MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD - MRS 33Zarada po akciji ("Sl. glasnik RS", br. 16/2008 i 31/2008 - ispr.) |
Međunarodni računovodstveni standard 33
Sadržaj |
paragrafi |
CILJ |
1 |
DELOKRUG |
2-4 |
DEFINICIJE |
5-8 |
ODMERAVANJE |
9-63 |
Osnovna zarada po akciji |
9-29 |
Zarade |
12-18 |
Akcije |
19-29 |
Smanjene zarade po akciji |
30-63 |
Zarada |
33-35 |
Akcije |
36-40 |
Umanjujuće potencijalne obične akcije |
41-63 |
Opcije, varanti i njihovi ekvivalenti |
45-48 |
Konvertibilni instrumenti |
49-51 |
Potencijalno emitujuće akcije (akcije koje će možda biti emitovane) |
52-57 |
Ugovori koji mogu biti izmireni običnim akcijama ili novcem |
58-61 |
Kupljene opcije |
62 |
Pisane opcije prodaje akcija |
63 |
RETROAKTIVNA KORIGOVANJA |
64-65 |
PREZENTACIJA |
66-69 |
OBELODANJIVANJE |
70-73 |
DATUM STUPANJA NA SNAGU |
74 |
POVLAČENJE OSTALIH PROPISA |
75-76 |
1. Cilj ovog Standarda je da propiše principe za utvrđivanje i prezentaciju zarada po akciji, kako bi poboljšao poređenja uspešnosti poslovanja različitih entiteta u istom izveštajnom periodu, odnosno poređenja različitih izveštajnih perioda istog entiteta. Iako podaci o zaradama po akciji imaju svojih ograničenja zbog različitih računovodstvenih politika koje se mogu koristiti za utvrđivanje "zarade", konzistentno utvrđen imenilac poboljšava finansijsko izveštavanje. Ovaj Standard se usredsređuje na imenilac obrasca koji se koristi za izračunavanje zarade po akciji.
2. Ovaj Standard se primenjuje na:
(a) zasebne ili pojedinačne finansijske izveštaje entiteta:
(i) čijim se običnim akcijama ili potencijalnim običnim akcijama trguje na javnom tržištu (na domaćoj ili inostranoj berzi ili na neuređenoj berzi, uključujući lokalna i regionalna tržišta) ili
(ii) koji podnosi ili je u postupku podnošenja finansijskih izveštaja komisiji za hartije od vrednosti ili drugom regulatornom organu za potrebe emitovanja običnih akcija na javnom tržištu; i
(b) konsolidovane finansijske izveštaje grupe čiji matični entitet:
(i) ima obične akcije ili potencijalne obične akcije kojima se trguje na javnom tržištu (na domaćoj ili inostranoj berzi ili na neuređenoj berzi, uključujući lokalna i regionalna tržišta) ili
(ii) koji podnosi ili je u postupku podnošenja finansijskih izveštaja komisiji za hartije od vrednosti ili drugom regulatornom organu za potrebe emitovanja običnih akcija na javnom tržištu.
3. Entitet koji obelodanjuje zarade po akcijama izračunava i obelodanjuje zarade po akcijama u skladu sa ovim Standardom.
4. Kada entitet prezentuje i konsolidovane finansijske izveštaje i zasebne finansijske izveštaje sastavljene u skladu sa MRS-om 27 Konsolidovani i zasebni finansijski izveštaji, obelodanjivanja koja zahteva ovaj Standard treba da budu prezentovana samo na osnovu konsolidovanih informacija. Entitet koji izabere da obelodanjuje zarade po akciji na osnovu svojih zasebnih finansijskih izveštaja prezentuje takve informacije o zaradama po akciji samo u bilansu uspeha. Entitet ne prezentuje takve informacije o zaradi po akciji u konsolidovanim finansijskim izveštajima.
5. U ovom standardu korišćeni su sledeći termini sa određenim značenjem:
Anti-razređivanje je povećanje zarada po akciji ili smanjenje gubitka po akciji koje proizilazi iz pretpostavke da su konvertibilni instrumenti konvertovani, da su opcije ili varanti iskorišćeni ili da su obične akcije izdate nakon ispunjenja određenih uslova.
Potencijalni sporazum o akcijama je sporazum o emitovanju akcija koji zavisi od ispunjavanja određenih uslova.
Potencijalno "emitujuće" obične akcije su obične akcije koje se mogu emitovati za mali novčani iznos ili bez ikakvog novčanog iznosa ili druge naknade a nakon zadovoljavanja određenih uslova potencijalnog sporazuma o akcijama.
Razređivanje je smanjenje zarada po akciji ili povećanje gubitka po akciji koje proizilazi iz pretpostavke da se konvertibilni instrumenti konvertuju, da se opcije ili varanti iskorištavaju, ili da se obične akcije izdaju nakon ispunjavanja određenih uslova.
Opcije, varanti i njihovi ekvivalenti su Finansijski instrument koji svom vlasniku daje pravo na kupovinu običnih akcija.
Obična akcija je vlasnički instrument koji je podređen svim drugim vrstama vlasničkih instrumenata.
Potencijalna obična akcija je finansijski instrument ili drugi ugovor koji imaocu daje pravo na obične akcije.
Opcije prodaje običnih akcija su Ugovori koji vlasniku daju pravo da proda obične akcije po određenoj ceni u datom periodu.
6. Obične akcije učestvuju u raspodeli dobiti za period samo nakon ostalih vrsta akcija, kao što su prioritetne akcije. Entitet može imati više klasa običnih akcija. Obične akcije iste klase imaju isto pravo na primanje dividende.
7. Primeri potencijalnih običnih akcija su:
(a) finansijske obaveze ili vlasnički instrumenti, uključujući prioritetne akcije, koji se mogu konvertovati u obične akcije;
(b) opcije i varanti;
(c) akcije koje bi se emitovale nakon ispunjavanja uslova koji proizilaze iz ugovornih sporazuma, kao što je kupovina preduzeća ili drugih sredstava.
8. Termini definisani u MRS-u 32 Finansijski instrumenti: Prezentacija se koriste u ovom Standardu sa značenjima objašnjenim u paragrafu 11 MRS-a 32, osim ako nije navedeno drugačije. MRS 32 definiše finansijski instrument, finansijsko sredstvo, finansijsku obavezu, vlasnički instrument i fer vrednost, i daje uputstvo za primenu tih definicija.
9. Entitet izračunava iznose osnovnih zarada po akciji po osnovu dobitka (ili gubitka) koja pripada akcionarima matičnog entiteta, koji poseduju obične akcije, i, ako se prezentuje, dobitka ili gubitka iz kontinuiranog poslovanja koji pripadaju tim akcionarima.
10. Osnovne zarade po akciji se izračunavaju deljenjem dobiti ili gubitka koji pripadaju akcionarima matičnog entiteta, koji poseduju obične akcije (brojilac) sa ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u opticaju za period (imenilac).
11. Cilj informacija o osnovnim zaradama po akciji je da se omogući merenje učešća svake obične akcije matičnog entiteta u uspešnosti poslovanja tog entiteta tokom perioda.
