MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD - MRS 34

Periodično finansijsko izveštavanje

("Sl. glasnik RS", br. 16/2008 i 31/2008 - ispr.)

Međunarodni računovodstveni standard 34

Periodično finansijsko izveštavanje

Sadržaj	paragrafi
Cilj
Delokrug	1-3
Definicije	4
Sadržaj periodičnog finansijskog izveštaja	5-25
Minimum komponenti periodičnog finansijskog izveštaja	8
Oblik i sadržaj periodičnih finansijskih izveštaja	9-14
Odabrane objašnjavajuće napomene	15-18
Obelodanjivanje o usklađenosti sa MSFI	19
Periodi za koje se zahteva prezentacija periodičnih finansijskih izveštaja	20-22
Materijalnost (značajnost)	23-25
Obelodanjivanje u godišnjim finansijskim izveštajima	26-27
Priznavanje i odmeravanje	28-42
Iste računovodstvene politike kao i one koje se primenjuju na godišnjem nivou	28-36
Prihodi sezonskog, cikličnog ili povremenog karaktera	37-38
Neujednačenost troškova tokom finansijske godine	39
Primena principa priznavanja i odmeravanja	40
Korišćenje procena	41-42
Prepravljanje izveštaja iz ranijeg perioda u toku godine	43-45
Datum stupanja na snagu	46

Cilj

Cilj ovog standarda je da propiše minimum sadržaja periodičnog finansijskog izveštaja i da propiše principe za priznavanje i odmeravanje kompletnih ili sažetih izveštaja međuperioda. Blagovremeno i pouzdano periodično finansijsko izveštavanje povećava sposobnost investitora, poverilaca i drugih da razumeju sposobnost entiteta da generiše zaradu i tokove gotovine, kao i njegovu finansijske okolnosti i likvidnost.

Delokrug

1. Ovaj standard ne propisuje od kojih entiteta treba zahtevati da objavljuju periodične finansijske izveštaje, koliko često i u kom roku nakon završetka međuperioda. Međutim, države, regulatorna tela nadležna za hartije od vrednosti, berze i računovodstvena tela često zahtevaju od entiteta čijim se dužničkim hartijama od vrednosti ili hartijama od vrednosti sa pravom učešća u dobiti javno trguje da objavljuju periodične finansijske izveštaje. Ovaj standard se primenjuje ukoliko se od entiteta zahteva ili entitet izabere da objavljuje periodične finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. Komitet za Međunarodne računovodstvene standarde (IASC) podstiče entitete čijim se akcijama javno trguje da obezbede periodične finansijske izveštaje koji su usklađeni sa principima priznavanja, odmeravanja i obelodanjivanja uspostavljenim ovim standardom. (IASC) je zamenjen Odborom za Međunarodne računovodstvene standarde (IASB) koji je počeo sa radom 2001. godine. Naročito se podstiču entiteti čijim akcijama se javno trguje da:

(a) sačinjavaju periodične finansijske izveštaje bar na kraju prvog polugođa svoje finansijske godine, i

(b) svoje periodične finansijske izveštaje učine dostupnim najkasnije u roku od 60 dana od kraja međuperioda.

2. Svaki finansijski izveštaj, godišnji ili periodični, procenjuje se ponaosob u pogledu usklađenosti sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. Činjenica da entitet možda neće sačiniti periodične finansijske izveštaje u toku određene finansijske godine ili će možda sačiniti periodične finansijske izveštaje koji nisu u skladu sa ovim standardom, ne sprečava da godišnji finansijski izveštaji entiteta budu sačinjeni u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja ukoliko se inače tako čini.

3. Ukoliko se za periodični finansijski izveštaj entiteta navodi da je sačinjen u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, on mora da bude usklađen sa svim zahtevima ovog standarda. Paragraf 19 zahteva određena obelodanjivanja u tom pogledu.

Definicije

4. Sledeći izrazi upotrebljeni su u ovom standardu sa sledećim značenjima:

Međuperiod je period finansijskog izveštavanja koji je kraći od cele finansijske godine.

Periodični finansijski izveštaj je finansijski izveštaj koji sadrži bilo kompletan set finansijskih izveštaja (kao što je opisano u MRS 1) ili sažeti set finansijskih izveštaja (kao što je opisano u MRS 34) za međuperiod.

Sadržaj periodičnog finansijskog izveštaja

5. MRS 1 definiše kompletan set finansijskih izveštaja koji obuhvata sledeće komponente:

(a) bilans stanja,

(b) bilans uspeha,

(i) sve promene na kapitalu ili

(ii) promene na kapitalu koje nisu nastale po osnovu transakcija sa vlasnicima kapitala u kojima oni učestvuju u svojstvu vlasnika kapitala,

(d) izveštaj o tokovima gotovine, i

(e) napomene, koje sadrže pregled značajnih računovodstvenih politika i druge objašnjavajuće napomene.

6. Radi blagovremenosti i uzimajući u obzir troškove kao i radi izbegavanja ponavljanja informacija o kojima je prethodno izveštavano, od entiteta može biti zahtevano ili on može izabrati da pruži manje informacija na datume međuperioda u odnosu na njegove godišnje finansijske izveštaje. Ovim standardom se kao minimum sadržaja periodičnog finansijskog izveštaja definiše uključivanje sažetih finansijskih izveštaja i odabranih objašnjavajućih napomena. Periodični finansijski izveštaj namenjen je ažuriranju poslednjeg kompletnog seta godišnjih finansijskih izveštaja. Prema tome, fokusira se na nove aktivnosti, događaje i okolnosti i ne duplira informacija o kojima je već izveštavano.

7. Nije namera ovog standarda da zabranjuje ili obeshrabruje entitet da objavi kompletan set finansijskih izveštaja (kao što je opisano u MRS 1) u svom periodičnom finansijskom izveštaju, a ne sažete finansijske izveštaje i odabrane objašnjavajuće napomene. Takođe ovaj standard ne zabranjuje entitetu ili ga ne obeshrabruje da u sažetim periodičnim finansijskim izveštajima uključi više od minimuma linijskih stavki ili odabranih objašnjavajućih napomena koji je uspostavljen ovim standardom. Uputstvo u vezi sa priznavanjem i odmeravanjem, dato u ovom standardu, primenjuje se takođe na kompletne finansijske izveštaje za međuperiod i takvi izveštaji bi uključivali sva obelodanjivanja zahtevana ovim standardom (pogotovo obelodanjivanje odabranih napomena koje zahteva paragraf 16), kao i ona zahtevana drugim standardima.

Minimum komponenti periodičnog finansijskog izveštaja

8. Periodični finansijski izveštaj kao minimum uključuje sledeće komponente:

(a) sažeti bilans stanja,

(b) sažeti bilans uspeha,

(c) sažeti izveštaj koji pokazuje ili (i) sve promene na kapitalu, ili (ii) promene na kapitalu koje nisu nastale po osnovu transakcija kapitala sa vlasnicima i raspodela vlasnicima,

(d) sažeti izveštaj o tokovima gotovine, i

(e) odabrane objašnjavajuće napomene.

