MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD - MRS 38Nematerijalna imovina ("Sl. glasnik RS", br. 16/2008 i 31/2008 - ispr.) |
Međunarodni računovodstveni standard 38
Sadržaj |
paragrafi |
Cilj |
1 |
Delokrug |
2-7 |
Definicije |
8-17 |
Nematerijalna imovina |
9-17 |
Mogućnost identifikacije |
11-12 |
Kontrola |
13-16 |
Buduće ekonomske koristi |
17 |
Priznavanje i odmeravanje |
18-67 |
Zasebno sticanje |
25-32 |
Sticanje kao deo poslovne kombinacije |
33-43 |
Odmeravanje fer vrednosti nematerijalne imovine stečene u poslovnoj kombinaciji |
35-41 |
Naknadni izdaci u stečenom projektu istraživanja i razvoja |
42-43 |
Sticanje uz pomoć državnog davanja |
44 |
Razmene imovine |
45-47 |
Interno generisani gudvil |
48-50 |
Interno generisana nematerijalna imovina |
51-67 |
Faza istraživanja |
54-56 |
Faza razvoja |
57-64 |
Trošak interno generisane nematerijalne imovine |
65-67 |
Priznavanje rashoda |
68-71 |
Ranije nastali rashodi se ne priznaju kao imovina |
71 |
Odmeravanje posle priznavanja |
72-87 |
Model nabavne vrednosti |
74 |
Model revalorizacije |
74-87 |
Koristan vek trajanja |
88-96 |
Nematerijalna imovina sa konačnim vekom trajanja |
97-106 |
Amortizacioni period i metod amortizacije |
97-99 |
Rezidualna vrednosti |
100-103 |
Provera amortizacionog perioda i metoda amortizacije |
106-106 |
Nematerijalna imovina sa neograničenim vek trajanja |
107-110 |
Provera procene korisnog veka trajanja |
109-110 |
Nadoknadivost knjigovodstvene vrednosti - gubitaka od umanjenja vrednosti |
111 |
Povlačenje iz upotrebe i otuđivanje |
112-117 |
Obelodanjivanje |
118-128 |
Opšte napomene |
118-123 |
Nematerijalna imovina odmeravana posle priznavanja prema modelu revalorizacije |
124-125 |
Izdaci po osnovu istraživanja i razvoja |
126-127 |
Ostale informacije |
128 |
Prelazne odredbe i datum stupanja na snagu |
132-219 |
Razmena slične imovine |
131 |
Ranija primena |
132 |
Povlačenje MRS-a 38 (objavljenog 1998. godine) |
133 |
1. Cilj ovog standarda je da propiše računovodstveni tretman nematerijalne imovine kojom se nisu posebno bavili drugi računovodstveni standardi. Ovim standardom se zahteva da entitet prizna nematerijalnu imovinu ako, i samo ako, su zadovoljeni određeni kriterijumi. Ovim standardom se takođe definiše način odmeravanja knjigovodstvene vrednosti nematerijalne imovine i zahtevaju se određena obelodanjivanja o nematerijalnoj imovini
2. Ovaj standard treba da se primenjuje pri računovodstvom obuhvatanju nematerijalne imovine, izuzev:
(a) nematerijalne imovine koja se nalazi u delokrugu drugih standarda;
(b) finansijskih sredstava, kao što je definisano u MRS-u 32 - Finansijski instrumenti: Prezentacija;
(c) kod priznavanja i odmeravanja sredstava za istraživanje i procenjivanje u MSFI-u 6 - Istraživanje i procenjivanje mineralnih resursa; i
(d) kod izdataka po osnovu razvoja i ekstrakcije minerala, nafte, prirodnog gasa i sličnih neobnovljivih resursa.
3. Ukoliko se nekim drugim Međunarodnim računovodstvenim standardom obrađuje neka posebna vrsta nematerijalne imovine, entitet primenjuje taj standard umesto ovog standarda. Na primer, ovaj standard se ne primenjuje na:
(a) nematerijalnu imovinu koju entitet drži radi prodaje u redovnom toku poslovanja (videti MRS 2 - Zalihe i MRS 11 - Ugovori o izgradnji);
(b) odložena poreska sredstva (videti MRS 12 - Porez na dobitak);
(c) ugovore o lizingu koji su obuhvaćeni MRS-om 17 - Lizing;
(d) sredstva koja proističu iz primanja zaposlenih (videti MRS 19 - Primanja zaposlenih);
(e) finansijska sredstva kako su definisana u MRS-u 32. Priznavanje i odmeravanje nekih finansijskih sredstava je pokriveno MRS-om 27 - Konsolidovani i zasebni finansijski izveštaji, MRS 28 - Investicije u pridružene entitete i MRS 31 - Učešća u zajedničkim poduhvatima.
(f) gudvil stečen u poslovnoj kombinaciji (videti MSFI 3 - Poslovne kombinacije);
(g) odložene troškove sticanja i nematerijalnu imovinu, koji proističu iz ugovornih prava osiguratelja po osnovu ugovora o osiguranju iz delokruga MSFI-a 4 - Ugovori o osiguranju. U MSFI-u 4 su utvrđeni posebni zahtevi za obelodanjivanjem tih odloženih troškova sticanja, ali ne i nematerijalne imovine. Stoga se zahtevi za obelodanjivanjem iz ovog standarda primenjuju na ovu nematerijalnu imovinu;
(h) stalnu nematerijalnu imovinu, klasifikovanu kao imovina koja se drži za prodaju (ili uključenu u grupu za otuđenje koja se klasifikuje kao grupa koja se drži za prodaju), u skladu sa MSFI-om 5 - Stalna imovina namenjena prodaji i poslovanja koje prestaju.
4. Neka nematerijalna imovina može biti sadržana u fizičkoj suštini, kao što je kompakt disk (u slučaju kompjuterskog softvera) pravna dokumentacija (za patente ili licence) ili film. Kada određuje da li neku imovinu koja sadrži i element i nematerijalnog i materijalnog treba tretirati prema MRS-u 16 - Nekretnine, postrojenja i oprema ili kao nematerijalnu imovinu prema ovom standardu, entitet koristi rasuđivanje da bi procenio koji element značajniji. Na primer, kompjuterski softver - za mašinu alatku koja se kontroliše kompjuterom, koja ne može da funkcioniše bez tog specifičnog softvera kao sastavnog dela povezanog hardvera, te se i tretira kao nekretnina, postrojenje i oprema. Isto važi i za operativni sistem računara. Kada softver nije sastavni deo povezanog hardvera, kompjuterski softver se tretira kao nematerijalna imovina.
5. Ovaj standard se, između ostalog, primenjuje i na izdatke oglašavanja, obuke, započinjanja poslovanja, istraživanja i razvoja. Aktivnosti istraživanja i razvoja su usmerene na razvoj znanja. Stoga, iako rezultat ovih aktivnosti može biti i imovina sa fizičkom suštinom (na primer, prototip) fizički element ove imovine je sekundaran u odnosu na njegovu nematerijalnu komponentu, a to je znanje sadržano u njemu.
6. U slučaju finansijskog lizinga imovina, koja je osnov transakcije može biti materijalna ili nematerijalna. Nakon početnog priznavanja nematerijalne imovine, stečene finansijskim lizingom, računovodstveno obuhvatanje se vrši u skladu sa ovim standardom. Prava po osnovu ugovora o licencama, za predmete kao što su igrani filmovi, video-snimci, drame, rukopisi, patenti i autorska prava su isključeni iz delokruga MRS-a 17 i spadaju u delokrug ovog standarda.
7. Do isključivanja iz delokruga nekog standarda može doći ukoliko su aktivnosti ili transakcije toliko specijalizovane da pokreću određena računovodstvena pitanja koja je možda potrebno tretirati na neki drugi način. Takva pitanja se javljaju kod obračunavanja izdataka istraživanja u cilju pronalaženja ili razvoja i vađenja nafte, gasa, ili mineralnih zaliha u ekstraktivnim industrijama i u slučaju ugovora o osiguranju. Stoga se ovaj standard ne primenjuje na izdatke po osnovu takvih aktivnosti i ugovora. Međutim, ovaj standard se primenjuje na drugu upotrebljenu nematerijalnu imovinu (kao što je kompjuterski softver) i na druge izdatke (kao što su troškovi započinjanja poslovanja) napravljene u ekstraktivnim industrijama ili u entitetima za osiguranje.
8. U ovom standardu koriste se sledeći termini sa definisanim značenjima:
Aktivno tržište je tržište na kome postoje svi sledeći uslovi:
(a) stavke kojima se trguje u okviru tržišta su homogene;
(b) kupci i prodavci sa izraženom slobodnom voljom se obično mogu naći u svakom trenutku; i
(c) cene su dostupne javnosti
Datum sporazuma za poslovne kombinacije je datum na koji je postignut suštinski sporazum između učesnika u kombinaciji i u slučaju javno kotiranih entiteta, javno objavljen. U slučaju nevoljnog preuzimanja, najranijim datumom suštinskog sporazuma između učesnika u kombinaciji se smatra datum na koji je dovoljan broj vlasnika entiteta koji se stiče prihvatio ponudu kupca, na osnovu koje kupac preuzima kontrolu nad entitetom koji se stiče.
Amortizacija je sistematska alokacija (na troškove) amortizacionog iznosa nematerijalne imovine tokom korisnog veka trajanja.
Sredstvo je resurs:
(a) koji entitet kontroliše kao rezultat prošlih događaja i
(b) od kog se očekuje priliv budućih ekonomskih koristi u entitet.
Knjigovodstvena vrednost je iznos po kom se imovina (sredstvo) priznaje u bilansu stanja nakon oduzimanja akumulirane depresijacije (amortizacije) i akumuliranih gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti.
Nabavna vrednost/cena koštanja je iznos gotovine ili gotovinskog ekvivalenta koji je plaćen ili fer vrednost druge nadoknade date za potrebe sticanja sredstva u vreme sticanja ili izgradnje ili ukoliko je primenljivo iznos pripisan tom sredstvu kada je početno priznato u skladu sa posebnim zahtevima drugih MSFI-ova npr. MSFI-a 2.
Iznos koji se amortizuje jeste Nabavna vrednost sredstva ili drugi iznos koji zamenjuje tu vrednost (u finansijskim izveštajima) umanjen za preostalu (rezidualnu) vrednost.
