MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD - MRS 39

Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje

("Sl. glasnik RS", br. 16/2008 i 31/2008 - ispr.)

Međunarodni računovodstveni standard 39

Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje

Sadržaj	paragrafi
Cilj	1
Delokrug	2-7
Definicije	8-9
Ugrađeni derivati	10-13
Priznavanje i prestanak priznavanja	14-42
Početno priznavanje	14
Prestanak priznavanja finansijskog sredstva	15-37
Prenosi koji se ne kvalifikuju za prestanak priznavanja	24-28
Prenosi koji se ne kvalifikuju za prestanak priznavanja	29
Stalno učešće u prenetim sredstvima	30-35
Svi prenosi	36
Redovan način kupovine ili prodaje finansijskog sredstva	38
Prestanak priznavanja finansijske obaveze	39-42
Odmeravanje	43-69
Početno odmeravanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza	43-44
Naknadno odmeravanje finansijskih sredstava	45-46
Naknadno odmeravanje finansijskih obaveza	47
Razmatranje odmeravanja fer vrednosti	48-49
Ponovne klasifikacije	50-54
Dobici i gubici	55-57
Umanjenje vrednosti i nenaplativost finansijskih sredstava	58-70
Finansijska sredstva koja se knjiže po amortizovanoj vrednosti	63-65
Finansijska sredstva koja se knjiže po nabavnoj vrednosti	66
Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju	67-70
Hedžing	71-102
Instrumenti hedžinga	72-77
Instrumenti koji se kvalifikuju	72-73
Naznačavanje instrumenata hedžinga	74-77
Stavke hedžinga	78-84
Stavke koje se kvalifikuju	78-80
Naznačavanje finansijskih stavki kao stavki hedžinga	81
Naznačavanje nefinansijskih stavki kao stavki hedžinga	82
Naznačavanje grupa stavki kao stavki hedžinga	83-84
Računovodstvo hedžinga	85-102
Hedžing fer vrednosti	89-94
Hedžing tokova gotovine	95-101
Hedžing neto investicija u inostrani entitet	102
Datum stupanja na snagu i prelazne odredbe	103-108B
Povlačenje ostalih saopštenja	109-110
Prilog A Uputstvo za primenu
Delokrug	AG1-AG4A
Definicije	AG4B-AG26
Naznačavanje po fer vrednosti kroz bilans uspeha	AG4B-AG4K
Efektivna kamatna stopa	AG5-AG8
Derivati	AG9-AG12A
Troškovi transakcije	AG13
Finansijska sredstva i finansijske obaveze koje se drže radi trgovanja	AG14-AG15
Investicije koje se drže do dospeća	AG16-AG25
Zajmovi i potraživanja	AG26
Ugrađeni derivati	AG27-AG33
Instrumenti koji sadrže ugrađene derivate	AG33A-AG33B
Priznavanje i prestanak priznavanja	AG34-AG63
Početno priznavanje	AG34-AG35
Prestanak priznavanja finansijskog sredstva	AG36-AG52
Prenosi koji se kvalifikuju za prestanak priznavanja	AG45-AG46
Prenosi koji se ne kvalifikuju za prestanak priznavanja	AG47
Stalno učešće u prenetim sredstvima	AG48
Svi prenosi	AG49-AG50
Primeri	AG51-AG52
Redovni način kupovine ili prodaje finansijskog sredstva	AG53-AG56
Prestanak priznavanja finansijskih obaveza (paragrafi 39-42)	AG57-AG63
Odmeravanje	AG64-AG93
Početno odmeravanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza	AG64-AG65
Naknadno odmeravanje finansijskih sredstava	AG66-AG68
Razmatranja odmeravanja fer vrednosti	AG69-AG82
Aktivno tržište: kotirana cena	AG71-AG73
Odsustvo aktivnog tržišta: tehnika procene	AG74-AG79
Odsustvo aktivnog tržišta: instrumenti kapitala	AG80-AG81
Informacije za tehnike procene	AG82
Dobici i gubici	AG83
Umanjenje vrednosti i nenaplativost finansijskih sredstava	AG84-AG93
Finansijska sredstva koja se knjiže po amortizovanoj vrednosti	AG84-AG92
Prihod od kamate posle priznavanja umanjenja vrednosti	AG93
Hedžing	AG94-AG132
Instrumenti hedžinga	AG94-AG97
Instrumenti koji se kvalifikuju	AG94-AG97
Stavke hedžinga	AG98-AG101
Stavke koje se kvalifikuju	AG98-AG99B
Naznačavanje finansijskih stavki kao stavki hedžinga	AG99C-AG99D
Naznačavanje nefinansijskih stavki kao stavki hedžinga	AG100
Naznačavanje grupe stavki kao stavki hedžinga	AG101
Računovodstvo hedžinga fer vrednosti za portfelj hedžinga rizika od kamatnih stopa	AG102-AG132
Procena efektivnosti hedžinga	AG105-AG113
Računovodstvo hedžinga fer vrednosti za portfelj hedžinga rizika od kamatnih stopa	AG114-AG132
Prelazne odredbe	AG133

Cilj

1. Cilj ovog standarda je da se uspostave principi za priznavanje i odmeravanje finansijskih sredstava, finansijskih obaveza i nekih ugovora za kupovinu ili prodaju nefinansijskih stavki. Zahtevi za prezentaciju informacija o finansijskim instrumentima su izneti u MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija. Zahtevi za obelodanjivanje informacija o finansijskim instrumentima su izneti u MSFI 7 Finansijski instrumenti: obelodanjivanja.

Delokrug

2. Ovaj standard treba da primenjuju svi entiteti na sve vrste finansijskih instrumenata osim na:

(a) ona učešća u zavisnim entitetima, pridruženim entitetima i zajedničkim poduhvatima koja se računovodstveno obuhvataju u skladu sa MRS 27 Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji; MRS 28 Investicije u pridružene entitete ili MRS 31 Učešća u zajedničkim poduhvatima. Međutim, entiteti treba da primenjuju ovaj standard na učešće u zavisnim i pridruženim entitetima ili zajedničkim poduhvatima koje se prema MRS 27, MRS 28 ili MRS 31 računovodstveno obuhvata prema ovom standardu. Entiteti takođe treba da primenjuju ovaj standard na derivate na učešće u matičnim i zavisnim entitetima ili zajedničkom poduhvatu osim ako derivat ne zadovoljava definiciju instrumenta kapitala entiteta prema MRS 32;

(b) prava i obaveze u vezi sa lizinzima, na koje se primenjuje MRS 17, Lizing. Međutim:

(i) potraživanja po lizingu koja priznaje davalac lizinga su predmet odredbi prestanka priznavanja i umanjenja vrednosti u ovom standardu (videti paragrafe 15-37, 58, 59, 63-65 i Prilog A paragrafi AG36-AG52 i AG84-AG93);

(ii) dugovanja po finansijskom lizingu koje priznaje korisnik lizinga su predmet odredbi prestanka priznavanja ovog standarda (videti paragrafe 39-42 i Prilog A paragrafe AG57-AG63); i

(iii) derivati koji su ugrađeni u lizinge su predmet odredbi za ugrađene derivate ovog standarda (videti paragrafe 10-13 i Prilog A paragrafe AG27-AG33).

(c) prava i obaveze poslodavca po planovima o primanjima zaposlenih, na koja se primenjuje MRS 19 Primanja zaposlenih;

(d) finansijski instrumenti emitovani od strane entiteta koji zadovoljavaju definiciju instrumenta kapitala iz MRS 32 (uključujući opcije i varante). Međutim, imalac takvih instrumenata kapitala treba da primenjuje ovaj standard na te instrumente, osim ako oni ne zadovoljavaju uslove za izuzimanje date pod (a) u prethodnom tekstu;

(e) prava i obaveze (i) po ugovorima o osiguranju kao što je definisano u MSFI 4 Ugovori o osiguranju, a koja nisu prava i obaveze emitenta nastala po ugovoru o osiguranju koji zadovoljava definiciju ugovora o finansijskoj garanciji iz paragrafa 9, ili (ii) po ugovorima koji spadaju pod delokrug MSFI 4 zato što sadrže obeležje diskrecionog učešća. Međutim, entiteti treba da primenjuju ovaj standard na derivat koji je ugrađen u ugovor koji je pod delokrugom MSFI 4 ako taj derivat nije sam po sebi ugovor pod delokrugom MSFI 4 (videti paragrafe 10-13 i Prilog A paragrafi AG 27-AG33 ovog standarda). Štaviše, ako je emitent ugovora o finansijskoj garanciji prethodno eksplicitno potvrdio da on smatra takve ugovore ugovorima o osiguranju, taj emitent može da odabere da primenjuje ili ovaj standard ili MSFI 4 na takve ugovore o finansijskoj garanciji (videti paragrafe AG4 i AG4A). Emitent može da pravi takav izbor od ugovora do ugovora, ali izbor za svaki ugovor je neopoziv;

(f) ugovore za nepredviđene nadoknade u poslovnim spajanjima (videti MSFI 3 Poslovne kombinacije). Ovaj izuzetak se primenjuje samo na sticaoca;

(g) Ugovore između sticaoca i prodavca u okviru poslovnih kombinacija prodaje ili kupovine na budući datum;

(h) Obaveze po osnovu zajma (kredita) različite od obaveza po osnovu zajma (kredita) opisanih u paragrafu 4. Emitent obaveze zajma treba da primenjuje MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina, za obaveze zajma koje nisu pod delokrugom ovog standarda. Međutim, sve obaveze zajma su predmet odredaba prestanka priznavanja ovog standarda (videti paragrafe 15-42 i Prilog A paragrafe AG36-AG 63);

(i) finansijski instrumenti, ugovori i obaveze u okviru transakcija plaćanja akcijama na koje se primenjuje MSFI 2 Plaćanje akcijama, osim ugovora koji spadaju pod delokrug paragrafa 5-7 ovog standarda, na koje se primenjuje ovaj standard;

(j) prava na plaćanja radi refundiranja troškova koje entitet treba da snosi radi izmirenja obaveze koju priznaje kao rezervisanje u skladu sa MRS 37, ili za koju je u ranijem periodu priznao rezervisanje u skladu sa MRS 37.

3. Brisan

4. Sledeće obaveze zajma su pod delokrugom ovog standarda:

(a) Obaveze zajma koje entitet naznači kao finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Entitet koji ima prethodnu praksu prodaje sredstva koja su rezultat njegovih obaveza davanja zajma (kredita) ubrzo nakon nastanka treba da primenjuje ovaj standard na sve obaveze zajma(kredita) u istoj klasi.

(b) Obaveze zajma(kredita) koje se mogu izmiriti u gotovini ili isporukom ili emitovanjem drugog finansijskog instrumenta. Ove obaveze zajma su derivati. Ne smatra se da je obaveza zajma (kredita) izmirena neto samo zato što je zajam (kredit) isplaćen u ratama (na primer, zajam - kredit obezbeđen nekretninom u izgradnji se isplaćuje u ratama u skladu sa napredovanjem izgradnje).

(c) Obaveze za obezbeđivanje zajma (kredita) sa kamatnom stopom nižom od tržišne. U paragrafu 47(d) se određuje naknadno odmeravanje obaveza koje nastaju od ovih obaveza zajma (kredita).

5. Ovaj standard treba da se primenjuje na one ugovore za kupovinu ili prodaju nefinansijske stavke koji se mogu izmiriti neto u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu, ili razmenom finansijskih instrumenata, kao da su ugovori finansijski instrumenti, sa izuzetkom ugovora koji su zaključeni i koji nastavljaju da se drže u svrhu potvrde o prijemu ili isporuci nefinansijske stavke u skladu sa očekivanim potrebama entiteta vezanih za kupovinu, prodaju ili korišćenje.

6. Postoje različiti načini na koje ugovor za kupovinu ili prodaju nefinansijske stavke može da se izmiri neto u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu ili razmenom finansijskih instrumenata. Oni obuhvataju:

(a) kada uslovi ugovora dozvoljavaju svakoj strani neto izmirivanje u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu ili razmenom drugih finansijskih instrumenata;

(b) kada sposobnost neto izmirivanja u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu, ili razmenom finansijskih instrumenata, nije eksplicitna iz uslova ugovora, već entitet ima praksu neto izmirivanja sličnih ugovora u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu ili razmenom finansijskih instrumenata (bilo sa suprotnom stranom, zaključivanjem ugovora o otpisivanju ili prodajom ugovora pre izvršenja ili isteka);

(c) kada, za slične ugovore, entitet ima praksu isporuke osnovnog instrumenta i njegove prodaje ubrzo posle isporuke u svrhu stvaranja dobitka od kratkoročnih fluktuacija cene ili marže dilera; i

(d) kada se nefinansijska stavka koja je predmet ugovora može odmah konvertovati u gotovinu.

Ugovor na koji se primenjuje (b) ili (c) nije zaključen u svrhu prijema ili kao isporuka nefinansijske stavke u skladu sa očekivanom kupovinom entiteta, prodajom ili zahtevima za korišćenje i, u skladu sa tim, je pod delokrugom ovog standarda. Drugi ugovori na koje se primenjuje paragraf 5 se procenjuju da bi se odredilo da li su isplativi da se u kontinuitetu drže u svrhu potvrde o prijemu ili kao isporuka nefinansijske stavke u skladu sa očekivanim potrebama entiteta vezanim za kupovinu, prodaju ili korišćenje i u skladu sa tim, je pod delokrugom ovog standarda.

7. Prodata opcija da se kupi ili proda nefinansijska stavka koja se može izmiriti u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu, ili razmenom finansijskih instrumenata, u skladu sa paragrafom 6(a) ili (d), je pod delokrugom ovog standarda. Takav ugovor se ne može zaključiti u svrhu prijema ili isporuke nefinansijske stavke u skladu sa očekivanim potrebama entiteta vezanih za kupovinu, prodaju ili korišćenje.

