Cilj i zadaci
Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da se podstiče i razvija učenikovo stvaralačko mišljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem društva i karakterom ovog nastavnog predmeta.
Zadaci:
- nastava likovne kulture ima zadatak da razvija sposobnost učenika za opažanje oblika, veličina, svetlina, boja, položaja oblika u prirodi;
- da razvija pamćenje, povezivanje opaženih informacija, što čini osnovu za uvođenje u vizuelno mišljenje;
- stvaranje uslova za razumevanje prirodnih zakonitosti i društvenih pojava;
- stvarati uslove da učenici na svakom času u procesu realizacije sadržaja koriste tehnike i sredstva likovno-vizuelnog izražavanja;
- razvijanje sposobnosti za prepoznavanje tradicionalne, moderne, savremene umetnosti;
- razvijati učenikove potencijale u oblasti likovnosti i vizuelnosti, te mu pomagati u samostalnom izražavanju korišćenjem primerenih tehnika i sredstava;
- razvijati ljubav prema vrednostima izraženim u delima svih oblika umetnosti;
- da stvara interesovanje i potrebu za posećivanje izložbi, galerija, muzeja i čuvanje kulturnih dobara;
- da osetljivost za likovne i vizuelne vrednosti koju stiču u nastavi, učenici primenjuju u radu i životu;
- razvijati senzibilitet za lepo pisanje;
- razvijati motoričke sposobnosti učenika.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- razlikuju i povezuju dvodimenzionalne i trodimenzionalne oblike;
- grade iskustva i kriterijume prema zahtevima programa, likovnih umetnosti i likovnih pojava u životu;
- usvoje znanja o boji, likovnim tehnikama i kreativno praktično rade sa odnosima boja;
- usklade likovni rad sa drugim medijima (zvukom, pokretom, literarnim izrazom i scenskim ambijentima);
- prepoznaju likovne tehnike.
I KOLAŽ, FROTAŽ, DEKOLAŽ I ASAMBLAŽ
(površinski i trodimenzionalni kolaž) (6+4)
1. Kolaž (dvodimenzionalni - površinski kolaž)
Pojmovi: kolaž, frotaž, dekolaž, asamblaž
2. Frotaž (površinske igre)
3. Dekolaž (naslojavanje, docrtavanje, doslikavanje...)
4. Asamblaž (trodimenzionalni kolaž, instalacije, prošireni mediji...)
II VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI (6+4)
Komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema položenoj, kosoj ili uspravnoj liniji
Organizacija bojenih oblika u odnosu na ravan u prostoru
Organizacija trodimenzionalnih oblika u prostoru i na ravni
Pojmovi: akvarel, pastel, tempera
III SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE (6+4)
Karakteristike akvarel tehnike
Karakteristike pastelnih boja i kreda u boji (suvi pastel i voštani pastel)
Karakteristike tempera boja
Pojmovi: materijali i tehnike
IV OSNOVNE I IZVEDENE BOJE (6+4)
Crvena + žuta = narandžasta
Crvena + plava = ljubičasta
Žuta + plava = zelena
Pojmovi: osnovne boje, izvedene boje
V LINIJA, POVRŠINA, VOLUMEN, BOJA, PROSTOR (16+8)
1. Linija - prostor
2. Površina - prostor
3. Volumen - prostor
4. Boja - prostor
5. Linija, površina, volumen, boja - prostor
Pojmovi: volumen
VI AMBIJENT - SCENSKI PROSTOR (6+4)
1. Idejna rešenja za izradu maski
2. Izrada maski
3. Izrada scene
4. Predlog za koreografiju, muziku, kostim
5. Izrada scene
6. Realizacija po grupama ili u celini
Pojmovi: ambijent i scenski prostor
I Kolaž, frotaž, dekolaž i asamblaž
Imajući u vidu nastavu likovne kulture u celini i savremeni pristup medijima pod nazivom prošireni mediji, smatra se da je ova celina najprimerenija za uvođenje učenika u nova iskustva. Kada se priđe realizaciji sadržaja kolaža, odmah se misli na već postojeće izvesno iskustvo učenika o kolažu, s tim što se najčešće vodi računa o primerenosti zahteva uzrasnim mogućnostima učenika pa su se u praksi najčešće tražila rešenja po logici šaljivog kolaža. To znači da su preuzimani različiti oblici kojima su stvarani neki novi oblici po ličnom nahođenju svakog učenika. Praksa je pokazala da se u takvim situacijama često dobijaju duhovita rešenja. Takvo iskustvo je primereno za učenike, stoga se počinje od površinskog kolaža. U daljem radu takvi kolaži mogu da budu izvanredan materijal za odlepljivanje, ponovno lepljenje, docrtavanje, doslikavanje, te se od učenika traži izvesna doza upornosti što je moguće na tom uzrastu. To je istovremeno šansa za učenike da naprave neko novo rešenje a i da se sam voditelj nastavnog procesa pripremi za procenu novonastalih ostvarenja. Takvi radovi mogu da budu podvedeni pod naziv dekolaža. Da bi učenici sačinili frotaž mogu se koristiti prirodni i veštački oblici kao podloga preko koje će učenici stavljati tanji papir i potom sa olovkama koje u sebi imaju meki grafitni uložak prevlačiti preko papira da bi se odštampali najviši delovi (reljefnost - struktura materijala koji se nalazi ispod papira). Kada se radi o asamblažu, misli se na povezivanje trodimenzionalnih oblika u nove za učenike smisaone celine. Bez obzira na veštačke ili prirodne oblike koje učenici ugrađuju u svoj rad, potrebno je da nastavnik ograniči broj materijala iste vrste da bi učenici lakše došli do svojih smisaonih rešenja. Ovakva celina programa je u tesnoj vezi sa proširenim medijima u savremenoj umetnosti. To će biti ujedno i prilika za prepoznavanje savremene umetnosti u muzejima i galerijama. Samim tim, nameće se obaveza nastavniku da učenike povremeno vodi na izložbe koje se nalaze u njihovom neposrednom okruženju.
II Razumevanje trodimenzionalnih oblika i rad na njima
Ova celina je logičan nastavak prethodne celine programa o asamblažu, sa drugom sistematizacijom, kada se može početi s radom polazeći od apstraktnih oblika nekog predmeta. Zapravo, misli se na nefigurativne oblike koji se u daljem radu mogu suprotstaviti figurativnim oblicima. Pre svega se misli na oblike koje možemo prepoznati u prirodi ili na oblike koje je čovek stvorio a ne prepoznajemo ih u prirodi. Na primer, oblik šolje, prepoznajemo prema karakterističnim linijama. Ako bismo izbrisali linije drške i karakterističnu liniju koja čini oblik šolje, dobićemo nefigurativan oblik - apstraktni oblik. Takav pristup se može načiniti u svim situacijama kada se crtaju ili slikaju mimetički oblici. Na samom početku realizacije ove celine, učenici mogu da crtaju sa olovkama, sa oznakom B, radi lakšeg intervenisanja u procesu rada. Potom mogu da koriste i slikarske tehnike, ali najprimereniji je trodimenzionalni rad. Ne treba zaobići klasične materijale kao što je glina, ali su posebno zahvalni veštački materijali kao što su delovi dečjih igračaka, koji mogu da sačine neki novi oblik u skladu sa njihovom maštom.
III Slikarski materijali i tehnike
Kako su učenici do 4. razreda, pa i u 4. razredu, koristili tempere kao slikarski materijal, smatra se da je od posebne važnosti da nauče koje su karakteristike akvarela, tempere ili gvaša. Akvarel tehniku karakteriše lazurni način slikanja, što znači da se više koristi voda sa blagim toniranjem boje, a slika deluje sveže bez crne i bele boje. Tempera je pokrivajuća boja, nanosi se više u vidu paste, što znači da takva slika podnosi naslojavanje, za razliku od akvarela koji podrazumeva al-prima rad, što podrazumeva dobro promišnjanje koja će boja da se stavi na koju površinu. U temperi se može više puta nanositi boja preko iste površine. Uz dodatke bele pokrivajuće boje i mešanje drugih boja s belom, dobija se gvaš tehnika. Smatra se da s ovim znanjima učenik kasnije može uspešno da prati nastavu likovne kulture.
IV Osnovne i izvedene boje
Učenici su do sada koristili sve boje bez poznavanja karakteristika boja, već su slikali prema svom osećaju, uz pomoć mašte, uglavnom po logici apercepcije. U ovoj celini bi trebalo da dobiju elementarna znanja o osnovnim i izvedenim bojama, što znači da će mešanjem žute i crvene dobiti narandžastu, da će mešanjem plave i crvene dobiti ljubičastu kao izvedenu, i napokon mešanjem žute i plave da će dobiti izvedenu zelenu. Posle tih iskustava učenici mogu uraditi i neke vežbe po percepciji ili apercepciji koristeći i osnovne i izvedene boje.
V Linija, površina, volumen, boja, prostor
U okviru ove celine računa se na povezivanje učenikovih iskustava o linijama, površinama i volumenu u određenom prostoru. U takvom procesu biće od izuzetne važnosti da učenici rade po percepciji, posmatrajući pre svega prirodne oblike i boje. U ovoj celini programa učenici razredne nastave prvi put osmišljenije treba da rade po percepciji. Na nastavniku je da pronađe manje prirodne oblike, čime će uputiti učenike da sami otkrivaju bogatstvo prirode, pronalaze prirodne oblike, da vrše analizu kada će moći u svim tehnikama da izraze šta osećaju dok posmatraju neki prirodni oblik. Najprimerenije je da svako dete ima svoj model koji će posmatrati, čime se postiže izbegavanje akademske postavke mrtvih priroda. Pored crtanja i slikanja, preporučuje se i rad u glini koja je najzahvalnija za razvoj motorike, a u funkciji je opažanja i prenošenja nemimetičkog prenošenja posmatranog prirodnog oblika.
VI Ambijent - scenski prostor
Ako se pođe od činjenice da svi živimo u nekom ambijentu, posebno je važno da se sa učenicima razgovara o karakteristikama pojedinih ambijenata. Ambijent učionice, ambijent kuhinje, ambijent ulice, ambijent autobuske stanice, igrališta... Dakle, u celini gledano, svaki ambijent je karakterističan po nečemu, na nastavniku je da zajedno sa učenicima izvuče posebne detalje o nekom prepoznatljivom ambijentu. U duhu takvog zahteva, učenici mogu da rade scenu, maske, kostim, da se opredele za muziku, ali je najvažnije da se ceo proces odvija kroz igru. U toj igri učenici će doći do saznanja o iskustvima civilizacije, što se može pronaći u literaturi, a samim tim i povezivanje ovakvog sadržaja sa drugim oblastima, posebno sa književnošću, muzičkom kulturom, pozorištem...
Cilj i zadaci
Cilj
- razvijanje interesovanja, muzičke osetljivosti i kreativnosti;
- osposobljavanje za razumevanje mogućnosti muzičkog izražavanja;
- razvijanje osetljivosti za muzičke vrednosti upoznavanjem muzičke tradicije i kulture svog i drugih naroda.
Zadaci
- negovanje sposobnosti izvođenja muzike (pevanje/sviranje);
- sticanje navike slušanja muzike, podsticanje doživljaja i osposobljavanje za razumevanje muzičkih poruka;
- podsticanje stvaralačkog angažovanja u svim muzičkim aktivnostima (izvođenje, slušanje, istraživanje i stvaranje muzike);
- upoznavanje tradicionalne i umetničke muzike svog i drugih naroda;
- razvijanje kritičkog mišljenja;
- upoznavanje osnova muzičke pismenosti i izražajnih sredstava muzičke umetnosti.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- pevaju pesme po sluhu;
- pevaju pesme solmizacijom;
- obrade proste i složene taktove;
- usvajaju osnove muzičke pismenosti;
- sviraju na dečjim muzičkim instrumentima;
- izvode dečje, narodne i umetničke igre;
- improvizuju melodije na zadani tekst;
- upoznaju zvuke raznih instrumenata;
- slušaju vredna dela umetničke i narodne muzike.
Izvođenje muzike
a) Pevanje
- Pevanje pesama (učenje po sluhu i učenje pesme sa notnog teksta) različitog sadržaja i raspoloženja, tradicionalne i umetničke muzike, koje su primerene glasovnim mogućnostima i uzrastu učenika. Poželjno je povezivanje sadržaja pesama sa sadržajima ostalih nastavnih predmeta (učenici i škola, godišnja doba, praznici i običaji, zavičaj i domovina, priroda i okolina, životinje...).
- Pevanje i izvođenje muzičkih igara (igre uz pokret, didaktičke igre).
- Pevanje namenskih pesama kao zvučna priprema za postavku muzičke pismenosti.
b) Sviranje
- Sviranje pratnje za brojalice, pesme, igre na ritmičkim dečjim instrumentima.
- Sviranje pesama na melodijskim instrumentima Orfovog instrumentarijuma.
- Na osnovu iskustva u izvođenju muzike, prepoznati i svirati delove pesama.
Slušanje muzike
- Slušanje vokalno-instrumentalnih kompozicija za decu i kratkih instrumentalnih kompozicija različitog sadržaja, oblika i raspoloženja, kao i muzičkih priča.
- Slušanje narodnih pesama i igara.
U slušanim primerima prepoznati različite tonske boje (glasove i instrumente), različit tempo, dinamičke razlike, različita raspoloženja na osnovu izražajnih elemenata, kao i kompoziciju koju su slušali, a na osnovu karakterističnog odlomka. Osposobljavati učenike da uoče vrednosti i ulogu muzike u svakodnevnom životu.
Stvaranje muzike
- Ritmičkim i zvučnim efektima kreirati jednostavne pratnje za brojalice, pesme, priče, stihove, muzičke igre, koristeći pri tom različite izvore zvuka (glas, telo, Orfov instrumentarijum).
- Kreiranje pokreta uz muziku koju pevaju ili slušaju učenici.
- Smišljanje muzičkih pitanja i odgovora, ritmička dopunjalka, melodijska dopunjalka, melodijska dopunjalka sa potpisanim tekstom, sastavljanje melodije od ponuđenih dvotaktnih motiva.
- Improvizacija melodije na zadani tekst.
- Improvizovanje dijaloga na melodijskim instrumentima Orfovog instrumentarijuma.
U sklopu ostalih predmeta osnovne škole muzička kultura je jedna od najvažnijih disciplina koja utiče na svestrani razvoj ličnosti savremenog društva.
Nastava muzičkog vaspitanja teži ka svesnom usvajanju znanja i veština tako da muzička umetnost postane potreba svake ličnosti. Svesno muzičko opismenjavanje počinje krajem trećeg, odnosno u četvrtom razredu.
Savladavanjem muzičke pismenosti i razvijanjem ukusa učenici se osposobljavaju da aktivno učestvuju u muzičkom životu svoje okoline.
Nastava muzičke kulture ostvaruje se međusobnim prožimanjem sledećih muzičkih aktivnosti:
- pevanje i sviranje, uz postupno upoznavanje i usvajanje ritmičkih struktura, muzičkog pisma i intonacije;
- slušanje muzike i usvajanje osnovnih pojmova iz opšte muzičke kulture;
- aktivnosti u muzičkom stvaralaštvu.
U četvrtom razredu pevanje i sviranje ostvaruje se po sluhu i sa notnog teksta, oponašanjem demonstracije učitelja, ili uz pomoć različitih zvučnih pomagala. I dalje se radi na upoznavanju muzičkog pisma, što traje do kraja osnovnog školovanja. Usvajanjem veštine čitanja nota omogućava se učenicima lakše i tačnije pevanje melodija, kao i aktivno sticanje informacija o sviranju na pojedinim instrumentima. Poželjno je povezivanje muzičkih sadržaja sa sadržajima ostalih nastavnih predmeta ukoliko je to moguće ostvariti.
Preporuke za ostvarivanje programa u četvrtom razredu
Pevanje pesama po sluhu i sa notnog teksta, igre sa pevanjem, opismenjavanje učenika
- Dečje pesme.
- Igre sa pevanjem.
- Utvrđivanje muzičkog rečnika u vezi sa pevanjem/sviranjem: p (piano) za tiho pevanje/sviranje, mf (mecoforte) srednje glasno, poluglasno pevanje/sviranje, f (forte) za glasno pevanje/sviranje.
- Usvajanje muzičkog rečnika u vezi sa pevanjem/sviranjem: crescendo (krešendo) za postepeni prelaz iz tišeg u jače pevanje/sviranje, decrescendo (dekrešendo) za postepeni prelaz iz jačeg u tiše pevanje/sviranje.
- Usvajanje muzičkog rečnika u vezi sa tempom (brzinom) kojom se izvodi jedno muzičko delo: za lagani tempo nazivi su Adagio (adađo) ili Andante; za umereni tempo Moderato; a za brzi tempo Allegro (alegro).
- Savladavanje tonske visine i solmizacije.
- Usvajanje muzičkog pisma i pojmova: cela nota i pauza; nota četvrtine sa tačkom; korona; pojam i nazivi intervala; C dur lestvica; stupanj; stepen i polustepen; znak za repeticiju, prima i sekunda volta; dvodelni i trodelni oblik pesme.
Sviranje
- Sviranje i pevanje modela i namenskih pesama kao zvučna priprema za postavku muzičke pismenosti.
- Izvođenje pesama na melodijskim instrumentima Orfovog instrumentarija.
- Ponavljanje zadatog melodijskog motiva (vežba pamćenja, razvijanje motorike).
Slušanje muzike
- Sticanje iskustva u slušnom razlikovanju zvučnih boja (ljudski glasovi, muzički instrumenti);
- Navikavanje učenika na pažljivo slušanje muzike;
- Podsticanje izražavanja učenika o slušanom delu;
- Upoznavanje muzičkog dela umetničkog i narodnog stvaralaštva.
Muzičko stvaralaštvo
- Stalno podsticanje učenika na što izražajnije pevanje naučenih pesama;
- Izmišljanje ritmičkih celina ostvarenih spontano izgovorenim ili otpevanim grupama glasova;
- Slobodno improvizovani dijalozi pomoću dečjih instrumenata (deca biraju iste ili različite instrumente);
- Improvizacija dečje melodije na vlastiti stih ili na stih koji je predložio učitelj;
- Osmišljavanje pokreta uz muziku;
- Slobodno muzičko izražavanje.
Didaktičko-metodička uputstva
Preporučeni sadržaji ovog nastavnog predmeta treba da pruže znanja i informacije učenicima kako bi mogli da s razumevanjem i radošću prate, razlikuju, doživljavaju i procenjuju muzičke vrednosti.
Da bi bili realizovani ciljevi prvog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja, kao i zadaci programa obrazovanja i vaspitanja, potrebno je obezbediti nastavna sredstva u skladu s važećim normativima.
Saznajni proces u nastavi muzičke kulture zasniva se na doživljavanju muzike kroz pesmu i slušanje muzike. Pesma je, kao oblik rada, osnov za formiranje i razvijanje sluha i glasa, muzičke pismenosti. Učenicima se prenose neophodni elementi, koji čine osnovu muzičke pismenosti i znanja, a u funkciji su boljeg razumevanja muzike.
Osnovni princip u ostvarivanju ciljeva i zadataka treba da bude aktivno učešće učenika na času, a čas muzičke kulture treba da bude doživljaj za učenike. Usvajanje znanja učenika zavisi od dobre organizacije časa, koji mora biti dobro planiran, osmišljen i zanimljiv. Nastava treba da se odvija u vedroj i radnoj atmosferi. Raznim oblicima rada, tehnikama i očiglednim sredstvima učenicima se prenose znanja i kombinuju razne metode u nastavi.
Domaće pismene zadatke ili pisane testove, kontrolne zadatke, referate ne treba zadavati u okviru ovog predmeta ni u jednom razredu.
Nastavu treba uvek povezivati sa muzičkim životom društvene sredine uz učestvovanje na takmičenjima i muzičkim priredbama.
Sadržaj Muzičke kulture čine aktivnosti:
- izvođenje muzike;
- slušanje muzike;
- stvaralački rad;
- horsko i orkestarsko muziciranje.
Zahtevi programa po aktivnostima
Izvođenje muzike
Pevanje u četvrtom razredu jeste pevanje po sluhu i pevanje sa notnog teksta. Potrebno je da učenici, pored pevanja pesama po sluhu, nauče čitanje i pisanje nota kao i ostalih muzičkih znakova pomoću kojih će sami doći do melodije.
Da bi se što pravilnije izvela obrada pesme sa notnog teksta, potrebno je da učenici:
- analiziraju notni tekst - Kroz uočavanje tonaliteta, takta, tempa, ritmičkih vrednosti koje se nalaze u melodiji, imena tonova i načina njihovog pevanja, oznaka za: dinamiku, repeticiju, prima i sekunda voltu...;
- obrade ritam na neutralni slog - Ritam pesme najbolje će usvojiti ako pevaju pesmu neutralnim slogom na jednom tonu uz taktiranje. Ritmičko čitanje notnog teksta ne treba obrađivati ako je ritam jednostavan i učenicima jasan;
- obrade ritam parlato - Za dobar parlato nije dovoljno da je savladan samo ritam, već je potrebno poznavanje položaja i naziva tonova u violinskom ključu. Ako učenicima nisu najjasniji neki tonovi potrebno je konstatovati o kojim je tonovima reč, zatim ih izvesti u sporijem tempu, a onda celu kompoziciju izvesti u odgovarajućem tempu. U toku obrade ritma kombinovati oba načina ritmičkog brojanja tonova - kucanje i taktiranje. Kucanje je pogodno za ravnomerno brojanje osnovnih jedinica, a taktiranje zbog lakšeg usvajanja vrste takta i naglasaka u njemu;
- pevaju solmizacijom - Na tabli ili na hameru treba da stoji ispisana cela pesma u vidu melodijske vežbe bez reči. Pre pevanja pesme solmizacijom, dobro je raspevati učenike pevanjem kadence, ili pojedinih tonova lestvice koji će činiti intervalske pokrete iz same pesme. Prvo pevanje je pevanje bez taktiranja da bi nastavnik proverio intoniranje tonskih visina. Naredna pevanja su istovremeno taktiranje i pevanje pesme dok se melodija ne savlada. Ukoliko učenici pogrešno pevaju neko mesto u pesmi, intonativno ili ritmički, potrebno je odmah zaustaviti pevanje i ispraviti grešku;
- obrade tekst - Odgovarajućim razgovorom objasniti učenicima da bi naučena melodijska vežba, dodavanjem literarnog teksta, mogla da postane pesma. Neophodno je kod učenika probuditi želju za učenjem teksta pesme. Tekst pesme treba izgovoriti pravilno, a nepoznate reči je potrebno objasniti. Poželjno je povezivanje muzičkih sadržaja sa sadržajima ostalih predmeta, a posebno sa nastavnim predmetom Priroda i društvo;
- pevaju pesmu sa tekstom, odnosno da se oslobađaju solmizacionih slogova i povezuju ritam i melodiju sa tekstom u jednu celinu - Literarni tekst treba ispisati ispod nota, tako da ispod svake notne vrednosti stoji po jedan slog reči. Umesto solmizacionih slogova sa učenicima pevati slogove reči;
- utvrđuju i izražajno doteruju pesmu - Koristiti sposobnost i predznanje učenika o muzičkim elementima pogodnim za odslikavanje literarnog teksta, npr. tempo i dinamika. Ukoliko je tempo naznačen, onda učenicima treba ukazati na značenje te oznake, kao i na njenu povezanost sa karakterom kompozicije. Ako tempo nije naznačen, nastavnik može sam da ga odredi, a da učenicima objasni razloge za takvu odluku. Bolji postupak je pevanje pesme u nekoliko različitih tempa, a učenicima prepustiti da se opredele za pravi tempo na osnovu doživljenog utiska. Za izražajno pevanje važna je pravilna dinamika. Ona proizlazi iz melodije pesme, ali i iz dobre psihološke analize literarnog teksta. Poželjno je pevati kompoziciju u dinamičkom rasponu od pp do mf zbog osobenosti dečjeg glasa. Kod učenika nižih razreda forte pevanje može izazvati negativne posledice kao što su promuklost i slabija pevačka izdržljivost. Ako nastavnik ne poseduje glasovne sposobnosti kojima bi izražajno otpevao pesmu, tada će rečima, slikovito, objasniti značenje dinamičkih oznaka. Posle obrađene pesme, gde je to moguće, koristiti dramatizaciju teksta i ilustraciju pesme kako bi učenici uzeli aktivno učešće u radu;
- izvode pesmu uz instrumentalnu pratnju - Da bi učenicima predstavio izvođenje kompozicije u vidu muzičkog doživljaja, nastavnik će svirati na nekom harmonskom instrumentu. Uz pevanje naučene pesme mogu se koristiti za pratnju i dečji muzički instrumenti Orfovog instrumentarijuma;
Nastava nema zadatak da stvara umetnike, već kod učenika razvija ljubav prema umetnosti i smisao za lepo i uzvišeno, potpomaže njihov svestrani razvoj, oplemenjuje ga i ulepšava mu život.
Prilikom izbora kompozicija nastavnik ima slobodu, ali mora paziti da budu zastupljene dečje, narodne, prigodne pesme drugih naroda, kao i pesme savremenog muzičkog stvaralaštva za decu. Nastavnik treba, radi aktuelizacije programa, da nauči decu i neku pesmu koja nije navedena u preporučenom izboru za pevanje, ako to odgovara cilju i zadacima programa i ako zadovoljava kriterijume vaspitne i umetničke vrednosti.
Sviranje
Sviranje na instrumentima Orfovog instrumentarijuma razvija kod učenika svest o sopstvenim mogućnostima, a pored pevanja pruža mu zadovoljstvo i lično uživanje. Sviranjem se učenici uključuju u razne oblike muzičkog komuniciranja, aktivira se njihova radoznalost, razvija interesovanje za instrumentalno muziciranje, reguliše se i oslobađa motorika, neguje se interesovanje za grupne muzičke aktivnosti...
Kroz sviranje učenici razvijaju:
- osećaj za lepo, ritam, dinamiku, tempo;
- sposobnost memorisanja muzičkih celina, primene muzičke pismenosti.
