MEĐUNARODNI STANDARD FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA - MSFI 2

Plaćanja akcijama

("Sl. glasnik RS", br. 16/2008 i 31/2008 - ispr.)

Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 2

Plaćanja akcijama

Sadržaj	paragrafi
CILJ	1
DELOKRUG	2-6
PRIZNAVANJE	7-9
TRANSAKCIJE PLAĆANJA AKCIJAMA NA OSNOVU KAPITALA	10-29
Opšti pregled	10-13
Transakcije u kojima se primaju usluge	14-15
Transakcije odmeravane pozivanjem na fer vrednost dodeljenih instrumenata kapitala	16-25
Određivanje fer vrednosti dodeljenih instrumenata kapitala	16-18
Postupak kod uslova sticanja	19-21
Postupak kod ponovnog dodeljivanja	22
Nakon datuma sticanja	23
Ako se fer vrednost instrumenata kapitala ne može biti pouzdano proceniti	24-25
Modifikacije uslova pod kojima su instrumenti kapitala dodeljeni, uključujući poništenja i izmirenja	26-29
TRANSAKCIJE PLAĆANJA GOTOVINOM NA OSNOVU AKCIJA	30-33
TRANSAKCIJE PLAĆANJA AKCIJAMA SA MOGUĆNOŠĆU GOTOVINSKOG PLAĆANJA	34-43
Transakcije plaćanja akcijama u kojima uslovi sporazuma drugoj ugovornoj strani daju mogućnost izbora načina izmirenja	35-40
Transakcije plaćanja akcijama u kojima uslovi sporazuma daju entitetu mogućnost izbora načina izmirenja	41-43
OBELODANJIVANJA	44-52
PRELAZNE ODREDBE	53-59
DATUM STUPANJA NA SNAGU	60

Cilj

1. Cilj ovog MSFI je da precizira finansijsko izveštavanje entiteta kada se on obavezuje na transakcije plaćanja akcijama. Konkretno, njime se od entiteta zahteva da prikaže u svom bilansu uspeha i finansijskoj poziciji efekte transakcija plaćanja akcijama, uključujući i rashode vezane za transakcije u kojima su zaposlenima dodeljene opcije akcija.

Delokrug

2. Entitet primenjuje ovaj MSFI pri obračunavanju svih transakcija plaćanja akcijama uključujući i:

(a) transakcije plaćanja akcijama na osnovu kapitala, u kojima entitet dobija robu ili usluge kao naknadu za kapital entiteta (uključujući akcije i opcije akcija),

(b) transakcije plaćanja gotovinom na osnovu akcija u kojima entitet stiče robu ili usluge pravljenjem obaveza dobavljaču robe ili pružaocu usluga za iznose zasnovane na ceni (ili vrednosti) akcija entiteta ili drugih instrumenata kapitala entiteta, i

(c) transakcije u kojima entitet dobija ili stiče robu ili usluge, a uslovi sporazuma obezbeđuju bilo entitetu, bilo dobavljaču robe ili pružaocu usluga mogućnost izbora entiteta između izmirenja transakcija u gotovini (ili drugim sredstvima) ili emitovanjem instrumenata kapitala, osim u slučajevima opisanim u paragrafima 5 i 6.

3. Za svrhe ovog MSFI, prenosi instrumenata kapitala entiteta od strane njegovih akcionara na strane koje entitet snabdevaju robom ili uslugama (uključujući i zaposlene) su transakcije plaćanja akcijama, ako transfer nije očigledno izvršen u neku drugu svrhu, a ne u svrhu plaćanja robe ili usluga pruženih entitetu. Ovo se takođe odnosi na prenose instrumenata kapitala matičnog entiteta, ili instrumenata kapitala drugog entiteta u istoj grupi, stranama koje su entitet snabdele robom ili uslugama.

4. Za svrhe ovog MSFI, transakcija sa zaposlenim (ili drugom stranom) u njegovom svojstvu nosioca instrumenata kapitala entiteta ne predstavlja transakciju plaćanja akcijama. Na primer, ako entitet svim imaocima određene klase njegovih instrumenata kapitala dodeli pravo sticanja dodatnih instrumenata kapitala entiteta po ceni koja je niža od fer vrednosti ovih instrumenata kapitala, i zaposleni dobije takvo jedno pravo zato što je imalac instrumenata kapitala te određene klase, dodeljivanje ili izvršenje takvog prava nije predmet zahteva ovog MSFI.

5. Kao što je opisano u paragrafu 2, ovaj MSFI se primenjuje kod transakcija plaćanja akcijama u kojima entitet stiče ili prima robu ili usluge. Roba podrazumeva zalihe, potrošnu robu, nekretnine, postrojenja i opremu, nematerijalnu imovinu i druga nefinansijska sredstva. Međutim, entitet ne treba da primenjuje ovaj MSFI kod transakcija u kojima on stiče robu kao deo neto sredstava stečenih u poslovnoj kombinaciji za koju se primenjuje MSFI 3 Poslovne kombinacije. Zbog toga, instrumenti kapitala emitovani u poslovnoj kombinaciji u zamenu za kontrolu nad stečenim instrumentima ne ulaze u delokrug ovog MSFI. Međutim, instrumenti kapitala dodeljeni zaposlenima odnosno dobavljačima u svojstvu zaposlenih (na primer, za nadoknadu kontinuirane usluge) ulaze u delokrug ovog MSFI. Slično tome poništenje, zamena ili druga modifikacija sporazuma plaćanja akcijama zbog poslovne kombinacije ili drugog restruktuiranja kapitala se obračunavaju u skladu sa ovim MSFI.

6. Ovaj MSFI se ne primenjuje na transakcije plaćanja akcijama u kojima entitet dobija ili stiče robu ili usluge po ugovoru u delokrugu paragrafa 8-10 MRS 32 Finansijski instrumenti: Prezentacija (revidiran 2003. MRS 32 je izmenjen 2005. godine.>*) ili paragrafa 5-7 MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje (revidiran 2003. godine).

Priznavanje

7. Entitet priznaje robu ili usluge dobijene ili stečene u transakciji plaćanja akcijama kada dobija robu ili dok prima usluge. Entitet priznaje odgovarajuće povećanje kapitala ukoliko su roba ili usluge dobijeni u transakciji plaćanja akcijama na osnovu kapitala, ili obaveze ukoliko su roba ili usluge stečeni u transakciji plaćanja akcijama na osnovu gotovine.

8. Kada roba ili usluge dobijene ili stečene u transakciji plaćanja akcijama ne ispunjavaju uslove da se priznaju kao sredstva, priznaju se kao rashodi.

9. Obično, rashod nastaje usled potrošnje robe ili usluga. Na primer, usluge se skoro uvek koriste odmah, i u tom slučaju se rashod priznaje za vreme kada druga strana pruža uslugu. Roba se može trošiti tokom nekog vremenskog perioda ili, u slučaju zaliha prodati na neki kasniji datum, i u tom slučaju rashod se priznaje kada se roba potroši ili proda. Međutim, ponekad je neophodno priznati rashod pre nego što su roba ili usluge potrošeni ili prodati, zato što ispunjavaju uslove da se priznaju kao sredstva. Na primer, entitet bi mogao da stiče robe u okviru istraživačke faze projekta na razvoju nekog novog proizvoda. Iako ova roba nije poštrošena, ona ne bi mogla ispuniti uslove za priznavanje kao sredstvo u skladu sa važećim MSFI.

Transakcije plaćanja akcijama na osnovu kapitala

Opšti pregled

10. U transakcijama plaćanja akcijama na osnovu kapitala entitet treba da izvrši odmeravanje dobijene robe ili usluga, kao i odgovarajućeg povećanja kapitala, direktno, po fer vrednosti dobijene robe ili usluga, osim u slučaju kada se fer vrednost ne može pouzdano proceniti. Ukoliko entitet ne može da izvrši pouzdanu procenu fer vrednosti dobijenih robe ili usluga, ono treba da izvrši odmeravanje njihove vrednosti, kao i odgovarajućeg povećanja u kapitalu, indirektno, pozivanjem na fer vrednost dodeljenih instrumenata kapitala. U ovom MSFI koristi se izraz "pozivanjem na" fer vrednost umesto "po" fer vrednosti, zbog toga što se transakcija konačno odmerava množenjem fer vrednosti datih instrumenata kapitala merene na datum koji je specificiran u paragrafu 11 ili 13 (u zavisnosti koji je primenljiv), sa brojem odobrenih instrumenata kapitala, kao što je objašnjeno u paragrafu 19.

11. Da bi primenio zahteve paragrafa 10 na transakcije sa zaposlenima i drugima koji pružaju slične Usluge (u daljem tekstu ovog MSFI-a, termin zaposleni podrazumeva i ostale koji pružaju slične usluge), entitet odmerava fer vrednost dobijenih usluga pozivanjem na fer vrednost dodeljenih instrumenata kapitala, zato što najčešće nije moguće pouzdano proceniti fer vrednost dobijenih usluga, kao što je to opisano u paragrafu 12. Fer vrednost ovih instrumenata kapitala se odmerava na datum dodeljivanja. U nastavku teksta ovog MSFI, sve reference koje se odnose na zaposlene odnose se i na sve ostale koji vrše slične usluge.

12. Akcije, opcije akcija ili drugi instrumenti kapitala se dodeljuju zaposlenima kao deo paketa nadoknade, pored zarade u gotovini i drugih primanja zaposlenih. Obično, nije moguće direktno odmeravanje usluga dobijenih za određene komponente paketa nadoknade za zaposlene. Takođe ne bi bilo moguće izvršiti odmeravanje fer vrednosti celog paketa nadoknade nezavisno, bez direktnog odmeravanja fer vrednosti dodeljenih instrumenata kapitala. Pored toga, akcije i opcije akcija se ponekad dodeljuju kao deo bonus aranžmana, a ne kao deo osnovne naknade, na primer kao stimulacija zaposlenima da ostanu u radnom odnosu kod entiteta ili kao vrsta nagrade za njihov trud u povećanju uspešnosti entiteta. Dodeljivanjem akcija ili opcija akcija, pored drugih naknada, entitet isplaćuje dodatne naknade da bi ostvario dodatne koristi. Vršenje procene fer vrednosti ovih dodatnih koristi će verovatno biti otežano. Usled poteškoća sa direktnim odmeravanjem fer vrednosti dobijenih usluga, entitet odmerava fer vrednost usluga dobijenih od zaposlenog pozivanjem na fer vrednost dodeljenih instrumenata kapitala.