Definicije

8. Termini definisani u MRS 32 se koriste u ovom standardu sa značenjima određenim u paragrafu 11 MRS 32. MRS 32 definiše sledeće termine:

- Finansijski instrument

- Finansijsko sredstvo

- Finansijsku obavezu

- Instrument kapitala

i daje uputstvo za primenu ovih definicija.

9. Sledeći termini se koriste u ovom standardu sa navedenim značenjem:

Definicija derivata

Derivat je finansijski instrument ili drugi ugovor pod delokrugom ovog standarda (videti paragrafe 2-7) koji ima sve tri sledeće karakteristike:

(a) njegova vrednost se menja kao odgovor na promene određene kamatne stope, cene finansijskog instrumenta, cene robe, deviznog kursa, indeksa ili stope cene, kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa ili slične varijable, pod uslovom da u slučaju nefinansijske varijable, ta varijabla nije određena za jednu od ugovornih strana (nekad se naziva "osnovnim");

(b) ne zahteva početnu neto investiciju ili početnu neto investiciju koja je manja nego što bi to zahtevale druge vrste ugovora za koje se očekuje da slično reaguju na promene faktora tržišta;

Definicije četiri kategorije finansijskih instrumenata

Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha je finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza koja zadovoljava bilo koji od sledećih uslova.

(a) klasifikovano je kao ono koje se drži radi trgovanja. Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza se klasifikuje kao ono koje se drži radi trgovanja ako je:

(i) stečeno ili nastalo prvenstveno radi prodaje ili ponovne kupovine u bliskoj budućnosti;

(ii) deo portfelja identifikovanih finansijskih instrumenata kojima se zajedno upravlja i za koje postoji dokaz o nedavnom aktuelnom modelu kratkoročnog ostvarenja dobiti; ili

(iii) derivat (osim derivata koji je naznačen i efektivan instrument hedžinga).

(b) posle početnog priznanja naznačen je od strane entiteta po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Entitet može vršiti ovo naznačavanje samo kada to dozvoli paragraf 11A, ili kada to rezultira relevantnijim informacijama, budući da se

(i) eliminiše ili u značajnoj meri otklanja nedoslednost odmeravanja ili priznavanja (što se ponekad naziva "računovodstvena neusaglašenost") koja bi inače nastala usled odmeravanja sredstava ili obaveza ili priznavanja dobitaka ili gubitaka po različitim osnovama; ili

(ii) grupom finansijskih sredstava, finansijskih obaveza ili oboma se upravlja i njihove performanse se procenjuju na osnovu fer vrednosti, u skladu sa dokumentovanim strategijom upravljanja rizikom ili investiranja, i informacije o grupi se interno sačinjavaju prema toj osnovi za ključne rukovodioce entiteta (kao što je definisano u MRS 24 Obelodanjivanja povezanih strana (kako je revidiran 2003. godine)), na primer za upravni odbor ili generalnog direktora entiteta.

U MSFI-u 7, paragrafi od 9 do 11 i B4 zahtevaju da pravno lice obezbedi obelodanjivanja o finansijskim sredstvima i finansijskim obavezama koje je naznačio po fer vrednosti kroz bilans uspeha, uključujući i to kako je zadovoljilo ove uslove. Za instrumente koji se kvalifikuju u skladu sa (ii) iz prethodnog teksta, ta obelodanjivanja obuhvataju narativni opis toga kako je naznačavanje po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa dokumentovanom strategijom za upravljanje rizikom ili investicionom strategijom entiteta.

Investicije u instrumente kapitala koji nemaju kotirane tržišne cene na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano odmeriti (videti paragraf 46(c) i paragrafe AG80 i AG81 iz Priloga A, ne treba da se naznačuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Treba primetiti da se paragrafi 48, 48A, 49 i paragrafi od AG69 do AG82 iz Priloga A, u kojima se postavljaju zahtevi za određivanje pouzdanog odmeravanja fer vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze, primenjuju podjednako na sve stavke koje se odmeravaju po fer vrednosti, bilo naznačavanjem ili drugačije, ili čija fer vrednost je obelodanjena.

Investicije koje se drže do dospeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama i fiksnim dospećem koja entitet definitivno namerava i može da drži do dospeća (videti MRS 39 paragraf AG16-AG25), osim:

(a) onih koje entitet nakon početnog priznavanja naznači po fer vrednosti kroz bilans uspeha;

(b) onih koje entitet naznači kao raspoložive za prodaju; i

Entitet ne klasifikuje neko finansijsko sredstvo kao ono koje se drži do dospeća ako je entitet, tokom tekuće finansijske godine ili tokom dve prethodne finansijske godine prodao ili reklasifikovao više od beznačajnog iznosa investicija koje se drže do dospeća pre njihovog dospeća (više nego beznačajan iznos u odnosu na ukupni iznos investicija koje se drže do dospeća), osim prodaja ili reklasifikacija koje:

(i) su toliko blizu dospeća ili datuma poziva na plaćanje finansijskog sredstva (na primer manje od tri meseca pre dospeća) da promene tržišne kamatne stope ne bi imale značajan uticaj na fer vrednost finansijskog sredstva;

(ii) se dešavaju pošto je entitet suštinski sakupio prvobitnu glavnicu finansijskog sredstva kroz planski raspoređena plaćanja ili avanse; ili

(iii) se mogu pripisati izolovanom događaju koji je van kontrole entiteta, koji se ne ponavlja i koje entitet nije mogao sa sigurnošću predvideti.

Zajmovi (krediti) i potraživanja su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu osim:

(a) sredstva koja entitet namerava da proda odmah ili u kratkom roku i koja bi onda bila klasifikovana kao sredstva koja se drže radi trgovanja i ona koja entitet posle početnog priznavanja naznači po fer vrednosti kroz bilans uspeha;

(b) ona koja entitet posle početnog priznavanja naznači kao raspoloživa za prodaju; ili

(c) ona za koja imalac ne može u značajnoj meri povratiti svoju celokupnu početnu investiciju, osim ako to nije zbog pogoršanja kredita, i koja će biti klasifikovana kao raspoloživa za prodaju.

Učešće stečeno u paketu sredstava koja nisu zajmovi (krediti) ili potraživanja (na primer učešće u zajedničkom fondu ili sličnim fondovima) nije zajam (kredit) ili potraživanje.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su nederivatna finansijska sredstva koja su naznačena kao raspoloživa za prodaju i nisu klasifikovana kao (a) zajmovi(krediti) i potraživanja (b) investicije koje se drže do dospeća ili (c) finansijska sredstva naznačena po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Definicija ugovora o finansijskoj garanciji

Ugovor o finansijskoj garanciji je ugovor kojim se od emitenta zahtevaju određene isplate kojima se nadoknađuje gubitak vlasnika nastao usled neizvršenja plaćanja određenog dužnika koje je dospelo u skladu sa prvobitnim ili izmenjenim uslovima dužničkog instrumenta.

Definicije koje se odnose na priznavanje i odmeravanje

Amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze je iznos po kome se finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza odmerava prilikom početnog priznavanja umanjen za isplate glavnice, uz dodavanje ili oduzimanje kumulirane amortizacije primenom metoda efektivne kamate za sve razlike između početnog iznosa i iznosa pri dospeću i uz oduzimanje svakog umanjenja (direktno ili kroz račun rezervisanja) po osnovu umanjenja vrednosti ili nenaplativosti.

Metod efektivne kamate je metod izračunavanja amortizovane vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze (ili grupe finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza) i raspodele prihoda od kamate ili rashoda od kamate tokom relevantnog perioda.

Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje očekivane buduće gotovinske isplate ili primanja tokom očekivanog roka trajanja finansijskog instrumenta ili gde je prikladno, tokom kraćeg perioda na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Kada izračunava efektivnu kamatnu stopu entitet treba da proceni tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorne uslove finansijskog instrumenta (na primer, plaćanje unapred, kupovne i slične opcije), ali ne treba da razmatra buduće kreditne gubitke. Izračunavanje treba da uključi sve naknade i stavke plaćene ili primljene između ugovornih strana koje su sastavni deo efektivne kamatne stope (takođe videti MRS 18), troškove transakcije i sve druge premije ili diskonte. Postoji pretpostavka da se tokovi gotovine i očekivano trajanje grupe sličnih finansijskih instrumenata mogu pouzdano proceniti. Međutim u onim retkim slučajevima kada nije moguće pouzdano proceniti tokove gotovine ili očekivano trajanje finansijskog instrumenta (ili grupe finansijskih instrumenata) entitet treba da koristi ugovorne tokove gotovine tokom celog ugovornog perioda finansijskog instrumenta (ili grupe finansijskih instrumenata).

Prestanak priznavanja znači uklanjanje prethodno priznatog finansijskog sredstva ili finansijske obaveze iz bilansa stanja entiteta.

Fer vrednost je iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti ili obaveza izmiriti između obaveštenih, voljnih strana u okviru nezavisne transakcije.

Redovan način kupovine ili prodaje je kupovina ili prodaja finansijskog sredstva prema ugovoru čiji uslovi zahtevaju isporuku sredstva u okviru vremenskog ograničenja koje je opšte uspostavljeno propisima ili konvencijama na tržištu o kome je reč.

Troškovi transakcije su inkrementalni troškovi koji se mogu direktno pripisati sticanju, emitovanju ili otuđenju nekog finansijskog sredstva ili finansijske obaveze (videti MRS 39 paragraf AG13). Inkrementalni trošak je onaj koji ne bi nastao da entitet nije stekao, emitovao ili otuđio finansijski instrument.

Definicije koje se odnose na računovodstvo hedžinga

Utvrđena obaveza je obavezujući sporazum za razmenu određene količine resursa po određenoj ceni na određeni budući datum ili datume.

Predviđena transakcija je neizvršena, ali očekivana buduća transakcija.

Instrument hedžinga je naznačeno derivatno ili (samo za hedžing rizika od promena deviznih kurseva) naznačeno nederivatno finansijsko sredstvo ili nederivatna obaveza za čije se fer vrednosti ili tokove gotovine očekuje da kompenzuju promene fer vrednosti ili tokove gotovine naznačene stavke hedžinga (u paragrafima 72-77 i AG94-AG97 se razrađuju definicije instrumenta hedžinga).

Stavka hedžinga je sredstvo, obaveza, utvrđena obaveza, vrlo očekivana predviđena transakcija ili neto investicija u inostrano poslovanje koje (a) izlaže entitet riziku od promena fer vrednosti ili promena budućih tokova gotovine i koja je (b) naznačena kao predmet hedžinga (paragrafi 78-84 i AG98-AG101 razrađuju definiciju o stavkama hedžinga).

Efektivnost hedžinga je stepen do koga se promene fer vrednosti ili tokova gotovine stavke hedžinga koje se mogu pripisati riziku hedžinga kompenzuju sa promenama fer vrednosti ili tokovima gotovine instrumenta hedžinga (videti MRS 39 paragrafe AG105-AG113).

Ugrađeni derivati

10. Ugrađeni derivat je komponenta hibridnog (kombinovanog) instrumenta sa takvim uticajem da neki tokovi gotovine kombinovanog instrumenta, koji pored ugrađenog derivata sadrži i nederivatni osnovni (matični) ugovor, variraju na sličan način kao što je to kod samostalnog derivata. Ugrađeni derivat uzrokuje da se neki ili svi tokovi gotovine, koje bi inače zahtevao ugovor, menjaju na osnovu određene kamatne stope, cene finansijskog instrumenta, cene robe, deviznog kursa, indeksa cena ili stopa, kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa, ili druge varijable, pod uslovom da u slučaju nefinansijske varijable, ta varijabla nije specifična za neku ugovornu stranu. Derivat koji je povezan sa finansijskim instrumentom, ali se prema ugovoru može preneti nezavisno od tog instrumenta, ili ima različitu kontra stranu u odnosu na taj instrument, ne predstavlja ugrađeni derivat, već poseban finansijski instrument.

11. Ugrađeni derivat treba da se odvoji od osnovnog ugovora i da se računovodstveno obuhvati kao derivat po ovom standardu ako su ispunjeni svi od navedenih uslova:

(a) ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata nisu blisko povezani sa ekonomskim karakteristikama i rizicima osnovnog ugovora (videti Prilog A paragrafe AG30 i AG33);

(b) odvojeni instrument sa istim uslovima kao i ugrađeni derivat, zadovoljio bi definiciju derivata; i

(c) hibridni (kombinovani) instrument se ne odmerava po fer vrednosti sa promenama fer vrednosti koje se priznaju u bilansu uspeha (to jest, derivat, koji je ugrađen u finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu po fer vrednosti kroz bilans uspeha, se ne odvaja).

Ako se ugrađeni derivat odvoji, osnovni ugovor se računovodstveno obuhvata po ovom standardu ako je on sam finansijski instrument, a u skladu sa drugim relevantnim standardima ako nije finansijski instrument. Ovaj standard se ne bavi time da li će ugrađeni derivat biti prezentovan kao zasebna stavka u finansijskom izveštaju.

11A Bez obzira na paragrafa 11, ako ugovor sadrži jedan ili više ugrađenih derivata, entitet može da naznači hibridni (kombinovani) ugovor u celini kao finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu po fer vrednosti kroz bilans uspeha osim ako:

(a) ugrađeni derivat(i) značajno ne menjaju tokove gotovine koji bi se inače zahtevali prema ugovoru; ili

(b) jasno je uz malo ili bez analize kada se sličan hibridni (kombinovani) instrument razmatra po prvi put da je odvajanje ugrađenog/ih derivata zabranjeno, kao što je opcija plaćanja unapred ugrađena u zajam koji dozvoljava imaocu da unapred isplati zajam približno za njegovu amortizovanu vrednost.