Oblik i sadržaj periodičnih finansijskih izveštaja

9. Ukoliko entitet objavljuje kompletan set finansijskih izveštaja u svom periodičnom finansijskom izveštaju, oblik i sadržaj tih izveštaja je u skladu sa zahtevima MRS 1 za kompletan set finansijskih izveštaja.

10. Ukoliko entitet objavljuje set sažetih finansijskih izveštaja u svom periodičnom finansijskom izveštaju, ti sažeti izveštaji uključuju, kao minimum, sva zaglavlja i međuzbirove koji su bili uključeni u najskorije godišnje finansijske izveštaje i odabrane objašnjavajuće napomene, kao što se to zahteva ovim standardom. Dodatne linijske stavke ili napomene se uključuju, ukoliko bi njihovo izostavljanje doprinelo tome da sažeti periodični finansijski izveštaji navode na pogrešne zaključke.

11. Osnovne i razređene zarade po akciji se prezentuju u samom bilansu uspeha, kompletnom ili sažetom, za međuperiod.

12. MRS 1 daje uputstvo u vezi sa strukturom finansijskih izveštaja. Uputstvo za primenu MRS 1 ilustruje načine prezentovanja bilansa stanja, bilansa uspeha i izveštaja o promenama na kapitalu.

13. Iako MRS 1 zahteva da izveštaj o promenama na kapitalu bude prezentovan kao zasebna komponenta finansijskih izveštaja entiteta i dopušta prikazivanje informacija o promenama na kapitalu koje nastaju po osnovu transakcija sa vlasnicima kapitala u kojima oni učestvuju u svojstvu vlasnika kapitala (uključujući raspodele vlasnicima kapitala) u samom obrascu izveštaja ili u napomenama. Entitet primenjuje isti format periodičnog izveštaja o promenama na kapitalu, koji je primenjivao u najskorijem godišnjem izveštaju.

14. Periodični finansijski izveštaj se sastavlja po konsolidovanoj osnovi, ukoliko su najskoriji godišnji finansijski izveštaji entiteta bili konsolidovani izveštaji. Zasebni finansijski izveštaji matičnog entiteta nisu dosledni ili uporedivi sa konsolidovanim izveštajima u najskorijem godišnjem finansijskom izveštaju. Ukoliko godišnji finansijski izveštaj entiteta pored konsolidovanih finansijskih izveštaja sadrži zasebne finansijske izveštaje matičnog entiteta, ovaj standard niti zahteva niti zabranjuje uključivanje zasebnih izveštaja matičnog entiteta u periodični finansijski izveštaj entiteta.

Odabrane objašnjavajuće napomene

15. Korisnik periodičnog finansijskog izveštaja entiteta imaće, takođe, pristup najskorijem godišnjem finansijskom izveštaju tog entiteta. Prema tome, nije neophodno da napomene uz periodični finansijski izveštaj pružaju podatke koji su relativno beznačajna ažuriranja u odnosu na informacije o kojima je već izveštavano u napomenama u najskorijem godišnjem izveštaju. Na datum međuperioda, mnogo je korisnije objašnjenje događaja i transakcija koji su značajni za razumevanje promena finansijske pozicije i performansi entiteta u odnosu na datum poslednjeg godišnjeg izveštavanja.

16. Entitet, kao minimum, uključuje sledeće informacije u napomene uz periodične finansijske izveštaje, ukoliko su one materijalno značajne i ukoliko nisu obelodanjene na drugom mestu u periodičnom finansijskom izveštaju. Informacije se uobičajeno izveštavaju na osnovi kojom se obuhvata period od početka finansijske godine do datuma izveštavanja. Međutim, entitet takođe obelodanjuje svaki događaj ili transakciju koja je materijalno značajna za razumevanje tekućeg međuperioda:

(a) izveštaj da su u periodičnim finansijskim izveštajima korišćene iste računovodstvene politike i metodi izračunavanja, u odnosu na najskorije godišnje finansijske izveštaje, ili, ukoliko su te politike ili metodi promenjene, opis prirode i efekta promene,

(b) objašnjavajuće komentare o poslovanju u međuperiodu koje je sezonskog ili cikličnog karaktera,

(c) prirodu i iznos stavki koje utiču na imovinu, obaveze, kapital, neto prihod ili tokove gotovine, koji su neuobičajeni zbog svoje prirode, veličine ili učestalosti događanja,

(d) prirodu i iznos promena procena iznosa o kojima je izveštavano u ranijim međuperiodima tekuće finansijske godine ili promena procena iznosa o kojima je izveštavano u ranijim finansijskim godinama, ukoliko te promene imaju materijalno značajan efekat u tekućem međuperiodu,

(e) emitovanja, otkupi i isplate dužničkih hartija od vrednosti i hartija od vrednosti sa pravom učešća u dobiti,

(f) plaćene dividende (agregirano ili po akciji) zasebno za obične akcije i druge akcije,

(g) sledeće informacije o segmentima (obelodanjivanje informacija o segmentima zahteva se u periodičnom finansijskom izveštaju entiteta samo ukoliko MSFI 8 Segmenti poslovanja, zahteva da entitet obelodani informacije o segmentima u svojim godišnjim finansijskim izveštajima):

(i) prihode od eksternih kupaca, ukoliko su obuhvaćeni u odmeravanju dobitka ili gubitka po segmentu koje je pregledao glavni izvršilac sa pravom odlučivanja ili koje se inače redovno obezbeđuju glavnom izvršiocu sa pravom odlučivanja;

(ii) međusegmentne prihode, ukoliko su obuhvaćeni u odmeravanju dobitka ili gubitka po segmentu koje je pregledao glavni izvršilac sa pravom odlučivanja ili koje se inače redovno obezbeđuju glavnom izvršiocu sa pravom odlučivanja;

(iii) mere za dobitak ili gubitak segmenta;

(iv) iznos ukupne imovine koji je materijalno značajno promenjen u odnosu na iznos obelodanjen u poslednjim godišnjim finansijskim izveštajima;

(v) opis razlika osnove za podelu na segmente i osnove za odmeravanje dobitka ili gubitka po segmentu u odnosu na poslednje godišnje finansijske izveštaje;

(vi) usklađivanje ukupnih mera dobitka ili gubitka segmenata o kojima se izveštava sa dobitkom ili gubitkom entiteta pre poreskih rashoda (poreza na dobit) i prestanaka poslovanja. Međutim, ako entitet alocira na segmente o kojima se izveštava stavke kao što su poreski rashodi (porez na dobit), entitet može da uskladi ukupne mere dobitka ili gubitka segmenata sa dobitkom ili gubitkom nakon ovih stavki. Stavke koje su materijalno značajne za usklađivanje se zasebno identifikuju i opisuju u okviru tog usklađivanja;

(h) materijalno značajne događaje nastale posle završetka međuperioda, koji nisu odraženi u finansijskim izveštajima za međuperiod,

(i) efekat promena strukture entiteta u toku međuperioda, uključujući poslovne kombinacije, sticanje ili otuđenja zavisnih entiteta i dugoročne investicije, restruktuiranja i prestanke poslovanja. U slučaju poslovnih kombinacija, entitet obelodanjuje informacije zahtevane paragrafima 67-73 MSFI 3 Poslovne kombinacije; i

(j) promene potencijalnih obaveza ili potencijalne imovine nastale od datuma poslednjeg godišnjeg bilansa stanja.