Razvoj je primena rezultata istraživanja ili primena drugog naučnog dostignuća ili dizajna proizvodnje novih značajno poboljšanih materijala, uređaja, proizvoda, procesa, sistema ili usluga pre pristupanja komercijalnoj proizvodnji ili korišćenju.
Specifična vrednost entiteta je sadašnja vrednost tokova gotovine koje entitet očekuje da će ostvariti kontinuiranom upotrebom datog sredstva i njegovim otuđenjem na kraju njegovog korisnog veka ili koje očekuje da će nastati prilikom izmirivanja obaveze.
Fer vrednost sredstva je iznos za koji se to sredstvo može razmeniti ili obaveza izmiriti između informisanih, voljnih strana u okviru nezavisne transakcije.
Gubitak od umanjenja vrednosti (imparitetni gubitak) je iznos za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegovog nadoknadivog iznosa.
Nematerijalna imovina je nemonetarna imovina bez fizičke suštine koja se može identifikovati.
Monetarna sredstva su novac koji se drži i sredstva koja treba da se dobiju u fiksnim ili odredivim novčanim iznosima.
Istraživanje je originalno i planirano istraživanje preduzeto u cilju sticanja novog naučnog ili tehničkog znanja i razumevanja.
Rezidualna vrednost je procenjeni iznos koji bi entitet primio danas ako bi otuđio sredstvo, nakon odbijanja procenjenih troškova otuđenja i pod pretpostavkom da je sredstvo već na kraju svog korisnog veka i u stanju koje se očekuje na kraju njegovog korisnog veka.
Koristan vek trajanja je:
(a) vremenski period u toku kog se očekuje da će imovina entitetu biti raspoloživa za korišćenje ili
(b) broj proizvodnih ili sličnih jedinica koje entitet očekuje da će ostvariti korišćenjem te imovine.
9. Entiteti često troše resurse, ili stvaraju obaveze, prilikom sticanja, razvoja, održavanja ili poboljšavanja nematerijalnih resursa, kao što su naučno i tehničko znanje, projektovanje i implementacija novih procesa ili sistema, licence, intelektualna svojina, tržišno znanje i trgovačke marke (uključujući zaštitne znakove i izdavačke naslove). Uobičajeni primeri stavki koje su obuhvaćene ovim širokim nazivima su kompjuterski softver, patenti, autorska prava, igrani filmovi, liste kupaca, hipotekarno uslužna prava, dozvole za ribarenje, uvozne kvote, franšize, odnosi prema kupcima ili dobavljačima, lojalnost kupaca, učešće na tržištu i marketinška prava.
10. Definiciju nematerijalne imovine ne zadovoljavaju sve stavke opisane u paragrafu 8, kao što su mogućnost identifikacije, kontrola nad resursom i postojanje buduće ekonomske koristi. Ukoliko stavka iz delokruga ovog standarda ne zadovoljava definiciju nematerijalne imovine, izdaci njenog sticanja ili internog generisanja se priznaju kao rashod kada nastanu. Međutim, ako je stavka stečena u poslovnoj kombinaciji, ona čini deo gudvila priznatog na datum sticanja (videti paragraf 68).
11. Definicija nematerijalne imovine zahteva da se nematerijalna imovina može identifikovati da bi se jasno razlikovala od gudvila. Gudvil stečen u poslovnoj kombinaciji predstavlja plaćanje koje vrši sticalac u očekivanju budućih ekonomskih koristi od sredstava koja se ne mogu pojedinačno identifikovati i zasebno priznati. Buduće ekonomske koristi mogu rezultirati iz sinergije stečenih sredstava koja se mogu identifikovati, ili sredstava koja, pojedinačno, ne ispunjavaju uslove za priznavanje u finansijskim izveštajima, ali za koja je sticalac spreman da plati u poslovnoj kombinaciji.
12. Imovina ispunjava kriterijum mogućnosti identifikovanja, dat u definiciji nematerijalne imovine, kada:
(a) je odvojiva, odnosno kada se može odvojiti ili odeliti od entiteta i prodati, preneti, licencirati, iznajmiti ili razmeniti, bilo pojedinačno ili zajedno sa povezanim ugovorom, imovinom ili obavezom; ili
(b) nastaje po osnovu ugovornih ili drugih zakonskih prava, bez obzira da li su ta prava prenosiva ili odvojiva od entiteta ili od drugih prava ili obaveza.
13. Entitet kontroliše imovinu ukoliko je u stanju da stekne buduće ekonomske koristi koje proizvode iz resursa i da ograniči pristup drugih tim koristima. Sposobnost entiteta da kontroliše buduće ekonomske koristi od nematerijalne imovine obično potiče iz zakonskih prava koja su pravosnažna na sudu. U slučaju odsustva zakonskih prava, teže je demonstrirati kontrolu. Međutim, zakonska pravosnažnost prava nije nužan uslov kontrole, pošto entitet može biti u stanju da kontroliše buduće ekonomske koristi na neki drugi način.
14. Tržišno ili tehničko znanje mogu dovesti do budućih ekonomskih koristi. Entitet kontroliše te koristi ako je, na primer, znanje zaštićeno zakonskim pravima, kao što su autorska prava, ograničenjem trgovinskog ugovora (gde je to dozvoljeno) ili pravnom obavezom zaposlenih da poštuju poverljivost.
15. Entitet može raspolagati kvalifikovanim timom i može biti u stanju da identifikuje dodatne veštine pojedinaca koje će, po obuci, doprinositi budućim ekonomskim koristima. Entitet može takođe očekivati da će osoblje nastaviti da stavlja na raspolaganje svoje veštine entitetu. Međutim, entitet obično nema dovoljnu kontrolu nad očekivanim budućim ekonomskim koristima koje proističu od kvalifikovanog tima i od obuke da bi ove zadovoljile definiciju nematerijalne imovine. Iz sličnog razloga, specifični upravljački ili tehnički talenat verovatno neće zadovoljiti definiciju nematerijalne imovine, osim ako nije zaštićen zakonskim pravima da se on koristi i da se pribave buduće očekivane ekonomske koristi od njega, i ako takođe zadovoljava druge delove definicije.
16. Entitet može imati takav portfolio kupaca ili učešća na tržištu da može očekivati da će zbog napora da izgradi odnose sa kupcima i njihovu lojalnost, ti kupci nastaviti da posluju sa entitetom. Međutim, u odsustvu zakonskih prava da se zaštiti, ili drugih načina da se kontrolišu odnosi sa kupcima ili lojalnost kupaca entitetu, entitet obično nema dovoljnu kontrolu nad ekonomskim koristima iz odnosa sa kupcima i njihove lojalnosti da bi takve stavke (na primer, portfolio kupaca, učešće na tržištu, odnos sa kupcima, lojalnost kupaca) zadovoljavale definiciju nematerijalne imovine. U odsustvu zakonskih prava zaštite odnosa sa kupcima, transakcije razmene za iste ili slične neugovorne odnose sa kupcima (osim u slučaju kada su deo poslovne kombinacije) pružaju dokaz da entitet, ipak, može da kontroliše očekivane buduće ekonomske koristi od odnosa sa kupcima. Pošto takve transakcije razmene takođe obezbeđuju dokaz da su odnosi sa kupcima odvojivi, ovi odnosi sa kupcima zadovoljavaju definiciju nematerijalne imovine.
17. Buduće ekonomske koristi koje pritiču od nematerijalne imovine mogu uključivati i prihod od prodaje proizvoda ili usluga, uštede troškova, ili druge koristi od imovine koju entitet koristi. Na primer, korišćenje intelektualne svojine u proizvodnom procesu može smanjiti buduće troškove proizvodnje, pre nego povećati buduće prihode.
18. Priznavanje neke stavke kao nematerijalne imovine zahteva da entitet pokaže da stavka zadovoljava:
(a) definiciju nematerijalne imovine (videti paragrafe 8-17); i
(b) kriterijume priznavanja (videti paragrafe 21-23).
Ovaj zahtev se odnosi na troškove koji nastaju na početku procesa sticanja ili internog stvaranja nematerijalne imovine, kao i na troškove koji nastaju naknadno u procesu dogradnje, zamene dela ili servisiranja te imovine.
19. Paragrafi 25-32 se bave primenom kriterijuma za priznavanje na zasebno stečenu nematerijalnu imovinu, a paragrafi 33-43 se bave njihovom primenom na nematerijalnu imovinu stečenu u poslovnoj kombinaciji. Paragraf 44 se bavi početnim odmeravanjem nematerijalne imovine stečene uz pomoć državnog davanja, paragrafi 45-47 razmenom nematerijalne imovine, a paragrafi 48-50 postupkom sa interno generisanim gudvilom. Paragrafi 51-67 se bave početnim priznavanjem i odmeravanjem interno generisane nematerijalne imovine.
20. Priroda nematerijalne imovina je takva da se, u mnogim slučajevima, ne vrši dorada te imovine odnosno zamena nekog njenog dela. U skladu sa tim, većina naknadnih izdataka će verovatno održavati očekivane buduće ekonomske koristi sadržane u postojećoj nematerijalnoj imovini pre nego zadovoljiti definiciju nematerijalne imovina i kriterijume za priznavanje iz ovog standarda. Osim toga, često je naknadne izdatke teže pripisati direktno određenoj nematerijalnoj imovini, nego preduzeću u celini. Stoga će samo u retkim slučajevima naknadni izdaci - izdaci nastali nakon početnog priznavanja stečene nematerijalne imovine ili nakon dovršetka procesa internog generisanja nematerijalne imovine - biti priznati u knjigovodstvenoj vrednosti imovine. U skladu sa paragrafom 63, naknadni izdaci u vezi sa zaštitnim znakovima ("brendovima"), impresumima, izdavačkim naslovima, listama kupaca i stavkama sličnim po sadržini (bilo da su eksterno stečene ili interno generisane) uvek se priznaju u bilansu uspeha u trenutku kada nastanu, zbog toga što se takvi izdaci ne razlikuju od izdataka razvoja celog preduzeća.
21. Nematerijalnu imovinu treba priznati ako, i samo ako:
(a) je verovatno da će se buduće ekonomske koristi, koje su pripisive imovini, uliti u entitet; i
(b) ako se nabavna vrednost imovine može pouzdano odmeriti.