U toku školovanja korisno je da svaki učenik svira na instrumentima Orfovog instrumentarijuma. Da bi učenik uživao u sviranju njegovi pokreti treba da budu:
- opušteni,
- da što bolje iskoristi mogućnosti instrumenta,
- da sa svojim instrumentom izgleda lepo, što podrazumeva otklanjanje svake nespretnosti pri pokretima.
Uživajući u sviranju na priredbama učenik će svoje oduševljenje prenositi na orkestar i publiku.
Nastavnik može sam, prema raspoloživim instrumentima, da pravi aranžmane za pesme, malu muzičku dramatizaciju ili muzičku igru tako da upotpuni zvučni utisak i obogati izvođenje.
Slušanje muzike
Od svih oblika muzičko-vaspitnog rada slušanje muzike pored stvaralačke aktivnosti najjače deluje na formiranje učenikove individualnosti. Učenik treba da je tokom celog svog školovanja u direktnom dodiru sa dobrom muzikom namenjenom njegovom uzrastu.
Slušanje muzike treba da doprinese da nastava teče u radosnoj i vedroj atmosferi. Pomoću muzike učenici treba da stupe u dodir sa umetničkim izrazom bogatog registra ljudskih misli i osećanja (hrabrosti, radosti, oduševljenja, tuge itd.).
Svoje doživljavanje muzike učenici mogu ispoljiti: pokretom, mimikom, opisom, pričom ili razgovorom.
Kompozicije koje se slušaju moraju svojim trajanjem, sadržajem i muzičkim izrazom odgovarati mogućnostima percepcije učenika, što znači da su:
- kratke,
- vokalne ili priče ilustrovane muzikom,
- vokalno-instrumentalne.
Najpogodnije za prvo slušanje i upoznavanje muzike su priče ilustrovane muzikom čiji su literarni sadržaji donekle poznati i u kojima će učenik po muzičkim nagoveštajima naslutiti sadržaj koji sledi. U pričama u kojima se ličnosti prikazuju muzikom, učenici će uočavati koji glas, tempo ili ritam dočarava određenu ličnost.
Vokalno-instrumentalne kompozicije programskog karaktera slušaju se onda kada učenici mogu da shvate mogućnosti muzičkog izražavanja.
Kod slušanja dečjih pesama sa instrumentalnom pratnjom treba uočavati i objašnjavati tekst; uočavati instrumentalnu pratnju i davati zapažanja kako je muzika ilustrovala tekst.
U radu na razvijanju učenikovih mogućnosti za doživljavanje i primanje muzike nastavnik može da koristi dela i programskog i apsolutnog karaktera da bi izgradio i razvio njegove estetske i emotivne osobine.
U radu na slušanju muzike glavna pažnja treba da bude koncentrisana na razvijanje učenikove ljubavi prema dobroj muzici, a ne na neprekidnu borbu sa lošom.
Stvaralački rad
Do četvrtog razreda stvaralački rad se svodio na najelementarnije oblike stvaralaštva, više kroz igru i improvizaciju u kojoj je dominirala maštovitost učenika. Polazeći od prirodnog pokreta, punog ličnog raspoloženja i doživljaja nastalih pod snažnim uticajem ritma i muzike, učenici su stvarali slobodnu formu, kreirajući sopstveni izraz, pun dinamičnosti i gradacija iz sveta dečje mašte. Estetski kvaliteti nastali na ovaj način bogatili su učeničku emotivnost i razbijali fizičku i psihičku ukočenost.
Sada će muzičko stvaralaštvo biti raznovrsnije i izražajnije i pružaće veće mogućnosti za invenciju.
Stvaralaštvo može biti zastupljeno kroz:
- muzička pitanja i odgovore,
- ritmičku dopunjalku,
- melodijsku dopunjalku sa potpisanim tekstom,
- melodijsku dopunjalku,
- improvizaciju ritma na zadani tekst sa zapisivanjem,
- sastavljanje melodije od ponuđenih dvotaktnih motiva,
- komponovanje melodije na zadani tekst,
- ilustraciju nepoznate kompozicije,
- improvizaciju igre i pokreta na određenu muziku.
PREPORUČENE KOMPOZICIJE ZA PEVANJE U ČETVRTOM RAZREDU
Himne
1. Državna himna
2. Svetosavska himna
3. Školska himna
Narodne pesme
1. Poranila devojčica
2. Spustila se gusta magla
3. Lepo ti je rano uraniti
4. Dodola
5. Jedna stara majka
6. Dva se petla pobiše
7. Jeste li videli moga sina Janka
8. Visoko se viju labudovi
9. Bosa Mara
10. Domaćice od kuće
11. Poduna, mori poduna
Dečje pesme
1. Zima - B. Stančić
2. Bliži se, bliži leto - B. Stančić
3. Vetar - B. Stančić
4. Medved Brundo - A. Korać
5. Veverice - G. Ilić
6. Ima jedna Marija - G. Ilić
7. Deca su ukras sveta - M. Subota
8. Na livadi - M. Milojević
9. Stiglo je leto - pesma iz Danske
10. Domovina - N. Vukomanović
11. Dečja prava - S. Marinković
12. Priča o čobančetu sa frulicom - pesma iz Rumunije
13. Princeza - S. Malušić
14. Jesen - M. Šouc
15. Jesenja pesma - S. Gajić
Sviranje na Orfovim instrumentima
1. Izgubljeno pile - V. Tomerlin
2. Prvi sneg - B. Stančić
3. Srećna Nova godina - S. Barić
4. Ptice se vraćaju - narodna pesma iz Nemačke
5. Igra kolo u pedeset i dva
6. Prva slovenska igra - A. Dvoržak
Pesme čiji su stvaraoci deca
1. Čemu služi srce - I. Simulov
2. Deca mogu da polete - N. Majdevac
3. Prolećni san - J. Dragović
4. Ponašam se poput paše - A. Ban
Preporučene kompozicije za rad horova
1. Čaj goro čarna - Z. Vauda
2. Pod onom, pod onom -Z. Vauda
3. Nikola Tesla - Z. Vauda
4. Pesme starog ratnika - Z. Vauda
5. Dukun - narodna
6. Zaljubljeni zeka - N. Hercigonja
7. Malo cveća, malo ptica - A. Korać
8. Drugarstvo - A. Korać
9. Pevač - D. Radić
10. Tri devojke - M. Tajčević
11. Jana šeta - M. Tajčević
12. Uspavanka - Brams
13. Vrabac i mačka - M. Milojević
14. Vetar - M. Milojević
15. Cvetna livada - M. Milojević
16. Srpkinja - I. Bajić
17. Moja se zemlja sloboda zove - B. Herman
18. Nek svud ljubav sja - Tiso (obrada Z. Vauda)
19. Svetosavska himna - zapis P. Krstić
20. Ko udara tako pozno - Vojislav Ilić
21. Tihi poziv - V. Đorđević
22. Žuna - Kaplan
23. Jesen na pijaci - D. Šarković
24. Eci, peci, pec - A. Obradović
25. Povratak - J. Marinković
26. Sve tičice zapjevale - narodna, obrada K. Babić
27. Višnjičica rod rodila - narodna, obrada K. Babić
28. Na Svetog Savu - B. Stančić
29. Oda radosti - Betoven, obrada Z. Vauda
30. Kada se voli - P. Popović, klavirsku pratnju priredio Z. Vauda
31. Zdravica - pesma iz Jugoslavije
32. Potočara - J. Ce
33. Sumrak - Betoven
PREPORUČENE KOMPOZICIJE ZA SLUŠANJE U ČETVRTOM RAZREDU
Himne
1. Državna himna
2. Svetosavska himna
3. Školska himna
Narodne pesme i kola
1. Narodna - Krstonoše boga mole
2. Narodna - Tri đevojke drugovale
3. Narodno kolo - Radmilino kolo
4. Narodno kolo i čoček
5. Narodna iz Srbije - Frulaški razgovor
6. Narodna iz Srbije - Dim se vije na vrh Čakora
Domaći kompozitori
1. Novak Radulović - Ljubav se prava na pesku piše
2. Slavica Stefanović - Vjeruj
3. Isidor Bajić - Srpkinja
4. Stevan Mokranjac - IX rukovet
5. Nikola Srbin - Heruvimska pesma
6. Petar Ozgijan - Mala svita za orkestar harmonika
7. Jovan Jovičić - Makedonska rapsodija
8. Nepoznati autor - Zeleni rukavi
Strani kompozitori
1. Kamij Sen-Sans - Karneval životinja (Kenguri; Kornjače; Antilope; Akvarijum; Finale)
2. Jozef Hajdn - Dečja simfonija
3. Feliks Mendelson - Svadbeni marš
4. Žorž Bize - Svita (Dečja igra; Marš; Empromti; Galop)
5. Volfgang Amadeus Mocart - Menuet
6. Antonjin Dvoržak - Slovenska igra br. 1
7. Modest Musorgski - Slike sa izložbe (Igra pileta u ljusci od jajeta; Baba Jaga)
8. Edvard Grig - Povorka patuljaka
9. Žan Filip Ramo - Tamburin
10. Franc Šubert - Muzički trenutak op. 94 br. 3 (f-moll)
11. Tomazo Albinoni - Adađo (transkripcija za orkestar i mandoline)
12. Petar Ilič Čajskovski - Napolitanska pesma
13. Petar Ilič Čajkovski - balet, "Labudovo jezero" (valcer iz I čina; Igra labudova iz II čina)
14. Frederiko Moreno Toroba - Burgalesa
15. Edvard Grig - Jutro
Cilj i zadaci
Cilj fizičkog vaspitanja jeste da raznovrsnim i sistematskim motoričkim aktivnostima, u povezanosti sa ostalim vaspitno-obrazovnim područjima, doprinese integralnom razvoju ličnosti učenika (kognitivnom, afektivnom, motoričkom), razvoju motoričkih sposobnosti, sticanju, usavršavanju i primeni motoričkih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifičnim uslovima života i rada.
Zadaci nastave fizičkog vaspitanja jesu:
- podsticanje rasta, razvoja i uticanje na pravilno držanje tela;
- razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti;
- sticanje motoričkih umenja koja su kao sadržaji utvrđeni programom fizičkog vaspitanja i sticanje teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje;
- usvajanje znanja radi razumevanja značaja i suštine fizičkog vaspitanja definisanog ciljem ovog vaspitno-obrazovnog područja;
- formiranje moralno-voljnih kvaliteta ličnosti;
- osposobljavanje učenika da stečena umenja, znanja i navike koriste u svakodnevnim uslovima života i rada;
- sticanje i razvijanje svesti o potrebi zdravlja, čuvanja zdravlja i zaštiti prirode i čovekove sredine.
Operativni zadaci:
- usmereni razvoj osnovnih motoričkih sposobnosti, prvenstveno brzine i koordinacije;
- usmereno sticanje i usavršavanje motoričkih umenja i navika predviđenih programom fizičkog vaspitanja;
- primena stečenih znanja, umenja i navika u složenijim uslovima (kroz igru, takmičenje i sl.);
- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrđivanjem, grupnim poistovećivanjem i sl. ;
- estetsko izražavanje kretnjom i doživljavanje estetskih vrednosti;
- usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika.
OPŠTI ZAJEDNIČKI PROGRAM
Ovladati prirodnim i izvedenim, elementarnim (pravilnim) kretanjima, u različitim uslovima izvođenja.
ATLETIKA
Tehnika trčanja:
Rad na tehnici trčanja u mestu i u kretanju. Rad ruku sa savijenim laktovima (napred, napred šaka do visine brade, a nazad 5 do 10 cm iza zgloba kuka). Stopala paralelna i trči se na prednjem delu stopala. Trup uspravan, glava podignuta i disanje slobodno (na nos i na usta). Varijanta trčanja: napred, bočno i leđima okrenuti u pravcu kretanja. Trčanje kraćim i dužim korakom (uz nagib trči se kratkim korakom i na prednjem delu stopala). Kod kros trčanja i na slobodnim površinama (trava, šuma i sl.) obratiti pažnju na neravnine zbog mogućih povreda.
Savlađivanje brzog trčanja kroz ubrzanja (2 do 3 ubrzanja na 30-40 m).
Tehnika visokog i niskog starta. Sprint na deonicama do 50 m.
Za razvoj izdržljivosti koristiti intervalni metod rada, umerenog intenziteta (npr. na stazi dužine najviše do 800 metara naizmenično 100 m trčanja, 100 m hodanja, ili u ukupnom trajanju od 5 do 10 minuta).
Skok uvis
Usavršavanje prekoračene tehnike na većim visinama.
Skok udalj
Usavršavanje tehnike zgrčne i predvežbe za tehniku uvinuća.
Bacanje
Bacanje loptice od 200 grama u dalj jačom i slabijom rukom, tehnikom iz mesta i tehnikom iz zaleta. Bacanje medicinke od 2 kg. Sa dve i jednom rukom na različite načine (napred, uvis i nazad preko glave).
Štafetno trčanje
Igre, deonice do 20 m sa dodirom (ruka dodirne rame, leđa, ruku).
VEŽBE NA TLU I SPRAVAMA
U realizovanju programa vežbi na spravama značajno je iskoristiti sve sprave koje su na raspolaganju, na kojima se, bez obzira na pol, mogu izvesti vežbe u visu i uporu, vežbe na smanjenoj površini oslonca i preskoci. Određene vežbe, koje su predviđene za učenike mogu izvoditi i učenice (paralelni razboj, krugovi, konj sa hvataljkama). Individualni pristup učenicima postiže se diferenciranim pristupom, na svakoj spravi posebno.
Tlo (učenici i učenice): 1) ponoviti obavezni sastav (kombinaciju vežbi) iz trećeg razreda; 2) kolut napred do čučnja, okret u čučnju za 180° i spojeno (u daljem tekstu i sl.) kolut nazad do čučnja; 3) sunožnim odrazom kolut napred preko prepreke; 4) stav na šakama uz pomoć; 5) predvežbe za premet uporom strance; 6) iz ležanja na leđima most i ponovo leći na leđa (uz pomoć - posle mostova uraditi pretklone); 7) vaga pretklonom i zanoženjem. 8. Kombinacije savladanih vežbi (obavezni sastav iz prvog, drugog i trećeg razreda dopuniti novim vežbama, diferencirano prema polu i sposobnostima učenika. Za naprednije učenike i učenice, pored prethodnih vežbi, dodati: iz stava raskoračnog kolut nazad do stava raskoračnog; kolut leteći (na sunđer strunjače); premet uporom strance; most zaklonom i usklon uz pomoć.
Preskok (učenici i učenice): 1) ponoviti pripremne vežbe za preskok, prvo fazu doskoka; 2) pripremne vežbe za raznošku i raznoška preko kozlića 110 cm. Za naprednije učenike i učenice: udaljiti dasku.
Dvovisinski razboj (ukoliko škola nema spravu, učenice mogu vežbati na jednoj pritki razboja, vežbe u visu izvesti na vratilu, a vežbe u uporu na dočelnom vratilu): 1) odrazom jedne noge uzmak do upora prednjeg i sp. zanjihom saskok; 2) ispod više pritke, licem prema nižoj pritki naskok u vis prednji (uz pomoć); klim i trećim klimom premah desnom (levom) u vis ležeći jašući; prehvat raznoručno do seda jašućeg; pothvatom desne (leve) saskok odnoška sa okretom za 90°, završiti desnim bokom prema razboju. Za naprednije učenice: obavezan sastav za školsko takmičenje od prvog do četvrtog razreda.
Greda (učenice): ponoviti kombinacije vežbi i sastave iz prethodnih razreda. U sastav ukomponovati korake unazad zibom počučnjem, slobodna noga pored grede; okret u usponu za 90° i saskok pruženim telom (čeono). Za naprednije učenice saskok uvitim telom; delovi iz obaveznog sastava za školsko takmičenje od prvog do četvrtog razreda. Učenici: hodanjem, trčanjem, okretima i izdržajima u određenom položaju treba da razvijaju osećaj za ravnotežu).
Paralelni razboj (učenici): 1) ponoviti vežbe iz trećeg razreda; 2) prednjihom sed raznožno pred rukama; prinožiti jednom (levom) nogom do seda van (udesno); saskok udesno desnoručke sa okretom za 180° (uz pomoć), doskok desnim bokom prema razboju, 2) njih u uporu; prednjihom upor sedeći raznožno pred rukama; sasedom njih u uporu prednjem. Za naprednije učenike obavezan sastav za školsko takmičenje od prvog do četvrtog razreda.
Učenice: 2) njih u uporu; prednjihom upor sedeći raznožno pred rukama; sasedom njih u uporu prednjem.
Vratilo (učenici): ponoviti vežbe iz trećeg razreda: dočelno vratilo: naskok u upor prednji aktivni (sa povišene površine ili odskokom), zanjihom saskok. Za naprednije učenike obavezan sastav za školsko takmičenje od prvog do četvrtog razreda.
Krugovi (učenici i učenice): dohvatni krugovi: 1) sunožnim odrivom vis uzneto, vis stražnji, saskok; 2. učenici: doskočni krugovi: vis prosti prednji, njih u visu uz pomoć. Za naprednije učenike delovi obaveznog sastava za školsko takmičenje od prvog do četvrtog razreda.
Konj sa hvataljkama (učenici i učenice): 1) upor prednji aktivni; 2) upor stražnji aktivni; 3) upori mešovito odnožno; 4. učenici: iz upora prednjeg (stražnjeg) odnožiti jednom sa prenosom težine u drugu stranu - isto sa odnoženjem druge noge - povezano (zamasi). Za naprednije učenike: iz upora prednjeg premah odnožno u upor jašući (naznačiti), premah drugom nogom u upor stražnji i delovi obaveznog sastava za školsko takmičenje od prvog do četvrtog razreda.
Minimalni obrazovni zahtevi za učenike i učenice:
Vežbe na tlu: kolut napred do čučnja, okret u čučnju za 180° i spojeno kolut nazad do čučnja; kolut napred sunožnim odrazom preko prepreke; stav na šakama uz pomoć.
Preskok: raznoška.
Greda - niska, švedska klupa: naskok na jednu nogu bočno, koraci (učenice u usponu) do sredine grede, čučanj, okret u čučnju za 180°, usprav, dva koraka unazad, uspon okret za 90°, saskok pruženim telom, završiti leđima prema spravi.
Vratilo - niža pritka razboja: uzmak odrazom jedne noge, saskok zanjihom.
Organizovati međuodeljenjsko takmičenje u obaveznim sastavima na tlu i spravama prema programu stručnog veća.
RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLESOVI
Obnoviti program iz prethodnog razreda. Povezati različite pokrete ruku, trupa i nogu u kompleks vežbi oblikovanja.
Ravnoteže usponom na dve i jednoj nozi.
Okreti za 180° i 360° osloncem na dve i jednoj nozi.
Skokovi: visoko-daleki skok i povezivanje sa galopom.
Vijača: povezivanje galopa sa dečjim poskokom i elementima iz prethodnog razreda.
Lopta: bacanja i hvatanja povezati sa ravnotežama, okretima i skokovima i dopuniti obavezni sastav iz trećeg razreda ovim elementima.
Obruč: zamasi u bočnoj i čeonoj ravni sa prehvatanjem i niskim izbacivanjem iz ruke u ruku u mestu i kretanju (korakom, trčeći korakom i dečjim poskokom).
Plesovi: Srpsko kolo. Jedno kolo iz kraja u kojem se nalazi škola.
OSNOVI SPORTSKIH IGARA
Ponoviti vežbe osnovnih stavova iz prethodnog razreda i kombinovati sa raznim varijantama situacija igre.
Rukomet: ponoviti osnovne vežbe držanja lopte, hvatanja i dodavanja. Vežbe osnova tehnike kombinovati sa vežbama situacije u igri; šutiranje iz mesta posle vođenja i zaustavljanja; skok - šut (za naprednije). Igru 3:3 usavršiti sa konkretnim zadatkom iz osnova taktike u odbrani i napadu.
Košarka: ponoviti vežbe rukovanja loptom i usložnjavati vežbama "žongliranja"; vežbe hvatanja i dodavanja ponoviti i dalje ih primeriti situaciji njihove primene u osnovnoj taktici odbrane i napada; šutiranje ispod koša posle vođenja i zaustavljanja sa leve i desne strane ; dvokorak (za naprednije). Igra 3:3 sa konkretnim zadatkom iz osnova taktike u odbrani i napadu.
Odbojka: ponoviti vežbe dodavanja prstima iz prethodnog razreda;za naprednije učenike: primena tehnike u nekoliko situacija igre; dodavanje preko glave i bočno. Igra preko niže mreže (lastiša) na smanjenom terenu 2:2 sa primenom osnovne tehnike i za naprednije učenike 3:3 iz osnovne taktike u napadu i odbrani.
Fudbal: vođenje lopte pravolinijsko i sa promenom pravca; primanje lopte i dodavanje lopte različitim delovima stopala; šutiranje; oduzimanje lopte; igra sa osnovnim pravilima za mali fudbal.
Organizovati takmičenja između grupa u odeljenju iz sve četiri igre:
Zdravstveno vaspitanje:
- tvoja fizička forma,
- lična higijena i higijena zdravlja,
- pravilna ishrana,
- pravilan ritam rada i odmora,
- prva pomoć.
Minimalni obrazovni zahtevi:
Atletika: trčanje na 40 m iz niskog starta (bez startnih blokova). Skok uvis prekoračnom tehnikom. Skok udalj zgrčnom tehnikom, zaletom do 15 m. Trčanje na 500 m (učenici) i 400 m (učenice).
Vežbe na spravama i tlu: obavezni sastav na tlu, razboju i gredi; preskok: raznoška: na vratilu, konju sa hvataljkama i krugovima: po jedan izborni elemenat.
Osnovi timskih igara: osnovna tehnika u kretanju (odabrati 2 - 3 vežbe koje su korišćene u obučavanju i uvežbavanju).
Ritmička gimnastika i plesovi: obruč - zamasi u bočnoj ravni u kretanju sa niskim izbacivanjem iz ruke u ruku. Kolo iz kraja u kojem se nalazi škola.
Zdravstveno vaspitanje: pravilno držanje tela, lična higijena i higijena zdravlja, pravilna ishrana, ritam rada i odmora.
SLOBODNE AKTIVNOSTI
Dodatni rad organizuje se za učenike koji ispoljavaju posebnu sklonost i interesovanje za sport.
Rad se odvija u sportskim sekcijama ili školskim ekipama koje se formiraju prema interesovanju, sposobnostima i polu učenika. Nastavnik sačinjava poseban program, uzimajući pri tom u obzir materijalne i prostorne uslove rada, uzrasne karakteristike i sposobnosti učenika, kao i takmičarski program za školsku populaciju.
AKTIVNOSTI U PRIRODI - OBAVEZNI PROGRAM
Iz fonda radnih dana, predviđenih zajedničkim planom, škola organizuje aktivnosti u prirodi: dva krosa - jesenji i prolećni (dužinu staze određuje stručni aktiv).
KURSNI OBLICI I OBAVEZAN STRUČNO-PEDAGOŠKI RAD
Iz fonda časova za zajednički programski sadržaj i radnih dana predviđenih zajedničkim planom, škola organizuje aktivnosti u časovnoj, školskoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada, kao i obavezan stručno-instruktivni rad.
Plivanje
Učenici mlađih razreda treba da imaju po jedan kurs plivanja u svakom razredu, a najmanje jedan tokom četvorogodišnjeg školovanja u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Kurs plivanja planira se za 12 časova od ukupnog fonda predviđenog za zajednički program. Nastavnik ili instruktor sprovodi obuku plivanja i usavršavanje obučene tehnike. Na kraju obuke, učenik treba da prepliva najmanje do 20 m izabranom tehnikom.
Sportska aktivnost od značaja za društvenu sredinu
Iz fonda časova za zajednički programski sadržaj škola može da planira 12 časova za onu sportsku aktivnost koja nije obuhvaćena ovim zajedničkim programom, a za koju sredina u kojoj je škola ima interesovanja (stoni tenis, borilački sportovi, veslanje i kajakarenje,...). Ova aktivnost planira se za učenike od trećeg do osmog razreda, a program priprema i sprovodi nastavnik ili instruktor.
KOREKTIVNO-PEDAGOŠKI RAD
Korektivno-pedagoški rad organizuje se za učenike sa posuralnim poremećajima.
ŠKOLSKA I DRUGA TAKMIČENJA
Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja kao integralni deo procesa fizičkog vaspitanja, prema planu stručnog aktiva u i to:
Obavezna unutarškolska i međuodeljenjska takmičenja u:
- gimnastici (u zimskom periodu),
- atletici (u prolećnom periodu),
- najmanje u jednoj sportskoj igri (u toku godine).
Stručni aktiv i škola planiraju i programiraju unutarškolska takmičenja i prilagođavaju ih kalendaru školskih sportskih takmičenja u organizaciji Ministarstva prosvete i sporta.
OBAVEZNI PROGRAM - IZABRANE SPORTSKE GRANE
Obavezni program - izborne sportske grane ostvaruje se sa po jednim časom sedmično u svakom razredu od 4 do 8 razreda(obavezno). Obavezni program - izborne sportske grane, odnosi se na izabranu sportsku granu, po izboru učenika, a u skladu sa mogućnostima škole. Učenicima se pruža prilika da, svojim izborom uz savet nastavnika fizičkog vaspitanja, zadovolje svoje želje i interesovanja.
Za sportske grane učenici se opredeljuju na početku školske godine. Jedna izabrana sportska grana obrađuje se tokom školske godine. U mešovitim odeljenjima (devojčice i dečaci) mogu se izabrati dve sportske grane. Nastava je obavezna za sve učenike u odeljenju i pripada redovnom rasporedu časova.
Časovi obaveznog programa - izabrane sportske grane za učenike mogu se organizovati na način koji najviše odgovara mogućnostima škole (mogu biti održavani u suprotnoj smeni - npr. časovi plivanja i dr.).
U slučajevima kad škola ne raspolaže predviđenim uslovima za realizaciju obaveznog programa - izabrane sportske grane, aktiv učitelja i nastavnika fizičkog vaspitanja predlaže učenicima onu sportsku granu čiji se program može realizovati.