12. Ako ovaj standard zahteva od entiteta da odvoji ugrađeni derivat od svog osnovnog ugovora, ali entitet nije u stanju da odvojeno odmerava ugrađeni derivat, bilo na datum sticanja ili na datum sledećeg finansijskog izveštaja, taj entitet treba da naznači hibridni (kombinovani) ugovor u celini po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

13. Ako neki entitet nije u stanju da pouzdano odredi fer vrednost ugrađenog derivata na osnovu njegovih uslova i odredaba (na primer, zato što se ugrađeni derivat zasniva na nekotiranom instrumentu kapitala) fer vrednost ugrađenog derivata je razlika između fer vrednosti hibridnog (kombinovanog) instrumenta i fer vrednosti osnovnog ugovora, ako se oni mogu odrediti prema ovom standardu. Ako entitet nije u stanju da odredi fer vrednost ugrađenog derivata koristeći ovaj metod, primenjuje se paragraf 12 i hibridni (kombinovani) instrument se naznačuje po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Priznavanje i prestanak priznavanja

Početno priznavanje

14. Entitet treba da prizna finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu u svom bilansu stanja samo onda kada ono postane jedna od ugovornih strana u instrumentu. (Videti paragraf 38 u pogledu kupovine finansijskih sredstava na redovan način.)

Prestanak priznavanja finansijskog sredstva

15. U konsolidovanim finansijskim izveštajima, paragrafi 16-23 i paragrafi AG34-AG52 Priloga A se primenjuju na konsolidovanom nivou. Stoga, entitet prvo konsoliduje finansijske izveštaje svih zavisnih entiteta u skladu sa MRS 27 i SIC 12 Konsolidacija - entiteti za posebne namene i onda primenjuje paragrafe 16-23 i paragrafe AG34-AG52 Priloga A na rezultujuću grupu.

16. Pre procenjivanja da li, i u kojoj meri, je prestanak priznavanja prikladan shodno paragrafima 17-23, entitet određuje da li ti paragrafi treba da se primene na deo finansijskog sredstva (ili deo grupe sličnih finansijskih sredstava) ili na finansijsko sredstvo (ili grupu sličnih finansijskih sredstava) u celini, na sledeći način:

(a) Paragrafi 17-23 se primenjuju na deo finansijskog sredstva (ili deo grupe sličnih finansijskih sredstava) samo kada, deo koji se razmatra za prestanak priznavanja, zadovoljava jedan od sledeća tri uslova.

(i) Deo uključuje samo posebno određene tokove gotovine od finansijskog sredstva (ili grupe sličnih finansijskih sredstava). Na primer, kada entitet zaključi trostruku opciju kamatne stope prilikom čega druga strana stiče pravo na tokove gotovine po osnovu kamate, ali ne i na tokove gotovine po osnovu glavnice dužničkog instrumenta, paragrafi 17-23 se primenjuju na tokove gotovine po osnovu kamate.

(ii) Deo uključuje samo potpuno proporcionalno (pro rata) učešće u tokovima gotovine od finansijskog sredstva (ili grupe sličnih finansijskih sredstava). Na primer, kada entitet zaključi sporazum prilikom kog druga strana dobije prava na 90% učešća u svim tokovima gotovine od dužničkog instrumenta, paragrafi 17-23 se primenjuju na 90% tih tokova gotovine. Ako postoji više drugih strana u ugovoru, ne zahteva se da svaka ugovorna strana ima proporcionalno učešće u tokovima gotovine, pod uslovom da entitet koji vrši prenos ima potpuno proporcionalan deo.

(iii) Deo uključuje samo potpuno proporcionalna (pro rata) učešća u posebno određenim tokovima gotovine od finansijskog sredstva (ili grupe sličnih finansijskih sredstava). Na primer, kada entitet zaključi ugovor prilikom kog druga strana dobija prava na 90% tokova gotovine od kamate na finansijsko sredstvo, paragrafi 17-23 se primenjuju na 90% tih tokova gotovine od kamate. Ako postoji više drugih strana u ugovoru, svaka ugovorna strana ima proporcionalno učešće u posebno određenom toku gotovine pod uslovom da entitet koji vrši prenos ima potpuno proporcionalno učešće.

(b) U svim drugim slučajevima, paragrafi 17-23 se primenjuju na finansijsko sredstvo u celini (ili na grupu sličnih finansijskih sredstava u celini). Na primer, kada entitet vrši prenos (i) prava na prvih ili poslednjih 90% sakupljene gotovine od finansijskog sredstva (ili grupe finansijskih sredstava), ili (ii) prava na 90% tokova gotovine od grupe potraživanja, ali obezbeđuje garanciju kupcu da će mu nadoknaditi kreditne gubitke do 8% od iznosa glavnice potraživanja, paragrafi 17-23 se primenjuju na finansijsko sredstvo (ili grupu sličnih finansijskih sredstava) u celini.

U paragrafima 17-26, termin "finansijsko sredstvo" se odnosi ili na deo finansijskog sredstva (ili deo grupe sličnih finansijskih sredstava) kao što je utvrđeno pod (a) u prethodnom tekstu ili, u suprotnom, na finansijsko sredstvo (ili grupu sličnih finansijskih sredstava) u celini.

17. Entitet treba da prestane da priznaje finansijsko sredstvo samo kada:

(a) ugovorna prava na tokove gotovine od finansijskog sredstva prestanu da važe; ili

(b) on prenese finansijsko sredstvo kako je izneto u paragrafima 18 i 19 i taj prenos se kvalifikuje za prestanak priznavanja u skladu sa paragrafom 20.

(Videti paragraf 38 za prodaje finansijskih sredstava na redovan način.)

18. Entitet vrši prenos finansijskog sredstva samo kada, on ili:

(a) prenosi ugovorna prava na primanje tokova gotovine od finansijskog sredstva; ili

(b) zadržava ugovorna prava na primanje tokova gotovine od finansijskog sredstva, ali preuzima ugovornu obavezu da isplaćuje tokove gotovine jednom ili više primalaca prema ugovoru koji zadovoljava uslove u paragrafu 19.

19. Kada entitet zadrži ugovorna prava da prima tokove gotovine od finansijskog sredstva ("originalnog sredstva"), ali preuzima ugovornu obavezu za plaćanje tih tokova gotovine jednom ili više entiteta ("krajnjih primalaca"), entitet tretira tu transakciju kao prenos finansijskog sredstva samo ako su zadovoljena sva tri uslova navedena u daljem tekstu.

(a) Entitet nema obavezu da plaća iznose krajnjim primaocima osim ako ne sakupi ekvivalentne iznose od originalnog sredstva. Kratkoročni avansi, za koje entitet ima pravo na puni povraćaj pozajmljenog iznosa plus obračunata kamata po tržišnim stopama ne krše ovaj uslov.

(b) Prema ugovoru o prenosu, entitetu je zabranjeno da prodaje ili zalaže originalno sredstvo osim kao obezbeđenje krajnjim primaocima za obavezu da im plaća tokove gotovine.

(c) Entitet ima obavezu da doznači sve tokove gotovine koje sakupi u korist krajnjih primalaca bez većeg odlaganja. Pored toga, entitet nema ovlašćenja da reinvestira takve tokove gotovine, osim kada je reč o investicijama u gotovinu ili gotovinske ekvivalente (kako je definisano u MRS 7 Izveštaji o tokovima gotovine) tokom kratkog međuperioda od datuma sticanja gotovine do datuma zahtevane doznake krajnjim primaocima, i kamata dobijena od takvih investicija se takođe prenosi na krajnje primaoce.

20. Kada entitet izvrši prenos finansijskog sredstva (videti paragraf 18), on treba da proceni stepen do kog je zadržao rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom. U ovom slučaju:

(a) ako entitet u značajnoj meri prenosi sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom, entitet treba da prestane da priznaje finansijsko sredstvo i da zasebno prizna kao sredstvo ili obaveze sva prava i obaveze stvorene ili zadržane prilikom prenosa.

(b) Ako entitet u značajnoj meri zadrži sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom, entitet treba da nastavi da priznaje finansijsko sredstvo.

(c) Ako entitet niti izvrši prenos niti u značajnoj meri zadrži sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom, entitet treba da odredi da li je zadržao kontrolu nad finansijskim sredstvom. U ovom slučaju:

(i) ako entitet nije zadržao kontrolu, on treba da prestane da priznaje finansijsko sredstvo i da zasebno prizna kao sredstva i obaveze sva prava i obaveze koje su stvorene ili zadržane u prilikom prenosa.

(ii) ako je entitet zadržao kontrolu, on treba da nastavi da priznaje finansijsko sredstvo do stepena svog stalnog učešća u finansijskom sredstvu (videti paragraf 30).

21. Prenos rizika i koristi (videti paragraf 20) se procenjuje poređenjem izloženosti entiteta riziku, pre i posle prenosa, sa promenama iznosa i vremena neto tokova gotovine od prenetog sredstva. Entitet je u značajnoj meri zadržao sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom ako se njegova izloženost promenama sadašnje vrednosti budućih neto tokova gotovine od finansijskog sredstva ne menja u značajnoj meri kao rezultat prenosa (na primer, zato što je entitet prodao finansijsko sredstvo koje će po sporazumu da ponovo kupi po fiksnoj ceni ili prodajnoj ceni plus prihod zajmodavca). Entitet je u značajnoj meri preneo sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom, ako njegova izloženost takvim promenama više nije značajna u odnosu na ukupne promene sadašnje vrednosti budućih neto tokova gotovine povezanih sa finansijskim sredstvom (na primer, zato što je entitet prodao finansijsko sredstvo, koje je samo predmet opcije za ponovnu kupovinu po fer vrednosti u vreme te kupovine ili je preneo potpuno proporcionalno učešće u tokovima gotovine za veće finansijsko sredstvo na osnovu ugovora, kao što je podučešće u zajmu (kreditu), koji zadovoljava uslove iz paragrafa 19).

22. Često će biti očigledno da li je entitet preneo ili zadržao u značajnoj meri sve rizike i koristi od vlasništva i neće biti potrebno da se vrše bilo kakva izračunavanja. U drugim slučajevima, biće potrebno da se izračuna i uporedi izloženost entiteta promenama sadašnje vrednosti budućih neto tokova gotovine, pre i posle prenosa. Izračunavanje i poređenje se vrši korišćenjem odgovarajuće tekuće tržišne kamatne stope kao diskontne stope. Svaka razumno moguća promena neto tokova gotovine se razmatra, a veća težina se daje onim ishodima čije je odigravanje verovatnije.

23. To da li je entitet zadržao kontrolu (videti paragraf 20(c)) nad prenetim sredstvom zavisi od mogućnosti onoga kome je sredstvo preneto da to sredstvo proda. Ako lice na koje je sredstvo preneto ima praktičnu mogućnost da proda to sredstvo u celini nekoj trećoj strani koja nije sa ovim povezana i ako može tu mogućnost da sprovede jednostrano i bez nametanja dodatnih ograničenja na prenos, onda entitet nije zadržao kontrolu. U svim drugim slučajevima, entitet je zadržao kontrolu.

Prenosi koji se kvalifikuju za prestanak priznavanja (videti paragraf 20(a) i (c)(i))

24. Ako entitet izvrši prenos finansijskog sredstva u okviru prenosa koji se kvalifikuje za prestanak priznavanja u celini, a zadrži pravo da servisira finansijsko sredstvo uz nadoknadu, on treba da prizna ili sredstvo po osnovu servisiranja ili obavezu servisiranja za taj ugovor o pružanju usluga. Ako se ne očekuje da dobijena naknada čini adekvatnu kompenzaciju entitetu za pružanje usluga, obaveza servisiranja za pružanje usluga treba da se priznaje po fer vrednosti. Ako se očekuje da dobijena naknada bude veća od adekvatne kompenzacije za pružanje usluga, sredstvo po osnovu servisiranja treba da se prizna zbog prava na servisiranje po iznosu određenom na osnovu raspodele knjigovodstvene vrednosti većeg finansijskog sredstva u skladu sa paragrafom 27.

25. Ako se, kao rezultat prenosa, neko finansijsko sredstvo prestane da se priznaje u celini, ali prenos ima za rezultat da entitet dobije novo finansijsko sredstvo ili preuzme novu finansijsku obavezu, ili obavezu za pružanje usluga, entitet treba da prizna novo finansijsko sredstvo, finansijsku obavezu ili obavezu servisiranja po fer vrednosti.

26. Pri prestanku priznavanja finansijskog sredstva u celini, razlika između:

(a) njegove knjigovodstvene vrednosti i

(b) zbira (i) dobijene naknade (uključujući i svako novo dobijeno sredstvo manje nova preuzeta obaveza) i (ii) svakog akumuliranog dobitka ili gubitka, koji je priznat direktno u okviru kapitala (videti paragraf 55(b))

treba da se prizna u bilansu uspeha.

27. Ako je preneto sredstvo deo većeg finansijskog sredstva (na primer, kada entitet prenese tokove gotovine od kamate koji su deo dužničkog instrumenta, videti paragraf 16(a)) i taj preneti deo se kvalifikuje za prestanak priznavanja u celini, prethodna knjigovodstvena vrednost većeg finansijskog sredstva treba da se raspodeli između dela koji nastavlja da se priznaje i dela koji prestaje da se priznaje, na osnovu relativnih fer vrednosti tih delova na dan prenosa. U svrhu ovoga, zadržano sredstvo po osnovu servisiranja treba da se tretira kao deo koji nastavlja da se priznaje. Razlika između:

(a) knjigovodstvene vrednosti raspodeljene na deo koji prestaje da se priznaje i

(b) zbira (i) dobijene naknade za deo koji prestaje da se priznaje (uključujući i svako novo dobijeno sredstvo umanjeno za svaku novu preuzetu obavezu) i (ii) svakog akumuliranog dobitka ili gubitka alociranog na onaj deo koji je bio priznat direktno u okviru kapitala (videti paragraf 55(b))

treba da se prizna u bilansu uspeha. Akumulirani dobitak ili gubitak koji je bio priznat u kapitalu se raspodeljuje između dela koji nastavlja da se priznaje i dela koji prestaje da se priznaje, na osnovu relativnih fer vrednosti tih delova.

