MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD - MRS 32

Finansijski instrumenti: prezentacija

("Sl. glasnik RS", br. 16/2008 i 31/2008 - ispr.)

Međunarodni računovodstveni standard 32

Finansijski instrumenti: prezentacija

Sadržaj	paragrafi
Cilj	2-3
Delokrug	4-10
Definicije	11-14
Prezentacija	15-50
Obaveze i kapital	15-27
Nepostojanje ugovorne obaveze da se isplati gotovina ili preda drugo finansijsko sredstvo (paragraf 16(a))	17-20
Izvršenje ugovora pomoću instrumenata sopstvenog kapitala entiteta (paragraf 16(b))	21-24
Odredbe o potencijalnom izmirenju	25
Opcije izmirenja	26-27
Složeni finansijski instrumenti	28-32
Ponovo stečene sopstvene akcije (videti i paragraf AG36)	33-34
Kamate, dividende, gubici i dobici (videti i paragraf AG37)	35-41
Prebijanje finansijskog sredstva i finansijske obaveze (videti i paragrafe AG38 i AG39)	42-50
Datum stupanja na snagu	96-97
Povlačenje ostalih saopštenja	98-100
Prilog Uputstvo za primenu MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija	AG3-AG24
Finansijska sredstva i finansijske obaveze	AG3-AG12
Instrumenti kapitala	AG13-AG14
Derivatni finansijski instrumenti	AG15-AG19
Ugovori o kupovini ili prodaji nefinansijskih stavki (paragrafi 8-10)	AG20-AG24
Prezentacija	AG25-AG39
Obaveze i kapital (paragrafi 15-27)	AG25-AG29
Nepostojanje ugovorne obaveze da se isplati gotovina ili preda drugo finansijsko sredstvo (paragrafi 17-20)	AG25-AG26
Izmirenje pomoću instrumenata sopstvenog kapitala entiteta (paragrafi 21-24)	AG27
Odredbe o potencijalnom izmirenju (paragraf 25)	AG28
Tretman u konsolidovanim finansijskim izveštajima	AG29
Složeni finansijski instrumenti (paragrafi 28-32)	AG30-AG35
Ponovo stečene sopstvene akcije (paragrafi 33 i 34)	AG36
Kamate, dividende, gubici i dobici (paragrafi 35-41)	AG37
Prebijanje finansijskog sredstva i finansijske obaveze (paragrafi 42-50)	AG38-AG39

Cilj

1. Brisan

2. Cilj ovog standarda jeste da ustanovi principe za prezentaciju finansijskih instrumenata kao obaveza ili kapitala i za prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza. Primenjuje se na klasifikaciju finansijskih instrumenata, iz perspektive emitenta, na finansijska sredstva, finansijske obaveze i instrumente kapitala; klasifikaciju kamata, dividendi, gubitaka i dobitaka u vezi sa njima; kao i na okolnosti u kojima treba izvršiti prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza.

3. Principi sadržani u ovom standardu dopunjuju principe za priznavanje i odmeravanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza u MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje, i za obelodanjivanje informacija o njima u MSFI 7 Finansijski instrumenti: obelodanjivanja.

Delokrug

4. Ovaj standard treba da primenjuju svi entiteti na sve tipove finansijskih izveštaja, izuzev:

(a) onih učešća u zavisnim, pridruženim entitetima i zajedničkim poduhvatima koji se računovodstveno obuhvataju u skladu sa MRS 27 Konsolidovani i pojedinačni zasebni finansijski izveštaji; MRS 28 Investicije u pridružene entitete ili MRS 31 Učešća u zajedničkim poduhvatima. Međutim, u nekim slučajevima, MRS 27, MRS 28 ili MRS 31 dopuštaju da se neka učešća u zavisnim i pridruženim entitetima ili zajedničkim poduhvatima računovodstveno obuhvataju u skladu sa MRS 39; u tim slučajevima, entiteti treba da primene zahteve obelodanjivanja iz MRS 27, MRS 28 i MRS 31 pored onih predviđenim ovim standardom. Takođe, entiteti treba da primene ovaj standard na sve derivate povezane sa učešćima u zavisnim i pridruženim entitetima i zajedničkim poduhvatima.

(b) prava i obaveza po osnovu planova primanja zaposlenih, a na koja se primenjuje MRS 19 Primanja zaposlenih.

(c) ugovora za potencijalnu naknadu u poslovnim kombinacijama (videti MSFI 3 Poslovne kombinacije). Ovaj izuzetak važi samo za sticaoca.

(d) ugovora o osiguranju kao što je definisano u MSFI 4 Ugovori o osiguranju. Međutim, ovaj standard se primenjuje na derivate koji su ugrađeni u ugovore o osiguranju ako MRS 39 zahteva od entiteta da ih zasebno računovodstveno obuhvata. Štaviše, emitent treba da primeni ovaj standard na ugovore o finansijskim garancijama ako za njihovo priznavanje i odmeravanje primenjuje MRS 39, ali treba da primeni MSFI 4 ako izabere, u skladu sa paragrafom 4(d) MSFI 4, da za njihovo primenjivanje i odmeravanje koristi MSFI 4.

(e) finansijskih instrumenata koji su pod delokrugom MSFI 4, jer sadrže obeležje diskrecionog učešća. Emitent ovih instrumenata oslobođen je primene paragrafa 15-32 i AG25-AG35 ovog standarda na ova obeležja, koje se odnose na pravljenje razlike između finansijskih obaveza i instrumenata kapitala. Međutim, svi ostali zahtevi ovog standarda se primenjuju na navedene finansijske instrumente. Štaviše, ovaj standard se primenjuje na derivate koji su ugrađeni u ove instrumente (videti MRS 39).

(f) finansijskih instrumenata, ugovora i obaveza u vezi sa transakcijama plaćanja akcijama na koje se primenjuje MSFI 2 Plaćanje akcijama osim u slučaju:

(i) ugovora pod delokrugom paragrafa 8-10 ovog standarda, na koje se ovaj standard primenjuje;

(ii) paragrafa 33 i 34 ovog standarda, koji treba da se primenjuju na sopstvene akcije kupljene, prodate, emitovane ili poništene u vezi sa planovima zaposlenih u vezi sa opcijama kupovine ili prodaje akcija pod povoljnijim uslovima, planovima zaposlenih u vezi sa kupovinom akcija i sa svim ostalim aranžmanima plaćanja akcijama.

5-7. Brisani

8. Ovaj standard treba da se primenjuje kod onih ugovora o kupovini ili prodaji neke nefinansijske stavke koja se može izmiriti na neto osnovi gotovinom ili nekim drugim finansijskim instrumentom, ili razmenom finansijskih instrumenata, kao da su ugovori finansijski instrumenti, sa izuzetkom ugovora koji su zaključeni i koji se drže radi dobijanja ili isporuke neke nefinansijske stavke u skladu sa očekivanim zahtevima entiteta u pogledu kupovine, prodaje ili korišćenja.

9. Postoje različiti načini na koje se ugovori o kupovini ili prodaji neke nefinansijske stavke mogu izmiriti na neto osnovi gotovinom ili putem nekog drugog finansijskog instrumenta ili razmenom finansijskih instrumenata. Ti načini obuhvataju:

(a) kad uslovi ugovora dozvoljavaju bilo kojoj od strana da ga izmiri na neto osnovi gotovinom ili putem nekog drugog finansijskog instrumenta ili razmenom finansijskih instrumenata;

(b) kad sposobnost izmirenja na neto osnovi gotovinom ili drugim finansijskim instrumentom, ili razmenom finansijskih instrumenata, nije eksplicitna u uslovima ugovora, ali entitet ima praksu izmirenja sličnih ugovora na neto osnovi gotovinom ili drugim finansijskim instrumentom, ili razmenom finansijskih instrumenata (ili putem zaključivanja ugovora sa drugom stranom o prebijanju ili prodavanjem ugovora pre njegovog izvršenja ili isteka)

(c) kad, za slične ugovore, entitet ima praksu preuzimanja isporuke nefinansijske stavke i njeno prodavanje u kratkom roku nakon isporuke sa ciljem stvaranja dobiti iz kratkoročnih fluktuacija cena ili dilerske marže; i

(d) kada se nefinansijska stavka, koja je predmet ugovora, može odmah konvertovati u gotovinu.

Ugovor na koji se primenjuju tačke (b) i (c) se ne zaključuje sa namerom primanja ili isporuke nefinansijske stavke u skladu sa očekivanjima entiteta u pogledu kupovine, prodaje ili korišćenja, i, shodno tome nalazi se u okviru delokruga ovog Standarda. Drugi ugovori na koje je primenljiv paragraf 8. se ispituju da bi se utvrdilo da li su zaključeni i da li se I dalje drže sa namerom primanja ili isporuke nefinansijske stavke u skladu sa očekivanim zahtevima entiteta u pogledu kupovine, prodaje ili korišćenja i, u skladu sa tim, je pod delokrugom ovog standarda. Drugi ugovori na koje se primenjuje paragraf 8 se procenjuju radi utvrđivanja toga da li su zaključeni ili nastavljaju da se drže radi dobijanja ili isporuke nefinansijske stavke u skladu sa očekivanim zahtevima entiteta u pogledu kupovine, prodaje ili korišćenja, i u skladu sa tim, da li su pod delokrugom ovog standarda.

10. Upisana opcija za kupovinu ili prodaju neke nefinansijske stavke, koja može da se izmiri na neto osnovi gotovinom, ili drugim finansijskim instrumentom, ili razmenom finansijskih instrumenata, u skladu sa paragrafom 9(a) ili (d) je pod delokrugom ovog standarda. Takav ugovor se ne može zaključiti u svrhe primanja ili isporuke nefinansijske stavke u skladu sa očekivanim zahtevima entiteta u pogledu kupovine, prodaje ili korišćenja.

Definicije

(takođe videti paragrafe AG3-AG23)

11. U ovom Standardu koriste se sledeći izrazi s navedenim značenjima:

Finansijski instrument je svaki ugovor na osnovu koga nastaje finansijsko sredstvo jednog entiteta i finansijska obaveza ili instrument kapitala drugog entiteta.

