MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD - MRS 1

Prezentacija finansijskih izveštaja

("Sl. glasnik RS", br. 16/2008 i 31/2008 - ispr.)

Međunarodni računovodstveni standard 1

Prezentacija finansijskih izveštaja

Sadržaj	paragrafi
CILJ	1
DELOKRUG	2-6
SVRHA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA	7
SASTAVNI DELOVI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA	8-10
DEFINICIJE	11-12
OPŠTA RAZMATRANJA	13-41
Fer prezentacija i usaglašenost sa MSFI	13-22
Načelo stalnosti poslovanja	23-24
Obračunska osnova računovodstva	25-26
Doslednost prezentacije	27-28
Materijalni značaj i grupisanje	29-31
Prebijanje	32-35
Uporedne informacije	36-41
STRUKTURA I SADRŽAJ	42-126
Uvod	42-43
Utvrđivanje finansijskih izveštaja	44-48
Izveštajni period	49-50
Bilans stanja	51-57
Razlikovanje obrtnih (kratkoročnih) / stalnih (dugoročnih) stavki	51-56
Obrtna imovina	57-59
Kratkoročne obaveze	60-67
Informacije koje treba da budu prezentovane u bilansu stanja	68-73
Informacije koje treba da budu prezentovane u bilansu stanja ili u napomenama	74-77
Bilans uspeha	78-95
Dobitak ili gubitak za period	78-80
Informacije koje treba da budu prezentovane u bilansu uspeha	81-85
Informacije koje treba da budu prezentovane u bilansu uspeha ili u napomenama	86-95
Izveštaj o promenama na kapitalu	96-101
Izveštaj o tokovima gotovine	102
Napomene uz finansijske izveštaje	103-126
Struktura	103-107
Obelodanjivanje računovodstvenih politika	108-115
Glavni izvori neizvesnosti konkretnih procena	116-124
Kapital	124A-124C
Ostala obelodanjivanja	125-126
DATUM STUPANJA NA SNAGU	127
POVLAČENJE MRS 1 (REVIDIRANOG 1997)	128

Cilj

1. Cilj ovog standarda jeste propisivanje osnove za prezentaciju finansijskih izveštaja opšte namene, kako bi se obezbedila njihova uporedivost sa finansijskim izveštajima entiteta iz prethodnih perioda i finansijskim izveštajima drugih entiteta. Da bi se postigao taj cilj, ovaj standard postavlja opšte zahteve u vezi sa prezentacijom finansijskih izveštaja, smernice u vezi sa njihovom strukturom i minimalne zahteve u pogledu njihovog sadržaja. Priznavanjem, odmeravanjem i obelodanjivanjem specifičnih transakcija i događaja bave se drugi Standardi i Tumačenja.

Delokrug

2. Ovaj standard treba primeniti na sve finansijske izveštaje opšte namene, koji se sastavljaju i prezentuju u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI).

3. Finansijski izveštaji opšte namene su izveštaji koji su namenjeni zadovoljavanju potreba korisnika, koji nisu u poziciji da zahtevaju izveštaje prilagođene njihovim specifičnim potrebama u pogledu informacija. Finansijski izveštaji opšte namene uključuju i izveštaje koji se prikazuju zasebno ili u okviru drugog javnog dokumenta kao što je godišnji izveštaj ili prospekt. Ovaj standard se ne odnosi na strukturu i sadržaj sažetih periodičnih finansijskih izveštaja, koji se sastavljaju u skladu sa MRS 34 Periodično finansijsko izveštavanje. Međutim, paragrafi 13-41 primenjuju se na takve finansijske izveštaje. Ovaj standard se podjednako primenjuje na sve entitete, kao i na to da li ili ne oni treba da sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje ili zasebne finansijske izveštaje, kao što je definisano u MRS 27 Konsolidovani i zasebni finansijski izveštaji.

4. (brisan)

5. Ovaj standard koristi terminologiju koja je prikladna za entitete čiji je cilj ostvarivanje dobiti, uključujući entitete koji posluju u javnom sektoru. Entiteti koji obavljaju nedobitne aktivnosti u privatnom, javnom ili državnom sektoru, a koji nameravaju da primene ovaj standard će možda trebati da izmene opise koji se koriste za određene linijske stavke u finansijskim izveštajima, kao i za same finansijske izveštaje.

6. Slično, entiteti koji nemaju kapital kao što je definisano u MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija (npr. neki zajednički fondovi), i entiteti čiji akcijski kapital nije i njegov sopstveni kapital (npr. neki kooperativni entiteti) će možda trebati da izmene prezentaciju u finansijskim izveštajima učešća članova ili učešća lica koja su investirala u investicioni fond.

Svrha finansijskih izveštaja

7. Finansijski izveštaji na struktuiran način predstavljaju finansijsku poziciju i finansijske rezultate entiteta. Cilj finansijskih izveštaja opšte namene jeste da se obezbede informacije o finansijskoj poziciji, finansijskom uspehu i tokovima gotovine entiteta, koje su korisne za donošenje ekonomskih odluka širokog kruga korisnika. Finansijski izveštaji takođe pokazuju rezultate koje je ostvarilo menadžment u upravljanju resursima koji su mu povereni. Da bi se ostvario ovaj cilj, finansijski izveštaji entiteta pružaju informacije o:

(a) imovini;

(b) obavezama;

(d) prihodima i rashodima, uključujući dobitke i gubitke;

(e) ostalim promenama kapitala; i

(f) tokovima gotovine entiteta.

Ove informacije, zajedno sa ostalim informacijama u napomenama pomažu korisnicima finansijskih izveštaja u predviđanju budućih tokova gotovine entiteta, naročito u pogledu vremenskog određivanja i izvesnosti.

Sastavni delovi finansijskih izveštaja

8. Potpuni set finansijskih izveštaja uključuje:

(a) bilans stanja;

(b) bilans uspeha;

(i) sve promene u kapitalu; ili

(ii) promene u kapitalu osim onih koje nastaju povodom transakcija sa vlasnicima kapitala koji deluju u svojstvu vlasnika kapitala;

(d) izveštaj o tokovima gotovine; i

(e) napomene, koje čini kratak pregled značajnih računovodstvenih politika i druga objašnjenja.

9. Mnogi entiteti prezentuju, van finansijskih izveštaja, i finansijski pregled od strane menadžmenta u kojem se opisuju i objašnjavaju glavna obeležja finansijskog uspeha i finansijske položaja entiteta, kao i glavne neizvesnosti sa kojima se on suočava. Takav izveštaj može obuhvatiti pregled:

(a) najvažnijih činilaca i uticaja koji određuju finansijski uspeh, uključujući promene okruženja u kom entitet posluje, odgovor entiteta na ove promene i njihov uticaj, kao i politike investiranja entiteta radi održanja i povećanja uspeha, uključujući i njegovu politiku raspodele dividendi;

(b) izvora finansiranja entiteta, i određeni koeficijent obaveze / kapital; i

10. Mnogi entiteti prezentuju, van finansijskih izveštaja, druge izveštaje kao što su ekološki izveštaji i izveštaj o dodatoj vrednosti, naročito u delatnostima u kojima su ekološki faktori značajni i gde se zaposleni smatraju značajnom grupom korisnika informacija. Izveštaji koji se prezentuju van finansijskih izveštaja su van delokruga MSFI-a.

Definicije

11. U ovom Standardu se koriste sledeći termini sa navedenim značenjem:

Neizvodljivo Primena nekog zahteva je neizvodljiva kada ga entitet ne može primeniti i posle svih razumnih napora da to učini.

Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (MSFI) su Standardi i Tumačenja usvojeni od strane Odbora za Međunarodne računovodstvene standarde (IASB). Oni obuhvataju:

(a) Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja;

(b) Međunarodne računovodstvene standarde; i

(c) Tumačenja koje je doneo Komitet za tumačenja Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (IFRIC) ili raniji Stalni komitet za tumačenja (SIC).

Materijalno značajna Izostavljanja ili pogrešna iskazivanja stavki su materijalno značajna ako bi ona, pojedinačno ili zajedno, mogla da utiču na ekonomske odluke korisnika donete na osnovu finansijskih izveštaja. Materijalni značaj zavisi od veličine i prirode izostavljene ili pogrešno iskazane stavke koja se procenjuje u konkretnim okolnostima. Veličina i priroda stavke, ili njihova kombinacija, mogu biti odlučujući faktor.

Napomene sadrže dopunske informacije u odnosu na informacije prezentovane u bilansu stanja, bilansu uspeha, izveštaju o promenama na kapitalu i izveštaju o tokovima gotovine. Napomene sadrže narativne opise ili raščlanjavanja stavki obelodanjenih u ovim izveštajima kao i informacije o stavkama koje se nisu kvalifikovale za priznavanje u ovim izveštajima.

12. Procena da li izostavljanje ili pogrešno iskazivanje može uticati na ekonomske odluke korisnika, i zbog toga biti materijalno značajno, zahteva razmatranje karakteristika ovih korisnika. Okvir za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja u paragrafu 25 navodi da "se pretpostavlja da korisnici poseduju razumno znanje o poslu, ekonomskoj aktivnosti i računovodstvu i da su voljni da informacije proučavaju sa dužnom pažnjom." Zbog toga, procena treba da uzme u obzir koliko je opravdano očekivati da će korisnici sa takvim karakteristikama biti pod ovim uticajem prilikom donošenja svojih ekonomskih odluka.