Sadržaj obaveznog programa - izabrane sportske grane, ostvaruje se: u objektu škole; van škole u odgovarajućim vežbalištima (sportska hala, bazen, otvoreni tereni, klizališta, ski tereni itd).
Sadržaj obaveznog programa - izabrane sportske grane predlažu nastavnici fizičkog vaspitanja, a u skladu sa interesovanjima učenika, materijalnom opremljenošću škole, uzrasnim karakteristikama učenika i stečenim stručnim kvalifikacijama nastavnika.
Organizacija ostvarivanja obaveznog programa - izabrane sportske grane (u istoj ili suprotnoj smeni) usklađuje se sa uslovima rada škole.
Osnovne karakteristike programa
1. Programska koncepcija fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi zasniva se na jedinstvu nastavnih, vančasovnih i vanškolskih organizacionih oblika rada, kao osnovne pretpostavke za ostvarivanje cilja fizičkog vaspitanja.
2. Program fizičkog vaspitanja pretpostavlja da se kroz razvijanje fizičkih sposobnosti i sticanje mnoštva raznovrsnih znanja i umenja, učenici osposobljavaju za zadovoljavanje individualnih potreba i sklonosti, u krajnjem, za korišćenje fizičkog vežbanja u svakodnevnom životu. Iz tih razloga, u programu su precizirani operativni zadaci s obzirom na pol i uzrast učenika, a program se ostvaruje kroz sledeće etape: utvrđivanje stanja; određivanje radnih zadataka za pojedince i grupe učenika; utvrđivanje sredstava i metoda za ostvarivanje radnih zadataka; ostvarivanje vaspitnih zadataka; praćenje i vrednovanje efekata rada; ocenjivanje.
3. Programski zadaci ostvaruju se, osim na redovnim časovima, i kroz vančasovne i vanškolske organizacione oblike rada, kao što su izlet, kros, kursni oblici, slobodne aktivnosti, takmičenja, korektivno-pedagoški rad, dani sporta, priredbe i javni nastupi.
4. Da bi fizičko vaspitanje bilo primereno individualnim razlikama učenika, koji se uzimaju kao kriterij u diferenciranom pristupu, nastavnik će svakog učenika usmeravati na one programske sadržaje u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada koji odgovaraju njegovim individualnim interesovanjima i mogućnostima.
5. Program polazi od činjenice da se cilj fizičkog vaspitanja ne može ostvariti bez aktivnog i svesnog učešća učenika u nastavnim i drugim oblicima rada, te se predviđa sticanje određenih teorijskih znanja, koja omogućavaju učeniku da shvati zakonitosti procesa na kojima se zasniva fizičko vežbanje. Teorijsko obrazovanje treba da bude usklađeno sa nivoom intelektualne zrelosti i znanjima koje su učenici stekli u drugim nastavnim predmetima. Za obradu pojedinih tema ne predviđaju se posebni časovi, već se koriste razne mogućnosti da se u toku vežbanja učenicima pružaju potrebne informacije u vezi sa konkretnim zadatkom.
6. Učenicima, koji usled oslabljenog zdravlja, smanjenih fizičkih ili funkcionalnih sposobnosti, lošeg držanja tela i telesnih deformiteta ne mogu da prate obavezni program, obezbeđen je korektivno-pedagoški rad, koji se realizuje u saradnji sa odgovarajućom zdravstvenom ustanovom.
7. Programski sadržaji odnose se na one vežbe i motoričke aktivnosti koje čine osnov za sticanje trajnih navika za vežbanje i za koje škola ima najviše uslova da ih realizuje (prirodni oblici kretanja, vežbe oblikovanja, atletika, vežbe na tlu i spravama, ritmička gimnastika, igre). Kako su za ostvarivanje postavljenog cilja pogodne i one motorne aktivnosti koje nisu obuhvaćene obaveznim programom, predviđaju se kursni oblici nastave. To su skijanje, plivanje, klizanje, veslanje, kao i one aktivnosti za koje je zainteresovana sredina u kojoj škola živi i radi.
8. Radi ostvarivanja postavljenih programskih zadataka, određenim zakonskim regulativima, precizira se obaveza škole da obezbedi sve prostorne i materijalne uslove rada za uspešno ostvarivanje vrlo složenih društvenih interesa u školskom fizičkom vaspitanju.
Organizacija obrazovno-vaspitnog rada
Proces fizičkog vaspitanja usmeren je na:
- razvijanje fizičkih sposobnosti,
- usvajanje motoričkih znanja, umenja i navika,
- teorijsko obrazovanje.
Ove komponente čine jedinstven i veoma složen proces fizičkog vaspitanja, a u praksi svi ti zadaci prožimaju se i povezuju sa situacijama koje nastaju u toku rada.
1. U cilju razvijanja fizičkih sposobnosti - snage, brzine, izdržljivosti, preciznosti, gibljivosti i pokretljivosti, na svim časovima, vančasovnim i vanškolskim oblicima rada, sprovodi se niz postupaka (metoda) i oblika rada putem kojih se postižu optimalne vrednosti ovih sposobnosti, kao osnov za uspešno sticanje motoričkih znanja, umenja, navika i formiranja pravilnog držanja tela.
2. Programski sadržaji dati su po razredima, a gde je to potrebno, odvojeno i prema polu. Akcenat se stavlja na one motoričke aktivnosti kojima se najuspešnije može suprotstaviti posledicama svakodnevne hipokinezije i na one koji su u našoj sredini najrazvijeniji i za koje ima interesovanja u pojedinim sredinama.
U trećem i četvrtom razredu može se organizovati predmetna nastava
2.1. Od organizacionih oblika rada koji treba da doprinesu usvajanju onih umenja i navika koji su od značaja za svakodnevni život, program se realizuje u vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada i predviđa:
- kursne oblike rada;
- korektivno-pedagoški rad;
- izlete;
- kroseve;
- takmičenja;
- slobodne aktivnosti.
Kursni oblici rada
Program kursnih oblika smatra se integralnim delom obaveznog nastavnog programa. S obzirom na to da se za njegovu realizaciju traže specifični materijalni uslovi, ovu nastavu treba organizovati na poseban način: na časovima u rasporedu redovne nastave, u drugim objektima, u suprotnoj smeni od redovne nastave (plivanje) i na drugim objektima, a u za to planirane dane.
Programom se predviđa najmanje jedan kurs za obuku plivanja od prvog do četvrtog razreda i aktivnosti koja je od interesa za sredinu kojoj škola živi i radi.
Razredni učitelj (ili predmetni nastavnik) treba da upućuju učenike da u slobodno vreme samostalno vežbaju, jer se sadržaji u najvećoj meri savladavaju samo na času fizičkog vaspitanja. Zbog toga bi se ova uputstva prvenstveno odnosila na one učenike čije fizičke i motoričke sposobnosti ne zadovoljavaju, ali i na ostale, kako bi stekli trajnu naviku za vežbanje. U tom smislu tokom časova fizičkog vaspitanja razredni učitelj i nastavnik treba da učenicima prikaže i objasni vežbe, koje za određeno vreme oni treba kod svojih kuća, samostalno, ili uz pomoć drugih, da savladaju. Posle izvesnog perioda, razredni učitelj ili nastavnik, na redovnim časovima kontrolisaće šta je učenik od postavljenih zadataka ostvario.
Korektivno-pedagoški rad organizuje se sa učenicima koji imaju loše držanje tela (posturalni poremećaji). Rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekarom ili fizijatrom koji utvrđuje vrstu i stepen deformiteta i, s tim u vezi, vežbe koje treba primeniti. Teži slučajevi telesnih deformiteta tretiraju se u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.
Svi učenici, koji se upućuju i na korektivno-pedagoški rad, uz ograničenja, vežbaju na redovnim časovima i najmanje jednom nedeljno na časovima korektivno-pedagoškog rada. Program sačinjavaju nastavnik i lekar specijalista, i on treba da je primeren zdravstvenom stanju učenika.
Izleti se mogu organizovati po odeljenjima, ili sa više odeljenja, a njihove operativne zadatke, kao i lokaciju, utvrđuju razredna veća. U četvrtom razredu organizuju se dva poludnevna izleta sa obaveznim pešačenjem od 6 kilometara u oba pravca. Izleti se organizuju u radne dane ili subotom.
Krosevi se održavaju dva puta godišnje za sve učenike. Organizacija ovog zadatka zbog velikog broja učesnika, osim što pripada nastavniku fizičkog vaspitanja, zadatak je i svih nastavnika škole. Održavanje kroseva pretpostavlja blagovremene i dobre pripreme učenika. Kros se održava u okviru radnih dana, planiranih za ovu aktivnost. Aktiv nastavnika utvrđuje mesto održavanja i dužinu staze, kao i celokupnu organizaciju.
Takmičenja učenika čine integralnu komponentu procesa fizičkog vaspitanja na kojima učenik proverava rezultat svoga rada. Škola je obavezna da stvori materijalne, organizacione i druge uslove kako bi školska takmičenja bila dostupna svim učenicima. Aktiv nastavnika na početku školske godine sačinjava plan takmičenja (propozicije, vreme...). Obavezna su unutarodeljenjska i međuodeljenjska takmičenja iz atletike, vežbi na tlu i spravama i jedne sportske igre. Učenici učestvuju i na onim takmičenjima koja su u programu Ministarstva prosvete i sporta.
Slobodne aktivnosti - sekcije organizuju se najmanje jednom nedeljno prema planu rada kojeg sačinjavaju nastavnik razredne nastave i nastavnik fizičkog vaspitanja. Na početku školske godine, učenici se opredeljuju za jednu od aktivnosti za koje škola ima uslova da ih organizuje. Časovi slobodnih aktivnosti organizuju se za više sportskih grana.
Zahtev da se cilj fizičkog vaspitanja ostvaruje i preko onih organizacionih oblika rada koji se ostvaruju u vančasovno i vanškolsko vreme, podrazumeva i prilagođavanje celokupne organizacije i režima rada škole, te će se u koncipiranju godišnjeg programa rada vaspitno-obrazovno delovanje proširiti i na ove organizacione oblike rada i za njihovu realizaciju obezbediti potreban broj dana i neophodni materijalni uslovi za rad. Na taj način, čitav proces fizičkog vaspitanja u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada biće jedinstven i pod kontrolnom ulogom škole, kao najodgovornijeg i najstručnijeg društveno-vaspitnog faktora, kako bi se sačuvala osnovna programska koncepcija nastave fizičkog vaspitanja.
3. Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje određenih znanja putem kojih će učenici upoznati suštinu vežbaonog procesa i zakonitosti razvoja mladog organizma, kao i sticanje higijenskih navika, znanja o zdravlju, kako bi shvatili krajnji cilj koji fizičkim vaspitanjem treba da se ostvari. Sadržaji se realizuju na redovnim časovima, na vančasovnim i vanškolskim aktivnostima, uz praktičan rad i za to se ne predviđaju posebni časovi.
Iz oblasti zdravstvenog vaspitanja teorijski deo programskih sadržaja realizuju se u toku nastavne školske godine sa četiri časa (dva u prvom polugodištu i dva u drugom polugodištu) i na svakom praktičnom času. Nastavnik realizuje predložene teme određuje teme, shodno uzrasnom i obrazovnom nivou učenika i integrisanim tematskim planiranjem kroz obavezne i izborne predmete. Prilikom donošenja godišnjeg plana i programa vaspitno-obrazovnih zadataka škole, na nivou aktiva i nastavničkog veća, usaglašavaju se tematska područja koja će se realizovati iz oblasti zdravstvenog vaspitanja.
Časovi fizičkog vaspitanja - organizacija i osnovni didaktičko-metodički elementi
Osnovne karakteristike časova fizičkog vaspitanja treba da budu: jasnoća nastavnog sadržaja; optimalno korišćenje raspoloživog prostora, sprava i rekvizita; izbor racionalnih oblika i metoda rada; izbor vežbi optimalne obrazovne vrednosti; funkcionalna povezanost svih delova časa - unutar jednog i više uzastopnih časova jedne nastavne teme; puna vedrina i aktivnost učenika tokom časa - motorička i misaona; vizualizacija pomoću savremenih tehničkih sredstava.
U četvrtom razredu časovi se moraju dobro organizovati, kako u pogledu jasnih i preciznih oblika i metoda rada, tako i u pogledu stvaranja radne i vedre atmosfere. U didaktičkoj četvorodelnoj podeli treba da preovladaju igre, ali i sadržaji koji zahtevaju preciznost izvođenja, a kojima prethode tačna uputstva učitelja ili predmetnog nastavnika. Zatim, učitelj ili predmetni nastavnik treba da prati tok rada i ukazuje na greške, kako bi sadržaji, pretežno prirodnog karaktera, dali dobru osnovu za usvajanje sadržaja sa konvencionalno složenijom biomehaničkom strukturom, koji se planiraju za naredne razrede. Od metoda preovladava metod žive reči, praktični prikazi zadatka od strane učitelja ili učenika starijih razreda, kao i prikazi prigodnih sadržaja putem slika, skica i video-tehnike. Na kraju časa, učitelj ili predmetni nastavnik, prigodnim rečima treba da dâ ocenu rada tokom proteklog časa i učenike upozna sa narednim sadržajem. Nikako ne treba da se dogodi situacija da deci nije jasno koje sadržaje su uvežbavali i u kojoj meri su ih savladali. U tom cilju će i pedagoške mere, kao što su pohvale i isticanje dobrih primera izvođenja, uticati na efikasniju saznajnu funkciju i motivisanost za usvajanje određenih znanja i sticanje navika, pošto deca u ovom uzrastu imaju velike potrebe za takmičenjem, što samo treba pozitivno usmeriti.
Prilikom izbora oblika rada, učitelj ili predmetni nastavnik treba da uzmu u obzir prostorne uslove rada, broj učenika na času, broj sprava i rekvizita, dinamiku obučavanja i uvežbavanja nastavnog zadatka, što znači da prednost ima onaj oblik rada (frontalni, grupni, individualni) koji se pravovremeno primenjuje. Frontalni rad se obično primenjuje u početnoj fazi obučavanja i kada je obezbeđen dovoljan prostor i broj rekvizita u odnosu na broj učenika (trčanja, vežbe na tlu, elementi timskih igara); grupni rad sa različitim zadacima primenjuje se u fazi uvežbavanja i to tako da su grupe stalne za jednu tematsku oblast, sastavljene prema individualnim sposobnostima učenika (homogenizirane), a koje i čine osnov u diferenciranom pristupu izboru sadržaja, u odnosu na te individualne sposobnosti, radna mesta u grupnom radu, osim glavnog zadatka, treba da sadrže i pomoćne sprave za uvežbavanje delova biomehaničke strukture glavne vežbe (predvežbe), kao i one vežbe koje se odnose na razvijanje one sposobnosti koja je relevantna za izvođenje glavne vežbe (najviše tri vežbe). Radno mesto je po sadržaju konzistentno u odnosu na glavni zadatak, što je u skladu sa principima intenzivno organizovane nastave. Individualan rad primenjuje se za učenike manjih sposobnosti, kao i za učenike natprosečnih sposobnosti.
Prilikom izbora metodskih postupaka obučavanja i uvežbavanje motoričkih zadataka, nastavnik treba da odabere vežbe takve obrazovne vrednosti koje će za raspoloživ broj časova obezbediti optimalno usvajanje tog zadatka.
Demonstracija zadatka mora da bude jasna i precizna uz korišćenje savremenih mogućnosti.
Planiranje obrazovno-vaspitnog rada
Nastava fizičkog vaspitanja organizuje se sa po 3 časa nedeljno. Nastavnik treba da izradi:
- opšti globalni plan rada, koji sadrži sve organizacione oblike rada u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada sa operativnim elementima za konkretnu školu;
- opšti globalni plan po razredima, koji sadrži organizacione oblike rada koji su predviđeni za konkretan razred i njihovu distribuciju po ciklusima. Zatim, ovaj plan rada sadrži distribuciju nastavnog sadržaja i broj časova po ciklusima i služi kao osnova za izradu operativnog plana rada po ciklusima;
- plan rada po ciklusima sadrži obrazovno-vaspitne zadatke, sve organizacione oblike rada koji se realizuju u konkretnom ciklusu, raspored nastavnog sadržaja sa vremenskom artikulacijom (mesec, broj časova i redni broj časova) i metodske napomene.
Nastavno gradivo podeljeno je u tri ciklusa, ili četiri, ukoliko se za taj razred predviđa kursni oblik. To su:
- jedan ciklus za atletiku,
- jedan ciklus za vežbe na tlu i spravama,
- jedan ciklus za timsku igru,
- jedan ciklus za kursni oblik (ukoliko je planiran za određeni razred u časovnoj organizaciji rada),
- teorijski deo (2+2) za realizaciju tema iz zdravstvenog vaspitanja.
Ukoliko se organizuje kursni oblik za aktivnost u časovnoj organizaciji rada, onda se planira četvrti ciklus, tako što se po četiri časa oduzima od prva tri ciklusa. Nastavno gradivo po ciklusima može da se ostvaruje u kontinuitetu za jedan vremenski period (npr. atletika u jesenjem, vežbe na tlu i spravama u zimskom i timska igra u prolećnom), ili u dva perioda (npr. trčanja i skokovi iz atletike u jesenjem, a bacanja u prolećnom periodu).
Praćenje i vrednovanje rada učenika
Praćenje napretka učenika obavlja se sukcesivno u toku cele školske godine, na osnovu jedinstvene metodologije koja predviđa sledeće tematske celine. U četvrtom razredu ocenjivanje se vrši brojčano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih zahteva.
1. Stanje motoričkih sposobnosti;
2. Usvojene zdravstveno-higijenske navike;
3. Dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa individualnim mogućnostima;
4. Odnos prema radu.
1. Praćenje i vrednovanje motoričkih sposobnosti vrši se na osnovu savladanosti programskog sadržaja kojim se podstiče razvoj onih fizičkih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kritičan period zbog njihove transformacije pod uticajem fizičkih aktivnosti-koordinacija, gipkost, ravnoteža, brzina, snaga i izdržljivost.
2. Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika, prati se na osnovu utvrđivanja nivoa pravilnog držanja tela i održavanja lične i kolektivne higijene a takođe i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja.
3. Stepen savladanosti motornih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva, koji je utvrđen na kraju navođenja programskih sadržaja.
4. Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog učestvovanja u nastavnom procesu, takmičenjima i vanškolskim aktivnostima.
Ocenjivanje učenika u okviru praćenja i vrednovanja nastavnog procesa, vrši se na osnovu pravilnika o ocenjivanju učenika osnovne škole i na osnovu savremenih didaktičko metodičkih znanja.
Pedagoška dokumentacija i didaktički materijal
Obavezna pedagoška dokumentacija je:
1. Dnevnik rada, struktura i sadržaj utvrđuje se na republičkom nivou, i odobrava ga ministar, a nastavniku se ostavlja mogućnost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.
2. Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan stručnog aktiva, plan vančasovnih i vanškolskih aktivnosti i praćenje njihove realizacije.
3. Pisane pripreme nastavnik sačinjava za pojedine nastavne teme koje sadrže: vremensku artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj časova, vreme realizacije), konzistentnu didaktičku strukturu časova (oblike rada, metodičke postupke obučavanja i uvežbavanja).
4. Radni karton: treba da ima svaki učenik sa programom vežbaonog sadržaja kojeg sačinjava učitelj ili predmetni nastavnik, a koji su prilagođeni konkretnim uslovima rada.
5. Formulari za obradu podataka za: stanje fizičkih sposobnosti, realizaciju programskih sadržaja u časovnoj i vančasovnoj organizaciji rada.
6. Očigledna sredstva: crteži, konturogrami, video-trake aranžirane, tablice orijentacionih vrednosti motoričkih sposobnosti, raznovrsna obeležavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upućuju učenike na lakše razumevanje radnih zadataka.
Cilj i zadaci
Ciljevi verske nastave jesu da se njome posvedoče sadržaj vere i duhovno iskustvo tradicionalnih crkava i religijskih zajednica koje žive i deluju na našem životnom prostoru, da se učenicima pruži celovit religijski pogled na svet i život i da im se omogući slobodno usvajanje duhovnih i životnih vrednosti Crkve ili zajednice kojoj istorijski pripadaju, odnosno čuvanje i negovanje sopstvenog verskog i kulturnog identiteta. Upoznavanje učenika sa verom i duhovnim iskustvima sopstvene, istorijski date Crkve ili verske zajednice treba da se ostvaruje u otvorenom i tolerantnom dijalogu, uz uvažavanje drugih religijskih iskustava i filozofskih pogleda, kao i naučnih saznanja i svih pozitivnih iskustava i dostignuća čovečanstva.
Zadaci verske nastave su da kod učenika:
- razvija otvorenost i odnos prema Bogu, drugačijem i savršenom u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugim ličnostima, prema ljudima kao bližnjima, a time se budi i razvija svest o zajednici sa Bogom i sa ljudima i posredno se suzbija ekstremni individualizam i egocentrizam;
- razvija sposobnost za postavljanje pitanja o celini i konačnom smislu postojanja čoveka i sveta, o ljudskoj slobodi, o životu u zajednici, o fenomenu smrti, o odnosu sa prirodom koja nas okružuje, kao i o sopstvenoj odgovornosti za druge, za svet kao tvorevinu Božju i za sebe;
- razvija težnju ka odgovornom oblikovanju zajedničkog života sa drugim ljudima iz sopstvenog naroda i sopstvene Crkve ili verske zajednice, kao i sa ljudima, narodima, verskim zajednicama i kulturama drugačijim od sopstvene, ka iznalaženju ravnoteže između zajednice i vlastite ličnosti i ka ostvarivanju susreta sa svetom, sa prirodom, i pre i posle svega, sa Bogom;
- izgradi sposobnost za dublje razumevanje i vrednovanje kulture i civilizacije u kojoj žive, istorije čovečanstva i ljudskog stvaralaštva u nauci i drugim oblastima;
- izgradi svest i uverenje da svet i život imaju večni smisao, kao i sposobnost za razumevanje i preispitivanje sopstvenog odnosa prema Bogu, ljudima i prirodi.
PRAVOSLAVNI KATIHIZIS (VERONAUKA)
Cilj i zadaci
Cilj nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) u IV razredu jeste da učenici steknu znanja o tome da postojanje sveta ima svoj cilj. Taj cilj je eshatološka kao liturgijska zajednica: jedinstvo svih stvorenih bića među sobom i na kraju s Bogom, preko Bogočoveka Isusa Hrista. Cilj zbog kojeg je sve stvoreno i zašto je stvoreno na ovaj način, otkriven nam je kao Crkva, odnosno kao konkretna liturgijska zajednica.
Zadaci pravoslavnog katihizisa (veronauke) su da učenik:
- izgradi svest o tome da Bog opšti sa svetom kroz čoveka Hrista;
- uoči da je Hristos korporativna ličnost;
- zapazi da u Crkvi niko ne može da postoji sam za sebe, bez zajednice sa svima;
- stekne pojam o biću kao zajednici;
- shvati da je izvor svakog greha egoizam, individualizam.
CILJ ZBOG KOGA JE BOG STVORIO SVET (DA SVET POSTANE CRKVA)
- Crkva je konkretna liturgijska zajednica.
LITURGIJA JE ZAJEDNICA MNOGIH LJUDI I PRIRODE S BOGOM OCEM PREKO JEDNOG ČOVEKA - HRISTA
- Struktura Liturgije (episkop, sveštenici, đakoni i narod).
CRKVA KAO IKONA BUDUĆEG CARSTVA
- Odbijanje prvog čoveka Adama da sjedini stvorenu prirodu s Bogom, odnosno da sarađuje na ostvarenju Božijeg plana o svetu (čovekov pad i posledice toga - prvorodni greh);
- Crkva u hrišćanskoj arhitekturi (pravoslavni hram i liturgijska struktura).
Cilj nastave u IV razredu jeste da učenici steknu znanja o tome da postojanje sveta ima svoj cilj. Taj cilj je eshatološka kao liturgijska zajednica; jedinstvo svih stvorenih bića među sobom i na kraju s Bogom, preko Bogočoveka Isusa Hrista. Cilj zbog kojeg je sve stvoreno i zašto je stvoreno na ovaj način, otkriven nam je kao Crkva, odnosno kao konkretna liturgijska zajednica.
Ovim se postižu vrlo važna znanja:
- da se istina sveta smešta u eshaton kao zajednicu svih stvorenih bića s Bogom Ocem preko Hrista i da je ona merilo svih istorijskih događaja u kojima sudeluje Bog, a Bog sudeluje u onim istorijskim događajima koji vode ka ovom cilju;
- da je Liturgija ikona Carstva Božijeg koje će se tek u budućnosti ostvariti;
- da je čovek odgovoran za istoriju i postojanje prirode i da tu odgovornost istinski ostvaruje jedino ako živi takvim načinom života koji je utemeljen na budućem Carstvu Božijem i njegovoj strukturi;
- da su Bog i čovek u Hristu, odnosno u Liturgiji, neodvojivi, jer Bog preko Hrista sudeluje u ostvarenju budućeg Carstva Božijeg, odnosno Bog preko ljudi, koji su članovi Crkve kao liturgijske zajednice, čini prisutnim to Carstvo u istoriji, jer Liturgiju konstituiše Duh Sveti.
Navedena znanja biće potrebna i u kontekstu kasnijeg upoređenja ovako viđene istine sveta s problemom greha i smrti, odnosno u rasvetljavanju pitanja koliko liturgijski način postojanja realno pruža odgovor na problem smrti. Jer, ako se analizira smrt svakog bića ponaosob, ona je prisutna zato što je priroda svakog bića smrtna, a to je zbog toga što je ona stvorena ni iz čega. Nosioci, pak, te prirode, tj. konkretna bića, pre svega ljudske ličnosti, svojim prirodnim rođenjem ukazuju na činjenicu da priroda postoji i pre njih, jer oni pre rođenja nisu postojali dok je ljudska priroda postojala i pre njihovog rođenja. Na taj način svi smo naslednici smrti zato što smo naslednici prirode. Istovremeno, ova činjenica ukazuje i na razliku između prirode i ličnosti kod čoveka, kao i na to da je postojanje svakog čoveka po prirodi izazov njegovoj slobodi. Ovaj problem se može prevazići jedino kroz jedno novo rođenje, Krštenje, gde je večno postojanje prirode izraz naše slobode izražene kao zajedništvo s Bogom u Hristu. Na globalnom planu, smrt preti čitavoj tvorevini sve dotle dok je ona odvojena od Boga, odnosno dok ne postoji slobodno u odnosu na svoje zakone kroz jednu ličnost koja sjedinjuje s Bogom. Liturgija je ikona postojanja stvorene prirode u ličnosti Hristovoj, odnosno njenog slobodnog postojanja, sloboda se izražava kao ljubav prema Bogu i prema drugim ljudima i bićima, prevazilazi se smrt i ostvaruje se besmrtnost za svu prirodu.