Finansijsko sredstvo je svako sredstvo koje je:

(a) gotovina;

(b) instrument kapitala drugog entiteta;

(i) primanja gotovine ili drugog finansijskog sredstva od drugog entiteta; ili

(ii) razmene finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza s drugim entitetom pod uslovima koji su potencijalno povoljni; ili

(d) ugovor koji će biti ili može biti izmiren instrumentima sopstvenog kapitala entiteta i koji je:

(i) nederivatni, za koji entitet jeste ili može biti u obavezi da primi promenljiv broj instrumenata sopstvenog kapitala entiteta; ili

(ii) derivatni, koji će biti ili može biti izmiren drugačije nego razmenom fiksnog iznosa gotovine ili drugog finansijskog sredstva za fiksni broj instrumenata sopstvenog kapital entiteta. Za ovu potrebu, instrumenti sopstvenog kapitala entiteta ne obuhvataju instrumente koji su i sami ugovori za buduće primanje ili davanje instrumenata sopstvenog kapitala entiteta.

Finansijska obaveza je svaka obaveza koja je:

(a) ugovorna obaveza

(i) davanja gotovine ili drugog finansijskog sredstva drugom entitetu; ili

(ii) razmenjivanja finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza s drugim entitetom prema uslovima koji su potencijalno nepovoljni za entitet; ili

(b) ugovor koji će biti ili može biti izmiren instrumentima sopstvenog kapitala entiteta i koji je:

(i) nederivatni, za koji entitet jeste ili može biti u obavezi da dostavi promenljiv broj instrumenata sopstvenog kapitala entiteta; ili

(ii) derivatni, koji će biti ili može biti izmiren drugačije, a ne razmenom fiksnog iznosa gotovine ili drugog finansijskog sredstva za fiksni broj instrumenata sopstvenog kapitala entiteta. Za ovu potrebu, instrumenti sopstvenog kapitala entiteta ne obuhvataju instrumente koji su i sami ugovori za buduće primanje ili davanje instrumenata sopstvenog kapitala entiteta.

Instrument kapitala jeste svaki ugovor kojim se dokazuje rezidualno učešće u sredstvima entiteta nakon odbijanja svih njegovih obaveza.

Fer vrednost je iznos za koji se sredstvo može razmeniti, ili obaveza izmiriti, između obaveštenih, voljnih strana u okviru nezavisne transakcije.

12. Sledeći pojmovi definisani su u paragrafu 9 MRS 39 i koriste se u ovom standardu sa značenjima navedenim u MRS 39.

- amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze

- finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

- prestanak priznavanja

- derivat

- metod efektivne kamate

- finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha

- ugovor o finansijskoj garanciji

- utvrđena obaveza

- predviđena transakcija

- efektivnost hedžinga

- stavka hedžinga

- instrument hedžinga

- investicije koje se drže do dospeća

- zajmovi i potraživanja

- redovan način kupovine ili prodaje

- troškovi transakcije

13. U ovom standardu, izrazi "ugovor" i "ugovorni" se odnose na sporazum dve ili više strana, koji ima jasne ekonomske posledice i po kom strane imaju malo ili nemaju nikakvo diskreciono pravo njegovog izbegavanja, obično zato što ih sporazum zakonski obavezuje. Ugovori, pa time i finansijski instrumenti, mogu imati različite oblike i ne moraju biti u pisanom obliku.

14. U ovom standardu, izraz "entitet" obuhvata pojedince, ortakluke, korporativna tela, trustove i vladine agencije.

Prezentacija

Obaveze i kapital

(videti i paragrafe AG25-AG29)

15. Emitent finansijskog instrumenta treba da pri početnom priznavanju klasifikuje instrument ili njegove sastavne delove kao finansijsku obavezu, finansijsko sredstvo ili instrument kapitala u skladu sa suštinom ugovornog aranžmana i definicijama finansijske obaveze, finansijskog sredstva i instrumenta kapitala.

16. Kada emitent primeni definicije iz paragrafa 11 u cilju određivanja da li je finansijski instrument instrument kapitala, a ne finansijska obaveza, instrument se kvalifikuje kao instrument kapitala ako, i samo ako su ispunjena oba uslova (a) i (b) navedena u daljem tekstu.

(a) Instrument ne sadrži nikakvu ugovornu obavezu:

(i) dostavljanja gotovine ili drugog finansijskog sredstva drugom entitetu; ili

(ii) razmenjivanja finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza sa drugim entitetom prema uslovima koji su potencijalno nepovoljni za emitenta; ili

(b) Ako će instrument biti ili može biti izmiren instrumentima sopstvenog kapitala emitenta, i koji je:

(i) nederivatni instrument, koji ne obuhvata nikakvu ugovornu obavezu emitenta da isporuči promenljiv broj instrumenata sopstvenog kapitala; ili

(ii) derivatni instrument, koji će biti izmiren samo kada emitent razmeni fiksni iznos gotovine ili drugog finansijskog sredstva za fiksni broj instrumenata sopstvenog kapitala. Za ovu svrhu, instrumenti sopstvenog kapitala emitenta ne obuhvataju instrumente koji su i sami ugovori za buduće primanje ili isporuku instrumenata sopstvenog kapitala emitenta.

Ugovorna obaveza, uključujući i onu koja nastaje iz derivatnog finansijskog instrumenta, koja će ili može rezultirati u budućem primanju ili isporuci instrumenata sopstvenog kapitala samog emitenta, ali ne ispunjava uslove (a) i (b) navedene u prethodnom tekstu, ne smatra se instrumentom kapitala.

Nepostojanje ugovorne obaveze da se isplati gotovina ili preda drugo finansijsko sredstvo (paragraf 16(a))

17. Ključno obeležje za razlikovanje finansijske obaveze od instrumenta kapitala je postojanje ugovorne obaveze jedne strane u finansijskom instrumentu (emitenta) bilo da isplati gotovina ili preda drugo finansijsko sredstvo drugoj strani (imaocu) ili da razmeni finansijska sredstva ili finansijske obaveze sa imaocem, prema uslovima koji su za emitenta potencijalno nepovoljni. Iako imalac instrumenta kapitala može da ima pravo da primi srazmerni deo dividendi ili drugih raspodela iz kapitala, emitent nema ugovornu obavezu da vrši takve raspodele zato što se od njega ne može zahtevati da isplati gotovinu ili preda drugo finansijsko sredstvo drugoj strani.

18. Suština finansijskog instrumenta, a ne njegov pravni oblik, određuje njegovu klasifikaciju u bilansu stanja emitenta. Iako se suština i pravni oblik obično podudaraju, to nije uvek slučaj. Neki finansijski instrumenti imaju pravni oblik kapitala, ali su po svojoj suštini obaveze, dok drugi mogu kombinovati obeležja svojstvena instrumentima kapitala i obeležja svojstvene finansijskim obavezama. Na primer:

(a) prioritetna akcija koja predviđa obavezan otkup od strane emitenta za fiksni ili odredivi iznos na fiksni ili odredivi budući datum, ili daje imaocu pravo da zahteva od emitenta da otkupi instrument na ili posle određenog datuma za fiksni ili odredivi iznos, smatra se finansijskom obavezom.

(b) finansijski instrument koji daje pravo imaocu da ga vrati emitentu u zamenu za gotovinu ili neko drugo finansijsko sredstvo ("instrument koji se može ponovo (pro)dati emitentu") predstavlja finansijsku obavezu. To je tako čak i kada se iznos gotovine ili drugog finansijskog sredstva utvrđuje na osnovu indeksa ili druge stavke koja ima potencijal povećavanja ili smanjivanja, ili kada pravni oblik instrumenta koji se može ponovo (pro)dati emitentu daje imaocu pravo na rezidualno učešće u sredstvima emitenta. Postojanje opcije za imaoca da vrati instrument emitentu u zamenu za gotovinu ili drugo finansijsko sredstvo znači da dati instrument koji se može ponovo (pro)dati emitentu zadovoljava definiciju finansijske obaveze. Na primer, otvoreni investicioni fondovi bez fiksnog iznosa kapitala, trustovi za investiranje u akcije, partnerstva i neki kooperativni entiteti mogu obezbediti svojim vlasnicima ili članovima pravo da otkupe svoja učešća, u svakom trenutku, za iznos gotovine jednak njihovom proporcionalnom udelu u vrednosti sredstva emitenta. Međutim, klasifikacija ovih prava kao finansijskih obaveza ne isključuje upotrebu izraza kao što su "vrednost neto sredstava pripisiva vlasnicima" i "promena vrednosti neto sredstava pripisive vlasnicima" na prvoj strani finansijskih izveštaja entiteta koji nema uplaćeni kapital (kao neki investicioni fondovi ili trustovi za investiranje u akcije, videti Ilustrativni primer 7) ili upotrebu dodatnih obelodanjivanja da bi se pokazalo da se ukupna učešća svih članova sastoje od stavki kao što su rezerve koje zadovoljavaju definiciju kapitala i instrumenti koji se mogu ponovo (pro)dati emitentu koji ne zadovoljavaju definiciju kapitala (videti Ilustrativni primer 8).

19. Ako entitet nema bezuslovno pravo da izbegne isplatu gotovine ili predaju drugog finansijskog sredstva da izmiri ugovornu obavezu, ovakva obaveza zadovoljava definiciju finansijske obaveze. Na primer:

(a) ograničavanje mogućnosti entiteta da ispuni ugovornu obavezu, kao što je nemogućnost pribavljanja strane valute ili potreba da se od regulatornih tela dobije odobrenje za plaćanje, ne poništava emitentovu ugovornu obavezu ili ugovorno pravo imaoca sadržano u finansijskom instrumentu.

(b) ugovorna obaveza, koja zavisi od izbora suprotne strane da realizuje svoje pravo otkupa, predstavlja finansijsku obavezu zato što entitet nema bezuslovno pravo da izbegne isplatu gotovine ili predaju drugog finansijskog sredstva.