Opšta razmatranja

Fer prezentacija i usaglašenost sa MSFI

13. Finansijski izveštaji treba istinito (fer) da prikažu finansijsku poziciju, finansijski uspeh i tokove gotovine entiteta. Fer prezentacija zahteva verno prikazivanje efekata transakcija, drugih događaja i uslova u skladu sa definicijama i kriterijima za priznavanje imovine, obaveza, prihoda i rashoda, iznetim u Okviru. Pretpostavlja se da primena MSFI, zajedno sa dodatnim obelodanjivanjem kada je to neophodno, ima za rezultat finansijske izveštaje u kojima se postiže fer prezentacija.

14. Entitet čiji su finansijski izveštaji usaglašeni sa MSFI treba tu usaglašenost da obelodani u napomenama kao eksplicitnu i bezrezervnu činjenicu. Finansijski izveštaji se ne opisuju kao oni koji su usaglašeni sa MSFI, ako oni nisu usaglašeni sa svim zahtevima MSFI.

15. U skoro svim okolnostima, fer prezentacija se postiže prema primenljivim MSFI. Fer prezentacija takođe od entiteta zahteva:

(a) da izabere i primeni računovodstvene politike u skladu sa MRS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške. U MRS 8 se navodi redosled merodavnih uputstava, koje rukovodstvo razmatra u nedostatku Standarda ili Tumačenja koji se posebno primenjuju na neku stavku.

(b) da prezentuje informacije, uključujući računovodstvene politike na način koji obezbeđuje relevantne, pouzdane, uporedive i razumljive informacije.

(c) da obezbedi dodatna obelodanjivanja kada je usaglašavanje sa specifičnim zahtevima u MSFI nedovoljno da omogući korisnicima da razumeju uticaj određenih transakcija, drugih događaja i uslova na finansijsku poziciju i finansijski uspeh entiteta.

16. Neodgovarajuće računovodstvene politike se ne ispravljaju ni obelodanjivanjem korišćenih računovodstvenih politika niti napomenama ili obrazloženjima.

17. U vrlo retkim okolnostima u kojima menadžment zaključi da bi usaglašavanje sa zahtevom u Standardu ili Tumačenju moglo biti toliko pogrešno da bi bilo protivrečno cilju finansijskih izveštaja iznetom u Okviru, entitet odstupa od tog zahteva na način iznet u paragrafu 18, ako odgovarajući regulatorni okvir zahteva, ili na drugi način ne zabranjuje, takvo odstupanje.

18. Kada entitet odstupa od zahteva Standarda ili Tumačenja u skladu sa paragrafom 17, on obelodanjuje:

(a) da je menadžment zaključilo da finansijski izveštaji fer prikazuju finansijski položaj, finansijski uspeh i tokove gotovine entiteta;

(b) da je usaglašen sa svim primenljivim Standardima i Tumačenjima, osim odstupanja od određenog zahteva da bi se postigla fer prezentacija;

(c) naziv Standarda ili Tumačenja od kog je entitet odstupio, prirodu tog odstupanja, uključujući i postupak koji bi se zahtevao prema tom Standardu ili Tumačenju, razlog zbog kojeg bi taj postupak bio toliko pogrešan u datim okolnostima da bi bio protivrečan cilju finansijskih izveštaja iznetom u Okviru, kao i usvojeni postupak; i

(d) za svaki prikazani period, finansijski uticaj odstupanja na svaku stavku u finansijskim izveštajima koja bi bila izveštavana da je usaglašena sa datim zahtevom.

19. Ako je entitet u prethodnom periodu odstupio od zahteva Standarda ili Tumačenja i ako to odstupanje utiče na iznose priznate u finansijskim izveštajima za tekući perioda, entitet vrši obelodanjivanja navedena u paragrafu 18(c) i (d).

20. Paragraf 19 se primenjuje, na primer, kada je entitet u prethodnom periodu odstupio od zahteva Standarda ili Tumačenja koji se odnosi na odmeravanje imovine ili obaveza, a to odstupanje utiče na odmeravanje promena u imovini i obavezama priznatim u finansijskim izveštajima tekućeg perioda.

21. U vrlo retkim okolnostima, kada rukovodstvo zaključi da bi usaglašavanje sa zahtevom nekog Standarda ili Tumačenja bilo toliko pogrešno da bi bilo protivrečno cilju finansijskih izveštaja iznetom u Okviru, ali relevantni regulatorni okvir zabranjuje odstupanje od tog zahteva, entitet, u najvećoj mogućoj meri, smanjuje uočene pogrešene aspekte usaglašavanja sa tim zahtevom, tako što obelodanjuje:

(a) naziv Standarda ili Tumačenja o kojima je reč, prirodu zahteva i razlog zašto je rukovodstvo zaključilo da bi usaglašavanje sa tim zahtevom bilo toliko pogrešno u datim okolnostima da bi bilo protivrečno cilju finansijskih izveštaja iznetom u Okviru; i

(b) za svaki prezentovani period, korigovanje svih stavki u finansijskim izveštajima za koje je menadžment zaključio da su neophodne da bi se postigla fer prezentacija.

22. Za svrhe paragrafa 17-21, neka informacija bi bila protivrečna cilju finansijskih izveštaja kada ne bi verno predstavljala transakcije, druge događaje i uslove koje ili tvrdi da predstavlja ili bi se moglo razumno očekivati da ih predstavlja i, kao posledica toga, bilo bi verovatno da ona utiče na ekonomske odluke koje donose korisnici finansijskih izveštaja. Prilikom procenjivanja da li bi usaglašavanje sa određenim zahtevom nekog Standarda ili Tumačenja bilo toliko pogrešno, da bi bilo protivrečno cilju finansijskih izveštaja iznetom u Okviru, rukovodstvo razmatra:

(a) zbog čega cilj finansijskih izveštaja nije postignut u određenim okolnostima; i

(b) koliko se okolnosti u kojima se nalazi entitet razlikuju od okolnosti u kojima se nalaze drugi entiteti koji su usaglašeni sa tim zahtevom. Ako su drugi entiteti u sličnim okolnostima usaglašeni sa određenim zahtevom, postoji pretpostavka koja se može opovrgnuti da usaglašavanje entiteta sa tim zahtevom ne bi bilo toliko pogrešno da bi bilo protivrečno cilju finansijskih izveštaja, iznetom u Okviru.

Načelo stalnosti poslovanja

23. Kada priprema finansijske izveštaje, menadžment procenjuje sposobnost entiteta da nastavi da trajno posluje u smislu stalnosti poslovanja. Finansijski izveštaji se sastavljaju na osnovu načela stalnosti poslovanja, osim ako rukovodstvo ne namerava da likvidira entitet ili da prestane da posluje, odnosno ako nema realnu alternativu da postupi drugačije. Kada je rukovodstvo, prilikom procenjivanja, svesno materijalnih neizvesnosti vezanih za događaje ili uslove koji mogu baciti značajnu sumnju na sposobnost entiteta da nastavi da posluje u neograničenom trajanju, te neizvesnosti se obelodanjuju. Kada se finansijski izveštaji ne sastavljaju na osnovu načela stalnosti poslovanja, ta činjenica se obelodanjuje, zajedno sa osnovom prema kojoj se finansijski izveštaji sastavljaju i razlogom zbog kog se smatra da entitet nema stalnost poslovanja.

24. U procenjivanju da li je pretpostavka stalnosti poslovanja prikladna, rukovodstvo uzima u obzir sve dostupne informacije o budućnosti, što je najmanje, ali nije ograničeno na taj period, dvanaest meseci od datuma bilansa stanja. Stepen razmatranja zavisi od činjenica u svakom pojedinačnom slučaju. Ako je poslovanje entiteta u prošlosti bilo profitabilno i ako je postojao neposredan pristup finansijskim resursima, do zaključka da je prikladna računovodstvena osnova načela stalnosti poslovanja, se može doći i bez detaljne analize. U drugim slučajevima, rukovodstvo treba da razmotri širok spektar faktora koji se odnose na sadašnju i očekivanu profitabilnost, rasporede otplate duga i potencijalne izvore zamene finansiranja, pre nego što zaključi da je primena načela stalnosti poslovanja prikladna.

Obračunska osnova računovodstva

25. Entitet sastavlja svoje finansijske izveštaje, osim informacija o tokovima gotovine, korišćenjem načela uzročnosti prihoda i rashoda.

26. Kada se koristi načelo uzročnosti prihoda i rashoda, stavke se priznaju kao imovina, obaveze, kapital, prihodi i rashodi (elementi finansijskih izveštaja) kada oni zadovoljavaju definicije i kriterijume priznavanja ovih elemenata iz Okvira.

Doslednost prezentacije

27. Prezentacija i klasifikacija stavki u finansijskim izveštajima se zadržava od prethodnog do sledećeg perioda, osim:

(a) ako je očigledno, na osnovu značajne promene prirode poslovanja entiteta ili pregleda njegovih finansijskih izveštaja, da bi drugačija prezentacija ili klasifikacija bila prikladnija, imajući u vidu kriterijume za izbor i primenu računovodstvenih politika iz MRS-a 8; ili

(b) ako Standard ili Tumačenje zahtevaju izmenu prezentacije.

28. Značajno sticanje ili otuđenje, ili pregled prezentacije finansijskih izveštaja, bi moglo da ukaže na to da finansijski izveštaji treba da se prezentuju drugačije. Entitet menja prezentaciju svojih finansijskih izveštaja samo ako izmenjena prezentacija pruža informacije koje su pouzdane i relevantnije za korisnike finansijskih izveštaja i ako je verovatno da će se nastaviti izmenjena struktura, tako da uporedivost nije narušena. Kada vrši takve izmene prezentacije, entitet reklasifikuje svoje uporedne informacije u skladu sa paragrafima 38 i 39.