22. Entitet procenjuje verovatnoću budućih ekonomskih koristi koristeći razumne i prihvatljive pretpostavki koje predstavljaju najbolju procenu uprave entiteta ukupnih ekonomskih uslova koji će postojati tokom veka trajanja te imovine.
23. Entitet koristi prosuđivanje da proceni stepen izvesnosti koji se vezuje za buduće ekonomske koristi koje su pripisive korišćenju imovine na osnovu dokaza raspoloživih u vreme početnog priznavanja, dajući pri tome veći značaj eksternim dokazima.
24. Nematerijalna imovina se početno odmerava po nabavnoj vrednosti.
25. Uobičajeno je da, cena koju entitet plaća da bi zasebno stekao nematerijalnu imovinu odražava očekivanja u vezi sa verovatnoćom da će se buduće ekonomske koristi sadržane u imovini uliti u entitet. Drugim rečima, efekat verovatnoće se odražava u nabavnoj vrednosti imovine. Zbog ovoga kriterijum priznavanja u vezi sa verovatnoćom iz paragrafa 21(a) se uvek smatra ispunjenim za zasebno stečenu nematerijalnu imovinu.
26. Pored toga, nabavna vrednost zasebno stečene nematerijalne imovine se obično može pouzdano odmeriti, posebno kada se naknada za kupovinu vrši u obliku gotovine ili drugih monetarnih sredstava.
27. Nabavna vrednost (cena koštanja) zasebno stečene nematerijalne imovine se sastoji od:
(a) nabavne cene uključujući uvozne carine i poreza po osnovu prometa koji se ne refundira, nakon odbitka trgovinskih popusta i rabata; i
(b) bilo kakvih direktno pripisivih troškova pripreme imovine za namenjenu upotrebu.
28. Primeri direktno pripisivih troškova su:
(a) troškovi primanja zaposlenih (definisanih u MRS-u 19) nastalih direktno u procesu dovođenja imovine u radno stanje;
(b) profesionalne naknade nastale direktno u procesu dovođenja imovine u radno stanje; i
(c) troškovi testiranja pravilnog funkcionisanja imovine.
29. Primeri izdataka koji ne čine deo nabavne vrednosti nematerijalne imovine su:
(a) troškovi uvođenja novog proizvoda ili usluge (uključujući troškove reklamiranja i promovisanja);
(b) troškovi vođenja posla na novoj lokaciji ili sa novom grupom kupaca (uključujući troškove obuke osoblja) i
(c) administrativni i drugi opšti režijski troškovi.
30. Priznavanje troškova u knjigovodstvenoj vrednosti nematerijalne imovine prestaje kada se imovina nalazi u stanju potrebnom da bi mogla da funkcioniše na način koji je menadžment predvideo. Stoga, troškovi koji nastanu tokom korišćenja ili ponovnog raspoređivanja nematerijalne imovine ne uključuju se u knjigovodstvenu vrednost te imovine. Na primer, u knjigovodstvenu vrednost nematerijalne imovine nisu uključeni sledeći troškovi:
(a) troškovi koji nastaju kada imovina koja može da funkcioniše na način koji je predvideo menadžment tek treba da se stavi u upotrebu;
(b) početni gubici poslovanja, kao što su gubici nastali u vreme kada raste potražnja za proizvodima te imovine.
31. Neke aktivnosti nastaju u vezi sa razvojem nematerijalne imovine, ali nisu neophodne da bi imovina bila dovedena u stanje neophodno da bi mogla da funkcioniše na način koji je predvideo menadžment. Ove sporedne aktivnosti se mogu javiti pre ili u toku aktivnosti razvoja. Pošto sporedne aktivnosti nisu neophodne da bi se imovina dovela u stanje potrebno da bi mogla da funkcioniše na način koji je predvideo menadžment, prihod i povezani rashodi sporednih aktivnosti priznaju se odmah kao dobit ili gubitak, i uključuju u odgovarajuće klasifikacije prihoda ili rashoda.
32. Ukoliko je plaćanje za nematerijalnu imovinu odloženo na period duži uobičajnih kreditnih uslova , njena nabavna vrednost je cena u gotovinskom ekvivalentu. Razlika između tog iznosa i ukupnih plaćanja priznaje se kao rashod kamate tokom perioda kreditiranja, ukoliko ista nije kapitalizovana u skladu sa postupkom kapitalisanja dozvoljenim u MRS-u 23 - Troškovi pozajmljivanja.
Sticanje kao deo poslovne kombinacije
33. Prema MSFI, ukoliko je nematerijalna imovina stečena u poslovnoj kombinaciji, nabavna vrednost te nematerijalne imovine je njena fer vrednost na datum sticanja. Fer vrednost nematerijalne imovine odražava tržišna očekivanja u vezi sa verovatnoćom da će se buduće ekonomske koristi sadržane u imovini uliti u entitet. Drugim rečima, efekat verovatnoće se odražava u odmeravanju fer vrednosti nematerijalne imovine. Dakle, kriterijum priznavanja u vezi sa verovatnoćom iz paragrafa 21(a) se uvek smatra ispunjenim za nematerijalnu imovinu stečenu u poslovnim kombinacijama.
34. Stoga, u skladu sa ovim standardom i MSFI-om 3, sticalac na datum sticanja priznaje zasebno od gudvila nematerijalnu imovinu stečenog entiteta, ukoliko fer vrednost te imovine može da se odmeri pouzdano, bez obzira da li je ta stečena imovina bila priznata u entitetu pre poslovne kombinacije. To znači da sticalac priznaje kao imovinu, zasebno od gudvila, projekat istraživanja i razvoja stečenog entiteta, ukoliko taj projekat ispunjava definiciju nematerijalne imovine i njegova fer vrednost se može pouzdano odmeriti. Projekat istraživanja i razvoja stečenog entiteta zadovoljava definiciju nematerijalne imovine kada:
(a) zadovoljava definiciju imovine i
(b) može da se identifikuje, odnosno odvoji ili proističe iz ugovornih ili drugih zakonskih prava.
Odmeravanje fer vrednosti nematerijalne imovine stečene u poslovnoj kombinaciji
35. Fer vrednost nematerijalne imovina stečene u poslovnoj kombinaciji se obično može odmeriti sa dovoljnom pouzdanošću da bi se izvršilo priznavanje odvojeno od gudvila. Kada, za procene korišćene za odmeravanje fer vrednosti imovine, postoji više mogućih ishoda različite verovatnoće, javlja se neizvesnost u odmeravanju fer vrednosti te imovine, a ne demonstrira se nemogućnost pouzdanog odmeravanja fer vrednost. Ukoliko nematerijalna imovina, stečena u poslovnoj kombinaciji, ima ograničen koristan vek trajanja, postoji osporiva pretpostavka da se fer vrednost može pouzdano odmeriti.
36. Nematerijalna imovina stečena u poslovnoj kombinaciji može biti odvojiva, ali jedino zajedno sa povezanom materijalnom ili nematerijalnom imovinom. Na primer, izdavački naslov časopisa možda neće moći da se proda odvojeno od povezane baze podataka pretplatnika, ili robna marka prirodne izvorske vode može biti povezana sa određenim izvorom i ne može se prodati odvojeno od tog izvora. U takvim slučajevima, sticalac priznaje grupu sredstava kao jedno sredstvo odvojeno od gudvila, ukoliko se pojedinačne fer vrednosti tih sredstava u grupi ne mogu pouzdano odmeriti.
37. Slično tome, termini "zaštitni znak" i "robna marka" se često koriste kao sinonimi za trgovačke i druge marke. Međutim, prvopomenuti su opšti marketinški termini koji se najčešće koriste za označavanje grupe komplementarnih sredstava kao što je trgovačka marka (ili uslužna marka) i sa njom povezano trgovačko ime, formule, recepti i tehnološka ekspertiza. Sticalac priznaje kao jedno sredstvo grupu komplementarnih sredstava koja obuhvata zaštitni znak ukoliko se pojedinačne fer vrednosti tih komplementarnih sredstava ne mogu pouzdano odmeravati. Ukoliko se pojedinačne fer vrednosti komplementarnih sredstava mogu da pouzdano odmeravati, sticalac može da ih prizna kao jedno sredstvo, pod uslovom da pojedinačna sredstva imaju slične korisne vekove trajanja.
38. Jedine okolnosti u kojima možda nije moguće pouzdano odmeriti fer vrednost nematerijalne imovine stečene u poslovnoj kombinaciji su kada nematerijalna imovina nastaje po osnovu zakonskih ili ugovornih prava i:
(a) ili nije odvojiva; ili
(b) je odvojiva, ali ne postoje podaci iz prethodnih perioda ili dokazi o transakcijama razmene istih ili sličnih sredstava, a drugi načini procene fer vrednosti bi zavisili od nemerljivih varijabli.
39. Kotirane tržišne cene na aktivnom tržištu obezbeđuju napouzdaniju procenu fer vrednosti nematerijalne imovine (takođe videti paragraf 78). Odgovarajuća tržišna cena je obično trenutno ponuđena cena. Ukoliko trenutno ponuđene cene nisu raspoložive, cena korištena u najskorijoj sličnoj transakciji može obezbediti bazu na osnovu koje se može proceniti fer vrednost, pod uslovom da nije bilo značajnih promena ekonomskih okolnosti od datuma transakcije do datuma na koji se procenjuje fer vrednost imovine.
40. Ukoliko ne postoji aktivno tržište za nematerijalnu imovinu, njegova fer vrednost predstavlja iznos koji bi entitet platio, na datum sticanja, u nezavisnoj transakciji između upućenih i voljnih strana na osnovu najboljih dostupnih informacija. U određivanju ovog iznosa, entitete razmatra ishod nedavnih transakcija za sličnu imovinu.
41. Entiteti koji se redovno bave kupovinom i prodajom jedinstvene nematerijalne imovine, razvili su tehnike za indirektnu procenu njihovih fer vrednosti. Ove tehnike se mogu koristiti za početno odmeravanje nematerijalne imovine stečene u poslovnoj kombinaciji koje je u stvari sticanje ukoliko je njihov cilj da se proceni fer vrednost i ukoliko odražavaju trenutne transakcije i prakse u delatnosti kojoj imovina pripada.