20. Finansijski instrument koji ne ustanovljava eksplicitno ugovornu obavezu isplate gotovine ili predaje drugog finansijskog sredstva može indirektno da ustanovi takvu obavezu kroz svoje rokove i uslove. Na primer:

(a) finansijski instrument može sadržati nefinansijsku obavezu koja se mora izmiriti ako, i samo ako, entitet ne uspe da izvrši raspodelu ili otkup instrumenta. Ako entitet može da izbegne prenos gotovine ili drugog finansijskog sredstva samo izmirenjem nefinansijske obaveze, finansijski instrument se smatra finansijskom obavezom.

(b) finansijski instrument je finansijska obaveza ako obezbeđuje da će entitet pri njenom izmirenju ili da:

(i) isplati gotovinu ili preda drugo finansijsko sredstvo; ili

(ii) preda sopstvene akcije za čiju je vrednost utvrđeno da znatno prevazilazi vrednost gotovine ili drugog finansijskog sredstva.

Iako entitet nema eksplicitnu ugovornu obavezu da isplati gotovinu ili preda finansijsko sredstvo, alternativa izmirenja akcijama je takva da će da entitet izvršiti izmirenje gotovinom. U svakom slučaju, imaocu je u suštini zagarantovan iznos koji je bar jednak opciji izmirenja gotovinom. (videti paragraf 21).

Izvršenje ugovora pomoću instrumenata sopstvenog kapitala entiteta (paragraf 16(b))

21. Ugovor nije instrument kapitala samo zato što može dovesti do primanja ili predaje instrumenata sopstvenog kapitala entiteta. Entitet može imati ugovorno pravo ili obavezu da primi ili preda određeni broj svojih akcija ili drugih instrumenata kapitala, tako da fer vrednost instrumenata sopstvenog kapitala entiteta koji treba da se prime ili predaju bude jednaka iznosu ugovornog prava ili obaveze. Takvo ugovorno pravo ili obaveza može biti za fiksni iznos ili za iznos koji fluktuira, delimično ili u potpunosti, kao odgovor na promene varijable, koje nisu tržišna cena instrumenata sopstvenog kapitala entiteta (na primer, kamatna stopa, cena robe ili cena finansijskog instrumenta). Dva primera su (a) ugovor da se preda onaj broj instrumenata sopstvenog kapitala entiteta koji će odgovarati vrednosti od n.j. 100 i (b) ugovor da se preda onaj broj instrumenata sopstvenog kapitala entiteta koji odgovara vrednosti 100 unci zlata. Takav ugovor predstavlja finansijsku obavezu entiteta iako je entitet mora ili može izmiriti dostavljanjem instrumenata sopstvenog kapitala. On ne predstavlja instrument kapitala zato što entitet koristi promenljivi broj instrumenata sopstvenog kapitala da bi izmirio obavezu iz ugovora. Shodno tome, ugovor ne predstavlja rezidualno učešće u sredstvima entiteta nakon odbijanja svih njegovih obaveza.

22. Ugovor koji će entitet izmiriti (primanjem ili) dostavljanjem fiksnog broja instrumenata sopstvenog kapitala u zamenu za fiksni iznos gotovine ili nekog drugog finansijskog sredstva predstavlja instrument kapitala. Na primer, emitovana opcija akcija koja daje drugoj strani pravo kupovine fiksnog broja akcija entiteta za fiksnu cenu ili za fiksno određeni iznos glavnice obveznice predstavlja instrument kapitala. Promene fer vrednosti ugovora nastale iz fluktuacija u tržišnim kamatnim stopama, koje ne utiču na iznos gotovine ili drugog finansijskog sredstva koje treba da se isplati ili primi, niti na broj instrumenata kapitala koji treba da se primi ili preda, pri izmirenju ugovora ne sprečavaju da ugovor bude instrument kapitala. Svaka primljena naknada (kao što je premija dobijena za upisanu opciju ili varant na sopstvene akcije entiteta) se direktno dodaje u kapital. Svaka plaćena naknada (kao što je premija plaćena za kupljenu opciju) se oduzima direktno od kapitala. Promene fer vrednosti instrumenta kapitala se ne priznaju u finansijskim izveštajima.

23. Ugovor koji sadrži obavezu za entitet da kupi instrumente sopstvenog kapitala za gotovinu ili drugo finansijsko sredstvo stvara finansijsku obavezu u visini sadašnje vrednosti otkupnog iznosa (na primer, sadašnje vrednosti forvard otkupne cene, cene izvršenja opcije ili nekog drugog otkupnog iznosa). Ovo je slučaj čak iako je sam ugovor instrument kapitala. Jedan primer je obaveza entiteta iz forvard ugovora da kupi instrumente sopstvenog kapitala za gotovinu. Kad se finansijska obaveza na početku priznaje prema MRS 39, njena fer vrednost (sadašnja vrednost otkupnog iznosa) se reklasifikuje iz kapitala. naknadno, finansijska obaveza se odmerava u skladu sa MRS 39. Ako ugovor istekne bez isporuke, knjigovodstvena vrednost finansijske obaveze se reklasifikuje u kapital. Ugovorna obaveza entiteta da kupi instrumente sopstvenog kapitala stvara finansijsku obavezu za sadašnju vrednost otkupnog iznosa čak iako obaveza kupovine zavisi od toga da li će druga strana da iskoristi svoje pravo na otkup (na primer, upisana prodajna opcija koja daje drugoj strani pravo da proda entitetu njegove instrumente sopstvenog kapitala za fiksnu cenu).

24. Ugovor koji će entitet izmiriti dostavljanjem ili primanjem fiksnog broja instrumenata sopstvenog kapitala u zamenu za promenljivi iznos gotovine ili nekog drugog finansijskog sredstva predstavlja finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu. Jedan primer bi bio ugovor gde entitet treba da preda 100 svojih instrumenata kapitala u zamenu za iznos gotovine, izračunat da bude jednak vrednosti 100 unci zlata.

Odredbe o potencijalnom izmirenju

25. Finansijski instrument može zahtevati od entiteta da, u slučaju nastupanja ili nenastupanja neizvesnih budućih događaja (ili po ishodu neizvesnih okolnosti) koji su izvan kontrole i emitenta i imaoca instrumenta, kao što su promena berzanskog indeksa, indeksu cena na malo, kamatne stope ili zahteva za oporezivanjem ili budućih prihoda emitenta, neto prihoda ili odnosa duga prema akcijama, isplati gotovinu ili preda neko drugo finansijsko sredstvo, ili da izmiri finansijski instrument na neki drugi način, ali tako da on predstavlja finansijsku obavezu. Emitent takvog instrumenta nema bezuslovno pravo da izbegne isplatu gotovine ili predaju drugog finansijskog sredstva (ili da izbegne takav način izmirenja finansijskog instrumenta koji bi predstavljao finansijsku obavezu). Prema tome, ovde se radi o finansijskoj obavezi emitenta, osim ako:

(a) deo potencijalno izmirive obaveze za koju se može zahtevati izmirenje gotovinom ili nekim drugim finansijskim sredstvom (ili na neki drugi način koji bi predstavljao finansijsku obavezu) nije stvaran; ili

(b) se od emitenta može zahtevati da izmiri obavezu gotovinom ili nekim drugim finansijskim sredstvom (ili, na neki drugi način koji bi predstavljao finansijsku obavezu) samo u slučaju da dođe do njegove likvidacije.

Opcije izmirenja

26. Kad derivatni finansijski instrument daje jednoj od strana izbor kako da se vrši izmirenje (na primer, emitent ili imalac može da odabere izmirenje neto gotovinom ili razmenom akcija za gotovinu), taj instrument je finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza, osim ako sve alternative izmirenja ne vode tome da je to instrument kapitala.

27. Primer derivatnog finansijskog instrumenta sa opcijom izmirenja koji je finansijska obaveza je opcija kupovine ili prodaje akcija pod povoljnijim uslovima koju emitent može odlučiti da izmiri neto gotovinom ili razmenom svojih akcija za gotovinu. Slično tome, neki ugovori za kupovinu ili prodaju nefinansijske stavke u zamenu za sopstvene instrumente kapitala entiteta su pod delokrugom ovog standarda zato što se mogu izmiriti ili predajom nefinansijske stavke ili neto gotovinom ili drugim finansijskim instrumentom (videti paragrafe 8-10). Takvi ugovori su finansijska sredstva ili finansijske obaveze, a ne instrumenti kapitala.

Složeni finansijski instrumenti

(videti i paragrafe AG30-AG35 i Ilustrativne primere 9-12)

28. Emitent nederivatnog finansijskog instrumenta treba da proceni uslove finansijskog instrumenta da bi odredio da li instrument sadrži i komponentu obaveze i komponentu kapitala. Takve komponente treba zasebno klasifikovati kao finansijske obaveze, finansijska sredstva ili instrumente kapitala u skladu sa paragrafom 15.

29. Entitet priznaje zasebno komponente finansijskog instrumenta koji (a) entitetu stvara finansijsku obavezu i (b) imaocu instrumenta daje opciju da ga konvertuje u instrument kapitala entiteta. Na primer, obveznica ili sličan instrument koji imalac može konvertovati u fiksni broj običnih akcija entiteta je složen finansijski instrument. Sa stanovišta entiteta, takav instrument se sastoji od dve komponente: finansijske obaveze (ugovornog aranžmana da se isplati gotovina ili preda drugo finansijsko sredstvo) i instrumenta kapitala (kupovne opcije koja imaocu daje pravo konvertovanja instrumenta u fiksni broj običnih akcija entiteta u okviru utvrđenog vremenskog perioda). Ekonomski efekat emitovanja takvog instrumenta je suštinski isti kao istovremeno emitovanje dužničkog instrumenta sa odredbom ranog izmirenja i varanta za kupovinu običnih akcija, ili emitovanje dužničkog instrumenta sa odvojivim varantima za kupovinu akcija. Prema tome, u svim slučajevima, entitet u svom bilansu stanja zasebno prikazuje komponente obaveze i komponente kapitala.

30. Klasifikovanje komponenti obaveze i kapitala konvertibilnog instrumenta ne menja se kao rezultat promene verovatnoće da će se opcija konverzije izvršiti, čak i kad izvršenje te opcije može doneti ekonomske koristi nekim imaocima. Imaoci ne moraju uvek delovati onako kako se to očekuje jer, na primer, poreske posledice koje rezultiraju iz konverzije mogu da budu različite za pojedine imaoce. Štaviše, verovatnoća konverzije će se menjati s vremena na vreme. Ugovorna obaveza entiteta da izvrši buduća plaćanja ostaje važeća sve dok se definitivno ne ugasi putem konverzije, dospeća instrumenta ili putem neke druge transakcije.