Materijalni značaj i grupisanje

29. Svaka materijalno značajna grupa sličnih stavki se prezentuje zasebno u finansijskim izveštajima. Stavke koje su različite prirode ili funkcije se prezentuju zasebno osim ako nisu beznačajne / nematerijalne.

30. Finansijski izveštaji nastaju kao rezultat obrade velikog broja transakcija ili drugih događaja koji su grupisani prema svojoj prirodi ili funkciji. Konačnu fazu u procesu grupisanja i klasifikacije predstavlja prikazivanje sažetih i klasifikovanih podataka, koji čine linijske stavke obrazaca bilansa stanja, bilansa uspeha, izveštaja o promenama kapitala i izveštaja o tokovima gotovine, ili napomena. Ukoliko neka linijska stavka nije sama po sebi materijalno značajna, ona se grupiše sa drugim stavkama ili u obrascima tih finansijskih izveštaja ili u napomenama. Stavka koja nije dovoljno materijalno značajna da bi opravdala zasebno prikazivanje u obrascu finansijskih izveštaja može ipak biti dovoljno značajna za zasebno prezentovanje u napomenama.

31. Primena koncepta materijalnog značaja znači da određeni zahtev u pogledu obelodanjivanja u Standardu ili Tumačenju ne mora biti ispunjen ako informacija nije materijalno značajna.

Prebijanje

32. Imovina, obaveze, prihodi i rashodi se ne prebijaju osim ako to ne zahteva ili ne dozvoljava neki Standard ili Tumačenje.

33. Važno je da se o imovini i obavezama, prihodima i rashodima izveštava zasebno. Prebijanja, u bilansu uspeha ili bilansu stanja, osim kada prebijanje odražava suštinu transakcije ili drugog događaja, umanjuje sposobnost korisnika i da razumeju nastale transakcije, druge događaje ili uslove i da procene buduće tokove gotovine entiteta. Odmeravanje imovine u neto iznosu odnosno umanjeno za ispravku vrednosti - na primer, ispravka vrednosti zastarelih zaliha i ispravka vrednosti sumnjivih i spornih potraživanja - se ne smatraju "prebijanjem".

34. MRS 18 Prihodi, definiše termin prihod i zahteva da se on odmerava po fer vrednosti primljene naknade ili potraživanja, uzimajući u obzir iznos svih trgovačkih ili količinskih popusta koje odobrava entitet. Entitet vrši, u okviru svojih redovnih aktivnosti, i druge transakcije koje ne stvaraju prihod već predstavljaju sporedne transakcije u odnosu na glavne aktivnosti koje stvaraju prihod. Rezultati takvih transakcija se prezentuju, kada ova prezentacija odražava suštinu transakcije ili drugog događaja, prebijanjem svih prihoda sa rashodima u vezi sa njima koji nastaju iz iste transakcije. Na primer:

(a) dobici i gubici od otuđenja stalne imovine, uključujući investicije i poslovnu imovinu, iskazuju se tako što se od priliva od otuđenja oduzimaju knjigovodstvena vrednost imovine i odgovarajući troškovi prodaje; i

(b) izdatak koji se odnosi na rezervisanje priznato u skladu sa MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina, a za koje je izvršena nadoknada na osnovu ugovora sa trećom stranom (na primer, sporazum o garancijama dobavljača), prebija se prema naknadi na koju se odnosi.

35. Pored toga, o dobicima i gubicima koji nastaju iz grupe sličnih transakcija, izveštava se na neto osnovi, na primer, dobici i gubici nastali po osnovu transakcija u stranoj valuti ili dobici i gubici koji se odnose na finansijske instrumente koji se drže za trgovanje. Međutim, ukoliko su takvi dobici i gubici materijalno značajni, o njima se izveštava zasebno.

Uporedne informacije

36. Za sve iznose koji su dati u finansijskim izveštajima se obelodanjuju uporedne informacije o prethodnom periodu, osim kada Standard ili Tumačenje dozvoljavaju ili zahtevaju drugačije. Uporedne informacije se uključuju i za narativne i opisne informacije, kada je to relevantno za razumevanje finansijskih izveštaja za tekući period.

37. U određenim slučajevima narativne informacije date u finansijskim izveštajima prethodnog(ih) perioda, nastavljaju da budu relevantne i u tekućem periodu. Na primer, detalji pravnog spora, čiji je ishod bio neizvestan na datum poslednjeg bilansa stanja i koji još uvek nije rešen, obelodanjuju se u tekućem periodu. Korisnici imaju korist od informacije da je neizvesnost postojala na datum poslednjeg bilansa stanja i o koracima preduzetim tokom tog perioda za otklanjanje neizvesnosti.

38. Kada se menja prezentacija ili klasifikacija stavki u finansijskim izveštajima, potrebno je reklasifikovanje i uporednih iznosa, osim ako ta reklasifikacija nije izvodljiva. Kada se vrši reklasifikacija uporednih iznosa, entitet treba da obelodani:

(a) prirodu reklasifikacije;

(b) iznos svake stavke ili grupe stavki koje se reklasifikuju; i

39. Ako nije izvodljivo da se uporedni iznosi reklasifikuju, entitet treba da obelodani:

(a) razloge zbog kojih iznosi nisu reklasifikovani; i

(b) prirodu korigovanja koje bi trebalo sprovesti da su iznosi reklasifikovani.

40. Povećavanjem uporedivosti informacija u međuperiodu pomaže se korisnicima u donošenju ekonomskih odluka, naročito omogućavanjem procena trendova finansijskih informacija u svrhu predviđanja. U određenim okolnostima, nije izvodljivo reklasifikovanje uporednih informacija za određeni prethodni period, da bi se postigla uporedivost sa tekućim periodom. Na primer, u prethodnom periodu(ima) podaci možda nisu bili prikupljeni na način koji omogućava reklasifikaciju, a možda nije izvodljivo da se informacija ponovo dobije.

41. MRS 8 se bavi korigovanjima uporednih informacija koja se zahtevaju kada entitet menja računovodstvenu politiku ili koriguje određenu grešku.

Struktura i sadržaj

Uvod

42. U ovom Standardu se zahtevaju određena obelodanjivanja na obrascima bilansa stanja, bilansa uspeha i izveštaja o promenama na kapitalu i zahteva se obelodanjivanje ostalih linijskih stavki, bilo na obrascima ovih izveštaja ili u napomenama. U MRS 7 Izveštaji o tokovima gotovine se navode zahtevi za prezentaciju izveštaja o tokovima gotovine.

43. U ovom Standardu se ponekad koristi termin "obelodanjivanje" u širem smislu, koji podrazumeva stavke prikazane u obrascima bilansa stanja, bilansa uspeha, izveštaja o promenama na kapitalu i izveštaja o tokovima gotovine, kao i u napomenama. Obelodanjivanja se takođe zahtevaju i drugim Standardima i Tumačenjima. Osim ako nije navedeno suprotno na drugom mestu u ovom Standardu, ili u nekom drugom Standardu ili Tumačenju, takva obelodanjivanja se vrše bilo na samom obrascu bilansa stanja, bilansa uspeha, izveštaja o promenama na kapitalu ili izveštaja o tokovima gotovine (u zavisnosti koji od njih je relevantan), ili u napomenama.

Utvrđivanje finansijskih izveštaja

44. Finansijski izveštaji treba da budu jasno utvrđeni tako da se razlikuju od drugih informacija u istom objavljenom dokumentu.

45. MSFI se primenjuju samo na finansijske izveštaje, a ne na druge informacije prikazane u godišnjem izveštaju ili nekom drugom dokumentu. Zbog toga je važno da korisnici mogu da razlikuju informacije pripremljene korišćenjem MSFI od drugih informacija, koje mogu biti korisne za njih, ali nisu predmet ovih zahteva.

46. Svaku komponentu finansijskih izveštaja se jasno utvrđuje. Pored toga, sledeće informacije treba da budu posebno istaknute i ponovljene kada je to neophodno za pravilno razumevanje prezentovanih informacija:

(a) naziv entiteta o kome se izveštava ili drugo sredstvo identifikacije, kao i sve promene tih informacija od datuma prethodnog bilansa stanja;

(b) da li se finansijski izveštaji odnose na pojedinačni entitet ili grupu entiteta;

(c) datum bilansa stanja ili period za koji se sastavljaju finansijski izveštaji, u zavisnosti od toga šta je prikladnije za tu komponentu finansijskih izveštaja;

(d) naziv valute za prezentaciju, kao što je definisano u MRS 21 Efekti promena deviznih kurseva; i

(e) stepen zaokruživanja korišćen za prikazivanje iznosa u finansijskim izveštajima.

47. Zahtevi iz paragrafa 46 obično se ispunjavaju tako što se na svakoj strani finansijskih izveštaja napišu zaglavlja i skraćena zaglavlja u kolonama. Pri određivanju najboljeg načina prikazivanja takvih informacija, koristi se prosuđivanje. Na primer, kada se finansijski izveštaji prikazuju elektronskim putem, ne koriste se uvek zasebne stranice; onda se prethodno navedena zaglavlja navode dovoljno često kako bi se obezbedilo pravilno razumevanje informacija uključenih u finansijske izveštaje.

48. Finansijski izveštaji su često razumljiviji ako se informacije prikažu u hiljadama ili milionima jedinica valute za prezentaciju. Ovo je prihvatljivo sve dok se stepen zaokruživanja prezentovanja obelodanjuje i dok se ne izostavljaju materijalno značajne informacije.