Teme: Cilj zbog kog je Bog stvorio svet i Prvorodni greh treba realizovati preko opisa Liturgije, koja sadrži sve: celokupnu prirodu kroz prirodne darove, hleb, vino, ulje, vodu; molitve kojima se molimo za blagorastvorenje vazduha, za izobilje plodova zemaljskih... itd; ljude koji su svi sjedinjeni u Hristu i postoje slobodno od prirodnih zakona i okrenuti ka Bogu Ocu.
Objašnjavajući službu episkopa (sveštenika) u Liturgiji, treba ukazati na zadatak prvostvorenog čoveka Adama u prirodi, a samim tim i svih ljudi, da je čovek stvoren da bude sveštenik u prirodi i da sjedini prirodu s Bogom Ocem kao i na suštinu čovekovog pada, odnosno greha, koja se ogleda u odbijanju čoveka da to učini. Posledica toga greha jeste smrt u prirodi kao razjedinjavanje svega na sastavne delove i opasnost da se priroda vrati u nebiće, ali koja nije kazna Božija, već ostajanje prirode, zlom voljom čoveka, nesjedinjene s Bogom, tj. postojanje prirode u čoveku Adamu na osnovu njenih zakona koji joj prouzrokuju smrt. Kao potvrdu da priroda ne može postojati sama za sebe, bez zajednice ličnosti, odnosno slobode čoveka koja se izražava kao ljubav prema Bogu, treba navesti iskustvo ličnosti i kako stvari i priroda izgledaju u tom iskustvu. Na primer, treba ukazati na iskustvo da kad nam neko koga volimo iz ljubavi podari bilo koju stvar, ona za nas postaje značajna, iako dotad nismo ni primećivali da postoji.
Kao pomoćnu literaturu treba koristiti studiju: J. Zizjulas, Tvar kao evharistija, kao i druge slične studije).
Tema: Liturgija je zajednica u Hristu... i Crkva kao ikona budućeg Carstva treba, takođe, realizovati preko opisa Liturgije ukazivanjem na to da je Liturgija hristocentrična, odnosno da se svi u Liturgiji sjedinjuju, preko episkopa, kao preko Hrista, sa Bogom, kao i na to da Liturgija počinje rečima: "Blagosloveno Carstvo oca i Sina i Sv. Duha" i da sve u njoj ukazuje na buduće Carstvo. (Za realizaciju ove teme treba koristiti: J. Zizjulas, Evharistija i Carstvo Božije, kao i drugu sličnu literaturu).
Ono što je najvažnije i što je osnovni cilj katihizisa jeste to da učenici postanu članovi Liturgijske zajednice. Jer, Liturgija kao živo prisustvo Hrista i kao ikona večnog postojanja prirode i čoveka, treba da da ipostas, odnosno da ocrkveni i da da smisao našem istorijskom viđenju. Zato treba, kad god je to moguće učenike dovoditi, ili upućivati na Liturgijska sabranja.
U toku svake godine, konkretno pre svih nailazećih velikih praznika, kako Gospodnjih, tako i Bogorodičnih i svetiteljskih, treba upoznati učenike sa istorijom nastanka praznika i sadržinom događaja koji se slavi.
Kad je reč o svetiteljskim praznicima posebnu pažnju treba obratiti Srbima svetiteljima: Sv. Savi, Sv. Simeonu, na praznik Vidovdan itd.
Učenici bi trebalo da se upoznaju s ličnostima svetitelja koje slave kao Krsnu slavu (U tu svrhu treba, pre svega, koristiti žitija tih svetitelja koja se mogu naći u delu Justina Popovića Žitija svetih, Ćelije, Valjevo, a zatim i ostalu prigodnu literaturu).
Takođe, pre početka Vaskršnjeg posta, treba upoznati učenike s njegovom sadržinom i ciljem, kao i sa bogoslovskom podlogom posta, i njegovom važnošću za čoveka. (Najpogodnija literatura za to jeste: A. Šmeman, Veliki post,Kragujevac, poslednje izdanje).
Cilj i zadaci
Cilj nastave islamske vjeronauke (ilmudin) u četvrtom razredu jeste da učenike upozna sa činjenicom da su oni društvena bića koja znaju cijeniti osnovne vrijednosti u životu na ovome svijetu, te da u praksi Poslanika Muhameda a.s. nalaze odgovor za svoje probleme i uzor za svoj odnos prema onome što ih okružuje.
Zadaci nastave islamske vjeronauke (ilmudin) su da kod učenika:
- razvija svijest o Bogu kao Stvoritelju i ljudima kao najsavršenijim stvorenjima;
- razvija sposobnost o vrednovanju kulture i civilizacije u kojoj žive, te shvatanje razloga uspona i padova u istoriji čovječanstva;
- razvije sposobnost za odgovorno oblikovanje zajedničkog života sa drugima.
PORODICA I DRUŠTVO
- uloga i važnost porodice u islamu;
- odnos prema roditeljima;
- odnos prema braći i sestrama;
- odnos prema ostalim članovima rodbine;
- odnos prema siročadima (djeci koja su bez roditelja);
- odnos prema zajednici u kojoj se živi;
- kakav je bio odnos Muhameda a.s. prema svojoj porodici;
- kakvi su bili unuci Muhameda a.s;
- koje su osnovne dužnosti roditelja prema djeci.
ŽIVOT POSLANIKA MUHAMEDA A.S.
- u kakvim prilikama je rođen i gdje je živio Poslanik a.s;
- šta je dovelo do iseljavanja prvih muslimana u Abesiniju;
- koja je vrijednost i uloga strpljenja u pozivanju na put spasa;
- zašto je jedan period u životu Poslanika a.s. prozvan "godine tuge";
- šta je hiira (preseljenje iz Meke u Medinu) koji je njen značaj, poruka i pouka;
- kako su stanovnici Medine prihvatili islam i muslimane;
- šta je dovelo do prvog otvorenog sukoba muslimana i idolopoklonika iz Meke na Bedru;
- drugi sukob na Uhudu, i šta je razlog negativnom ishodu na Uhudu;
- dogovor na Hudejbiji;
- pisma Muhameda a.s. vladarima;
- oslobođenje Meke;
- oprostni hac Poslanika a.s;
- koje su glavne poruke sa oprostnog hadža;
- preseljenje Poslanika a.s. na ahiret;
- kakav je bio Muhamed a.s. kao ličnost;
- šta kažu veliki mudri ljudi o Muhamedu a.s.
NAMAZ (MOLITVA)
- šta je cuma namaz, kad i kako se ona obavlja;
- kad i kako se obavlja teravija namaz;
- kako se obavlja bajram namaz;
- šta kvari namaz;
- koja je vrijednost zajedničkog obavljanja namaza;
- kako se obavlja cena za namaz;
- šta je sehvi secda i kako se ona obavlja.
Predviđeni broj časova za versku nastavu, islamska vjeronauka, vjeroučitelj će iskoristiti tako što će na svakom času kratko ponoviti sadržaje sa prethodnog časa, a zatim će preći na temu koja je predviđena za aktuelni čas. Nakon obrade date teme vjeroučitelj će podsticati učenike na razgovor. Međusobni razgovor učenika, i učenika i vjeroučitelja, ima za cilj da pokaže da li je obrađeni sadržaj usvojen i da li je našao mjesto u praktičnom životu učenika. U ostvarivanju sadržaja programa islamska vjeronauka treba koristiti i udžbenik vjeronauke za četvrti razred osnovne škole autora Refika Ćatića.
Cilj i zadaci
Cilj nastave katoličke vjeronauke u osnovnom obrazovanju i vaspitanju je uvođenje u vjeru koja je za kršćane temeljna, a to je izgradnja crkvene zajednice. Crkva se ne temelji na instituciji kao takvoj nego na događajima spasenja. Događaji spasenja su u životu kršćanina u sakramentima. Sakramenti su, dakle, okosnica ove godine. Oni su kao liturgijsko događanje za djecu tajnoviti, zanimljivi, puni simbola i dinamike. Zato smo i stavili podnaslov: "Ljubiti Crkvu". Svaki sakrament na svoj način zadržava cjelospasenjski događaj čega je središte Krist i zajednica vjernika gdje se događa to spasenje. Euharistiju kao sakrament središnjeg događanja ćemo i ove godine, ali na drugi način, obraditi. Djeca vole govor simbola, pa ćemo i u nastavi pokušati predavajući i činiti da pojedine simbole sami rade i izrađuju da im tako ti simboli postaju bliski, a liturgijski jezik razumljiv i prihvatljiv.
Dakle, misao vodilja nastave vjeronauka četvrtog razreda osnovne škole jeste izgradnja zajedništva liturgijskog tipa gdje djeci Crkvu približava kao mjesto ne nekih mističnih obreda, nego mjesto događaja spasenja u riječi i znaku. Cilj je da i ona djeca, koja eventualno ne prakticiraju sakramente, ipak znaju što se to "događa" sa njihovim prijateljima koji vole Crkvu.
LJUBITI CRKVU (SAKRAMENTI)
UVOD
- Upoznavanje učenika sa sadržajima programa katoličkog vjeronauka za IV razred.
CRKVA JE MJESTO SUSRETA
- Crkva kao mjesto svetog događanja (Isus ustanovljuje Crkvu);
- Riječ i znak (Govor simbola);
- Milost kao znak ljubavi (Bog nas želi imati u milosti);
- Riječi koje milost daju (Značenje sakramentalnih riječi);
- Krštenje (Zaliha za krštenje);
- Milost krštenja (Dijete Božije i član Crkve);
- U zajednici Božijeg naroda (Crkva kao zajednica braće i sestara).
CRKVA JE HRAM DUHA SVETOGA I BORAVIŠTE BOŽJE U NAMA
- Hram Duha Svetoga (Božija želja da boravi u čovjeku);
- Pečat dara Duha Svetoga (Biti poslanik);
- Susret sa zajednicom učenika (Obred krizmanja);
- Starozavjetna gozba Saveza (Saveznik s Bogom);
- Isusova žrtva (Žrtva je znak ljubavi);
- S Isusom za stolom (Isusov sam učenik).
SLAVITI BOGA U ZAJEDNICI
- Slavimo blagdane pričešću (Crkvena godina);
- Čovjek je pozvan na slobodu (Divim se Božjem povjerenju prema meni);
- Isus oprašta grijehe (Zahvalan sam za njegovo prijateljstvo);
- Pomirenje (Odluka činiti dobro);
- Isus voli bolesnike (Plemenitost brige za bolesnike);
- Pomast oprašta i liječi (Ljepota duhovne skrbi za bolesnike).
SVEĆENIČKI RED U SLUŽBI ZAJEDNICE
- Svećenički oblik služenja Bogu (Svećenički narod);
- Novozavjetno svećeništvo Isusa Krista (Trostruka svećenička služba);
- Izabran i poslan (Obred rođenja);
- Pashalni misterij (Isus posrednik i svećenik).
OBITELJ U SLUŽBI ŽIVOTA
- Pozvani na život (Bog je tvorac života);
- Isus voli mlade (Cijeniti brak i obitelj);
- Zadana riječ kao savez zajedništva (Cijena poštovanja u zajedništvu braka).
Vjerska nastava je zajedničko djelo katehete (vjeroučitelja) i katehizanata (vjeroučenika). Polazište je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine, iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primjenu. Ovakav način spoznaje ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), sređivanje (sistematizacija), ponavljanje, primjena i provjeravanje. To je makrostruktura ovakvog načina spoznaje. Međutim, i ovi dijelovi imaju svoju mikrostrukturu. Tako, na primjer: način spoznaje posjeduje slijedeće stupnjeve:
- postavljanje cilja, motiviranje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje, induktivni i deduktivni zaključci, izravni i neizravni dokazi, formuliranje zapamćenih činjenica...
- ili, sadržaj primjene ima ove dijelove: problem, postavljanje cilja, rješavanje problema, zadaća, upoznavanje prilika i uvježbavanje.
Kod spoznavanja treba imati pred očima fizionomiju grupe i pojedinaca, no u okviru sata pod kojim se obrađuju novi nastavni sadržaji vrši se primjena, ponavljanje i vrednovanje obrađenoga gradiva.
Imajući na umu gore istaknuto, pojedini sat vjeronauka bi trebao izgledati ovako: kratko ponavljanje sadržaja prethodnog sata, i posebno osvjetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktualni sat. Nakon postavljanja cilja (što? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja (npr. treći razred, prvi sat treće tematske cjeline), gdje se zapravo objašnjava učeniku, što to znači da "smo u zajednici s Bogom", ističući što to znači za nas i za ljude oko nas. Zaključci se mogu istaći na ploči. Nakon ovoga se već poznati sadržaji produbljuju, uče, tj. razgovara se o pomirenju (što? kako? i zašto?). Ovako usvojeno gradivo u skladu sa odgojnim ciljem, mora naći svoju primjenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovakva spoznaja i dječje iskustvo se oslanjaju na njegov doživljaj i na tekst Svetog Pisma.
Prozivku i domaću zadaću obavimo u prikladno vrijeme.
EVANGELIČKO-LUTERANSKI VJERONAUK SLOVAČKE EVANGELIČKE CRKVE A.V.
Cilj i zadaci
Cilj verske nastave evangeličko-luteranski vjeronauk Slovačke evangeličke crkve a.v. jeste upoznavanje dece sa hrišćanskom verom i jasnim tumačenjem biblijske vesti. Upoznavanje dece sa hrišćanskom verom i tumačenje biblijske vesti treba da doprinesu buđenju i negovanju verskih osećaja kod dece kao i njihovom privođenju Isusu Hristu, kao najboljem prijatelju, što istovremeno znači i podsticanje ljubavi prema Isusu.
Zadaci nastave evangeličko-luteranski vjeronauk slovačke evangeličke crkve a.v. jesu da učenici:
- razvijaju moralno-verski osećaj;
- stiču nova znanja, a da stečena nadograđuju;
- razviju potrebu za učestvovanjem u oblikovanju zajedničkog života sa drugim članovima društva, kao i uspostavljanje ravnoteže sa ljudima različitih religija i kultura;
- izrade pozitivne vrednosti prema sadržaju dekaloga sa naglaskom na poverenje;
- upoznaju Isusov život i steknu spoznaje da je Isus njihov veliki prijatelj;
- upoznaju crkvu godinu, uz naglasak na najveće praznike.
UPOZNAJMO BOŽJE ZAPOVESTI
- Prvi deo Božjih zapovesti: 1-3. zapovest;
- Drugi deo Božjih zapovesti: 4-10. zapovest;
- Najveća zapovest u Božjem Zakonu (Mt. 22, 37).
BIBLIJSKI DOGAĐAJI IZ NOVOG ZAVJETA
- Zavetovanje Spasitelja;
- Privođenje Isusa u hram;
- Krštenje Isusovo;
- Kušanje Isusovo;
- Isus i bogat čovek;
- Žena grešnica;
- Isus u kući Levija;
- Marija i Marta;
- Isus i Nikodim;
- Zakhej.
ISUSOVA DELA
- Svadba u Kani Galilejskoj;
- Isceljenje oduzetog;
- Isceljenje sluga kapitanova;
- Isus hrani pet hiljada ljudi;
- Oluja na moru;
- Isus daje život - Jairova kći;
- Lazarevo vaskrsenje.
CRKVENA GODINA - PRAZNICI
- Kako izgleda crkvena godina?
RAZDOBLJA:
- Advent;
- Božić;
- Post.
PRAZNICI:
- Uskrs;
- Silazak Svetoga Duha na apostole;
- Zahvalnost za letinu;
- Sećanje na izgradnju hrama;
- Crkvena slava
- Reformacija.
Polazne tačke verske nastave: Osnovni sadržaj verske nastave evangeličko-luteranski vjeronauk Slovačke evangeličke crkve a.v. jeste upoznavanje dece sa hrišćanskom verom, jasnim tumačenjem biblijske vesti kao i sudelovanjem u traženju smisla života.
Kod izučavanja se uključuju sva čula deteta, cela njegova ličnost. Akcenat se stavlja na odgovarajući način obrade gradiva a ne na količinu istog. (Dete ne mora znati veliki broj podataka, imena, ali treba da zna događaje, dela, a naročito treba da poznaje razloge, ciljeve, veze i idejni osnov biblijskog događaja, čuda, priče...).
Kod izučavanja katehizma akcenat se stavlja na to da deca u potpunosti shvate gradivo, te da o pojedinim biblijskim istinama imaju čiste i jasne (pojmove) predocbe. Versko izučavanje ne može da bude čisto intelektualno, niti čisto emocionalno. Kod veronaouke posredujemo stavove jednako, kao i znanje. Pored količine informacija važnost pridajemo i intenzitetu njihovog proživljavanja.
Verska nastava evangeličko-luteranski vjeronauk Slovačke evangeličke crkve a.v. u IV razredu osnovne škole koncipirana je u četiri osnovne teme. Za obradu i utvrđivanje tema planiran je sledeći broj časova:
- Upoznajmo Božje zapovesti - 4 časa.
- Biblijski događaji iz Novog Zaveta - 11 časova.
- Isusova dela - 8 časova.
- Crkvena godina - praznici - 12 časova.
Predlog strukture časa verske nastave u IV razredu:
Kratka pobožnost: Uvodna molitva, tekst iz Biblije sa kraćim tumačenjem na aktuelnu temu nedelje. Ovaj deo časa se može završiti duhovnom pesmom (10 min.).
- Ponavljanje gradiva sa prethodnih časova (10 min.).
- Novo gradivo prema planu (15 min.).
- Rad sa Biblijom: čitanje, debata, davanje zadataka za čitanje Biblije kod kuće (5 min.).
- Molitva, pesma (5 min.).
Prostor, oprema, nastavna sredstva: Prostor u kome se odvija verska nastava treba prilagoditi potrebama ove nastave, a pre svega raspored sedenja učenika. Prostor, svojim izgledom treba učenicima da pruži sliku nastavnog predmeta koji se u tom prostoru realizuje. Pored prostora koji se nalazi u školi, verska nastava može da se realizuje i u prostorijama van škole - crkva, priroda...
Za realizaciju ovog nastavnog predmeta potrebno je po učeniku 25 listova papira, formata A4, flomasteri, bojice, makaze, lepak, selotejp... Učitelj i deca mogu koristiti i priručnike:
- Miloš Klatik kolektiv PRAMEN učebnica evanjelickeho nabožanstva pre 3. a 4. roč. Zakladych skol. Slovenske pedagogicke nakladatelstvo.
- Marta Bednarova Metodicka priručka na vuučovanie evanjelickeho nabožanstva pre 1-4. ročn k zaladych škol. Tranoscius 1999.
VERSKO VASPITANJE REFORMATORSKE HRIŠĆANSKE CRKVE
Cilj i zadaci
Cilj nastave versko vaspitanje je da učenici budu ojačani u veri, da se Bog stara o čoveku i opštenito, a i preko svog naroda, pozvanu i okupljenu u Crkvi. Najviše se starao za nas, kad je dao svog jedinorođenog Sina, Isusa, za žrtvu za naše grehove. Ali Isusova žrtva je bila u stvari pobeda nad smrću, koju pobedu ćemo okusiti i tako ulaziti u život večni.
Zadatak verskog vaspitanja u četvrtom razredu osnovne škole jeste da decu upoznamo sa delima Boga preko svojih svetih ljudi u Starom i Novom zavetu, pa i u istoriji hrišćanske Crkve, do dan danas, kao lični svakodnevni doživljaj vere.
UVOD
- Upoznavanje učenika sa sadržajima programa verskog vaspitanja Reformatske hrišćanske crkve za IV razred osnovne škole.
SVETO PISMO JE PUTOKAZ ZA HRIŠĆANE
- Pokazuje staranje Boga preko Starog zaveta;
- Proroci kao instrumenti Božjeg staranja o narodu Starog zaveta;
- Upozorenje proroka;
- Poslušnost naroda na upozorenje: put ka oproštaju;
- Posledice odbijanja Božje poruke preko proroka.
SAVRŠENA IZJAVA BOGA PREKO SVOJE UTELOVLJENE REČI
- Isus je najsavršeniji informator za nas o Bogu;
- Isus poziva svoje učenike da im poveri najvažnije informacije o Bogu;
- Isus pokazuje na pogrešna učenja svojih savremenika;
- Isus prikazuje Boga ne samo preko reči, nego preko čudesa;
- Isus uči i pojedince.
ISUS NAS UČI KAKO DA IZGRADIMO BRATSKU ZAJEDNICU
- Priprema za život u zajednici Crkve: pokajanje;
- Bog neće odbiti nikoga, koji dolazi kod Njega preko Isusa Hrista;
- Kako Bog prašta nama, tako i mi moramo da oprostimo našim bližnjima;
- Isus nas aktivira za dobra dela.
Tema: Sveto pismo kao putokaz je prvi instrument Boga, a nama govori o sebi. Veroučitelj mora uticati u tom pravcu da učenici zavole čitanje Biblije već u ovom razredu i to one delove Starog i Novog zaveta, koji su u skladu sa interesovanjem ovog uzrasta. Čitanje Biblije je bila najsnažnija karakteristika reformatske hrišćanske tradicije od doba reformacije do danas.
Proučavanje Svetog pisma, naročito onih delova Novog zaveta (4. evanđelija) razvija zajedništvo sa Hristom, jer on nije samo odraslima, nego i deci obećavao. "Ja sam sa vama, ako ste dvoje ili troje, već ste zajedno u moje ime".
Deca moraju da zaključe: pravo bratstvo i pravi mir sa bližnjima je jedino mogućni, ako smo u živoj vezi sa Gospodarom Crkve, sa Isusom Hristom.
I za decu i za veroučitelje najvažnije je da se osećaju članovima porodice Boga, preko Isusa Hrista. I da to nije samo vremenska, nego večna zajednica, koja ne zavisi samo od ljudi, od verskih praznika i časa veronauke, nego postepeno obuhvata i pokriva i svakodnevnicu i rečju celu večnost.
VERONAUKA EVANGELIČKE HRIŠĆANSKE CRKVE A.V.
Cilj i zadaci
Cilj veronauke je upoznati decu sa Bogom čija je suština ljubav. Naučiti ih da na osnovu vere uvide svoj položaj u svetu, u svojoj sredini, u crkvi, u porodici; da nalaze odgovore na svoja pitanja koja se tiču postojanja. Odakle smo, kuda idemo? Naučiti ih kako da se ponašaju sa drugim ljudima, da prihvataju raznolikosti i da daruju svoju unutrašnju vrednost kroz ljubav.
Zadaci veronauka evangeličke hrišćanske crkve a.v. jesu da se:
- razvija vera i ljubav prema svim ljudima,
- razvija briga za bližnje, druge i bolesne,
- razvija kod učenika da postanu vredni ljudi našeg društva koji nose unutrašnje blago u svojoj veri i ljubavi prema svim ljudima,
- učenici upoznaju;
- sa osnovama hrišćanskog učenja,
- da je u duhu reformacije, crkvi stalno potrebna reforma.
Koje Isus? | Osnovna misao: |
Predstavljanje Isusa u Jerusalemskoj crkvi | Osnovna misao: |
Čas učenika | Osnovna misao: |
Saopštim tvoje ime ljudima | Osnovna misao: |
Kušanje Isusa | Osnovna misao: |
Čas učenika | Osnovna misao: |
Pozivanje učenika | Osnovna misao: |
Svadba u Kani | Osnovna misao: |
Propoved u Nazaretu | Osnovna misao: |
10. čas: Čas učenika | Osnovna misao: |
Isus leči | Osnovna misao: |
Množenje hlebova Jn. 6, 1-15. | Osnovna misao: |
Centurion iz Kapernauma Mt. 8,5-13. | Osnovna misao: |
Ja i Otac jedno smo! | Osnovna misao: |
Čas učenika | Osnovna misao: |
Isus govori u slikama - Mt. 13,35. | Osnovna misao: |
"Sledi me!"- Mk. 10,21. | Osnovna misao: |
Isus je uskrsenje i život - Jn. 11,25. | Osnovna misao: |
"I svoji je ne primiše!" - Jn. 1, 11. | Osnovna misao: |
Ulazak Hristov u Jerusalim - Mt. 21, 1-11. | Osnovna misao: |
Čas učenika | Osnovna misao: |
Najveća zapovest čitanje: Mt. 22, 34-40. | Osnovna misao: |
Slike gestova | Osnovna misao: |
Slike gestova | Osnovna misao: |
Slike gestova | Osnovna misao: |
Slike gestova | Osnovna misao: |
Čas učenika | Osnovna misao: |
Uskrsenje Isusovo | Osnovna misao: |
Isus se javlja učenicima | Osnovna misao: |
Učenici iz Emausa. | Osnovna misao: |
Isus se javlja na moru - čudesan lov riba. | Osnovna misao: |
Hristovo uzeće na nebo Čitanje: | Osnovna misao: |
Silazak Duha Svetoga | Osnovna misao: |
Čas učenika | Osnovna misao: |
Poseta u crkvi | Osnovna misao: |
Nastavni predmet veronauka sadrži u sebi tri segmenta kroz koja treba predmet deci prikazati.
PORUKA O BOGU OCU - SLIKA RODITELJA.
ISUS NAŠ PRIJATELJ I POMOĆNIK - DETE ZAVISI OD POMOĆI I LJUBAVI.
VERA U STVORENJE - OKOLINA JE BOŽJA.
- Dete kao Božje stvorenje treba poštovati i prihvatiti njegove sposobnosti, mogućnosti i nemogućnosti. Na času treba poštovati ličnost deteta.