12. Za potrebe izračunavanja osnovne zarade po akciji, iznosi koji se pripisuju vlasnicima običnih akcija matičnog entiteta, kada su u pitanju:
(a) dobit ili gubitak iz kontinuiranog poslovanja koji pripadaju matičnom entitetu; i
(b) dobit ili gubitak koji se pripisuju matičnom entitetu
su iznosi pod (a) i (b) korigovani za iznose nakon oporezivanja prioritetnih dividendi, razlike koje proističu iz izmirivanja prioritetnih akcija i drugi slični efekti prioritetnih akcija klasifikovanih kao kapital.
13. Sve stavke prihoda i rashoda koje pripadaju akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije i koje su priznate za period, uključujući poreske rashode i dividende na prioritetne akcije klasifikovane kao obaveze, uključuju se u dobitak ili gubitak za period koja pripada akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije (videti MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja).
14. Iznos prioritetnih dividendi nakon oporezivanja koji se oduzima od dobiti ili gubitka je:
(a) iznos nakon oporezivanja bilo koje prioritetne dividende na nekumulativne prioritetne akcije koje su obelodanjene za period; i
(b) iznos nakon oporezivanja prioritetnih dividendi za kumulativne prioritetne akcije koji je potreban za period, bez obzira da li su dividende obelodanjene ili ne. Iznos prioritetnih dividendi za period ne uključuje iznos prioritetnih dividendi za kumulativne prioritetne akcije koje su plaćene ili objavljene tokom tekućeg perioda, ali se odnose na prethodne periode.
15. Prioritetne akcije koje nose nisku početnu dividendu da bi na taj način entitetu kompenzovale entitet za prodaju prioritetnih akcija uz diskont, ili dividendu iznad tržišne cene u kasnijim periodima da bi se obeštetili investitori za kupovinu prioritetnih akcija uz premiju, ponekad se nazivaju prioritetnim akcije sa rastućom stopom. Svaki diskont ili premija prilikom prvobitnog emitovanja na prioritetne akcije sa rastućom stopom se za potrebe izračunavanja zarada po akciji amortizuje na neraspoređenu dobit primenom metoda efektivne kamatne stope i tretira se kao prioritetna dividenda.
16. Prioritetne akcije mogu biti otkupljene putem tenderske ponude entiteta akcionarima. Prekoračenje fer vrednosti naknade isplaćene vlasnicima prioritetnih akcija u odnosu na knjigovodstvenu vrednost prioritetnih akcija predstavlja prinos vlasnika prioritetnih akcija i tereti neraspoređenu dobit entiteta. Taj iznos se oduzima pri izračunavanju dobiti ili gubitka koja pripada akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije.
17. Entitet može podstaći prevremenu konverziju konvertibilnih prioritetnih akcija povoljnim menjanjem prvobitnih uslova konverzije ili plaćanjem dodatne naknade. Prekoračenje fer vrednosti običnih akcija ili druge plaćene naknade u odnosu na fer vrednost običnih akcija koje se mogu emitovati pod prvobitnim uslovima konverzije, za vlasnike prioritetnih akcija predstavlja prinos i oduzima se pri izračunavanju dobiti ili gubitka koji pripadaju akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije.
18. Ako knjigovodstvena vrednost prioritetnih akcija bude veća od fer vrednosti naknade plaćene pri isplati tih akcija, ta razlika se dodaje pri izračunavanju dobiti ili gubitka koji pripadaju akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije.
19. Za potrebe izračunavanja osnovne zarade po akciji, broj običnih akcija je ponderisani prosečni broj običnih akcija u opticaju tokom perioda.
20. Korišćenje ponderisanog prosečnog broja običnih akcija u opticaju tokom perioda odražava mogućnost da se iznos akcionarskog (vlastitog) kapitala menjao tokom perioda kao rezultat većeg ili manjeg broja akcija u opticaju u svakom trenutku. Ponderisani prosečni broj običnih akcija u opticaju tokom perioda je broj običnih akcija u opticaju na početku perioda, korigovan brojem običnih akcija otkupljenih ili emitovanih tokom perioda pomnožen sa faktorom ponderisanja. Faktor ponderisanja je broj dana tokom kojih su akcije bile u opticaju kao proporcija ukupnog broja dana u periodu; približna vrednost ponderisanog proseka je odgovarajuća u mnogim okolnostima.
21. Akcije se obično uključuju u ponderisani prosečni broj akcija od datuma kada naknada postaje naplativa (što je obično datum njihovog izdavanja), na primer:
(a) obične akcije koje su emitovane u zamenu za novac, uključuju se kada je novac postao naplativ;
(b) obične akcije koje su emitovane po osnovi dobrovoljnog ponovnog ulaganja (reinvestiranja) dividendi od običnih ili prioritetnih akcija, uključuju se na dan reinvestiranja dividendi;
(c) obične akcije emitovane kao rezultat konverzije dužničkih instrumenata u obične akcije, uključuju se od datuma na koji kamate prestaju da se obračunavaju;
(d) obične akcije emitovane umesto kamata ili glavnice drugih finansijskih instrumenata, uključuju se od datuma na koji kamate prestaju da se obračunavaju;
(e) obične akcije emitovane u zamenu za izmirenje obaveza entiteta, uključuju se od datuma izmirenja obaveza;
(f) obične akcije emitovane kao naknada za kupovinu sredstva koje nije gotovina, uključuju se od datuma kada je kupovina priznata (evidentirana); i
(g) obične akcije emitovane kao naknada za pružanje usluga entitetu, uključuju se tokom pružanja usluga.
Kada će se obične akcije uključiti, određuju uslovi vezani za njihovu emisiju. Suština svakog ugovora vezanog za emisiju se razmatra sa dužnom pažnjom.
22. Obične akcije emitovane kao deo troška poslovne kombinacije se uključuju u prosečni ponderisani broj akcija od datuma pribavljanja, jer sticalac uključuje rezultate poslovanja pribavljenog entiteta u svoj bilans uspeha od tog datuma.
23. Obične akcije koje će se emitovati nakon konverzije konvertibilnog instrumenta čija je konverzija obavezna, uključuju se u izračunavanje osnovne zarade po akciji od datuma zaključivanja ugovora.
24. Potencijalno "emitujuće" akcije se tretiraju kao akcije u opticaju i uključuju se u izračunavanje osnovne zarade po akciji samo od datuma kada su ispunjeni svi neophodni uslovi (npr. desili su se događaji). Akcije koje se mogu emitovati samo nakon nekog vremena nisu potencijalno "emitujuće" akcije, jer je prolazak vremena nešto što je izvesno. Obične akcije u opticaju koje su potencijalno povrative (to jest podložne su povlačenju), ne tretiraju se kao akcije u opticaju i izuzimaju se iz izračunavanja osnovne zarade po akciji sve do trenutka kada akcije više nisu podložne povlačenju.
25. Brisan.
26. Ponderisani prosečni broj običnih akcija u opticaju tokom perioda, kao i za sve prezentovane periode, koriguje se za događaje, osim za konverziju potencijalnih običnih akcija, koji menjaju broj običnih akcija u opticaju bez odgovarajuće promene u izvorima.