31. MRS 39 se bavi odmeravanjem finansijskih sredstava i finansijskih obaveza. Instrumenti kapitala su instrumenti koji pružaju dokaz o rezidualnom učešću u sredstvima entiteta nakon odbijanja svih njegovih obaveza. Stoga, kada se početna knjigovodstvena vrednost složenog finansijskog instrumenta alocira na komponente kapitala i obaveza, komponenti kapitala se dodeljuje rezidualni iznos nakon odbijanja iznosa zasebno određenog za komponentu obaveza od fer vrednosti instrumenta u celini. Vrednost svih derivatnih obeležja (kao što je kupovna opcija) ugrađenih u složeni finansijski instrument koja ne predstavljaju komponentu kapitala (poput opcije konverzije kapitala) se uključuje u komponentu obaveza. Zbir knjigovodstvenih vrednosti pripisanih komponentama obaveze i kapitala pri početnom priznavanju uvek je jednak fer vrednosti koja bi se pripisala instrumentu u celini. Zasebnim početnim priznavanjem komponenti instrumenta ne dolazi do nastanka dobitka ni gubitka.

32. Prema pristupu opisanom u paragrafu 31, emitent obveznice koja se može konvertovati u obične akcije utvrđuje prvo knjigovodstvenu vrednost komponente obaveze odmeravanjem fer vrednosti slične obaveze (uključujući sva ugrađena derivatna obeležja koja nisu obeležja kapitala) koja nema sa njom povezanu komponentu kapitala. Knjigovodstvena vrednost instrumenta kapitala koji je predstavljen opcijom konverzije instrumenta u obične akcije se onda utvrđuje oduzimanjem fer vrednosti finansijske obaveze od fer vrednosti složenog finansijskog instrumenta u celini.

Ponovo stečene sopstvene akcije (videti i paragraf AG36)

33. Ako entitet ponovo stekne svoje instrumente sopstvenog kapitala, ti instrumenti ("ponovo stečene sopstvene akcije") treba da se odbiju od kapitala. Nikakav dobitak ili gubitak ne treba da se prizna po osnovu kupovine, prodaje, emitovanja ili poništavanja instrumenata sopstvenog kapitala tog entiteta. Takve ponovo stečene sopstvene akcije mogu steći i držati entitet ili drugi članovi konsolidovane grupe. Odgovarajuća naknada koja se plaća ili dobija treba da se prizna direktno u kapital.

34. Iznos ponovo stečenih sopstvenih akcija u posedu se obelodanjuje zasebno ili u samom bilansu stanja ili u napomenama, u skladu sa MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja. Entitet obezbeđuje obelodanjivanja u skladu sa MRS 24 Obelodanjivanja povezanih strana ako entitet ponovo stekne svoje instrumente sopstvenog kapitala od povezanih strana.

Kamate, dividende, gubici i dobici (videti i paragraf AG37)

35. Kamate, dividende, gubici i dobici koji se odnose na neki finansijski instrument, ili neku njegovu komponentu klasifikovanu kao finansijsku obavezu, treba da se priznaju u bilansu uspeha kao rashod ili prihod. Raspodele imaocima instrumenata kapitala treba da se knjiže od strane entiteta direktno na teret kapitala, neto od svih koristi po osnovu poreza na dobitak u vezi sa njima. Troškovi transakcija nastali pri kapitalnoj transakciji treba da se računovodstveno obuhvate kao odbitak od kapitala, neto od svih koristi po osnovu poreza na dobitak u vezi sa njima.

36. Klasifikacija finansijskog instrumenta kao finansijske obaveze ili kao instrumenta kapitala određuje da li se kamate, dividende, gubici i dobici, koji se odnose na taj instrument, priznaju kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. Tako, isplate dividendi na akcije koje su u celini priznate kao obaveze, klasifikuju se kao rashodi isto kao i kamate na obveznice. Slično tome, dobici i gubici povezani sa otkupima ili refinansiranjima finansijskih obaveza priznaju se u bilansu uspeha, dok se otkupi ili refinansiranja instrumenata kapitala, priznaju kao promena u kapitalu. Promene fer vrednosti instrumenta kapitala se ne priznaju u finansijskim izveštajima.

37. Entitet obično pravi razne troškove pri emitovanju ili sticanju instrumenata sopstvenog kapitala. Ti troškovi mogu obuhvatati kotizacije i druge regulatorne naknade, iznose plaćene pravnim, računovodstvenim ili drugim stručnim savetnicima, troškove štampanja i takse. Troškovi transakcija od kapitalne transakcije se računovodstveno obuhvataju kao odbitak od kapitala (neto od svih koristi po osnovu od poreza na dobitak u vezi sa njima) do iznosa do kog se smatraju inkrementalnim troškovima, direktno pripisivim kapitalnoj transakciji, koji bi inače mogli biti izbegnuti. Troškovi kapitalne transakcije od koje se odustalo priznaju se kao rashod.

38. Troškovi transakcija koji se odnose na emitovanje složenog finansijskog instrumenta se alociraju na komponentu obaveze i komponentu kapitala u okviru složenog instrumenta srazmerno alokaciji prihoda. Troškovi transakcija koji se zajednički odnose na više od jedne transakcije (na primer, troškovi istovremene ponude nekih akcija i listinga na berzi drugih akcija) alociraju se na te transakcije korišćenjem osnove za alokaciju koja je racionalna i dosledna sličnim transakcijama.

39. Iznos troškova transakcija koji se računovodstveno obuhvata oduzimanjem od kapitala u tom periodu se obelodanjuje zasebno prema MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja. Iznos poreza na dobitak u vezi sa njim koji se priznaje direktno u kapital se uključuje u agregiran iznos tekućih i odloženih poreza na dobitak, koji se knjiži na u korist ili na teret kapitala koji je obelodanjen prema MRS 12 Porez na dobitak.

40. Dividende klasifikovane kao rashod mogu se prezentovati u bilansu uspeha, ili sa kamatom na druge obaveze ili kao zasebna stavka. Pored zahteva ovog standarda, obelodanjivanje kamata i dividendi predmet je MRS 1 i MSFI 7. U nekim okolnostima, zbog razlika između kamata i dividendi u pogledu pitanja kao što je mogućnost poreskog odbitka, poželjno je da se zasebno obelodane u bilansu uspeha. Obelodanjivanje poreskih efekata vrši se u skladu sa MRS 12.

41. Dobici i gubici koji se odnose na promene knjigovodstvene vrednosti neke finansijske obaveze se priznaju kao prihod ili rashod u bilansu uspeha čak i kad se odnose na instrument koji obuhvata pravo na rezidualno učešće u sredstvima entiteta u zamenu za gotovinu ili drugo finansijsko sredstvo (videti paragraf 18(b)). Prema MRS 1, entitet zasebno prikazuje u samom bilansu uspeha dobitak ili gubitak koji je nastao pri ponovnom odmeravanju takvog instrumenta, kada je to relevantno za objašnjavanje performansi entiteta.

Prebijanje finansijskog sredstva i finansijske obaveze (videti i paragrafe AG38 i AG39)

42. Finansijsko sredstvo i finansijska obaveza treba da se prebiju, a neto iznos prezentuje u bilansu stanja, samo u sledećim slučajevima:

(a) ako entitet ima zakonski sprovodivo pravo na prebijanje priznatih iznosa; i

(b) ako entitet namerava da izvrši izmirenje po neto osnovi ili istovremeno da realizuje sredstvo i izmiri obavezu.

Pri računovodstvenom obuhvatanju prenosa finansijskog sredstva, koji ne zadovoljava uslove za prestanak priznavanja, entitet ne treba da prebije preneto sredstvo i obavezu u vezi sa njim (videti MRS 39, paragraf 36).

43. Ovaj standard zahteva prezentaciju finansijskih sredstava i finansijskih obaveza na neto osnovi, kad to odražava očekivane buduće tokove gotovine entiteta po osnovu izmirenja dva ili više zasebnih finansijskih instrumenata. Kada entitet ima pravo da primi ili plati samo jedan neto iznos, i namerava to da učini, on zapravo ima samo jedno jedino finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu. U drugačijim okolnostima se finansijska sredstva i finansijske obaveze prezentuju zasebno u dosledno njihovim karakteristikama kao resursa ili kao obaveza entiteta.

44. Prebijanje priznatog finansijskog sredstva i priznate finansijske obaveze te prezentacija neto iznosa razlikuju se od prestanka priznavanja finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Mada prebijanje ne uzrokuje priznavanje dobitka ili gubitka, prestanak priznavanja finansijskog instrumenta ne samo da dovodi do uklanjanja prethodno priznate stavke iz bilansa stanja, već takođe može dovesti i do priznavanja dobitka ili gubitka.

45. Pravo na prebijanje je dužnikovo zakonsko pravo, po osnovu ugovora ili po nekom drugom osnovu, da u potpunosti ili delimično izmiri ili na drugi način eliminiše iznos koji duguje poveriocu, paralelnim poređenjem tog iznosa sa iznosom koji njemu duguje poverilac. U retkim okolnostima, dužnik može da ima zakonsko pravo da uporedi iznos koji mu duguje treća strana sa iznosom koji on duguje poveriocu, po uslovom da postoji sporazum između te tri strane, kojim se jasno utvrđuje dužnikovo pravo na prebijanje. Budući da je pravo na prebijanje zakonsko pravo, uslovi koji su u osnovi tog prava se mogu razlikovati od jednog do drugog pravnog sistema, te se moraju imati u vidu oni zakoni koji će se primeniti na odnose između strana.