Ove tehnike, tamo gde je to prikladno, uključuju:
(a) primenu koeficijenata koji odražavaju tekuće tržišne transakcije na pokazatelje profitabilnosti date imovine (na primer, prihod, učešća na tržištu i dobit od poslovanja) odnosno kretanje tantijema koje se mogu dobiti licenciranjem nematerijalne imovine drugoj strani u nezavisnoj transakciji (kao u pristupu "oslobađanja obaveze plaćanja tantijem"), ili
(b) diskontovanje procenjenih budućih neto tokova gotovine od date imovine.
Naknadni izdaci u stečenom projektu istraživanja i razvoja
42. Izdaci istraživanja ili razvoja koji:
(a) se odnose na projekat istraživanja i razvoja, stečen zasebno ili u poslovnoj kombinaciji i priznat kao nematerijalna imovina; i
(b) nastane nakon sticanja tog projekta,
se obračunava u skladu sa paragrafima 54-62.
43. Primena zahteva iz paragrafa 54-62 podrazumeva da se naknadni izdaci projekta istraživanja i razvoja, stečenog zasebno ili u okviru poslovne kombinacije i priznatog kao nematerijalna imovina:
(a) priznaju kao rashod kada nastanu, ukoliko je reč o izdacima istraživanja;
(b) priznaju kao rashod kada nastanu, ukoliko je reč o izdacima razvoja koji ne ispunjavaju kriterijum za priznavanje kao nematerijalna imovina iz paragrafa 57, i
(c) dodaju knjigovodstvenoj vrednosti stečenog projekta istraživanja ili razvoja, ukoliko se radi o izdacima razvoja koji ispunjavaju kriterijum za priznavanje iz paragrafa 57.
Sticanje uz pomoć državnog davanja
44. U određenim slučajevima, nematerijalna imovina se može steći besplatno, uz minimalnu naknadu, uz pomoć državnog davanja državnog davanja. To se može desiti kada država transferiše ili dodeljuje entitetu nematerijalnu imovinu kao što su prava za aerodromske piste, licence za rad radio ili televizijskih stanica, uvozne dozvole ili kvote ili prava na pristup drugim ograničenim resursima. Prema MRS-u 20 - Računovodstvo državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoći, entitet može odabrati da početno priznaje i nematerijalnu imovinu i davanje po fer vrednosti. Ukoliko entitet odluči da ne prizna početno imovinu po fer vrednosti, entitet početno priznaje vrednost imovine u nominalnoj vrednosti (drugi postupak koji dozvoljava MRS 20) plus bilo kakvi izdaci koji se direktno mogu pripisati pripremi imovine za njenu namenjenu upotrebu.
45. Jedan ili više delova nematerijalne imovine se mogu steći u zamenu za nemonetarno sredstvo ili sredstva ili za kombinaciju monetarnih i nemonetarnih sredstava. Razmatranje koje sledi se jednostavno odnosi na razmenu jednog nemonetarnog sredstva za drugo, ali se takođe primenjuje na sve razmene opisane u prethodnoj rečenici. Nabavna vrednost takve nematerijalne imovine se odmerava po fer vrednosti osim ako: (a) transakciji razmeni ne nedostaje komercijalna suština ili (b) fer vrednost ni dobijene i ni ustupljene imovine se ne može pouzdano odmeriti. Stečena imovina se odmerava na ovaj način čak i ako entitet ne može odmah da prestane da priznaje ustupljenu imovinu. Ukoliko se stečena imovina ne odmerava po fer vrednosti, njena nabavna vrednost se domerava po knjigovodstvenoj vrednosti ustupljene imovine.
46. Entitet utvrđuje da li transakcija razmene ima komercijalnu suštinu tako što razmatra u kom obimu se očekuje promena budućih tokova gotovine usled te transakcije. Transakcija razmene ima komercijalnu suštinu ukoliko se:
(a) struktura (npr. rizik, vreme i iznos) tokova gotovine primljene imovine razlikuje od strukture tokova gotovine transferisane imovine; ili
(b) kao rezultat razmene izmeni specifična vrednost entiteta za onaj deo poslovanja entiteta na koji utiče transakcija; i
(c) razlika navedena pod (a) ili (b) je značajna u odnosu na fer vrednost razmenjenih sredstava.
Za svrhe utvrđivanja da li transakcija razmene ima komercijalnu suštinu, specifična vrednost entiteta za onaj deo poslovanja entiteta na koji utiče transakcija odražava tokove gotovine nakon oporezivanja. Rezultat ovih analiza može biti jasan čak i bez obaveze entiteta da vrši detaljna izračunavanja.
47. U paragrafu 21(b) se navodi da je uslov priznavanja nematerijalne imovine da se nabavna vrednost imovine može pouzdano odmeriti. Fer vrednost nematerijalne imovine za koju ne postoje uporedive tržišne transakcije se može pouzdano odmeriti ukoliko (a) promenljivost opsega razumnih procena fer vrednosti nije značajna za tu imovinu ili (b) verovatnoća različitih procena u okviru ovog opsega se može oceniti u razumnoj meri i koristiti pri procenjivanju fer vrednosti. Ukoliko je entitet u mogućnosti da pouzdano utvrdi fer vrednost bilo primljene ili ustupljene imovine, tada se za odmeravanje nabavne vrednosti koristi fer vrednost ustupljene imovine osim u slučajevima kada je fer vrednost primljene imovine više očigledna.
48. Interno generisani gudvil se ne priznaje kao imovina.
49. U nekim slučajevima, izdatak nastaje da bi se generisale buduće ekonomske koristi, ali rezultat nije kreiranje nematerijalne imovine koja ispunjava kriterijume priznavanja iz ovog standarda. Takav izdatak se često opisuje kao izdatak koji doprinosi interno generisanom gudvilu. Interno generisani gudvil se ne priznaje kao imovina zato što nije resurs koji se može identifikovati, koji entitet kontroliše i koji se može pouzdano odmeravati po nabavnoj vrednosti (ceni koštanja).
50. Razlika između tržišne vrednosti entiteta i knjigovodstvene vrednosti njegove neto imovine koje se mogu identifikovati, u bilo kom vremenskom trenutku mogu obuhvatiti opseg faktora koji utiču na vrednost entiteta. Međutim, takve razlike ne predstavljaju nabavnu vrednost (cenu koštanja) nematerijalne imovine koju kontroliše entitet.
Interno generisana nematerijalna imovina
51. Ponekad je teško proceniti da li interno generisana nematerijalna imovina ispunjava uslove za priznavanje zbog problema oko:
(a) utvrđivanja da li i kada postoji imovina koje se može identifikovati koja će generisati očekivane buduće ekonomske koristi; i
(b) pouzdanog određivanja nabavne vrednosti (cene koštanja). U nekim slučajevima, cena koštanja internog generisanja nematerijalne imovine se ne može razlikovati od troškova održavanja ili poboljšanja interno generisanog gudvila ili obavljanja svakodnevnih aktivnosti entiteta.
Zbog toga, pored uvažavanja opštih zahteva za priznavanje i početno odmeravanje nematerijalne imovine, entitet primenjuje zahteve i uputstva iz paragrafa 52-67 za svu interno generisanu nematerijalnu imovinu.
52. Da bi procenio da li interno generisana nematerijalna imovina zadovoljava kriterijume za priznavanje, entitet klasifikuje generisanje imovine na:
(a) fazu istraživanja; i
(b) fazu razvoja.
Mada su termini "istraživanje" i "razvoj" definisani, termini "faza istraživanja" i "faza razvoja" imaju šire značenje za potrebe ovog standarda.
53. Ukoliko entitet ne može da napravi razliku između faze istraživanja i faze razvoja internog projekta za kreiranje nematerijalne imovine, entitet tretira izdatke po osnovu tog projekta kao da su nastali samo u fazi istraživanja.
54. Nematerijalna imovina koje proističe iz istraživanja (ili iz faze istraživanja internog projekta) se ne priznaje. Izdatak po osnovu istraživanja (ili u fazi istraživanja internog projekta) se priznaje kao rashod onda kada je on nastao.
55. U fazi istraživanja internog projekta, entitet ne može da pokaže da nematerijalna imovina postoji i da će proizvesti verovatne buduće ekonomske koristi. Zbog toga, ovaj izdatak se priznaje kao rashod kada je nastao.
56. Primeri aktivnosti istraživanja su:
(a) aktivnosti čiji je cilj sticanje novog znanja;
(b) traganje za primenama nalaza istraživanja i drugog znanja, njihovim vrednovanjem i konačnim izborom;
(c) traganje za alternativama za materijale, uređaje, proizvode, procese, sisteme ili usluge; i
(d) formulisanje, dizajniranje, vrednovanje i konačni izbor mogućih alternativa za nove ili poboljšane materijale, uređaje, proizvode, procese, sisteme ili usluge.
57. Nematerijalna imovina koja proističe iz razvoja (ili iz faze razvoja internog projekta) se priznaje kao imovina ako, i samo ako, entitet može da dokaže sledeće:
(a) tehničku izvodljivost završavanja nematerijalne imovine, tako da će ona biti raspoloživa za korišćenje ili prodaju;
(b) svoju nameru da završi nematerijalnu imovinu i da je koristi ili proda;
(c) svoju sposobnost korišćenja ili prodaje nematerijalne imovine;
(d) kako će nematerijalna imovina generisati verovatne buduće ekonomske koristi. Između ostalog, entitet može da demonstrira postojanje tržišta za proizvod nematerijalne imovine ili samu nematerijalnu imovinu ili, ukoliko se koristi interno, upotrebljivost nematerijalne imovine;
(e) raspoloživost adekvatnih tehničkih, finansijskih i drugih resursa za završavanje razvoja i korišćenje ili prodaju nematerijalne imovine; i
(f) njegovu sposobnost pouzdanog odmeravanja izdataka koji se mogu pripisati nematerijalnoj imovini tokom njenog razvoja.
58. U fazi razvoja internog projekta, entitet može, u određenim okolnostima, da identifikuje nematerijalnu imovinu i da demonstrira da će imovina generisati verovatne buduće ekonomske koristi. Ovo je zbog toga što je faza razvoja projekta naprednija od faze istraživanja.
