja ... predat nenadležnom organu ..."; ali, "udruženja osnivaju građani radi zadovoljavanja svojih ličnih i zajedničkih potreba ...".
4. U propisima se često greši pri pisanju pojedinih reči. Tako, često se ne vodi računa da pridev koji je postao od skupa reči treba pisati bez crtice, kao jednu reč: na primer od politička teritorija - političkoteritorijalni; socijalna politika - socijalnopolitički; građansko pravo - građanskopravni; naučno istraživanje - naučnoistraživački itd.
5. Interpunkcija ima u propisima važnu ulogu, jer se bez pravilne upotrebe znakova interpunkcije može u potpunosti izmeniti smisao rečenice.
Zapetom se obeležava: nabrajanje, naknadno dodavanje, suprotnost i naročito isticanje.
U sistemu slobodne (logičke) interpunkcije, koju je usvojio naš Pravopis, osnovno je načelo da se ono što je u mislima tesno međusobno povezano i predstavlja jednu celinu ni u pisanju ne rastavlja, a da se, obrnuto, delovi koji čine celinu za sebe odvajaju zapetom od ostalih delova rečenice. Prema tome, reči, skupovi reči i rečenice, kada su zavisni od drugih reči i rečenica i kada sa njima po smislu čine celinu, ne odvajaju se zapetom od njih. Na primer: "Građani koji samostalno u vidu zanimanja obavljaju umetničku ili drugu kulturnu delatnost imaju u načelu isti položaj kao i radnici u preduzećima ...".
Međutim, one delove koji ne zavise jedan od drugog, koji se kao naknadno objašnjenje dodaju nekom drugom delu ili se naročito ističu, uvek treba odvojiti zapetom.
Zapeta se piše ispred reči i izraza: odnosno, kao i, i to - kada se njima vezuju delovi rečenice od kojih se drugim bliže određuje ono što se govori prvim.
Tačka se stavlja iza rednih brojeva kada se pišu arapskim brojevima. Međutim, iza rednih brojeva koji su označeni rimskim brojevima tačka se ne piše. Isto tako, tačka se ne stavlja iza naslova i potpisa. Tačka se ne stavlja ni onda kada iza rednog broja dođe neki drugi znak interpunkcije (na primer, kod nabrajanja članova: čl. 17, 18, 19. i 25. zakona).
Ali kada se rimskim brojevima ili slovom označava poglavlje, odeljak ili slično, iza njega se stavlja tačka ako se u istom redu nastavlja tekst.
Na primer: I. OSNOVNE ODREDBE
Međutim, ako napišemo:
Glava I
OSNOVNE ODREDBE
- ne stavljamo tačku posle rimskog broja, jer je naziv glave dat u drugom redu.
Tačka i zapeta stavljaju se kad složenu rečenicu čine skupovi od po dve ili više rečenica koje su jedna s drugom tešnje povezane nego s rečenicama iz drugog skupa iste složene rečenice, ili kada je potrebno odvojiti rečenične delove po srodnosti reči koje ulaze u njihov sastav.
Dve tačke stavljaju se iza izraza kojima se nagoveštava neko nabrajanje, kao i ispred navedenih tuđih reči.
U propisima se navodnici naješće upotrebljavaju prilikom izmena i dopuna postojećih propisa, i to tako što se tekst odredaba koje se dodaju ili menjaju ili dopunjuju stavljaju među navodnike. Naročito pažnju treba obratiti na upotrebu završnog dela navodnika, jer se u tome često greši. Naime, prema pravopisnim pravilima, završni deo navodnika stavlja se iza ostalih znakova interpunkcije ako je rečenica pod navodnicima potpuno završena. To će biti slučaj ako se propisom o izmenama i dopunama u osnovni tekst unosi novi član ili novi stav ili nova rečenica.
Na primer:
U članu 10. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
"Poslanik stiče prava i dužnosti u skupštini verifikacijom mandata."
Međutim, ako se propisom dodaju ili menjaju pojedine reči u nekom članu, stavu ili rečenici, ili se dodaje ili zamenjuje samo jedna tačka odnosno jedan deo rečenice, završni deo navodnika treba staviti ispred tačke.
Na primer:
U članu 28. stav 1. tačka 5) menja se i glasi:
"5) odlučivanju o broju studenata za upis;".
Ili:
U članu 42. stav 2. posle reči: "utvrđuje" dodaju se reči: "odgovornost za".
Crta se u pisanju između brojeva upotrebljava umesto predloga "do". Ako se u takvim slučajevima ispred prvog broja napiše predlog "od", onda između brojeva ne treba staviti crtu nego naglasiti "do". Na primer: "Plan za period od 2000. do 2004. godine".
6. U preambuli odluke, obrađivač treba da naziv i broj službenog glasila na koji se poziva unosi na sledeći način: Odluka o ("Službeni list APV" br. 15/05, 18/06 i 3/07).
NAČIN PISANJA ODREDBI O IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE
Kada se priprema propis o izmenama i dopunama nekog propisa, treba voditi računa o tome da li su u pitanju izmene ili dopune, ili i jedno i drugo, pa u tom smislu treba odrediti naziv propisa.