13. Da bi se zahtevi iz paragrafa 10 primenili na transakcije sa drugim stranama osim zaposlenih, treba da postoji oboriva pretpostavka da se fer vrednost dobijene robe ili usluga može pouzdano proceniti. Ta fer vrednost se odmerava na dan kada entitet dobije robu ili druga strana pruži uslugu. U retkim slučajevima, ako entitet opovrgne ovu pretpostavku zato što se ne može izvršiti pouzdana procena fer vrednosti dobijene robe ili usluga entitet treba da izvrši merenje dobijenih robe ili usluga kao i odgovarajućeg povećanja kapitala, indirektno, po referenci fer vrednosti dodeljenih instrumenata kapitala, merenih na dan kada entitet dobija robu ili druga stranka pruža uslugu.

Transakcije u kojima se primaju usluge

14. Ukoliko se pravo na dodeljene instrumente kapitala odmah stiče, druga strana ne mora da ispuni precizirani period usluge pre nego što dobije bezuslovno pravo na te instrumente kapitala. Ukoliko ne postoje dokazi o suprotnom, entitet će pretpostaviti da su usluge koje je druga strana pružila kao naknadu za instrumente kapitala dobijene. U ovom slučaju, na datum dodeljivanja priznaje dobijene usluge u potpunosti, zajedno sa odgovarajućim povećanjem kapitala.

15. Ukoliko se dodeljeni instrumenti kapitala ne stiču dok druga strana ne ispuni precizirani period usluge, entitet će pretpostaviti da će usluge koje druga strana pruža kao naknadu za instrumente kapitala biti dobijene u budućnosti, za vreme perioda sticanja. Entitet ove usluge obračunava u toku perioda sticanja kako ih druga strana bude pružala, zajedno sa odgovarajućim povećanjem kapitala. Na primer:

(a) Ukoliko se zaposlenom dodeljuju opcije akcija pod uslovom da ispuni trogodišnji period pružanja usluga, onda će entitet pretpostaviti da će usluge koje zaposleni treba da pruži kao nadoknadu za opcije akcija biti dobijene u budućnosti, tokom tog trogodišnjeg perioda sticanja.

(b) Ukoliko je dodeljivanje opcija akcija zaposlenom uslovljeno uslovom izvršenja i time da zaposleni ostane u entitetu sve dok taj uslov izvršenja ne ispuni a dužina perioda sticanja varira u zavisnosti od toga kada je uslov izvršenja zadovoljen, entitet će pretpostaviti da će usluge koje zaposleni treba da pruži kao naknadu za opcije akcija biti dobijene u budućnosti, tokom očekivanog perioda sticanja. Entitet procenjuje dužinu očekivanog perioda dodeljivanja na dan dodeljivanja, na osnovu najverovatnijeg ishoda uslova izvršenja. Ukoliko su uslovi izvršenja uslovi tržišta, procena dužine očekivanog perioda dodeljivanja je u skladu sa pretpostavkama u procenjivanju fer vrednosti sticanja opcija, i ne bi je trebalo naknadno revidirati. Ukoliko uslovi izvršenja nisu uslovi tržišta, entitet revidira svoju procenu dužine perioda sticanja, ukoliko je potrebno, i ukoliko kasnije informacije ukazuju da će se dužina perioda sticanja razlikovati od prethodnih procena.

Transakcije odmeravane pozivanjem na fer vrednost dodeljenih instrumenata kapitala

Određivanje fer vrednosti dodeljenih instrumenata kapitala

16. Za transakcije odmeravane pozivanjem na fer vrednost dodeljenih instrumenata kapitala, entitet odmerava fer vrednost dodeljenih instrumenata kapitala na dan odmeravanja, na osnovu tržišnih cena ukoliko je to moguće, uzimajući u obzir uslove pod kojima su ovi instrumenti kapitala dodeljeni (shodno zahtevima iz paragrafa 19-22).

17. Ukoliko tržišne cene nisu dostupne, entitet procenjuje fer vrednost dodeljenih instrumenata kapitala koristeći se tehnikom za procenjivanje moguće cene instrumenata kapitala na dan odmeravanja u nezavisnoj transakciji između obaveštenih, voljnih strana. Tehnike procenjivanja su u skladu sa opšteprihvaćenim metodologijama koje se koriste prilikom formiranja cena finansijskih instrumenata, i sadrže sve faktore i pretpostavke koje će obavešteni, voljni učesnici na tržištu uzimati u obzir pri formiranju cene (shodno zahtevima iz paragrafa 19-22).

18. Prilog B sadrži još uputstava za odmeravanje fer vrednosti akcija i opcija akcija, usredsređujući se na specifične uslove koji su obično karakteristični za akcije ili opcije akcija za zaposlene.

Postupak kod uslova sticanja

19. Sticanje instrumenata kapitala može biti uslovljeno ispunjavanjem određenih uslova sticanja. Na primer, sticanje akcija ili opcija akcija zaposlenom obično se uslovljava ostankom zaposlenog u entitetu neko određeno vreme. Takođe bi uslov moglo biti i ispunjavanje uslova izvršenja, kao što su postizanje specifičnog rasta profita u entitetu ili specifično povećanje cena akcija entiteta. Uslovi sticanja, koji ne podrazumevaju uslove tržišta, neće biti uzeti u obzir prilikom procenjivanja fer vrednosti akcija ili opcija akcija na dan merenja. Umesto toga uslovi sticanja se uzimaju u obzir korigovanjem broja instrumenata kapitala koji je obuhvaćen u odmeravanju iznosa transakcije tako da, konačno, iznos priznat za dobijenu robu ili usluge kao naknada za dodeljene instrumente kapitala se zasniva na broju instrumenata kapitala koji se na kraju stiče. Zbog toga, na kumulativnoj osnovi, nijedan iznos se ne priznaje za dobijenu robu ili usluge ukoliko se dodeljeni instrumenti kapitala ne stiču usled neispunjavanja uslova sticanja, na primer, druga strana nije uspela da ispuni precizirani period usluga, ili nisu zadovoljeni uslovi izvršenja, shodno zahtevima iz paragrafa 21.

20. Da bi primenio zahteve iz paragrafa 19, entitet priznaje iznos za dobijenu robu ili usluge u toku perioda sticanja na osnovu najbolje moguće procene očekivanog broja instrumenata kapitala koji će biti dodeljen i revidira ovu procenu ukoliko je neophodno, ukoliko naknadne informacije ukazuju da će se očekivani broj instrumenata kapitala koji će biti stečen razlikovati od prethodnih procena. Na dan sticanja, entitet revidira procenu kako bi izjednačio broj instrumenata kapitala koji su na kraju stečeni, shodno zahtevima iz paragrafa 21.

21. Uslovi tržišta, kao što je ciljna cena akcije na osnovu koje se uslovljava sticanje (ili izvršavanje), se uzimaju u obzir prilikom procenjivanja fer vrednosti stečenih instrumenata kapitala. Zbog toga, za instrumente kapitala dodeljene sa uslovima tržišta, entitet priznaje dobijenu robu ili usluge dobijene od druge strane koja ispunjava sve druge uslove sticanja (na primer, usluge dobijene od zaposlenog koji ostaje u entitetu određeni period), bez obzira da li su uslovi tržišta zadovoljeni.

Postupak kod ponovnog dodeljivanja

22. Za opcije sa ponovnim dodeljivanjem, ovaj postupak se ne uzima u obzir prilikom procenjivanja fer vrednosti dodeljenih opcija na dan odmeravanja. Umesto toga ponovno dodeljivanje se obračunava kao nova dodatna opcija akcija, ukoliko i kada dođe do naknadnog ponovnog dodeljivanja akcija.

Nakon datuma sticanja

23. Nakon priznavanja dobijene robe ili usluga u skladu sa paragrafima 10-22, i odgovarajućeg povećanja kapitala, entitet ne pravi naknadne korekcije ukupnog kapitala posle datuma sticanja. Na primer, entitet ne treba da naknadno promeni iznos priznat za usluge dobijene od zaposlenog ukoliko su stečeni instrumenti kapitala kasnije prestali da važe ili u slučaju opcija akcija, te opcije nisu izvršene. Međutim, ovaj zahtev ne sprečava entitet da prizna prenos unutar kapitala, to jest prenos iz jedne komponente kapitala u drugu.

Ako se fer vrednost instrumenata kapitala ne može biti pouzdano proceniti

24. Zahtevi iz paragrafa 16-23 se primenjuju kada se od entiteta traži da odmerava transakcije plaćanja akcijama pozivanjem na fer vrednost dodeljenih instrumenata kapitala. U retkim slučajevima, entitet može biti u nemogućnosti da izvrši pouzdanu procenu fer vrednosti dodeljenih instrumenata kapitala na dan odmeravanja, a u skladu sa zahtevima u paragrafima 16-22. Samo u ovim retkim slučajevima, entitet umesto toga:

(a) odmerava instrumente kapitala po njihovoj unutrašnjoj vrednosti, počev od dana kada entitet dobije robu ili druga strana pruži uslugu i kasnije na svaki datum izveštavanja i na datum konačnog izmirenja, uz bilo kakve promene unutrašnje vrednosti priznate kao dobitak ili gubitak. Za dodeljene opcije akcija, sporazum plaćanja akcijama je konačno završen kada su izvršene opcije, prestale da važe (na primer po završetku radnog odnosa) ili istekle (na primer na kraju vremenskog trajanja opcije).

(b) priznaje dobijenu robu ili usluga na osnovu broja instrumenata kapitala koji će na kraju biti dodeljen ili (gde se to može učiniti) konačno izvršen. Da bi primenio ovaj zahtev u slučaju opcija akcija, na primer, entitet priznaje dobijenu robu ili usluge u toku perioda sticanja, ukoliko ih ima, u skladu sa paragrafima 14 i 15, osim što se zahtevi u paragrafu 15(b) koji se tiču uslova tržišta ne primenjuju. Iznos priznate robe ili usluga dobijenih za vreme perioda sticanja se zasniva na broju opcija akcija za koje se očekuje da će biti stečene. Entitet revidira ovu procenu, ukoliko je to potrebno, i ukoliko kasnije informacije ukazuju da će se broj opcija akcija za koje se očekuje da će biti stečene razlikovati od prethodnih procena. Na dan sticanja, entitet treba da revidira procenu kako bi izjednačio broj instrumenata kapitala koji je stečen. Posle datuma dodeljivanja, entitet stornira iznos za koji je izvršeno priznavanje dobijene robe ili usluga ukoliko su opcije akcija kasnije prestale da važe ili su istekle na kraju roka trajanja opcija akcija.