- Šta čas treba da sadrži:
- Na početku časa napraviti most između svakodnevnice deteta i sveta biblijskih pripovedaka.
- Cilj časa mora da bude jasan, teološki i pedagoški ispravan i istinit.
- Biblijske pripovetke prikazati na jednostavan način, primenjujući princip očiglednosti.
- Jezik mora da bude jednostavan i prilagođen uzrastu učenika.
- Čas treba završiti pesmicom, kao odgovor za ono što se na času radilo.
Cilj i zadaci
Cilj nastave jevrejske veronauke je da učenici steknu osnovna znanja iz bogatog nasleđa jevrejske biblijske književnosti, istorije, rabinske književnosti i etike, kao i da se upoznaju sa jevrejskim praznicima, običajima i simbolima.
Zadatak iz predmeta jevrejske veronauke za četvrti razred osnovne škole je da se učenici upoznaju sa životnim ciklusom, da steknu svest o porodici i široj okolini, kao i da steknu najosnovnija znanja o drugima.
ŽIVOTNI CIKLUS:
- Berit mila
- Zeved a-bat
- Bar Micva
- Bat Micva
- Tefilin
- Cicit
- Nisuin
- Avelut
PORODICA I DOM:
Kibud av vaem (poštovanje roditelja)
Kašrut (propisi o ishrani)
Mezuza
NAŠA OKOLINA:
Bal tašhit (zabrana uništavanja predmeta), briga o okolini
UPOZNAJ DRUGE:
hrišćanstvo (pravoslavni, katolici, protestanti)
islam
hinduizam
budizam
konfucijanizam
SEFARDI I AŠKENAZI
JEVREJSKO PISMO:
hebrejski
aramejski
ladino
jidiš.
Program treba ostvariti uz korišćenje dostupne literature o temama koje su navedene. Po mogućstvu organizovati posetu pravoslavnoj, katoličkoj i protestantskoj crkvi, kao i džamiji.
Moto: u reči drugačiji sadržana je reč drug.
GRAĐANSKO VASPITANJE - SAZNANJE O SEBI I DRUGIMA
Cilj i zadaci
Opšti cilj predmeta je podsticanje razvoja ličnosti i socijalnog saznanja kod učenika IV razreda osnovne škole. Ovaj predmet treba da pruži učenicima mogućnost da postanu aktivni učesnici u procesu obrazovanja i vaspitanja, i da izgrade saznanja, umenja, sposobnosti i vrednosti neophodne za formiranje autonomne, kompetentne, odgovorne i kreativne ličnosti, otvorene za dogovor i saradnju, koja poštuje i sebe i druge.
Zadaci:
U obrazovno-vaspitnom radu na realizaciji ovog predmeta razlikujemo nekoliko osnovnih grupa zadataka:
Zadaci koji se odnose na razumevanje, usvajanje sledećih najvažnijih pojmova:
- dečja i ljudska prava i slobode - poznavanje svojih prava, prepoznavanje najvažnijih kategorija dečjih i ljudskih prava, upoznavanje Konvencije o dečjim i ljudskim pravima, razumevanje odnosa između ljudskih prava, demokratije, mira i razvoja;
- identitet - razumevanje pojma identitet, prepoznavanje svojih potreba i želja, shvatanje sebe u d društvenom kontekstu, shvatanje razlike između pojedinačnog i grupnog, manjinskog i građanskog identiteta;
- društvena odgovornost - razumevanje pojma odgovornosti, shvatanje razlike između odgovornosti prema sebi, drugim ljudima, zajednici;
- različitost kultura - poznavanje najvažnijih obeležja svoje kulture i shvatanje uticaja svoje kulture na lično ponašanje, razumevanje uzroka kulturnih razlika i podsticanje shvatanja da je različitost kultura temelj bogatstva sveta, razumevanje odnosa između kulturnih razlika, ljudskih prava i demokratije, prepoznavanje i prevazilaženje stereotipa i predrasuda;
- jednakost - poznavanje pojma jednakosti u kontekstu rasnih, kulturnih, nacionalnih, verskih i drugih razlika;
- pravo i pravda - razumevanje značenja pojmova prava i pravde, shvatanje odnosa između prava i pravde; poznavanje uloge prava u osiguranju pojedinačne i društvene sigurnosti, poznavanje osnovnih posledica nepoštovanja pravnih normi;
- mir, sigurnost i stabilnost - razumevanje značenja pojmova mir, shvatanje uloge koju saradnja i mirno rešavanje sukoba ima za lični, nacionalni i globalni razvoj, poznavanje nekih osnovnih postupaka mirnog rešavanja sukoba;
- demokratija - poznavanje osnovnih obeležja demokratskog procesa i razumevanje odnosa između demokratije i dečjih i ljudskih prava.
Zadaci koji se odnose na veštine i sposobnosti:
- primena pojmova - primerena upotreba pojmova u komunikaciji;
- kritičko mišljenje - preispitivanje utemeljenosti informacija, postavki i stavova;
- jasno i razgovetno iskazivanje ličnih stavova;
- samostalno donošenje odluka i izvođenje zaključaka - odgovornost u prosuđivanju i tumačenju;
- saosećajna komunikacija - iznošenje svojih osećanja, potreba, mišljenja i slušanje, razumevanje i i uvažavanje tuđih;
- istraživanje - izbor, prikupljanje, kritička analiza i provera podataka iz više izvora kao način rešavanja problema;
- timski rad - prilagođavanje svoga mišljenja grupi radi iznalaženja zajedničkog rešenja;
- nenasilno rešavanje sukoba - dijalog, pregovaranje, argumentovano izlaganje, koji su usmereni prema zajedničkim ciljevima;
- rukovođenje - odgovorno upravljanje grupom prema kriterijumu opšte dobrobiti;
- učešće - uključivanje u proces odlučivanja od zajedničkog interesa.
Zadaci koji se odnose na stavove i vrednosti:
- privrženost demokratskim načelima i postupcima - dečja i ljudska prava, jednakost, pravda, društvena odgovornost, pluralizam, solidarnost, privatnost;
- privrženost miroljubivom, participativnom i konstruktivnom rešavanju problema;
- spremnost na zastupanje i zaštitu svojih i tuđih prava;
- spremnost na preuzimanje javne odgovornosti za svoje postupke;
- zainteresovanost za svet oko sebe i otvorenost prema razlikama;
- spremnost na saosećanje sa drugima i pomoć onima koji su u nevolji;
- spremnost na suprotstavljanje predrasudama, diskriminaciji i nepravdi na svim nivoima.
I Tema: Podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje sa vršnjacima i odraslima
1. Roditeljski sastanak - susret roditelja, nastavnika i učenika. Razmena o uzajamnim očekivanjima, potrebama, zahtevima, teškoćama u vezi sa ostvarivanjem programa građanskog vaspitanja,
2. Uvodni čas - upoznavanje učenika sa sadržajem predmeta i načinom rada.
II Tema: Dečja prava su univerzalna, jednaka za sve
1. Drvo dečijih prava - uvođenje ljudskih i dečjih prava u razred, podsećanje na ono što već znaju o pravima i razmatranje značaja ovih prava za sopstveni život.
2. Pravimo reklamni štand konvencije o dečijim pravima - učenici detaljno proučavaju jedno pravo za koje se opredele dogovaranjem, analiziraju tekst, istražuju način simboličkog prikazivanja. Uče se da objasne svoj izbor, da ga javno prezentuju u stvarnoj situaciji.
3. Svi različiti - svi jednaki - učenici će naučiti da se upoznaju međusobno i da razlike prihvate kao bogatstvo
4. Nepravda je kad... - kroz igru sastavljanja slagalice simuliraju nepravdu. Postaju svesni svoje reakcije na nepravdu i shvataju značaj saradnje za rešenje problema.
5. Stavovi o pravdi - povezivanje prava sa dužnostima; prihvatanje da pravedno za jednog nije uvek nužno pravedno i za drugog
III Tema: Zajedno stvaramo demokratsku atmosferu u našem razredu, školi
1. Prava, dužnosti, pravila - uvođenje učenika u demokratski način dogovaranja oko zajedničkih pravila, shvatanje međusobne povezanosti prava, dužnosti, pravila, zakona
2. Uloga pravilnika, kućnog reda škole - podsticanje učenika da odaberu vrednosti u okvirima ljudskih/dečjih prava; da ih razmatraju, upoređuju, da ih se pridržavaju. Pomoći deci da dođu do rešenja: kad je teško da poštuju pravila...
3. Svi mi imamo predrasude - učenici preispituju postojanje predrasuda i stereotipa vezanih za uzrast, pol, nacionalnost. Uče se da uvide uzročno-posledičnu vezu između postojanja predrasuda i kršenja prava drugih. Uče se da prepoznaju sukob različitih vrednosti.
4. Da sam čarobnjak, ja bih - podstaći učenike da stvaraju vizije sa značenjem, da kreiraju svet u kojem se poštuju prava, u kojem se prihvataju odgovornosti, prevazilaze stereotipi, prihvataju različitosti kao bogatstvo...
5. Stavovi o moći - pomoći učenicima da prepoznaju vrednosti koje podržavaju dečja/ljudska prava i razvijaju demokratske odnose. Pomoći učenicima da prepoznaju nametanje volje jednoga ili grupice u odnosu na zajedničko dogovaranje i da sagledaju posledice jednog i drugog načina ponašanja po zajednički život.
IV Tema: Živim demokratiju, demokratska akcija
1. Sukobi i prevazilaženje sukoba, pregovaranje - upoznavanje učenika sa konstruktivnim načinom za rešavanje međuljudskih sukoba, koji je primenljiv u raznim situacijama.
2. Timski rad - stavljanje učenika u situaciju u kojoj uviđaju prednost timskog rada, način funkcionisanja u timu, uloge svakog od članova tima.
3. Da se čuje naš glas - ohrabriti učenike da izlistaju situacije u školi za koje smatraju da ne podržavaju ili krše njihova prava na igru, razvoj, zdravlje...
4. Delujemo jedinstveno - upoznavanje i vođenje učenika sa i kroz demokratske procedure odlučivanja, radi dolaženja do zajedničkog rešenja problema za koji se svi zalažu
5. Argumentujemo i zastupamo naše interese - uče se prikupljanju podataka/argumenata, zastupanju, javnom nastupanju
6. Tražimo zakon za... - planiranje i sprovođenje akcije za rešavanje problema koji su odabrali
V Tema: Ljudsko biće je deo celog sveta, razvijanje ekološke svesti
1. Međuzavisnost - razumevanje sveta kao sistema u kome su svi elementi - ljudi, događaji, mesta - međusobno povezani
2. Mreža života - međuzavisnost postoji i u prirodi
3. Brinemo o biljkama i životinjama - kako brinemo o biljkama i životinjama, kakva je naša odgovornost prema njima
VI Tema: Evaluacija
1. Ja pre, ja posle - učenici se podstiču da sami procene program koji su prošli, kao i sopstveno napredovanje.
2. Prezentacija rezultata rada roditeljima.
Teorijski, predmet saznanje o sebi i drugima je utemeljen na interakcionoj teoriji psihičkog razvoja po kojoj je socijalna interakcija osnovni konstruktivni činilac razvoja učenika. Odlučujuću ulogu u razvoju ima upravo saradnja između odraslog i učenika u zoni narednog razvoja, tj. u oblasti onih funkcija koje u vreme interakcije još nisu razvijene kod učenika nego su u fazi nastajanja. Odrasli se pojavljuje kao organizator razmene među decom, koja će predstavljati podsticaj za razvoj njihovog socijalnog saznanja, samosvesti, moralnog i kritičkog mišljenja.
Bitne metodičke odrednice obrazovno-vaspitnog rada su:
- iskustveno učenje, tj. uobličavanje i poimanje ličnih, autentičnih doživljaja i stavova učenika kroz razmenu u grupi a ne prenošenje gotovih znanja;
- igrovni kontekst, tj. da kroz igru istražuju raznovrsna rešenja za probleme sa kojima se suočavaju;
- metoda participacije i interakcije omogućava učenicima da steknu samopouzdanje i da se postupno osposobe za razgovetno iznošenje svojih stavova i asertivni nastup pred drugima, da prihvate timski pristup rešavanju problema i da budu motivisani za postizanje ciljeva od zajedničkog interesa.
- metoda refleksije primerena je situacijama u kojima se javljaju suprotstavljeni stavovi i pomaže učenicima da se ispitivanjem svojih i tuđih stavova i potreba odlepe od svog stava kad je on kočnica zajedničkom rešenju, jača veštinu dokaznog mišljenja koja je temelj procesa pregovaranja.
Svaku od spomenutih metoda moguće je kombinovati sa sledećim metodama i tehnikama rada:
- istraživačke metode (projekti, analize slučaja),
- interaktivne metode (diskusija, rasprava, pregovaranje, dijalog, intervju, dopisivanje, prikupljanje pomoći),
- simulacijske metode (igra uloga, simuliranje donošenja odluka, simuliranje međukulturnih odnosa),
- igrovne metode (dramatizacija, igre uloga iz priča, igre opuštanja),
- stvaralačke metode (oluja ideja, izrada novina, pisanje pisama ili priloga za novine, obraćanje lokalnoj upravi, izrada plakata).
Kako je u predmetu građansko vaspitanje - saznanje o sebi i drugima važno da učenici stiču znanja, usvajaju vrednosti i razvijaju primerene veštine učeći sa drugima i uz njihovu pomoć, programom su predviđeni sledeći oblici obrazovno-vaspitnog rada:
- rad u paru,
- rad u grupi,
- razmena u velikoj grupi - odeljenju,
- rad celog razreda,
- individualni rad.
Pri pravljenju pripreme za realizaciju vaspitnog rada važno je voditi računa o nekoliko činilaca koji su od suštinskog značaja za kvalitetnu i razvojno podsticajnu razmenu:
- jasno artikulisanje cilja aktivnosti i dogovor o pravilima kojih treba da se pridržavaju svi učesnici razmene. Budući da se radi o učenju kroz razmenu, ključan činilac uspešnosti razmene je kvalitet uzajamnog slušanja. Važno je da učenici uvide da slušanjem tuđih gledišta i stavova imaju priliku da sagledaju svoje polazište u novom svetlu, da ga dograde i obogate;
- raspored sedenja koji omogućuje svim učesnicima razmene da vide jedni druge;
- sled aktivnosti koji je tako koncipiran da podstiče i održava interesovanje i saznajnu motivaciju učenika. To se postiže dinamičnom smenom različitih vidova aktivnosti i razmene;
- nastava se izvodi po redosledu nastavnih jedinica kako su date u priručniku Građansko vaspitanje - saznanje o sebi i drugima 4.
Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima nastave, učenici se ne ocenjuju klasičnim školskim ocenama niti porede. Problem može biti to što učenici žele da znaju koliko su uspešni u određenoj aktivnosti. Zadatak nastavnika je da im jasno stavi do znanja da je svaka lična ekspresija podjednako dragocena, da ohrabri decu da iznesu svoje mišljenje i kad je različito od ostalih, samo na način koji ne vređa druge. Najvažniji zadatak odraslog u procesu vaspitanja i obrazovanja je:
- da pomogne učenicima da formiraju pozitivnu sliku o sebi, da steknu samopouzdanje, da osete da kroz proces razmene s drugima mogu da obogate svoju ličnost i saznanje,
- da podstiče kod učenika razvoj onih stilova ponašanja kojima se štite dečja/ljudska prava i jačaju demokratski odnosi u školi.
Za ovaj predmet nastavnik mora da bude spreman da podrži učenike kad im je teško da se izraze ili da slušaju, i otvoren da čuje i ono što nije u skladu s njegovim vrednostima, bez kritikovanja i procenjivanja. Podsticajnim pitanjima treba da navede učenike da sagledaju situaciju iz druge perspektive, da kroz socio-kognitivni konflikt sami restrukturiraju svoje mišljenje i stavove.
Pošto je učenje po modelu važan oblik socijalnog učenja, bitno je da nastavnik svojim ponašanjem, načinom rada i odnosom prema učenicima demonstrira (demokratske) vrednosti koje želi da njegovi učenici usvoje.
Kriterijumi i način ocenjivanja
Uspeh učenika iz predmeta građansko vaspitanje ocenjuje se opisno na osnovu:
a) procene ostvarenih postignuća,
b) zapažanja o načinu angažovanja učenika u toku nastave,
v) preporuke za dalje napredovanje.
Na kraju školske godine izvodi se zaključna ocena: veoma uspešan, uspešan.
Kriterijumi za ocenjivanje su: redovnost u pohađanju nastave, zainteresovanost, postignuće, aktivno uključivanje u proces nastave.
Prostor, oprema i nastavna sredstva
Prostor u kojem se izvodi nastava, učionica opšte namene, treba da pruža mogućnost za sedenje ukrug i rad u odvojenim manjim grupama (od 4 do 6 učenika). Poželjno je da se za nastavu ovog predmeta koristi posebna prostorija i/ili da se materijali i produkti rada učenika čuvaju na jednom mestu i mogu izložiti u učionici.
Materijal potreban za rad na realizaciji predmeta: 30 listova papira A4 formata po učeniku, 20 komada velikih pakpapira, flomasteri i bojice za svakog učenika, selotejp i makaze.
Priručnik za nastavnike:
"Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima 4", Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, 2004.
Preporučena literatura za nastavnike:
Ršumović Ljubivoje, Bukvar dečjih prava, UNICEF, 1995.
KONVENCIJA UN o pravima deteta, UNICEF
Rozenberg M., Jezik saosećanja, Zavod za izdavanje udžbenika, 2002.
Kolberg Lorens, Dete kao filozof morala, u zborniku Procesi socijalizacije kod dece, Zavod za izdavanje udžbenika, 1986.
Dejvid Belami, 101 način da spasemo zemlju, Odiseja, 2004.
Cilj i zadaci
Uvođenje najmlađih naraštaja u tradicijsku kulturu kroz odgovarajuću nastavu usmerenu na revitalizaciju tradicije, jedan je od načina da se spreči ubrzano odumiranje mnogih važnih elemenata tradicijske kulture i njihov nestanak iz prakse, odnosno iz samog života. Pravilnim, odmerenim i pravovremenim plasiranjem informacija o narodnoj tradiciji postižu se i mnoga druga dobra, kao što su sticanje svesti o sebi samom i svom mestu u svetu sličnih i različitih, formiranje predstave o kontinuitetu i ukorenjenosti i sl.
Koncepcija nastave ovog izbornog predmeta poseban naglasak stavlja na lokalnu narodnu tradiciju, čime se u multinacionalnoj i multikonfesionalnoj sredini, kakva preteže u Srbiji, čuvaju prava i osobenosti manjina i njihov identitet.
Opšti cilj:
Ostvariti direktno uvođenje učenika u aktivnosti revitalizacije tradicije kroz neposredno upoznavanje materijalne i duhovne tradicijske kulture svog naroda i naroda u užem i širem okruženju.
Zadaci:
Usvajanje elementarnih znanja o:
razlici između folklornog i aktuelnog okruženja, i to kroz:
- upoznavanje sa osnovnim folklornim tekstovima (bajke, legende, priče, pesme, poslovice);
- upoznavanje sa dečjim folklorom (igre i kratke tekstualne forme kao što su zagonetke, uspavanke, razbrajalice itd.);
- usvajanje elementarnih znanja o nosećim nastavnim motivima (različiti za svaki razred u prvom ciklusu);
godišnjem ciklusu, i to kroz poznavanje:
- osnovnih razlika između gradskog i seoskog načina života;
- osnovnih sezonskih radova;
- osnovnih običajno-obrednih radnji vezanih za te radove;
- osnovnih i opštih praznika;
- običajno-obrednih radnji vezanih za te praznike.
U četvrtom razredu,u okviru ovog izbornog predmeta, radi se i dalje na razvijanju tema iz prva tri razreda i dodaju im se novi noseći motivi kroz teme Tradicionalni oblici transporta i transportna sredstva, Narodni muzički instrumenti i Nosioci narodne tradicije.
Cilj i zadaci:
- produbljivanje znanja o folklornim praznicima, biljkama, kući, zanatima;
- sticanje elementarnih znanja o tradicionalnim oblicima transporta i transportnim sredstvima i njihovom značaju za život ljudi na selu i u gradu;
- upoznavanje različitih narodnih muzičkih instrumenata i njihove uloge u tradicijskoj kulturi;
- upoznavanje sa nosiocima narodne tradicije (usmenim, pisanim i materijalnim);
- shvatanje važnosti čuvanja i negovanja narodne tradicije.
U četvrtom razredu radi se i dalje na produbljivanju, proširivanju i sistematizovanju znanja koja su učenici poneli od kuće i/ ili stekli u prethodna tri razreda preko izučavanja ovog izbornog predmeta. U ovom nastavnom programu težište je na novim nosećim motivima. To su: Tradicionalni oblici transporta i transportna sredstva i Narodni muzički instrumenti, sa pratećim folklornim obeležjima prostora i vremena u kojima su nastali. Učenici će takođe, moći da upoznaju načine prenošenja sadržaja narodne tradicije sa jedne na drugu generaciju.
Preko izučavanja ovih tema, učenici će upoznati mnoge, već zaboravljene oblike transporta i transportnih sredstava, kao i narodne muzičke instrumente i moći će da se približe jednom sasvim drugačijem načinu života koji je, većini njih, danas nepoznat. Odluku o izboru nastavnih sadržaja donosi učitelj u skladu sa mogućnostima koje nudi okruženje-ambijent. Nastavni sadržaji mogu biti:
Tema: Tradicionalni oblici transporta i transportna sredstva
- suvozemni unutrašnji saobraćaj (pešački saobraćaj, kolski saobraćaj, zanimanja u suvozemnom saobraćaju);
- trasiranje, izgradnja i održavanje puteva;
- prateći objekti (hanovi, karavan - saraji...);
- značajni putevi u prošlosti;
- poštanski saobraćaj (golubovi pismonoše, pismonoše - tatari, telali...);
- saobraćaj na vodi (transport vodom, od balvana do broda, prelaz preko vode - brvno, skela, korpe, mostovi...)
Tema: Narodni muzički instrumenti
- vrste narodnih muzičkih instrumenata (gusle, frula, gajde, svirala od slame, svirala od perja crnog luka, pištaljka od vrbove grane, "violina" od kukuruzovine, svirala od kukute, tikva...);
- materijali od kojih su izrađeni muzički instrumenti;
- uloga muzičkih instrumenata u obeležavanju godišnjeg ciklusa običaja (obredi i praznici) i životnog ciklusa običaja (rađanje, krštenje, svadba, ispraćaj u vojsku).
Tema: Nosioci narodne tradicije
- načini prenošenja narodne tradicije (usmeni, pisani i materijalni sadržaji);
- načini čuvanja tradicijske kulture;
- nauke, ustanove i društva koje se bave čuvanjem i negovanjem tradicijske kulture;
- prenošenje sadržaja narodne tradicije iz sadašnjeg vremena na naredna pokolenja.
Izbor sadržaja za ovaj predmet prepušta se učitelju, uz preporuku da povede računa o direktnoj povezanosti nosećih tema sa temama u okviru obaveznih nastavnih predmeta: Srpski (maternji) jezik, Priroda i društvo, Muzička kultura i Likovna kultura. Ova neposredna korelacija sadržaja obaveznih i izbornog predmeta može se iskoristiti kao prednost pri integrisanom tematskom planiranju u realizaciji razredne nastave. Osim integrisanog tematskog planiranja, poželjno je koristiti fenomenološki pristup pri izučavanju navedenih sadržaja.
Kako god da se osmisli nastava ovog izbornog predmeta, komparativni metod ostaje nezaobilazan zbog stalne potrebe da se tradicija sopstvenog naroda stavlja u uži i širi kontekst. Ovaj izborni predmet može se, i treba ga tako shvatiti, kao interdisciplinarno sredstvo za lakše savlađivanje novih i nepoznatih činjenica (uz pomoć bliskih i poznatih). Preko savladavanja dekorativnih elemenata običaja i obreda, vezanih za verske i sezonske folklorne praznike, preporučuje se pristup koji u okviru nastavnih predmeta iz oblasti umetnosti ima razrađenu metodologiju za takav rad.
I dalje se preporučuje izostanak teorijske nastave, u šta spadaju i svi pokušaji potpune ili delimične rekonstrukcije lokalnih ili opštih običaja i obreda. Učenici samo na pojmovnom nivou treba da se upoznaju sa naukama, ustanovama i društvima koja se bave očuvanjem i negovanjem narodne tradicije, kad što su etnologija, narodna književnost, istorija, arheologija, etnomuzikologija, muzeji, SANU, etno sela, kulturno-umetnička društva, društvo tkalja i drugo.
Realizacija ovog programa, kao i kod prethodna tri, zahteva angažovanje nastavnika na istraživačkom radu i stalnu razmenu informacija sa učenicima u cilju što bolje spoznaje sadržaja lokalne tradicijske kulture.
Prilikom realizacije teme Narodni muzički instrumenti poželjno bi bilo da učenici sami izrade neke od instrumenata i pokušaju da na njima sviraju. U tome im mogu pomoći sledeće knjige:
D. Golemović, Narodna muzika Jugoslavije, Beograd 1997.
Z. Marković, Negovanje izvornog folklora u radu sa decom, Beograd 1976.
Preporuka je da se na kraju školske godine, kao mogućnost da se sistematizuje i rekapitulira usvojeno znanje, organizuje izložba/priredba kojom bi učenici pokazali koja su znanja stekli i koje su materijale, predmete, tekstove i folklorne sadržaje prikupili izučavajući ovaj izborni predmet. Ovakve izložbe/priredbe zahtevaju od nastavnika da planira časove na kraju školske godine za njihovu pripremu i saradnju sa nekim od nastavnika čiji je predmet u korelaciji sa Narodnom tradicijom.
Druga pitanja od značaja za ostvarivanje programa
Da bi se obezbedila kvalitetna nastava u okviru nastavnog predmeta Narodna tradicija, neophodno je voditi računa o tri grupe osnovnih parametara, od kojih su prvi u vezi sa predmetom, drugi sa nastavom, a treći sa nastavnim ambijentom.