Izveštajni period

49. Finansijski izveštaji se prezentuju bar jednom godišnje. Kada se menja datum bilansa stanja entiteta i kada se godišnji finansijski izveštaji prezentuju za period duži ili kraći od jedne godine, entitet obelodanjuje, pored perioda za koji se sastavljaju finansijski izveštaji, i:

(a) razlog zbog kog je korišćen duži ili kraći period; i

(b) činjenicu da uporedni iznosi u bilansu uspeha, izveštaju o promenama na kapitalu, izveštaju o tokovima gotovine i odgovarajućim napomenama nisu u potpunosti uporedivi.

50. Obično se finansijski izveštaji dosledno sastavljaju za period od jedne godine. Međutim, iz praktičnih razloga, pojedini entiteti radije sastavljaju izveštaje, na primer, za period od 52 nedelje. Ovaj Standard ne isključuje ovakvu praksu, jer je verovatno da se ovakvi finansijski izveštaji neće materijalno značajno razlikovati od finansijskih izveštaja koji bi bili prezentovani za period od jedne godine.

Bilans stanja

Razlikovanje obrtnih (kratkoročnih) / stalnih (dugoročnih) stavki

51. Entitet prezentuje obrtnu i stalnu imovinu, kao i kratkoročne i dugoročne obaveze, kao zasebne pozicije u obrascu bilansa stanja, u skladu sa paragrafima 57-67, osim kada prezentacija na osnovu likvidnosti pruža informacije koje su pouzdanije i relevantnije. Kada se primenjuje ovaj izuzetak, sva imovina i obaveza se prezentuju na opštiji način prema svojoj likvidnosti.

52. Koji god metod prezentacije da je prihvaćen, za svaku linijsku stavku imovine i obaveza koja kombinuje iznose za koje se očekuje da će se nadoknaditi ili izmiriti (a) ne kasnije od dvanaest meseci posle datuma bilansa stanja i (b) kasnije od dvanaest meseci posle datuma bilansa stanja, entitet obelodanjuje iznos za koji se očekuje da će se nadoknaditi ili izmiriti posle više od dvanaest meseci.

53. Kada entitet vrši snabdevanje robom ili uslugama u okviru jasno utvrdivog poslovnog ciklusa, zasebna klasifikacija obrtne i stalne imovine i kratkoročnih i dugoročnih obaveza u obrascu bilansa stanja pruža korisne informacije pravljenjem razlike između neto imovine koja stalno cirkuliše kao obrtni kapital i neto imovine koja se koristi u dugoročnom poslovanju entiteta. Na ovaj način se takođe ističe imovina za koju se očekuje da će biti realizovana u okviru tekućeg poslovnog ciklusa i obaveze koje dospevaju za izmirenje u okviru istog perioda.

54. Za neke entitete, kao što su finansijske institucije, prezentacija imovine i obaveza prema opadajućoj ili rastućoj likvidnosti, pruža informacije koje su pouzdane i relevantnije od prezentacije na principu kratkoročno/dugoročno, zato što entitet ne vrši snabdevanje robom ili uslugama u okviru jasno utvrdivog poslovnog ciklusa.

55. Prilikom primene paragrafa 51, entitetu je dozvoljeno da jedan deo svoje imovine i obaveza prezentuje koristeći klasifikaciju obrtna (kratkoročna)/stalna (dugoročna), a drugi deo prema njihovoj likvidnosti, kada ovo pruža informacije koje su pouzdane i relevantnije. Potreba za kombinovanjem osnova za prezentaciju može nastati kada se entitet bavi različitim poslovima.

56. Informacije o očekivanim datumima realizacije imovine i obaveza korisne su prilikom procenjivanja likvidnosti i solventnosti entiteta. MSFI 7 Finansijski instrumenti: obelodanjivanja zahteva obelodanjivanje datuma dospeća finansijskih sredstava i finansijskih obaveza. Finansijska sredstva obuhvataju potraživanja od prodaje i druga potraživanja, a finansijske obaveze obuhvataju dugovanja prema dobavljačima i ostala dugovanja. Informacije o očekivanom datumu nadoknade ili izmirenja nemonetarnih sredstava i obaveza, kao što su zalihe i rezervisanja, takođe su korisne, nezavisno do toga da li je imovina klasifikovana kao obrtna ili stalna tj. obaveze kao kratkoročne ili dugoročne. Na primer, entitet obelodanjuje iznos zaliha za koje se očekuje da će se nadoknaditi u periodu dužem od dvanaest meseci od dana bilansa stanja.

Obrtna imovina

57. Imovina se klasifikuje kao obrtna ako ispunjava neki od sledećih kriterijuma:

(a) ako se očekuje da će biti realizovana, ili se drži za trgovanje ili potrošnju, u toku uobičajenog poslovnog ciklusa entiteta;

(b) ako se drži prvenstveno za trgovanje;

(d) ako se radi o gotovini ili o gotovinskom ekvivalentu (kao što je definisano u MRS 7), osim kada je ograničena njegova razmena ili korišćenje za izmirenje obaveze tokom najmanje dvanaest meseci od dana bilansa stanja.

Sva ostala imovina se klasifikuje kao stalna imovina.

58. U ovom Standardu se koristi termin "stalna" da bi obuhvatio materijalna, nematerijalna i finansijska sredstva dugoročne prirode. Standard ne zabranjuje korišćenje alternativnih opisa sve dok je značenje jasno.

59. Poslovni ciklus entiteta jeste vremenski period između sticanja imovine za proizvodnju i njihove realizacije u gotovini ili u gotovinskom ekvivalentu. Kada se uobičajeni poslovni ciklus entiteta ne može jasno utvrditi, pretpostavlja se da traje dvanaest meseci. Obrtna imovina obuhvata imovinu (kao što su zalihe i potraživanja od kupaca) koja je prodata, potrošena ili realizovana kao deo uobičajenog poslovnog ciklusa, čak i kada se ne očekuje da budu realizovana u roku od dvanaest meseci od datuma bilansa stanja. Obrtna imovina takođe obuhvata i sredstva namenjenu prvenstveno prodaji (u skladu sa MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje, finansijska sredstva u okviru ove kategorije se klasifikuju kao sredstva koja se drže za trgovanje), kao i obrtni deo stalnih finansijskih sredstava.

Kratkoročne obaveze

60. Obaveza se klasifikuje kao kratkoročna ako ona zadovoljava neki od sledećih kriterijuma:

(a) očekuje se da će biti izmirena u toku uobičajenog poslovnog ciklusa entiteta;

(b) drži se prvenstveno za trgovanje;

(d) entitet nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveze za najmanje dvanaest meseci od datuma bilansa stanja.

Sve ostale obaveze se klasifikuju kao dugoročne obaveze.

61. Određene kratkoročne obaveze, kao što su obaveze prema dobavljačima, obračunate, a neizmirene obaveze prema zaposlenima i drugi troškovi poslovanja, čine deo obrtnog kapitala koji se koristi u uobičajenom poslovnom ciklusu entiteta. Ovakve poslovne stavke se klasifikuju kao kratkoročne obaveze, čak i kad dospevaju za izmirenje posle više od dvanaest meseci od datuma bilansa stanja. Prilikom klasifikacije imovine i obaveza entiteta primenjuje se isti uobičajeni poslovni ciklus. Kada se uobičajeni poslovni ciklus entiteta ne može jasno utvrditi, pretpostavlja se da traje dvanaest meseci.

62. Ostale kratkoročne obaveze se ne izmiruju kao deo uobičajenog poslovnog ciklusa, ali dospevaju za izmirenje u roku od dvanaest meseci od datuma bilansa stanja ili se drže prvenstveno za trgovanje. Primeri su: finansijske obaveze klasifikovane kao one koje se drže za trgovanja u skladu sa MRS 39, prekoračenja na bankarskim računima i kratkoročni deo dugoročnih finansijskih obaveza, obaveze za dividende, obaveze za porez na dobitak i ostale obaveze koje ne proističu iz redovnih poslovnih aktivnosti. Finansijske obaveze kojima se obezbeđuje finansiranje na dugoročnoj osnovi (tj. koje ne čine deo obrtnog kapitala koji se koristi u uobičajenom poslovnom ciklusu) i koje ne dospevaju za izmirenje u roku od dvanaest meseci od datuma bilansa stanja, predstavljaju dugoročne obaveze, koje su predmet paragrafa 65 i 66.

63. Entitet klasifikuje svoje finansijske obaveze kao kratkoročne kada dospevaju za izmirenje u roku od dvanaest meseci od datuma bilansa stanja, čak i ako je:

(a) prvobitni rok za njihovo izmirenje bio period duži od dvanaest meseci; i

(b) ugovor o refinansiranju, ili reprogram otplate duga, na dugoročnoj osnovi, istekao posle dana bilansa stanja, a pre nego što su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje.

64. Ako entitet očekuje, i ima diskreciono pravo, da refinansira ili produži rok dospeća obaveze, za najmanje dvanaest meseci od datuma bilansa stanja, ova obaveza se klasifikuje kao dugoročna, čak i kada bi inače dospela u kraćem periodu. Međutim, kada refinansiranje ili produženja roka dospeća obaveze nije diskreciono pravo entiteta (na primer, ne postoji ugovor o refinansiranju) mogućnost refinansiranja se ne razmatra, a obaveza se klasifikuje kao kratkoročna.

65. Kada entitet prekrši obavezu iz ugovora o dugoročnom kreditu, na datum ili pre datuma bilansa stanja, zbog čega obaveza postaje plativa na zahtev, ta obaveza se klasifikuje kao kratkoročna, čak i ako posle datuma bilansa stanja a pre odobravanja finansijskih izveštaja za objavljivanje, poverilac) pristane da ne zahteva naplatu kao posledicu ovakvog kršenja. Obaveza se klasifikuje kao kratkoročna jer, na datum bilansa stanja, entitet nema bezuslovno pravo da odloži njeno izmirenje za najmanje dvanaest meseci posle datuma bilansa stanja.