25. Ako neki entitet primenjuje paragraf 24, nije neophodno primenjivanje paragrafa 26-29, zato što će sve modifikacije uslova pod kojima su izvršena dodeljivanja instrumenata kapitala biti uzeta u obzir prilikom primene metode unutrašnje vrednosti prikazane u paragrafu 24. Međutim, ako entitet izvrši dodeljivanje instrumenata kapitala gde je paragraf 24 već primenjen:

(a) ako se izmirenje izvrši u toku perioda sticanja, entitet obračunava izmirenje kao ubrzanje sticanja, i zato odmah priznaje iznos koji bi inače bio priznat za dobijene usluge tokom preostalog perioda sticanja.

(b) sva plaćanja izvršena pri izmirenju se obračunavaju kao ponovna kupovina instrumenata kapitala, to jest kao odbitak od kapitala, osim u meri u kojoj plaćanje prevazilazi unutrašnju vrednost instrumenata kapitala odmerenih na dan ponovne kupovine. Svaki takav višak se priznaje kao rashod.

Modifikacije uslova pod kojima su instrumenti kapitala dodeljeni, uključujući poništenja i izmirenja

26. Entitet bi moglo da izvrši modifikacije uslova pod kojima su dodeljeni instrumenti kapitala. Na primer, mogla bi se smanjiti cena izvršavanja opcija koje su dodeljene zaposlenima (to jest ponovo formirati cene opcija), što uvećava fer vrednost tih opcija. Zahtevi u paragrafima 27-29 koji se tiču efekata modifikacija dati su u kontekstu transakcija plaćanja akcijama koja se vrše zaposlenima. Međutim, zahteve takođe treba primenjivati u transakcijama plaćanja akcijama i kada su u pitanju druge strane, a ne zaposleni a odmerene su pozivanjem na fer vrednost dodeljenih instrumenata kapitala. U ovom drugom slučaju, sva pominjanja datuma dodeljivanja u paragrafima 27-29 se, umesto toga, odnose na datum na koji entitet dobija robu ili strana pruža uslugu.

27. Entitet priznaje kao minimum, dobijene usluge odmerene po fer vrednosti instrumenata kapitala na datum dodeljivanja, osim ako se ti instrumenti kapitala ne stiču usled neispunjavanja uslova dodeljivanja (osim uslova tržišta) koji su precizirani na datum sticanja. Ovo se primenjuje bez obzira na modifikacije uslova pod kojima su dodeljeni instrumenti kapitala, ili na poništavanje ili izmirenje ovih instrumenata kapitala za koje je izvršeno dodeljivanje. Pored toga, entitet priznaje efekte modifikacija koji dovode do povećanja ukupne fer vrednosti sporazuma plaćanja akcijama ili su na drugi način korisni za ovakav sporazum plaćanja, ili na drugi način koriste zaposlenom. Uputstvo za primenjivanje ovog zahteva dato je u Prilogu B.

28. Ako entitet poništi ili izmiri dodelu instrumenata kapitala za vreme perioda sticanja (a nije u pitanju slučaj poništenja sticanja usled neispunjavanja uslova sticanja):

(a) Entitet ovo poništenje ili izmirenje obračunava kao ubrzavanje sticanja, i zbog toga odmah priznaje iznos koji bi inače bio priznat za dobijene usluge tokom preostalog perioda sticanja.

(b) Svako plaćanje zaposlenom prilikom poništenja ili izmirenja dodeljivanja se obračunava kao ponovna kupovinu prava na kapital, to jest kao odbitak od kapitala, osim u slučajevima kada plaćanje koje se vrši prevazilazi fer vrednost dodeljenih instrumenata kapitala, odmerenih na dan ponovne kupovine. Takvi viškovi se priznaju kao rashod.

(c) Ako su zaposlenom dodeljeni novi instrumenti kapitala i na dan dodeljivanja ovih novih instrumenata kapitala entitet identifikuje ove nove instrumente kapitala kao zamenu za poništene instrumente kapitala, entitet ih obračunava na isti način kao u slučaju modifikacija prvobitnog dodeljivanja instrumenata kapitala, u skladu sa paragrafom 27 i uputstvom u Prilogu B. Povećanje fer vrednosti predstavlja razliku između fer vrednosti instrumenata kapitala koji su zamena za poništene, i neto fer vrednosti poništenih instrumenata kapitala, na datum dodeljivanja instrumenata kapitala koji predstavljaju zamenu poništenih. Neto vrednost poništenih instrumenata kapitala je njihova vrednost, neposredno pre poništenja, umanjena za iznos plaćanja zaposlenom prilikom poništenja instrumenata kapitala koji se obračunava kao odbitak od kapitala u skladu sa prethodno navedenim pod (b). Ukoliko entitet nove dodeljene instrumente kapitala ne identifikuje kao zamenu za poništene instrumente kapitala, onda je potrebno da entitet ove nove instrumente kapitala obračunava kao novo dodeljivanje instrumenata kapitala.

29. Ukoliko entitet izvrši ponovnu kupovinu stečenih instrumenata kapitala, plaćanje zaposlenima treba obračunavati kao odbitak od kapitala, osim u meri u kojoj prevazilazi fer vrednost ponovo kupljenih instrumenata kapitala, odmerenih na datum ponovne kupovine. Ovi viškovi se priznaju kao rashod.

Transakcije plaćanja gotovinom na osnovu akcija

30. U slučajevima transakcija plaćanja akcijama na osnovu gotovine entitet odmerava stečenu robu ili usluge kao i napravljene obaveze po fer vrednosti obaveze. Sve dok se obaveza ne izmiri, entitet ponovo odmerava fer vrednost obaveza na svaki datum izveštavanja i na datum izmirenja istovremeno sa svim promenama fer vrednosti priznatih kao dobitak ili gubitak za taj period.

31. Na primer, entitet može zaposlenima dodeliti prava porasta vrednosti akcija u sklopu njihovog paketa naknade, pri čemu zaposleni dobili prava na buduće isplate u gotovini (a ne na instrumente kapitala), na osnovu povećanja cene akcije entiteta u određenom stepenu tokom određenog vremenskog perioda. Ili bi entitet mogao svojim zaposlenima dodeliti pravo da primaju buduća gotovinska plaćanja tako što će im dodeliti pravo na akcije (uključujući i akcije koje će biti emitovane po izvršenju opcija akcija) koje su otkupive ili obavezno (na primer po prekidu radnog odnosa) ili po izboru zaposlenog.

32. Entitet priznaje dobijene usluge kao i obavezu plaćanja tih usluga dok zaposleni pružaju uslugu. Na primer, neka prava na porast vrednosti akcija se stiču odmah, i zbog toga se od zaposlenih ne zahteva da ispune u potpunosti određen period pružanja usluge da bi dobili ovlašćenje za gotovinska plaćanja. U odsustvu suprotnih dokaza, entitet pretpostavlja da su usluge koje zaposleni pružaju u zamenu za prava na porast vrednosti akcija dobijena. Tako entitet odmah priznaje dobijene usluge kao i obavezu plaćanja tih usluga. Ukoliko prava na porast vrednosti akcija ne budu dodeljena do kraja određenog perioda pružanja usluge zaposlenog, entitet treba da izvrši priznavanje dobijenih usluga kao i obaveza plaćanja za te usluge u toku perioda kada zaposleni pružaju usluge.

33. Obaveza se odmerava na početku i na svaki datum izveštavanja sve do konačnog izmirenja po fer vrednosti prava na porast prednosti akcija primenjujući model formiranja cene opcije, i uzimajući u obzir uslove pod kojima je izvršeno dodeljivanje prava akcija, i meri u kojoj su zaposleni izvršili pružanje usluge do tog datuma.

Transakcije plaćanja akcijama sa mogućnošću gotovinskog plaćanja

34. Kod transakcija plaćanja akcijama u kojima uslovi sporazuma obezbeđuju ili entitetu ili drugoj strani mogućnost izbora entiteta između izmirenja transakcije gotovinom ili emitovanjem instrumenata kapitala, entitet ovu transakciju, ili komponente te transakcije, obračunava kao transakciju plaćanja akcijama gotovinom ukoliko, i u meri u kojoj je entitet napravio obavezu izmirenja u gotovini ili drugim sredstvima, ili kao transakciju plaćanja akcijama na osnovu kapitala ukoliko, i u meri u kojoj entitet nije napravio takvu obavezu.

Transakcije plaćanja akcijama u kojima uslovi sporazuma drugoj ugovornoj strani daju mogućnost izbora načina izmirenja

35. Ukoliko je entitet drugoj ugovornoj strani dodelio pravo da bira da li će izmiriti transakciju plaćanja akcijama u gotovini ili emitovanjem instrumenata kapitala, entitet je dodelilo složeni finansijski instrument, koji uključuje komponentu duga (to jest pravo druge strane da zahteva plaćanje u gotovini) i komponentu kapitala (to jest pravo druge strane da zahteva izmirenje u instrumentima kapitala, a ne u gotovini). U transakcijama sa drugim stranama koje nisu zaposlene kod entiteta, kod kojih se fer vrednost dobijene robe ili usluga direktno odmerava, entitet odmerava komponente kapitala složenog finansijskog instrumenta kao razliku između fer vrednosti dobijene robe ili usluga i fer vrednosti komponente duga, na datum dobijanja robe ili usluga. U paragrafima 35-43 sve reference na gotovinu takođe podrazumevaju i druga sredstva pravnog lica.

36. Za ostale transakcije, uključujući i transakcije sa zaposlenima, entitet odmerava fer vrednost složenog finansijskog instrumenta na dan odmeravanja, uzimajući u obzir uslove pod kojima su izvršena dodeljivanja prava na gotovinu ili instrumente kapitala.