17. Primeri obelodanjivanja zahtevanih paragrafom 16 pobrojani su u nastavku. Pojedinačni Standardi i tumačenja daju uputstvo u vezi sa obelodanjivanjem ovih stavki:

(a) otpis zaliha do neto ostvarive vrednosti i storniranje takvih otpisa,

(b) priznavanje gubitka zbog umanjenja vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme, nematerijalne imovine ili druge imovine i storniranja takvih gubitka zbog umanjenja vrednosti,

(d) sticanje i otuđenje stavki nekretnina, postrojenja i opreme,

(e) obavezivanja za kupovinu nekretnina, postrojenja i opreme,

(f) sudska poravnanja,

(g) korekcije grešaka u prethodnog perioda,

(h) [brisana],

(i) svako neizvršenje i kršenje sporazuma o zajmu, koje nije ispravljeno pre datuma ili na datum bilansa stanja, i

(j) transakcije sa povezanim stranama.

18. Drugi standardi određuju obelodanjivanja koja se vrše u finansijskim izveštajima. U tom kontekstu, finansijski izveštaji znače kompletne setove finansijskih izveštaja, koji su obično uključeni u godišnji finansijski izveštaj i ponekad u druge izveštaje. Osim obelodanjivanja zahtevanih paragrafom 16(i), obelodanjivanja zahtevana drugim standardima nisu obavezna ukoliko periodični finansijski izveštaj entiteta obuhvata samo sažete finansijske izveštaje i odabrane objašnjavajuće napomene, a ne i kompletan set finansijskih izveštaja.

Obelodanjivanje o usklađenosti sa MSFI

19. Ukoliko je periodični finansijski izveštaj entiteta u skladu sa ovim standardom, ta činjenica se obelodanjuje. Ne navodi se da je periodični finansijski izveštaj u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, ukoliko nije u skladu sa svim zahtevima Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja.

Periodi za koje se zahteva prezentacija periodičnih finansijskih izveštaja

20. Periodični izveštaji obuhvataju periodične finansijske izveštaje (sažete ili kompletne) za sledeće periode:

(a) bilans stanja na datum završetka tekućeg međuperioda i uporedni bilans stanja na datum završetka neposredno prethodne finansijske godine,

(b) bilans uspeha za tekući međuperiod i kumulativno od datuma početka tekuće finansijske godine do datuma bilansa uspeha, sa uporednim bilansima uspeha za uporedive međuperiode (tekući i od datuma početka tekuće godine do datuma bilansa uspeha) neposredno prethodne finansijske godine;

(c) izveštaj koji pokazuje promene na kapitalu kumulativno od datuma početka tekuće finansijske godine do datuma izveštaja o promenama na kapitalu, sa uporednim izveštajem za uporedivi period neposredno prethodne finansijske godine, i

(d) izveštaj o tokovima gotovine kumulativno za tekuću finansijsku godinu, sa uporednim izveštajem za uporedivi period neposredno prethodne finansijske godine.

21. Za entitet čije je poslovanje izrazito sezonskog karaktera, mogu biti korisne finansijske informacije za period od dvanaest meseci koji se završava na datum periodičnog izveštavanja i uporedive informacije za prethodni dvanaestomesečni period. Shodno tome, podstiču se entiteti čije je poslovanje izrazito sezonskog karaktera, da razmotre izveštavanje takvih informacija kao dodatak informacijama koje se zahtevaju prethodnim paragrafom.

22. Prilog A ilustruje periode čija se prezentacija zahteva od entiteta koji izveštava na polugodišnjem nivou i entiteta koje izveštava kvartalno.

Materijalnost (značajnost)

23. Pri odlučivanju o načinu priznavanja, odmeravanja, klasifikacije ili obelodanjivanja stavki za svrhe periodičnog finansijskog izveštavanja, procenjuje se materijalnost (značajnost) u vezi sa finansijskim podacima međuperioda. Prilikom procene značajnosti, prihvata se mogućnost da se periodična odmeravanja u većoj meri zasnivaju na procenama nego odmeravanja godišnjih finansijskih podataka.

24. MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja i MRS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške definišu da je stavka materijalno značajna ukoliko bi njeno izostavljanje ili netačno iskazivanje moglo da utiče na ekonomske odluke korisnika finansijskih izveštaja. MRS 1 zahteva zasebna obelodanjivanja materijalno značajnih stavki, uključujući (na primer) prestanak poslovanja i MRS 8 zahteva obelodanjivanje promena računovodstvenih procena, grešaka i promena računovodstvenih politika. Ova dva standarda ne sadrže kvantifikovano uputstvo u pogledu materijalnosti (značajnosti).

25. Iako procena materijalnosti (značajnosti) uvek zahteva prosuđivanje, ovaj standard zasniva odluke u vezi sa priznavanjem i obelodanjivanjem na podacima za sam međuperiod radi razumljivosti brojki međuperioda. Tako, na primer, neuobičajene stavke, promene računovodstvenih politika ili procena i greške se priznaju i obelodanjuju na osnovu materijalnosti (značajnosti) u odnosu na podatke međuperioda kako bi se izbegli pogrešni zaključci koji bi mogli proisteći zbog neobelodanjivanja. Najvažniji cilj jeste da se obezbedi da periodični finansijski izveštaj sadrži sve informacije koje su relevantne za razumevanje finansijske pozicije i performansi entiteta u toku međuperioda.

Obelodanjivanje u godišnjim finansijskim izveštajima

26. Ukoliko je procena iznosa o kome je izveštavano u međuperiodu značajno promenjena u poslednjem međuperiodu finansijske godine, ali nije objavljen zasebni finansijski izveštaj za taj poslednji međuperiod, priroda i iznos te promene procene se obelodanjuje u napomeni uz godišnje finansijske izveštaje za tu finansijsku godinu.

27. MRS 8 zahteva obelodanjivanje prirode i (ukoliko je izvodljivo) iznosa promene procene koja ima značajan efekat u tekućem periodu ili se očekuje da će imati značajan efekat u narednim periodima. Paragraf 16 (d) ovog standarda zahteva slično obelodanjivanje u periodičnom finansijskom izveštaju. Primeri obuhvataju promene procene u poslednjem međuperiodu, koje se odnose na otpise zaliha, restrukturiranja ili gubitke zbog umanjenja vrednosti o kojima je izveštavano u ranijem međuperiodu finansijske godine. Obelodanjivanje zahtevano prethodnim paragrafom dosledno je sa zahtevima MRS 8 i postoji namera da bude užeg delokruga - odnosi se samo na promenu procene. Od entiteta se ne zahteva da uključi dodatne finansijske informacije međuperioda u svojim godišnjim finansijskim izveštajima.

Priznavanje i odmeravanje

Iste računovodstvene politike kao i one koje se primenjuju na godišnjem nivou

28. Entitet u svojim periodičnim finansijskim izveštajima primenjuje iste računovodstvene politike kao i u svojim godišnjim finansijskim izveštajima, izuzev za promene računovodstvene politike posle datuma najskorijih godišnjih finansijskih izveštaja, koje će biti odražene u sledećim godišnjim finansijskim izveštajima. Ipak, učestalost izveštavanja entiteta (godišnje, polugodišnje ili kvartalno) ne utiče na odmeravanje njegovih godišnjih rezultata. Da bi se postigao taj cilj, odmeravanja za svrhe periodičnog izveštavanja se vrši na osnovu perioda od početka godine do datuma izveštavanja.