27. Obične akcije se mogu emitovati, odnosno broj običnih akcija u opticaju se može smanjiti, a da istovremeno ne dođe do odgovarajuće promene izvora. Na primer:
(a) kapitalizacija ili bonus-emisija (koja se još naziva i akcijska dividenda tj. dividenda isplaćena u obliku novih akcija);
(b) bonus-elemenat (elemenat dodatnog nagrađivanja) u bilo kojoj drugoj emisiji, na primer bonus elemenat kod emisije prava preče kupovine za postojeće akcionare;
(c) usitnjavanje (cepanje) akcija (tj. zamena akcija određene nominalne vrednosti većim brojem akcija manje nominalne vrednosti); i
(d) obrnuti postupak u odnosu na cepanje akcija, tj ukrupnjavanje akcija (ili konsolidacija akcija).
28. Kod kapitalizacije ili bonus-emisije ili usitnjavanja akcija, obične akcije se emituju postojećim akcionarima bez dodatne naknade. Prema tome, broj običnih akcija u opticaju se povećava bez povećanja izvora. Broj običnih akcija u opticaju pre događaja se koriguje za proporcionalnu promenu broja običnih akcija koje su u opticaju, kao da se događaj desio na početku najranijeg prezentovanog perioda. Na primer, u slučaju bonus-emisije dva-za-jedan, broj običnih akcija u opticaju pre emisije se množi sa tri da bi se dobio novi ukupan broj običnih akcija, ili sa dva da bi se dobio broj dodatnih običnih akcija.
29. Konsolidacija (ukrupnjavanje) običnih akcija generalno smanjuje broj običnih akcija u opticaju bez odgovarajućeg smanjenja izvora. Međutim, kada je sveukupni efekat zapravo otkup akcija po fer vrednosti, smanjenje broja običnih akcija u opticaju je rezultat odgovarajućeg smanjenja izvora. Primer je konsolidacija akcija kombinovana sa posebnom dividendom. Ponderisani prosečni broj običnih akcija u opticaju za period u kom dolazi do kombinovane transakcije se koriguje za smanjenje broja običnih akcija od datuma priznavanja posebne dividende.
30. Entitet izračunava iznose smanjenih zarada po akciji za dobit (ili gubitak) koja pripada akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije i, ako se prezentuje, dobit (ili gubitak) iz kontinuiranog poslovanja koja pripada tim akcionarima.
31. Za potrebe izračunavanja smanjenih zarada po akciji, entitet koriguje dobit (ili gubitak) koji pripada akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije, i ponderisani prosečni broj akcija u opticaju, za efekte svih umanjujućih potencijalnih običnih akcija.
32. Cilj izračunavanja smanjenih zarada po akciji je konzistentan sa ciljem izračunavanja osnovnih zarada po akciji - da omoguće merenje učešća svake obične akcije u uspešnosti poslovanja entiteta - pri čemu se daje efekat svim umanjujućim običnim akcijama u opticaju tokom perioda. Kao rezultat toga:
(a) dobit (ili gubitak) koja pripada akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije povećava se za iznos dividendi i kamate nakon oporezivanja priznatih za period u odnosu na umanjujuće potencijalne obične akcije i koriguje se za sve druge promene prihoda ili rashoda koje bi proizašle iz konverzije umanjujućih potencijalnih običnih akcija; i
(b) ponderisani prosečni broj običnih akcija u opticaju povećava se za ponderisani prosečni broj dodatnih običnih akcija koje bi bile u opticaju pod pretpostavkom konverzije svih umanjujućih potencijalnih običnih akcija.
33. Za potrebe izračunavanja smanjenih zarada po akciji, entitet koriguje dobit ili gubitak koji pripada akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije, izračunatu prema paragrafu 12, za efekat oporezivanja:
(a) dividendi ili drugih stavki povezanih sa umanjujućim potencijalnim običnim akcijama koje su oduzete pri izračunavanju dobiti ili gubitka koji pripada akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije izračunate u skladu sa paragrafom 12;
(b) kamata priznatih za period, koje se odnose na umanjujuće potencijalne obične akcije; i
(c) ostalih promena u prihodima ili rashodima koje bi proizašle iz konverzije umanjujućih potencijalnih akcija.
34. Nakon konverzije potencijalnih običnih akcija u obične akcije, stavke iz paragrafa 33 (a)-(c) se više ne javljaju. Umesto toga, nove obične akcije će imati pravo učešća u dobiti ili gubitku koji pripadaju akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije. Stoga, dobit ili gubitak koji pripadaju akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije izračunati u skladu sa paragrafom 12 koriguju se za stavke utvrđene u paragrafu 33 (a)-(c) i eventualne relevantne poreze. U rashode povezane sa potencijalnim običnim akcijama spadaju troškovi transakcija i diskonti obračunati u skladu sa metodom efektivne kamate (videti paragraf 9 MRS-a 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje, revidiran 2003. godine).
35. Konverzija potencijalnih običnih akcija može voditi do posledičnih promena u prihodima ili rashodima. Na primer, smanjenje rashoda kamate povezane sa potencijalnim običnim akcijama i odgovarajuće povećanje dobiti ili smanjenje gubitka može voditi do povećanja rashoda nediskrecionog plana podele dobiti zaposlenima. Za potrebe izračunavanja smanjene zarade po akciji, dobit ili gubitak koja pripada akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije koriguje se za takve eventualne posledične promene prihoda ili rashoda.
36. Za potrebe izračunavanja smanjenih zarada po akciji, broj običnih akcija je ponderisani prosečni broj običnih akcija izračunat u skladu sa paragrafima 19 i 26, plus ponderisani prosečni broj običnih akcija koje bi se emitovale prilikom konverzije svih umanjujućih potencijalnih običnih akcija u obične akcije. Smatra se da su umanjujuće potencijalne obične akcije konvertovane u obične akcije na početku perioda ili, ukoliko se to desi kasnije, na datum izdavanja potencijalnih običnih akcija.
37. Umanjujuće potencijalne obične akcije se utvrđuju nezavisno za svaki prezentovani period. Broj umanjujućih potencijalnih običnih akcija uključen u period od početka godine do određenog datuma u toku godine na koji se vrši izračunavanje nije ponderisani prosek umanjujućih potencijalnih običnih akcija uključenih u svako izračunavanje za međuperiod.
38. Potencijalne obične akcije se ponderišu za period za koji su u opticaju. Potencijalne obične akcije koje se ponište ili se dozvoli da dospeju tokom perioda uključuju se u izračunavanje smanjenih zarada po akciji samo za deo perioda tokom kog su u opticaju. Potencijalne obične akcije koje se konvertuju u obične akcije tokom perioda uključuju se u izračunavanje smanjenih zarada po akciji od početka perioda do datuma konverzije; od datuma konverzije, obične akcije koje proizilaze uključuju se i u osnovne i u smanjene zarade po akciji.
39. Broj običnih akcija koje bi se emitovale prilikom konverzije umanjujućih potencijalnih običnih akcija utvrđuje se prema uslovima koji važe za potencijalne obične akcije. Kada postoji više od jednog osnova za konverziju, izračunavanje pretpostavlja najpogodniju stopu konverzije ili cenu izvršenja sa stanovišta imaoca potencijalnih običnih akcija.