U uvodnoj odredbi propisa o izmenama i dopunama treba navesti naziv propisa koji se menja i dopunjuje, broj službenog glasila u kome je objavljen, kao i brojeve svih službenih glasila u kojima su objavljene izmene i dopune tog propisa i prvu odredbu u kojoj se vrši izmena i dopuna. U svakoj daljoj odredbi treba navesti koja se odredba menja ili dopunjuje i u čemu se ta izmena ili dopuna sastoji.
Primer:
U Odluci ... ("Službeni list APV", br. ...) član 1. menja se i glasi:
"tekst odredbe"
U članu 2. stav 1. menja se i glasi:
"tekst odredbe"
Ako se posle nekog člana dodaje jedan ili više novih članova, to se konstatuje u uvodnoj rečenici, posle čega se citira tekst tih članova, s tim što se nad svakim od njih napiše reč "član" sa odgovarajućim brojem. Ispred oznake prvog od tih članova stavlja se znak navoda, a posle teksta poslednjeg člana - znak izvoda.
Nov, odnosno novi članovi dobijaju broj člana posle kojeg se dodaju i uz taj broj slovo, a, b, v. itd. (npr. 12a, 12b, 12v, itd.). Prema tome, u propisu o izmenama i dopunama treba zadržati postojeću numeraciju članova.
Primer:
Član 1.
U Odluci ... ("Službeni list APV", br. ...) posle člana 5. dodaju se tri člana koji glase:
tekst odredbe
tekst odredbe
tekst odredbe"
Slično se postupa i pri izmenama i dopunama odredbe obeleženim tačkama, samo se u tom slučaju pre svake tačke napiše njen broj.
Primer:
U Odluci ... (naziv odluke) posle tačke 5. dodaje se nova tačka, koja glasi:
"5a (tekst odredbe)"
Ako se u nekom članu dodaje jedan ili više stavova, postojeće stavove treba prenumerisati. Ako se u nekom članu dodaje novi stav umesto nekog postojećeg stava, treba reći: "dodaje se novi stav" i istovremeno označiti koji je to stav po redu. Zatim treba izvršiti prenumeraciju postojećih stavova, tako što će se naznačiti da "dosadašnji stavovi ... postaju stavovi ..."
Primer:
Član 2.
U članu 4. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
"tekst odredbe"
Dosadašnji st. 2, 3. i 4. postaju st. 3, 4. i 5.
Međutim, ako se unosi stav koji u članu nije ranije postojao, ne treba reći "dodaje se novi stav", već samo "dodaje se stav (3, 4, 5. itd.)".
Ako se dodaje samo jedan član ili stav, reč: "član" odnosno "stav", ne treba skraćivati. Međutim, ako se radi o više članova odnosno stavova, onda treba pisati skraćeno "čl.", odnosno "st.".
Treba pisati da se "posle" a ne "iza" neke odredbe dodaje nova odredba, ali kad se dodaju nove reči u postojeću odredbu treba pisati "iza".
Kod izmene pojedinih reči, treba reći: "reči ... zamenjuju se rečima: ..." - a ne "umesto reči ... stavljaju se reči".
Kod izmene brojeva u propisima treba uvek pisati broj: "..." zamenjuje se brojem: "...", s tim što će od konteksta u kome je upotrebljen - broj nekada značiti iznos sredstava, godinu, itd. Isto tako, procenat uvek treba izraziti rečju "procenat", i ako u odgovarajućem kontekstu on može da znači i "stopu".
Jednom odredbom propisa o izmenama i dopunama obuhvata se, po pravilu, jedna odredba osnovnog propisa, Međutim, ako se u više odredaba osnovnog propisa zamenjuju iste reči drugim rečima, mogu se sve ove izmene obuhvatiti jednom odredbom.
Na primer:
U članu 1, 4, 8... reči "sredstva javnog informisanja" zamenjuju se rečima "javna glasila" u odgovarajućem padežu.
Treba izbegavati da se u propis o izmenama i dopunama unose nove odredbe kojima se niti menjaju niti dopunjuju odredbe osnovnog propisa. Sve takve odredbe treba, ako jo moguće, uneti kao izmene ili dopune osnovnog propisa, u cilju lakšeg pozivanja i utvrđivanja prečišćenog teksta propisa.
NAČIN PISANJA AMANDMANA NA PREDLOG ODLUKE
Kod pisanja amandmana na predlog odluke treba se pozvati na odgovarajući član Poslovnika Skupštine. Iznad teksta svakog amandmana treba staviti odgovarajući rimski broj, a posle svakog amandmana dati obrazloženje.
Primer:
Na osnovu člana ... Poslovnika Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine podnosi:
AMANDMANE
na Predlog odluke (navesti naziv odluke)
AMANDMAN I
U Predlogu odluke ... (naziv odluke) član 1. menja se i glasi:
"tekst odredbe"
Obrazloženje
AMANDMAN II
U članu 3. dodaje se stav 2. koji glasi:
"tekst odredbe"
Obrazloženje