37. Da bi se primenio paragraf 36, entitet prvo odmerava fer vrednost komponente duga, a zatim utvrđuje fer vrednost komponente kapitala - uzimajući u obzir da druga strana mora da izgubi pravo na gotovinu kako bi dobila instrument kapitala. Fer vrednost složenog finansijskog instrumenta predstavlja zbir fer vrednosti ove dve komponente. Međutim, transakcije plaćanja akcijama u kojima druga strana ima mogućnost izbora izmirenja često su takve strukture da je fer vrednost jedne vrste izmirenja jednaka fer vrednosti druge vrste izmirenja. Na primer, druga ugovorna strana može imati izbor dobijanja opcija akcija ili dobijanja prava na porast vrednosti akcija na osnovu gotovine. U takvim slučajevima, fer vrednost komponente kapitala je nula, pa je zbog toga fer vrednost složenog finansijskog instrumenta jednaka fer vrednosti komponente duga. Suprotno tome, ukoliko se fer vrednosti dveju vrsta izmirenja razlikuju, fer vrednost komponente kapitala obično je veća od nule, i u tom slučaju će fer vrednost složenog finansijskog instrumenta biti veća od fer vrednosti komponente duga.

38. Entitet treba odvojeno da obračunava robu ili usluge koje dobije ili stekne u pogledu svake od komponenti složenog finansijskog instrumenta. U slučaju komponente duga, entitet priznaje stečenu robu ili usluge, kao obavezu plaćanja ove robe ili usluga, u vreme dok druga strana vrši snabdevanje dobrima ili vrši pružanje usluge, a u skladu sa zahtevima koji se primenjuju kod transakcija plaćanja akcijama na osnovu gotovine (paragrafi 30-33). U slučaju komponente kapitala (ukoliko je ima), entitet priznaje dobijenu robu ili usluge, kao i povećanja kapitala, u vreme dok druga strana vrši snabdevanje robom ili pruža usluge, a u skladu sa zahtevima koji se primenjuju kod transakcija plaćanja akcijama na osnovu kapitala (paragrafi 10-29).

39. Na datum izmirenja, entitet ponovo odmerava obavezu do fer vrednosti. Ukoliko entitet prilikom izmirenja vrši emitovanje instrumenata kapitala a ne plaćanje gotovinom, taj trošak treba preneti direktno na kapital, kao izvršeno plaćanje za emitovanje instrumenata kapitala.

40. Ukoliko entitet prilikom izmirenja plaća gotovinom, a ne emitovanjem instrumenata kapitala, to plaćanje bi trebalo iskoristiti za izmirenje troškova u potpunosti. Svaka komponenta kapitala za koju je prethodno izvršeno priznavanje ostaće u okviru kapitala. Odlučujući se za izmirenje u gotovini, druga ugovorna strana gubi pravo primanja instrumenata kapitala. Međutim, ovaj zahtev ne sprečava entitet da prizna prenos u okviru kapitala, to jest prenos iz jedne komponente kapitala u drugu.

Transakcije plaćanja akcijama u kojima uslovi sporazuma daju entitetu mogućnost izbora načina izmirenja

41. U slučaju transakcije plaćanja akcijama u kojoj uslovi sporazuma daju entitetu mogućnost da bira da le će izmirenje izvršiti u gotovini ili emitovanjem instrumenata kapitala, entitet treba da utvrdi da li postoji obaveza izmirenja u gotovini i u skladu sa tim obračunava transakciju plaćanja akcijama. Entitet ima obavezu izmirenja u gotovini ukoliko izmirenje pomoću instrumenata kapitala nema komercijalni karakter (na primer zato što je entitetu zakonom zabranjeno emitovanje akcija), ili entitet već ima utvrđenu praksu ili politiku vršenja izmirenja u gotovini, ili obično vrši izmirenje u gotovini kada druga strana zatraži takvu vrstu izmirenja.

42. Ukoliko entitet ima obavezu izmirenja u gotovini, obračun za transakciju se vrši u skladu sa zahtevima koji se primenjuju kod transakcija plaćanja akcijama na osnovu gotovine, u paragrafima 30-33.

43. Ukoliko ne postoji ova vrsta obaveze, entitet za tu transakciju vrši obračun u skladu sa zahtevima koji se primenjuju kod transakcija plaćanja akcijama na osnovu kapitala, u paragrafima 10-29. Po izvršenju izmirenja:

(a) ukoliko se entitet opredeli za izmirenje u gotovini, plaćanje gotovinom će se obračunavati kao ponovna kupovina dela kapitala, to jest kao odbitak od kapitala, osim u slučaju prikazanom pod (c).

(b) ukoliko se entitet opredeli za izmirenje emitovanjem instrumenata kapitala, ne zahteva se nikakav dalji obračun (osim prenosa iz jedne komponente kapitala u drugu, ukoliko je to potrebno), osim u slučaju prikazanom pod (c).

(c) ukoliko se entitet opredeli za alternativu izmirenja sa višom fer vrednošću, na datum izmirenja, entitet priznaje dodatni rashod za dati višak vrednosti, to jest za razliku između gotovine koja je data i fer vrednosti instrumenata kapitala koji bi inače bio emitovan, ili razlike između fer vrednosti instrumenata kapitala i iznosa u gotovini koji bi inače bio dat, u zavisnosti od toga koji od ova dva načina je primenjiv.

Obelodanjivanja

44. Entitet obelodanjuje informacije koje korisnicima finansijskih izveštaja omogućavaju da spoznaju prirodu i obim sporazuma plaćanja akcijama koji su postojali u toku perioda.

45. Da bi se ispunio princip iz paragrafa 44, entitet obelodanjuje barem sledeće:

(a) Opis svih vrsta sporazuma plaćanja akcijama koje su postojali u bilo kom trenutku u toku perioda, uključujući opšte uslove svakog sporazuma, kao što su zahtevi sticanja, maksimalni rok trajanja dodeljenih opcija, i način izmirenja (na primer, da li se vrši izmirenje gotovinom ili kapitalom). Entitet sa suštinskim sličnim vrstama sporazuma plaćanja akcijama može ove podatke prikazati zajedno, osim ako nisu neophodna odvojena obelodanjivanja svakog sporazuma kako bi se ispunio princip iz paragrafa 44.

(b) Broj i ponderisani prosek izvršenih cena opcija akcija za svaku od sledećih grupa opcija:

(i) neizmirenih na početku perioda;

(ii) dodeljenih u toku perioda;

(iii) koje su prestale da važe u toku perioda;

(iv) izvršenih u toku perioda;

(v) isteklih u toku perioda;

(vi) neizmirenih na kraju perioda; i

(vii) izvršivih na kraju perioda.

(c) Za opcije akcija izvršene u toku perioda, ponderisani prosek cene akcije na datum izvršenja. Ukoliko su opcije izvršavane redovno tokom perioda, entitet može umesto toga obelodaniti ponderisani prosek cene akcije tokom perioda.

(d) Za opcije akcija neizmirene na kraju perioda, raspon izvršnih cena i ponderisane prosek za preostali rok trajanja ugovora. Ako je raspon izvršnih cena velik, neizmirene opcije se podele na raspone koji imaju smisla za određivanje broja i vremena dodatnih akcija koje se mogu emitovati i gotovine koja se može dobiti po izvršenju ovih opcija.

46. Entitet obelodanjuje informacije koje korisnicima finansijskih izveštaja omogućavaju da razumeju na koji je način utvrđena fer vrednost robe ili usluga, ili kako je utvrđena fer vrednost dodeljenih instrumenata kapitala u toku perioda.

47. Ukoliko je entitet odmerio fer vrednost robe ili usluga dobijenih kao indirektnu naknadu za instrumente kapitala entiteta, pozivanjem na fer vrednost dodeljenih instrumenata kapitala, kako bi se ispunio princip iz paragrafa 46, entitet obelodanjuje barem sledeće:

(a) Za opcije akcija dodeljene u toku perioda, ponderisani prosek fer vrednosti ovih opcija na datum odmeravanja i informacije o načinu utvrđivanja te fer vrednosti, uključujući sledeće:

(i) model formiranja cena opcije koji je korišćen i dodaci tom modelu, uključujući ponderisani prosek cene akcije, realizovanu cenu, očekivani rizik, rok trajanja opcije, očekivane dividende, kamatu bez rizika i druge dodatke ovom modelu, uključujući i metod koji je korišćen kao i pretpostavke načinjene u cilju ispunjenja očekivanog ranijeg izvršenja;

(ii) kako je utvrđena očekivana promenljivost, uključujući i objašnjenje mere meri u kojoj se očekivana promenljivost zasniva na promenljivosti koja se javljala u prošlim periodima; i

(iii) da li su i na koji način ostale karakteristike dodeljene opcije sadržane u odmeravanju fer vrednosti, kao što su to uslovi tržišta.

(b) Za ostale instrumente kapitala dodeljene u toku perioda (to jest izuzimajući opcije akcija), broj i ponderisani prosek fer vrednosti ovih instrumenata kapitala na datum vršenja merenja, i informacije o načinu na koji je ta fer vrednost odmerena, uključujući sledeće:

(i) ukoliko fer vrednost nije odmerena na osnovu jasne tržišne cene, kako je ona utvrđena;

(ii) da li su i kako očekivane dividende sadržane u odmeravanju fer vrednosti; i

(iii) da li su i kako ostale karakteristike dodeljenih instrumenata kapitala sadržane u odmeravanju fer vrednosti.

(i) objašnjenje modifikacija;

(ii) dodeljena inkrementalna (uvećana) fer vrednost (kao rezultat ovih modifikacija); i

(iii) informacije o načinu na koji je odmerena ova dodeljena inkrementalna fer vrednost, u skladu sa zahtevima prethodno datim pod (a) i (b), gde je to primenljivo.

48. Ukoliko je entitet direktno odmeravao fer vrednost robe ili usluga dobijenih tokom perioda, entitet obelodanjuje način na koji je ta fer vrednost utvrđena, na primer da li je odmeravanje fer vrednosti vršeno po tržišnoj ceni za ta robu ili usluge.

49. Ukoliko je entitet opovrgao pretpostavku iz paragrafa 13, ta činjenica se obelodanjuje i daje se objašnjenje razloga iz kog je ta pretpostavka opovrgnuta.

50. Entitet obelodanjuje informacije koja korisnicima finansijskih izveštaja omogućavaju da spoznaju efekat transakcija plaćanja akcijama na dobitak ili gubitak entiteta za taj period kao i efekat na finansijsku poziciju entiteta.