66. Međutim, obaveza se klasifikuje kao dugoročna ako poverilac do datuma bilansa stanja pristane da odobri grejs period koji se završava najmanje dvanaest meseci od datuma bilansa stanja, u kom roku entitet može ispuniti neispunjenu obavezu i tokom kog poverilac ne može tražiti trenutnu isplatu.

67. Što se tiče kredita klasifikovanih kao kratkoročne obaveze, ako između datuma bilansa stanja i datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje nastanu sledeći događaji, ti događaji se kvalifikuju za obelodanjivanje kao događaji za koje se ne vrši korigovanje posle datuma bilansa stanja, u skladu sa MRS 10 Događaji posle datuma bilansa stanja:

(a) refinansiranje na dugoročnoj osnovi;

(b) ispravljanje kršenja ugovora o dugoročnom kreditu i

(c) dobijanje grejs perioda od poverioca, koji se završava najmanje dvanaest meseci od datuma bilansa stanja, kako bi se ispravilo kršenje ugovora o dugoročnom kreditu.

Informacije koje treba da budu prezentovane u bilansu stanja

68. Kao minimum, obrazac bilansa stanja obuhvata stavke koje prezentuju sledeće iznose u meri u kojoj oni nisu prikazani u skladu sa paragrafom 68A:

(a) nekretnine, postrojenja i opremu;

(b) investicione nekretnine;

(d) finansijska sredstva (isključujući iznose prikazane pod (e), (h) i (i));

(e) investicije koje se obračunavaju korišćenjem metoda udela;

(f) biološka sredstva;

(g) zalihe;

(h) potraživanja od kupaca i druga potraživanja;

(i) gotovinu i gotovinske ekvivalente;

(j) obaveze prema dobavljačima i ostale obaveze;

(k) rezervisanja;

(l) finansijske obaveze (isključujući iznose prikazane pod (j) i (k));

(m) tekuće poreske obaveze i sredstva, kao što je definisano u MRS 12 Porez na dobitak;

(n) odložene poreske obaveze i odložena poreska sredstva, kao što je definisano u MRS 12;

(o) manjinska učešća, iskazana u okviru kapitala; i

(p) emitovani kapital i rezerve koji se mogu pripisati vlasnicima kapitala matičnog entiteta.

68A U samom obrascu bilansa stanja, takođe treba da budu prezentovani sledeći iznosi:

(a) Zbir sredstava klasifikovanih kao sredstva koja se drže za prodaju i sredstava uključenih u grupe za otuđenje klasifikovane kao one koje se drže za prodaju u skladu sa MSFI 5 - Stalna imovina namenjena prodaji i poslovanja koja prestaju;

(b) obaveze uključene u grupe za otuđenje klasifikovane kao one koje se drže za prodaju u skladu sa MSFI 5.

69. Dodatne linijske stavke, zaglavlja i međuzbirovi se prikazuju na samom obrascu bilansa stanja, kada je takvo prikazivanje relevantno za razumevanje finansijske pozicije entiteta.

70. Kada entitet na samom obrascu bilansa stanja, kao zasebne klasifikacije, iskazuje obrtnu i stalnu imovinu i kratkoročne i dugoročne obaveze, on ne klasifikuje odložena poreska sredstva (obaveze) klasifikuju kao tekuća sredstva (obaveze).

71. Ovaj Standard ne propisuje redosled ni oblik u kom treba da budu prezentovane pozicije. Paragraf 68 jednostavno daje listu stavki koje se dovoljno razlikuju po svojoj prirodi ili funkciji, da im je potrebno zasebno prikazivanje na samom obrascu bilansa stanja. Pored toga:

(a) linijske stavke se uključuju kada su veličina, priroda ili funkcija stavke ili grupe sličnih stavki takvi da je njihova zasebna prezentacija relevantna za razumevanje finansijskog stanja entiteta; i

(b) korišćeni opisi i redosled stavki ili grupa sličnih stavki se mogu izmeniti u skladu sa prirodom entiteta i njegovim transakcijama, s ciljem pružanja informacija relevantnih za razumevanje finansijskog stanja entiteta. Na primer, finansijska institucija može da izmeni prethodno navedene opise da bi obezbedila informacije koje su relevantne za poslovanje finansijske institucije.

72. Odluka o tome da li dodatne stavke treba prikazivati zasebno se zasniva na proceni:

(a) prirode i likvidnosti sredstava;

(b) funkcije sredstava u okviru entiteta; i

73. Korišćenje različitih osnova za odmeravanje različitih grupa sredstava ukazuje na to da se njihova priroda ili funkcija razlikuju, te da zbog toga one treba da budu prezentovane kao zasebne linijske stavke. Na primer, različite grupe nekretnina, postrojenja i opreme mogu se voditi po nabavnoj vrednosti ili po revalorizovanom iznosu, u skladu sa MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema.

Informacije koje treba da budu prezentovane u bilansu stanja ili u napomenama

74. Entitet treba da obelodani, ili na samom obrascu bilansa stanja ili u napomenama, dalju podklasifikaciju prikazanih linijskih stavki, koje su klasifikovane na način koji odgovara poslovanju entiteta.

75. Detalji koji su dati u podklasifikacijama zavise od zahteva MSFI i od veličine, prirode i funkcije iznosa o kojima je reč. Prilikom odlučivanja o osnovu podklasifikaciju takođe se koriste i činioci koji su definisani u paragrafu 72. Obelodanjivanja se razlikuju za svaku stavku, na primer:

(a) stavke nekretnina, postrojenja i opreme se razvrstavaju na grupe u skladu sa MRS 16;

(b) potraživanja se razvrstavaju na iznose potraživanja od kupaca, potraživanja od povezanih strana, isplate pre roka i ostale iznose;

(c) zalihe se razvrstavaju, u skladu sa MRS 2 Zalihe, u grupe kao što su trgovačka roba, proizvodne sirovine, materijal, nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi;

(d) rezervisanja se razvrstavaju na rezervisanja za primanja zaposlenih i ostale stavke; i

(e) uplaćeni kapital i rezerve se razvrstavaju na različite grupe, kao što su emitovan i potpuno uplaćeni kapital, premija na akciju i rezerve.

76. Entitet obelodanjuje sledeće, ili na samom obrascu bilansa stanja ili u napomenama:

(a) Za svaku klasu akcijskog kapitala:

(i) broj odobrenih akcija;

(ii) broj emitovanih i u potpunosti uplaćenih akcija, kao i broj emitovanih akcija koje nisu u potpunosti uplaćene;

(iii) nominalnu vrednost akcije, ili činjenicu da akcije nemaju nominalnu vrednost;

(iv) usklađivanje broja akcija u opticaju na početku i na kraju perioda;

(v) prava, povlastice i ograničenja koja se odnose na tu klasu akcija uključujući ograničenja u raspodeli dividendi i isplati kapitala;

(vi) akcije u entitetu koje drži taj entitet ili njegovi zavisni ili pridruženi entiteti; i

(vii) akcije rezervisane za emitovanje na osnovu opcija i ugovora za prodaju akcija, uključujući uslove i iznose; i

(b) opis prirode i namene svake rezerve u okviru kapitala.

77. Entitet bez akcijskog kapitala, kao što su ortačko društvo ili trust (poverenička kompanija), obelodanjuje informacije ekvivalentne informacijama koje se zahtevaju u paragrafu 76(a), koje prikazuju promene u toku perioda za svaku kategoriju učešća u kapitalu, kao i prava, povlastice i ograničenja koja se odnose na svaku kategoriju učešća u kapitalu.

Bilans uspeha

Dobitak ili gubitak za period

78. Sve stavke prihoda i rashoda koje su priznate u toku perioda se uključuju u dobitak ili gubitak, osim ako neki Standard ili Tumačenje ne zahteva drugačije.

79. Obično se sve stavke prihoda i rashoda, koje su priznate u toku perioda, uključuju u dobitak ili gubitak. Ovo obuhvata i efekte promena računovodstvenih procena. Međutim, u nekim okolnostima se određene stavke mogu isključiti iz dobitka ili gubitka za tekući period. MRS 8 se bavi dvema takvim okolnostima: korekcijom grešaka i efektima promena računovodstvenih politika.

80. Ostali Standardi se bave stavkama koje mogu zadovoljiti definicije prihoda ili rashode iz Okvira, ali se obično isključuju iz dobitka ili gubitka. Primeri obuhvataju revalorizacione rezerve (videti MRS 16), specifične dobitke i gubitke proistekle iz prevođenja finansijskih izveštaja inostranog poslovanja (videti MRS 21) i dobitke ili gubitke od ponovnog odmeravanja finansijskih sredstava dostupnih za prodaju (videti MRS 39).

Informacije koje treba da budu prezentovane u bilansu uspeha

81. Kao minimum, obrazac bilansa uspeha obuhvata linijske stavke koje prikazuju sledeće iznose za period:

(a) prihode;

(b) troškovi finansiranja;

(d) poreski rashodi; i

(e) jedan iznos koji se sastoji od zbira (i) dobitka ili gubitka od prekinutih poslovanja utvrđenog posle oporezivanja i (ii) dobitka ili gubitka utvrđenog posle oporezivanja priznatog posle odmeravanja prema fer vrednosti umanjenog za troškove prodaje ili posle otuđenja sredstava ili grupe(a) za otuđenje koja čini prekinuto poslovanje; i

(f) dobitak ili gubitak.