28. Kada entitet raspodeljuje prethodnu knjigovodstvenu vrednost većeg finansijskog sredstva između dela koji nastavlja da se priznaje i dela koji prestaje da se priznaje, fer vrednost dela koji nastavlja da se priznaje treba da se odredi. Kada je entitet u prošlosti prodavao delove slične delu koji nastavlja da se priznaje ili kada postoje druge tržišne transakcije za takve delove, poslednje cene tih transakcija obezbeđuju najbolju procenu njegove fer vrednosti. Kada nema kotiranih cena ili nedavnih tržišnih transakcija koje bi potvrdile fer vrednost dela koji nastavlja da se priznaje, najbolja procena fer vrednosti je razlika između fer vrednosti većeg finansijskog sredstva u celini i naknade dobijene od lica na koje je preneto sredstvo koje prestaje da se priznaje.

Prenosi koji se ne kvalifikuju za prestanak priznavanja (videti paragraf 20(b))

29. Ako prenos nema za rezultat prestanak priznavanja zato što je entitet zadržao u značajnoj meri sve rizike i koristi od vlasništva nad prenetim sredstvom, entitet treba da nastavi da priznaje preneto sredstvo u celini i da priznaje finansijsku obavezu za primljenu naknadu. U narednim periodima, entitet treba da priznaje svaki prihod po osnovu prenetog sredstva i svaki rashod po osnovu finansijske obaveze.

Stalno učešće u prenetim sredstvima (videti paragraf 20(c)(ii))

30. Ako entitet nije preneo niti zadržao u značajnoj meri sve rizike i koristi od vlasništva nad prenetim sredstvom, a zadržava kontrolu nad prenetim sredstvom, entitet treba da nastavi da priznaje preneto sredstvo do onog stepena do kog je zadržao svoje učešće u njemu. Stepen stalnog učešća entiteta u prenetom sredstvu predstavlja onaj stepen do kog je entitet izložen promenama vrednosti prenetog sredstva. Na primer:

(a) kada stalno učešće entiteta bude u formi date garancije za preneto sredstvo stepen do kog je entitet zadržao učešće u prenetom sredstvu jednak je manjoj od sledeće dve navedene veličine: (i) knjigovodstveni iznos i (ii) maksimalni iznos dobijene naknade u prenosu, koji se može zahtevati od entiteta da ga isplati ("iznos garancije").

(b) Kada stalno učešće entiteta ima oblik prodate ili kupljene opcije (ili i jedne i druge) na preneto sredstvo, stepen stalnog učešća entiteta jednak je iznosu prenetog sredstva koji entitet može da otkupi. Međutim, u slučaju prodate prodajne opcije na sredstvo koje se odmerava po fer vrednosti, stepen stalnog učešća entiteta je ograničen na niži iznos od: fer vrednosti prenetog sredstva i cene izvršenja opcije (videti paragraf AG48).

(c) Kada stalno učešće entiteta ima oblik opcije koja se izmiruje u gotovini ili slične odredbe za preneto sredstvo, stepen do kog je entitet zadržao učešće se odmerava na isti način kao i kada je rezultat opcija koje se ne izmiruju u gotovini, kako je izloženo pod (b) u prethodnom tekstu.

31. Kada entitet nastavlja da priznaje sredstvo do stepena svog stalnog učešća u njemu, entitet takođe treba da priznaje i obavezu koja je u vezi sa tim. Uprkos drugim zahtevima odmeravanja u ovom Standardu, preneto sredstvo i sa njim povezana obaveza se odmeravaju prema osnovi, koja odražava prava i obaveze koje je entitet zadržao. Povezana obaveza se odmerava na takav način da je neto knjigovodstvena vrednost prenetog sredstva i povezane obaveze jednaka:

(a) amortizovanoj vrednosti prava i obaveza koje je entitet zadržao, ako se preneto sredstvo odmerava po amortizovanoj vrednosti; ili

(b) fer vrednosti prava i obaveza koje je entitet zadržao kada se odmeravaju samostalno, ako se preneto sredstvo odmerava po fer vrednosti.

32. Entitet treba da nastavi da priznaje svaki prihod koji se javlja od prenetog sredstva do nivoa svog stalnog učešća u njemu i da priznaje sve nastale rashode po osnovu povezanih obaveza.

33. U svrhe naknadnog odmeravanja, priznate promene fer vrednosti prenetog sredstva i sa njim povezane obaveze se računovodstveno obuhvataju u skladu sa paragrafom 55, i ne treba međusobno da se prebijaju.

34. Ako entitet ima stalno učešće samo u jednom delu finansijskog sredstva (na primer, kada entitet zadržava opciju za otkup dela prenetog sredstva, ili zadržava rezidualno učešće, koji ne vodi zadržavanju značajnog dela rizika i koristi od vlasništva i entitet zadržava kontrolu), entitet raspodeljuje prethodnu knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva između dela koji nastavlja da priznaje kao stalno učešće, i dela koji prestaje da priznaje na osnovu odnosa fer vrednosti tih delova na dan prenosa. U svrhu ovoga, primenjuju se zahtevi paragrafa 28. Razlika između:

(a) knjigovodstvene vrednosti koja je raspodeljena na deo koji prestaje da se priznaje; i

(b) zbira (i) naknade dobijene za deo koji prestaje da se priznaje i (ii) svakog akumuliranog dobitka ili gubitka koji je na njega raspodeljen i koji je bio priznat direktno u okviru kapitala (videti paragraf 55(b))

treba da se prizna u bilans uspeha. Akumulirani dobitak ili gubitak, koji je bio priznat direktno u kapital se raspodeljuje između dela koji nastavlja da se priznaje i dela koji prestaje da se priznaje na osnovu odnosa fer vrednosti tih delova.

35. Ako se preneto sredstvo odmerava po amortizovanoj vrednosti, mogućnost koju daje ovaj standard za naznačavanje finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha, se ne može primeniti na sa njim povezanu obavezu.

Svi prenosi

36. Ako preneto sredstvo nastavlja da se priznaje, to sredstvo i sa njim povezana obaveza ne treba da se prebijaju. Slično, entitet ne treba da vrši prebijanje prihoda koji se mogu javiti od prenetog sredstva sa nastalim rashodima po osnovu povezanih obaveza (videti MRS 32 paragraf 42).

37. Ako lice koje vrši prenos obezbedi negotovinski kolateral (kao što su dužnički instrumenti ili instrumenti kapitala) licu kojem sredstvo prenosi, računovodstveno obuhvatanje kolaterala od strane lica koje prenosi i na koje se prenosi zavisi od toga da li lice na koje se prenosi ima pravo da proda ili ponovo založi taj kolateral i od toga da li lice koje vrši prenos ne izvršava svoje obaveze. Lice koje vrši prenos i lice na koje se prenosi sredstvo treba da računovodstveno obuhvate kolateral na sledeći način:

(a) Ako lice na koje se sredstvo prenosi ima pravo po ugovoru ili običajima da proda ili ponovo založi kolateral, onda lice koje vrši prenos treba da reklasifikuje to sredstvo u svom bilansu stanja (na primer, kao pozajmljeno sredstvo, založeni instrumenti kapitala ili založena potraživanja sa pravom na otkup) odvojeno od drugih sredstava.

(b) Ako lice kojem se vrši prenos proda kolateral koji mu je dat u zalog, ono treba da prizna primanja od prodaje i odmerava obavezu po fer vrednosti, po osnovu svoje obaveze da vrati kolateral.

(c) Ako lice koje vrši prenos ne izvrši svoje obaveze prema uslovima ugovora i više nema pravo da dobije nazad kolateral, ono treba da prestane da priznaje kolateral, a lice kome se vrši prenos treba da prizna kolateral kao svoje sredstvo, koje će na početku odmeravati po fer vrednosti ili, ako je već prodalo kolateral, treba da prestane da priznaje obavezu njegovog vraćanja.

(d) Osim za ono što je rečeno pod (c), lice koje vrši prenos treba da nastavi da evidentira kolateral kao svoje sredstvo, a lice kome se vrši prenos ne treba da priznaje kolateral kao sredstvo.

Redovan način kupovine ili prodaje finansijskog sredstva

38. Redovan način kupovine ili prodaje finansijskog sredstva treba da se priznaje i ne priznaje, kako bude primenljivo, korišćenjem računovodstvenog obuhvatanja na datum prodaje ili računovodstvenog obuhvatanja na datum izmirenja (videti Prilog A paragrafi AG53-AG56).

Prestanak priznavanja finansijske obaveze

39. Entitet treba da ukloni finansijsku obavezu (ili deo finansijske obaveze) iz svog bilansa stanja kada, i samo kada, je ona ugašena - to jest, kada je obaveza određena ugovorom ispunjena, otkazana, ili je istekla.

40. Razmena između postojećeg zajmoprimca i zajmodavca dužničkih instrumenata sa u značajnoj meri različitim uslovima treba da se računovodstveno obuhvata kao gašenje prvobitne finansijske obaveze i priznavanje nove finansijske obaveze. Slično, značajna izmena uslova postojeće finansijske obaveze ili njenog dela (bilo da se može ili ne može pripisati finansijskoj teškoći dužnika) treba da se računovodstveno obuhvata kao gašenje prvobitne finansijske obaveze i priznavanje nove finansijske obaveze.

41. Razlika između knjigovodstvene vrednosti finansijske obaveze (ili dela finansijske obaveze) koja je ugašena ili preneta drugoj strani i plaćene nadoknade, uključujući i sva preneta negotovinska sredstva ili preuzete obaveze, treba da se priznaje u dobitak ili gubitak.

42. Ako neki entitet ponovo kupi deo finansijske obaveze, taj entitet treba da raspodeli iznos prethodne knjigovodstvene vrednosti finansijske obaveze između dela koji nastavlja da se priznaje i dela koji prestaje da se priznaje na osnovu relativnih fer vrednosti tih delova na datum ponovne kupovine. Razlika između (a) knjigovodstvene vrednosti koja je raspodeljena na deo koji je prestao da se priznaje i (b) plaćene nadoknade, uključujući i svako negotovinsko preneto sredstvo ili preuzetu obavezu, za deo koji je prestao da se priznaje treba da se priznaje u bilansu uspeha.

Odmeravanje

Početno odmeravanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza

43. Pri početnom priznavanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze, entitet treba da ih odmerava po njihovoj fer vrednosti uvećanoj, u slučaju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze koji se ne odmeravaju po fer vrednosti sa promenama fer vrednosti kroz bilans uspeha, za troškove transakcije koji se mogu direktno pripisati sticanju ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze.

44. Kada entitet koristi računovodstveno obuhvatanje na datum izmirenja za sredstvo koje se naknadno odmerava po nabavnoj vrednosti ili amortizovanoj vrednosti, to sredstvo se početno priznaje po njegovoj fer vrednosti na datum prodaje (videti Prilog A paragrafi AG53-AG56).

Naknadno odmeravanje finansijskih sredstava

45. U svrhe odmeravanja finansijskog sredstva koje se vrši posle početnog priznavanja, ovaj standard klasifikuje finansijska sredstva u sledeće četiri kategorije definisane u paragrafu 9:

(a) finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha;

(b) investicije koje se drže do dospeća;

(d) finansijska sredstva raspoloživa za prodaju.

Ove kategorije se primenjuju na odmeravanje i priznavanje dobitaka ili gubitka prema ovom standardu. Entitet može da koristi druge opise za ove kategorije ili druge kategorizacije kada prezentuje informacije na prvoj strani finansijskih izveštaja. Entitet treba da obelodani u napomenama informacije koje zahteva MSFI 7.

46. Posle početnog priznavanja, entitet treba da odmerava finansijska sredstva, uključujući i derivate koji su sredstva, po njihovim fer vrednostima, bez oduzimanja troškova transakcije koji mogu nastati po prodaji ili drugom otuđenju, osim za sledeća finansijska sredstva:

(a) zajmove i potraživanja kako su definisani u paragrafu 9, koji treba da se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamate;

(b) investicije koje se drže do dospeća kako su definisane u paragrafu 9, koje treba da se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamate; i

(c) investicije u instrumente kapitala koje nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano odmeriti i derivati koji su povezani sa njima i moraju se izmiriti isporukom takvih nekotiranih instrumenata kapitala, koji treba da se odmeravaju po nabavnoj vrednosti (videti Prilog A paragrafi AG80 i AG81).

Finansijska sredstva koja su naznačena kao stavke hedžinga su predmet odmeravanja po odredbama za računovodstvo hedžinga u paragrafima 89-102. Sva finansijska sredstva osim ona koja se odmeravaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha su predmet pregleda zbog umanjenja vrednosti u skladu sa paragrafima 58-70 i Prilogom A paragrafi AG84-AG93.

Naknadno odmeravanje finansijskih obaveza

47. Posle početnog priznavanja, entitet treba da odmerava sve finansijske obaveze po amortizovanoj vrednosti koristeći metod efektivne kamate, osim za:

(a) Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Takve obaveze, uključujući i derivate koji su obaveze, treba da se odmeravaju po fer vrednosti osim za derivatnu obavezu koja je povezana sa i mora se izmiriti do dospeća nekotiranog instrumenta kapitala čija se fer vrednost ne može pouzdano odmeriti i koji treba da se odmerava prema nabavnoj vrednosti.

(b) Finansijske obaveze koje nastaju kada se transfer finansijskog sredstva ne kvalifikuje za prestanak priznavanja ili kada se primenjuje pristup stalnog učešća. Paragrafi 29 i 31 se primenjuju za odmeravanje takvih finansijskih obaveza.

(c) Ugovore o finansijskoj garanciji koji su definisani u paragrafu 9. nakon početnog priznavanja, emitent takvog ugovora treba (osim ako se ne primenjuju paragraf 47(a) ili (b)) da ga odmerava prema višoj vrednosti između:

(i) iznosa određenog u skladu sa MRS 37 i

(ii) iznosa koji je priznavan na početku (videti paragraf 43) manje, kada je to prikladno, ukupna amortizacija priznata u skladu sa MRS 18.