59. Primeri aktivnosti razvoja su:
(a) projektovanje, izgradnja i testiranje prototipova i modela pre proizvodnje i pre upotrebe;
(b) projektovanje alata, montažnih uređaja, kalupa i matrica koje podrazumeva novu tehnologiju,
(c) projektovanje, izgradnja i rad pilot postrojenja, koje po obimu nije ekonomski izvodljivo za komercijalnu proizvodnju; i
(d) projektovanje, izgradnja i testiranje odabrane alternative za nove ili poboljšane materijale, uređaje, proizvode, procese, sisteme ili usluge.
60. Da bi demonstrirao kako će nematerijalna imovina generisati verovatne buduće ekonomske koristi, entitet procenjuje buduće ekonomske koristi koje će dobiti od imovine korišćenjem principa iz MRS-a 36 - Umanjenje vrednosti imovine. Ukoliko imovina generiše buduće ekonomske koristi samo u kombinaciji sa drugom imovinom, entitet primenjuje koncept jedinica koje generišu gotovinu iz MRS-a 36.
61. Raspoloživost resursa za završavanje, korišćenje ili sticanje koristi iz nematerijalne imovine se može pokazati na primer, poslovnim planom u kom se prikazuju tehnički, finansijski i drugi potrebni resursi i sposobnošću entiteta da obezbedi te resurse. U nekim slučajevima, entitet dokazuje raspoloživost eksternih finansijskih sredstava dobijanjem nagoveštaja od zajmodavca da je voljan da finansira plan.
62. Sistem obračuna troškova entiteta često omogućava pouzdano odmeravanje troškova internog generisanja nematerijalne imovine, kao što su plate i drugi izdaci napravljeni kod obezbeđivanju autorskih prava ili licenci ili razvoja kompjuterskog softvera.
63. Interno generisani zaštitni znakovi, impresumi, izdavački naslovi liste kupaca i stavke slične sadržine se ne priznaju kao nematerijalna imovina.
64. Izdaci po osnovu interno generisanog zaštitnih znakova, impresuma, izdavačkih naslova, listi kupaca i stavki slične sadržine se ne mogu razlikovati od troškova razvoja poslovanja kao celine. Otuda se ove stavke ne priznaju kao nematerijalna imovina.
Cena koštanja interno generisane nematerijalne imovine
65. Cena koštanja interno generisane nematerijalne imovine za potrebe paragrafa 24, je zbir izdataka nastalih od dana kada je nematerijalna imovina prvi put ispunila kriterijum priznavanja prema paragrafima 21, 22 i 57. Paragrafom 71 se zabranjuje ponovno pojavljivanje izdataka prethodno priznatih kao rashod.
66. Cena koštanja interno generisane nematerijalne imovine uključuje sve direktno pripisive troškove neophodne za kreiranje, proizvodnje i pripremu imovine za funkcionisanje na način koji je rukovodstvo predvidelo. Primeri direktno pripisivih troškova su:
(a) troškovi materijala i usluga korišćenih ili potrošenih u generisanju nematerijalne imovine;
(b) troškovi primanja zaposlenih (kako su definisani u MRS-u 19) koji nastaju u generisanju nematerijalne imovine;
(c) provizije za registrovanje zakonskog prava; i
(d) amortizacija patenata i licenci koji se koriste za generisanje nematerijalne imovine.
MRS 23 precizira kriterijume za priznavanje kamate kao elementa nabavne vrednosti interno generisane nematerijalne imovine.
67. Sledeće pozicije, nisu komponente cene koštanja interno generisane imovine:
(a) izdaci prodaje, administrativni izdaci i drugi opšti režijski izdaci, ukoliko se ovi izdaci ne mogu direktno pripisati pripremi imovine za korišćenje;
(b) identifikovane neefikasnosti i početni gubici poslovanja nastali pre nego što je imovina ostvarila planirane performanse; i
(c) izdaci osposobljavanja zaposlenih za korišćenje imovine.
Primer za ilustraciju paragrafa 65 Entitet razvija novi proizvodni proces. Tokom 20x5. godine, nastali su izdaci od 1.000 n.j.,(a) od kojih je 900 nastalo pre 1. decembra 20x5. godine, a 100 n.j. je nastalo između 1. decembra 20x5. godine i 31. decembra 20x5. godine. Entitet je u stanju da dokaže da je, na dan 1. decembra 20x5. godine, proizvodni proces zadovoljio kriterijum za priznavanje kao nematerijalna imovina. Nadoknadivi iznos praktičnog znanja koje je deo procesa (uključujući buduće odlive gotovine za završavanje procesa pre nego što je raspoloživ za korišćenje) procenjuje se na 500 n.j. Na kraju 20x5. godine, proizvodni proces se priznaje kao nematerijalna imovina po nabavnoj vrednosti od 100 n.j. (izdaci nastali od datuma kada je ispunilo uslove priznavanja, što je 1. decembar 20x5). Izdatak od 900 n.j. nastao pre 1. decembra 20x5. godine se priznaje kao rashod jer kriterijumi priznavanja nisu zadovoljeni do 1. decembra 20x5. godine. Ovaj izdatak ne predstavlja deo cene koštanja proizvodnog procesa priznatog u bilansu stanja. Tokom 20x6. godine nastali izdatak je 2.000 n.j.. Na kraju 20x6. godine nadoknadivi iznos praktičnog znanja koje je deo procesa (uključujući buduće odlive gotovine za završavanje procesa pre nego što je raspoloživ za upotrebu) procenjuje se na 1.900 n.j. Na kraju 20x6. godine nabavna vrednost proizvodnog procesa je 2.100 n.j. (izdatak od 100 n.j. je priznat na kraju 20x5. godine plus izdatak od 2.000 n.j. priznat u 20x6. godini). Entitet priznaje gubitak od umanjenja vrednosti od 200 n.j. kako bi se korigovala knjigovodstvena vrednost procesa pre gubitka od umanjenja vrednosti (2.100 n.j.) do njegovog nadoknadivog iznosa (1.900 n.j.). Ovaj gubitak od umanjenja vrednosti će biti storniran u narednom periodu ukoliko su zahtevi za storniranje gubitka od umanjenja vrednosti iz MRS-a 36 zadovoljeni. (a) U ovom standardu iznosi su izraženi u monetarnih jedinicama (n.j.). |
68. Izdatak po osnovu nematerijalne stavke se priznaje kao rashod onda kada je nastao, osim:
(a) ako ne ulazi u nabavnu vrednost (cenu koštanja) nematerijalne imovine koje ispunjava uslove priznavanja (videti paragrafe 18-67); ili
(b) ako stavka nije stečena u poslovnoj kombinaciji i ne može se priznati kao nematerijalna imovina. Ukoliko je to slučaj, ovaj izdatak (uključen u troškove poslovne kombinacije) predstavlja deo iznosa koji se pripisuje gudvilu na datum sticanja (videti MSFI 3).
69. U nekim slučajevima izdatak nastaje da se obezbede buduće ekonomske koristi entitetu, ali ne stiče se niti kreira nematerijalna imovina niti neka druga imovina koja se može priznati. U ovim slučajevima, izdatak se priznaje kao rashod kada je nastao. Na primer, osim kada je deo troškova poslovne kombinacije, izdatak istraživanja se priznaje kao rashod kada je nastao (videti paragraf 54). Drugi primeri izdataka koji se priznaju kao rashod kada nastanu uključuju:
(a) izdatak započinjanja poslovanja (troškovi pokretanja posla) osim ako ovaj izdatak nije uključen u nabavnu vrednost (cenu koštanja) neke nekretnine, postrojenja i opreme u skladu sa MRS 16. Troškovi započinjanja poslovanja se mogu sastojati od troškova osnivanja kao što su pravni i administrativni troškovi nastali pri osnivanju entiteta kao pravnog subjekta, izdatak otvaranja novog objekta ili preduzeća (troškovi pre započinjanja poslovanja) ili izdaci započinjanja novih poslovnih aktivnosti ili lansiranja novih proizvoda ili procesa (predoperativni troškovi).
(b) izdatak aktivnosti obuke;
(c) izdatak reklamnih i promotivnih aktivnosti; i
(d) izdatak premeštanja nekog dela ili celog entiteta na drugu lokaciju ili njihove reorganizacije.
70. Paragraf 68 ne sprečava priznavanje plaćanja pre roka kao imovine kada je plaćanje za isporuku robe ili usluga izvršeno pre nego što je roba isporučena ili usluge pružene.
Ranije nastali rashodi se ne priznaju kao imovina
71. Izdatak za nematerijalnu stavku koja je početno priznata kao rashod se ne priznaje kao deo nabavne vrednosti (cene koštanja) imovine na naki kasniji datum.
72. Entitet kao svoju računovodstvenu politiku opredeljuje ili model nabavne vrednosti iz paragrafa 74 ili model revalorizacije iz paragrafa 75. Ukoliko se nematerijalna imovina računovodstveno obuhvata primenom modela revalorizacije, sva druga imovina iz njene grupe se takođe odmerava primenom istog modela, osim ako ne postoji aktivno tržište za tu drugu imovinu.
73. Grupa nematerijalne imovine je grupa imovine slične prirode i namene u poslovanju entiteta. Stavke u okviru jedne grupe nematerijalne imovine se revalorizuju istovremeno, da bi se izbegla selektivna revalorizacija imovine i izveštavanje o iznosima u finansijskim izveštajima predstavljaju mešavinu troškova i vrednosti na različite datume.
74. Nakon početnog priznavanja, nematerijalna imovina se knjiži po svojoj nabavnoj vrednosti (ceni koštanja) umanjenoj za eventualnu akumuliranu amortizaciju i eventualne akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti.
75. Nakon početnog priznavanja, nematerijalna imovina se knjiži po revalorizovanoj vrednosti, što je njena fer vrednost na dan revalorizacije, umanjena za akumuliranu amortizaciju koja je naknadno usledila i bilo kakve naknadne akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti. U svrhu revalorizacije prema ovom standardu, fer vrednost se utvrđuje pozivanjem na aktivno tržište. Revalorizacija se vrši toliko redovno da se knjigovodstvena vrednost imovine na dan bilansa stanja bitno ne razlikuje od fer vrednosti te imovine.