40. Zavisni entitet, zajednički poduhvat ili pridruženi entitet može povremeno emitovati nekim stranama, osim matičnom entitetu, učesniku u zajedničkom poduhvatu ili investitoru, potencijalne obične akcije koje se mogu konvertovati bilo u obične akcije zavisnog entiteta, zajedničkog poduhvata ili pridruženog entiteta, ili u obične akcije matičnog entiteta, učesnika u zajedničkom poduhvatu ili investitora (entiteta koji sastavlja finansijske izveštaje). Ako te potencijalne obične akcije zavisnog entiteta, zajedničkog poduhvata ili pridruženog entiteta imaju umanjujući efekat na osnovne zarade po akciji entiteta koji sastavlja izveštaje, one se uključuju u izračunavanje smanjenih zarada po akciji.
Umanjujuće potencijalne obične akcije
41. Potencijalne obične akcije se tretiraju kao umanjujuće kada, i samo kada, bi njihova konverzija u obične akcije smanjila zarade po akciji ili povećala gubitak po akciji iz kontinuiranog poslovanja.
42. Entitet koristi dobit ili gubitak iz kontinuiranog poslovanja koja pripada matičnom entitetu kao kontrolni broj da bi ustanovio da li su potencijalne obične akcije umanjujuće ili povećavajuće. Dobit ili gubitak iz kontinuiranog poslovanja koji pripadaju matičnom entitetu koriguju se u skladu sa paragrafom 12 i isključuju stavke koje se odnose na prestanak poslovanja.
43. Potencijalne obične akcije su povećavajuće ako bi njihova konverzija u obične akcije povećala zarade po akciji ili smanjila gubitak po akciji iz kontinuiranog poslovanja. Izračunavanje razređujuće zarade po akciji ne pretpostavlja konverziju, izvršenje ili drugo emitovanje potencijalnih običnih akcija koje bi imalo anti-razređujući efekat na zaradu po akciji.
44. U postupku utvrđivanja da li su potencijalne obične akcije razređujuće ili anti-razređujuće, svaka emisija ili serija potencijalnih običnih akcija se posmatra odvojeno, a ne u totalu. Redosled razmatranja potencijalnih običnih akcija može uticati na to, da li su one razređujuće ili ne. Stoga, da bi se maksimiziralo razređivanje osnovne zarade po akciji, svaka emisija ili serija potencijalnih običnih akcija se posmatra po redosledu od najviše razređujućih do najmanje razređujućih, to jest umanjujuće potencijalne obične akcije sa najnižom "zaradom po inkrementalnoj akciji" se uključuju u izračunavanje smanjenih zarada po akciji pre onih koje imaju veću zaradu po inkrementalnoj(uvećanoj) akciji. Opcije i varanti se načelno (obično) uključuju prvi zato što oni ne utiču na brojilac kalkulacije.
Opcije, varanti i njihovi ekvivalenti
45. Za potrebe izračunavanja smanjene zarade po akciji, entitet polazi od pretpostavke iskorišćavanja svojih opcija i varanta koji imaju umanjujući efekat. Pretpostavljeni priliv od tih instrumenata se posmatra kao da je primljen od emisije običnih akcija po prosečnoj tržišnoj ceni običnih akcija tokom perioda. Razlika između broja emitovanih običnih akcija i broja običnih akcija koje bi bile emitovane po prosečnoj tržišnoj ceni običnih akcija tokom perioda se tretira kao emisija običnih akcija bez ikakve naknade.
46. Opcije i varanti su umanjujući ukoliko bi doveli do emisije običnih akcija po ceni nižoj od prosečne tržišne cene običnih akcija tokom perioda. Iznos umanjenja je prosečna tržišna cena običnih akcija tokom perioda smanjena za cenu emisije. Stoga, da bi se izračunale smanjene zarade po akciji, sa potencijalnim običnim akcijama se postupa kao da sadrže oba sledeća ugovora:
(a) ugovor o emitovanju određenog broja običnih akcija po njihovoj prosečnoj tržišnoj ceni tokom perioda. Za takve obične akcije se pretpostavlja da imaju fer cene i da nisu ni umanjujuće, ni anti-umanjujuće. One se zanemaruju pri izračunavanju smanjene zarade po akciji.
(b) ugovor o emitovanju preostalih običnih akcija bez ikakve naknade (potpuno besplatno). Takve obične akcije ne generišu priliv i nemaju uticaja na dobit ili gubitak koji pripadaju običnim akcijama u opticaju. Dakle, takve akcije su razređujuće i dodaju se broju običnih akcija u opticaju prilikom izračunavanja razređene zarade po akciji.
47. Opcije i varanti imaju umanjujući efekat samo kada prosečna tržišna cena običnih akcija tokom perioda premaši cenu iskorišćavanja opcija ili varanata (to jest oni su "u novcu"). Ranije prikazane zarade po akciji se ne koriguju retroaktivno za promene cena običnih akcija.
47A Za akcijske opcije i druge aranžmane plaćanja akcijama ne koje se primenjuje MSFI 2 Plaćanja akcijama, emisiona cena iz paragrafa 46 i upotrebna cena iz paragrafa 47 sadrže fer vrednost bilo kog dobra ili usluge koje treba isporučiti u budućnosti entitetu na osnovu akcijske opcije ili drugog aranžmana plaćanja akcijama.
48. Akcijske opcije zaposlenih sa fiksnim ili odredivim uslovima i obične akcije koje nisu vezane za poseban interes radnika u slučaju penzionisanja tretiraju se kao opcije prilikom izračunavanja smanjenih zarada po akciji, iako one mogu zavisiti od prava radnika na celu ili deo penzije ako da otkaz pre penzionisanja. One se tretiraju kao da su u opticaju na datum dodeljivanja. Akcijske opcije zaposlenih koje se dodeljuju po osnovu učinka se tretiraju kao potencijalno "emitujuće" akcije zato što njihovo izdavanje zavisi i od ispunjavanja određenih uslova pored protoka vremena,.
49. Umanjujući efekat konvertibilnih instrumenata odražava se u smanjenim zaradama po akciji u skladu sa paragrafima 33 i 36.
50. Konvertibilne prioritetne akcije su povećavajuće kad god iznos dividende na takve akcije obelodanjen ili akumulisan za tekući period po običnoj akciji koja se može dobiti prilikom konverzije premaši osnovnu zaradu po akciji. Slično, konvertibilni dug je povećavajuće kad god njegova kamata (bez poreza i drugih promena u prihodima ili rashodima) po običnoj akciji koja se može dobiti prilikom konverzije premaši osnovne zarade po akciji.
51. Otkup ili podstaknuta ubrzana konverzija konvertibilnih prioritetnih akcija može uticati samo na deo ranijih konvertibilnih prioritetnih akcija u opticaju. U takvim slučajevima, eventualni višak naknade koji se pominje u paragrafu 17 pripisuje se onim akcijama koje se otkupe ili konvertuju za potrebe utvrđivanja da li su preostale prioritetne akcije u opticaju umanjujuće. Otkupljene ili konvertovane akcije se razmatraju odvojeno od onih akcija koje nisu otkupljene ili konvertovane.
Akcije koje su potencijalno emitujuće
52. Kao i kod izračunavanja osnovnih zarada po akciji, potencijalno emitujuće obične akcije tretiraju se kao da su u opticaju i uključuju se u izračunavanje smanjenih zarada po akciji ako su zadovoljeni uslovi (to jest desili su se događaji). Potencijalno emitujuće akcije se uključuju od početka perioda (ili od datuma ugovora o potencijalnim akcijama, ako je on kasniji). Ako uslovi nisu ispunjeni, broj potencijalno emitujućih akcija uključen u izračunavanje smanjenih zarada po akciji zasniva se na broju akcija koje bi se mogle izdati ako bi kraj perioda predstavljao i kraj potencijalnog perioda. Prepravljanje nije dozvoljeno ako uslovi nisu zadovoljeni kada istekne potencijalni period.