51. Da bi se ispunio princip iz paragrafa 50, entitet treba da obelodanjuje barem sledeće:

(a) Ukupni rashod koji je priznat za taj period nastao u transakcijama plaćanja akcijama kod kojih se dobijena roba ili usluge nisu kvalifikovale da budu priznate kao sredstva i zbog toga su odmah bile priznate kao rashod, uključujući odvojeno obelodanjivanje za taj deo ukupnog rashoda nastao iz transakcija koje su obračunavane kao transakcije plaćanja akcijama na osnovu kapitala;

(b) Za troškove nastale u transakcijama plaćanja akcijama:

(i) ukupnu knjigovodstvenu vrednost na kraju perioda; i

(ii) ukupnu unutrašnju vrednost obaveza na kraju perioda za koje je svojstveno to da je druga ugovorna strana pre isteka perioda stekla pravo izmirenja u gotovini ili drugim sredstvima (na primer, dodeljena prava na porast vrednosti akcija).

52. Ukoliko informacije za koje se traži obelodanjivanje u okviru ovog MSFI ne zadovoljavaju principe u paragrafima 44, 46 i 50, entitet obelodanjuje te dodatne informacije ukoliko je potrebno kako bi se ti principi zadovoljili.

Prelazne odredbe

53. Kod transakcija plaćanja akcijama na osnovu kapitala, entitet primenjuje ovaj MSFI za dodeljivanja akcija, opcija akcija ili druge instrumente kapitala koji su dodeljeni posle 7. novembra 2002. a još uvek nisu izvršena dodeljivanja na datum stupanja na snagu ovog MSFI.

54. Entitet se podstiče, ali se od njega ne zahteva da primenjuje ovaj MSFI na druga dodeljivanja instrumenata kapitala ukoliko je entitet javno obelodanio fer vrednost ovih instrumenata kapitala, utvrđenu na datum odmeravanja.

55. Za sva dodeljivanja instrumenata kapitala kod kojih se ovaj MSFI primenjuje, entitet bi ponovo utvrđuje uporedne informacije i, gde se to može učiniti, koriguje prvobitni iznos neraspoređene dobiti za najraniji period za koji se vrši prezentacija.

56. Za sva dodeljivanja kapitala, kod kojih se ovaj MSFI ne primenjuje (na primer instrumenti kapitala dodeljeni na dan 7. novembra 2002. ili ranije), entitet obzira na to obelodanjuje informacije koje se paragrafima 44 i 45 zahtevaju.

57. Ukoliko posle datuma stupanja na snagu ovog MSFI entitet modifikuje uslove dodeljivanja instrumenata kapitala kod kojih ovaj MSFI nije bio primenjen, entitet bi bez obzira na to primenjuje paragrafe 26-29 pri obračunavanju bilo kakvih modifikacija.

58. Za obaveze nastale u transakcijama plaćanja akcija koji postoje na dan stupanja na snagu ovog MSFI, entitet primenjuje ovaj MSFI retrospektivno. Za ove obaveze, entitet ponovo utvrđuje uporedne podatke, uključujući korigovanje prvobitnog iznosa neraspoređene dobiti u najranijem periodu u kom je izvršena prezentacija za koji su uporedni podaci ponovo utvrđeni, osim što se od entiteta ne zahteva da ponovo utvrdi uporedne podatke ukoliko se ta informacija odnosi na period ili datum pre 7. novembra 2002.

59. Entitet se podstiče, ali se od njega ne zahteva, da ovaj MSFI primeni retroaktivno za ostale obaveze nastale u transakcijama plaćanja akcijama, na primer, za obaveze koje su izmirene u toku perioda za koji je uporedni podatak dat.

Datum stupanja na snagu

60. Entitet primenjuje ovaj MSFI za godišnje periode koji počinju 1. januara 2005. ili kasnije. Ranija primena se podstiče. Ukoliko entitet ovaj MSFI primenjuje za period koji počinje pre 1. januara 2005., obelodanjuje tu činjenicu.

Prilog A
DEFINICIJE

Ovaj prilog predstavlja sastavni deo ovog MSFI.

Gotovinski izmirena transakcija plaćanja akcijama - Transakcija plaćanja akcijama u kojoj entitet stiče proizvode ili usluge uz obavezu prenosa gotovine ili drugih sredstava dobavljaču proizvoda ili usluga u iznosu zasnovanom na ceni (ili vrednosti) akcija entiteta ili drugih instrumenata kapitala entiteta.

Zaposleni i drugi koji pružaju slične vrste usluga - Lica koja pružaju lične usluge entitetu i ili: a) se lica u zakonske i poreske svrhe smatraju zaposlenim b) lica rade za entitet pod njegovom upravom na isti način kao i lica koja se smatraju zaposlenima u zakonske i poreske svrhe ili c) su pružene usluge slične uslugama koje pružaju zaposleni. Na primer, termin obuhvata sve rukovodioce, to jest, lica nadležna i odgovorna za planiranje, upravljanje i kontrolu rada entiteta, uključujući i rukovodioce koji nemaju izvršna ovlašćenja.

Instrument kapitala - Ugovor kojim se dokazuje preostali udeo u imovini entiteta po odbijanju svih njegovih obaveza. Okvir definiše obavezu kao sadašnju obavezu entiteta koja je posledica prošlih događaja povodom čijeg izmirenja se očekuje da će doći do odliva sredstava iz entiteta (bilo gotovine ili drugih sredstava).

Dodeljeni instrument kapitala - Pravo (uslovno ili bezuslovno) na instrument kapitala entiteta koje je preneto na drugu stranu shodno aranžmanu plaćanja akcijama.

Transakcija plaćanja akcijama izmirena kapitalom - Transakcija plaćanja akcijama u kojoj entitet dobija robu ili usluge kao naknadu za instrumente kapitala entiteta (uključujući akcije ili opcije akcija).

Fer vrednost - Iznos za koji se sredstvo može razmeniti, obaveza izmiriti ili dodeljeni instrument kapitala razmeniti između obaveštenih, voljnih strana u okviru nezavisne transakcije.

Datum dodeljivanja - Datum na koji entitet i druga strana (uključujući zaposlenog) zaključe sporazum plaćanja akcijama, a to je kad da entitet i druga strana na isti način prihvataju uslove sporazuma. Na datum dodeljivavanja entitet daje drugoj strani pravo na gotovinu, druga sredstva ili instrumente kapitala entiteta, uz uslov da se precizirani uslovi sticanja, ukoliko ih, ima ispune. Ukoliko je taj sporazum predmet procesa odobravanja (na primer od strane akcionara) datum dodeljivanja je datum kada se to odobrenje dobije.

Unutrašnja vrednost - Razlika između fer vrednosti akcija na koju druga strana ima (uslovno ili bezuslovno) pravo upisivanja ili pravo primanja i cene (ukoliko je ima) plaćanja ovih akcija koja se zahteva od druge strane (ili će se zahtevati). Na primer, opcija akcija sa izvršnom cenom od 15 n.j., za akciju sa fer vrednošću od 20 n.j. ima unutrašnju vrednost od 5 n.j..

Uslovi tržišta - Uslovi od kojih zavisi cena izvršenja, sticanje ili realizacija instrumenta kapitala, a odnosi se na tržišnu cenu instrumenata kapitala entiteta kao što je postizanje utvrđene cene akcije ili utvrđenog iznosa unutrašnje vrednosti opcije akcija ili postizanje utvrđenog cilja koji je zasnovan na tržišnoj ceni instrumenata kapitala entiteta u odnosu na indeks tržišnih cena instrumenata kapitala drugih entiteta.

Datum odmeravanja - Datum na koji se vrši odmeravanje fer vrednosti dodeljenih instrumenata kapitala u svrhu MSFI 2. Za transakcije sa zaposlenima i drugima koji pružaju slične usluge, datum odmeravanja je datum dodeljivanja. Za transakcije sa stranama koje ne predstavljaju zaposlene (ni one koji pružaju slične usluge) datum odmeravanja je datum na koji entitet dobije robu ili druga strana pruža uslugu.

Ponovno dodeljivanje - Obeležje koje obezbeđuje automatsko dodeljivanje dodatnih opcija akcija, uvek kad imalac opcije iskoristi prethodno dodeljene opcije korišćenjem akcija entiteta, a ne gotovine, kako bi zadovoljio izvršnu cenu.

Dodatne opcije akcija - Nova opcija akcija koja se dodeljuje kada se akcija iskoristi za ispunjavanje izvršne cene prethodne opcije akcija.

Sporazum plaćanja akcijama - Sporazum između entiteta i druge strane (uključujući i zaposlenog) da započnu transakciju plaćanja akcijama, koja daje pravo drugoj strani da primi gotovinu ili druga sredstva entiteta za iznose koji su zasnovani na ceni akcija entiteta ili drugih instrumenata kapitala entiteta ili da primi instrumente kapitala entiteta uz uslov da su precizirani uslovi sticanja, ukoliko ih ima, ispunjeni.

Transakcija plaćanja akcijama - Transakcija u kojoj entitet dobija robu ili usluge kao naknadu za instrumente kapitala entiteta (uključujući akcije ili opcije akcija), ili stiče robu ili koristi usluge praveći obaveze dobavljaču te robe ili pružaocu usluga za iznose koji su zasnovani na ceni akcija entiteta ili drugih instrumenata kapitala entiteta.

Opcija akcije - Ugovor koji nosiocu daje pravo, ali ne i obavezu, da upiše akcije entiteta po fiksnoj ili odredivoj ceni tokom definisanog vremenskog perioda.

Sticanje - Dobiti pravo. Shodno sporazumu plaćanja akcijama, pravo druge strane da primi gotovinu, druga sredstva ili instrumente kapitala entiteta se stiče po ispunjenju svih preciziranih uslova sticanja.

Uslovi sticanja - Uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi druga ugovorna strana dobila pravo da prima gotovinu, druga sredstva ili instrumente kapitala entiteta, shodno sporazumu o plaćanju akcijama. Uslovi sticanja uključuju i uslove pružanja usluga čime se od druge strane zahteva da u preciziranom periodu pruži uslugu u potpunosti kao i uslove izvršenja kojima se zahteva da utvrđeni ciljevi izvršenja budu ostvareni (kao što je na primer utvrđeni rast dobiti entiteta u toku jednog utvrđenog vremenskog perioda).

Period sticanja - Period u kome treba ispuniti sve uslove sticanja u okviru sporazuma plaćanja akcijama.

Prilog B
UPUTSTVO ZA PRIMENU

Ovaj prilog predstavlja sastavni deo ovog MSFI.