76. Model revalorizacije ne dozvoljava:
(a) revalorizaciju nematerijalne imovine koja nije prethodno priznata kao imovina; ili
(b) početno priznavanje nematerijale imovine u drugim iznosima osim po nabavnoj vrednosti (ceni koštanja).
77. Model revalorizacije se primenjuje pošto je imovina početno priznata po nabavnoj vrednosti (ceni koštanja). Međutim, ako je samo deo nabavne vrednosti (cene koštanja) priznat kao imovina, zbog toga što imovina nije zadovoljila kriterijume priznavanja sve do polovine procesa (videti paragraf 65), model revalorizacije se može primeniti na celu tu imovinu. Takođe, model revalorizacije se može primeniti na nematerijalnu imovinu koja je dobijena uz pomoć državnog davanja priznata u nominalnom iznosu (videti paragraf 44).
78. Za nematerijalnu imovinu nije uobičajeno da postoji aktivno tržište sa karakteristikama opisanim u paragrafu 8, mada se ovo može desiti. Na primer, u određenim pravnim sistemima, može postojati aktivno tržište za slobodno prenosive dozvole za taksi-automobile, dozvole za ribolov ili proizvodne kvote. Međutim, aktivno tržište ne može postojati za zaštitne znakove, novinske impresume, muzička i filmska izdavačka prava, patente ili trgovačke marke, zbog toga što je svaka ta imovina jedinstvena. Takođe, iako se nematerijalna imovina kupuje i prodaje, o ugovorima pregovaraju pojedinačni kupci i prodavci, a transakcije su relativno retke. Iz navedenih razloga, cena koja se plaća za neku imovinu možda ne daje dovoljan dokaz o fer vrednosti neke druge imovine. Štaviše, cene često nisu dostupne javnosti.
79. Učestalost revalorizacije zavisi od promenljivosti fer vrednosti nematerijalne imovine koja se revalorizuje. Ukoliko se fer vrednost revalorizovane imovine bitno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti, neophodna je dalja revalorizacija. Neka nematerijalna imovina može imati značajna i promenljiva kretanja fer vrednosti što zahteva obaveznu godišnju revalorizaciju. Takve česte revalorizacije nisu neophodne kada je u pitanju nematerijalna imovina sa beznačajnim kretanjima fer vrednosti.
80. Ukoliko se nematerijalna imovina revalorizuje, eventualna amortizacija na dan revalorizacije se ili:
(a) prepravlja proporcionalno sa promenom bruto knjigovodstvene vrednosti ove imovine, tako da se knjigovodstvena vrednost imovine posle revalorizacije izjednačava sa njegovom revalorizovanom vrednošću; ili
(b) se eliminiše, u odnosu na bruto knjigovodstvenu vrednost imovine, a neto iznos se prepravlja prema revalorizovanoj vrednosti imovine.
81. Ukoliko se nematerijalna imovina iz grupe revalorizovane nematerijalne imovine ne može revalorizovati zbog toga što ne postoji aktivno tržište za ovu imovinu, imovina se knjiži po nabavnoj vrednosti (ceni koštanja) umanjenoj za eventualnu amortizaciju i gubitke od umanjenja vrednosti.
82. Ukoliko se fer vrednost revalorizovane nematerijalne imovine više ne može utvrđivati pozivanjem na aktivno tržište, knjigovodstvena vrednost imovine je revalorizovana vrednost na dan poslednje revalorizacije, pozivanjem na aktivno tržište, umanjena za eventualnu naknadnu akumuliranu amortizaciju i naknadne akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti.
83. Činjenica da više ne postoji aktivno tržište za revalorizovanu nematerijalnu imovinu, može ukazati na to da je vrednost imovine možda umanjena i da je treba testirati u skladu sa MRS 36.
84. Ukoliko se fer vrednost imovine može utvrditi pozivanjem na aktivno tržište na datum sledećeg odmeravanja, model revalorizacije se primenjuje od tog datuma.
85. Ukoliko je knjigovodstvena vrednost nematerijalne imovine uveća kao rezultat revalorizacije, to uvećanje treba knjižiti direktno u korist kapitala u okviru pozicije revalorizacione rezerve. Međutim, povećanje se priznaje u bilansu uspeha u iznosu u kom poništava revalorizaciono umanjenje iste imovine prethodno priznate u bilansu uspeha.
86. Ukoliko se knjigovodstvena vrednost smanji kao rezultat revalorizacije, to smanjenje se priznaje u bilansu uspeha. Međutim, smanjenje se knjiži direktno na teret kapitala u okviru pozicije revalorizacione rezerve u iznosu potražnog salda u revalorizacionoj rezervi za tu imovinu.
87. Kumulirane revalorizacione rezerve uključene u kapital se mogu prenositi direktno u neraspoređenu dobit kada se te rezerve realizuju. Cela ova rezerva se može realizovati prilikom rashodovanja ili otuđenja imovine. Međutim, neke rezerve se mogu realizovati dok entitet koristi imovina; u takvom slučaju, ostvareni iznos rezerve je razlika između amortizacije obračunate na osnovu revalorizovane knjigovodstvene vrednosti imovine i amortizacije koja bi se priznala na osnovu istorijskog troška (nabavne vrednosti - cene koštanja) imovine. Prenos iz revalorizacionih rezervi u neraspoređenu dobit se ne vrši kroz bilans uspeha.
88. Entitet treba da proceni da li je koristan vek trajanja nematerijalne imovine ograničen ili neograničen i ukoliko je ograničen treba da odredi vremenski period, ili broj proizvedenih ili sličnih jedinica, koji čini taj koristan vek trajanja. Za nematerijalnu imovinu se smatra da ima neograničen koristan vek trajanja, ukoliko se na osnovu analize svih relevantnih faktora ne može predvideti završetak perioda u kome se očekuje da će nematerijalna imovina generisati prilive neto tokova gotovine u entitet.
89. Računovodstveno obuhvatanje nematerijalne imovine se bazira na njenom korisnom veku trajanja. Nematerijalna imovina sa ograničenim vekom trajanja se amortizuje (videti paragrafe 97-106) dok se za nematerijalnu imovinu sa neograničenim vekom trajanja ne vrši amortizacija (videti paragrafe 107-110). Ilustrativni primeri koji prate ovaj Standard ilustruju utvrđivanje korisnog veka trajanja za različitu nematerijalnu imovinu, i naknadni računovodstveni obuhvat ove imovine zasnovan na utvrđenom korisnom veku trajanja.
90. U određivanju veka trajanja imovine potrebno je u razmatranje uključiti mnoge faktore, kao što su:
(a) očekivana upotreba imovine u entitetu, i da li bi i drugi menadžment tim mogao efikasno da upravlja tom imovinom.
(b) tipični proizvodni ciklus imovine i javne informacije o procenama korisnih vekova slične imovine koja se koriste na sličan način.
(c) tehnički, tehnološki, komercijalni ili drugi tipovi zastarelosti;
(d) stabilnost delatnosti u kojoj deluje imovina i promene u tržišnoj potražnji za proizvodima i uslugama dobijenih od te imovine;
(e) očekivane akcije konkurenata ili potencijalnih konkurenata;
(f) visina izdataka za održavanje potrebno da bi se dobile buduće ekonomske koristi iz imovina i sposobnosti i namera entiteta da dostigne taj nivo;
(g) period kontrole nad imovinom i pravna ili slična ograničenja u korišćenju imovine, kao što su datumi isteka povezanih lizing ugovora, i
(h) da li vek trajanja imovine zavisi od veka trajanja druge imovine entiteta.
91. Izraz "neograničen" ne znači "beskonačan". Koristan vek trajanja nematerijalne imovine odražava samo nivo budućih izdataka za održavanje neophodnih kako bi se održao standard učinka imovine procenjen u vreme kada se vršila procena korisnog veka trajanja, i namere i mogućnosti entiteta da dostigne taj nivo. Zaključak da je koristan vek trajanja nematerijalne imovine neograničen ne treba da zavisi od iznosa za koji planirani budući izdaci prekoračuju nivo neophodan za održavanja standard učinka te imovine.
92. S obzirom na brze promene u tehnologiji, kompjuterski softver, i mnoga druga nematerijalna imovina su podložni tehnološkoj zastarelosti. Zbog toga postoji verovatnoća da će njihov koristan vek trajanja biti kratak.
93. Vek trajanja nematerijalne imovine može biti veoma dug ili čak neograničen. Neizvesnost opravdava oprezno procenjivanje veka trajanja nematerijalne imovine, ali ne opravdava izbor veka trajanja koji je nerealno kratak.
94. Koristan vek trajanja nematerijalne imovine koja nastaje po osnovu ugovornih ili drugih zakonskih prava ne prevazilaze period važenja tih ugovornih ili drugih zakonskih prava, ali može biti kraći u zavisnosti od perioda tokom kog entitet očekuje da će koristiti imovinu. Ukoliko se ugovorna ili druga zakonska prava prenose za ograničeni period koji se može obnoviti, koristan vek trajanja nematerijalne imovine obuhvata period(e) obnove samo ukoliko postoje dokazi da entitet može izvršiti obnovu bez značajnih troškova.
95. I ekonomski i zakonski faktori mogu uticati na vek trajanja nematerijalne imovine. Ekonomski faktori određuju period tokom kog će entitet dobijati buduće ekonomske koristi. Zakonski faktori mogu ograničiti period tokom kog entitet kontroliše pristup tim koristima. Vek trajanja je kraći od ova dva perioda utvrđena ovim faktorima.
96. Postojanje sledećih faktora, između ostalih, ukazuje da bi entitet mogao da obnovi ugovorna i druga zakonska prava bez značajnih troškova:
(a) postoje dokazi, moguće zasnovani na iskustvu, da će se ugovorna i druga zakonska prava obnoviti. Ako obnavljanje zavisi od saglasnosti treće strane, to podrazumeva dokaze da će treća strana dati svoju saglasnost;
(b) postoje dokazi će svi dokazi neophodni za postizanje obnavljanja biti zadovoljeni; i
(c) troškovi obnavljanja za entitet nisu značajni u poređenju sa budućim ekonomskim koristima koje entitet očekuje od obnavljanja.