53. Ako je sticanje ili održavanje određenog iznosa zarada za period uslov za potencijalnu emisiju i ako je taj iznos dobijen na kraju izveštajnog perioda, ali se mora održavati još neko vreme nakon kraja izveštajnog perioda, onda se, prilikom izračunavanja smanjenih zarada po akciji, dodatne obične akcije tretiraju kao da su u opticaju, ako im je efekat umanjujući. U tom slučaju, izračunavanje smanjenih zarada po akciji zasniva se na broju običnih akcija koje bi bile emitovane kada bi iznos zarada na kraju izveštajnog perioda bio iznos zarada na kraju potencijalnog perioda. Pošto se zarade mogu promeniti u budućem periodu, izračunavanje osnovnih zarada po akciji ne uključuje takve potencijalno emitujuće obične akcije do kraja potencijalnog perioda, jer nisu ispunjeni svi neophodni uslovi.
54. Broj običnih akcija koje su potencijalno emitujuće može da zavisi od buduće tržišne cene običnih akcija. U tom slučaju, efekat je umanjujući, izračunavanje smanjenih zarada po akciji se zasniva na broju običnih akcija koje bi se emitovale ako bi tržišna cena na kraju izveštajnog perioda bila tržišna cena na kraju potencijalnog perioda. Ako je uslov zasnovan na prosečnim tržišnim cenama tokom vremenskog perioda koji traje i nakon kraja izveštajnog perioda, koristi se prosek za vremenski period koji je protekao. Pošto tržišna cena može da se promeni u budućem periodu, izračunavanje osnovnih zarada po akciji ne uključuje takve potencijalno emitujuće obične akcije do kraja potencijalnog perioda jer nisu zadovoljeni svi neophodni uslovi.
55. Broj običnih akcija koje su potencijalno emitujuće može da zavisi od budućih zarada i budućih cena običnih akcija. U takvim slučajevima, broj običnih akcija koje su uključene u izračunavanje smanjenih zarada po akciji zasniva se na oba uslova (to jest na zaradama do danas i na tržišnoj ceni na kraju izveštajnog perioda). Potencijalno emitujuće obične akcije se ne uključuju u izračunavanje smanjenih zarada po akciji osim ako su ispunjena oba uslova.
56. U drugim slučajevima, broj običnih akcija koje su potencijalno emitujuće zavisi od drugih uslova, a ne od zarade ili tržišne cene (na primer, otvaranja određenog broja maloprodaja). U takvim slučajevima, pod pretpostavkom da sadašnji status uslova ostane nepromenjen do kraja potencijalnog perioda, potencijalno emitujuće obične akcije se uključuju u izračunavanje smanjenih zarada po akciji u skladu sa statusom na kraju izveštajnog perioda.
57. Potencijalno emitujuće potencijalne obične akcije (izuzev onih koje su pokrivene potencijalnim ugovorom o akcijama, kao što su potencijalno emitujući konvertibilni instrumenti) uključuju se u izračunavanje smanjenih zarada po akciji na sledeći način:
(a) entitet utvrđuje da li se može pretpostaviti da se potencijalne obične akcije mogu emitovati na osnovu uslova utvrđenih za njihovo emitovanje u skladu sa odredbama paragrafa 52-56 koje se odnose na potencijalne obične akcije; i
(b) ako te potencijalne obične akcije treba da imaju kao posledicu smanjenje zarade po akciji, entitet utvrđuje svoj uticaj na izračunavanje smanjenih zarada po akciji pridržavajući se odredbi za opcije i varante iz paragrafa 45-48, odredbi za konvertibilne instrumente iz paragrafa 49-51, odredbi za ugovore koji se mogu izmiriti običnim akcijama ili u novcu iz paragrafa 58-61, ili drugih shodnih odredbi.
Međutim, za potrebe izračunavanja smanjenih zarada po akciji ne polazi se od pretpostavke iskorišćavanja ili konverzije, osim ako se ne polazi od pretpostavke iskorištavanja ili konverzije sličnih potencijalnih običnih akcija u opticaju koje nisu potencijalno emitujuće.
Ugovori koji se mogu izmiriti običnim akcijama ili u novcu
58. Kada entitet emituje ugovor koji se može izmiriti običnim akcijama ili u novcu, a po izboru entiteta, on treba da pođe od pretpostavke da će ugovor biti izmiren običnim akcijama, i potencijalne obične akcije koje iz toga proizilaze treba da budu uključene u smanjene zarade po akciji, ako im je efekat umanjujući.
59. Ako se takav ugovor, za potrebe računovodstva, prezentuje kao imovina ili obaveza, ili ima komponentu kapitala i komponentu obaveze, entitet koriguje brojilac za sve promene dobiti ili gubitka koje bi nastale tokom perioda da je ugovor u celini bio u klasifikovan kao vlasnički instrument. To korigovanje je slično korigovanjima koja se zahtevaju paragrafom 33.
60. Za ugovore koji se mogu izmiriti običnim akcijama ili u novcu prema izboru imaoca ugovora (tj. treće strane, a ne entiteta - emitenta akcija), za potrebe izračunavanja smanjenih zarada po akcijama koristi se ono što je više umanjujuće: izmirenje u novcu ili izmirenje u akcijama.
61. Primer ugovora koji se može izmiriti običnim akcijama ili u novcu je dužnički instrument koji, po dospeću, daju entitetu neograničeno pravo da izmiri glavnicu u novcu ili u sopstvenim običnim akcijama. Drugi primer je pisana opcija prodaje koja daje imaocu izbor izmirenja običnim akcijama ili u novcu.
62. Ugovori kao što su kupljene opcije prodaje akcija i kupljene opcije kupovine akcija (to jest opcije koje ima entitet na svoje sopstvene obične akcije) se ne uključuju u izračunavanje smanjenih zarada po akciji, jer bi njihovo uključivanje bilo povećavajuće. Opcija prodaje akcija bi se iskoristila samo kada bi cena iskorišćavanja bila viša od tržišne cene, a opcija kupovine bi se iskoristila samo ako bi cena iskorišćavanja bila niža od tržišne.
63. Ugovori kojima se od entiteta zahteva da ponovo otkupi sopstvene akcije, kao što su pisane opcije prodaje i terminski ugovori kupovine, odražavaju se u izračunavanju smanjenih zarada po akciji ako je efekat umanjujući. Ako su ti ugovori "u novcu" tokom perioda (to jest cena iskorištavanja ili izmirenja je iznad prosečne tržišne cene za period), potencijalni umanjujući efekat na zarade po akciji se izračunava na sledeći:
(a) polazi se od pretpostavke da će se na početku perioda emitovati dovoljno običnih akcija (po prosečnoj tržišnoj ceni tokom perioda) da bi se dobio priliv potreban za ispunjenje ugovora;
(b) polazi se od pretpostavke da se priliv od emitovanja koristi da bi se ispunio ugovor (to jest da se ponovo otkupe obične akcije); i
(c) inkrementalne obične akcije (razlika između broja običnih akcija za koje se pretpostavlja da su emitovane i broja običnih akcija primljenih od izvršenja ugovora) se uključuju u izračunavanje smanjenih zarada po akciji.