Procenjivanje fer vrednosti dodeljenih instrumenata kapitala

B1 U paragrafima B2 do B41 ovog priloga se obrađuje odmeravanje fer vrednosti dodeljenih akcija i opcija akcija, uz naglasak na precizirane uslove koji su uobičajena karakteristika dodeljivanja akcija ili opcija akcija zaposlenima. Dakle, ta obrada nije iscrpna. Osim toga, kako se pitanje procene o kome je prethodno bilo reči usredsređuje na akcije i opcije akcija dodeljene zaposlenima, pretpostavlja se je fer vrednosti ovih akcija ili opcija akcija odmerena na datum dodeljivanja. Međutim, mnoga pitanja procene (na primer, određivanje očekivane promenljivosti) takođe imaju primenu u kontekstu procenjivanja fer vrednosti akcija ili opcija akcija dodeljenih drugim ugovornim stranama koje nisu zaposlene u entitetu, na datum kada entitet dobija robu ili druga strana pruža usluge.

Akcije

B2 Kod akcija dodeljenih zaposlenima, fer vrednosti akcija se odmerava se po tržišnoj ceni akcija entiteta (ili procenjenoj tržišnoj ceni, ukoliko se akcijama entiteta ne trguje javno), korigovanoj da bi se obuhvatili uslovi pod kojima su akcije dodeljene (osim za uslove sticanja koji nisu uključeni u odmeravanje fer vrednosti, a u skladu sa paragrafima 19-21).

B3 Na primer, ukoliko zaposleni nema pravo da prima dividende u toku perioda sticanja, ovaj faktor će biti uzet u obzir prilikom procenjivanja fer vrednosti dodeljenih akcija. Slično tome, ukoliko akcije podležu ograničenjima prilikom prenosa posle datuma sticanja, i ovaj faktor će se uzeti u obzir, ali samo u onoj meri u kojoj ograničenja posle datuma sticanja imaju uticaja na cenu koju će obavešteni, voljni učesnici na tržištu platiti za tu akciju. Na primer, ako se akcijama aktivno trguje na razvijenom i likvidnom tržištu, ograničenja prenosa posle sticanju mogu imati mali, ili nikakav, uticaj na cenu koju će obavešteni, voljni učesnici na tržištu platiti za tu akciju. Ograničenja prenosa ili druga ograničenja koje postoje u toku perioda sticanja neće se uzimati u obzir pri procenjivanju fer vrednosti dodeljenih akcija na datum dodeljivanja, zato što ova ograničenja potiču od postojanja uslova sticanja, koji se uzimaju u obzir u skladu sa paragrafima 19-21.

Opcije akcija

B4 Za opcije akcija dodeljene zaposlenima, u mnogim slučajevima nisu dostupne tržišne cene, zato što su dodeljene opcije podložne uslovima koji se ne primenjuju kod opcija kojima se trguje. Ukoliko opcije sa kojima se trguje pod sličnim uslovima ne postoje, fer vrednost dodeljenih opcija se procenjuje primenjivanjem modela formiranja cena opcije.

B5 Entitet razmatra faktore koje će obavešteni, voljni učesnici na tržištu takođe razmatrati pri odabiru modela formiranja cena opcije i njegove primene. Na primer, mnoge opcije zaposlenih imaju dug rok, i obično su izvršive u toku perioda od datuma sticanja do kraja roka trajanja opcije, i često se rano izvršavaju. Ove faktore treba razmotriti prilikom procenjivanja fer vrednosti opcija na datum dodeljivanja. Za mnoge entitete, ovo može predstavljati prepreku u korišćenju Black-Scholes-Merton formule, koja ne dozvoljava mogućnost izvršenja pre kraja roka trajanja opcije i prema kojoj se ne moraju adekvatno reflektovati efekti očekivanog ranog izvršenja. Takođe se ne dopušta mogućnost da očekivana promenljivost i drugi inputi modelu mogu varirati u toku roka trajanja opcije. Međutim, kod opcija akcija sa relativno kratkim periodom važenja ugovora, ili opcija koje moraju biti izvršene u kratkom periodu posle datuma sticanja, prethodno utvrđeni faktori mogu biti neprimenjivi. U tim slučajevima, Black-Scholes-Merton formula može dati dati vrednost suštinski istu kao i u slučaju fleksibilnijeg modela formiranja cena opcije.

B6 Svi modeli formiranja cena opcije uzimaju u obzir bar sledeće faktore:

(a) izvršnu cenu opcije;

(b) rok trajanja opcije;

(d) očekivanu promenljivost cene akcija;

(e) dividende očekivane od akcija (ukoliko je to adekvatno); i

(f) kamatnu stopu bez rizika za rok trajanja opcije.

B7 Takođe treba uzeti u obzir i ostale faktore koje će obavešteni, voljni učesnici na tržištu razmatrati prilikom određivanja cene (izuzev uslova sticanja i dodatnih opcija akcija koji se ne obuhvataju pri odmeravanju fer vrednosti, a u skladu sa paragrafima 19-22).

B8 Na primer, obično se dodeljena opcija akcija zaposlenom ne može izvršiti u toku preciziranih perioda (na primer, u toku perioda sticanja ili u toku perioda koji definišu tela za regulisanje hartija od vrednosti). Ovaj faktor se uzima u obzir ako bi u suprotnom pretpostavka primenjenog modela formiranja cene opcije bila mogućnost izvršenja opcija u bilo kom trenutku u toku njenog roka trajanja. Međutim, ukoliko entitet koristi model formiranja cena opcija kojim se procenjuju opcije koje se mogu izvršiti samo na kraju roka trajanja opcije, ne zahteva se korigovanje za nemogućnost njihovog izvršenja u toku perioda sticanja (ili u toku drugih perioda tokom roka trajanja opcije), zato što taj model pretpostavlja da opcije ne mogu biti izvršene u toku ovih perioda.

B9 Slično tome, još jedan faktor uobičajen u slučaju opcija akcija zaposlenih jeste mogućnost ranijeg izvršenja opcije, na primer, iz razloga što se ne može izvršiti slobodan transfer opcije, ili zato što zaposleni mora izvršiti sve dodeljene opcije po prestanku zaposlenja. Efekte očekivanog ranijeg izvršenja treba uzeti u obzir shodno paragrafima B16-B21.

B10 Faktori koje obavešteni, voljni učesnici na tržištu neće razmatrati prilikom određivanja cene opcija akcije (ili drugog instrumenta kapitala) neće se ni uzimati u obzir prilikom procenjivanja fer vrednosti dodeljenih opcija akcija (ili drugih instrumenata kapitala). Na primer, u slučaju dodeljenih opcija zaposlenima, faktori koji utiču na vrednost opcije samo iz perspektive zaposlenog pojedinca nisu relevantni prilikom procenjivanja cene koju će odrediti obavešteni, voljni učesnik na tržištu.

Ulazne informacije za modele formiranja cene opcije

B11 Prilikom procenjivanja očekivane promenljivosti osnovnih akcija i njihovih dividendi, cilj su približna očekivanja koja bi se odražavala na aktuelnom tržištu ili pregovaranoj ceni razmene opcija. Slično tome, kada se procenjuju efekti ranijeg izvršavanja opcija akcija zaposlenog, cilj je približna procena očekivanja strane izvan entiteta ali sa mogućnošću pristupa detaljnim informacijama o prethodnim izvršavanjima zaposlenih, na osnovu informacija koje su raspoložive na datum dodeljivanja.

B12 Često je verovatno da će postojati čitav raspon opravdanih očekivanja buduće promenljivosti, dividendi i izvršavanja. Ako je tako, trebalo izračunati očekivanu vrednost, ponderisanjem svakog iznosa u datom rasponu odgovarajućom verovatnoćom pojave.

B13 Očekivanja vezana za budućnost se obično zasnivaju na iskustvu i modifikuju ukoliko je realno očekivati da će se budućnost razlikovati od prošlosti. U nekim okolnostima, faktori koji se mogu utvrditi mogu ukazivati da je neprilagođeno iskustvo iz prošlosti relativno nepouzdana naznaka budućih događaja. Na primer, ukoliko entitet koji ima dve vrlo različite linije poslovanja otuđi onu koja je bila značajno manje rizična od druge, promenljivost u prošlosti ne mora biti najbolja informacija na kojoj treba bazirati opravdana očekivanja vezana za budućnost.

B14 U drugim okolnostima, informacije o prošlim događajima mogu biti nedostupne. Na primer, tek kotirani entiteti će imati malo, ili nimalo, podataka o promenljivosti njihovih cena akcija u prošlosti. O nekotiranim i tek kotiranim entitetima će se govoriti kasnije.

B15 Sve u svemu, entitet ne treba da jednostavno zasniva procene nepromenljivosti, izvršavanja i dividendi na informacijama o prošlim događajima bez razmatranja mere u kojoj se očekuje da će se budućih događaja moći predviđati na osnovu prošlosti.

Očekivano ranije izvršavanje

B16 Zaposleni često izvršavaju opcije akcija ranije, iz različitih razloga. Na primer, opcije akcija zaposlenih su obično neprenosive. Zbog toga zaposleni često ranije izvršavaju opcije akcija zato što je to jedini način da zaposleni ostvare naplatu svoje pozicije. Takođe se od zaposlenih kojima se prekine radni odnos obično zahteva da izvrše sve dodeljene opcije u okviru kratkog vremenskog perioda, ili će u protivnom opcije akcija prestati da važe. Ovaj faktor je takođe uzrok ranijeg izvršavanja opcija akcija zaposlenih. Drugi faktori koji su uzrok ranijeg izvršenja su sprečavanje rizika i nedostatak diversifikacije imovine.

B17 Na koji način će se efekti očekivanog ranog izvršavanja uzeti u obzir zavisi od toga koji model formiranja cena opcije je primenjen. Na primer, očekivano ranije izvršenje moglo bi se uzeti u obzir korišćenjem procene očekivanog roka opcije (koji, u slučaju opcije akcije zaposlenog, predstavlja vremenski period od datuma dodeljivanja do datuma kada se očekuje izvršavanje opcije) kao ulazne informacije za model formiranja cene opcije (na primer, Black-Scholes-Merton formula). Ili se očekivano ranije izvršavanje može uneti u binomialni model ili sličan modelu formiranja cena opcije u kom se kao ulazna informacija koristi rok trajanja ugovora.