46. Postojanje sprovodivog zakonskog prava na prebijanje finansijskog sredstva i finansijske obaveze utiče na prava i obaveze u vezi sa finansijskim sredstvom i finansijskom obavezom i može bitno da utiče na izloženost entiteta kreditnom riziku i riziku likvidnosti. Međutim, postojanje ovog prava, samo po sebi, ne predstavlja dovoljnu osnovu za prebijanje. Nedostatak namere da se iskoristi takvo pravo ili izmirenje izvrši istovremeno ne utiče na iznos i vremenski raspored budućih tokova gotovine entiteta. Kad entitet namerava da iskoristi takvo pravo ili da izvrši istovremeno izmirenje, prezentovanje sredstva i obaveze na neto osnovi adekvatnije odražava iznose i vremenski raspored očekivanih budućih tokova gotovine, kao i rizike kojima su ti tokovi gotovine izloženi. Namera jedne ili obe strane da se izvrše izmirenje na neto osnovi, ali bez zakonskog prava da to učine, nije dovoljna da opravda prebijanje, jer prava i obaveze u vezi sa pojedinačnim finansijskim sredstvom i finansijskom obavezom ostaju nepromenjeni.

47. Namere entiteta u pogledu izmirenja određenih sredstava i obaveza mogu biti pod uticajem njegove uobičajene poslovne prakse, zahteva finansijskih tržišta i drugih okolnosti koje mogu ograničiti mogućnost neto izmirenja ili istovremenog izmirenja. Kad entitet ima pravo na prebijanje, ali ne namerava da izvrši neto izmirenje ili istovremeno realizovati sredstvo i izmiriti obavezu, efekat takvog prava na izloženost entiteta kreditnom riziku obelodanjuju se u skladu sa paragrafom 36 u MSFI 7.

48. Istovremeno izmirenje dva finansijska instrumenta može da se izvrši, na primer, kod aktivnost klirinške organizacije na organizovanom finansijskom tržištu ili u direktnoj razmeni. U tim okolnostima su tokovi gotovine, u stvari, jednaki jednom neto iznosu i ne postoji izloženost kreditnom riziku ili riziku likvidnosti. U drugim okolnostima entitet može da izmiri dva instrumenta tako što će zasebno primiti i platiti njihove iznose, čime se izlaže kreditnom riziku za puni iznos sredstva ili riziku likvidnosti za puni iznos obaveze. Takve izloženosti rizicima mogu biti značajne, bez obzira što su relativno kratke. Prema tome, realizacija finansijskog sredstva i izmirenje finansijske obaveze tretiraju se kao istovremeni, samo ako transakcije nastaju istog trenutka.

49. Uslovi izneti u paragrafu 42 obično nisu ispunjeni i prebijanje je obično neopravdano u sledećim slučajevima:

(a) kada se nekoliko različitih finansijskih instrumenata koristi u simuliranju obeležja jednog finansijskog instrumenta ("sintetički instrument");

(b) kad finansijska sredstva i finansijske obaveze nastaju iz finansijskih instrumenata koji su izloženi istom primarnom riziku (na primer, sredstva i obaveze u portfelju forvard ugovora ili drugih derivatnih instrumenata), ali uključuju različite ugovorne strane;

(d) kad dužnik izdvaja finansijska sredstva radi izmirenja obaveze, ali bez onih sredstava koje je poverilac prihvatio za izmirenje obaveze (na primer, otplatni fond); ili

(e) kad se očekuje da će se obaveze, nastale kao rezultat događaja koji uzrokuju gubitke, nadoknaditi od treće strane po osnovu potraživanja iz polise osiguranja.

50. Entitet koji sprovodi više transakcija finansijskih instrumenata sa jednom suprotnom stranom, može sklopiti sporazum o ukupnom poravnanju sa tom stranom. Takav ugovor omogućava jedno neto izmirenje svih finansijskih instrumenata obuhvaćenih tim sporazumom u slučaju neispunjenja obaveza ili prestanka bilo kog sporazuma. Ovakve sporazume obično koriste finansijske institucije da se zaštite od gubitka u slučaju bankrota ili drugih događaja koji imaju za posledicu da suprotna strana nije u mogućnosti da izmiri svoje obveze. Sporazum o ukupnom poravnanju obično uređuje pravo prebijanja koje stupa na snagu i utiče na realizaciju ili izmirenje pojedinačnih finansijskih sredstava i finansijskih obaveza, samo nakon određene situacije neispunjenja obaveza ili u drugim okolnostima čije se pojavljivanje ne očekuju u uobičajenom toku poslovanja. Sporazum o ukupnom poravnanju ne pruža osnovu za prebijanje osim ako nisu ispunjena oba kriterijuma iz paragrafa 42. Kada se finansijska sredstva i finansijske obveze, koje su predmet sporazuma o ukupnom poravnanju ne prebijaju, efekat sporazuma na izloženost entiteta kreditnom riziku obelodanjuje se u skladu sa paragrafom 36 MSFI 7.

Obelodanjivanje

51-95. Brisani

Datum stupanja na snagu

96. Entitet treba da primenjuju ovaj standard za godišnje periode koji počinju 1. januara 2005. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Entiteti ne treba da primenjuju ovaj standard za godišnje periode koji počinju pre 1. januara 2005. godine, osim ako istovremeno ne primenjuju i MRS 39 (izdanje iz decembra 2003. godine), uključujući promene koje su objavljene u martu 2004. godine. Ako neki entitet primenjuje ovaj standard za period koji počinje pre 1. januara 2005. godine, taj entitet treba da obelodani tu činjenicu.

97. Ovaj standard se primenjuje retrospektivno.

Povlačenje ostalih saopštenja

98. Ovaj standard zamenjuje MRS 32 Finansijski instrumenti: obelodanjivanje i prezentacija revidiran 2000. godine. U avgustu 2005. godine, IASB je prebacio sva obelodanjivanja koja se odnose na finansijske instrumente u MSFI 7 Finansijski instrumenti: obelodanjivanja.

99. Ovaj standard zamenjuje sledeća tumačenja:

(a) SIC-5, Klasifikacija finansijskih instrumenata - odredbe o potencijalnom izmirenju;

(b) SIC-16, Akcijski kapital - Ponovno stečeni instrumenti sopstvenog kapitala (Ponovno stečene sopstvene akcije);

100. Ovaj standard povlači nacrt SIC tumačenja D34 Finansijski instrumenti - Instrumenti ili prava koja može otkupiti imalac.

Prilog Uputstvo za primenu MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija

Ovaj prilog čini sastavni deo ovog standarda.

AG1 Ovo uputstvo za primenu objašnjava primenu pojedinih aspekata ovog standarda.

AG2 Ovaj standard se ne bavi sa priznavanjem ili odmeravanjem finansijskih instrumenata. Zahtevi o priznavanju i odmeravanju finansijskih sredstava i finansijskih obaveza su izneti u MRS 39.

Definicije (paragrafi 11-14)

Finansijska sredstva i finansijske obaveze

AG3 Valuta (gotovina) je finansijsko sredstvo jer predstavlja sredstvo razmene i zbog toga je osnova na kojoj se odmeravaju i priznaju sve transakcije u finansijskim izveštajima. Gotovinski depozit kod banke ili slične finansijske institucije finansijsko je sredstvo jer predstavlja ugovorno pravo deponenta da dobije gotovinu od finansijske institucije ili da izda ček ili sličan instrument na teret svog računa, a u korist poverioca u plaćanju finansijske obaveze.

AG4 Uobičajeni primeri finansijskih sredstava koji predstavljaju ugovorno pravo na dobijanje gotovine u budućnosti i odgovarajuće finansijske obaveze koja predstavlja ugovornu obavezu isplate gotovine u budućnosti su:

(a) potraživanja od kupaca i obaveze prema dobavljačima,

(b) potraživanja i obaveze po osnovu menica,

(d) potraživanja i obaveze po osnovu obveznica.

U svakom slučaju, ugovorno pravo jedne strane da primi gotovinu (ili obaveza da plati) je povezano sa odgovarajućom obavezom druge strane da gotovinu isplati (ili pravo da primi).

A5 Druga vrsta finansijskog instrumenta je ona za koju ekonomska korist koja će biti primljena ili data predstavlja finansijsko sredstvo koje nije gotovina. Na primer, obaveza po osnovu menice plativa u državnim obveznicama daje imaocu ugovorno pravo da primi, a emitentu ugovornu obavezu da izvrši isplatu u državnim obveznicama, a ne gotovinom. Obveznice su finansijska sredstva jer predstavljaju obavezu države koja ih je emitovala da isplati gotovinu. Stoga je menica finansijsko sredstvo imaoca menice i finansijska obaveza emitenta menice.

AG6 "Neiskupivi" dužnički instrumenti (kao što su "neiskupive" obveznice bez fiksnog datuma dospeća sa redovnim isplatama kamate, neiskupive obveznice i menice na osnovu kapitala) obično daju imaocu ugovorno pravo prijema plaćanja na osnovu kamata na fiksne datume koji se protežu do neodređene budućnosti, bilo bez prava povraćaja glavnice ili s pravom na povraćaj glavnice pod uslovima koji to čine malo verovatnim ili vrlo dalekim u budućnosti. Na primer, entitet može emitovati finansijski instrument u kom se obavezuje da će stalno vršiti godišnja plaćanja jednaka iskazanoj kamatnoj stopi od 8 procenata, primenjenoj na iskazani nominalni ili iskazani iznos glavnice od 1.000 n.j.. Pretpostavljajući da je 8 procenata tržišna kamatna stopa u vreme emitovanja instrumenta, emitent preuzima ugovornu obavezu kojom će izvršiti niz budućih plaćanja kamate koja ima fer vrednost (sadašnju vrednost) od 1.000 n.j. prilikom početnog priznavanja. Imalac i emitent instrumenta imaju finansijsko sredstvo i finansijsku obavezu, tim redosledom.

AG7 Ugovorno pravo ili ugovorna obaveza primanja, isporuke ili razmene finansijskih instrumenata je samo po sebi finansijski instrument. Niz ugovornih prava ili obaveza zadovoljava definiciju finansijskog instrumenta ako na kraju dovodi do primanja ili plaćanja gotovinom ili do sticanja ili emitovanja instrumenta kapitala.