29. Zahtev da entitet u svojim periodičnim finansijskim izveštajima primenjuje iste računovodstvene politike kao u svojim godišnjim finansijskim izveštajima, može izgledati kao sugestija da se odmeravanja u međuperiodu vrše kao da je svaki međuperiod sam za sebe nezavisan izveštajni period. Međutim, propisivanjem da učestalost izveštavanja entiteta ne utiče na odmeravanje njegovih godišnjih rezultata, paragraf 28 potvrđuje da je međuperiod deo duže finansijske godine. Odmeravanja od početka godine mogu uključivati promene procena iznosa koji su izvešteni u prethodnim međuperiodima tekuće finansijske godine. Ali principi priznavanja imovine, obaveza, prihoda i rashoda za međuperiode su isti kao i u godišnjim finansijskim izveštajima.

30. Ilustracije:

(a) principi priznavanja i odmeravanja gubitaka po osnovu otpisa zaliha, restrukturiranja ili umanjenja vrednosti za međuperiod su isti kao oni koje bi entitet sledio ukoliko bi sastavljao samo godišnje finansijske izveštaje. Međutim, ukoliko se takve stavke priznaju i odmeravaju u jednom međuperiodu, a procena se promeni u nekom narednom međuperiodu te finansijske godine, prvobitna procena se menja u sledećem međuperiodu razgraničenjem dodatnog iznosa gubitka ili storniranjem prethodno priznatog iznosa,

(b) trošak koji ne zadovoljava definiciju imovine na kraju međuperioda se ne odlaže u bilansu stanja radi očekivanja budućih informacija u pogledu toga da li je zadovoljio definiciju imovine ili izravnavanja tokom međuperioda u okviru jedne finansijske godine, i

(c) rashod na ime poreza na dobitak se priznaje u svakom međuperiodu, na osnovu najbolje procene ponderisane prosečne godišnje stope poreza na dobitak, očekivane za čitavu finansijsku godinu. Vremenski razgraničeni iznosi na ime poreskih rashoda u toku jednog međuperioda možda se moraju korigovati u narednom međuperiodu te finansijske godine, ukoliko se promeni procena godišnje stope poreza na dobitak.

31. Prema Okviru za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja (Okvir) priznavanje je "proces unošenja u bilans stanja ili bilans uspeha neke stavke koja zadovoljava definiciju elementa i kriterijume priznavanja". Definicije imovine, obaveza, prihoda i rashoda su fundamentalne za priznavanje na datum godišnjeg i periodičnog izveštavanja.

32. Za imovinu se primenjuju isti testovi u pogledu budućih ekonomskih koristi na datum završetka međuperioda i na kraju finansijske godine entiteta. Troškovi koji se po svojoj prirodi ne bi kvalifikovali kao imovina na kraju finansijske godine, takođe se ne kvalifikuju na datum međuperioda. Slično tome, obaveza na datum periodičnog izveštavanja mora predstavljati postojeću obavezu na taj datum, upravo kao što to mora biti i na datum godišnjeg izveštavanja.

33. Suštinska karakteristika prihoda i rashoda je u tome što su se prilivi i odlivi imovine i obaveza u vezi sa njima već dogodili. Ukoliko su se ti prilivi i odlivi dogodili, relevantni prihod i rashod se priznaje; ukoliko to nije slučaj, oni se ne priznaju. Okvir kaže "rashodi se priznaju u bilansu uspeha kada nastane smanjenje budućih ekonomskih koristi, povezano sa smanjenjem imovine ili povećanjem obaveza, koje može pouzdano da se odmeri... ". Okvir ne dozvoljava priznavanje u bilansu stanja stavki koje ne zadovoljavaju definiciju imovine ili obaveza.

34. Pri odmeravanju imovine, obaveza, prihoda, rashoda i tokova gotovine o kojima je izveštavano u finansijskim izveštajima, entitet koji izveštava samo na godišnjem nivou, u mogućnosti je da uzme u obzir informacije koje postaju dostupne tokom cele finansijske godine. Ta odmeravanja su, u stvari, na osnovu perioda od početka godine do tog datuma.

35. Entitet koji izveštava polugodišnje, koristi informacije koje su dostupne do polovine godine, ili neposredno nakon polovine godine, pri odmeravanju u svojim finansijskim izveštajima za period od prvih šest meseci odnosno informacije raspoložive do kraja godine ili odmah posle toga za dvanaestomesečni period. Dvanaestomesečna odmeravanja odraziće moguće promene procena iznosa o kojima je izveštavano za prvi šestomesečni period. Iznosi iskazani u periodičnom finansijskom izveštaju za period od prvih šest meseci se ne koriguju retrospektivno. Paragrafi 16(g) i 26 zahtevaju, međutim, obelodanjivanje prirode i iznosa svake značajnije promene procena.

36. Entitet koje izveštava učestalije nego na polugodišnjem nivou, odmerava prihod i rashode na osnovu perioda koji počinje od početka godine do datuma izveštavanja za svaki međuperiod koristeći informacije koje su raspoložive prilikom sastavljanja seta finansijskih izveštaja. Iznosi prihoda i rashoda o kojima je izveštavano u tekućem međuperiodu odražavaju svaku promenu procena iznosa o kojima je izveštavano u prethodnim međuperiodima finansijske godine. Iznosi o kojima je izveštavano u prethodnim međuperiodima se ne koriguju retrospektivno. Paragrafi 16(g) i 26 zahtevaju, međutim, obelodanjivanje prirode i iznosa svake značajnije promene procena.

Prihodi sezonskog, cikličnog ili povremenog karaktera

37. Prihodi koji nastaju na sezonskoj, cikličnoj ili povremenoj osnovi tokom finansijske godine, nemaju karakter očekivanih ili odloženih na datum međuperioda, ukoliko takvo očekivanje ili odlaganje ne bi bilo prikladno na kraju finansijske godine entiteta.

38. Primeri obuhvataju prihod od dividende, tantijeme i državna davanja. Pored toga, neki entiteti dosledno ostvaruju više prihoda u određenim međuperiodima finansijske godine nego u drugim međuperiodima, na primer sezonski prihodi prodavca na malo. Takvi se prihodi priznaju kada nastanu.

Neujednačenost troškova tokom finansijske godine

39. Troškovi koji nastaju neravnomerno tokom finansijske godine entiteta, imaju karakter očekivanih ili odloženih na datum međuperioda, samo ukoliko je takvo očekivanje ili odlaganje prikladno na kraju finansijske godine entiteta.

Primena principa priznavanja i odmeravanja

40. U Prilogu B dati su primeri primene opštih principa priznavanja i odmeravanja koji su izneti u paragrafima 28-39.

Korišćenje procena

41. Procedure odmeravanja koje treba slediti u periodičnom finansijskom izveštaju su osmišljene tako da rezultirajuće informacije budu pouzdane i da su prikladno obelodanjene sve materijalno značajne finansijske informacije relevantne za razumevanje finansijske pozicije i performansi entiteta. Iako se odmeravanja kako u godišnjim, tako i u periodičnim finansijskim izveštajima često zasnivaju na razumnim procenama, sastavljanje periodičnih finansijskih izveštaja uobičajeno zahteva češće korišćenje metoda procene nego godišnji finansijski izveštaji.