(d) Obaveze obezbeđivanja zajma po kamatnoj stopi nižoj od tržišne. Nakon početnog priznavanja, emitent takve obaveze treba (osim ako se ne primenjuje paragraf 47(a)) da je odmerava prema višoj vrednosti između:

(i) Iznosa određenog u skladu sa MRS 37; i

(ii) iznosa koji je priznavan na početku (videti paragraf 43) manje, kada je to prikladno, ukupna amortizacija priznata u skladu sa MRS 18.

Finansijske obaveze koje su naznačene kao stavke hedžinga su predmet zahteva računovodstva hedžinga u paragrafima od 89 do 102.

Razmatranja odmeravanja fer vrednosti

48. Pri određivanju fer vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze u svrhu primene ovog standarda, MRS 32 ili MSFI 7, entitet treba da primenjuje paragrafe od AG69 do AG82 Priloga A.

48A Najbolji dokaz fer vrednosti su kotirane cene na aktivnom tržištu. Ako tržište za neki finansijski instrument nije aktivno, entitet treba da utvrdi fer vrednost korišćenjem tehnike procene. Cilj korišćenja tehnike procene je da se utvrdi koja bi bila cena transakcije na dan odmeravanja u nezavisnoj razmeni podstaknutoj uobičajenim poslovnim razmatranjima. Tehnike procene obuhvataju nedavne direktne tržišne transakcije između obaveštenih, voljnih strana, ukoliko je dostupna, referencu na aktuelnu fer vrednost drugog instrumenta koji je suštinski isti, analizu diskontovanih tokova gotovine i modele za određivanje cene opcija. Ako postoji tehnika procene koju obično koriste učesnici na tržištu za određivanje cene instrumenta i ako se pokazalo da ta tehnika daje pouzdane procene cena koje se mogu naći u stvarnim tržišnim transakcijama, entitet treba da koristi tu tehniku. Odabrana tehnika procene maksimalno se zasniva na informacijama sa tržišta i oslanja se u najmanjoj mogućoj meri na informacije koje su specifične za jedan entitet. Ona spaja sve faktore koje bi učesnici na tržištu razmatrali prilikom određivanja cene i u skladu je sa prihvaćenim ekonomskim metodologijama za određivanje cena finansijskih instrumenata. S vremena na vreme, entitet proverava tehniku procene i testira da li je valjana koristeći cene iz bilo koje uočljive aktuelne tržišne transakcije istog instrumenta (to jest, bez izmena i ponovnog pakovanja) ili na osnovu bilo kojih dostupnih uočljivih podataka sa tržišta.

49. Fer vrednost finansijske obaveze sa obeležjem potražnje (na primer, depozit po viđenju) nije manja od iznosa koji treba da se isplati po potražnji, diskontovan od prvog datuma kada se može zahtevati da se iznos plati.

Ponovne klasifikacije

50. Entitet ne treba ponovo da klasifikuje finansijski instrument u ili van kategorije fer vrednosti kroz bilans uspeha dok se on drži ili emituje.

51. Ako, kao rezultat promene namere ili sposobnosti, više nije prikladno klasifikovati investiciju kao onu koja se drži do dospeća, ona treba ponovo da se klasifikuje kao raspoloživa za prodaju i ponovo odmerena po fer vrednosti, i razlika između knjigovodstvene vrednosti i fer vrednosti treba da se računovodstveno obuhvata u skladu sa paragrafom 55(b).

52. Kad god prodaje ili ponovne klasifikacije više nego beznačajnog dela investicija koje se drže do dospeća ne zadovoljavaju bilo koji od uslova u paragrafu 9, svaka preostala investicija koja se drži do dospeća treba da se ponovo klasifikuje kao ona koja je raspoloživa za prodaju. Posle takve ponovne klasifikacije, razlika između knjigovodstvene vrednosti i fer vrednosti treba da se računovodstveno obuhvata u skladu sa paragrafom 55(b).

53. Ako pouzdano odmeravanje postane dostupno za finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu za koje takvo odmeravanje prethodno nije bilo dostupno, i zahteva se da se sredstvo ili obaveza odmeravaju po fer vrednosti ako je moguće pouzdano odmeravanje (videti paragrafe 46(c) i 47), ovo sredstvo ili obaveza treba da se ponovo odmeravaju po fer vrednosti, i razlika između knjigovodstvene vrednosti i fer vrednosti treba da se računovodstveno obuhvata u skladu sa paragrafom 55.

54. Ako, kao rezultat promene namere ili sposobnosti ili u retkim slučajevima kada pouzdano odmeravanje fer vrednosti nije više moguće (videti paragrafe 46(c) i 47) ili zato što su "dve prethodne finansijske godine" pomenute u paragrafu 9 prošle, postaje prikladno prenositi finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu po nabavnoj vrednosti ili po amortizovanoj vrednosti, a ne po fer vrednosti, fer vrednost knjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze na taj datum postaje njihova nova nabavna vrednost ili amortizovana vrednost, kako je primenljivo. Svaki prethodni dobitak ili gubitak od tog sredstva koji je priznat direktno u kapital u skladu sa paragrafom 55(b) treba da se računovodstveno obuhvata na sledeći način:

(a) U slučaju finansijskog sredstva sa fiksnim dospećem, dobitak ili gubitak treba da se amortizuju na dobitak ili gubitak tokom preostalog trajanja investicije koja se drži do dospeća korišćenjem metoda efektivne kamate. Svaka razlika između nove amortizovane vrednosti i iznosa na dospeću treba da se takođe amortizuje tokom preostalog trajanja finansijskog sredstva korišćenjem metoda efektivne kamate, slično amortizaciji premije ili diskonta. Ukoliko dođe do naknadnog umanjenja vrednosti finansijskog sredstva, svaki dobitak ili gubitak koji je priznavan direktno u okviru kapitala se priznaje u bilansu uspeha u skladu sa paragrafom 67.

(b) U slučaju finansijskog sredstva koje nema fiksno dospeće, dobitak ili gubitak treba da ostane u kapitalu dok se finansijsko sredstvo ne proda ili otuđi na drugi način, kada ono treba da se prizna u bilansu uspeha. Ukoliko dođe do naknadnog umanjenja vrednosti finansijskog sredstva, svaki prethodni dobitak ili gubitak koji je priznavan direktno u kapital se priznaje u proda ili otuđi na drugi način, kada ono treba da se prizna u bilansu u skladu sa paragrafom 67.

Dobici i gubici

55. Dobitak ili gubitak koji se javlja usled promene fer vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze koja nije deo odnosa hedžinga (videti paragrafe 89-102), treba da se priznaje na sledeći način:

(a) Dobitak ili gubitak od finansijskog sredstva ili finansijske obaveze klasifikovanih po fer vrednosti kroz bilans uspeha treba da se priznaje u dobitak ili gubitak.

(b) Dobitak ili gubitak od finansijskog sredstva raspoloživog za prodaju treba da se priznaje direktno u kapital, kroz izveštaj o promenama u kapitalu (videti MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja), osim za troškove od umanjenja vrednosti (videti paragrafe 67-70) i devizne dobitke i gubitke (videti Prilog A paragraf AG83), dok finansijsko sredstvo ne prestane da se priznaje, kada će akumulirani dobitak ili gubitak prethodno priznat u kapitalu biti priznat u dobitak ili gubitak. Međutim, kamata izračunata korišćenjem metoda efektivne kamate (videti paragraf 9) se priznaje u dobitak ili gubitak (videti MRS 18 Prihodi). Dividende od instrumenta kapitala raspoloživog za prodaju se priznaju u dobitak ili gubitak kada se ustanovi pravo entiteta da prima uplate (videti MRS 18).

56. Za ona finansijska sredstva i finansijske obaveze koja se knjiže po amortizovanoj vrednosti (videti paragrafe 46 i 47), dobitak ili gubitak se priznaje u dobitku ili gubitku kada se prestalo sa priznavanjem tog finansijskog sredstva ili obaveze ili mu je vrednosti umanjena, kao i kroz proces amortizacije. Međutim, za finansijska sredstva ili finansijske obaveze koje su stavke hedžinga (videti paragrafe 78-84 i Prilog A paragrafi AG98-AG101) računovodstveno obuhvatanje dobitaka ili gubitaka treba da bude u skladu sa paragrafima 89-102.

57. Ako neki entitet priznaje finansijska sredstva korišćenjem računovodstvenih podataka na datum izmirenja (videti paragraf 38 i Prilog A paragrafe AG53 i AG56), svaka promena fer vrednosti tog sredstva koja treba da se dobije tokom perioda između datuma prodaje i datuma izmirenja se ne priznaje za sredstva preneta po nabavnoj vrednosti ili po amortizovanoj vrednosti (osim gubitaka zbog umanjenja vrednosti). Za sredstva koja se knjiže po fer vrednosti, međutim, promena fer vrednosti treba da se priznaje u dobitku ili gubitku, ili u kapitalu, kako je prikladno po paragrafu 55.

Umanjenje vrednosti i nenaplativost finansijskih sredstava

58. Entitet treba da procenjuje na datum svakog bilansa stanja da li postoji neki objektivan dokaz da je došlo do umanjenja vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Ako postoji takav dokaz, taj entitet treba da primenjuje paragraf 63 (za finansijska sredstva koja se knjiže po amortizovanoj vrednosti), paragraf 66 (za finansijska sredstva koja se knjiže po nabavnoj vrednosti) ili paragraf 67 (za finansijska sredstva koja su raspoloživa za prodaju) da bi se odredio iznos svakog gubitka usled umanjenja vrednosti.

59. Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava je umanjene vrednosti, ili su pretrpljeni gubici zbog umanjenja vrednosti ako, i samo ako, postoji objektivni dokaz umanjenja vrednosti kao rezultat događaja koji se odigrao posle prvobitnog priznavanja sredstva ("nastanak gubitka") i taj nastanak gubitka (ili nastanci gubitka) ima uticaja na procenjene buduće tokove gotovine od finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se mogu pouzdano proceniti. Može se dogoditi da nije moguće utvrditi jedan, zaseban događaj koji je prouzrokovao umanjenje vrednosti. Češće je umanjenje vrednosti prouzrokovano kombinovanim efektom nekoliko događaja. Gubici očekivani kao rezultat budućih događaja, bez obzira koliko verovatni, se ne priznaju. Objektivni dokaz da je došlo do umanjenja vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava obuhvata uočljive podatke koje vlasnik sredstva može da primeti o nastanku gubitka:

(a) značajnoj finansijskoj teškoći emitenta ili dužnika;

(b) kršenju ugovora, kao što je neispunjenje obaveze ili zakasnele isplate kamate ili glavnice;

(c) garanciji od strane zajmodavaca zajmoprimcu, zbog ekonomskih ili pravnih razloga u vezi sa finansijskom teškoćom zajmoprimca, povlastice koju zajmodavac ne bi uzimao u obzir u nekim drugim okolnostima;

(d) visokoj verovatnoći bankrota ili druge finansijske reorganizacije zajmodavca;

(e) nestanku aktivnog tržišta za to finansijsko sredstvo zbog finansijskih teškoća; ili

(f) uočljivim podacima koji pokazuju da postoji merljivo smanjenje budućih tokova gotovine od grupe finansijskih sredstava nakon početnog priznavanje tih sredstava, mada smanjenje ne može još uvek da se utvrdi za pojedinačna finansijska sredstva u grupi, uključujući i:

(i) štetne promene platežne moći zajmoprimca u grupi (na primer, povećan broj odloženih isplata ili povećan broj zajmoprimca sa kreditnim karticama koji su dostigli svoja ograničenja kredita i isplaćuju minimalni mesečni iznos); ili

(ii) nacionalni ili lokalni ekonomski uslovi koji su u vezi sa izmirivanjem obaveza za sredstva u grupi (na primer, povećanje stepena nezaposlenosti zajmoprimca u toj geografskoj oblasti, smanjenje cena nekretnina za hipoteke u relevantnoj oblasti, smanjenje cena nafte za sredstva zajma proizvođačima nafte, ili štetne promene industrijskih uslova koji utiču na zajmoprimce u grupi).

60. Nestanak aktivnog tržišta zato što se finansijskim instrumentima određenog entiteta više ne trguje javno, nije dokaz umanjenja vrednosti. Pad kreditnog rejtinga entiteta nije, sam po sebi, dokaz umanjenja vrednosti, mada može biti dokaz umanjenja vrednosti kada se uzmu u obzir i druge dostupne informacije. Pad fer vrednosti finansijskog sredstva ispod nabavne ili amortizovane vrednosti nije neophodno dokaz umanjenja vrednosti (na primer, pad fer vrednosti investicije u dužnički instrument koji je rezultat povećanja kamatnih stopa oslobođenih rizika).

61. Pored vrsta događaja opisanih u paragrafu 59, objektivni dokazi o umanjenju vrednosti investicije u instrument kapitala obuhvataju informacije o značajnim promenama sa štetnim uticajem koje su se odigrale u tehnološkom, tržišnom, ekonomskom ili pravnom okruženju u kom emitent posluje, i označava da se troškovi investicije u instrument kapitala ne mogu povratiti. Značajan ili dugotrajan pad fer vrednosti investicije u instrument kapitala ispod nabavne vrednosti je takođe značajan dokaz umanjenja vrednosti.

62. U nekim slučajevima se može dogoditi da su uočljivi dokazi potrebni za procenu iznosa gubitka zbog umanjenja vrednosti finansijskog sredstva ograničeni ili više nisu u potpunosti relevantni za aktuelne okolnosti. Na primer, ovo može da bude slučaj kada je zajmodavac u finansijskim teškoćama i kada postoji nedovoljno dostupnih podataka iz prošlosti koji se odnose na slične zajmodavce. U takvim slučajevima, entitet koristi svoje iskustvo i rasuđivanje da koriguje uočljive podatke za grupu finansijskih sredstava da bi oni odrazili aktuelne okolnosti (videti paragraf AG89). Korišćenje razumnih procena je ključni deo sastavljanja finansijskih izveštaja i ne smanjuje njihovu pouzdanost.