64. Ako se broj običnih ili potencijalnih običnih akcija u opticaju poveća kao rezultat kapitalizacije, bonus-emisije ili usitnjavanja akcija, ili se smanji kao rezultat ukrupnjavanja (konsolidacije) akcija, izračunavanje osnovnih i smanjenih zarada po akciji za sve prezentovane periode se koriguje retroaktivno. Ako se te promene dese nakon datuma bilansa stanja, ali pre nego što se finansijski izveštaji odobre za izdavanje, izračunavanja po akciji za te i sve prezentovane finansijske izveštaje iz prethodnih perioda se zasnivaju na novom broju akcija. Činjenica da izračunavanja po akciji odražavaju takve promene broja akcija se obelodanjuje. Uz to, osnovne i razređene zarade po akciji za sve prezentovane periode se koriguju retroaktivno za efekte grešaka i prilagođavanja koji proizilaze iz promena računovodstvenih politika.
65. Entitet ne prepravlja zarade po akciji za bilo koji prezentovani prethodni period zbog promena pretpostavki koje su korišćene za izračunavanje zarade po akciji ili za konverziju potencijalnih običnih akcija u obične akcije.
66. Entitet u bilansu uspeha prezentuje osnovne i razređene zarade po akciji za dobit ili gubitak iz kontinuiranog poslovanja koji pripada akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije i za dobit ili gubitak koji pripada tim akcionarima matičnog entiteta za period, i to za svaku klasu običnih akcija sa različitim pravom učešća u raspodeli dobiti za period. Entitet pridaje isti značaj osnovnoj i razređenoj zaradi po akciji prilikom prezentovanja, za sve prezentovane periode.
67. Zarada po akciji se prezentuje za svaki period za koji se prezentuje i bilans uspeha. Ako se o smanjenoj zaradi po akciji izveštava u barem jednom periodu, onda se o njoj izveštava u svim prezentovanim periodima, čak i ako je jednaka osnovnoj zaradi po akciji. Ako su osnovne i smanjene zarade po akciji jednake, može se izvršiti dvostruka prezentacija u jednom redu bilansa uspeha.
68. Entitet koji izveštava o prestanku poslovanja obelodanjuje osnovne i smanjene iznose po akciji za prestanak poslovanja ili u bilansu stanja ili u napomenama.
69. Entitet prezentuje osnovne i smanjene zarade po akciji čak i ako su njihovi iznosi negativni (to jest pretrpljen je gubitak po akciji).
70. Entitet obelodanjuje sledeće:
(a) iznose koji se koriste kao brojioci pri izračunavanju osnovnih i smanjenih zarada po akciji, i usklađivanje tih iznosa sa dobiti ili gubitkom koji pripadaju matičnom entitetu za dati period. Usklađivanje treba da uključi pojedinačni efekat svake klase instrumenata koja utiče na zarade po akciji.
(b) ponderisani prosečni broj običnih akcija koji se koristi kao imenilac pri izračunavanju osnovnih i smanjenih zarada po akciji, i međusobno usklađivanje tih imenilaca Usklađivanje uključuje pojedinačni efekat svake klase instrumenata na zarade po akcijama.
(c) instrumente (uključujući i potencijalno emitujuće akcije) koji bi potencijalno mogli umanjiti osnovne zarade po akciji u budućnosti, ali nisu bili uključeni u izračunavanje smanjenih zarada po akciji jer su anti-umanjujući za prezentovani(e) period(e).
(d) opis transakcija vezanih za obične akcije ili potencijalne obične akcije, izuzev onih koje su evidentirane u skladu sa paragrafom 64, koje se dešavaju nakon datuma bilansa stanja i koje bi značajno promenile broj običnih akcija ili potencijalnih običnih akcija u opticaju na kraju perioda da su se desile pre kraja izveštajnog perioda.
71. Primeri transakcija u paragrafu 70 (d) uključuju:
(a) emisiju akcija za novac;
(b) emisiju akcija kada se priliv od emisije koristi za otplatu duga ili prioritetnih akcija u opticaju na datum bilansa stanja;
(c) otkup običnih akcija u opticaju;
(d) konverziju ili iskorišćavanje potencijalnih običnih akcija u opticaju na datum bilansa stanja u obične akcije;
(e) emitovanje opcija, varanata, ili konvertibilnih instrumenata; i
(f) ispunjenje uslova koji bi doveli do emisije potencijalno emitujućih akcija.
Iznosi zarade po akciji se ne koriguju za takve transakcije koje se obavljaju nakon datuma bilansa stanja jer takve transakcije ne utiču na iznos kapitala koji se koristi za stvaranje dobiti ili gubitka za period.
72. Finansijski instrumenti i drugi ugovori koji generišu potencijalne obične akcije mogu sadržati uslove koji utiču na odmeravanje osnovnih i razređenih zarada po akciji. Ti uslovi mogu određivati da li su potencijalne obične akcije umanjujuće, i ako jesu, kakav je efekat na ponderisani prosečni broj akcija u opticaju i eventualna posledična korigovanja dobiti ili gubitka koji pripadaju akcionarima koji poseduju obične akcije. Obelodanjivanje uslova takvih finansijskih instrumenata i drugih ugovora se preporučuje, ukoliko nije obavezno prema nekoj drugoj odredbi (videti MSFI 7 Finansijski instrumenti: obelodanjivanja).
73. Ako entitet obelodani, pored osnovnih i razređenih zarada po akciji, iznose po akciji primenom neke iskazane komponente bilansa uspeha, izuzev one koju ovaj Standard zahteva, takvi iznosi se izračunavaju primenom ponderisanog prosečnog broja običnih akcija utvrđenog u skladu sa ovim Standardom. Osnovni i smanjeni iznosi po akciji koji se odnose na takvu komponentu se obelodanjuju kao jednako značajni i prezentuju se u napomenama. Entitet navodi osnovicu na kojoj se utvrđuje brojilac, kao i da li su iznosi po akciji iznosi pre ili posle oporezivanja. Ako se koristi komponenta bilansa uspeha koja nije iskazana kao stavka bilansa uspeha, vrši se usklađivanje između korišćene komponente i stavke koja je iskazana u bilansu uspeha.
74. Entiteti primenjuju ovaj Standard za godišnje periode koji počinju na dan 1. januara 2005. ili kasnije. Ranija primena se preporučuje. Ako entitet počne da primenjuje Standard pre 1. januara 2005. godine on tu činjenicu obelodanjuje.
75. Ovim Standardom se zamenjuje MRS 33 Zarade po akciji (objavljen 1997. godine).
76. Ovim Standardom se zamenjuje SIC-24 Zarade po akciji - Finansijski instrumenti i drugi ugovori koji se mogu izmiriti u akcijama.
Ovaj Dodatak je sastavni deo Standarda.
Dobit ili gubitak koji pripadaju matičnom entitetu
A1 Za potrebe izračunavanja zarada po akciji na osnovu konsolidovanih finansijskih izveštaja, za dobit ili gubitak koji pripadaju matičnom entitetu se smatraju dobit ili gubitak konsolidovanog entiteta nakon korigovanja za manjinska učešća.