42. U Prilogu C su dati primeri korišćenja procene u međuperiodima.

Prepravljanje izveštaja iz ranijeg perioda u toku godine

43. Promena računovodstvene politike, osim promene za koju je prelazni postupak određen novim standardom ili tumačenjem, se odražava:

(a) prepravljanjem finansijskih izveštaja prethodnih međuperioda tekuće finansijske godine i uporedivih međuperioda svih prethodnih finansijskih godina za koja će se prepravljanja vršiti i u godišnjim finansijskim izveštajima u skladu sa MRS 8; ili

(b) kada na početku finansijske godine u kojoj se primenjuje nova računovodstvena politika nije izvodljivo utvrđivanje kumulativnog efekta za sve ranije periode, korigovanje finansijskih izveštaja prethodnih međuperioda tekuće finansijske godine i uporedivih međuperioda prethodnih finansijskih godina, radi primene nove računovodstvene politike prospektivno počev od najranijeg datuma kada je to izvodljivo.

44. Jedan od ciljeva prethodnog principa je da se obezbedi primena jedinstvene računovodstvene politike za određenu klasu transakcija tokom cele finansijske godine. Prema MRS 8, promena računovodstvene politike se odražava retrospektivnom primenom, uz prepravljanje finansijskih podataka prethodnog perioda, koliko je to retrospektivno moguće. Međutim, ukoliko kumulativni iznos korigovanja koji se odnosi na prethodne finansijske godine nije izvodljivo odrediti, tada se prema MRS 8 može prospektivno primeniti nova politika od najranijeg mogućeg datuma. Efekat principa iz paragrafa 43 je u tome da zahteva da se u okviru tekuće finansijske godine svaka promena računovodstvene politike primeni retrospektivno, ili ako je to neizvodljivo, prospektivno, ali ne kasnije od početka finansijske godine.

45. Kada bi bilo dozvoljeno odražavanje računovodstvenih promena na datum međuperioda u okviru finansijske godine, omogućila bi se primena dve različite računovodstvene politike na određenu klasu transakcija u okviru jedne finansijske godine. Posledice bi bile teškoće u periodičnoj alokaciji, nejasni poslovni rezultati i komplikovana analiza i razumljivost informacija međuperioda.

Datum stupanja na snagu

46. Ovaj standard treba da se primenjuje na finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju 1. januara 1999. godine ili kasnije. Ranija primena se podstiče.

Prilog A
ILUSTRACIJE PERIODA ZA KOJE SE ZAHTEVA PREZENTACIJA

Ovaj prilog, koji prati, ali nije deo MRS 34, daje primere za ilustraciju primene principa iz paragrafa 20.

Entitet objavljuje periodične finansijske izveštaje polugodišnje

A1 Poslovna godina entiteta se završava 31. decembra (kalendarska godina). Entitet će prezentovati sledeće finansijske izveštaje (sažete ili kompletne) u svom polugodišnjem finansijskom izveštaju pod 30. junom 2001. godine:

Bilans stanja: na dan	30. juna 2001	31. decembra 2000
Bilans uspeha: 6 meseci koji se završavaju	30. juna 2001	30. juna 2000
Izveštaj o tokovima gotovine: 6 meseci koji se završavaju	30. juna 2001	30. juna 2000.
Izveštaj o promenama na kapitalu: 6 meseci koji se završavaju	30. juna 2001	30. juna 2000

Entitet objavljuje periodične finansijske izveštaje kvartalno

A2 Poslovna godina entiteta se završava 31. decembra (kalendarska godina). Entitet će prezentovati sledeće finansijske izveštaje (sažete ili kompletne) u svom kvartalnom periodičnom finansijskom izveštaju pod 30. junom 2001. godine:

Bilans stanja: na dan,	30. juna 2001	31. decembra 2000
Bilans uspeha:
6 meseci koji se završavaju	30. juna 2001.,	30. juna 2000.
3 meseca koji se završavaju	30. juna 2001	30. juna 2000
Izveštaj o tokovima gotovine: 6 meseci koji se završavaju	30. juna 2001	30. juna 2000
Izveštaj o promenama na kapitalu: 6 meseci koji se završavaju	30. juna 2001	30. juna 2000

Prilog B
PRIMERI PRIMENE PRINCIPA PRIZNAVANJA I ODMERAVANJA

Ovaj prilog koji prati, ali nije deo MRS 34, daje primere primene opštih principa priznavanja i odmeravanja iznetih u paragrafima 28-39 ovog standarda.

Porezi na plate i doprinosi osiguranja koje plaća poslodavac

B1 Ukoliko se porezi na plate ili doprinosi fondovima osiguranja koje finansira država procenjuju na godišnjem nivou, rashod poslodavca koji se na njih odnosi priznaje se u međuperiodima korišćenjem procenjene prosečne godišnje efektivne stope poreza na plate ili doprinosa, iako se veliki deo isplate može izvršiti na početku finansijske godine. Uobičajeni primer je poslodavčev porez na plate ili doprinos osiguranja, nametnut do izvesnog maksimalnog nivoa zarada po zaposlenom. Za zaposlene sa višim primanjima, maksimum primanja se dostiže pre kraja finansijske godine i poslodavac ne vrši dalje isplate do kraja godine.

Glavno planirano periodično održavanje ili remont

B2 Trošak planiranog glavnog periodičnog održavanja ili remonta ili drugog sezonskog izdatka, za koji se očekuje da se dogodi krajem godine, ne predviđa se za svrhe periodičnog izveštavanja, osim ako je neki događaj prouzrokovao zakonsku ili izvedenu obavezu entitetu. Sama namera ili potreba da se načini izdatak koji se odnosi na budućnost nisu dovoljni za nastajanje obaveze.

Rezervisanja

B3 Rezervisanje se priznaje kada entitet nema realnu alternativu nego da izvrši transfer ekonomskih koristi kao rezultat događaja koji je stvorio zakonsku ili izvedenu obavezu. Iznos obaveze se koriguje naviše ili naniže sa odgovarajućim gubitkom ili dobitkom priznatim u bilansu uspeha, ukoliko se menja najbolja procena entiteta u pogledu iznosa obaveze.

B4 Ovaj standard zahteva da entitet primenjuje iste kriterijume za priznavanje i odmeravanje rezervisanja na datum međuperioda, kao što bi činio na kraju svoje finansijske godine. Postojanje ili nepostojanje obaveze da se izvrši transfer koristi nije funkcija dužine izveštajnog perioda. To je pitanje činjenice.

Bonusi na kraju godine

B5 Priroda bonusa na kraju godine u mnogome varira. Neke se zarađuju jednostavno nastavljenim zaposlenjem tokom perioda. Neki bonusi se zarađuju na osnovu mesečnog, kvartalnog ili godišnjeg poslovnog rezultata. One mogu biti čisto diskrecione, ugovorne ili zasnovane na godinama istorijskog presedana.