Finansijska sredstva koja se knjiže po amortizovanoj vrednosti

63. Ako postoji objektivni dokaz da je nastao gubitak zbog umanjenja vrednosti od zajmova ili potraživanja ili investicija koje se drže do dospeća koje se knjiže po amortizovanoj vrednosti, iznos gubitka se odmerava kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine (isključujući buduće kreditne gubitke koji nisu nastali) diskontovanih po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi finansijskog sredstva (to jest, efektivnoj kamatnoj stopi izračunatoj prilikom prvobitnog priznavanja). Knjigovodstvena vrednost sredstva treba da se smanji ili direktno ili korišćenjem računa za nadoknade. Iznos gubitka treba da se prizna u dobitak ili gubitak.

64. Entitet prvo procenjuje da li objektivni dokaz umanjenja vrednosti postoji pojedinačno za sredstva koja su pojedinačno značajna, pojedinačno ili zajednički za finansijska sredstva koja nisu pojedinačno značajna (videti paragraf 59). Ako entitet odredi da ne postoji objektivni dokaz umanjenja vrednosti za finansijsko sredstvo koje se pojedinačno procenjuje, bilo da je značajno ili ne, on uključuje to sredstvo u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i zajednički ih procenjuje zbog umanjenja vrednosti. Sredstva koja se pojedinačno procenjuju zbog umanjenja vrednosti i za koja je gubitak od umanjenja vrednosti priznat ili nastavlja da se priznaje, se ne uključuju u zajedničku procenu zbog umanjenja vrednosti.

65. Ako se, u narednom periodu, iznos umanjenja vrednosti smanji i ako se to smanjenje može objektivno dovesti u vezu sa događajem koji se odigrao posle priznavanja umanjenja vrednosti (kao što je poboljšanje dužnikovog kreditnog rejtinga), prethodno priznati gubitak zbog umanjenja vrednosti treba da se stornira ili direktno ili korigovanjem računa za nadoknade. Storniranje ne treba da ima za rezultat knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva koja prelazi ono što bi bila amortizovana vrednost, u slučaju da umanjenje vrednosti nije bilo priznato, na datum kada je izvršeno storniranje umanjenja vrednosti. Iznos storniranja treba da se prizna u dobitak ili gubitak.

Finansijska sredstva koja se knjiže po nabavnoj vrednosti

66. Ako postoji objektivni dokaz da je gubitak zbog umanjenja vrednosti nastao za nekotirani instrument kapitala koji se ne knjiži po fer vrednosti zato što se fer vrednost ne može pouzdano odmeriti, ili za derivatno sredstvo koje je povezano sa i mora biti izmireno isporukom takvog nekotiranog instrumenta kapitala, iznos umanjenja vrednosti se odmerava kao razlika između knjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva i sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine diskontovanih po trenutnoj tržišnoj stopi prinosa za slično finansijsko sredstvo (videti paragraf 46(c) i Prilog A paragrafe AG80 i AG81). Takvi gubici zbog umanjenja vrednosti ne treba da se storniraju.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

67. Kada se pad fer vrednosti finansijskog sredstva raspoloživog za prodaju prizna direktno u kapital i kada postoji objektivni dokaz umanjenja vrednosti sredstva (videti paragraf 59), akumulirani gubitak koji je priznat direktno u kapital treba da se ukloni iz kapitala i prizna u dobitak ili gubitak iako priznavanje finansijskog sredstva nije bilo prestalo.

68. Iznos akumuliranog gubitka koji je uklonjen iz kapitala i priznat u dobitak ili gubitak prema paragrafu 67 treba da bude razlika između troškova sticanja (neto od svake isplate glavnice i amortizacije) i tekuće fer vrednost, umanjena za svaki gubitak zbog umanjenja vrednosti tog sredstva koji je prethodno priznat u dobitku ili gubitku.

69. Gubici zbog umanjenja vrednosti priznati u dobitku ili gubitku od investicije u instrument kapitala klasifikovan kao raspoloživ za prodaju ne treba da bude storniran kroz bilans uspeha.

70. Ako se, u narednom periodu, fer vrednost dužničkog instrumenta klasifikovanog kao onaj koji je raspoloživ za prodaju poveća i ako se to povećanje bude moglo objektivno dovesti u vezu sa događajem koji se odigrao nakon što je gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u dobitku ili gubitku, gubitak zbog umanjenja vrednosti treba da se stornira, a iznos storniranja prizna u dobitak ili gubitak.

Hedžing

71. Ako postoji naznačeni odnos hedžinga između instrumenta hedžinga i sa njim povezane stavke koja je predmet hedžinga kao što je opisano u paragrafima 85-88 i Prilogu A paragrafima AG102-AG104, računovodstveno obuhvatanje dobitaka ili gubitaka od instrumenta hedžinga i stavke hedžinga treba da bude u skladu sa paragrafima 89-102.

Instrumenti hedžinga

Instrumenti koji se kvalifikuju

72. Ovaj standard ne ograničava okolnosti u kojima derivat može biti naznačen kao instrument hedžinga, ako se zadovolje uslovi iz paragrafa 88, izuzev za određene prodate opcije (videti Prilog A paragraf AG94). Međutim, nederivatno finansijsko sredstvo ili nederivatna finansijska obaveza mogu biti naznačeni kao instrumenti hedžinga, samo za hedžing od deviznih rizika.

73. U svrhe računovodstva hedžinga, samo instrumenti koji uključuju spoljnu stranu u odnosu na entitet koji izveštava (to jest, spoljnu za grupu, segment ili pojedinačni entitet o kom se izveštava) mogu da budu naznačeni kao instrumenti hedžinga. Mada pojedinačni entiteti unutar konsolidovane grupe ili odeljenja unutar entiteta mogu ući u hedžing transakcije sa drugim entitetima unutar grupe ili odeljenjima unutar entiteta, sve transakcije unutar grupe se eliminišu prilikom konsolidacije. Stoga, takve hedžing transakcije se ne mogu kvalifikovati za računovodstvo hedžinga u pojedinačnim ili zasebnim finansijskim izveštajima pojedinačnih entiteta unutar grupe ili u izveštavanju segmenata pod uslovom da su oni spoljni za pojedinačni entitet ili segment o kom se izveštava.

Naznačavanje instrumenta hedžinga

74. Obično postoji jedinstveno odmeravanje fer vrednosti za instrument hedžinga u celini, i faktori koji uzrokuju promene fer vrednosti su međusobno zavisni. Na taj način, entitet imenuje odnos hedžinga za instrument hedžinga u celini. Jedini dozvoljeni izuzeci su:

(a) odvajanje unutrašnje vrednosti i vremenske vrednosti ugovora o opciji i naznačavanje kao instrumenta hedžinga samo promene unutrašnje vrednosti opcije i isključivanje promene vremenske vrednosti; i

(b) odvajanje elementa kamate i promptne cene forvard ugovora.

Ovi izuzeci su dozvoljeni zato što unutrašnja vrednost opcije i premija forvard ugovora mogu obično da se odmeravaju zasebno. Dinamična strategija hedžinga koja procenjuje i unutrašnju vrednost i vremensku vrednost ugovora o opciji može da se kvalifikuje za računovodstvo hedžinga.

75. Deo čitavog instrumenta hedžinga, kao što je 50% nominalnog iznosa, može biti naznačeno kao instrument hedžinga u odnosu hedžinga. Međutim, odnos hedžinga ne mora da se naznači samo za deo vremenskog perioda tokom kog instrument hedžinga ostaje neizmiren.

76. Jedan instrument hedžinga se može naznačiti kao hedžing više od jedne vrste rizika pod uslovom da se (a) rizici koji su predmet hedžinga mogu jasno utvrditi; (b) efektivnost hedžinga može prikazati; i (c) moguće obezbediti da postoji posebno naznačavanje za instrument hedžinga i različite pozicije rizika.

77. Dva ili više derivata, ili njihovi delovi (ili, u slučaju hedžinga valutnog rizika, dva ili više nederivata, ili njihovi delovi, ili kombinacija derivata i nederivata ili njihovih delova), se mogu posmatrati u kombinaciji ili zajednički naznačeni kao instrument hedžinga. Međutim, donja ili gornja granica kamatne stope ili drugi derivatni instrument koji kombinuje prodatu opciju i kupljenu opciju se ne kvalifikuje kao instrument hedžinga ako je on, u stvari, neto prodata opcija (za koju je dobijena neto premija). Slično, dva ili više instrumenta (ili njihovi delovi) mogu biti naznačeni kao instrument hedžinga samo ako nijedan od njih nije prodata opcija ili neto prodata opcija.

Stavke hedžinga

Stavke koje se kvalifikuju

78. Stavka hedžinga može biti priznato sredstvo ili obaveza, nepriznata utvrđena obaveza, vrlo verovatna predviđena buduća transakcija, ili neto investicija u inostrano poslovanje. Stavka hedžinga može biti (a) jedno sredstvo, obaveza, utvrđena obaveza, predviđena transakcija, neto investicija u inostrano poslovanje ili (b) grupa sredstava, obaveza, utvrđenih obaveza, vrlo verovatnih predviđenih transakcija ili neto investicija u inostrano poslovanje sa sličnim karakteristikama rizika ili (c) samo u portfelju hedžinga rizika kamatnih stopa, deo portfelja finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje dele rizik koji je predmet hedžinga.

79. Za razliku od zajmova i potraživanja, investicija koja se drži do dospeća ne može da bude stavka hedžinga u pogledu rizika kamatne stope ili rizika od plaćanja unapred zato što naznačavanje neke investicije kao investicije koja se drži do dospeća zahteva nameru da se investicija drži do dospeća bez obzira na promene fer vrednosti ili tokova gotovine takve investicije koje se mogu pripisati promenama kamatnih stopa. Međutim, investicija koja se drži do dospeća može biti stavka hedžinga u pogledu rizika od promena deviznih kurseva i kreditnog rizika.

80. U svrhe računovodstva hedžinga, samo sredstva, obaveze, utvrđene obaveze i vrlo verovatne predviđene transakcije koje obuhvataju stranu koja je spoljašnja za entitet mogu da se naznače kao stavke hedžinga. Sledi da računovodstvo hedžinga može da se primeni na transakcije između entiteta ili segmente u istoj grupi samo u pojedinačnim ili zasebnim finansijskim izveštajima tih entiteta, a ne u konsolidovanim finansijskim izveštajima grupe. Kao izuzetak, devizni rizik monetarne stavke unutar grupe (na primer, dugovanje/potraživanje između dva zavisna entiteta) može da se kvalifikuje kao stavka hedžinga u konsolidovanim finansijskim izveštajima ako ima za rezultat izloženost dobicima ili gubicima od deviznih kurseva koji nisu u potpunosti eliminisani posle konsolidacije u skladu sa MRS 21 Efekti promena deviznih kurseva. U skladu sa MRS 21, dobici i gubici od monetarnih stavki unutar grupe se ne eliminišu u potpunosti posle konsolidovanja kada se monetarna stavka unutar grupe prenosi između dva entiteta iz grupe koja imaju različite funkcionalne valute. Pored toga, devizni rizik veoma verovatne i predvidive transakcije unutar grupe može da se kvalifikuje kao stavka hedžinga u konsolidovanim finansijskim izveštajima pod uslovom da je transakcija naznačena u valuti koja nije funkcionalna valuta entiteta koji učestvuje u toj transakciji i devizni rizik će uticati na konsolidovani dobitak ili gubitak.

Naznačavanje finansijskih stavki kao stavki hedžinga

81. Ako je stavka hedžinga finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza, ona može da bude stavka hedžinga u pogledu rizika povezanih samo sa delom njegovih tokova gotovine ili fer vrednosti (kao što je jedan ili više odabranih ugovornih tokova gotovine ili njihovih delova ili procenta njihove fer vrednosti), pod uslovom da efektivnost može da se odmeri. Na primer, deo izloženosti kamatne stope sredstva ili obaveze koji nose kamatu, koji se može utvrditi i odvojeno odmeriti, može da se naznači kao rizik koji je predmet hedžinga (kao što je kamatna stopa oslobođena rizika ili komponenta benčmark kamatne stope od ukupne izloženosti kamatne stope finansijskog instrumenta koji je predmet hedžinga).

81A U hedžingu fer vrednosti od izloženosti kamatne stope portfelja, finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza (i samo u takvom hedžingu), deo koji je bio predmet hedžinga može biti određen pomoću iznosa valute (na primer, iznosa u dolarima, evrima, funtama ili randima) umesto kao pojedinačno sredstvo (ili obaveza). Iako portfelj može, za svrhe upravljanja rizikom, uključiti sredstva i obaveze, naznačeni iznos je iznos sredstava ili iznos obaveza. Naznačavanje neto iznosa obuhvatanjem sredstava i obaveza zajedno nije dozvoljeno. Entitet može izvršiti hedžing dela rizika kamatne stope vezanog za naznačeni iznos. Na primer, u slučaju hedžinga portfelja koji sadrži sredstva koja se plaćaju unapred, entitet može da izvrši hedžing promene fer vrednosti koja se može pripisati promeni kamatne stope koja je bila predmet hedžinga na osnovu očekivanih, a ne ugovornih, datuma ponovnog određivanja cena. Kada se deo koji je predmet hedžinga zasniva na očekivanim datumima ponovnog određivanja cena, efekat koji te promene kamatne stope, koja je bila predmet hedžinga, imaju na te očekivane datume, treba da se uključi prilikom određivanja promene fer vrednosti stavke hedžinga. Shodno tome, ako je portfelj, koji sadrži stavke koje se plaćaju unapred, predmet hedžinga derivatom koji se ne plaća unapred, dolazi do neefektivnosti ako se izmene datumi kada se očekuje plaćanje unapred stavki u portfelju koji je predmet hedžinga, ili ako se stvarni datumi plaćanja unapred razlikuju od očekivanih datuma.