82. Sledeće stavke se obelodanjuju u samom obrascu bilansa uspeha, kao raspodela dobitka ili gubitka za taj period:

(a) dobitak ili gubitak koji pripada manjinskim akcionarima; i

(b) dobitak ili gubitak koji pripada vlasnicima kapitala matičnog entiteta.

83. Dodatne stavke, zaglavlja i međuzbirovi se prikazuju na samom obrascu bilansa uspeha, kada je takvo prikazivanje relevantno za razumevanje finansijskih performansi entiteta.

84. Pošto se efekti različitih aktivnosti, transakcija i drugih događaja u entitetu razlikuju po učestalosti, potencijalu za stvaranje dobitka ili gubitka i predvidljivosti, obelodanjivanje komponenata finansijskih performansi pomaže u razumevanju ostvarenih finansijskih performansi i predviđanju budućih rezultata. Dodatne stavke se uključuju u obrazac bilansa uspeha, a korišćeni opisi i redosled stavki mogu biti izmenjeni kada je to potrebno za objašnjenje elemenata finansijskih performansi. Faktori koje treba uzeti u obzir obuhvataju materijalni značaj, prirodu i funkciju komponenata prihoda i rashoda. Na primer, finansijska institucija može da izmeni opise da bi obezbedila informacije koje su relevantne za poslovanje finansijske institucije. Stavke prihoda i rashoda se ne prebijaju, osim kada su ispunjeni kriterijumi iz paragrafa 32.

85. Entitet ne prezentuje nijednu stavku prihoda i rashoda kao vanrednu stavku, bilo u samom obrascu bilansa uspeha ili u napomenama.

Informacije koje treba da budu prezentovane u bilansu uspeha ili u napomenama

86. Kada su stavke prihoda i rashoda materijalno značajne, njihova priroda i iznos se obelodanjuju zasebno.

87. Okolnosti koje mogu dovesti do zasebnog obelodanjivanja neke stavke prihoda i rashoda uključuju:

(a) otpis zaliha do neto prodajne vrednosti ili otpis nekretnina, postrojenja i opreme do nadoknadivog iznosa, kao i ukidanje takvih otpisa;

(b) restruktuiranje aktivnosti entiteta i ukidanje rezervisanja za troškove restruktuiranja;

(d) otuđenje investicija;

(e) prekinuta poslovanja;

(f) izmirenje troškova sudskih sporova; i

(g) ostala ukidanja rezervisanja.

88. Entitet prikazuje analizu rashoda koristeći klasifikaciju zasnovanu bilo na njihovoj prirodi ili njihovoj funkciji u okviru entiteta, u zavisnosti od toga koja od njih obezbeđuje pouzdanije i relevantnije informacije.

89. Entiteti se podstiču da prikazuju analizu iz paragrafa 88 u obrascu bilansa uspeha.

90. Dalja podklasifikacija rashoda vrši se da bi se naglasile komponente finansijskih performansi koje se mogu razlikovati po učestalosti, njihovom potencijalu za stvaranje dobitka ili gubitka i predvidljivosti. Ova analiza se vrši na jedan od dva navedena načina.

91. Prvi način analize se odnosi na metod prirode rashoda. Rashodi se grupišu u bilansu uspeha prema svojoj prirodi (na primer, amortizacija, troškovi materijala, troškovi transporta, primanja zaposlenih i troškovi reklame) i ne raspoređuju se na različite funkcije u okviru entiteta. Ovaj metod može biti jednostavan za primenu, jer nije potrebno raspoređivati troškove na klasifikacije prema funkcijama.. Primer klasifikacije korišćenjem metoda prirode troškova dat je u nastavku:

Prihod		X
Ostali prihodi		X
Promena vrednosti zaliha gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje	X
Troškovi sirovina i potrošnog materijala	X
Troškovi primanja zaposlenih	X
Troškovi amortizacije	X
Ostali rashodi	X
Ukupni rashodi		(X)
Dobitak		X

92. Drugi način analize se odnosi na funkciju rashoda ili na metod "troškova prodaje", pri čemu se rashodi klasifikuju prema njihovoj funkciji kao deo troškova prodaje ili, na primer, troškova distribucije ili administrativnih troškova. Kao minimum, entitet obelodanjuje svoje troškove prodaje zasebno od ostalih rashoda. Ovaj metod može obezbediti relevantnije informacije za korisnike od klasifikacije rashoda po njihovoj prirodi, međutim raspoređivanje troškova prema funkcije može zahtevati proizvoljna raspoređivanja i uključivati značajan stepen rasuđivanja. Primer klasifikacije korišćenjem metoda funkcije rashoda dat je u nastavku:

Prihod	X
Troškovi prodaje	(X)
Bruto dobitak	X
Ostali prihodi	X
Troškovi prodaje	(X)
Administrativni troškovi	(X)
Ostali rashodi	(X)
Dobitak	X

93. Entitet koji klasifikuje rashode prema funkciji obelodanjuje dodatne informacije o prirodi rashoda, uključujući i troškove depresijacije i amortizacije i troškove primanja zaposlenih.

94. Izbor između metoda funkcije rashoda i metoda prirode rashoda zavisi od istorijskih faktora delatnosti entiteta, kao i prirode njegovog poslovanja. Oba metoda pružaju saznanja o onim troškovima koji bi mogli da se, direktno ili indirektno, menjaju sa promenom nivoa prodaje ili proizvodnje entiteta. Pošto svaki metod prikazivanja ima prednosti za različite vrste entiteta, ovaj Standard zahteva od rukovodstva da izabere najrelevantniju i najpouzdaniju prezentaciju. Međutim, pošto su informacije o prirodi rashoda korisne za predviđanje budućih tokova gotovine, potrebna su dodatna obelodanjivanja kada se koristi klasifikacija prema funkciji rashoda. U paragrafu 93, "primanja zaposlenih" imaju isto značenje kao i u MRS 19 Primanja zaposlenih.

95. Entitet obelodanjuje, bilo u samom obrascu bilansa uspeha ili u izveštaju o promenama na kapitalu, ili u napomenama, iznos dividendi priznatih kao raspodele vlasnicima kapitala u toku perioda, kao i iznos dividende po akciji.

Izveštaj o promenama na kapitalu

96. Entitet prezentuje izveštaj o promenama na kapitalu i u samom obrascu iskazuje:

(a) dobitak ili gubitak za taj period;

(b) svaku stavku prihoda i rashoda za taj period, koja se prema zahtevima drugih Standarda ili Tumačenja, priznaje direktno u kapitalu, kao i ukupan iznos ovih stavki;

(c) ukupne prihode i rashode za taj period (izračunate kao zbir (a) i (b)), iskazujući zasebno ukupne iznosi koji se mogu pripisati vlasnicima kapitala matičnog entiteta i iznose koji pripada manjinskim akcionarima;

(d) za svaku komponentu kapitala, efekte promena računovodstvenih politika i korekcije grešaka, koji se priznaju u skladu sa MRS 8.

Izveštaj o promenama na kapitalu koji sadrži samo ove stavke se naziva izveštaj o priznatom prihodu i rashodu.

97. Entitet takođe prezentuje, bilo u samom obrascu izveštaja o promenama na kapitalu, ili u napomenama:

(a) iznose transakcija sa vlasnicima kapitala koji deluju u svojstvu vlasnika kapitala, iskazujući zasebno raspodele vlasnicima kapitala;

(b) bilans neraspoređene dobiti (tj. akumuliranog dobitka ili gubitka) na početku perioda i na datum bilansa stanja, kao i promene u toku perioda; i

(c) usklađivanje između knjigovodstvene vrednosti svake klase uplaćenog kapitala, i svake rezerve na početku i na kraju perioda, zasebno obelodanjujući svaku promenu.

98. Promene na kapitalu entiteta, između dva datuma bilansa stanja, odražavaju povećanje ili umanjenje neto sredstava u toku perioda. Osim promena koje proističu iz transakcija sa vlasnicima kapitala koji deluju u svojstvu vlasnika kapitala (kao što su ulaganja u kapital i ponovno sticanje instrumenata sopstvenog kapitala entiteta i dividendi), i troškova transakcija koji su direktno povezani sa tim transakcijama, ukupna promena kapitala tokom perioda predstavlja ukupan iznos prihoda i rashoda, uključujući dobitke i gubitke, nastalih aktivnošću entiteta tokom tog perioda (bez obzira da li su ove stavke prihoda i rashoda priznate u dobitak ili gubitak ili direktno kao promene na kapitalu).

99. U ovom Standardu se zahteva da se sve stavke prihoda i rashoda, koje su priznate u periodu, uključe u dobitak ili gubitak, osim ako drugi Standard ili Tumačenje ne zahteva drugačije. Drugi Standardi zahtevaju da se određeni dobici i gubici (kao što su revalorizacioni viškovi ili manjkovi, određene kursne razlike, dobici ili gubici nastali prilikom ponovnog odmeravanja finansijskih sredstava dostupnih za prodaju, kao i iznosi tekućih i odloženih poreza u vezi sa njima), priznaju direktno kao promena na kapitalu. Pošto je važno da se prilikom procenjivanja promena finansijske pozicije entiteta između dva datuma bilansa stanja, uzmu u obzir sve stavke prihoda i rashoda, u ovom Standardu se zahteva da se prezentacijom izveštaja o promenama na kapitalu istaknu ukupni prihodi i rashodi entiteta, uključujući i one koji su priznati direktno u kapital.