B6 Bonusi se predviđaju za svrhe periodičnog izveštavanja, isključivo ukoliko (a) je bonus zakonska obaveza ili bi pređašnja praksa učinila bonus izvedenom obavezom za koju entitet nema nikakvu realnu alternativu osim da izvrši plaćanja i (b) može biti izvršena pouzdana procena obaveze. MRS 19 Primanja zaposlenih, daje uputstvo.

Potencijalna plaćanja lizinga

B7 Potencijalna plaćanja lizinga mogu biti primer zakonske ili izvedene obaveze koja se priznaje kao obaveza. Ukoliko lizing predviđa potencijalna plaćanja koja se zasnivaju na tome da korisnik lizinga dostigne izvesni nivo godišnjih prodaja, može nastati obaveza u međuperiodima finansijske godine pre nego što je zahtevani godišnji nivo prodaja dostignut, ukoliko se očekuje da taj zahtevani nivo prodaja bude dostignut i entitet, prema tome, nema nikakvu realnu alternativu, osim da izvrši buduće plaćanje lizinga.

Nematerijalna imovina

B8 Entitet će na isti način primeniti definiciju i kriterijume priznavanja za nematerijalnu imovinu u međuperiodu kao u godišnjem periodu. Troškovi nastali pre nego što su zadovoljeni kriterijumi za nematerijalnu imovinu, priznaju se kao rashod. Troškovi nastali posle određenog vremenskog trenutka kada se zadovolje kriterijumi, priznaju se kao deo nabavne vrednosti nematerijalne imovine. "Odlaganje" troškova kao imovine u periodičnom bilansu stanja, u nadi da će kasnije biti zadovoljeni kriterijumi priznavanja u finansijskoj godini, nije opravdano.

Penzije

B9 Troškovi penzija za međuperiod izračunavaju se od početka godine do datuma međuperioda, korišćenjem aktuarski utvrđene stope troškova penzija na kraju prethodne finansijske godine, korigovane zbog značajnih tržišnih fluktuacija od tog vremena, kao i značajnim smanjenjima, poravnanjima ili drugim značajnim jednokratnim događajima.

Odmori, praznici i druga kratkotrajna plativa odsustva

B10 Kumulativna plativa odsustva su ona koja se prenose u naredni period i mogu biti iskorišćena u budućim periodima, ukoliko pravo na to nije iskorišćeno u potpunosti u tekućem periodu. MRS 19 Primanja zaposlenih zahteva od entiteta da odmerava očekivani trošak i obavezu za kumulativna plativa odsustva u iznosu koji entitet očekuje da plati kao ishod neiskorišćenog prava koje je kumulirano na datum bilansa stanja. Taj se princip primenjuje takođe na datume izveštavanja međuperioda. Obratno, entitet ne priznaje nikakav rashod ili obavezu za nekumulativna plativa odsustva na datum periodičnog izveštavanja, upravo kao što ne priznaje nijedno na godišnji datum izveštavanja.

Drugi planirani, ali neredovni troškovi

B11 Budžet entiteta može obuhvatiti izvesne troškove za koje se očekuje da nastaju neredovno tokom finansijske godine, kao što su humanitarna davanja i troškovi obuke zaposlenih. Ti troškovi su uglavnom diskrecioni, iako se planiraju i imaju tendenciju ponavljanja iz godine u godinu. Priznavanje obaveze na datum periodičnog finansijskog izveštavanja za takve troškove koji još nisu nastali generalno nije dosledno sa definicijom obaveze.

Odmeravanje rashoda za porez na dobit u toku godine

B12 Rashod na ime periodičnog poreza na dobit kumulira se korišćenjem stope poreza koja bi bila primenjiva na očekivane ukupne godišnje zarade, to jest, procenjenu prosečnu godišnju efektivnu stopu poreza na dobit, primenjenu na dobit međuperioda pre oporezivanja.

B13 Ovo je dosledno osnovnom konceptu iznetom u paragrafu 28, da se isti principi priznavanja i odmeravanja primenjuju u periodičnom finansijskom izveštaju, kao što se primenjuju u godišnjim finansijskim izveštajima. Porezi na dobit procenjuju se na godišnjoj osnovici. Periodični rashod na ime poreza na dobit izračunava se primenjivanjem poreske stope na periodičnu dobit pre oporezivanja koja bi bila primenjiva na očekivane ukupne godišnje zarade, to jest, procenjene prosečne godišnje efektivne stope poreza na dobit. Ta procenjena prosečna godišnja stopa bi odrazila mešavinu strukture progresivne poreske stope za koju se očekuje da se primenjuje na zarade cele godine, uključujući sprovedene ili suštinski sprovedene promene stopa poreza na dobit, za koje je planirano da stupe na snagu kasnije u finansijskoj godini. MRS 12 Porez na dobitak daje uputstvo o suštinski sprovedenim promenama stopa poreza. Procenjena prosečna godišnja stopa poreza na dobit ponovo bi se procenjivala do tog datuma od početka godine, dosledno paragrafu 28 ovog standarda. Paragraf 16(d) zahteva obelodanjivanje značajne promene procene.

B14 U meri u kojoj je to izvodljivo, utvrđuje se zasebna procenjena prosečna godišnja efektivna stopa poreza na dobit za svaku jurisdikciju oporezivanja i primenjuje pojedinačno na dobit pre oporezivanja svake jurisdikcije. Slično tome, ukoliko se primenjuju različite stope poreza na dobit na različite kategorije dobiti (kao što su kapitalni dobici ili ostvareni prihod u posebnim granama privrede), u meri u kojoj je to izvodljivo, primenjuje se zasebna stopa na svaku pojedinačnu kategoriju periodične dobiti pre oporezivanja. Iako je taj stepen preciznosti poželjan, on može biti nedostižan za sve slučajeve, i koriste se ponderisane prosečne stope kroz sve jurisdikcija ili kroz sve kategorije prihoda, ukoliko je to razumna aproksimacija efekta korišćenja specifičnijih stopa.

B15 Da bi se ilustrovala primena prethodnih principa, entitet koji izveštava kvartalno, očekuje da ostvari dobit pre oporezivanja od 10.000 u svakom kvartalu i posluje u jurisdikciji sa poreskom stopom od 20 procenata na prvih 20.000 godišnje dobiti i 30 procenata na dodatno ostvarenu dobit. Stvarni prinosi odgovaraju očekivanjima. Sledeća tabela pokazuje iznos rashoda na ime poreza na dobit o kome je izveštavano u svakom kvartalu:

	1. kvartal	2. kvartal	3. kvartal	4. kvartal	Godišnje
Rashod na ime poreza	2.500	2.500	2.500	2.500	10.000

očekuje se plaćanje iznosa od 10.000 kao poreza za celu godinu na iznos od 40.000 dobiti pre oporezivanja.