Naznačavanje nefinansijskih stavki kao stavki hedžinga

82. Ako je stavka hedžinga nefinansijsko sredstvo ili nefinansijska obaveza, ona treba da bude naznačena kao stavka hedžinga ili (a) za devizne rizike ili (b) u celini za sve rizike, zbog težine razdvajanja i odmeravanja odgovarajućeg dela tokova gotovine ili promena fer vrednosti koje se mogu pripisati posebnim rizicima, koji nisu devizni rizici.

Naznačavanje grupe stavki kao stavki hedžinga

83. Slična sredstva ili slične obaveze treba da se grupišu i da se vrši hedžing grupe, samo ako pojedinačna sredstva ili pojedinačne obaveze u toj grupi imaju istu izloženost rizicima za koju su naznačeni da ih hedžing štiti. Šta više, očekivaće se da promena fer vrednosti koja se može pripisati riziku od hedžinga za svaku pojedinačnu stavku u grupi bude približno proporcionalna ukupnoj promeni fer vrednosti koja se može pripisati hedžingu rizika grupe stavki.

84. Zbog toga što entitet procenjuje efektivnost hedžinga poređenjem promena fer vrednosti ili promena toka gotovine instrumenta hedžinga (ili grupe sličnih instrumenata hedžinga) i stavke hedžinga (ili grupe sličnih stavki hedžinga), poređenje instrumenta hedžinga sa ukupnom neto pozicijom (na primer, neto svih sredstava sa fiksnom stopom i svih obaveza sa fiksnom stopom sa sličnim dospećima), a ne sa posebnom stavkom hedžinga, se ne kvalifikuje kao računovodstvo hedžinga.

Računovodstvo hedžinga

85. Računovodstvo hedžinga priznaje efekte prebijanja na dobitak ili gubitak promena fer vrednosti instrumenta hedžinga i stavke hedžinga.

86. Postoje tri vrste odnosa hedžinga:

(a) hedžing fer vrednosti: hedžing izloženosti promenama fer vrednosti priznatog sredstva ili obaveze, ili nepriznate utvrđene obaveze, ili identifikovani deo takvog sredstva, obaveze, ili utvrđene obaveze koji se može pripisati određenom riziku i koji može uticati na dobitak ili gubitak.

(b) hedžing tokova gotovine: hedžing izloženosti varijabilnosti tokova gotovine koji (i) se može pripisati određenom riziku u vezi sa priznatim sredstvom ili obavezom (kao što su sve ili neke buduće isplate kamate po osnovu duga sa varijabilnom stopom) ili sa vrlo verovatnom predviđenom transakcijom i koji (ii) bi mogao da utiče na dobitak ili gubitak.

87. Hedžing deviznog rizika utvrđene obaveze može da se računovodstveno obuhvata kao hedžing fer vrednosti ili hedžing tokova gotovine.

88. Odnos hedžinga se kvalifikuje za računovodstvo hedžinga kako je izloženo u paragrafima 89-102 ako, i samo ako, se zadovolje svi sledeći uslovi:

(a) ako na početku hedžinga postoji formalno naznačavanje i dokumentacija o odnosu hedžinga i cilj za upravljanje rizicima nekog entiteta, kao i strategija za vršenje hedžinga. Ta dokumentacija treba da uključi identifikaciju instrumenta hedžinga, stavke hedžinga ili transakcije u vezi sa njim, prirodu rizika koji je predmet hedžinga, kao i to kako će entitet proceniti efektivnost instrumenta hedžinga prilikom prebijanja izloženosti promenama fer vrednosti stavke hedžinga ili promenama tokova gotovine transakcije koja je predmet hedžinga, a koji se može pripisati riziku koji je predmet hedžinga;

(b) očekuje se da hedžing bude veoma efektivan (videti Prilog A paragrafe AG105-AG113) prilikom prebijanja promena fer vrednosti ili tokova gotovine pripisivih riziku koji je predmet hedžinga, u skladu sa prvobitno dokumentovanom strategijom upravljanja rizikom za taj određeni odnos hedžinga;

(c) za hedžinge tokova gotovine, predviđena transakcija koje je predmet hedžinga mora biti veoma verovatna i mora predstavljati izloženost promenama tokova gotovine koji bi na kraju mogli da utiču na dobitak ili gubitak.

(d) efektivnost hedžinga se može pouzdano odmeriti, to jest, fer vrednost ili tokovi gotovine stavke hedžinga pripisivi riziku koji je predmet hedžinga i fer vrednosti instrumenta hedžinga se mogu pouzdano odmeriti (videti paragrafe 46 i 47 i Prilog A paragrafe AG80 i AG 81 za uputstvo o određivanju fer vrednosti).

(e) hedžing se stalno procenjuje i određuje se da je stvarno bio veoma efektivan tokom perioda finansijskog izveštavanja za koje je hedžing bio naznačen.

Hedžing fer vrednosti

89. Ako hedžing fer vrednosti zadovoljava uslove iz paragrafa 88 tokom perioda finansijskog izveštavanja, on treba da se računovodstveno obuhvata na sledeći način:

(a) dobitak ili gubitak od ponovnog odmeravanja instrumenta hedžinga po fer vrednosti (za derivatni instrument hedžinga) ili devizne komponente njegove knjigovodstvene vrednosti odmerene u skladu sa MRS 21 (za nederivatni instrument hedžinga) treba da se priznaje u bilansu uspeha; i

(b) dobitak ili gubitak od stavke hedžinga koji se može pripisati riziku koji je predmet hedžinga treba da se koriguje prema knjigovodstvenoj vrednosti stavke hedžinga i da se prizna bilansu uspeha. Ovo se primenjuje čak i kada je stavka hedžinga inače odmerena po nabavnoj vrednosti. Priznavanje dobitka ili gubitka pripisivog riziku koji je predmet hedžinga se primenjuje ako je stavka hedžinga finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju.

89A Za hedžing fer vrednosti izloženosti kamatne stope dela portfelja finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza (i samo u takvom hedžingu), zahtev u paragrafu 89(b) može biti ispunjen prezentovanjem dobitka ili gubitka pripisivog stavki hedžinga ili:

(a) u zasebnoj linijskoj stavki u okviru sredstava, za one vremenske periode ponovnog određivanja cena za koje je stavka hedžinga sredstvo; ili

(b) u zasebnoj linijskoj stavki u okviru obaveza, za one vremenske periode ponovnog određivanja cena za koje je stavka hedžinga obaveza.

Zasebne linijske stavke iz (a) i (b) treba prezentovati uz finansijska sredstva ili finansijske obaveze. Iznose obuhvaćene ovim linijskim stavkama treba ukloniti iz bilansa stanja kada sredstva ili obaveze na koje se ove stavke odnose prestanu da se priznaju.

90. Ako su predmet hedžinga samo određeni rizici koji se mogu pripisati stavki hedžinga, priznate promene fer vrednosti stavke hedžinga koje nisu u vezi sa rizikom koji je predmet hedžinga se priznaju kao što je izloženo u paragrafu 55.

91. Entitet treba da prospektivno prestane da priznaje računovodstvo hedžinga određeno paragrafom 89 ako:

(a) instrument hedžinga istekne ili se proda, zaključi ili izvrši (u ovu svrhu zamena ili produženje dospeća instrument hedžinga sa drugim instrumentom hedžinga se ne smatra istekom ili zaključivanjem ako je takva zamena ili produženje dospeća deo dokumentovane strategije hedžinga tog entiteta);

(b) hedžing više ne zadovoljava kriterijume za računovodstvo hedžinga iz paragrafa 88; ili

92. Na osnovu paragrafa 89(b), svako korigovanje knjigovodstvene vrednosti finansijskog instrumenta koji je predmet hedžinga za koji se koristi metod efektivne kamate (u slučaju portfelja hedžinga rizika kamatne stope, u zasebnoj linijskoj stavki bilansa stanja opisanoj u paragrafu 89A) treba da se amortizuje u bilansu uspeha. Amortizacija može početi čim dođe do korigovanja i ne sme početi kasnije no kada stavka hedžinga prestaje da se koriguje zbog promena fer vrednosti pripisivim riziku koji je predmet hedžinga. Korigovanje se zasniva na rekalkulaciji kamatne stope na datum početka amortizacije. Ipak, ako, u slučaju hedžinga fer vrednosti izloženosti kamatnoj stopi portfelja finansijskog sredstva ili finansijskih obaveza (i samo u takvom hedžingu), amortizacija korišćenjem rekalkulisane kamatne stope nije izvodljiva, korigovanje treba da se amortizuje korišćenjem pravolinijskog metoda. Korigovanje treba da se potpuno amortizuje do dospeća finansijskog instrumenta ili, u slučaju hedžinga portfelja rizika kamatne stope, po isteku relevantnog vremenskog perioda ponovnog određivanja cena.

93. Kada se nepriznata utvrđena obaveza naznači kao stavka hedžinga, naknadne kumulativne promene fer vrednosti utvrđene obaveze koje se mogu pripisati riziku koji je predmet hedžinga se priznaju kao sredstvo ili obaveza sa odgovarajućim dobitkom ili gubitkom koji se priznaje bilansu uspeha (videti paragraf 89(b)). Promene fer vrednosti instrumenta hedžinga se takođe priznaju u dobitak ili gubitak.

94. Kada entitet zaključi utvrđenu obavezu za sticanje sredstva ili preuzimanje obaveze koja je stavka hedžinga u hedžingu fer vrednosti, početna knjigovodstvena vrednost sredstva ili obaveze koja je rezultat toga što entitet ispunjava utvrđenu obavezu se koriguje da bi se obuhvatila ukupna promena fer vrednosti utvrđene obaveze koja se može pripisati riziku koji je predmet hedžinga koji je priznat u bilansu stanja.

Hedžing tokova gotovine

95. Ako hedžing tokova gotovine zadovoljava uslove paragrafa 88 tokom perioda, treba da se računovodstveno obuhvata na sledeći način:

(a) deo dobitka ili gubitka od instrumenta hedžinga koji se određuje kao efektivni hedžing (videti paragraf 88) treba da se priznaje direktno u okviru kapitala kroz izveštaj o promenama na kapitalu (videti MRS 1); i

(b) neefektivni deo dobitka ili gubitka od instrumenta hedžinga treba da se priznaje u bilansu uspeha.

96. Još određenije, hedžing tokova gotovine se računovodstveno obuhvata na sledeći način:

(a) zasebna komponenta kapitala povezana sa stavkom hedžinga se koriguje prema manjem od sledećeg (u apsolutnim iznosima):

(i) ukupnom dobitku ili gubitku od instrumenta hedžinga od početka hedžinga; i

(ii) ukupnoj promeni fer vrednosti (sadašnja vrednost) očekivanih budućih tokova gotovine stavke hedžinga od početka hedžinga;

(b) svaki preostali dobitak ili gubitak od instrumenta hedžinga ili njegove naznačene komponente (to nije efektivan hedžing) se priznaje u dobitku ili gubitku; i

(c) ako je dokumentovana strategija entiteta za upravljanje rizikom za određeni odnos hedžinga isključivanje iz procene efektivnosti hedžinga određene komponente dobitka ili gubitka ili tokova gotovine sa njima u vezi od instrumenta hedžinga (videti paragrafe 74, 75 i 88(a)), ta isključena komponenta dobitka ili gubitka se priznaje u skladu sa paragrafom 55.

97. Ako hedžing predviđene transakcije naknadno ima za rezultat priznavanje sredstva ili obaveze, dobici ili gubici u vezi sa njima koji su bili priznavani direktno u kapitalu u skladu sa paragrafom 95 treba da se ponovo klasifikuju u dobitak ili gubitak u istom periodu ili periodima tokom kojih stečeno sredstvo ili preuzeta obaveza utiču na dobitak ili gubitak (kao u periodima kada se priznaje prihod ili rashod po osnovu kamate). Međutim, ako entitet očekuje da sav ili deo gubitka koji je priznat direktno u okviru kapitala ne bude povraćen u toku jednog ili više budućih perioda, on treba ponovo da klasifikuje iznos koji nije očekivao da bude povraćen u dobitak ili gubitak.

98. Ako hedžing predviđene transakcije naknadno ima za rezultat priznavanje nefinansijskog sredstva ili nefinansijske obaveze, ili predviđena transakcija za nefinansijsko sredstvo ili nefinansijsku obavezu postaje utvrđena obaveza na koju se primenjuje računovodstvo hedžinga fer vrednosti, onda entitet treba da usvaji ili (a) ili (b) iz daljeg teksta:

(a) on ponovo klasifikuje dobitke i gubitke koji su u vezi sa tim koji su bili priznati direktno u kapitalu u skladu sa paragrafom 95 u dobitak ili gubitak u istom periodu ili periodima tokom kog/kojih stečeno sredstvo ili preuzeta obaveza utiču na dobitak ili gubitak (kao što su periodi u kojima se priznaju troškovi amortizacije ili troškovi prodaje). Međutim, ako entitet očekuje da svi ili deo gubitka priznatog direktno u kapitalu ne bude povraćen u toku jednog ili više budućih perioda, on treba ponovo da klasifikuje iznos za koji ne očekuje da bude povraćen u dobitak ili gubitak.

(b) on uklanja dobitke i gubitke koji su s tim u vezi i koji su bili priznati direktno u kapitalu u skladu sa paragrafom 95, i uključuje ih u početnu cenu ili drugu knjigovodstvenu vrednost sredstva ili obaveze.

99. Entitet treba da usvoji ili (a) ili (b) iz paragrafa 98 kao računovodstvenu politiku i primenjuje je dosledno na sve hedžinge na koje se odnosi paragraf 98.

100. Za sve hedžinge tokova gotovine koji nisu obuhvaćeni paragrafima 97 i 98, iznosi koji su bili priznati direktno u kapitalu treba da se priznaju u dobitak ili gubitak u istom periodu ili periodima tokom kog/kojih je predviđena transakcija koja je predmet hedžinga uticala na dobitak ili gubitak (na primer, kada se predviđena transakcija zaista dogodi).