Kada su troškovi obnavljanja značajni u odnosu na buduće ekonomske koristi za koje se očekuje da će od obnavljanja imati entitet, troškovi obnavljanja predstavljaju u suštini, troškova sticanja nove nematerijalne imovine na datum obnavljanja.
Nematerijalna imovina sa konačnim vekom trajanja
Amortizacioni period i metod amortizacije
97. Iznos nematerijalne imovine sa konačnim vekom trajanja koji se amortizuje se alocira sistematski tokom njenog veka trajanja. Obračun amortizacije započinje kada imovina postane raspoloživa za upotrebu, odnosno kada se nalazi na lokaciji i u stanju spremnom za poslovanje na način koji je rukovodstvo predvidelo. Amortizacija prestaje na raniji od sledeća dva datuma: datum na koji se imovina klasifikuje kao imovina koja se drži za prodaju (ili na koji se uključuje u grupu za otuđenje klasiifikovanu kao grupa koja se drži za prodaju) u skladu sa MSFI 5 ili na datum na koji prestaje priznavanje imovine. Korišćeni metod amortizacije odražava dinamiku kojom se očekuje da će entitet trošiti buduće ekonomske koristi od imovine. Ako se dinamika ne može pouzdano utvrditi, koristi se pravolinijski (linearni) metod. Troškovi amortizacije za svaki period se priznaju u bilansu uspeha, osim ako neki drugi Standard ne dozvoljava ili ne zahteva da se uključe u knjigovodstvenu vrednost neke druge imovine.
98. Različite metode amortizacije se mogu koristiti za raspoređivanje iznosa imovine koji se amortizuje sistematski tokom njenog veka trajanja. Ovi metodi uključuju metod pravolinijskog otpisa (proporcionalna metoda), metod opadajućeg salda (degresivni metod) i metod broja proizvedenih jedinica (funkcionalni metod). Metod koji će se koristiti se bira na osnovu očekivanog obrasca potrošnje očekivanih budućih ekonomskih koristi sadržanih u imovini i dosledno se primenjuje iz perioda u period, ukoliko ne dođe do promene očekivanog obrasca potrošnje ekonomskih koristi koje će proisteći iz te imovine. Retko postoje, ukoliko se ikad i pojave, ubedljivi dokazi koji bi poslužili kao potpora nekom metodu amortizacije nematerijalne imovine sa konačnim vekom trajanja, koji bi rezultirali nižim iznosom akumulirane amortizacije, u odnosu na pravolinijski metod.
99. Amortizacija se obično priznaje u bilansu uspeha. Međutim, ponekad se buduće ekonomske koristi sadržane u imovini apsorbuju prilikom proizvodnje druge imovine. U ovom slučaju, troškovi amortizacije predstavljaju deo cene koštanja druge imovine i uključuju se u njenu knjigovodstvenu vrednost. Na primer, amortizacija nematerijalne imovine koja se koristi u proizvodnom procesu uključuje se u knjigovodstvenu vrednost zaliha (videti MRS 2 Zalihe).
100. Pretpostavlja se da je rezidualna vrednost nematerijalne imovine sa konačnim vekom trajanja nula, osim ako:
(a) ne postoji obaveza treće strane da kupi imovinu na kraju njenog veka trajanja; ili
(b) ne postoji aktivno tržište za imovinu i:
(i) rezidualna vrednost se može utvrditi pozivanjem na to tržište; i
(ii) verovatno je da će takvo tržište postojati na kraju veka trajanja imovine.
101. Iznos koji se amortizuje za neku imovinu utvrđuje se posle odbitka njegovog ostatka vrednost (rezidualne vrednosti). Svaka rezidualna vrednost osim nule implicira da entitet očekuje da otuđi nematerijalnu imovinu pre kraja njenog ekonomskog veka.
102. Procena rezidualne vrednosti neke imovine se zasniva na iznosu koji se može nadoknaditi otuđenjem pri čemu se koriste cene koje preovlađuju na dan procene za prodaju slične imovine koja je došla do kraja svog korisnog veka trajanja i koja je korišćena pod uslovima sličnim uslovima pod kojima će se imovina koristiti. Rezidualna vrednost se proverava barem na kraju svake finansijske godine. Promena rezidualne vrednosti imovine se obračunava kao promena računovodstvene procene u skladu sa MRS-om 8 - Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške.
103. Rezidualna vrednost nematerijalne imovine se može uvećati do iznosa koji je jednak knjigovodstvenoj vrednosti ili je veći od nje. Ukoliko se to desi, troškovi amortizacije za tu imovinu su nula osim ako i sve dok se rezidualna vrednost naknadno ne smanji na iznos manji od knjigovodstvene vrednosti imovine.
Provera amortizacionog perioda i metoda amortizacije
104. Amortizacioni period i metod amortizacije treba da se proveravaju najmanje na kraju svake finansijske godine. Ukoliko se očekivani vek trajanja imovine značajno razlikuje od prethodnih procena, amortizacioni period treba promeniti u skladu sa tim. Ukoliko je došlo do promene u očekivanom obrascu korišćenja budućih ekonomskih koristi od imovine, metod amortizacije se menja da bi se odrazio promenjeni obrazac. Takve promene se računovodstveno obuhvataju kao promene računovodstvenih procena u skladu sa MRS-om 8.
105. Tokom upotrebe nematerijalne imovine, može postati očigledno da je procena njenog veka trajanja neadekvatna. Na primer, priznavanje gubitka od umanjenja vrednosti može ukazati da treba promeniti amortizacioni period.
106. Tokom vremena se obrazac budućih ekonomskih koristi za koje se očekuje da će priticati entitetu od nematerijalne imovine može promeniti. Na primer, može postati očigledno da je degresivni metod odgovarajući, a ne pravolinijski metod. Drugi primer je ako je korišćenje prava u obliku licence odloženo zbog aktivnosti na drugim komponentama biznis plana. U takvom slučaju, ekonomske koristi koje proističu iz imovine mogu da se ne povrate sve do kasnijih perioda.
Nematerijalna imovina sa neograničenim vekom trajanja
107. Nematerijalna imovina koja ima neograničen vek trajanja se ne amortizuje.
108. U skladu sa MRS 36, od entiteta se zahteva da testira nematerijalnu imovinu sa neograničenim vek trajanja na umanjenje vrednosti poređenjem nadoknadivog iznosa i knjigovodstvene vrednosti
(a) na godišnjem nivou, i
(b) kad god postoje naznake da je možda došlo do umanjenja vrednosti nematerijalne imovine.
Provera procene korisnog veka trajanja
109. Koristan vek trajanja nematerijalne imovine koja se ne amortizuje se ponovo razmatra u svakom periodu kako bi se utvrdilo da li događaji i okolnosti i dalje podržavaju pretpostavku neograničenog korisnog veka trajanja te imovine. Ukoliko to nije slučaj, promena procene korisnog veka trajanja iz neograničenog u ograničeni se računovodstveno obuhvata kao promena računovodstvene procene u skladu sa MRS 8.
110. Saglasno MRS-u 36, ukoliko se ponovnom procenom utvrdi da je koristan vek trajanja, prvobitno procenjen kao neograničen, ipak ograničenog trajanja, ovo ukazuje na mogućnost da je došlo do umanjenja vrednosti imovine. Entitet će testirati imovinu zbog mogućeg umanjenja vrednosti poređenjem nadoknadivog iznosa, određenog u skladu sa MRS-om 36 sa knjigovodstvenom vrednošću, i eventualni iznos za koji knjigovodstvena vrednost prekoračuje nadoknadivi iznos se priznaje kao gubitak od umanjenja vrednosti.
Nadoknadivost knjigovodstvene vrednosti - gubitaka od umanjenja vrednosti
111. Da bi se utvrdilo da li je došlo do umanjenja vrednosti nematerijalne imovine, entitet primenjuje MRS 36. Taj standard objašnjava kada i kako entitet proverava knjigovodstvenu vrednost svoje imovine, kako određuje nadoknadivi iznos i kada priznaje ili stornira gubitak od umanjenja vrednosti.
Povlačenje iz upotrebe i otuđivanje
112. Priznavanje nematerijalne imovine prestaje:
(a) po otuđenju; ili
(b) kada se ne očekuju buduće ekonomske koristi od njenog korišćenja ili otuđenja.
113. Dobitak ili gubitak koji nastaje iz prestanka priznavanja nematerijalne imovine se određuje kao razlika između neto prihoda od otuđenja, ako ih ima, i knjigovodstvene vrednosti imovine. On se priznaje u bilansu uspeha kada imovina prestane da se priznaje (osim ako se MRS 17 ne zahteva drugačije u slučaju prodaje ili povratnog lizinga). Dobici se ne klasifikuju kao prihod.
114. Otuđenje nematerijalne imovine se može izvršiti na različite načine (na primer prodajom, zaključenjem finansijskog lizinga ili donacijom). Pri određivanju datuma otuđenja takve imovine, entitet primenjuje kriterijume iz MRS-a 18 Prihodi za svrhe priznavanja prihoda od prodaje robe. MRS 17 se primenjuje na otuđenje putem prodaje ili povratnog lizinga.
115. U skladu sa principima priznavanja iz paragrafa 21, entitet u okviru knjigovodstvene vrednosti priznaje troškove zamene dela nematerijalne imovine, a zatim prestaje da priznaje knjigovodstvenu vrednost zamenjenog dela. Ukoliko nije izvodljivo da entitet utvrdi knjigovodstvenu vrednost zamenjenog dela, on može koristiti troškove zamene kao naznaku nabavne vrednosti zamenjenog dela u vreme kada je stečen ili interno generisan.
116. Nadoknada koja se potražuje po osnovu otuđenja nematerijalne imovine se početno priznaje po svojoj fer vrednosti. Ukoliko je plaćanje za nematerijalnu imovinu odloženo, primljena naknada se početno priznaje po ekvivalentu cene za gotovinu. Razlika između nominalnog iznosa naknade i ekvivalenta cene za gotovinu se priznaje kao prihod od kamate u skladu sa MRS 18-om odražavajući efektivni prinos na potraživanje.
117. Amortizacija nematerijalne imovine sa ograničenim korisnim vekom trajanja ne prestaje kada se imovina više ne koristi, osim ako imovina nije u potpunosti amortizovana ili je klasifikovana kao imovina koje se drži za prodaju (ili je uključena u grupu za otuđenje koja se klasifikuje kao grupa koja se drži radi prodaje) u skladu sa MSFI-om 5.