B16 Kao druga ilustracija, entitet izveštava kvartalno, ostvaruje 15.000 dobiti pre oporezivanja u prvom kvartalu, ali očekuje da ima gubitke od po 5.000 u svakom od tri preostala kvartala (prema tome, prihod za godinu je jednak nuli), a posluje u jurisdikciji u kojoj se očekuje da njegova procenjena prosečna godišnja stopa poreza na dobit bude 20%. Sledeća tabela pokazuje iznos rashoda na ime poreza na dobit, o kome je izveštavano svakog kvartala:

	1. kvartal	2. kvartal	3. kvartal	4. kvartal	Godišnje
Rashod na ime poreza	3.000	(1.000)	(1.000)	(1.000)	0

Razlika između finansijske izveštajne godine i poreske godine

B17 Ukoliko se razlikuju finansijska izveštajna godina i godina poreza na dobit, rashod na ime poreza na dobit za međuperiod te finansijske izveštajne godine odmerava se koristeći zasebne ponderisane prosečne procenjene efektivne stope poreza za svaku od godina poreza na dobit, primenjenu na deo poreza pre oporezivanja zarađenog u svakoj od poreskih godina.

	Kvartal koje se završava 30. septembra Godina 1	Kvartal koje se završava 31. decembra Godina 1	Kvartal koje se završava 31. marta Godina 2	Kvartal koje se završava 30. juna Godina 2	Godina koja se završava 30. juna Godina 2
Rashod na ime poreza	3.000	3.000	4.000	4.000	14.000

Poreski kredit

B19 Neka poreska zakonodavstva daju poreskim obveznicima kredite na ime naplativog poreza, koji se zasnivaju na iznosima kapitalnih izdataka, izvoza, izdataka na ime istraživanja i razvoja, ili na drugim osnovama. Predviđane poreske koristi ove vrste, za celu godinu, obično se odražavaju u izračunavanju procenjene godišnje efektivne stope poreza na dobit, zbog toga što su ti krediti dodeljeni i izračunati prema većini poreskih zakona i propisa na godišnjoj osnovi. Sa druge strane, poreske koristi koje se odnose na jednokratni događaj, priznaju se prilikom izračunavanja rashoda na ime poreza na dobit u tom međuperiodu, na isti način na koji posebne stope poreza primenljive na određene kategorije dobiti nisu obuhvaćene jedinstvenom efektivnom godišnjom poreskom stopom. Osim toga, u nekim zakonodavstvima poreske koristi ili krediti, uključujući one koje se odnose na kapitalne izdatke i stepen izvoza, pri izveštavanju o povraćaju poreza na dobit, sličnije su državnom davanju i priznaju se u međuperiodu u kome nastaju.

Poreski gubitak i poreski kredit prenet u prethodni ili u naredni period

B20 Koristi od prenošenja poreskog gubitka u prethodni period odražavaju se u međuperiodu u kom nastane pomenuti poreski gubitak. MRS 12 propisuje da "korist od poreskog gubitka koji može da se prenese u prethodni period da bi se povratio tekući porez prethodnog perioda priznaje se kao sredstvo". Takođe se priznaje odgovarajuće smanjenje rashoda po osnovu poreza ili povećanje poreskog prihoda.

B21 MRS 12 propisuje da odloženo poresko sredstvo se priznaje za prenošenje neiskorišćenih poreskih gubitaka i neiskorišćenih poreskih kredita u naredni period u meri u kojoj je verovatno da će oporezivi dobitak biti raspoloživ i za koji se mogu iskoristiti neiskorišćeni poreski gubici ili neiskorišćeni poreski krediti. MRS 12 propisuje kriterijume za procenjivanje verovatnoće oporezivog dobitka prema kojima mogu da se koriste neiskorišćeni poreski gubici i neiskorišćeni poreski krediti. Ti kriterijumi se primenjuju na kraju svakog međuperioda i ukoliko su zadovoljeni, efekat prenošenja poreskog gubitka u naredni period odražava se u izračunavanju prosečne procenjene godišnje efektivne stope poreza na dobitak.

B22 Radi ilustracije, entitet koji izveštava kvartalno ima poslovni gubitak prenet u naredni period od 10.000 za svrhe poreza na dobit, na početku tekuće finansijske godine za koju nije bilo priznato odloženo poresko sredstvo. Entitet zarađuje 10.000 u prvom kvartalu tekuće godine i očekuje da zaradi po 10.000 u svakom od tri preostala kvartala. Isključujući ono što je preneto u naredni period, očekuje se da procenjena prosečna godišnja stopa poreza na dobit bude 40 procenata. Rashod po osnovu poreza je sledeći:

	1. kvartal	2. kvartal	3. kvartal	4. kvartal	Godišnje
Rashod na ime poreza	3.000	3.000	3.000	3.000	12.000

Ugovorne ili predviđene promene nabavne cene

B23 Rabati ili diskonti na osnovu obima i druge ugovorne promene cena sirovina, rada ili druge nabavljene robe i usluga predviđaju se u međuperiodima i od strane platioca i od strane primaoca, ukoliko je verovatno da su bile zarađene ili će imati dejstvo. Prema tome, ugovorni rabati i diskonti se predviđaju, ali se diskrecioni rabati i diskonti ne predviđaju, zbog toga što rezultujuća imovina ili obaveza ne bi zadovoljili uslove iz Okvira da imovina mora biti resurs kontrolisan od strane entiteta kao rezultat prošlog događaja, a da obaveza mora biti sadašnja obaveza od čijeg se izmirenja očekuje odliv resursa.

Depresijacija i amortizacija

B24 Depresijacija i amortizacija za međuperiod zasnivaju se samo na imovini koja je u posedu tokom tog međuperioda. To ne uzima u obzir sticanja ili otuđenja imovine, planirana kasnije u toku finansijske godine.

Zalihe

B25 Zalihe se odmeravaju za periodično finansijsko izveštavanje po istim principima kao na kraju finansijske godine. MRS 2 Zalihe uspostavlja standarde za priznavanje i odmeravanje zaliha. Zalihe predstavljaju posebne probleme svakog datuma finansijskog izveštavanja, zbog potrebe da se utvrde količine, cene koštanja i neto ostvarive vrednosti. Ipak, isti principi odmeravanja primenjuju se za periodične zalihe. Da bi uštedeli troškove i vreme, entiteti često koriste procene radi odmeravanja zaliha na datum međuperioda u većoj meri nego na datum godišnjeg izveštaja. Ono što sleduje su primeri načina primene testa neto ostvarive vrednosti na datum međuperioda i način tretiranja proizvodnih varijansi na datume međuperioda.

Neto ostvariva vrednost zaliha

B26 Neto ostvariva vrednost zaliha se utvrđuje upućivanjem na prodajne cene i odgovarajuće troškove završetka i otuđenja na datum međuperioda. Entitet će stornirati otpis do neto ostvarive vrednosti u narednom međuperiodu, samo ukoliko bi to bilo prikladno učiniti na kraju finansijske godine.

B27 Brisan

Varijanse proizvodnih troškova međuperioda

B28 Cena, efikasnost, potrošnja i varijanse obima proizvodnog entiteta priznaju se u dobitak na datum periodičnog izveštaja u istom obimu u kome se te varijanse priznaju u dobitak na kraju finansijske godine. Odlaganje varijansi, za koje se očekuje da budu apsorbovane do kraja godine, nije prikladno, zbog toga što bi to moglo imati za rezultat izveštavanje o zalihama, na datum međuperioda, manje ili više prema udelu zaliha u stvarnim troškovima proizvodnje.