AG8 Mogućnost da se izvrši ugovorno pravo ili zahtev da se zadovolji ugovorna obaveza mogu biti apsolutni ili mogu biti uslovljeni nastankom budućeg događaja. Na primer, finansijska garancija je ugovorno pravo zajmodavca da primi gotovinu od garanta, a odgovarajuća ugovorna obaveza garanta da isplati zajmodavca, ako zajmoprimalac ne ispuni svoju obavezu. Ugovorno pravo i obaveza postoje zbog prošlih transakcija ili događaja (pretpostavka garancije) čak iako su zajmodavčeva sposobnost da ostvari svoja prava i zahtev prema garantu da ispuni svoju obavezu uslovljeni budućim neispunjenjem obaveze od strane zajmoprimaoca. Uslovno pravo i obaveza zadovoljavaju definiciju finansijskog sredstva i finansijske obaveze, čak iako se takva sredstva i obaveze ne priznaju uvek u finansijskim izveštajima. Neka od ovih uslovljenih prava ili obaveza mogu biti ugovori o osiguranju koji su pod delokrugom MSFI 4.

AG9 Prema MRS 17 Lizing, finansijski lizing smatra se prvenstveno pravom davaoca lizinga da primi i obavezom korisnika lizinga da izmiri niz plaćanja koja su suštinski ista kao i spojenim isplatama glavnice i kamate po ugovoru o kreditu. Davalac lizinga obračunava svoju investiciju u iznosu potraživanja prema ugovoru o lizingu, a ne samo prema samom sredstvu koje je predmet lizinga. Poslovnim lizingom smatra se prvenstveno nedovršen ugovor koji obavezuje davaoca lizinga da obezbedi upotrebu sredstva u budućim periodima u zamenu za naknadu sličnu naknadi za uslugu. Davalac lizinga i dalje obračunava samo sredstvo koje je predmet lizinga, a ne potraživanje koje će prema ugovoru biti naplaćeno u budućnosti. Prema tome, finansijski lizing smatra se finansijskim instrumentom, a poslovni lizing se ne smatra finansijskim instrumentom (osim pojedinačnih plaćanja koja su trenutno dospela i plativa).

AG10 Fizička sredstva (kao što su zalihe, nekretnine, postrojenja i oprema), te sredstva koja su predmet lizinga i nematerijalna imovina (kao što su patenti i robne marke) nisu finansijska sredstva. Kontrola takvih fizičkih sredstava i nematerijalne imovine pruža mogućnost stvaranja priliva gotovine ili drugog finansijskog sredstva, ali ne dovodi do sadašnjeg prava da se primi gotovina ili drugo finansijsko sredstvo.

AG11 Sredstva (kao što su unapred plaćeni rashodi), kod kojih je buduća ekonomska korist primanje robe ili usluga, a ne pravo primanja gotovine ili drugog finansijskog sredstva, nisu finansijska sredstva. Slično tome, stavke poput odloženih prihoda i većine obaveza po varantima nisu finansijske obaveze jer je odliv ekonomskih koristi koji je povezan sa njima isporuke robe i usluga, a ne ugovorna obaveza na primanje gotovine ili drugog finansijskog sredstva.

AG12 Obaveze ili sredstva koja nisu ugovorne prirode, poput poreza na dobitak koji nastaje kao rezultat zakonskih zahteva nametnutih od strane države) nisu finansijske obaveze ni finansijska sredstva. Računovodstveno obuhvatanje poreza na dobitak se obrađuje u MRS 12. Slično tome, izvedene obaveze definisane u MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina, ne nastaju iz ugovora i dakle nisu finansijske obaveze.

Instrumenti kapitala

AG13 Primeri instrumenata kapitala obuhvataju obične akcije koje se ne mogu ponovo (pro)dati emitentu, neke vrste prioritetnih akcija (videti paragrafe AG 25 i AG 26), kao i varante ili upisane kupovne opcije koje daju mogućnost imaocu da upiše ili kupi fiksni broj običnih akcija entiteta koji ih je emitovao koje se ne mogu ponovo (pro)dati emitentu, u zamenu za fiksni iznos gotovine ili drugog finansijskog sredstva. Obaveza entiteta da emituje ili kupi fiksni broj instrumenata sopstvenog kapitala u zamenu za fiksni iznos gotovine ili drugog finansijskog sredstva je instrument kapitala tog entiteta. Međutim, ako takav ugovor sadrži obavezu entiteta da plati gotovinom ili nekim drugim finansijskim sredstvom, tako nastaje obaveza za sadašnju vrednost otkupnog iznosa (videti paragraf AG 27(a)). Emitent običnih akcija koje se ne mogu ponovo (pro)dati emitentu preuzima obavezu kad postupa formalno vršeći distribuciju i tako zakonski postaje obavezan prema akcionarima da to uradi. To može biti slučaj nakon objavljivanja dividende ili kada je entitet otišao pod stečaj, a sva sredstva preostala nakon izmirenja obaveza postanu raspoloživa za podelu akcionarima.

AG14 Kupljena kupovna pcija ili drugi sličan ugovor koji je stekao entitet i koji entitetu daje pravo da iskupi fiksni broj instrumenata sopstvenog kapitala u zamenu za dostavljanje fiksnog iznosa gotovine ili drugog finansijskog sredstva nije finansijsko sredstvo entiteta. Umesto toga, svaka naknada plaćena za takav ugovor se oduzima od kapitala.

Derivatni finansijski instrumenti

AG15 Finansijski instrumenti uključuju primarne instrumente (kao što su potraživanja, obaveze i instrumenti kapitala), kao i derivatne finansijske instrumente (kao što su finansijske opcije, fjučersi i forvardsi, kamatni i valutni svopovi). Derivatni finansijski instrumenti zadovoljavaju definiciju finansijskog instrumenta i stoga su pod delokrugom ovog standarda.

AG16 Derivatni finansijski instrumenti stvaraju prava i obaveze koje među stranama uključenim u instrument imaju efekat prenošenja jednog ili više finansijskih rizika svojstvenih primarnom finansijskom instrumentu. Na početku, derivatni finansijski instrumenti daju jednoj strani pravo razmene finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza za drugom stranom pod uslovima koji su potencijalno povoljni, ili ugovornu obavezu razmene finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza sa drugom stranom pod uslovima koji su potencijalno nepovoljni. Međutim, to obično ne rezultira prenosom osnovnog primarnog finansijskog instrumenta na početku ugovora, niti takav prenos nužno nastaje po dospeću ugovora. Neki instrumenti sadrže i pravo i obavezu razmene. Pošto se uslovi razmene utvrđuju na početku derivatnog instrumenta, ti uslovi mogu postati ili povoljni ili nepovoljni, zavisno od menjanja cena na finansijskim tržištima.

AG17 Prodajna ili kupovna opcija za razmenu finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza (to jest, finansijskih instrumenata koji nisu instrumenti sopstvenog kapitala entiteta) daje imaocu pravo na dobijanje potencijalnih budućih ekonomskih koristi koje proizlaze iz promena fer vrednosti finansijskog instrumenta koji je osnova ugovora. Suprotno tome, emitent opcije preuzima obavezu da se odrekne potencijalnih budućih ekonomskih koristi ili da snosi potencijalne gubitke ekonomskih koristi proizašlih iz promena fer vrednosti osnovnog finansijskog instrumenta. Ugovorno pravo imaoca i obaveza emitenta zadovoljavaju definiciju finansijskog sredstva, odnosno finansijske obaveze. Finansijski instrument koji je osnova ugovora o opciji može biti bilo koje finansijsko sredstvo, uključujući i akcije u drugim entitetima i kamatonosne instrumente. Opcija može zahtevati da emitent emituje dužnički instrument, a ne da prenese finansijsko sredstvo, ali instrument koji je osnova opcije i dalje bi činio finansijsko sredstvo imaoca kad bi opcija bila izvršena. Opciono pravo imaoca da razmeni finansijsko sredstvo pod potencijalno povoljnim uslovima i obveza emitenta da razmeni finansijsko sredstvo pod potencijalno nepovoljnim uslovima razlikuju se od osnovnog finansijskog sredstava koje treba razmeniti po izvršenju opcije. Priroda imaočevog prava i emitentove obaveze ne utiče na verovatnoću da se opcija izvrši.

AG18 Drugi primer derivatnog finansijskog instrumenta je forvard ugovor koji se treba izmiriti za šest meseci u kojem jedna strana (kupac) obeća da će isporučiti 1.000.000 n.j. u gotovini u razmenu za državne obveznice sa fiksnom kamatnom stopom, nominalnog iznosa 1.000.000 n.j., a druga strana (prodavac) obećava da će isporučiti državne obveznice sa fiksnom kamatnom stopom nominalnog iznosa 1.000.000 n.j., u razmenu za 1.000.000 n.j. u gotovini. Tokom šest meseci, obe strane imaju ugovorno pravo i ugovornu obavezu da razmene finansijske instrumente. Ako tržišna cena državnih obveznica poraste iznad 1.000.000 n.j., uslovi će biti povoljni za kupca, a nepovoljni za prodavca; ako tržišna cena padne ispod 1.000.000 n.j., efekat će biti suprotan. Kupac ima i ugovorno pravo (finansijsko sredstvo) slično pravu prema kupovnoj opciji koju poseduje i ugovornu obavezu (finansijsku obvezu) sličnu obvezi prema upisanoj prodajnoj opciji; prodavac ima ugovorno pravo (finansijsko sredstvo) slično pravu prema prodajnoj opciji koju poseduje i ugovornu obavezu (finansijsku obavezu) sličnu obavezi prema upisanoj kupovnoj opciji. Kao kod tih opcija, ta ugovorna prava i obaveze čine zasebna finansijska sredstva i finansijske obveze i razlikuju se od osnovnih finansijskih instrumenata (obveznice i gotovina koje treba razmeniti). Obe strane u forvard ugovoru imaju obavezu koju moraju da izvrše u ugovorenom vremenu, dok izvršenje prema ugovoru o opciji nastaje samo ako i kada imalac opcije odluči istu da izvrši.