A2 Emisija običnih akcija u vreme iskorišćavanja ili konverzije potencijalnih običnih akcija obično ne dovodi do bonus-elementa. To je zato što se potencijalne obične akcije obično emituju za punu vrednost, što dovodi do proporcionalne promene resursa koji entitetu stoje na raspolaganju. Međutim, kod emisije prava cena iskorišćavanja je znatno niža od fer vrednosti akcija. Stoga, kao što je navedeno u paragrafu 27(b), takva emisija prava preče kupovine uključuje bonus-elemenat. Ako se emisija prava ponudi svim postojećim akcionarima, broj običnih akcija koji treba koristiti pri izračunavanju osnovnih i smanjenih zarada po akciji za sve periode pre emisije prava predstavlja broj običnih akcija u opticaju pre emisije, pomnožen sa sledećim faktorom: "ex-rights" - akcije prodate bez prva prvenstva na upis akcija nove emisije. (prim. prev).
Teoretska "ex-rights" fer vrednost po akciji izračunava se tako što se ukupna tržišna vrednost akcija neposredno pre iskorištavanja prava doda prilivu od iskorištavanja prava, i podeli sa brojem akcija u opticaju nakon iskorištavanja prava. Kada treba da se javno trguje pravima, nezavisno od akcija, pre datuma iskorištavanja, fer vrednost za potrebe ovog izračunavanja se utvrđuje na kraju poslednjeg dana tokom kog se akcijama trguje zajedno sa pravima.
A3 Radi ilustracije primene ideje kontrolnog broja prema paragrafima 42 i 43, pretpostavimo da entitet ima dobit od kontinuiranog poslovanja koja pripada matičnom entitetu u iznosu od 4.800 n.j., gubitak od prekinutog poslovanja koji pripada matičnom entitetu (od 7.200 n.j.), gubitak koji pripada matičnom entitetu (od 2.400,00 n.j.) te 2.000 običnih i 400 potencijalnih običnih akcija u opticaju. Osnovne zarade po akciji entiteta su 2,40 n.j. za kontinuirano poslovanje, (3,60 n.j.) za prekinuto poslovanje i (1,20 n.j.) za gubitak. 400 potencijalnih običnih akcija se uključuju u izračunavanje smanjenih zarada po akciji jer je rezultirajući iznos zarade po akciji od 2,00 n.j. za kontinuirano poslovanje umanjujući, pod pretpostavkom da ni gubitak ni dobitak ne utiču na tih 400 potencijalnih običnih akcija. Pošto dobit iz kontinuiranog poslovanja koja se može pripisati matičnom entitetu predstavlja kontrolni broj, entitet takođe uključuje tih 400 potencijalnih običnih akcija u izračunavanje drugih iznosa zarada po akciji, iako su iznosi zarada po akciji koji proizilaze anti-umanjujući za svoje uporedive iznose osnovnih zarada po akciji, tj. gubitak po akciji je manji ((3,00 n.j.) po akciji za gubitak od obustavljenog poslovanja i (1,00 n.j.) po akciji za gubitak).
Prosečna tržišna cena običnih akcija
A4 Za potrebe izračunavanja smanjenih zarada po akciji, prosečna tržišna cena običnih akcija za koje se pretpostavlja da su emitovane, izračunava se na osnovu prosečne tržišne cene običnih akcija tokom perioda. Teoretski, svaka tržišna transakcija za obične akcije entiteta bi se mogla uključiti u utvrđivanje prosečne tržišne cene. U praksi je, međutim, obično dovoljan jednostavan prosek sedmičnih ili mesečnih cena.
A5 Generalno posmatrano, zaključne tržišne cene su adekvatne za izračunavanje prosečne tržišne cene. Međutim, kada cene imaju velike fluktuacije, prosek visokih i niskih cena obično daje reprezentativniju cenu. Metod koji se koristi za izračunavanje prosečne tržišne cene se koristi konzistentno, osim ako više nije reprezentativan jer su se uslovi promenili. Na primer, entitet koji, tokom nekoliko godina relativno stabilnih cena, za izračunavanje prosečne tržišne cene koristi zaključne tržišne cene, mogao bi preći na prosek visokih i niskih cena ako cene počnu jako da fluktuiraju a zaključne tržišne cene više ne daju reprezentativnu prosečnu cenu.
Opcije, varanti i njihovi ekvivalenti
A6 Pretpostavlja se da se opcije ili varanti vezani za kupovinu konvertibilnih instrumenata iskorišćavaju za kupovinu konvertibilnih instrumenata kad god su prosečne cene i konvertibilnog instrumenta i običnih akcija koje se mogu dobiti pri konverziji iznad cene iskorišćavanja opcija ili varanta. Međutim, od pretpostavke iskorištavanja se polazi samo ako se istovremeno polazi i od pretpostavke konverzije sličnih konvertibilnih instrumenata u opticaju, ako ih ima.
A7 Opcije ili varanti mogu dozvoljavati ili zahtevati tendersku ponudu dužničkih ili drugih instrumenata entiteta (ili njegovog matičnog ili zavisnog entiteta) pri plaćanju celokupne cene iskorišćavanja ili jednog njenog dela. Prilikom izračunavanja smanjenih zarada po akciji, te opcije ili varanti imaju umanjujući efekat ako (a) prosečna tržišna cena odgovarajućih običnih akcija za period premaši cenu iskorišćavanja ili (b) je prodajna cena instrumenta koji treba da ide ne tendersku ponudu niža od cene po kojoj instrument može da se ponudi na tenderu u skladu sa ugovorom o opciji ili varantu, a odgovarajući diskont formira efektivnu cenu iskorišćavanja koja je niža od tržišne cene običnih akcija koje se mogu dobiti prilikom iskorišćavanja. Pri izračunavanju smanjenih zarada po akciji, pretpostavlja se da će se te opcije ili varanti iskoristiti, kao i da će dužnički ili drugi instrumenti biti ponuđeni na tenderu. Ako je ponuda u novcu povoljnija za vlasnika opcije ili varanta i ugovor je dozvoljava, onda se polazi od pretpostavke da će do nje i doći. Kamate (bez poreza) na eventualni dug za koji se pretpostavlja da će biti predmet tenderske ponude, se ponovo dodaju kao korigovanje brojioca.
A8 Slično se tretiraju prioritetne akcije koje imaju slične uslove, ili drugi instrumenti koji nose opcije konverzije koje investitoru dozvoljavaju da plati u gotovom za bolju stopu konverzije.
A9 Uslovi nekih opcija ili varanata mogu zahtevati da se priliv od iskorišćavanja tih instrumenata upotrebi za otkup dužničkih ili drugih instrumenata entiteta (ili njegovog matičnog ili zavisnog entiteta). Pri izračunavanju smanjenih zarada po akciji, pretpostavlja se da će te opcije ili varanti biti iskorišćeni i priliv upotrebljen za otkup duga po njegovoj prosečnoj tržišnoj ceni, a ne za kupovinu običnih akcija. Međutim, deo priliva primljenog od iskorišćavanja za koji se prevazilazi iznos korišćen za izvršeni otkup duga razmatra se (to jest pretpostavlja se da se iskorišćava za ponovni otkup običnih akcija) za potrebe izračunavanja smanjenih zarada po akciji. Kamata (bez poreza) na dug za koji se pretpostavlja da je otkupljen ponovo se dodaje kao korigovanje brojioca.