Dobici i gubici po osnovu kursnih razlika

B29 Dobici i gubici po osnovu kursnih razlika odmeravaju se za periodično finansijsko izveštavanje prema istim principima kao na kraju finansijske godine.

B30 MRS 21 Efekti promena deviznih kurseva, određuje kako se prevode finansijski izveštaji za inostrano poslovanje u izveštajnu valutu, uključujući uputstvo za korišćenje prosečnih ili zaključnih deviznih kurseva i uputstvo za priznavanje rezultujućih prilagođavanja u dobitak ili gubitak ili u kapital. Dosledno MRS 21, stvarni prosečni ili zaključni kursevi koriste se za međuperiod. Entiteti ne predviđaju neke buduće promene deviznih kurseva za ostatak tekuće finansijske godine prilikom prevođenja inostranog poslovanja na datum međuperioda.

B31 Ukoliko MRS 21 zahteva da se korigovanje prevođenja prizna kao prihod ili rashod u periodu u kom nastane, ovaj se princip primenjuje tokom svakog međuperioda. Entiteti ne odlažu neka korigovanja prevođenja inostrane valute na datum međuperioda, ukoliko se očekuje da se korigovanje stornira pre kraja finansijske godine.

Periodično finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama

B32 Periodični finansijski izveštaji u hiperinflatornim privredama sastavljaju se prema istim principima kao na kraju finansijske godine.

B33 MRS 29 Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama zahteva da finansijski izveštaji entiteta koje izveštava u valuti hiperinflatorne privrede budu iskazana pomoću merne jedinice aktuelne na datum bilansa stanja, a da se dobitak ili gubitak na neto monetarnoj poziciji obuhvati u neto prihod. Takođe se uporedivi finansijski podaci izveštavani za ranije periode prepravljaju u aktuelnu mernu jedinicu.

B34 Entiteti slede te iste principe na datume međuperioda, prezentujući pomoću njih sve periodične podatke u mernoj jedinici sa kraja međuperioda sa rezultujućim dobitkom ili gubitkom na neto monetarnoj poziciji, obuhvaćenim u neto prihod međuperioda. Entitet ne priznaje dobitke ili gubitke na godišnjoj osnovi. Niti oni koriste procenjenu godišnju stopu inflacije u sastavljanju periodičnog finansijskog izveštaja u hiperinflatornoj privredi.

Umanjenje vrednosti imovine

B35 MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine zahteva da gubitak zbog umanjenja bude priznat ukoliko je nadoknadivi iznos opao ispod knjigovodstvene vrednosti.

B36 Ovaj standard zahteva da entitet primenjuje iste kriterijume testiranja umanjenja, priznavanja i storniranja na datum međuperioda, kao što bi to bilo na kraju finansijske godine. To ne znači, međutim, da entitet mora obavezno da vrši detaljno izračunavanje umanjenja vrednosti imovine na kraju svakog međuperioda. Entitet će radije preispitati naznake značajnog umanjenja vrednosti imovine od kraja najskorije finansijske godine da bi utvrdio da li je potrebno takvo izračunavanje.

Prilog C
PRIMERI KORIŠĆENJA PROCENA

Ovaj prilog, koji prati, ali nije deo MRS 34, daje primere za primenu principa iz paragrafa 41 ovog standarda.

C1 Zalihe: Ne mora se zahtevati puno inventarisanje i procedure vrednovanja zaliha na datume međuperioda, mada to može biti učinjeno na kraju finansijske godine. Može biti dovoljno da se izvrše procene na datume međuperioda, na osnovu prodajnih marži.

C2 Klasifikacija obrtne i stalne imovine i kratkoročnih i dugoročnih obaveza: Entiteti mogu izvršiti detaljnija istraživanja za klasifikaciju imovine i obaveza na obrtnu/tekuće i stalnu/dugoročne na godišnje datume izveštavanja, nego na datume međuperioda.

C3 Rezervisanja: Utvrđivanje odgovarajućih iznosa rezervisanja (kao što su rezervisanje za garancije, troškovi zaštite životne sredine i vraćanja gradilišta u prvobitno stanje) može biti složeno i često iziskivati mnogo novca i vremena. Entiteti angažuju ponekad spoljne stručnjake da pomognu u godišnjim izračunavanjima. Vršenje sličnih procena na datume međuperioda često povlači za sobom ažuriranje rezervisanja iz prethodne godine, a ne angažovanje spoljnih stručnjaka da sačine novo izračunavanje.

C4 Penzije: MRS 19 Primanja zaposlenih zahteva da entitet utvrdi sadašnju vrednost definisanih obaveza po osnovu primanja zaposlenih i tržišnu vrednost planskih sredstava na svaki datum bilansa stanja i podstiče entitet da uključi profesionalno kvalifikovanog aktuara u odmeravanje obaveza. Za svrhe periodičnog izveštavanja, pouzdano odmeravanje se često može dobiti ekstrapolacijom poslednje aktuarske procene.

C5 Porez na dobit: Entiteti mogu izračunavati rashod po osnovu poreza na dobit i odloženu obavezu po osnovu poreza na dobit pod godišnjim datumima, primenjujući stopu poreza za svaku pojedinačnu jurisdikciju na merila prihoda za svaku jurisdikciju. U paragrafu 14 Priloga B se priznaje da iako je taj stepen preciznosti isto tako poželjan na datume međuperioda, on ne mora biti dostupan u svim slučajevima i ponderisani prosek stopa kroz sve jurisdikcije i kroz sve kategorije prihoda se koristi, ukoliko predstavlja razumnu aproksimaciju efekta korišćenja specifičnijih stopa.

C6 Nepredviđeni događaji: Odmeravanje sredstava za nepredviđene događaje može uključivati mišljenja pravnih stručnjaka ili drugih savetnika. Nekada se mogu dobiti formalni izveštaji nezavisnih stručnjaka u pogledu nepredviđenih događaja. Takva mišljenja o parnici, zahtevima, procenama i drugim nepredviđenim događajima mogu biti ili ne takođe potrebni na datume međuperioda.

C7 Revalorizacije i računovodstvo fer vrednosti: MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema dozvoljava entitetu da kao svoju računovodstvenu politiku odabere metod revalorizacije nekretnina, postrojenja i opreme po kom se stavke nekretnina, postrojenja i opreme revalorizuju po fer vrednosti. Slično tome, MRS 40 Investicione nekretnine zahteva od entiteta da odredi fer vrednost investicionih nekretnina. Za ta odmeravanja, entitet može da se oslanja na profesionalno kvalifikovane procenitelje na datum godišnjeg izveštavanja, mada ne na datume periodičnih izveštavanja.

C8 Međukompanijska usklađivanja: Neki međukompanijski bilansi koji se detaljno usklađuju prilikom sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja na kraju finansijske godine bi mogla da se usklađuju manje detaljno prilikom sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja na datum međuperioda.

C9 Posebne delatnosti: Zbog složenosti, skupoće i vremena, periodična odmeravanja u specijalizovanim delatnostima mogu biti manje precizna nego na kraju finansijske godine. Primer bi bio izračunavanje rezervi osiguranja od strane osiguravajućih kompanija.