100. MRS 8 zahteva retrospektivno korigovanje efekata promena računovodstvenih politika, u meri u kojoj je to izvodljivo, osim u slučajevima kada prelazne odredbe drugog Standarda ili Tumačenja ne zahtevaju drugačije. MRS 8 takođe zahteva da se izvrši retrospektivno ispravljanje grešaka, u meri u kojoj je to izvodljivo. Retrospektivno korigovanje i retrospektivne ispravke se vrše na saldu neraspoređene dobiti, osim u slučajevima kada neki Standard ili Tumačenje zahtevaju retrospektivno korigovanje ostalih komponenata kapitala. Paragraf 96(d) zahteva da se u izveštaju o promenama na kapitalu, obelodane ukupna korigovanja za svaku komponentu kapitala, pri čemu se zasebno iskazuju korigovanja proistekla iz promene računovodstvenih politika od onih nastalih usled korekcije grešaka. Ova korigovanja se obelodanjuju za svaki prethodni period i početak perioda.

101. Zahtevi iz paragrafa 96 i 97 mogu biti ispunjeni na više načina. Jedan od primera jeste oblik u vidu kolona, u kojima se vrši usklađivanje početnog i zaključnog salda svih elemenata kapitala. Alternativno rešenje je da se u izveštaju o promenama na kapitalu iskažu samo stavke koje su navedene u paragrafu 96. Prema ovom pristupu, stavke navedene u paragrafu 97 se prikazuju u napomenama.

Izveštaj o tokovima gotovine

102. Informacije o tokovima gotovine pružaju korisnicima finansijskih izveštaja osnov za procenu sposobnosti entiteta da stvara gotovinu i gotovinske ekvivalente i potreba entiteta da koristi ove tokove gotovine. MRS 7 Izveštaj o tokovima gotovine, definiše zahteve vezane za prezentaciju izveštaja o tokovima gotovine i obelodanjivanja u vezi sa njima.

Napomene uz finansijske izveštaje

Struktura

103. Napomene treba da:

(a) pruže informacije o osnovima za sastavljanje finansijskih izveštaja i o specifičnim računovodstvenim politikama korišćenim u skladu sa paragrafima 108-115;

(b) obelodane informacije koje zahtevaju MSFI, a koje nisu prikazane u obrascu bilansa stanja, bilansa uspeha, izveštaja o promenama na kapitalu ili izveštaja o tokovima gotovine; i

(c) pruže dodatne informacije koje nisu prikazane u samom obrascu bilansa stanja, bilansa uspeha, izveštaja o promenama na kapitalu ili izveštaja o tokovima gotovine, ali su relevantne za razumevanje svakog od njih.

104. Napomene, sve dok je to izvodljivo, se prikazuju na sistematski način. Svaka stavka prikazana u obrascu bilansa stanja, bilansa uspeha, izveštaja o promenama na kapitalu i izveštaja o tokovima gotovine, treba da ima oznaku koja upućuje na informacije u vezi sa njom u napomenama.

105. Napomene se obično prikazuju prema sledećem redosledu, koji omogućuje korisnicima razumevanje finansijskih izveštaja i njihovo poređenje sa finansijskim izveštajima drugih entiteta:

(a) izjava o usaglašenosti sa MSFI (videti paragraf 14);

(b) kratak pregled značajnih primenjenih računovodstvenih politika (videti paragraf 108);

(c) dodatne informacije o stavkama prikazanim u obrascu bilansa stanja, bilansa uspeha, izveštaja o promenama na kapitalu ili izveštaja o tokovima gotovine, po redosledu po kome su svaki finansijski izveštaj i svaka linijska stavka prezentovani; i

(d) ostala obelodanjivanja, uključujući:

(i) potencijalne obaveze (videti MRS 37) i nepriznate ugovorne obaveze; i

(ii) nefinansijska obelodanjivanja, na primer ciljevi i politike za upravljanje finansijskim rizikom (videti MSFI 7).

106. U određenim uslovima, može biti potrebno ili poželjno da se promeni redosled određenih stavki u okviru napomena. Na primer, informacije o promenama fer vrednosti priznatim u dobitku ili gubitku mogu se kombinovati sa informacijama o dospećima finansijskih instrumenata, iako se prva obelodanjivanja odnose na bilans uspeha, a druga na bilans stanja. Ipak, sve dok je to izvodljivo, zadržava se sistematsku strukturu za napomene.

107. Napomene koje pružaju informacije o osnovi za sastavljanje finansijskih izveštaja i određenim računovodstvenim politikama mogu biti prezentovane kao zasebna komponenta finansijskih izveštaja.

Obelodanjivanje računovodstvenih politika

108. U okviru pregleda značajnih računovodstvenih politika, entitet obelodanjuje:

(a) osnovu (ili osnove) za odmeravanje korišćenu prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja; i

(b) ostale korišćene računovodstvene politike, relevantne za razumevanje finansijskih izveštaja.

109. Za korisnike je veoma važno da budu obavešteni o osnovi ili osnovama za odmeravanje, korišćenim u finansijskim izveštajima (na primer, istorijski trošak, tekući trošak, neto ostvariva vrednost, fer vrednost ili nadoknadivi iznos), jer osnova u skladu sa kojom se sastavljaju finansijski izveštaji značajno utiče na njihovu analizu. Ako se u finansijskim izveštajima koristi više od jedne osnove za odmeravanje, na primer kada je revalorizovana određena grupa sredstava, dovoljno je naznačiti kategorije sredstava i obaveza na koje se svaka osnova za odmeravanje primenjuje.

110. U odlučivanju da li treba obelodaniti određenu računovodstvenu politiku, rukovodstvo razmatra da li bi to obelodanjivanje pomoglo korisnicima u razumevanju načina na koji se transakcije, ostali događaji i okolnosti, odražavaju na finansijske performanse i finansijski položaj u izveštajima. Za korisnike je naročito korisno obelodanjivanje određenih računovodstvenih politika koje su odabrane kao dozvoljene alternative u Standardima ili Tumačenjima. Primer za to je obelodanjivanje da li učesnik u zajedničkom ulaganju priznaje svoje učešće u zajednički kontrolisanom entitetu korišćenjem proporcionalne konsolidacije ili metoda udela (videti MRS 31 Učešća u zajedničkim ulaganjima). U nekim Standardima se naročito zahteva obelodanjivanje određenih računovodstvenih politika, uključujući izbore rukovodstva u pogledu različitih politika koje ovi standardi dozvoljavaju. Na primer, MRS 16 zahteva obelodanjivanje osnova za odmeravanje korišćenih za grupe nekretnina, postrojenja i opreme. MRS 23 Troškovi pozajmljivanja obelodanjivanje toga da li su troškovi pozajmljivanja odmah priznati kao rashodi ili su kapitalizovani kao deo nabavne vrednosti određene imovine.

111. Svaki entitet uzima u obzir prirodu svog poslovanja i politike za koje bi korisnici njegovih finansijskih izveštaja očekivali da budu obelodanjene za takvu vrstu entiteta. Na primer, od entiteta koji je obveznik poreza na dobit, bi se očekivalo da obelodani svoje politike za porez na dobit, uključujući i one politike koje se primenjuju za odložena poreska sredstva i obaveze. Kada entitet vrši značajna inostrana poslovanja ili transakcije u stranim valutama, očekivalo bi se obelodanjivanje računovodstvenih politika za priznavanje deviznih dobitaka i gubitaka. Kada dođe do poslovnog spajanja, obelodanjuje se politika korišćena za odmeravanje goodnjilla i manjinskog učešća.

112. Računovodstvena politika može biti značajna zbog prirode poslovanja entiteta, čak i kada iznosi u tekućem i u prethodnim periodima nisu materijalno značajni. Takođe je prikladno da se obelodani svaka značajna računovodstvena politika koja nije posebno zahtevana nekim od MSFI, nego je odabrana i primenjena u skladu sa MRS 8.

113. Entitet obelodanjuje, u okviru pregleda računovodstvenih politika ili u drugim napomenama, okvirne procene, pored onih koje uključuju konkretne procene (videti paragraf 116), koje je menadžment izvršio u procesu primene računovodstvenih politika entiteta, a koje imaju najznačajniji efekat na iznose priznate u finansijskim izveštajima.

114. U postupku primene računovodstvenih politika entiteta, rukovodstvo vrši brojne okvirne procene, pored onih koje uključuju konkretne procene, koje mogu značajno uticati na iznose priznate u finansijskim izveštajima. Ne primer, rukovodstvo vrši okvirno procenjivanje prilikom utvrđivanja:

(a) da li finansijska sredstva predstavljaju investicije koje se drže do njihovog dospeća;

(b) kada se suštinski svi značajni rizici i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvima i sredstvima u lizingu prenose na druge entitete;

(d) da li suština veze između entiteta i entiteta sa posebnom namenom ukazuje na to da entitet kontroliše entitet sa posebnom namenom.

115. Neka od obelodanjivanja definisana u skladu sa paragrafom 113 zahtevaju se i drugim Standardima. Na primer, MRS 27 zahteva od entiteta da obelodani razloge zbog kojih njegov udeo u vlasništvu ne obezbeđuje kontrolu, u slučaju kada entitet u koji se ulaže nije zavisni entitet, iako on direktno ili indirektno preko zavisnih entiteta, poseduje više od polovine glasačkih prava ili potencijalnu glasačku moć. Kada je teško klasifikovati investicione nekretnine, MRS 40 zahteva obelodanjivanje kriterijuma koje je entitet utvrdio za pravljenje razlike između investicionih nekretnina kod nekretnina koje se koriste i kod nekretnina koje se drže za prodaju u redovnom poslovnom ciklusu.