Predmetni parametri
- Sadržaji koji se proučavaju u okviru ovog predmeta jesu deo tradicijske kulture, odnosno kulture koja se održava na tradiciji, usmenom prenošenju znanja i podataka sa kolena na koleno. Ali u najopštijem vidu, tradicijsku (kao i svaku drugu) kulturu, čine spomenici duhovne i materijalne prirode, te se analogno tome može govoriti o materijalnoj i duhovnoj tradicijskoj kulturi.
Nastavni parametri
- Praktični vid nastave u ovom predmetu podrazumeva aktivan dodir sa objektima koji čine materijalnu komponentu tradicijske kulture, bilo da se oni izrađuju prema postojećem modelu, bilo da se sa njima upoznaje u autentičnom ambijentu.
- Teorijska nastava daje tumačenje određene običajno-obredne prakse, postavlja je u jasno definisan kontekst i prikazuje njen istorijski razvoj, tamo gde je to moguće, ili se zamenjuje folklornim tekstovima koji na odgovarajući način prate sticanje prvih, elementarnih znanja o tradiciji i kulturi.
Ambijentalni parametri
- Ambijent u kome se škola nalazi utiče na izbor sadržaja nastavnog programa, čime se otvara mogućnost najboljeg i najpotpunijeg plasiranja lokalnih prednosti i resursa.
RUKA U TESTU - OTKRIVANJE SVETA
Naziv predmeta Ruka u testu - otkrivanje sveta upućuje na neposrednu aktivnost dece pri izučavanju pojava u prirodi i otkrivanju sveta koji ih okružuje. Osnovna ideja uvođenja ovog izbornog predmeta jeste negovanje, podsticanje i razvijanje prirodne dečje radoznalosti i traženje odgovora na pitanja ŠTA, KAKO i ZAŠTO.
Razmatranje pitanja o prirodi na ranom školskom uzrastu pomaže detetu u njegovom razvoju i uspostavljanju odnosa sa materijalnim svetom u okruženju. Dete otkriva da je materijalni svet pogodan za istraživanje i postavljanje brojnih pitanja. Ono razvija svoju ličnost, inteligenciju, kritički duh i formira stav prema realnom svetu. Na taj način se menja njegova uloga, od pasivnog posmatrača ono postaje istraživač.
U okviru ovog izbornog predmeta predloženi su ogledi koji ne zahtevaju složenu i skupu opremu. Dovoljni su predmeti i materijali iz svakodnevnog života. Ogledi su jednostavni i može ih izvoditi svako dete.
Neki ciljevi i zadaci predmeta Ruka u testu - otkrivanje sveta oslanjaju se na ciljeve i zadatke predmeta Svet oko nas i Priroda i društvo, čime se omogućuje kompleksnije dodatno razumevanje pojava u prirodi i razvijanje aktivnog istraživačkog odnosa prema okruženju. Polazeći od saznanja stečenih u okviru predmeta Svet oko nas, učenik će razvijati intelektualnu aktivnost i veštine u kontekstu prirodnih nauka.
Cilj i zadaci ovog izbornog predmeta su:
- razvijanje osnovnih pojmova iz prirodnih nauka i njihovo povezivanje;
- razvijanje radoznalosti i istraživačkih sposobnosti;
- razvijanje osnovnih elemenata logičkog i kritičkog mišljenja;
- podsticanje usmenog i pismenog izražavanja kroz diskusije i zapise o izvedenim ogledima;
- razvijanje tolerancije, samostalnosti i sposobnosti za rad u grupi.
Ciljevi i zadaci
- formiranje i razvijanje osnovnih pojmova iz prirodnih nauka i njihovo povezivanje;
- razvijanje sposobnosti za aktivno sticanje znanja o prirodnim pojavama kroz istraživanje;
- razvijanje dečjih interesovanja i intelektualne aktivnosti;
- razvijanje sposobnosti zapažanja osnovnih svojstava objekata (materijala), pojava i procesa i uočavanje njihove povezanosti;
- formulisanje pitanja, postavljanje hipoteza i iskazivanje pretpostavki za rešavanje problema;
- razvijanje kritičkog mišljenja kroz posmatranje i eksperiment;
- istraživanje i uočavanje uzročno-posledičnih veza pojava i procesa okruženju i u izvedenim ogledima, izdvajanje parametara i uočavanje njihovog odnosa;
- rešavanje jednostavnih problem-situacija, samostalno i u timu;
- korišćenje naučnog rečnika, primerenog uzrastu, za opisivanje promena svojstava materijala, pojava i procesa i postupaka i koraka u istraživanju;
- podsticanje usmenog i pismenog izražavanja kroz diskusije i vođenje eksperimentalne sveske;
- razvijanje kritičkog odnosa prema informacijama koje se dobijaju čulima;
- prepoznavanje opasnosti i uslova za bezbedan rad.
Istražimo:
Ima li pravila koja važe za sva kretanja.
Da li je lakše pomoću strme ravni
(podizanje predmeta, savlađivanje uspona).
Čemu služi poluga.
Prisustvo pritiska vazduha (atmosferskog pritiska).
Boca kao barometar.
Kako ugasiti užareno drvce.
Pritisak u vodi.
Kako vodu učiniti bistrom.
U kojoj vodi sapun bolje peni
(kišnica, voda sa česme, morska voda).
Kako voda provodi toplotu.
Kako napraviti vodeni termometar.
U kojoj će posudi čaj najduže ostati topao.
Limun kao baterija.
Kako su vezane dve sijalice koje svetle ako pri odvrtanju jedne druga ostane da svetli.
Kako napraviti kompas.
"Strujni" magnet.
Kako pomoću ogledala osvetliti deo tela koji je u senci.
Šta se događa iza ugla zgrade (periskop).
Likovi kod ravnog ogledala (različit položaj predmeta i ogledala).
Koji se efekti mogu postići sa dva ravna ogledala.
Kašika kao ogledalo.
Da li nas oči varaju (prelamanje svetlosti).
Lupa nam pomaže - kako.
U okviru predmeta Ruka u testu - otkrivanje sveta učenicima treba pružiti priliku da:
- razmišljaju i razvijaju intelektualnu aktivnost i veštine u procesu upoznavanja i razumevanja pojava u prirodi;
- zadovolje svoju radoznalost na različite načine: posmatranjem, istraživanjem, kroz samostalnu aktivnost i dobro osmišljen postupak, razmišljanjem, unošenjem malih promena i proveravanjem njihovih efekata.
Ovaj pristup karakteriše:
- primena istraživačkih metoda u naučnom obrazovanju;
- partnerski odnos nastavnik-učenik, koji podrazumeva zajedničko formulisanje problema i pitanja;
- vođenje akcija od strane učenika i predviđanje njihovog ishoda, tj. postavljanje hipoteza i njihovo proveravanje;
- objašnjavanje i kontinuirano beleženje u eksperimentalnu svesku svojih zapažanja, postupaka i koraka u istraživanju.
Opisani pristup predstavlja karakteristične korake naučnog metoda, a nastavnik vodi i usmerava učenike u radu. On ih ohrabruje da postavljaju pitanja, istražuju i diskutuju.
Treba posebno imati u vidu da se ciljevi i zadaci ovog predmeta postižu kroz neposrednu istraživačku aktivnost dece i nenametljiv podsticaj i podršku nastavnika.
Aktivnosti učenika
Za ostvarivanje ciljeva i zadataka ovog predmeta važno je da se omogući nastava u kojoj će aktivnosti učenika biti raznovrsne: posmatranje, sakupljanje materijala i podataka, upoređivanje, klasifikovanje, beleženje, zamišljanje i postavljanje ogleda (eksperimenata), objašnjavanje, korišćenje podataka, predstavljanje onog što je viđeno i urađeno, postavljanje jednostavnih modela, diskutovanje rezultata i davanje predloga novih eksperimenata, samostalno i grupno istraživanje.
Aktivnosti nastavnika
Nastavnik vodi i usmerava učenike u svim etapama istraživačkog rada: prilikom postavljanja pitanja i hipoteza, predlaganja ogleda, njihovog izvođenja i predstavljanja rezultata rada.
Priprema nastavnika za ovakve časove obuhvata razmatranje važnih pitanja o temi časa, izboru sadržaja, aktivnosti, ambijentu za realizaciju, korišćenjem različitih izvora informacija (udžbenici, popularna i stručna literatura, Internet...). Pored toga, na časove se mogu pozvati razni gosti - stručnjaci (nastavnici predmeta prirodnih nauka, naučnici/istraživači...) koji mogu preneti svoja iskustva deci i dati im uputstva kako da unaprede svoj način rada.
Ciljevi i zadaci:
- osposobljavanje za aktivno upoznavanje stanja životne sredine;
- poznavanje uzročno-posledičnih veza u životnoj sredini;
- poznavanje negativnih uticaja čoveka na životnu sredinu;
- ispitivanje uzročno-posledičnih veza u životnoj sredini izvođenjem jednostavnih ogleda;
- podsticanje odgovornog odnosa prema živom svetu;
- podsticanje odgovornog odnosa za racionalno korišćenje prirodnih bogatstava;
- uočavanje različitosti u živom svetu kao uslova za opstanak;
- ispitivanje pojava i promena u prirodi;
- podsticanje odgovornog, zdravog odnosa prema sebi;
- osposobljavanje za rešavanje problemskih situacija samostalno/timski;
- osposobljavanje za donošenje pravilnog stava i za kritičko mišljenje.
ŽIVOTNA SREDINA
- Snalaženje u prirodi (povratak prirodi, staze u prirodi, znaci orijentacije i ishrana u prirodi).
- Istraživanje uzročno-posledičnih veza u životnoj sredini (vazduh, voda, zemljište i buka).
- Aktivno upoznavanje stanja životne sredine izvođenjem jednostavnih ogleda u učionici.
PRIRODNE POJAVE I PROMENE U ŽIVOTNOJ SREDINI
- Raznovrsnost živog sveta kao uslov za opstanak (biodiverzitet).
- Nestajanje vrsta (najčešće ugrožene biljke i životinje).
- Kruženje materije i proticanje energije kroz odnose ishrane.
- Prirodne pojave i promene u životnoj sredini.
ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
- Aktivna zaštita životne sredine kroz organizovanje raznih akcija čuvara prirode van učionice (štednja, reciklaža, ozelenjavanje...).
- Odgovoran odnos prema životinjama i biljkama.
- Pravo na zdravu životnu sredinu, kvalitet života.
- Odgovoran odnos prema sebi i životnoj sredini u celini.
- Kritički i otvoren stav i saradnja sa lokalnom sredinom, društvom za zaštitu životne sredine, za zaštitu životinja...
Navedeni sadržaji izbornog nastavnog predmeta Čuvari prirode imaju za cilj podizanje svesti o zdravoj životnoj sredini; produbljivanje znanja, veština i navika u vezi sa zaštitom prirode; jačanje sopstvene inicijative, sposobnosti i odgovornog odnosa prema životnoj sredini.
Sadržaji programa omogućavaju uspešniju realizaciju ciljeva i zadataka, a operativna razrada prepuštena je nastavnicima koji sami kreiraju vreme, mesto izvođenja i broj časova za određene teme.
Navedeni sadržaji imaju za cilj podizanje znanja o zaštiti životne sredine na viši nivo u odnosu na prethodno stečeno znanje, a usmereni su na primenu i praktičnu realizaciju i van školskog prostora, u neposrednom okruženju - prirodi.
Izborni nastavni predmet Čuvari prirode pruža velike mogućnosti za integraciju i korelaciju sa drugim nastavnim predmetima, jer su mu sadržaji multidisciplinarni (srpski jezik, matematika, likovna kultura, muzička kultura, priroda i društvo...).
Ciljevi i zadaci
- razvijanje umenja i veština za korišćenje materijala, pribora, alata i računara u igri i svakodnevnom životu;
- razvijanje kreativnosti, logičkog mišljenja i sposobnosti kombinovanja;
- upoznavanje i upotreba jednostavnih programa za računarske igre i obrazovne programe;
- razvijanje sposobnosti rešavanja zadataka uz pomoć računara;
- razvijanje konstruktorskih veština;
- razvijanje sposobnosti za timski rad.
Crtamo i pišemo
- crtanje i pisanje teksta
- crtanje po slobodnom izboru i po zadatoj temi složenijih crteža kombinovanih sa tekstom
- kombinovanje pojedinih alata za crtanje i pisanje u rešavanju konkretnih problema
- pokretanje programa
- čuvanje crteža
- štampanje
Pravimo odeljenjske novine
- priprema materijala za novine
- uređivanje teksta i crteža
Igramo se i snimamo
- web - kamera
- priključivanje kamere na računar
- pokretanje programa za snimanje
- memorisanje i uređivanje snimaka
Kreiramo, stvaramo
- kreiramo odeljenjski CD - kombinacija snimaka web - kamerom, muzike, teksta, fotografija iz raznih situacija i aktivnosti odeljenja
- elektronska pošta, pokretanje programa, kreiranje pošte, slanje i primanje
- prigodne aktivnosti (Nova godina, Dan žena, rođendani) kreiranje pisma, postera, transparenta, pozivnice, čestitke, kalendara, albuma... koristeći jednostavan program i lako obradiv materijal (papir, karton, tekstil i sl.).
Rad na računaru u četvrtom razredu naslanja se na znanja i umenja stečena u prethodnim razredima. Neophodno je obnoviti neka znanja o konfiguraciji računara, osnovnim komponentama i nameni pojedinih delova, programu za pisanje teksta i crtanje. Posebnu pažnju treba obratiti na učenike koji su se kasnije uključili u realizaciju ove nastave.
Uz odgovarajući program za pisanje, omogućava se nastavak korišćenja računara za pisanje teksta i crtanje. Učenike treba upoznati sa složenijim programom za obradu teksta, koji nisu upoznali u prethodnim razredima. Pored procedure za pokretanje programa i izborom slova (fonta), upoznavanjem načina pisanja (i brisanja) malih i velikih slova i uređivanjem teksta i crteža. S obzirom na to da se upotrebljava složeniji program za pisanje, učenicima se može dozvoliti da koriste one opcije za koje pokažu interesovanje. Opcije nisu obavezne već su ostavljene učenicima, tj. nastavniku, da ih prilagodi potrebama.
Od "alata" za crtanje mogu da koriste one koje su učenici u prethodnom razredu već upoznali (liniju, olovku, gumicu, crtanje pravougaonika, crtanje elipse, kanticu, sprej, pipetu, krivu liniju, poligon) u kombinaciji za ispis teksta. Korišćenjem navedenih alata, kroz igru, upoznati mogućnosti primene računara pri izradi odeljenjskih novina i slično.
I dalje treba insistirati na programima koji su po pravilu prilagođeni uzrastu učenika, koristeći programe u kojima može biti pomeranje objekata i postavljanje na određeno mesto radi formiranja celine itd., koje pospešuju kreativnost, koordinaciju pokreta i motoriku ruku kod učenika.
Obrazovni računarski programi u četvrtom razredu treba da budu orijentisani na korišćenje računara u nastavi i učenju, tj. u rešavanju određenih zadataka u pojedinim nastavnim predmetima. Obrazovni softver treba da je licenciran i da ima saglasnost za upotrebu od Ministarstva prosvete i sporta.
Primenu web kamere treba propratiti detaljima kao što su priključivanje kamere na računar, pokretanje programa za snimanje, memorisanje i uređivanje snimaka.
Kreativne aktivnosti odnose se na deo korišćenja web - kamere pri kreiranju odeljenjskog CD - kombinacija teksta, muzike, fotografija iz raznih situacija i aktivnosti odeljenja, elektronska pošta, kreiranje pošte, slanje i primanje.
Prigodne aktivnosti kao što su one vezane za Novu godinu, Dan žena, dan škole, rođendani itd. omogućavaju razne kreacije kao što su izrada pozivnice, čestitke, pisma, postera, transparenata... koristeći jednostavne programe i lako obradiv materijal (papir, karton, tekstil i sl.) kombinovanjem obrade materijala, rukovanja fotoaparatom, web - kamerom, skenerom, elektronskom poštom.
Sadržaji programa nisu strogo definisani, već ih nastavnik tematski vezuje u logički organizovane celine koje vode ka realizaciji navedenih ciljeva i zadataka predmeta. Nastavnik ima slobodu da dinamiku realizacije nastavnih sadržaja primeri aktivnostima, pridržavajući se ukupnog godišnjeg fonda časova (36) kao osnovne orijentacije i okvira u svom radu.
MATERNJI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
MAĐARSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
ROMSKI JEZIK S ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
Cilj i zadaci
Nastavni plan za negovanje romskog maternjeg jezika pripremljen je za one učenike osnovnih škola čiji je maternji jezik romski, a pohađaju odeljenja sa srpskim nastavnim jezikom ili jezikom drugih nacionalnih manjina. Zadaci obrazovanja iz maternjeg jezika su ovde identični sa zadacima obrazovanja iz srpskog kao maternjeg jezika u nastavi, sa specifičnim karakteristikama romskog jezika.
Cilj programa rada je negovanje maternjeg jezika i osposobljavanje učenika da pišu, čitaju i pravilno govore maternji romski jezik. Pored toga, cilj je da učenici upoznaju osnovna pravila svog maternjeg jezika da ih nauče i usvoje. Istovremeno treba da obogaćuju svoj rečnik, razvijaju osećaj prema lepom i da upoznaju kulturu i istoriju Roma.
Operativni zadaci
Učenici treba da savladaju kontinuirano, razumljivo i izražajno čitanje tekstova.
Planski razvijati govorne sposobnosti učenika.
Gradivo navedeno u okviru poznavanja jezika učenici treba da savladaju na nivou prepoznavanja i uspešnog korišćenja.
Planski razvijati rečnik učenika, vežbati pravilno formiranje rečenica.
Učenici treba da nauče da govore povezano prilikom prepričavanja svojih događaja i sadržine čitavog teksta.
Koristiti pravopisna pravila navedena u nastavnom planu.
Savladati ortografska pravila.
Savladati jezičku strukturu i oko 250-400 novih reči i fraza.
Usvajati gramatičku terminologiju romskog jezika.
Učiti učenike kako da koriste rečnik.
Usvajati i učiti glasovne promene u romskom jeziku.
Rečenica i podela rečenice po sastavu.
Glavni članovi rečenice (subjekat i predikat).
Porodica: Kućni red u porodici. Podela poslova među članovima porodice. Izražavanje poštovanja i pažnje prema drugima. Nagrađivanje, kažnjavanje.
Škola: Kućni red u školi. Novi predmeti. Nastavnici. Zajednički doživljaji, izlet, školske manifestacije, raspust.
Neposredna okolina, selo i grad danju i noću. Poljoprivredni radovi.
Priroda: Poljoprivredni proizvodi. Šuma i šumske biljke, prirodne pojave.
Brojevi: Prost broj, redni broj, razlomak.
Usmeno izražavanje
Vežbanje pravilnog izgovora.
Reprodukovanje sadržine kraćih dijafilmova i obrađenih tekstova podelom uloga.
Vežbanje recitovanja i lepog govora (retorike).
Samostalna obrada (završavanje) početnog teksta (priče).
Posmatranje predela i prirodnih pojava i događaja (ravnica, livada, oranica, planina, jezera, reka, atmosferskih padavina) i usmeno opisivanje istih.
Posmatranje i opisivanje životinja i ljudi.
Odgovor na pitanje (više odgovora na jedno pitanje).
Jezičke igre (postavljanje pitanja i davanje odgovora).
U četvrtom razredu postupati slično kao i u trećem, koristeći pri tom mogućnost koju pružaju tematske jedinice. Treba primenjivati transformaciju tekstova, nastavljati započete priče itd.
Pismeno izražavanje
Obnavljanje znanja o pisanju sastava. Pisanje sastava na osnovu slike ili niza slika. Raščlanjavanje sastava. Prethodni događaji, sam događaj i posledica događaja.
Osposobljavanje za opisivanje. Usvajanje osnovnih pojmova opisa (pronalaženje opisnih delova iz udžbenika). Posmatranje - zapažanje: da li se opis odnosi na predeo, predmet, osobu ili događaj. Zajedničko zapažanje, zajedničko formiranje rečenica (o tabli, korpi za otpatke, klupi itd.) i prepisivanje rečenica s table.
Opisivanje: usmeno, zatim pismeno; zajedničko posmatranje na izletu, kasnije prepričavanje na času. Reči: pridevi, sinonimi, korišćenje izreka kojima se izražava poređenje.
Opisivanje: usmeno, zatim pismeno; zajedničko posmatranje na izletu, kasnije prepričavanje na času. Reči: pridevi, sinonimi, korišćenje izreka kojima se izražava poređenje.
Opisivanje karakterističnog predmeta: prethodno se vrši zajedničko posmatranje. Pismeno opisivanje kod kuće na osnovu zajedničkog posmatranja (moja lutka, moj pas, moja omiljena igračka itd.).
Posmatranje i opisivanje ljudi: izgled i ponašanje. Karakteristika: stas, lice, odeća; unutrašnje karakteristike se određuju na osnovu ponašanja i delovanja te osobe.
Uporedo usvajanje znanja iz jezika (jezička struktura srpskog jezika). Ukazivanje na sličnosti i razlike u odnosu srpskog i romskog jezika.
Rečenica (glavni delovi rečenice, imenski i glagolski dodaci).
Imenice (značaj i podela).
Pridevi (značaj i podela).
Zamenice (upotreba ličnih).
Brojevi (osnovna značenja i podela).
Glagoli (osnovna značenja).
Glagolska vremena (prezent, perfekt i futur).
Upotreba i pisanje velikog slova (vlastitih imenica, imena država, imena stanovnika - pripadnost, naslovi knjiga, listovi, časopisi...)
U četvrtom razredu produbljivati znanja u vezi sa vrstama rečenice, te se prelazi na obradu dva glavna dela rečenice. O slaganju subjekta i predikta u rečenici ne treba mnogo govoriti, već negovati ispravan govor - proširivati proste rečenice.
Čitanje - pisanje znakova interpunkcije
Učenik treba da čita glasno najlepše, najizražajnije, najpoučnije delove pripovedaka. Prilikom čitanja treba da izgovara čisto i pravilno reči, sintagme i rečenice. Vežbanje lepog čitanja pesama.
Vežbanje čitanja pri podeli uloga. Čitanje u sebi. Navikavanje na samostalno čitanje.
Čitanje tekstova u čitanci i pogodnih članaka iz dečjih listova.
U četvrtom razredu dalje uvežbavati tečno čitanje, ukazivati na jedinstvo reči koje se često primenjuje u govoru. Učenike treba navikavati na fonetski izgovor. U ovom razredu se mogu čitati štiva po ulogama. Korisno je slušati umetnička kazivanja zapisana na nosačima zvuka.
Udžbenici
Čitanka
Gramatika i pravopis
Narodna i umetnička književnost Roma u Srbiji
Radna sveska
Rečnik
Orijentacioni raspored godišnjeg broja časova
Rad na tekstu - 20
Govorne vežbe - 8
Jezičke (pismene) vežbe - 12
Gramatika i pravopis - 16
Lektira - 10
Istorija romskog jezika - 6
Sistematizacija - 2
Ovaj nastavni plan za negovanje maternjeg romskog jezika pripremljen je za one učenike osnovnih škola, čiji je maternji jezik romski, a pohađaju odeljenja sa srpskim nastavnim jezikom ili jezikom drugih nacionalnih manjina. Zadaci obrazovanja iz maternjeg jezika su ovde, prirodno identični sa zadacima obrazovanja iz srpskog kao maternjeg jezika u nastavi, uz specifičnosti romskog jezika. Zvanično pismo romskog jezika je latinično.
Cilj programa rada jeste negovanje maternjeg jezika i osposobljavanje učenika da pišu, čitaju i pravilno govore maternji jezik.
Pored toga, cilj je da se učenici upoznaju sa osnovnim pravilima svog maternjeg jezika, da ih nauče i usvoje. Istovremeno treba da obogaćuju svoj rečnik, razvijaju osećaj prema lepom i da se upoznaju sa kulturom i istorijom Roma. Upravo zbog toga, cilj negovanja maternjeg jezika jeste osposobljavanje učenika, kojima je maternji jezik romski, a pohađaju školu na srpskom jeziku, da svoja znanja, misli i osećanja izražavaju (usmeno i pismeno) na romskom jeziku.
Program rada na negovanju maternjeg jezika u nekim segmentima prati program rada srpskog jezika (gramatika, književnost, teorija).
Čitanje
Jedan od osnovnih zadataka negovanja maternjeg jezika jeste razvijanje tečnog i izražajnog čitanja.
U četvrtom razredu, i dalje se razvija tehnika čitanja kod učenika, treba obratiti pažnju na to da oni razumeju tekst koji čitaju i da se užive u to, kao da i sami pišu tekstove koji će moći na više načina da realizuju.
Posebnu pažnju treba obratiti na izgovor romskih glasova: aspirati, diftonzi, dvoglasi, kao i uočavanje razlike u izgovoru u pojedinim dijalektima romskog jezika.
Obrada teksta
I u četvrtom razredu, obrađivati literarne tekstove uvežbavanjem čitanja i prepričavanjem sadržaja.
Deca treba da prepričavaju pročitanu sadržinu, da je dramatizuju, da nauče napamet kratke prozne i poetske tekstove. Obradom literarnih dela, kod učenika razvijati moć razmišljanja i rasuđivanja, obogaćivati njihov emocionalni svet, rečnik i sposobnost izražavanja.
Elementi kulture Roma
Upoznavanje elemenata kulture, istorije i tradicije Roma, u nižim razredima uglavnom se ostvaruje upoznavanjem i približavanjem dela tradicionalne književnosti i istorije kroz prilagođeno gradivo. Učenici uče napamet razne pesmice, pitalice, brojalice, poslovice, igraju i pevaju.
ROMSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
RUMUNSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
RUSINSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
SLOVAČKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
HRVATSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
CILJ nastave hrvatskoga jezika s elementima nacionalne kulture je da učenici ovladaju hrvatskim standardnim jezikom u okviru predviđenih sadržaja te upoznaju elemente hrvatske kulture.
Učenici trebaju upoznati, doživjeti i umjeti tumačiti odabrana književna djela, kazališna, filmska i druga umjetnička ostvarenja.