AG19 Mnoge druge vrste derivatnih instrumenata sadrže pravo ili obvezu za buduću razmenu, uključujući kamatne i valutne svopove, "poklopce" (finansijske instrumente koji garantuju najviši fiksni nivo kamatne stope), kamatne raspone i "podove" (finansijske instrumente koji garantuju najniži fiksni nivo kamatne stope), saglasnost poverioca da odobri zajam po navedenoj stopi tokom određenog perioda, kreditne linije podrške kojima se dužnicima na tržištima evro-valuta omogućava da izdaju evro-obveznice sa dospećem kraćim od godinu dana (NIF) i akreditive. Ugovor o svopu kamatnih stopa može se posmatrati kao varijanta forvard ugovora u kom se strane dogovore da će izvršiti niz budućih razmena gotovinskih iznosa, gde se jedan iznos izračunava prema fluktuirajućoj kamatnoj stopi, a drugi prema fiksnoj kamatne stope. Fjučers ugovori su druga varijanta forvard ugovora, koji se razlikuju prvenstveno po tome što su ugovori standardizovani i što se sa njima trguje na berzi.

Ugovori o kupovini ili prodaji nefinansijskih stavki (paragrafi 8-10)

AG20 Ugovori o kupovini ili prodaji nefinansijskih stavki ne zadovoljavaju definiciju finansijskog instrumenta zato što ugovorno pravo jedne strane da primi nefinansijsko sredstvo ili uslugu i odgovarajuća obaveza druge strane ne uspostavljaju sadašnje pravo ili obavezu bilo koje strane da primi, isporuči ili razmeni finansijsko sredstvo. Na primer, ugovori koji obezbeđuju izmirenje samo putem prijema ili isporuke nefinansijske stavke (na primer, opcije, fjučers ugovor ili forvard ugovor za srebro) nisu finansijski instrumenti. Mnogi robni ugovori su takve vrste. Neki imaju standardizovan oblik i njima se trguje na organizovanim tržištima na vrlo sličan način kao i sa nekim derivatnim finansijskim instrumentima. Na primer, robni fjučers ugovor može se odmah kupiti i prodati za gotovinu jer je uvršten za trgovanje na berzi i može promeniti imaoca mnogo puta. Međutim, strane koje kupuju i prodaju ugovore, u stvari, trguju robom na koju se ti ugovori odnose. Sposobnost kupovine ili prodaje robnog ugovora za gotovinu, lakoća s kojom se može kupiti ili prodati, kao i mogućnost pregovaranja o gotovinskom izmirenju obaveze za prijem ili isporuku robe, ne menjaju osnovni karakter ugovora na način koji stvara finansijski instrument. Ipak, neki ugovori kupovine ili prodaje nefinansijskih stavki koji se mogu izmiriti neto ili razmenom finansijskih instrumenata, su pod delokrugom ovog standarda kao da je reč o finansijskim instrumentima (videti paragraf 8).

AG21 Ugovor koji uključuje prijem ili isporuku fizičkog sredstva ne uzrokuje nastanak finansijskog sredstva jedne strane i finansijske obaveze druge strane, osim ako se odgovarajuće plaćanje ne odloži nakon datuma prenosa fizičkih sredstava. To je slučaj kod kupovine ili prodaje robe na robni kredit.

AG22 Neki su ugovori vezani za robu, ali ne uključuju izmirenje putem fizičkog prijema ili isporuke robe. Oni utvrđuju izmirenje kroz gotovinska plaćanja koja su određena prema formuli iz ugovora, a ne kroz plaćanja fiksnih iznosa. Na primer, iznos glavnice u obveznici može se izračunati primenom tržišne cene nafte koja prevladava na dan dospeća obveznice za fiksnu količinu nafte. Glavnica se indeksira u odnosu na cenu robe, ali se izmiruje samo u gotovini. Takav ugovor predstavlja finansijski instrument.

AG23 Definicija finansijskog instrumenta, osim finansijskog sredstva ili finansijske obaveze, obuhvata i ugovor koji uzrokuje nastanak nefinansijskog sredstva ili nefinansijske obaveze. Takvi finansijski instrumenti često jednoj strani daju opciju razmene finansijskog sredstva za nefinansijsko sredstvo. Na primer, obveznica vezana za naftu može imaocu dati pravo prijema niza fiksnih periodičnih isplata kamate i fiksni iznos glavnice po dospeću, sa opcijom razmene iznosa glavnice za fiksnu količinu nafte. Poželjnost izvršavanja ove opcije će vremenom varirati u zavisnosti od fer vrednosti nafte u odnosu na koeficijent razmene gotovine za naftu (berzanski kurs) sadržan u obveznici. Namere imaoca obveznice s obzirom u vezi sa njenim izvršenjem ne utiču na suštinu komponente sredstava. Finansijsko sredstvo imaoca i finansijska obaveza emitenta čine obveznicu finansijskim instrumentom, bez obzira na druge vrste sredstava i obaveza koji takođe nastaju.

AG24 Brisan

Prezentacija

Obaveze i kapital (paragrafi 15-27)

Nepostojanje ugovorne obaveze da se isplati gotovina ili preda drugo finansijsko sredstvo (paragrafi 17-20)

AG25 Prioritetne akcije mogu se emitovati sa različitim pravima. Pri određivanju da li je prioritetna akcija finansijska obaveza ili instrument kapitala, entitet procenjuje određena prava koja pripadaju toj akciji, te određuje da li ona prikazuje osnovnu karakteristiku finansijske obaveze. Na primer, prioritetna akcija koja omogućava otkup na određeni datum ili po opciji imaoca, sadrži finansijsku obavezu zato što emitent ima obavezu da prenese finansijska sredstva imaocu takve akcije. Potencijalna nemogućnost emitenta da ispuni obavezu otkupa prioritetne akcije, kada se to zahteva prema ugovoru, bilo zbog nedostatka sredstava, zakonskog ograničenja ili nedovoljno dobitka ili rezervi, ne negira samu obavezu. Opcija emitenta da otkupi akcije za gotovinu ne zadovoljava definiciju finansijske obaveze, jer emitent nema sadašnju obavezu da prenese finansijska sredstva na akcionare. U ovom slučaju, otkup akcija je isključivo diskreciono pravo emitenta. Međutim, obaveza može nastati kada emitent akcija izvrši svoju opciju, obično formalnim obaveštenjem akcionarima o nameri otkupa akcija.

AG26 Ako su prioritetne akcije neotkupljive, odgovarajuća klasifikacija tih akcija se određuje prema drugim pravima koja im mogu pripadati. Klasifikacija se zasniva na proceni suštine ugovornih aranžmana i definicijama finansijske obaveze i instrumenta kapitala. Kada su raspodele vlasnicima kumulativnih ili nekumulativnih prioritetnih akcija isključivo diskreciono pravo emitenta, takve akcije predstavljaju instrument kapitala. Na klasifikaciju jedne prioritetne akcije kao instrumenta kapitala ili finansijske obaveze ne utiču, na primer:

(a) istorijat vršenja raspodela;

(b) namere vršenja budućih raspodela;

(c) mogući negativni uticaj na cenu običnih akcija emitenta ako raspodele nisu izvršene (zbog ograničenja isplate dividendi za obične akcije ako dividende nisu isplaćene za prioritetne akcije);

(d) iznos emitentovih rezervi;

(e) očekivanja emitenta u pogledu dobitka ili gubitka za određeni period; i

(f) mogućnosti ili nemogućnosti emitenta da utiče iznos dobitka ili gubitka za određeni period.

Izmirenje pomoću instrumenata sopstvenog kapitala entiteta (paragrafi 21-24)

AG27 Sledeći primeri ilustruju kako se klasifikuju različite vrste ugovora za instrumente sopstvenog kapitala entiteta:

(a) Ugovor koji će entitet izmiriti primanjem ili dostavljanjem fiksnog broja sopstvenih akcija bez buduće naknade, ili razmenom fiksnog broja sopstvenih akcija za fiksni iznos u gotovini ili drugom finansijskom sredstvu, je instrument kapitala. U skladu sa tim, svaka naknada primljena ili plaćena za takav ugovor se direktno dodaje kapitalu ili oduzima od njega. Jedan primer je emitovana opcija akcije koja daje drugoj strani pravo da kupi fiksni broj akcija entiteta za fiksni iznos gotovine. Međutim, ako se ugovorom zahteva da entitet kupi (otkupi) svoje sopstvene akcije gotovinom ili drugim finansijskim sredstvom na fiksni ili odredivi datum ili na zahtev, entitet takođe priznaje i finansijsku obavezu za sadašnju vrednost otkupnog iznosa. Jedan primer je obaveza entiteta po forvard ugovoru da izvrši otkup fiksnog broja svojih sopstvenih akcija za fiksni iznos gotovine.

(b) Obaveza entiteta da kupi svoje sopstvene akcije za gotovinu uzrokuje finansijsku obavezu za sadašnju vrednost otkupnog iznosa čak iako broj akcija koje entitet mora da otkupi nije fiksan ili ako je obaveza uslovljena pravom druge strane na otkup. Primer uslovljene obaveze je emitovana opcija koja zahteva da entitet otkupi svoje sopstvene akcije za gotovinu u slučaju da druga strana izvrši opciju.

(c) Ugovor koji će biti izmiren u gotovini ili drugom finansijskom sredstvu je finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza čak iako se iznos gotovine ili drugog finansijskog sredstva koji će biti primljen ili dostavljen zasniva na promenama tržišne cene instrumenta sopstvenog kapitala entiteta. Primer za to je opcija akcije izmirena u neto gotovini po neto osnovu.

(d) Ugovor koji će biti izmiren u promenljivom broju sopstvenih akcija entiteta, čija je vrednost jednaka fiksnom iznosu ili iznosu zasnovanom na promenama osnovne varijable (na primer, cena robe) je finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza. Primer čini upisana opcija za kupovinu zlata koja se, ako se izvrši, entitet izmiruje neto u instrumentima sopstvenog kapitala putem dostavljanjem onoliko takvih instrumenata koliko ima vrednost jednaku vrednosti opcijskog ugovora. Takav ugovor je finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza čak iako je osnovna varijabla sopstvena cena akcija entiteta, a ne zlato. Slično tome, ugovor koji će biti izmiren fiksnim brojem sopstvenih akcija entiteta, ali će prava koja pripadaju na osnovu tih akcija varirati tako da će vrednost izmirenja biti jednaka fiksnom iznosu ili iznosu koji se zasniva na promenama osnovne varijable, smatra se finansijskim sredstvom ili finansijskom obavezom.