B18 Faktori koje treba razmotriti prilikom procenjivanja ranijeg izvršenja obuhvataju:

(a) trajanje perioda sticanja, zato što se opcija akcije obično ne može izvršiti pre kraja perioda sticanja. Zbog toga se određivanje implikacija procene očekivanog ranijeg izvršavanja zasniva na pretpostavci da će opcije biti stečene. O implikacijama uslova dodeljivanja govori se u paragrafima 19-21.

(b) prosečno vreme tokom kog su slične opcija ostajale nenaplaćene u prošlosti.

(c) cenu osnovnih opcija. Iskustvo može ukazivati na težnju zaposlenih da izvrše opcije u trenutku kada cena akcije dostigne određeni nivo iznad izvršne cene.

(d) položaj zaposlenog u hijerarhiji organizacije. Na primer, iskustvo može ukazivati na to da zaposleni na višem stepenu hijerarhije u organizaciji teže kasnijem izvršavanju opcija nego zaposleni na nižim funkcijama (što se dalje razmatra u paragrafu B21).

(e) očekivanu promenljivost osnovnih akcija. U proseku, zaposleni mogu imati težnju da izvrše opcije akcija sa većim stepenom promenljivosti ranije nego kada su u pitanju akcije sa manjim stepenom promenljivosti.

B19 Kao što je rečeno u paragrafu B17, efekti ranijeg izvršavanja mogli bi se uzeti u obzir korišćenjem pretpostavke očekivanog roka trajanja opcije kao ulazne informacije za model formiranja cena opcija. Prilikom procenjivanja očekivanog roka trajanja opcija akcija dodeljenih grupi zaposlenih, entitet bi tu procenu mogao zasnivati na adekvatno određenom prosečnom očekivanom roku trajanja za celu grupu zaposlenih ili za podgrupe zaposlenih u okviru te grupe, a na osnovu detaljnijih podataka o dosadašnjem izvršavanju kada su u pitanju ti zaposleni (o čemu će kasnije biti reči).

B20 Podela dodeljenih opcija u grupe zaposlenima sa relativno homogenim načinom prethodnog izvršavanja će verovatno biti važna. Vrednost opcije nije linearna funkcija roka opcije; vrednost se povećava smanjenom brzinom ukoliko se produžava rok. Na primer, ako su sve druge pretpostavke jednake, iako je opcija na dve godine vrednija od opcije na jednu godinu, ona nije dvostruko vrednija. To znači da proračunavanje procene vrednosti opcije samo na osnovu utvrđenog prosečnog roka trajanja koji uključuje mnogo različitih pojedinačnih rokova trajanja može dati preuveličanu procenu ukupne fer vrednosti dodeljenih opcija akcija. Ove preuveličane procene će biti umanjene ukoliko se dodeljene opcije podele u grupe, od kojih svaka ima relativno mali raspon roka trajanja u okviru utvrđenog prosečnog roka trajanja.

B21 Slična razmatranja se vrše i pri korišćenju binomialnog ili sličnog modela. Na primer, iskustvo entiteta koji dodeljuje opcije svim zaposlenima na svim nivoima hijerarhije u entitetu može ukazivati da najviši rukovodioci da svoje opcije zadrže duže nego srednji rukovodioci, a da zaposleni na nižim funkcijama teže ranijem izvršavanju svojih opcija više nego ijedna druga grupa. Pored toga, zaposleni koji se podstiču ili od kojih se zahteva da zadrže minimalni iznos svojih instrumenata kapitala, uključujući i opcije, mogu u proseku izvršavati opcije kasnije nego zaposleni koji ne podležu ovoj odredbi. U ovakvim situacijama podela opcija po grupama primalaca sa relativno homogenim prethodnim izvršavanjem imaće za rezultat jednu tačniju procenu ukupne fer vrednosti dodeljenih opcija akcija.

Očekivana promenljivost

B22 Očekivana promenljivost je iznos očekivane fluktuacije cene u toku nekog perioda. Mera promenljivosti koje se koristi u modelima formiranja cena opcije je godišnja standardna devijacija kontinuirano utvrđenih stopa prinosa na akciju tokom jednog vremenskog perioda. Promenljivost se obično iskazuje na godišnjem nivou i komparativna je bez obzira na vremenski period koji je uzet pri obračunu, na primer, dnevna, nedeljna ili mesečna proučavanja cena.

B23 Stopa prinosa (koja može biti pozitivna ili negativna) na akciju za jedan period pokazuje koliko je jedan akcionar imao koristi od dividendi i povećanja (ili smanjenja) cene akcije.

B24 Očekivana godišnja promenljivost akcije je raspon u okviru kog se očekuje da će kontinuirano utvrđena godišnja stopa prinosa padati tokom približno dve trećine vremena. Na primer, recimo da akcija sa očekivanom kontinuiranom utvrđenom stopom prinosa od 12% ima promenljivost od 13%, što znači da će verovatnoća da će stopa prinosa na akciju za jednu godinu biti između -18% (12%-30%) i 42% (12%+30%) što je u proseku dve trećine. Ukoliko je cena akcije na početku godine 100 n.j. i dividende još nisu isplaćene, očekuje se da će cena akcije na kraju godine biti između n.j. 83,53 (100 n.j. h e-0,18) i 152,20 n.j. (100 n.j. h e0,42) u proseku dve trećine vremena.

B25 Faktori koje treba razmatrati prilikom procenjivanja očekivane promenljivosti obuhvataju:

(a) Podrazumevanu (očekivanu) promenljivost opcija akcija kojima se trguje za akcije entiteta, ili drugih instrumenata entiteta kojima se trguje a koji uključuju karakteristike opcije (kao što je na primer konvertibilni dug), ukoliko ih ima.

(b) Promenljivost cene akcije tokom najskorijeg proteklog vremenskog perioda koja je obično srazmerna očekivanom roku opcije (uzimajući u obzir preostali rok važenja ugovora o opciji i efekte očekivanog ranijeg izvršavanja).

(c) Dužinu vremenskog perioda tokom kog se akcijama entiteta javno trgovalo. Tek kotirani entitet je mogao imati veliku promenljivost u prethodnom periodu, u poređenju sa sličnim entitetima koja su ranije kotirani. Dalja uputstva po pitanju tek kotiranih entiteta se daju u narednom tekstu.

(d) Tendencija promenljivosti da se vrati srednjoj vrednosti, tj. dugoročnoj prosečnoj vrednosti, i drugi faktori koji ukazuju na očekivanu buduću promenljivost mogu se razlikovati od promenljivosti u prošlosti. Na primer, ukoliko je cena akcije nekog entiteta bila izuzetno promenljiva u toku jednog utvrđenog vremenskog perioda usled neuspešnog preuzimanja ili znatnog restruktuiranja, taj period se može izuzeti pri proračunu prosečne godišnje promenljivosti u prethodnim periodima.

(e) Adekvatne i pravilne intervale za proučavanje cena. Proučavanje cena treba da bude dosledno iz perioda u period. Na primer, entitet može koristiti zaključnu cenu za svaku nedelju ili najvišu cenu za tu nedelju, ali ne treba koristiti zaključnu cenu za neke nedelje, a najvišu cenu za druge nedelje. Takođe, proučavanje cena treba da bude izraženo u istoj valuti u kojoj su izražene i izvršne cene.

Tek kotirani entiteti

B26 Kao što je rečeno u paragrafu B25, entitet treba da uzme u obzir promenljivost cene akcije tokom proteklog najskorijeg perioda koji je obično srazmeran očekivanom roku opcije. Ukoliko tek kotirani entitet nema dovoljno informacija o promenljivosti u prošlosti, ipak trebalo da izračunava promenljivost u prošlosti za najduži period za koji su dostupni podaci o aktivnostima trgovanja. Takođe bi mogao razmatrati promenljivost u prošlosti sličnih entiteta prateći uporedne periode u njihovom trajanju. Na primer, entitet koji se kotira tek jednu godinu i dodeljuje opcije sa prosečno očekivanim rokom trajanja od pet godina, mogao bi razmatrati obrazac i stepen promenljivosti u prošlosti entiteta u istoj vrsti delatnosti tokom prvih šest godina u kojima se javno trgovalo akcijama tih entiteta.

Nekotirani entiteti

B27 Nekotirani entitet neće imati informacije o prošlim događajima koje bi razmatrao prilikom procenjivanja očekivane promenljivosti. Umesto toga, u sledećem tekstu će se govoriti o nekim faktorima koji bi se mogli razmatrati.

B28 U nekim slučajevima, nekotirani entitet koji redovno emituje opcije ili akcije zaposlenima (ili drugim stranama) može napraviti interno tržište za svoje akcije. Promenljivost ovih cena akcija se može uzeti u obzir prilikom vršenja procene očekivane promenljivosti.

B29 Osim toga, entitet može razmatrati promenljivost u prošlosti ili očekivanu promenljivost sličnih kotiranih entiteta, kod kojih su dostupne informacije o ceni akcija ili opcija, i to koristiti pri proceni očekivane promenljivosti. To bi bilo adekvatno da je entitet vrednost svojih akcija zasnivao na ceni akcija sličnih kotiranih entiteta.

B30 Ukoliko entitet procenu vrednosti svojih akcija nije zasnovao na ceni akcija sličnih kotiranih entiteta, i umesto toga je koristio drugu metodologiju procene za određivanje vrednosti svojih akcija, entitet bi mogao da dođe do procene očekivane promenljivosti koja je konzistentna sa metodologijom procene. Na primer, entitet može da odredi vrednost svojih akcija na osnovu neto imovine ili zarada. Mogao bi da uzme u obzir očekivanu promenljivost tih vrednosti neto imovine ili zarada.

Očekivane dividende

B31 Da li će očekivane dividende treba uzeti u obzir prilikom odmeravanja fer vrednosti dodeljenih akcija ili opcija zavisi od toga da li druga ugovorna strana ima pravo na dividende ili ekvivalente dividendi.

B32 Na primer, ukoliko su zaposlenima dodeljene opcije i ukoliko oni imaju pravo na dividende na osnovne akcije ili ekvivalente dividendi (što se može naplatiti u gotovini ili iskoristiti za smanjivanje izvršne cene) u periodu između datuma dodeljivanja i datuma izvršenja, dodeljene opcije treba odmeravati kao da se dividende neće isplaćivati na osnovne akcije, to jest, da input za očekivane dividende treba da bude nula.