Operativni zadaci:
- upoznavanje i njegovanje kulture bunjevačkih Hrvata;
- posebnosti kulturno - spomeničke baštine;
- upoznavanje prirodnih osebujnosti zavičaja;
- stupnjevito i sustavno upoznavanje hrvatskog standardnog jezika u usmenoj i pismenoj uporabi;
- primjena jezika u različitim komunikacijskim situacijama;
- razvijanje pravilnog usmenog i pismenog izražavanja;
- bogaćenje rječnika, jezičnog i stilskog izraza;
- navikavanje na koncizno i jasno usmeno i pismeno izražavanje.
1. HRVATSKI JEZIK
GRAMATIKA
- pojam subjekta, predikata, priložnih oznaka
- glagolska vremena - prezent, perfekt, futur;
- smjenjivanje ije / je / e / i
PRAVOPIS, PRAVOGOVOR
- upravni i neupravni govor
- pisanje brojeva i datuma
- pisanje kratica - itd., sl., npr. i kratica koje označuju imena država
2. KNJIŽEVNOST
- Zvonimir Balog, Pravi tata
- Gustav Krklec, Telegrafske basne
- Tin Kolumbić, Mjesečev poklon
- Vladimir Nazor, Halugica
- Luko Paljetak, Djetinjstvo
- Sunčana Škrinjarić, Večernja haljina za jesen
- Narodna književnost: Igrokaz, Balint Vujkov, Ždribac zlatne grive, Bajke za laku noć, Balint Vujkov.
3. JEZIČNO IZRAŽAVANJE
- pripovijedanje o događajima i doživljajima, stvarnim i izmišljenim;
- nastavljanje priče potaknute danim početkom;
- prepričavanje tekstova, kazališnih predstava, filmova, TV emisija za djecu;
- izgovaranje skupova ije/je;
- izvođenje monologa i dijaloga;
- izvješće, sažeto informiranje o sebi;
- vježbe u iznalaženju i zamjeni sinonima;
- izražajno čitanje i recitiranje.
4. ELEMENTI NACIONALNE KULTURE
Glazba
- Radujte se narodi - božićna pjesma
- Bunjevka sam
- Ćiro - ples
- Teče, teče, bistra voda
- Sretna Nova godina, Arsen Dedić
Filmska umjetnost
- Vlak u snijegu;
- Čudnovate zgode šegrta Hlapića;
- Tko pjeva zlo ne misli
Predmeti od slame: izrada predmeta od slame
Povijest: hrvatska kulturno-spomenička baština, priče i legende iz hrvatske povijesti, prvi hrvatski narodni vladari
Zemljopis: posebnosti nizinskog, planinskog i primorskog krajolika domovine
Običaji o blagdanima: upoznavanje običaja i njihov scenski prikaz: Sv. Nikola, Materice, Oci, Božić, Poklade, Uskrs
Žetveni običaji: "Dužijanca"- blagoslov žita, kosidba-ris, bandaš i bandašica, zahvala
Značajne su metode koje podrazumijevaju igru - metajezične igre, zamjene mjesta, glasovne igre, ples. Vrlo je važno metodama, koje će biti primijenjene, angažirati učenika i bazirati te metode na aktivnostima učenika.
BOŠNJAČKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
BOSANSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
IV razred
Cilj nastave bosanskog jezika sa elementima nacionalne kulture za četvrti razred jeste da učenici ovladaju bosanskim standardnim jezikom u okviru predviđenog sadržaja, te da upoznaju i gaje elemente bošnjačke nacionalne kulture.
Operativni zadaci:
- upoznavanje i njegovanje kulturne baštine Bošnjaka;
- upoznavanje i korišćenje bosanskog standardnog jezika u usmenoj i pismenoj upotrebi;
- pravilna upotreba jezika u različitim komunikacijskim situacijama;
- razvijanje pravilnog usmenog i pismenog izražavanja;
- njegovanje i bogaćenje jezičkog i stilskog izraza;
- bogaćenje rječnika bošnjačkom leksikom;
- razvijanje sposobnosti za interpretaciju teksta;
- osposobljavanje učenika da sami tumače književni tekst i da razvijaju sopstvene stavove prema sadržaju teksta;
- razvijanje sposobnosti stvaralačkog mišljenja;
- razvijanje sposobnosti uočavanja i doživljavanje ritma i razvijanje pjesničkog sluha;
- osposobljavanje za dramsko izražavanje teksta po ulogama i uživljavanje u vrijednosti književnog lika;
- osposobljavanje za shvatanje i razumijevanje cjeline umjetničkog teksta.
PREDMETNE CJELINE
Bosanski jezik
Jezičko izražavanje
Književnost
Elementi nacionalne kulture
BOSANSKI JEZIK
Gramatika
vrste riječi;
zamjenice (lične, prisvojne, pokazne);
rečenice po sastavu (prosta, proširena, složena).
Pravopis
upotreba je i ije;
upotreba glasova: h, j;
distinkcija: č-ć, l-lj, đ-dž;
pisanje vlastitih imenica, naziva škola, časopisa;
upotreba interpunkcijskih znakova.
JEZIČKO IZRAŽAVANJE
usmeno izražavanje;
pričanje o događaju na rijeci;
pismeno izražavanje (pismo s mora ili planine);
leksičke vježbe;
opis lika sa slike;
monolog i dijalog (razlika);
razgovor sa drugom (intervju);
prepričavanje priče (opširno i sažeto);
izražajno čitanje teksta;
recitovanje stihova;
razgovor o slikama sa izložbe.
KNJIŽEVNOST
Sait Orahović: Jesenji pastel (pjesma)
Enes Kišević: Čuvar Parka (pjesma)
Hasan Kikić: Provalija u pozadini (priča)
Salih Alić: Golub (pjesma)
Rizo Džafić: Mlin na rijeci Uni (priča)
Irfan Horozović: Slovo A (priča)
Ibrahim Hadžić: Vjetrovi koji duvaju iznad mog rodnog mjesta (pjesma)
Bisera Suljić: San (pjesma)
Hamza Humo: Prvi snijeg (pjesma)
Ethem Mulabdić: Bajram (priča)
Šukrija Pandžo: Mećava (pjesma)
Skenerer Kulenović: Šarenka (priča)
Ahmet Hromadžić: Okamenjeni vukovi (priča)
Ismet Bekrić: Domovina nije riječ iz spomenara (pjesma)
Nasiha Kapidžić Hadžić: April (pjesma)
Rabindrat Tagora: Papirnati brodovi (pjesma u prozi)
Nafija Sarajlić: Šumareva Zorka (priča)
Murat Baltić: Kosač (pjesma)
Husein Bašić: Izlazak na sunce (priča)
Mustafa Smailovć: Sehara (priče)
Ćamil Sijarić: Koza (priča)
Maruf Fetahović: Jabuka pazarka (pjesma)
Šukrija Pandžo: Samo još kosovi zvižduću (priča)
Zaim Azemivić: Moji zemljaci (pjesma)
Advan Hozić: Čudo od djeteta (priča)
Refik Ličina: Bivolica (priča)
Azra Aličić: Glas dobre duše (priča)
Pjetljić, Skaro i proljeće (odlomak iz drame)...
Irfan Horozović: O književnosti (biblioteka)
ELEMENTI NACIONALNE KULTURE (KULTURNO NASLJEĐE)
a) Lirska narodna pjesma - sevdalinka
Lirska narodna pjesma - sevdalinka
Lirska narodna pjesma - sevdalinka sa notnim zapisom
Lirska narodna pjesma - sevdalinka sa notnim zapisom
b) Epska narodna pjesma - kraišnica (odlomak)
c) Narodno prozno stvaralaštvo:
Hićaje
Bajke
Šaljive priče
Basne
Anegdote, izreke, pitalice, zagonetke
d) istorija Bošnjaka Sandžaka (stećci, legende)
e) stanovništvo, stanovanje i nacionalna kuhinja
f) geografske specifičnosti Sandžaka (rijeke, planine, visoravni)
g) običaji o blagdanima i nacionalni simboli
h) likovna umjetnost, ukrasi, leuhe i arabeske, rukotvorine
U realizaciji programa preporučuju se sljedeće metodičke radnje:
- Sistemske vježbe i uvježbavanje kroz igru vrlo su značajan metod u realizaciji ovog programa. Na taj način učenici se angažuju i lakše usvajaju gradivo kako jezičkog, tako i književnog sadržaja.
- Takođe se preporučuje dijaloška metoda radi razvijanja sposobnosti komuniciranja kod djece.
- Korišćenje pogodnog teksta na kome se uočava i objašnjava odgovarajuća jezička pojava.
- Inudkacija jezičkih pojava od primjera ka pravilu.
- Grafičko predstavljanje jezičkih pojava i njihovih odnosa u definisanju jezičkog zadatka.
- Pravljenje rječnika karakteristične bošnjačke leksike.
- Sistematsko praćenje, provjeravanje i utvrđivanje gradiva jezika i književnosti.
BUNJEVAČKI GOVOR SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
Cilj nastave bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture jeste negovanje bunjevačkog govora kao i upoznavanje i negovanje tekovina nacionalne kulture Bunjevaca, običaja i tradicije.
Operativni zadaci
- Razvijanje ljubavi prema bunjevačkom govoru i potrebe za njegovim negovanjem i usavršavanjem;
- Bogaćenje rečnika i proširivanje znanja učenika;
- Podsticanje učenika za samostalno literarno i pozorišno stvaralaštvo;
- Upoznavanje, razvijanje, čuvanje i poštovanje sopstvenog kulturnog identiteta na delima bunjevačkih pisaca i narodnih umotvorina;
- Navikavanje na sažeto usmeno i pismeno izražavanje;
- Savladavanje osnova metodologije izrade pismenih sastava;
- Vaspitanje u duhu mira, kulturnih odnosa i saradnje među ljudima.
1. BUNJEVAČKI GOVOR (10 časova)
- Obnavljanje i utvrđivanje gramatičkih sadržaja iz prethodnih razreda;
- Upoznavanje sledećih vrsta reči: zamenice, brojevi;
- Upravni i neupravni govor;
- Ponavljanje, uvežbavanje i utvrđivanje osposobljenosti učenika za primenu pravopisnih pravila.
2. KNJIŽEVNOST (25 časova)
Lektira
- Gabrijela Diklić: Meni salaš bili fali
- Borba vile Bunjevke za svoje ime i svoj rod (narodna pesma)
- Groktenje (tekst iz Čitanke u pripremi)
- Tomislav Kopunović: Izbor pesama iz zbirke Široke grudi bačke ravnice
- Čilašin Janko (narodna pripovetka)
- Blaško Rajić: Maričin Božić
- Kralj brez svitlosti (narodna pripovetka)
- Marko Kraljević i Vlajkina divojka (narodna pesma)
- Grgur Peštalić: Priprava za banderiski pohod (odlomak iz speva Dostojna plemenite Bačke)
- Neven i Danica (tekst iz Čitanke u pripremi)
- Kata Prćić: Gudba
- Ženska bunjevačka nošnja (tekst iz Čitanke u pripremi)
- Muška bunjevačka nošnja (tekst iz Čitanke u pripremi)
- Molitva Kraljevića Marka (narodna pesma)
- Blaško Rajić: Moj prvi prusluk
- Zla žena (narodna pripovetka)
3. KULTURA IZRAŽAVANJA (20 časova)
Usmeno izražavanje
- Prepričavanje teksta, pozorišnih predstava, radio i televizijskih emisija u celini i po delovima;
- Pričanje o događajima i doživljajima prema slici/rečima;
- Opisivanje pejsaža, ljudi, biljaka i životinja.
Pismeno izražavanje
- Prepričavanje, pričanje, opis - pismeni sastav;
- Sastavljanje i pisanje sastava prema posmatranim predmetima, slici ili datim rečima;
- Pričanje o doživljaju na osnovu datog plana;
- Opisivanje osoba, predmeta i prostora;
- Prepričavanje sadržaja teksta sa izmenjenim završetkom;
- Pisanje čestitke, razglednice i pisma.
4. ELEMENTI NACIONALNE KULTURE (17 časova)
- Praznici, narodni običaji (Korizma, Uskrs, Dužijanca, Kraljice, zimski običaji, Materice, Oce, Božić), značajni događaji iz života Bunjevaca i nacionalni praznici;
- Učenje narodnih igara i upoznavanje bunjevačkih narodnih instrumenata;
- Upoznavanje bunjevačke narodne nošnje;
- Elementi tradicionalne narodne kuhinje;
- Upoznavanje elemeneta folklornog enterijera;
- Upoznavanje starih zanata (papučarskog, korparskog, tradicionalnog tkanja i veza, grnčarskog);
- Domaća radinost;
- Upoznavanje sa tradicijom izrade predmeta od slame kod Bunjevaca.
Način ostvarivanja programa u četvrtom razredu osnovne škole
Učenje bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture u prvom i drugom razredu treba da se odvija kroz igru i da detetu predstavlja zadovoljstvo a ne obavezu jer su deca na ovom uzrastu sposobna da verno reprodukuju ono što čuju.
Imaginativne i dramske sposobnosti kao i mogućnost učenja kroz igru olakšavaju im memorisanje i prirodno usvajanje znanja.
U trećem i četvrtom razredu težište rada se prenosi na učenika: on aktivno učestvuje u radu, postaje subjekat nastave, a svojim zalaganjem i radom treba da stiče, usvaja i razvija znanje i usvojeno znanje primenjuje u komunikaciji.
Nastavnik planira, vodi i organizuje nastavni proces (odabira sadržinu rada, nastavne metode, oblike rada, tipove i broj vežbi), koordinira rad učenika da bi se što uspešnije ostvarili postavljeni zadaci.
Nastava mora biti postavljena takva da se svakom učeniku omoguće što češće verbalne aktivnosti, jer se samo na taj način može produktivno ovladati govorom.
U realizaciji ovih zadataka nastavnik treba maksimalno da motiviše učenike koristeći odgovarajuće audio-vizuelna nastavna sredstva, kompakt diskove i kasete, ilustracije, film, slike, fotografije, slojevite folije, TV emisije.
Nastavnik mora podsticati učenike da se i oni angažuju na prikupljanju nastavnih sredstava vezanih za temu koja se obrađuje (razglednice, slikovnice).
Upoznavanje elemenata nacionalne kulture Bunjevaca uglavnom se ostvaruje upoznavanjem i približavanjem dela tradicionalne književnosti, običaja i tradicije. Pri obradi elemenata nacionalne kulture treba poštovati princip postupnosti kako bi se učenicima olakšalo usvajanje znanja i informacija. Teme su iste u sva četiri razreda s tim da se obim gradiva povećava iz razreda u razred.
Neophodno je da nastavnik uvek ima na umu presudnu ulogu sistematskog vežbanja (usmenog i pismenog), odnosno da nastavno gradivo nije usvojeno dok se prethodno ne uvežba. Takođe, posebnu pažnju treba posvetiti razvijanju kreativnosti učenika u sticanju znanja, razvijanju istraživačkih i stvaralačkih sposobnosti učenika, kritičkog mišljenja i umetničkog ukusa. Pri tome je od posebne važnosti da se svako angažovanje učenika ponaosob osmišljeno i dobronamerno vrednuje.
Neophodna je i korelacija ovog predmeta sa svim ostalim predmetima jer omogućava ostvarivanje veoma uspešnih rezultata rada.
Pored preporučene literature nastavnik sam bira literaturu kojom će pre svega da ispuni ciljeve i zadatke predviđene ovim programom.
PREPORUČENA LITERATURA
1. Ambrozije Šarčević: Tolmač izvornih književnih zemljopisnih jugoslavenskih riči na korist prijatelja bunjevačko-šokačke književnosti (1870)
2. Marko Peić, Grgo Bačlija: Rečnik bačkih Bunjevaca (1990)
3. Ambrozije Šarčević: Zbirka mudrih i poučnih izrekah na korist bunjevačkog puka (1869)
4. Mijo Mandić: Nebesko janješce ili molitvenik za bunjevački i šokački naraštaj (1885)
5. Neven, zabavno poučni misečnik od 1884. do 1914.
6. Danica, bunjevačko-šokački kalendar od 1884. do 1946.
7. Jovan Erdeljanović: Poreklo Bunjevaca (1930)
8. Milivoje V. Knežević: O Bunjevcima (I deo-1927, II deo-1930)
9. Mara Đorđević-Malagurski: Stara bunjevačka narodna nošnja i vez (1940)
10. Mijo Mandić: Prirodopis, prirodoslovlje i slovnica za bunjevački i šokačku dicu (1880)
11. Ivan Mihalović: Početnica za katoličke pučke učione (1889)
12. Ljubomir Lotić: Bukvar za bunjevačke i šokačke osnovne škole i za nepismene (1919)
13. Bunjevačka i šokačka čitanka za I, II, III razred osnovnih škola (1939)
14. Milivoje V. Knežević: Bunjevačka narodna čitanka (1931)
15. Lazar Malagurski: Pisme i igre u narodnim običajima bačkih Bunjevaca (1997)
16. Mr. M. Stevanović: Metodički priručnik za nastavu srpskohrvatskog jezika i književnosti u osnovnoj školi (1982)
17. Prof.dr V. Cvetanović: Samostalni stvaralački rad u nastavi srpskog jezika (1996)
18. I. Ivić, A. Pešikan, S. Antić: Aktivno učenje 2 (2001)
19. Mirjana Savanov, Nevenka Bašić Palković: Bunjevačka čitanka (u pripremi)
20. Mr. Suzana Kujundžić Ostojić, Jadranka Tikvicki: Gramatički priručnik govora Bunjevaca sa pravopisom (u pripremi)
21. www.bunjevci.org.yu
UKRAJINSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave šaha jeste da učenici ovladaju osnovnim zakonitostima i principima šahovske igre radi formiranja njihovih radnih sposobnosti, savesnosti, istrajnosti, upornosti, urednosti, radoznalosti, kreativnosti, originalnosti i spremnosti na saradnju uz uvažavanje tuđeg mišljenja i načela lepog ponašanja, da kod učenika izgradi kulturu rada, da se rad obavlja u određeno vreme u predviđenom radnom prostoru, kao i da se razvija svesna potreba da se započeti posao dovrši do kraja.
Zadaci nastave šaha su:
- razvijanje interesovanja za šahovsku igru kod učenika;
- saznanje da učenje može da se realizuje kroz igru;
- stimulisanje mašte, kreativnosti i radoznalosti tokom učenja šaha;
- sticanje osnovnih znanja o šahu i uočavanje sličnosti sa životom;
- osposobljavanje učenika za logičko shvatanje šahovske igre;
- razvijanje potrebe za samostalnim donošenjem odluka kroz igranje šaha;
- razvijanje svesti o sopstvenom napredovanju i jačanje motivacije za dalje učenje šaha.
I tema: Uvodni čas (1)
1. Uvodni čas - upoznavanje sa ciljevima i zadacima programa i načinom rada.
II tema: Središnjica (17)
1. Nematerijalna neravnoteža
- Pešačka struktura i pešačke slabosti:
- Slobodan pešak
- Usamljeni pešak
- Izolovani pešak
- Zaostali pešak
- Viseći pešaci
- Udvojeni pešaci
- "Pešačka ostrva"
- Prostorna prednost:
- Vladanje centrom
- Vladanje otvorenim linijama i dijagonalama
- Odnos lakih figura
- Prednosti i mane lovaca
- Prednosti i mane skakača
- Značaj lovačkog para
- Značaj "uporišnog polja" za dobro postavljanje skakača
- Načini borbe protiv jakih protivničkih lakih figura
- Načini popravljanja sopstvenih slabih figura
2. Obostrana igra
- Sagledavanje mogućnosti protivnika
- Istovremeno razmatranje sopstvenih i protivničkih mogućnosti
- Značaj poteza visokog stepena prinude
- Redosled kojim se razmatraju potezi visokog stepena prinude
- Višestruko korisni potezi
III tema: Završnica (8)
ZAVRŠNICE LAKIH FIGURA
1. Značaj aktivnog učešća kralja
2. Lovačke završnice
3. Skakačke završnice
4. Završnice lovca protiv skakača:
- primeri prednosti lovca u odnosu na skakača;
- primeri prednosti skakača u odnosu na lovca.
PETNAEST OPŠTIH FAJNOVIH PRAVILA ZA IGRU U ZAVRŠNICAMA (REZIME)
- Treba izbegavati stvaranje slabih (udvojenih, usamljenih i blokiranih) pešaka.
- Slobodnim pešacima treba brzo napredovati.
- Jača strana treba da menja figure, a ne pešake.
- Slabija strana treba da menja pešake, a ne figure.
- Jača strana treba da izbegava da svi pešaci ostanu na istom krilu.
- Ako jača strana ima pešaka više, u najvećem broju slučajeva partija je remi ako su svi pešaci na istom krilu.
- Najlakše se dobijaju pešačke završnice.
- Najlakše se remiziraju završnice sa raznobojnim lovcima.
- Kralj je jaka figura u završnici i treba ga aktivno koristiti.
- Najčešće je loše postavljati pešake na polja boje svog lovca.
- Lovci su jači od skakača, sem u pozicijama u kojima su pešaci blokirani.
- Dva lovca predstavljaju prednost u borbi protiv lovca i skakača.
- Slobodne pešake treba blokirati kraljem.
- Položaj topa na pretposlednjem redu često je naknada za pešaka manje.
- Topovima je mesto iza slobodnih pešaka, odakle mogu da ih podržavaju.
IV tema: Teorija otvaranja (7)
ZATVORENE IGRE
Elastični sistemi
- Osnovni principi igre u elastičnim sistemima
Nimcovičeva indijska odbrana
- Primeri dobre igre
- Najčešće greške i zamke
- Kratke partije (minijature)
- Praktična igra
Damina indijska odbrana
- Primeri dobre igre
- Najčešće greške i zamke
- Kratke partije (minijature)
- Praktična igra
Englesko otvaranje
- Primeri dobre igre
- Najčešće greške i zamke
- Kratke partije (minijature)
- Praktična igra
V tema: Odigravanje partija (3)
1. Turnir učenika (2 školska časa).
2. Simultanka predmetnog nastavnika protiv učenika.
Da bi se organizovala kvalitetna nastava, primerena potrebama i mogućnostima učenika od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, neophodno je voditi računa o tri grupe osnovnih parametara:
VII. Predmetni parametri
Sadržaji koji se proučavaju u okviru ovog predmeta deo su opšte šahovske kulture, koja afirmiše ovu drevnu igru kao društveno prihvatljiv model za sagledavanje životnih zakonitosti kroz simboliku šahovskog nadmetanja dveju suprotstavljenih strana. Trinaesti svetski prvak i možda i najveći šampion svih vremena Gari Kasparov govorio je o tome da su "kreativnost, imaginacija i intuicija nezamenljivi, baš kao i čvrst karakter; ali, pobeda dolazi samo kroz borbu." Na taj način pregnuće i voljni momenat izbijaju u prvi plan, pružajući oslonac mladoj osobi koja se nalazi u delikatnoj životnoj fazi, u kojoj se od nje očekuje da odgovori zahtevima koje pred njega/nju postavlja školski sistem.
Kako se sedmogodišnjaci nalaze u ranoj fazi kognitivnog razvoja, u kojoj tek stiču osnovne predstave o nizovima, poretku i klasifikaciji, što između ostalog čini osnov za sveobuhvatno razumevanje pojma broja, šah im prirodno pomaže u usvajanju, a zatim i konsolidaciji ovih znanja. Na ovaj način deca se pripremaju za narednu fazu (oko 9–10 godina života) koju, prema Pijažeovoj klasifikaciji, karakterišu "konkretne logičke operacije", kao npr. obuhvatnije razumevanje matematičkih operacija. Kroz savladavanje šahovske notacije daje se značajan podsticaj razvoju veština čitanja i pisanja, ali se postiže i napredak u razumevanju prostorne organizacije, pre svega kroz koncepte horizontalnosti i vertikalnosti, kao preteča koordinatnih sistema. Proučavanje šaha trebalo bi da podstakne napredak logičkog mišljenja i sposobnosti generalizacije, a posebno je dragocena pouka legendarnog svetskog šampiona Emanuela Laskera, doktora filozofskih nauka, koji je naglašavao da putem šaha treba "podučavati o nezavisnom razmišljanju i prosuđivanju".
VIII. Nastavni parametri
Teorijska nastava iz šaha pruža minimalan skup fundamentalnih znanja koja su neophodna da bi se ovladalo svim pravilima i opštom kulturom šahovske igre. Na ovom aspektu nastave treba insistirati u onolikoj meri koliko je potrebno da se učenicima pruže najosnovnije informacije na osnovu kojih bi, pre svega kroz mnogobrojne praktične primere i životne analogije, mogli da samostalno otkrivaju ogromno bogatstvo sveta šaha. Stoga, kad god je to moguće, predmetni nastavnik u ulozi moderatora treba da izdvoji dovoljno vremena za praktičnu nastavu u vidu rešavanja primera na demonstracionoj tabli i kroz testove, ali i kroz proigravanje u parovima.
Šah se može shvatiti kao permanentno didaktičko sredstvo za lakše savlađivanje dragocenih životnih lekcija, pri čemu se simbolizam šahovske igre kao paradigme samog života stavlja u uži i širi kontekst. Kao primer možemo da navedemo situaciju u kojoj se učenik nalazi na pešačkom prelazu, a na semaforu za pešake je crveno svetlo. Za malog šahistu sve je jasno: na potezu je protivnik (u ovom slučaju, to su automobili), tako da treba biti strpljiv i sačekati svoj potez. Kada se pojavi zeleno svetlo za pešake, to je kao da je protivnik završio svoj potez i pritisnuo sat, tako da je sada red na njega da u predviđenom vremenu pređe ulicu, to jest "odigra svoj potez".