Odredbe o potencijalnom izmirenju (paragraf 25)

AG28 Paragraf 25 zahteva da ako deo odredbe o potencijalnom izmirenju kojom se može zahtevati izmirenje u gotovini ili drugom finansijskom sredstvu (ili na drugi način koji bi rezultirao da instrument postane finansijska obaveza) nije stvaran, ta odredba o izmirenju ne utiče na klasifikaciju finansijskog instrumenta. Prema tome, ugovor koji zahteva izmirenje u gotovini ili u promenljivom broju sopstvenih akcija entiteta samo prilikom nastanka događaja koji je veoma redak, izrazito neuobičajen i malo verovatan, je instrument kapitala. Isto tako, izmirenje u fiksnom broju sopstvenih akcija entiteta može biti isključeno iz ugovora u okolnostima koji su van kontrole entiteta, ali ako te okolnosti nemaju stvarnu mogućnost nastanka, klasifikacija kao instrumenta kapitala je prikladna.

Tretman u konsolidovanim finansijskim izveštajima

AG29 U konsolidovanim finansijskim izveštajima, entitet predstavlja manjinska učešća - to jest, učešća drugih strana u kapitalu i prihodu svojih zavisnih entiteta u skladu sa MRS 1 i MRS 27. Pri klasifikaciji finansijskog instrumenta (ili njegove komponente) u konsolidovanim finansijskim izveštajima, entitet razmatra sve uslove dogovorene između članova grupe i imalaca instrumenta radi utvrđivanja da li grupa u celini ima obavezu isporuke gotovine ili drugog finansijskog sredstva povezanu sa instrumentom ili izmirenja na način koji dovodi do klasifikacije kao obaveze. Kad zavisni entitet u grupi emituje finansijski instrument, a matični entitet ili drugi entitet iz grupe se dogovori o dodatnim uslovima direktno sa vlasnicima instrumenta (na primer, garancija), ta grupa možda neće imati diskreciono pravo nad raspodelom ili otkupom. Iako zavisni entitet može klasifikovati instrument, bez obzira na ove dodatne uslove u svojim pojedinačnim finansijskim izveštajima, efekat drugih ugovora između članova grupe i imalaca instrumenta se razmatra da bi se obezbedilo da konsolidovani finansijski izveštaji odražavaju ugovore i transakcije zaključene od strane grupe u celini. U meri u kojoj postoji takva obaveza ili odredba o izmirenju, instrument (ili njegova komponenta koja je predmet obaveze) se klasifikuje kao finansijska obaveza u konsolidovanim finansijskim izveštajima.

Složeni finansijski instrumenti (paragrafi 28-32)

AG30 Paragraf 28 primenjuje se samo na emitente nederivatnih složenih finansijskih instrumenata. Paragraf 28 se ne bavi složenim finansijskim instrumentima sa stanovišta imalaca. MRS 39 se bavi odvajanjem ugrađenih derivata sa stanovišta imalaca složenih finansijskih instrumenata koji sadrže obeležja dugova i kapitala.

AG31 običajeni oblik složenog finansijskog instrumenta je dužnički instrument sa ugrađenom opcijom konverzije, kao na primer, obveznica koja se može konvertovati u obične akcije emitenta, bez drugih obeležja ugrađenih derivata. Paragraf 28 zahteva od emitenta takvog finansijskog instrumenta da prezentuje komponentu obaveze i komponentu kapitala zasebno u bilansu stanja, na sledeći način:

(a) Emitentova obaveza vršenja predviđenih isplata kamate i glavnice čini finansijsku obavezu koja postoji sve dok se instrument ne konvertuje. Prilikom početnog priznavanja, fer vrednost komponente obaveze je sadašnja vrednost ugovorno određenog niza budućih tokova gotovine diskontovanih po kamatnoj stopi koja se primenjuje u to vreme na tržištu na instrumente uporedivog kreditnog statusa koji obezbeđuju suštinski iste tokove gotovine, pod istim uslovima, ali bez opcije konverzije.

(b) Instrument kapitala je ugrađena opcija konvertovanja obaveze u kapital emitenta. Fer vrednost opcije se sastoji od vremenske vrednosti i unutrašnje vrednosti, ako postoji. Ova opcija ima vrednost prilikom početnog priznavanja, čak iako će rezultirati negativnim novčanim tokom ako bude izvršena u tom trenutku..

AG32 Pri konverziji konvertibilnog instrumenta prilikom dospeća, entitet prestaje da priznaje komponentu obaveze i priznaje je kao kapital. Prvobitna komponenta kapitala ostaje kao kapital (iako se može preneti iz jedne linijske stavke u okviru kapitala u drugu). Nema dobitka ili gubitka od konverzije prilikom dospeća.

AG33 Kada entitet ugasi konvertibilni instrument pre dospeća putem ranijeg otkupa ili otkupa u kom su prvobitne privilegije konverzije nepromenjene, entitet alocira isplaćenu naknadu i sve troškove transakcije za iskup ili otkup komponentama obaveza i kapitala instrumenta na dan transakcije. Metod koji se koristi pri alociranju isplaćene naknade i troškova transakcije na zasebne komponente je usklađen sa metodom korišćenim prilikom prvobitne alokacije na zasebne komponente prihoda dobijenih od strane entiteta kad je konvertibilni instrument emitovan, u skladu sa paragrafima 28-32.

AG34 Kad je alokacija naknade izvršena, svaki rezultirajući dobitak ili gubitak se tretira u skladu sa računovodstvenim principima primenljivim na komponentu koja se na njih odnosi, na sledeći način:

(a) iznos dobitka ili gubitka koji se odnosi na komponentu obaveze priznaje se u dobitak ili gubitak; i

(b) iznos naknade koji se odnosi na komponentu kapitala priznaje se u kapitalu.

AG35 Entitet može da izmeni uslove konvertibilnog instrumenta da bi se izazvala ranija konverzija, na primer ponudom povoljnijeg koeficijenta konverzije ili plaćanjem drugih dodatnih naknada u slučaju konverzije pre određenog datuma. Razlika između fer vrednosti naknade koju dobija imalac pri konverziji instrumenta prema izmenjenim uslovima i fer vrednosti naknade koju bi imalac dobio prema prvobitnim uslovima, na datum izmene uslova, priznaje se kao gubitak u bilansu uspeha.

Ponovo stečene sopstvene akcije (paragrafi 33 i 34)

AG36 Instrumenti sopstvenog kapitala entiteta se ne priznaju kao finansijsko sredstvo bez obzira na razlog zbog kog su ponovo stečeni. Paragraf 33 zahteva da entitet koji ponovo stiče svoje instrumente sopstvenog kapitala odbije te instrumente kapitala iz kapitala. Međutim, kad entitet drži sopstveni kapital u ime drugih, na primer, finansijska institucija koja drži svoju sopstveni kapital u ime klijenta, onda postoji zastupnički odnos i, kao rezultat, ti posedi kapitala se ne uključuju u bilans stanja entiteta.

Kamate, dividende, gubici i dobici (paragrafi 35-41)

AG37 Sledeći primer ilustruje primenu paragrafa 35 na složeni finansijski instrument. Pretpostavlja se da je nekumulativna prioritetna akcija obavezno otkupljiva za gotovinu kroz pet godina, ali da se dividende mogu isplatiti prema diskrecionom pravu entiteta pre datuma otkupa. Takav instrument je složeni finansijski instrument, kod kog je komponenta obaveze faktički sadašnja vrednost otkupnog iznosa. Primena diskonta na ovu komponentu se priznaje u bilansu uspeha i klasifikuje se kao rashod po osnovu kamate. Sve isplaćene dividende se odnose na komponentu kapitala i, u skladu sa tim, se priznaju kao raspodele dobitka ili gubitka. Sličan tretman bi bio primenljiv da otkup nije bio obavezan, ali kod opcije imaoca, ili da je akcija bila obavezno konvertibilna u promenljivi broj običnih akcija izračunatih da budu jednake fiksnom iznosu ili iznosu koji se zasniva na promenama osnovne varijable (na primer, robe). Međutim, ako se neka neisplaćena dividenda doda otkupnom iznosu, ceo instrument je obaveza. U tom slučaju, sve dividende se klasifikuju kao rashod po osnovu kamate.

Prebijanje finansijskog sredstva i finansijske obaveze (paragrafi 42-50)

AG38 Da bi izvršio prebijanje finansijskog sredstva i finansijske obaveze, entitet mora da ima aktuelno važeće zakonsko pravo prebijanja priznatih iznosa. Entitet može imati uslovno pravo prebijanja priznatih iznosa, kao u sporazumu o ukupnom poravnanju ili u nekim oblicima dugovanja bez mogućnosti odštete, ali takva prava važe samo pri nastanku nekog budućeg događaja, obično neispunjenja obaveze druge strane. Prema tome, takav aranžman ne zadovoljava kriterijume za prebijanje.

AG39 Ovaj standard ne daje poseban postupak za takozvane "sintetičke instrumente", koji predstavljaju grupe zasebnih finansijskih instrumenata koji su stečeni i drže se radi simuliranja karakteristika drugih instrumenata. Na primer, dugoročni dug sa fluktuirajućom kamatnom stopom u kombinaciji sa svopom kamatne stope, koji obuhvata primanje fluktuirajućih isplata i vršenje fiksnih isplata, sjedinjuje dugoročni dug sa fiksnom kamatnom stopom. Svaki pojedinačni finansijski instrumenti koji zajedno čine "sintetički instrument" predstavlja ugovorno pravo ili obvezu sa sopstvenim rokovima i uslovima i svaki se može preneti ili izmiriti zasebno. Svaki finansijski instrument je izložen riziku koji se može razlikovati od rizika kojima su izloženi drugi finansijski instrumenti. Prema tome, ako je jedan finansijski instrument u "sintetičkom instrumentu" sredstvo, a druga obaveza, oni se ne prebijaju i ne prezentuju u bilansu stanja na neto osnovi, osim ako ne zadovoljavaju kriterijume prebijanja iz paragrafa 42.

Obelodanjivanje

Finansijska sredstva i finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha

AG40 Brisan