B33 Slično tome, kada se izvrši procena fer vrednosti akcija dodeljenih zaposlenima na datum dodeljivanja, ne zahteva se korigovanje za očekivane dividende ukoliko zaposleni ima pravo da dobije dividende isplaćene u toku perioda sticanja.

B34 Suprotno tome, ukoliko zaposleni nemaju pravo na dividende ili ekvivalente dividendi u toku perioda sticanja (ili pre izvršavanja, ako je u pitanju opcija), kod procene prava na akcije ili opcije na datum dodeljivanja treba uzeti u obzir očekivane dividende. To znači da kada je fer vrednost dodeljene opcije procenjena, očekivane dividende treba uključiti u primenu modela formiranja cena opcije. Kada je izvršena procena fer vrednosti dodeljene akcije, ta procena bi treba da se umanji za sadašnju vrednost dividendi čija se isplata očekuje tokom perioda sticanja.

B35 Modeli formiranja cena opcije obično traže očekivani prinos od dividendi. Međutim, ti modeli se mogu modifikovati kako bi se iskoristio očekivani iznos dividendi, a ne prinos. Entitet može koristiti ili očekivani prinos ili očekivana plaćanja. Ako entitet koristi ovo drugo, mora razmatrati svoj obrazac porasta prednosti dividendi u prošlosti. Na primer, ukoliko je načelna politika entiteta povećanje dividendi za po oko 3% godišnje, procena vrednosti opcije ne bi trebalo da pretpostavlja fiksni iznos dividendi za vreme roka trajanja opcije ukoliko ne postoji dokaz koji će podržati ovu pretpostavku.

B36 Načelno, pretpostavka o očekivanim dividendama treba da se zasniva na javnosti dostupnim informacijama. Entitet koje ne isplaćuje dividende i nema u planu da to uradi treba da pretpostavi nulti prinos od dividendi. Međutim, entitet koji u dužem periodu ne isplaćuje dividende, može očekivati početak plaćanja dividendi u toku očekivanog roka trajanja opcija akcija njegovih zaposlenih. Ovi entiteti bi mogli da upotrebe prosek njihovog prinosa od dividendi u prošlosti (nula) i srednji prinos od dividendi neke grupe koja se može uzeti kao adekvatno poređenje.

Kamatne stope bez rizika

B37 Obično je kamatna stopa bez rizika, prinos trenutno dostupan na državnim nula-kuponima, u državi u čijoj valuti je izražena izvršna cena, sa preostalim rokom koji je jednak očekivanom roku opcije koja se vrednuje (na osnovu preostalog roka važenja ugovora o opciji i uzimajući u obzir efekte očekivanog ranijeg izvršavanja). Može biti neophodno da se upotrebi odgovarajuća zamena, ukoliko nema takvih državnih kupona ili okolnosti ukazuju da podrazumevani prinos na državne nula-kupone nije reprezentativan primer kamatne stope bez rizika (na primer, u visoko inflatornim ekonomijama). Odgovarajuća zamena takođe treba da se koristi ukoliko učesnici na tržištu odrede kamatnu stopu bez rizika korišćenjem te zamene, a ne pomoću podrazumevanog prinosa državnih nula-kupona, prilikom procenjivanja fer vrednosti opcije sa rokom trajanja koji je jednak očekivanom roku trajanja opcije koja se vrednuje.

Efekti strukture kapitala

B38 Uobičajeno je da treća strana, a ne entitet, prodaje opcije akcija kojima se trguje. Kada se ove opcije akcija izvrše, prodavac akcija predaje ih nosiocu opcije. Ove akcije su stečene od aktuelnih nosilaca akcija. Zbog toga izvršenje opcija akcija kojima se trguje nema efekat umanjenja vrednosti.

B39 Nasuprot tome, ukoliko opcije akcija prodaje entitet, nove akcije se emituju pošto se ove opcije akcija izvrše (bilo da su zaista emitovane ili su emitovane suštinski, ako su akcije prethodno ponovo kupljene i držane u blagajni iskorišćene). Recimo da će akcije biti emitovane po izvršnoj ceni a ne po tekućoj tržišnoj ceni na datum izvršavanja, ovo stvarno ili potencijalno razređivanje vrednosti može dovesti do smanjenja cene akcije, tako da nosilac opcije nema tako veliki dobitak pri izvršavanju kao što bi imao kod sličnih opcija kojima se trguje, a koje ne umanjuju cenu akcije.

B40 Da li će ovo imati značajan efekat na vrednost dodeljenih opcija akcije zavisi od različitih faktora, kao što je broj novih akcija koje će se emitovati po izvršenju opcija u poređenju sa brojem akcija koje su već emitovane. Takođe, ukoliko tržište već ima očekivanja da će doći do dodeljivanja opcije, tržište je možda već uzrokovalo potencijalno razređivanje vrednosti cene akcije na dan dodeljivanja.

B41 Međutim, entitet treba da razmotri da li bi mogući razređujući efekat vrednosti budućeg izvršenja dodeljenih opcija akcija mogao imati uticaja na njihovu procenjenu fer vrednost na datum dodeljivanja. Modeli formiranja cena opcija mogu biti prilagođeni tako da uzimaju u obzir ovaj potencijalni efekat razređivanja vrednosti.

Modifikacije sporazuma plaćanja akcijama na osnovu kapitala

B42 Paragraf 27 zahteva da bez obzira na bilo kakve modifikacije uslova pod kojima su dodeljeni instrumenti kapitala, ili poništenje ili izmirenje tog dodeljivanja instrumenata kapitala, entitet treba da prizna barem usluge koje su dobijene utvrđivanjem fer vrednosti instrumenata kapitala na dan dodeljivanja, osim ako se instrumenti kapitala ne dodeljuju zato što uslovi dodeljivanja nisu ispunjeni (izuzev tržišnih uslova) kao što je to precizirano na datum dodeljivanja. Pored toga, entitet treba da prizna efekte modifikacija koji uvećavaju ukupnu fer vrednost sporazuma plaćanja akcijama ili na drugi način koriste zaposlenom.

B43 Da bi primenio zahteve iz paragrafa 27:

(a) ukoliko modifikacija uvećava fer vrednosti dodeljenih instrumenata kapitala (na primer umanjenjem izvršne cene), odmerene neposredno pre ili posle promene, entitet uključuje dodeljenu inkrementalnu fer vrednost prilikom utvrđivanja iznosa priznatog za dobijene usluge kao naknadu za dodeljene instrumente kapitala. Dodeljena inkrementalna fer vrednost predstavlja razliku između fer vrednosti modifikovanog instrumenta kapitala i vrednosti prvobitnog instrumenta kapitala, pri čemu su obe procenjene na datum modifikacije. Ukoliko do modifikacije dolazi u toku perioda sticanja, dodeljena inkrementalna fer vrednost će se obuhvatiti odmeravanjem iznosa priznatim za dobijene usluge u toku perioda od datuma modifikacije pa sve do datuma kada se modifikovani instrumenti kapitala stiču, pored iznosa zasnovanog na fer vrednosti prvobitnih instrumenata kapitala na datum dodeljivanja, koji je priznat u toku preostalog prvobitnog perioda sticanja. Ukoliko do modifikacije dolazi posle datuma dodeljivanja, dodeljena inkrementalna fer vrednost se odmah priznaje, ili u toku perioda dodeljivanja ukoliko se od zaposlenog zahteva da ispuni dodatni period u pružanju usluga pre nego što dobije bezuslovno pravo na te modifikovane instrumente kapitala.

(b) slično tome, ukoliko modifikacija dovede do povećanja broja dodeljenih instrumenata kapitala, entitet uključuje fer vrednost dodatnih dodeljenih instrumenata kapitala, odmerenih na datum modifikacije, u odmeravanje iznosa priznatog za usluge dobijene kao naknada za dodeljene instrumente kapitala, a u skladu sa zahtevima pod (a). Na primer, ukoliko do modifikacije dolazi u toku perioda sticanja, fer vrednost dodatnih dodeljenih instrumenata kapitala uključuje se u odmeravanje iznosa priznatog za usluge dobijene u toku perioda od datuma modifikacije pa sve do datuma kada se dodeljuju dodatni instrumenti kapitala, kao dodatak iznosu zasnovanom na fer vrednosti prvobitno dodeljenih instrumenata kapitala na dan dodeljivanja, za šta je izvršeno priznavanje u toku preostalog prvobitnog perioda sticanja.

(c) Ukoliko entitet modifikuje uslove sticanja na način koji nije od koristi za zaposlenog, na primer, skraćivanjem perioda sticanja ili modifikovanjem ili dodavanjem uslova izvršenja (izuzev uslova tržišta, promene koje se obračunavaju u skladu sa prethodnim objašnjenjem pod (a)), entitet ne uzima u obzir modifikovane uslove sticanja prilikom primenjivanja zahteva iz paragrafa 19-21.

B44 Pored toga, ukoliko entitet modifikuje rokove ili uslove dodeljenih instrumenata kapitala na način koji umanjuje ukupna fer vrednost sporazuma plaćanja akcijama, niti je na neki drugi način od koristi za zaposlenog, entitet, bez obzira na to, i dalje obračunava dobijene usluge kao naknadu za dodeljene instrumente kapitala kao da do modifikacija nije ni došlo (izuzev za poništenje nekih ili svih dodeljenih instrumenata kapitala, što će se obračunavati u skladu sa paragrafom 28). Na primer:

(a) Ukoliko modifikacija dovodi do smanjenja fer vrednosti dodeljenih instrumenata kapitala, odmerenih neposredno pre ili posle modifikacije, entitet neće uzeti u obzir smanjenje fer vrednosti i nastaviće sa merenjem iznosa priznatog za dobijene usluge kao naknadu za instrumente kapitala na osnovu fer vrednosti dodeljenih instrumenata kapitala na datum dodeljivanja.

(b) Ako modifikacija smanjuje broj instrumenata kapitala dodeljenih zaposlenom, to umanjenje će se obračunavati kao poništenje tog dela dodeljivanja, u skladu sa zahtevima iz paragrafa 28.

(c) Ukoliko entitet modifikuje uslove sticanja na način koji nije koristan za zaposlenog, na primer, produžavanjem perioda dodeljivanja ili modifikovanjem ili dodavanjem nekog uslova izvršenja (izuzev uslova tržišta, promene koje se obračunavaju u skladu sa prethodno rečenim pod (a)) entitet neće uzeti u obzir ove modifikovane uslove sticanja prilikom primene zahteva iz paragrafa 19-21.