Tokom prve godine učenja, kroz upoznavanje kvadratne crno-bele table kao poprišta ove igre savršenog sklada, učenici usvajaju prostorne relacije kroz koncepte polja, linija, redova i dijagonala. Druženje sa šahovskim figurama i njihovim kretanjem približava ih znanjima iz geometrije, dok kroz odnos relativnih vrednosti figura (pešak = 1, skakač i lovac = 3, top = 5, dama = 9 ili 10) stiču i osnove iz aritmetike, ali i pouke o vođenju brige o vrednostima koje su im poverene na čuvanje. Postavljanje figura na početna polja primer je za organizaciju i urednost, čime se neuporedivo lakše usvajaju i neki "nepopularni" svakodnevni zahtevi, kao što je odlaganje stvari (npr. školskog pribora, odevnih predmeta, igračaka, itd.) na odgovarajuća mesta. Upoznavanje sa šahovskom notacijom, gde se kao prelazni model koristi popularna igra "podmornica", i koncept zapisivanja poteza podsticajno deluje na usavršavanje veština čitanja i pisanja, sa kojima se sreću u okviru ostalih predmeta.
IX. Parametri okruženja i ostali parametri
U zavisnosti od neposrednog okruženja u kojem se nalazi škola, poželjno je koristiti prednosti lokalnih resursa i negovati kontakte sa obližnjim šahovskim klubovima. Ukoliko postoje mogućnosti, prirodno je najmotivisanije uključiti u rad šahovske sekcije, organizovati gostovanja nekog od takmičarski aktivnih šahista iz neposrednog okruženja, uz mogućnost odigravanja simultanke protiv zainteresovanih učenika. Preporuka je da se na kraju školske godine, kao mogućnost da se sistematizuje i rekapitulira usvojeno znanje u ovom izbornom predmetu, organizuje takmičenje među učenicima istog razreda, gde bi oni u uslovima odigravanja šahovskih partija, uz poštovanje turnirskih pravila, pokazali koja su znanja stekli tokom nastavnog ciklusa.
Specijalizovana učionica za izborni nastavni predmet šah
Veličina učionice: 100 m2
Red. | Vrste i naziv nastavnog sredstva | Jedinica | Količina |
1. | Školska tabla |
| 1 |
2. | Demonstraciona šahovska tabla |
| 1 |
3. | Radni sto za nastavnika |
| 1 |
4. | Stolica za nastavnika sa naslonom |
| 1 |
5. | Stolovi za učenike |
| 16 |
6. | Stolice za učenike |
| 16 |
PRIBOR I MATERIJAL ZA RAD | |||
1. | Šahovska garnitura (tabla* + figure) | komplet | 16 |
2. | Šahovski sat |
| 8 |
3. | Listići za zapisivanje partije |
| 500 |
VIZUELNA SREDSTVA | |||
1. | Zidne slike svetskih šahista |
| 5 |
PREPORUČENA LITERATURA ZA NASTAVNIKA I UČENIKA | |||
1. | Šahovska škola u 30 lekcija (knjiga i kompakt-disk), Aleksandar Matanović, Šahovski informator, Beograd, 2002. |
| 1 |
2. | Šah - Igra miliona (niži i viši kurs), Dragoslav Andrić, 6. izdanje, Sportska knjiga, Beograd, 1991. |
| 1 |
3. | Škola šaha I-IV, Borislav Ivkov, Centar za unapređivanje šaha, Beograd, 1975-1978. |
| 1 |
4. | Metod početka šahovske partije, Zoran J. Petrović, Šahovski informator, Beograd, 2006. |
| 1 |
5. | Šahovski udžbenik, Budimir B. Lakićević, ITP Zmaj, Novi Sad, 2003. |
| 1 |
__________
*Minimalna propisana dimenzija polja šahovske table je 45 × 45 mm (odgovarajuća dimenzija cele table je 400 × 400 mm). Odnos između figura i dimenzija šahovske table je takav da je moguće smestiti četiri pešaka na površinu jednog šahovskog polja.
Grupa učenika za realizaciju sadržaja programa nastavnog predmeta šah broji od 10 do 16 učenika.
Obrazovno-vaspitni rad za sadržaje nastavnog programa šah može da izvodi nastavnik ili stručni saradnik:
- profesor razredne nastave;
- nastavnik razredne nastave;
- profesor predmetne nastave u osnovnoj školi;
- nastavnik predmetne nastave u osnovnoj školi,
koji je stekao najmanje I (prvu) kategoriju ili titulu ženskog majstorskog kandidata.**
________________
**Provera stručne šahovske kvalifikacije vrši se uvidom u takmičarsku knjižicu predmetnog nastavnika, na osnovu koje se ustanovljava da li je zahtevani nivo registrovan i overen od strane nadležnog Šahovskog saveza.
3. PREPORUČENE VRSTE AKTIVNOSTI U OBRAZOVNO-VASPITNOM RADU
Preporučene vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu date su uz obavezne i preporučene sadržaje svakog obaveznog i izbornog nastavnog predmeta, u odeljku Način ostvarivanja programa.
4. NAČIN PRILAGOĐAVANJA PROGRAMA
4.1. Način prilagođavanja programa za muzičko i baletsko obrazovanje i vaspitanje
Muzičke i baletske škole donose svoje školske programe u skladu sa Nastavnim planom i programom, a specifičnosti se iskazuju posebnim nastavnim planovima i programima za ovu delatnost.
4.2. Način prilagođavanja programa za obrazovanje odraslih
Prilagođavanje programa za obrazovanje odraslih vrši se u pogledu organizacije, trajanja, ciljeva, zadataka i ocenjivanja, saglasno potrebama i mogućnostima odraslih u skladu sa zakonom.
4.3. Način prilagođavanja programa za obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju
Školski programi donose se na osnovu Nastavnog plana i programa za četvrti razred osnovne škole, a specifičnosti se iskazuju posebnim programima u zavisnosti od vrste i stepena ometenosti.
4.4. Način prilagođavanja programa za obrazovanje i vaspitanje učenika sa posebnim sposobnostima
Prilagođavanje programa za učenike sa posebnim sposobnostima vrši se:
- individualizacijom nastavnih aktivnosti i prilagođavanjem nastavnih metoda i tehnika;
- izborom odgovarajućih nastavnih sredstava;
- formiranjem manjih grupa u okviru odeljenja za intenzivniji nastavni rad sa ovim učenicima, a u skladu sa potrebama;
- procenjivanjem napredovanja i uspeha standardima naprednih postignuća;
- ponudom odgovarajućih izbornih predmeta;
- ponudom fakultativnih nastavnih predmeta i slobodnih aktivnosti u fakultativnom delu školskog programa;
- uključivanjem stručnih saradnika u pripremu individualizovanih nastavnih aktivnosti za ove učenika, kao i za procenjivanje i praćenje njihove efikasnosti i uspešnosti.
4.5. Način prilagođavanja programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine
Prilagođavanje programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine vrši se tako što:
- maternji jezik nacionalne manjine ima status obaveznog nastavnog predmeta;
- nastava srpskog jezika, kao nematernjeg jezika, izvodi se kao nastava obaveznog predmeta;
- fond časova za nastavu obaveznih predmeta srpski jezik ili srpski jezik kao nematernji jezik i maternjeg jezika određuje se nastavnim planom;
- nastava maternjeg jezika prilagođava se potrebama, interesima i mogućnostima škole, učenika, roditelja i lokalne sredine, u skladu sa zakonom i nastavnim planom i programom;
- za pripadnike nacionalnih manjina program nastave prilagođava se u pogledu sadržaja koji se odnose na istoriju, umetnost i kulturu nacionalne manjine.
5. OPŠTI I POSEBNI STANDARDI ZNANJA
Standardi obrazovanja određuju nivo razvijenosti očekivanih znanja, sposobnosti i veština na opštem i posebnom nivou.
Očekivana znanja, sposobnosti, veštine identifikuju se u rezultatima pedagoškog procesa, čija su polazišta određena ciljevima i zadacima obrazovanja i vaspitanja.
Posebni standardi određuju nivo razvijenosti znanja, sposobnosti i veština koje učenik ostvaruje na kraju svakog razreda, nivoa obrazovanja i vaspitanja u okviru svakog nastavnog predmeta. Posebni standardi su dati u programima za pojedine nastavne predmete.
Standardi znanja su referentna osnova za prikupljanje pouzdanih i valjanih podataka o stepenu ostvarenosti očekivanih postignuća i, posredno, ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja.
Na osnovu rezultata nacionalnih ispitivanja i očekivanog, odnosno poželjnog nivoa postignuća - nacionalnih standarda, formuliše se republički plan razvoja kvaliteta obrazovanja. Ovim planom određuju se realistička očekivanja u okviru definisanih postignuća za pojedine nastavne oblasti i nastavne predmete za određeni vremenski period - za celu zemlju, na nacionalnom nivou.
Standardi ostvarenosti zadataka, odnosno postignuća propisanih na školskom nivou, određuje se takođe na osnovu:
- rezultata školskih ispitivanja i
- očekivanog i poželjnog nivoa postignuća - školskog standarda.
Na osnovu rezultata ispitivanja i očekivanog i poželjnog nivoa postignuća formuliše se školski plan razvoja kvaliteta obrazovanja, kojim se određuje stepen ostvarenosti postignuća koji se očekuje u određenom vremenskom periodu.
Standardi ostvarenosti zadataka, odnosno postignuća, određuju se tako da budu u određenoj meri iznad nivoa koji se u datom trenutku može utvrditi na osnovu ispitivanja učenika, kako bi se na taj način uticalo na razvoj kvaliteta obrazovanja. Na osnovu ispitivanja postignutog, standardi se menjaju i pomeraju na više.
6. DRUGA PITANJA OD ZNAČAJA ZA OSTVARIVANJE NASTAVNIH PROGRAMA
Školski program sadrži obavezni, izborni i fakultativni deo.
Obavezni deo školskog programa sadrži nastavne predmete i sadržaje koji su obavezni za sve učenike određenog nivoa i vrste obrazovanja.
Izborni deo školskog programa obuhvata izborne nastavne predmete i sadržaje programa po nivoima i vrstama obrazovanja od kojih učenik obavezno bira jedan ili više nastavnih predmeta prema svojim sklonostima. Jedan od obaveznih izbornih predmeta jeste verska nastava ili građansko vaspitanje.
Učenik se obavezno opredeljuje za versku nastavu ili građansko vaspitanje, i izabrani nastavni predmet zadržava do kraja započetog ciklusa osnovnog obrazovanja.
Škola je dužna da u četvrtom razredu učenicima ponudi, pored obaveznih izbornih nastavnih predmeta, verske nastave i građanskog vaspitanja, još tri izborna predmeta, od kojih učenik bira jedan.
Fakultativni deo školskog programa zadovoljava interese učenika u skladu sa mogućnostima škole kao i sadržaje i oblike slobodnih aktivnosti (hor, orkestar, ekskurzije, sekcije, kulturne i druge aktivnosti...).
Učenik razredne nastave ima do 20 časova nedeljno, odnosno 23 časa ako obrazovanje stiče na jeziku nacionalne manjine.
Navedeni broj časova može se uvećati do 5 časova ostalim aktivnostima (časovi izbornih i fakultativnih nastavnih predmeta, slobodne aktivnosti).
Preporuke za ostvarivanje programa zdravstvenog vaspitanja
Zdravstveno vaspitanje je proces koji se planski i kontinuirano odvija. Nastavnik razredne nastave realizuje predložene teme iz oblasti zdravstvenog vaspitanja shodno uzrasnom i obrazovnom nivou učenika i integrisanim tematskim planiranjem kroz obavezne i izborne predmete. Naučna istraživanja su pokazala da se 52 odsto svih mogućih uticaja na zdravlje odnose na svakodnevno ponašanje pojedinca. Veliki broj patoloških stanja mogao bi se izbeći pravilnim odnosom prema zdravlju i životu. Zdrav način života se uči u porodici, školi i široj društvenoj zajednici, te škola treba kod učenika da pokrene: pozitivne emocije, formiranje pravilnih stavova, sprovodi pozitivnu akciju za zdravlje, ugradi znanja u obliku navika u karakter učenika i trasira put ka veštinama zdravog življenja.
Za zdrav razvoj ličnosti učenicima je neophodno pomoći da sigurnost traže u sopstvenoj moći poimanja sveta, intelektualno, emocionalno i estetski. Zdravo ponašanje je neposredno povezano sa zdravljem i predstavlja svaku aktivnost preduzetu radi unapređivanja, očuvanja i održavanja zdravlja. Suprotno tome "rizično ponašanje" definisano je kao specifičan oblik ponašanja koji povećava osetljivost za specifične poremećaje zdravlja. Same informacije nisu dovoljne da učenici prihvate zdravo ponašanje. To je samo početna faza, odnosno azbuka vaspitnog procesa koja se mora dopuniti savremenim zdravstveno-vaspitnim strategijama, sa dobro planiranim i kontrolisanim intervencijama koje utiču na postepeno dobrovoljno prihvatanje ponašanja koje vodi zdravlju.
Opšti cilj zdravstvenog vaspitanja je da učenici ovladaju osnovnim znanjima, veštinama, stavovima i vrednostima iz oblasti zdravstvenog vaspitanja, kroz učenje zasnovano na iskustvu.
Učenje sadržaja zdravstvenog vaspitanja ima za cilj upoznavanje sebe i svog okruženja radi prevođenja onoga što znamo o zdravlju u željeni način ponašanja, uz prepoznavanje pravih životnih vrednosti i podsticanje optimalnog razvoja ličnosti.
Ostali ciljevi i zadaci zdravstvenog vaspitanja su:
- sticanje osnovnih medicinskih znanja i njihovo povezivanje radi razvijanja psihički i fizički zdrave ličnosti, odgovorne prema sopstvenom zdravlju,
- stvaranje pozitivnog odnosa i motivacije za zdrav način življenja,
- vaspitavanje učenika za rad i život u zdravoj sredini,
- sticanje znanja, umenja, stavova i vrednosti radi očuvanja i unapređenja zdravlja,
- promovisanje pozitivnih socijalnih interakcija radi očuvanja zdravlja,
- podsticanje saznanja o sebi, svom telu i sopstvenim sposobnostima,
- motivisanje i osposobljavanje učenika da budu aktivni učesnici u očuvanju svog zdravlja,
- razvijanje navika kod učenika za očuvanje i negovanje svoje okoline,
- razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i drugima,
- uključivanje porodice na planu promovisanja zdravlja i usvajanja zdravog načina života,
- razvijanje međusobnog poštovanja, poverenja, iskrenosti, uvažavanja ličnosti, jednakosti i otvorene komunikacije,
- usvajanje i prihvatanje pozitivnih i suzbijanje negativnih oblika ponašanja značajnih za očuvanje zdravlja,
- upoznavanje najosnovnijih elemenata zdravog načina života,
- upoznavanje protektivnih faktora za zdravlje, kao što su: fizička aktivnost i boravak u prirodi,
- sticanje novih saznanja o rađanju, reprodukciji i polnim razlikama.
Četvrti razred
I Tema - Ishrana - vrste hranljivih materija
Podela, osobine, uloga masti, belančevina, vitamina, ugljenih hidrata, minerala, vode. Bolesti koje se prenose putem hrane. Opasnosti od nekontrolisane primene dijeta.
II Tema - Značaj rekreacije i sporta
Zašto se bavimo sportom? Vrste i značaj rekreacije i pojedinih sportova. Pravilna rekreacija - nadzor, ishrana, hidratacija.
III Tema - Pubertet
Osvrt na usvojeno gradivo u trećem razredu. Dopuniti znanja novim sadržajima. Anatomske i fiziološke promene u pubertetu. Akne u pubertetu. Odnosi među polovima, sa osvrtom na značaj produžetka vrste i zdravog potomstva. Bolesti endokrinog sistema.
IV Tema - Bolesti dečjeg doba
Izvor infekcije, putevi širenja i ulazno mesto infekcije. Zoonoze - higijena i nega u domu sa kućnim ljubimcima. Odnos dece u seoskim sredinama prema domaćim životinjama - ugroženost od bolesti koje se prenose sa životinja na ljude.
Bolesti respiratornog trakta - prehlada, grip, bronhitis.
Bolesti digestivnog trakta - oralna higijena, bolesti zuba, alimentarne infekcije, paraziti, značaj redovnog uzimanja hrane.
Bolesti lokomotornog sistema - deformiteti kičmenog stuba, spuštena stopala.
Dečje zarazne bolesti. Zamke i opasnosti od tetovaže i pirsinga.
V Tema - Prva pomoć
Prva pomoć kod krvarenja, sunčanice, kolapsa.
Prva pomoć kod trovanja, alkoholizma, povraćanja.
Stres - posledice stresa i prevencija u cilju podizanja psihičke kondicije i sprečavanja nastanka bolesti.
VI Tema - Bolesti zavisnosti
Pušenje, alkoholizam, narkomanija - znanja usvojena u trećem razredu osnovnog obrazovanja dopuniti i proširiti u skladu sa mogućnostima učenika četvrtog razreda. U realizaciji programskih sadržaja svih predmeta naći mogućnosti da učenici shvate štetno dejstvo alkohola, nikotina i psihoaktivnih supstanci.
Preporučene aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu
Sastavni deo nastavnog programa je uputstvo za način realizacije programskih sadržaja. Sadržaji zdravstvenog vaspitanja u četvrtom razredu predstavljaju programski kontinuitet iz prethodna tri razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Koncepcija predmeta podrazumeva nadgradnju znanja, umenja i veština, kako bi se učenici osposobili za praktičnu primenu znanja. Principom postupnosti u skladu sa uzrasnim karakteristikama učenika, po sistemu koncentričnih krugova, sadržaji su u svakom sledećem razredu sve složeniji i obimniji.
Na času odeljenjskog starešine neophodno je obraditi nastavne sadržaje koji nisu našli svoje mesto u programskim sadržajima obaveznih, izbornih predmeta i ostalih organizacionih formi rada na nivou škole. Učitelj ima određenu slobodu u kreiranju nastavnog procesa. Za određene teme neophodno je angažovati zdravstvene radnike koji se bave tom problematikom (bolesti zavisnosti, HIV infekcije, zlostavljanje i zanemarivanje dece, ishrana, oralna higijena), roditelje, društveno-humanitarne, sportske, rekreativne, kulturne i druge organizacije i udruženja.
Rad na realizaciji programa odvija se u okviru:
- redovne nastave, tj. integracije zdravstveno-vaspitnih sadržaja u programe drugih predmeta,
- vannastavnih aktivnosti - sportskih sekcija klubova zdravlja, akcija za unapređenje školskog prostora, kao i prostora oko škole, akcija posvećenih zdravoj ishrani i svim ostalim aktivnostima planiranih kalendarom zdravlja,
- vanškolskih aktivnosti na uređivanju zelenih površina, saradnje sa zajednicom, na organizovanju kulturnih aktivnosti i drugih sadržaja za kreativno i rekreativno korišćenje slobodnog vremena.
Sadržaj programa koncipiran je u šest tematskih celina, sa tendencijom da se pri realizaciji programskih sadržaja uspostavi korelacija sa svim nastavnim predmetima. Praktična nastava uključuje aktivan odnos učenika prema materijalnom svetu i na taj način potvrđuje primenljivost stečenih teoretskih znanja.
Predloženi programski sadržaji predstavljaju polaznu osnovu za kontinuiran rad i realizaciju zadatih ciljeva. Unutrašnju strukturu planiranih sadržaja treba fleksibilno prilagoditi postavljenim ciljevima obrazovanja i uslovima rada u školi. Efikasnim i podsticajnim metodama rada s učenicima doći do načina koji omogućava usvajanje generativnih, transfernih i funkcionalnih osnovnih znanja i veština, koja predstavljaju osnovu za usvajanje pojmova i znanja u narednim fazama školovanja.
Primenom principa postupnosti - od lakšeg ka težem, u četvrtom razredu se proširuju znanja kako po obimu, tako i po složenosti sadržaja. Podsticanjem misaone aktivnosti i primenom metoda analize i sinteze postiže se logičan način razmišljanja i viši saznajni nivo. U realizaciji programa pratiti razvojni put učenika vodeći računa o individualnim karakteristikama svakog ponaosob, kao i o socijalnom miljeu u kom učenik živi.
Podrška učitelja kao i celog odeljenja tokom rada bitan je preduslov uspešne realizacije programa. Primeniti niz metodičkih radnji tokom svakog časa obrade sadržaja. Pored teorijskih informacija i njihove praktične primene radi sagledavanja celovitosti materije, potrebno je dijaloškom metodom što više podsticajno aktivirati učenike u radu koristeći pri tom životno iskustvo, odnosno situacije u kojima su se nekada našli.
Za uspešnu realizaciju pojedinih nastavnih jedinica potrebno je angažovati roditelje, jer su oni neophodan partner nastavnicima i istovremeno izvor ideja aktivnosti i dobre volje, vođeni iskrenom željom za stvaranjem što humanijih i zdravijih uslova za školovanje svoje dece. Oblici saradnje s roditeljima mogu biti različiti: preko dece, individualno, roditeljski sastanci, tribine, neposredno učešće roditelja u realizaciji nastavnih tema.
Dinamika realizacije programskih sadržaja zavisi od prethodnih znanja učenika, njihovih razvojnih mogućnosti, zainteresovanosti za materiju, kao i od kreativnosti učitelja pri realizaciji sadržaja.
Deci je neophodno približiti činjenicu da je zdravlje pojedinca ne samo lično, već i opšte dobro. Ono se u velikoj meri uči te svako može značajno uticati na kvalitet svoga zdravlja ako prihvati zdrav stil života. Deca moraju dobiti blagovremenu i kvalitetnu informaciju koju će umeti da usvoje i ugrade u svakodnevno ponašanje. Postoje brojne mogućnosti kako se svaka tema može približiti učenicima. To sigurno ne treba da bude jednostavno iznošenje činjenica, već raznovrsne aktivnosti koje svestrano uključuju učenike kroz radionice, edukativne igre, imitacije... Neophodno je ostvariti interaktivno i dinamično učenje u odeljenju kako bi učenici s lakoćom prihvatili i usvojili znanja, a da pri tome nemaju utisak napornog rada. Stvoriti dinamičku i promenljivu sredinu za učenje sa osmišljeno organizovanim materijalom koji odgovara razvojnom nivou i individualnim interesovanjima učenika.
Nastavne aktivnosti potrebno je usmeriti na životnu praksu i time znanja i umenja staviti u funkciju primenljivosti. U radu s učenicima neophodno je podsticati radoznalost, samostalnost i stvaralačke ideje, sa uvažavanjem razvojnih i individualnih karakteristika.
Za uspešnu realizaciju programa izuzetno je značajna podrška u vidu obuke nastavnika sa priručnikom kao pratećom literaturom i osnovnim osloncem u realizaciji programa zdravstvenog vaspitanja. Učenici kao izvor informacija koriste postojeće udžbenike i raspoloživu literaturu iz ostalih nastavnih predmeta na nivou uzrasta, kao i ostale izvore informacija (štampane, audiovizuelne, elektronske...).
Preporuke za ostvarivanje programa slobodnih aktivnosti (hor i orkestar)
Hor
Učešćem u horu mlada ličnost se socijalizira i sagledava vrednosti zajedničkog učestvovanja u postizanju određenog umetničkog izraza. Hor je najmasovniji vid kolektivnog muziciranja u osnovnoj školi i od njegovog rada zavisi i ugled škole. Jedino se kod hora traži jedinstven (pevani) odgovor od svih učenika.
Horsko pevanje može biti:
- odeljenjsko horsko pevanje,
- razredno horsko pevanje,
- horsko pevanje mlađih razreda.
Pevanje u odeljenjskom horu ima obrazovni i vaspitni cilj. Obrazovni cilj obuhvata razvijanje sluha i ritma, širenje glasovnih mogućnosti, učvršćivanje intonacije. Vaspitni cilj obuhvata razvijanje osećanja pripadnosti kolektivu, razvijanje estetskih osećanja, upoznavanje novih reči, odnosa u prirodi i među ljudima i sl.
Razredni hor obuhvata sva odeljenja istog uzrasta u školi.
Hor učenika mlađih razreda obuhvata uzrast učenika od I do IV razreda, sa nedeljnim fondom od 3 časa.
Časovi hora ulaze u fond časova neposrednog rada sa učenicima.
Na repertoaru hora mlađih učenika treba da se nađu jednoglasne i dvoglasne kompozicije u izvođenju a capella ili uz instrumentalnu pratnju. Repertoar hora obuhvata dela domaćih i stranih kompozitora.
U toku školske godine potrebno je sa horom uraditi osam do deset kompozicija i nastupati na smotrama, takmičenjima i drugim muzičkim manifestacijama.
Orkestar
Orkestar koji najbolje odgovara mogućnostima i interesovanju učenika osnovne škole jeste Orfov instrumentarij. Kako se na ovim instrumentima lako savladava tehnika sviranja i svira od prvog razreda, velika je mogućnost da se odaberu najbolje uvežbani učenici za ovaj sastav.
Na početku rada sviranje na Orfovim instrumentima svodi se na praćenje ritma pevane pesme, brojalice ili muzičke igre. Sviranje na melodijskim instrumentima uvodi se kasnije kada se učenici priviknu na zajedničko sviranje.
U školi se može formirati orkestar sastavljen i od neke druge kombinacije instrumenata (npr. harmonike, mandoline, tambure, blok flaute).
Časovi orkestra (3 časa sedmično) ulaze u fond časova neposrednog rada sa učenicima.
U toku školske godine potrebno je sa orkestrom uraditi najmanje pet kompozicija i nastupati na smotrama, takmičenjima i drugim muzičkim manifestacijama.
Stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasnik RS”, br. 58/2004 i 68/2004 - ispr.), odnosno 5. juna 2004. godine, utvrđena je nadležnost Nacionalnog prosvetnog saveta i za donošenje nastavnih planova i programa osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Članovi i predsednik imenovani su od strane Narodne skupštine Republike Srbije Odlukom o izboru članova i predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta ("Sl. glasnik RS", br. 44/2005 i 28/2006 - dr. odluka), od 27. maja 2005. godine.
Nacionalni prosvetni savet izvršio je izmenu ovog pravilnika istovremeno sa izmenama Pravilnika o nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 10/2004) i Pravilnika o nastavnom planu za prvi, drugi, treći i četvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavnom programu za treći razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 1/2005) donošenjem:
Pravinika o izmenama i dopunama Pravilnika o nastavnom planu i programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasnik RS”, br. 15/2006) i
Pravinika o izmenama i dopunama Pravilnika o nastavnom planu i programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasnik RS”, br. 2/2008).