Glavni izvori neizvesnosti konkretnih procena

116. Entitet obelodanjuje u napomenama informacije o ključnim pretpostavkama koje se odnose na budućnost i ostalim ključnim izvorima neizvesnosti konkretnih procena na datum bilansa stanja, kod kojih postoji značajan rizik da će, u narednoj finansijskoj godini, prouzrokovati materijalno značajna korigovanja knjigovodstvene vrednosti imovine i obaveza. U vezi sa ovom imovinom i obavezama, napomene obuhvataju detalje o:

(a) njihovoj prirodi; i

(b) njihovoj knjigovodstenoj vrednosti na datum bilansa stanja.

117. Utvrđivanje knjigovodstvene vrednosti imovine i obaveza zahteva konkretnu procenu efekata neizvesnih budućih događaja na ovu imovinu i obaveze na datum bilansa stanja. Na primer, u nedostatku nedavno zapaženih tržišnih cena korišćenih za odmeravanje sledeće imovine i obaveza, potrebno je izvršiti konkretne procene koje su usmerene prema budućnosti, kako bi se odmerio nadoknadivi iznos grupa nekretnina, postrojenja i opreme, efekti tehnološke zastarelosti zaliha, rezervisanja za buduće ishode sudskih sporova koji su u toku, dugoročne obaveze za primanja zaposlenih, kao što su obaveze za penzije. Ove konkretne procene uključuju pretpostavke o takvim stavkama, kao što su tokovi gotovine i korišćene diskontne stope u koje je ukalkulisan rizik, buduće promene zarada i buduće promene cena koje utiču na ostale troškove.

118. Ključne pretpostavke i ostali ključni izvori neizvesnosti konkretnih procena obelodanjeni u skladu sa paragrafom 116 odnose se na konkretne procene koje od rukovodstva zahtevaju najteže, subjektivne ili kompleksne okvirne procene. Kako se povećava broj varijabli i pretpostavki koje utiču na mogući budući ishod neizvesnosti, ove okvirne procene postaju subjektivnije i kompleksnije, a u skladu sa tim se obično povećavaju i mogućnosti materijalno značajnih korigovanja knjigovodstvenih vrednosti imovine i obaveza.

119. Obelodanjivanja iz paragrafa 116 se ne zahtevaju za imovinu i obaveze kod kojih postoji značajan rizik da bi njihove knjigovodstvene vrednosti mogle materijalno značajno da se promene u narednoj finansijskoj godini, ako se, na datum bilansa stanja, ona odmeravaju po fer vrednosti, na osnovu nedavno zapaženih tržišnih cena (njihove fer vrednosti bi mogle materijalno značajno da se promene u narednoj finansijskoj godini, ali do ovih promena neće doći zbog pretpostavki ili ostalih izvora neizvesnosti konkretnih procena na datum bilansa stanja).

120. Obelodanjivanja iz paragrafa 116 prezentuju se na način koji pomaže korisnicima finansijskih izveštaja da razumeju okvirne procene koje rukovodstvo pravi o budućnosti i o ostalim ključnim izvorima neizvesnosti konkretnih procena. Priroda i obim informacija se razlikuje u skladu sa prirodom pretpostavke i ostalim okolnostima. Primeri ovih vrsta obelodanjivanja su:

(a) priroda pretpostavki ili ostalih neizvesnosti konkretnih procena;

(b) osetljivost knjigovodstvenih vrednosti na metode, pretpostavke i konkretne procene na kojima se zasniva njihovo izračunavanje, uključujući i razloge za tu osetljivost;

(c) očekivani ishod neizvesnosti i obim razumno mogućih ishoda u narednoj finansijskoj godini u vezi sa knjigovodstvenim vrednostima imovine i obaveza koje se nalaze pod njihovim uticajem; i

(d) objašnjenje izmena izvršenih u ranijim pretpostavkama, koje se odnose na ovu imovinu i obaveze, ako neizvesnost i dalje postoji.

121. Prilikom obelodanjivanja iz paragrafa 116, nije potrebno obelodanjivanje budžetskih informacije ili predviđanja.

122. Kada na datum bilansa stanja nije izvodljivo obelodaniti stepen mogućih efekata ključnih pretpostavki ili drugih ključnih izvora neizvesnosti konkretnih procena, entitet obelodanjuje da je prilično moguće, na osnovu postojećih saznanja, da se ishodi u narednoj finansijskoj godini razlikuju od pretpostavki, i da to može dovesti do materijalno značajnih korigovanja knjigovodstvenih vrednosti imovine ili obaveza za koje su vršene konkretne procene. U svim slučajevima, entitet obelodanjuje prirodu i knjigovodstvenu vrednost određene imovine ili obaveza (ili grupa imovine ili obaveza), pod uticajem pretpostavki.

123. Obelodanjivanja iz paragrafa 113 o određenim okvirnim procenama koje rukovodstvo vrši u procesu primene računovodstvenih politika entiteta nisu u vezi sa obelodanjivanjima ključnih izvora neizvesnosti konkretnih procena iz paragrafa 116.

124. Obelodanjivanje nekih ključnih pretpostavki koje bi se inače zahtevalo u skladu sa paragrafom 116, propisano je i drugim Standardima. Na primer, MRS 37 zahteva u određenim okolnostima, obelodanjivanje glavnih pretpostavki o budućim događajima koji utiču na grupe rezervisanja. MSFI 7 zahteva obelodanjivanje značajnih pretpostavki koje se primenjuju prilikom procenjivanja fer vrednosti finansijskih sredstava i finansijskih obaveza koje se evidentiraju po fer vrednosti. MRS 16 zahteva obelodanjivanje značajnih pretpostavki koje se primenjuju kod procene fer vrednosti revalorizovanih stavki nekretnina, postrojenja i opreme.

Kapital

124A Entitet obelodanjuje informacije koje omogućavaju korisnicima njegovih finansijskih izveštaja da procene ciljeve, politike i procese upravljanja kapitalom tog entiteta.

124B Da bi bio u skladu sa paragrafom 124A, entitet obelodanjuje sledeće:

(a) Kvalitativne informacije o svojim ciljevima, politikama i procesima za upravljanje kapitalom, uključujući i (ali se ne ograničavajući na):

(i) opis onoga čime se upravlja kao kapitalom;

(ii) kada je entitet predmet eksterno nametnutih zahteva u pogledu kapitala, prirodu tih zahteva i to kako su ti zahtevi integrisani u upravljanje kapitalom; i

(iii) kako zadovoljava svoje ciljeve za upravljanje kapitalom.

(b) Kratak pregled kvantitativnih podataka o onome čime se upravlja kao kapitalom. Neki entiteti smatraju neke finansijske obaveze (na primer, neke oblike podređenih dugova) delom kapitala. Drugi entiteti posmatraju isključujući neke komponente kapitala (na primer, komponente koje nastaju od hedžinga tokova gotovine).

(d) Da li je tokom perioda bilo usaglašavanja sa eksterno nametnutim zahtevima u pogledu kapitala kojima je entitet podložan.

(e) Kada entitet nije bio u skladu sa takvim eksterno nametnutim zahtevima u pogledu kapitala, posledice takve neusklađenosti.

Ova obelodanjivanja treba da se zasnivaju na informacijama koje se obezbeđuju interno ključnim zaposlenima u rukovodstvu entiteta.

124C Entitet može da upravlja kapitalom na različite načine i da bude predmet određenog broja različitih zahteva u pogledu kapitala. Na primer, konglomerat može da obuhvata entitete koji se bave osiguranjem i bankarstvom i ti entiteti takođe mogu da posluju u nekoliko jurisdikcija. Kada ukupna obelodanjivanja zahteva u pogledu kapitala i to kako se upravlja kapitalom ne bi dali korisne informacije ili bi narušili razumevanje korisnika finansijskih izveštaja u pogledu kapitalnih resursa entiteta, entitet obelodanjuje zasebno informacije za svaki zahtev u pogledu kapitala kom je entitet podložan.

Ostala obelodanjivanja

125. Entitet obelodanjuje u napomenama:

(a) iznos dividendi koje su predložene i proglašene pre nego što su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje, ali koje nisu priznate kao raspodela vlasnicima kapitala u toku perioda, kao i iznos dividende po akciji; i

(b) iznos svih kumulativnih preferencijalnih dividendi koje nisu priznate.

126. Entitet obelodanjuje sledeće, ukoliko to već nije obelodanjeno u okviru informacija objavljenih sa finansijskim izveštajima:

(a) sedište i pravnu oblik entiteta, zemlju u kojoj je registrovan i adresu sedišta (ili mesto obavljanja osnovne delatnosti, ukoliko se ono razlikuje od sedišta);

(b) opis prirode poslovanja entiteta i njegovih osnovnih aktivnosti;

Datum stupanja na snagu

127. Entitet primenjuje ovaj Standard za godišnje periode koji počinje 1. januara 2005. godine ili kasnije. Ranija primena se podstiče. Ako entitet primenjuju ovaj Standard za period koji počinje pre 1. januara 2005. godine, obelodanjuje tu činjenicu.

127A Entitet primenjuje izmenu paragrafa 96 za godišnje periode koji počinju 1. januara 2006. godine ili kasnije. Ukoliko entitet primenjuje izmene MRS 19 Primanja zaposlenih - aktuarski dobici i gubici, planovi grupe i obelodanjivanja na raniji period, ove izmene se takođe primenjuju na taj raniji period.

127B Entitet primenjuje zahteve iz paragrafa od 124A do 124C za godišnje periode koji počinju 1. januara 2007. godine ili kasnije. Podstiče se ranija primena.

Povlačenje MRS 1 (revidiranog 1997)

128. Ovaj standard zamenjuje MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja revidiranog 1997. godine.