A10 Radi ilustracije primene paragrafa 63, pretpostavimo da entitet ima u opticaju 120 pisanih opcija prodaje na njegove obične akcije, čija je cena iskorišćavanja 35 n.j. Prosečna tržišna cena običnih akcija za period je 28 n.j. Pri izračunavanju smanjenih zarada po akciji, entitet polazi od pretpostavke da je na početku perioda emitovao 150 akcija po ceni od 28 n.j. po akciji da bi zadovoljilo svoju obavezu vezano za opcije prodaje koja iznosi 4.200 n.j. Razlika između 150 emitovanih običnih akcija i 120 običnih akcija primljenih kroz ispunjavanje obaveza po opcijama prodaje (30 inkrementalnih običnih akcija) se dodaje imeniocu pri izračunavanju smanjenih zarada po akciji.
Instrumenti zavisnih entiteta, zajedničkih poduhvata i pridruženih entiteta
A11 Potencijalne obične akcije zavisnog entiteta, zajedničkog poduhvata ili pridruženog entiteta koje se mogu konvertovati bilo u obične akcije zavisnog entiteta, zajedničkog poduhvata ili pridruženog entiteta, ili u obične akcije matičnog entiteta, učesnika u zajedničkom poduhvatu ili investitora (entiteta koji podnosi finansijske izveštaje, tj. izveštajnog entiteta) uključuju se u izračunavanje smanjenih zarada po akciji na sledeći način:
(a) instrumenti koje emituje zavisni entitet, zajednički poduhvat ili pridruženi entitet koji svojim vlasnicima omogućavaju da dobiju obične akcije zavisnog entiteta, zajedničkog poduhvata ili pridruženog entiteta uključuju se u izračunavanje podataka o smanjenim zaradama po akciji zavisnog entiteta, zajedničkog poduhvata ili pridruženog entiteta. Te zarade po akciji se zatim uključuju u izračunavanje zarada po akciji entiteta koji sastavlja finansijske izveštaje na osnovu vlasništva izveštajnog entiteta nad instrumentima zavisnog entiteta, zajedničkog poduhvata ili pridruženog entiteta.
(b) instrumenti zavisnog entiteta, zajedničkog poduhvata ili pridruženog entiteta koji se mogu konvertovati u obične akcije izveštajnog entiteta se za potrebe izračunavanja smanjenih zarada po akciji smatraju delom potencijalnih običnih akcija izveštajnog entiteta . Slično tome, opcije ili varanti koje je emitovao zavisni entitet, zajednički poduhvat ili pridruženi entitet da bi kupio obične akcije izveštajnog entiteta, se pri izračunavanju konsolidovanih smanjenih zarada po akciji smatraju delom potencijalnih običnih akcija izveštajnog entiteta.
A12 Za potrebe utvrđivanja efekta zarada po akciji instrumenata koje emituje izveštajni entitet i koji se mogu konvertovati u obične akcije zavisnog entiteta, zajedničkog poduhvata ili pridruženog entiteta, polazi se od pretpostavke da su instrumenti konvertovani i brojilac (dobit ili gubitak koji se mogu pripisati akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije) se koriguje kako je neophodno u skladu sa paragrafom 33. Pored tih korekcija, brojilac se još koriguje i za sve promene dobiti ili gubitka koje evidentira izveštajni entitet (kao što su prihod od dividendi ili prihod od metoda udela) koje se mogu pripisati povećanju broja običnih akcija u opticaju zavisnog entiteta, zajedničkog poduhvata ili pridruženog entiteta koje je rezultat pretpostavljene konverzije. Imenilac se ne menja pri izračunavanju smanjenih zarada po akciji, jer se broj običnih akcija izveštajnog entiteta u opticaju ne bi promenio posle pretpostavljene konverzije.
Vlasnički instrumenti koji nose pravo učešća u raspodeli dobiti i obične akcije dve klase
A13 Kapital nekih entiteta uključuje:
(a) instrumente koji učestvuju u raspodeli dividendi zajedno sa običnim akcijama prema unapred utvrđenoj formuli (npr. dva za jedan) pri čemu se ponekad granica tog učešća poveća (npr. do određenog iznosa po akciji, ali ne preko njega).
(b) klasu običnih akcija sa stopom dividende koja se razlikuje od stope dividende druge klase običnih akcija, ali bez prava prioriteta.
A14 Za potrebe izračunavanja smanjenih zarada po akciji, polazi se od pretpostavke konvertovanja instrumenata iz paragrafa A 13 koji se mogu konvertovati u obične akcije, ako je efekat umanjujući. Kod onih instrumenata koji se ne mogu konvertovati u neku klasu običnih akcija, dobit ili gubitak za period se alociraju na različite klase akcija i vlasničke instrumente koji učestvuju u raspodeli dobiti u skladu sa njihovim pravima na dividendu ili drugim pravima da učestvuju u neraspoređenoj zaradi. Da bi se izračunale osnovne i smanjene zarade po akciji:
(a) dobit ili gubitak koji pripadaju akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije se koriguje (dobit se smanjuje, a gubitak povećava) za iznos dividendi objavljenih za period za svaku klasu akcija i za ugovorni iznos dividendi (ili kamate na obveznice koje imaju pravo učešća u raspodeli dobiti) koji se mora platiti za taj period (na primer, neplaćene kumulativne dividende).
(b) preostala dobit ili gubitak se alociraju na obične akcije i vlasničke instrumente koji imaju pravo učešća u raspodeli dobiti (participativne vlasničke instrumente) u meri u kojoj svaki od tih instrumenata učestvuje u zaradama kao da je raspodeljena sva dobit ili gubitak za period. Ukupna dobit ili gubitak koji se raspodeljuje na svaku klasu vlasničkih instrumenata utvrđuje se sabiranjem iznosa alociranog na dividende i iznosa alociranog na instrumente koji imaju pravo učešća u raspodeli dobiti.
(c) ukupni iznos dobiti ili gubitka raspoređen na svaku klasu vlasničkih instrumenata deli se brojem instrumenata u opticaju na koje se alociraju zarade da bi se utvrdila zarada po akciji za dati instrument.
Za potrebe izračunavanja smanjenih zarada po akciji, sve potencijalne obične akcije za koje se polazi od pretpostavke da su emitovane, uključuju se u obične akcije u opticaju.
A15 Kada su obične akcije emitovane, ali nisu u potpunosti plaćene, one se pri izračunavanju osnovnih zarada po akciji tretiraju kao deo (frakcija) obične akcije u onoj meri u kojoj mogu da učestvuju u dividendama za period u odnosu na potpuno plaćenu običnu akciju.
A16 U meri u kojoj te delimično plaćene akcije ne mogu da učestvuju u dividendama za period, one se pri izračunavanju smanjenih zarada po akciji tretiraju kao ekvivalent varanata ili opcija. Pretpostavlja se da preostali neplaćeni iznos predstavlja priliv koji se koristi za kupovinu običnih akcija. Broj akcija koje su uključene u smanjene zarade po akciji je razlika između broja upisanih akcija i broja akcija za koje se pretpostavlja da su kupljene.