118. Entitet obelodanjuje sledeće za svaku grupu nematerijalne imovine, razlikujući pri tom interno generisanu nematerijalnu imovinu i drugu nematerijalnu imovinu:
(a) da li je vek trajanja neograničen ili ograničen i ako je ograničen, vek trajanja ili korišćene stope amortizacije;
(b) korišćene metode amortizacije za nematerijalnu imovinu sa konačnim vekom trajanja;
(c) bruto knjigovodstvenu vrednost i akumuliranu amortizaciju (zajedno sa akumuliranim gubicima od umanjenja vrednosti) na početku i na kraju perioda;
(d) stavka(e) bilansa uspeha u koje je uključena amortizacija nematerijalne imovine;
(e) usklađivanje knjigovodstvene vrednosti na početku i na kraju perioda pokazujući:
(i) naknadama ulaganja, ukazujući odvojeno ona iz internog razvoja, ona koja su stečena odvojeno i ona koja su stečene kroz poslovne kombinacije;
(ii) imovinu klasifikovanu kao imovina koja se drži za prodaju ili je uključena u grupu za otuđenje u skladu sa MSFI-om 5 i druga otuđenja;
(iii) povećanja ili smanjenja tokom perioda kao rezultat revalorizacija u skladu sa paragrafima 75, 85 i 86 i od gubitaka od umanjenja vrednosti priznatih ili storniranih direktno u kapitalu u skladu sa MRS 36 (ukoliko ih ima);
(iv) gubitke od umanjenja vrednosti priznati u bilansu uspeha tokom perioda u skladu sa MRS-om 36 (ukoliko ih ima);
(v) gubitke od umanjenja vrednosti stornirani u bilansu uspeha tokom perioda u skladu sa MRS-om 36 (ukoliko iha ima);
(vi) amortizaciju priznatu tokom perioda;
(vii) neto kursne razlike koje su rezultat prevođenja finansijskih izveštaja u valutu prezentacije entiteta, i prevođenja inostranog poslovanja u valutu prezentacije entiteta; i
(viii) druge promene knjigovodstvene vrednosti tokom perioda.
119. Grupa nematerijalne imovine je grupisanje imovine slične prirode i upotrebe u poslovanju entiteta. Primeri zasebnih grupa mogu obuhvatati:
(a) zaštitne znakove;
(b) impresume i izdavačke naslove;
(c) kompjuterski softver;
(d) licence i franšize;
(e) autorska prava, patente i druga prava na industrijsku svojinu, usluge i prava u vezi sa poslovanjem;
(f) recepture, formule, modele, dizajne i prototipove; i
(g) nematerijalnu imovinu u razvoju.
Navedene grupe se raščlanjuju (ili grupišu) u manje (veće) grupe ukoliko to daje za rezultat relevantnije informacije za korisnike finansijskih izveštaja.
120. Entitet obelodanjuje informacije o umanjenoj vrednosti nematerijalne imovine prema MRS-u 36, pored informacija koje se zahtevaju paragrafom 118(e)(iii) do (v).
121. MRS-om 8 se od entiteta zahteva da obelodanjuje prirodu i nivo promena u računovodstvenoj proceni koja ima značajan efekat u tekućem periodu ili se očekuje da će ga imati u sledećim periodima. Takvo obelodanjivanje može biti posledica sledećih promena:
(a) procene veka trajanja nematerijalne imovine;
(b) metoda amortizacije; ili
(c) rezidualnih vrednosti.
122. Entitet takođe obelodanjuje:
(a) za nematerijalnu imovinu za koju je procenjeno da ima neograničen koristan vek trajanja, knjigovodstvenu vrednost imovine i razloge koji podržavaju procenu da imovina ima neograničen koristan vek trajanja. Navodeći ove razloge, entitet će opisati faktor(e) koji su imali značajnu ulogu u utrđivanju da imovina ima neograničen vek trajanja;
(b) opis, knjigovodstvenu vrednost i ostatak amortizacionog perioda bilo koje pojedinačne nematerijalne imovine koja je značajna za finansijske izveštaje entiteta;
(c) za nematerijalnu imovinu stečenu uz pomoć državnih davanja i početno priznatu po fer vrednosti (videti paragraf 44):
(i) fer vrednost utvrđenu početno priznatu za ovu imovinu;
(ii) njenu knjigovodstvenu vrednost; i
(iii) da li se odmerava posle priznavanja po metodu nabavne vrednosti ili po metodu revalorizacije;
(d) postojanje i knjigovodstvenu vrednost nematerijalne imovine sa ograničenim pravom vlasništva i knjigovodstvenu vrednost nematerijalne imovine založene kao osiguranje obaveza; i
(e) iznos ugovornih obaveza za sticanje nematerijalne imovine.
123. Kada entitet opisuje faktor(e) koji su imali i značajnu ulogu u utvrđivanju da je koristan vek trajanja nematerijalne imovine neograničen, entitet razmatra listu faktora iz paragrafa 90.
Nematerijalna imovina odmeravana posle priznavanja prema modelu revalorizacije
124. Ukoliko se nematerijalna imovina obračunava po revalorizovanim vrednostima, entitet obelodanjuje sledeće:
(a) po grupama nematerijalne imovine:
(i) efektivni datum revalorizacije;
(ii) knjigovodstvenu vrednost revalorizovane nematerijalne imovine; i
(iii) knjigovodstvenu vrednost koja bi se priznala da je revalorizovana grupa nematerijalne odmeravana posle priznavanja po modelu nabavne vrednosti iz paragrafa 74;
(b) iznos revalorizacionih rezervi koje se odnose na nematerijalnu imovinu na početku i na kraju perioda, ukazujući na promene tokom perioda i na bilo kakva ograničenja u raspoređivanja u salda akcionarima; i
(c) metodi i značajne pretpostavke primenjene u proceni fer vrednosti imovine.
125. Može biti neophodno da se grupe revalorizovane imovine sumiraju u šire grupe, u svrhe obelodanjivanja. Međutim, grupe se ne sumiraju ako to može dovesti do kombinovanja grupe nematerijalne imovine koja uključuje iznose odmeravane i prema modelu nabavne vrednosti i prema modelu revalorizacije.
Izdaci po osnovu istraživanja i razvoja
126. Entitet obelodanjuje zbirni iznos izdataka po osnovu istraživanja i razvoja priznatih kao rashod tokom perioda.
127. Izdaci po osnovu istraživanja i razvoja se sastoje od svih izdataka koji se mogu direktno pripisati aktivnostima istraživanja ili razvoja ili koji se mogu rasporediti na razumnoj i konzistentnoj osnovi na takve aktivnosti (videti paragrafe 66-67 za uputstva o vrstama izdataka koje treba uključiti u svrhu zahteva obelodanjivanja u paragrafu 126).
128. Entitet se podstiče, ali se od njega ne zahteva, da obelodani sledeće informacije:
(a) opis svake potpuno amortizovane nematerijalne imovine koja je još uvek u upotrebi; i
(b) kratak opis značajne nematerijalne imovine koju kontroliše entitet ali koja nije priznata kao imovina jer nije ispunila kriterijume priznavanja prema ovom standardu ili je stečena ili generisana pre nego što je MRS 38 Nematerijalna imovina, objavljen 1998. godine, stupio na snagu.
Prelazne odredbe i datum stupanja na snagu
129. Ukoliko entitet, u skladu sa paragrafom 85 MSFI 3, odluči da primeni MSFI 3 pre datuma stupanja na snagu navedenog u paragrafima 78-84 MSFI-a 3, treba takođe od istog datuma prospektivno da primenjuje ovaj Standard. Dakle, entitet ne koriguje knjigovodstvenu vrednost nematerijalne imovine koja je priznata na taj datum. Međutim, entitet na taj datum primenjuje ovaj standard da izvrši ponovnu procenu korisnog veka trajanja priznate nematerijalne imovine. Ukoliko, kao rezultat te ponovne procene, entitet promeni svoju procenu korisnog veka trajanja imovine, ta promena se obračunava kao promena računovodstvene procene u skladu sa MRS 8.
130. U suprotnom, entitet primenjuje ovaj Standard:
(a) na računovodstveni obuhvat nematerijalne imovine stečene u poslovnim kombinacijama za koje je datum sporazuma 31. mart 2004. godine ili kasnije;
(b) na računovodstveni obuhvat sve druge nematerijalne imovine prospektivno od početka prvog godišnjeg perioda koji počinje 31. marta 2004. godine ili kasnije. Dakle, entitet ne koriguje knjigovodstvenu vrednost nematerijalne imovine koja je priznata na taj datum. Međutim, entitet na taj datum koristi ovaj standard da izvrši ponovnu procenu korisnog veka trajanja takve nematerijalne imovine. Ukoliko, kao rezultat ponovnog procenjivanja, entitet promeni procenu korisnog veka trajanja imovine, ta promena se obračunava kao promena računovodstvene procene u skladu sa MRS-om 8.
130A Entitet primenjuje izmene date u paragrafu 2 za godišnje periode koji počinju 1. januara 2006. ili kasnije. Ukoliko entitet primenjuje MSFI 6 za neki raniji period, izmene se takođe primenjuju za raniji period.
131. Zahtev naveden u paragrafima 129 i 130(b) o prospektivnoj primeni Standarda znači da ukoliko je razmena imovine odmerena pre datuma stupanja na snagu Standarda i na bazi knjigovodstvene vrednosti date imovine, entitet ne prepravlja knjigovodstvenu vrednost stečene imovine u cilju odražavanja fer vrednosti na datum sticanja.
132. Entiteti za koje važi paragraf 130 se podstiču da primenjuju zahteve ovog standarda pre datuma stupanja na snagu navedenog u paragrafu 130. Međutim, ukoliko entitet primenjuje ovaj standard pre tih datuma stupanja na snagu, u isto vreme treba da primenjuje MSFI 3 i MRS 36 (revidiran 2004. god.).
Povlačenje MRS-a 38 (objavljenog 1998. godine)
133. Ovaj standard zamenjuje MRS 38 - Nematerijalna imovina (objavljen 1998.).