101. U svim sledećim okolnostima entitet treba da prospektivno prekine računovodstvo hedžinga određeno paragrafima 95-100:

(a) Instrument hedžinga istekne ili se proda, zaključi ili izvrši (u ovu svrhu, zamena instrumenta hedžinga drugim instrumentom hedžinga ili produženje dospeća se ne smatra isticanjem ili zaključenjem ako je takva zamena ili produženje dospeća deo dokumentovane strategije hedžinga tog entiteta). U ovom slučaju, ukupni dobitak ili gubitak od instrumenta hedžinga koji ostaje priznat direktno u kapitalu od perioda kada je hedžing bio efektivan (videti paragraf 95(a)) treba da ostane zasebno priznat u kapitalu dok se ne dogodi predviđena transakcija. Kada se ta transakcija dogodi, primenjuju se paragrafi 97, 98 ili 100.

(b) Hedžing više ne zadovoljava kriterijume za hedžing računovodstvo iz paragrafa 88. U ovom slučaju, ukupni dobitak ili gubitak od instrumenta hedžinga koji ostaje priznat direktno u kapitalu od perioda kada je hedžing bio efektivan (videti paragraf 95(a)) treba da ostane zasebno priznat u kapitalu dok se ne dogodi predviđena transakcija. Kada se ta transakcija dogodi, primenjuju se paragrafi 97, 98 ili 100.

(c) Više se ne očekuje se da će se predviđena transakcija dogoditi, u kom slučaju svaki ukupni dobitak ili gubitak sa tim u vezi koji ostaje priznat direktno u kapitalu od perioda kada je hedžing bio efektivan (videti paragraf 95(a)) treba da se izveštava u dobitku ili gubitku. Predviđena transakcija koja nije više vrlo verovatna (videti paragraf 88(c)) se još uvek može desiti.

(d) Entitet opoziva naznačavanje. Za hedžinge predviđene transakcije, ukupni dobitak ili gubitak od instrumenta hedžinga koji ostaje priznat direktno u kapitalu od perioda kada je hedžing bio efektivan (videti paragraf 95(a)) treba da ostane zasebno priznat u kapitalu, dok se ne dogodi predviđena transakcija ili dok ne prestane da se očekuje njeno događanje. Kada se transakcija dogodi, primenjuju se paragraf 97, 98 ili 100. Ako se više ne očekuje da se transakcija dogodi, ukupni dobitak ili gubitak koji je bio priznavan direktno u okviru kapitala treba da se priznaje u bilansu uspeha.

Hedžing neto investicije

102. Hedžing neto investicije u inostrano poslovanje, uključujući i hedžing monetarne stavke koji se računovodstveno obuhvata kao deo neto investicije (videti MRS 21), treba da se računovodstveno obuhvata slično hedžingu tokova gotovine:

(a) deo dobitka ili gubitka od instrumenta hedžinga koji je određen da bude efektivni hedžing (videti paragraf 88) treba da se priznaje direktno u kapital kroz izveštaje o promenama na kapitalu (videti MRS 1); i

(b) neefektivan deo treba da se izveštava kroz dobitak ili gubitak.

Dobitak ili gubitak od instrumenta hedžinga koji se odnosi na efektivan deo hedžinga koji je priznat direktno u kapitalu treba da se priznaje u dobitku ili gubitku posle otuđenja inostranog poslovanja.

Datum stupanja na snagu i prelazni period

103. Entitet treba da primenjuje ovaj standard (uključujući i izmene objavljene u martu 2004. godine) za godišnje periode koji počinju 1. januara 2005. godine ili kasnije. Dozvoljena je ranija primena. Entitet ne treba da primenjuje ovaj standard (uključujući i izmene objavljene u martu 2004. godine) za godišnje periode koji su počeli pre 1. januara 2005. godine osim ako on takođe ne primenjuje i MRS 32 (objavljen u decembru 2003. godine). Ako entitet primenjuje ovaj standard za period koji je počeo pre 1. januara 2005. godine, on treba da obelodani ovu činjenicu.

103A Entitet treba da primenjuje izmenu datu u paragrafu 2(j) za godišnje periode koji počinju 1. januara 2006. godine ili kasnije. Ukoliko entitet primenjuje IFRIC 5 Pravo na učešće u fondovima namenjenim povlačenju imovine iz upotrebe, obnavljanju i zaštiti životne sredine za raniji period, ova izmena se takođe primenjuje na taj raniji period.

103B U Ugovorima o finansijskoj garanciji (Izmenama MRS-a 39 i MSFI-a 4), objavljenim u avgustu 2005. godine, izmenjeni su paragrafi 2(e) i (h), 4, 47 i AG4, dodat je paragraf AG4A, dodata je nova definicija ugovora o finansijskoj garanciji u paragrafu 9 i izbrisan je paragraf 3. Entitet treba da primenjuje ove izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2006. godine ili kasnije. Podstiče se ranija primena. Ako entitet primenjuje ove izmene na raniji period, on treba da obelodani tu činjenicu i da istovremeno primeni odgovarajuće izmene MRS 32. i MSFI 4. Kada entitet primenjuje MSFI 7, referenca na MRS 32 se zamenjuje referencom na MSFI 7.

104. Ovaj standard treba da se primenjuje retrospektivno osim za ono što je označeno u paragrafima 105-108. Početni bilans zadržanih zarada za najraniji prethodni prezentovani period i sve druge uporedne periode treba da se koriguje kao da se ovaj standard oduvek primenjivao osim ako bi prepravljanje informacija bilo neizvodljivo. Ako je prepravljanje informacija neizvodljivo, entitet treba da obelodani ovu činjenicu i naznači obim u kom su informacije prepravljane.

105. Kada se ovaj standard primenjuje po prvi put, entitetu je dozvoljeno da naznači prethodno priznato finansijsko sredstvo kao raspoloživo za prodaju. Za svako takvo finansijsko sredstvo, entitet priznaje sve kumulativne promene fer vrednosti u zasebnu komponentu kapitala do naknadnog prestanka priznavanja ili umanjenja vrednosti, kada entitet treba da prebaci ukupni dobitak ili gubitak u dobitak. Entitet treba takođe:

(a) da prepravi finansijsko sredstvo koristeći novo naznačavanje u uporednim finansijskim izveštajima; i

(b) da obelodani fer vrednost finansijskih sredstava na datum naznačavanja i njihovu klasifikaciju i knjigovodstvenu vrednosti u prethodnim finansijskim izveštajima.

105A Entitet treba da primenjuje paragrafe 11A, 48A, AG4B-AG4K, AG33A i AG33B i izmene u paragrafima 9, 12 i 13 iz 2005. godine za godišnje periode počev od 1. januara 2006. godine. Podstiče se ranija primena.

105B Entitet koji po prvi put primenjuje paragrafe 11A, 48A, AG4B-AG4K, AG33A i AG33B i izmene u paragrafima 9, 12 i 13 iz 2005. godine za godišnji period koji počinje pre 1. januara 2006. godine

(a) dozvoljeno mu je, kada se ovi novi i izmenjeni paragrafi primenjuju po prvi put, da naznači po fer vrednosti kroz bilans uspeha sva prethodno priznata finansijska sredstva ili finansijske obaveze koja se tada kvalifikuju za takvo naznačavanje. Kada godišnji period počinje pre 1. septembra 2005. godine, takva naznačavanja ne moraju da budu završena do 1. septembra 2005. godine i mogu takođe da obuhvataju finansijska sredstva i finansijske obaveze priznate između početka tog godišnjeg perioda i 1. septembra 2005. godine. Pored onoga što je izneto u paragrafu 91, svakom finansijskom sredstvu ili finansijskoj obavezi naznačenom po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa ovim podparagrafom koji su prethodno bili naznačeni kao stavka hedžinga u računovodstvenim odnosima hedžinga fer vrednosti treba da prestane naznačavanje iz tih odnosa u isto vreme kada se naznače po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

(b) Treba da obelodani fer vrednost svakog finansijskog sredstva ili finansijske obaveze naznačenog u skladu sa podparagrafom (a) na datum naznačavanja, kao i njihova klasifikaciju i knjigovodstvena vrednost iz prethodnih finansijskih izveštaja.

(c) Treba da prestane da naznačava svako finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu koji su prethodno bili naznačeni po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako se ne kvalifikuje za takvo naznačavanje u skladu sa tim novim i izmenjenim paragrafima. Kada se finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza odmere po amortizovanoj vrednosti nakon prestanka naznačavanja, datum prestanka naznačavanja se smatra datumom njegovog početnog priznavanja.

(d) Treba da obelodani fer vrednost svakog finansijskog sredstva ili finansijske obaveze čije je naznačavanje prestalo u skladu sa podparagrafom (c) na datum prestanka naznačavanja, kao i njihove nove klasifikacije.

105C Entitet koji po prvi put primenjuje paragrafe 11A, 48A, AG4B-AG4K, AG33A i AG33B i izmene u paragrafima 9, 12 i 13 iz 2005. godine za godišnji period koji počinje 1. januara 2006. godine ili kasnije

(a) Treba da prestane da naznačava svako finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu po fer vrednosti kroz bilans uspeha samo ako se ono ne kvalifikuje za takvo naznačavanje u skladu sa tim novim i izmenjenim paragrafima. Kada se finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza odmere po amortizovanoj vrednosti nakon prestanka naznačavanja, datum prestanka naznačavanja se smatra datumom njegovog početnog priznavanja.

(b) Ne treba da naznačava po fer vrednosti kroz bilans uspeha nijedno prethodno priznato finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu.

(c) Treba da obelodani fer vrednost svakog finansijskog sredstva ili finansijske obaveze čije je naznačavanje prestalo u skladu sa podparagrafom (a) na datum prestanka naznačavanja, kao i njihove nove klasifikacije.

105D Entitet treba da prepravi svoje uporedne finansijske izveštaje koristeći nova naznačavanja iz paragrafa 105B ili 105C pod uslovom da, u slučaju finansijskog sredstva, finansijske obaveze ili grupe finansijskih sredstava, finansijskih obaveza ili oboje, naznačenih po fer vrednosti kroz bilans uspeha, ove stavke ili grupe zadovoljavaju kriterijume u paragrafima 9(b)(i), 9(b)(ii) ili 11A na početku uporednog perioda ili, ako su stečeni nakon početka uporednog perioda, da zadovoljavaju kriterijume u paragrafima 9(b)(i), 9(b)(ii) ili 11A na datum početnog priznavanja.

106. Osim kako je dozvoljeno u paragrafu 107, entitet treba da primenjuje zahteve za prestanak priznavanja iz paragrafa 15-37 i Priloga A paragrafi AG36-AG52 u dogledno vreme. U skladu sa tim, ako je entitet prestao da priznaje finansijska sredstva prema MRS 39 (revidiranom 2000. godine) kao rezultat transakcije koja se desila pre 1. januara 2004. godine i ako ta sredstva ne bi bila priznata po ovom standardu, on ne treba da priznaje ova sredstva.

107. Bez obzira na paragraf 106, entitet može primeniti zahteve za prestanak priznavanja iz paragrafa 15-37 i Priloga A paragrafi AG36-AG52 retrospektivno od datuma koji odabere entitet, pod uslovom da su informacije potrebne da se primeni MRS 39 na sredstva i obaveze koje prestaju da se priznaju kao rezultat prošlih transakcija pribavljene u vreme prvobitnog računovodstveno obuhvatanja ovih transakcija.

107A Bez obzira na paragraf 104, entitet može primeniti zahteve date u poslednjoj rečenici paragrafa AG76 i paragrafa AG76A, na jedan od sledećih načina:

(a) prospektivno na transakcije započete nakon 25. oktobra 2002. godine; ili

(b) prospektivno na transakcije započete nakon 1. januara 2004. godine.

108. Entitet ne treba da koriguje knjigovodstvenu vrednost nefinansijskih sredstava i nefinansijskih obaveza da bi isključio dobitke i gubitke koji su u vezi sa hedžingom tokova gotovine koji je bio uključen u knjigovodstvenu vrednost pre početka finansijske godine u kojoj je ovaj standard prvi put primenjen. Na početku finansijskog perioda u kom je ovaj standard prvi put primenjen, svaki iznos priznat direktno u kapitalu za hedžing utvrđene obaveze koja se prema ovom standardu računovodstveno obuhvata kao hedžing fer vrednosti treba da se ponovo klasifikuje kao sredstvo ili obaveza, osim za hedžing deviznog rizika koji nastavlja da se tretira kao hedžing tokova gotovine.

108A Entitet treba da primenjuje poslednju rečenicu paragrafa 80, kao i paragrafa AG99A i AG99B, na godišnje periode koji počinju 1. januara 2006. godine ili kasnije. Podstiče se ranija primena. Ako entitet naznači stavku hedžinga kao eksternu predviđenu transakciju koja

(a) Je naznačena u funkcionalnoj valuti entiteta koji učestvuje u transakciji,

(b) Uzrokuje izloženost koja će imati efekta na konsolidovani dobitak ili gubitak (to jest, naznačena je u valuti koja nije valuta za prezentaciju grupe), i

(c) Bi se kvalifikovala za računovodstvo hedžinga da nije naznačena u funkcionalnoj valuti entiteta koji u njoj učestvuje,

On može da primenjuje računovodstvo hedžinga na konsolidovane finansijske izveštaje u periodu/ima pre datuma primene poslednje rečenice paragrafa 80, kao i paragrafa AG99A i AG99B.

108B Entitet ne mora da primenjuje paragraf AG99B na komparativne informacije koje se odnose na periode pre datuma primene poslednje rečenice paragrafa 80 i paragrafa AG99A.

Povlačenje drugih saopštenja

109. Ovaj standard zamenjuje MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje revidiran u oktobru 2000. godine.

110. Ovaj standard i Uputstvo za primenu koje ide uz njega zamenjuju Uputstvo za primenu koje je objavio Komitet za Uputstva za primenu, koji je osnovao bivši MRSC.

Prilog A
UPUTSTVO ZA PRIMENU

Ovaj prilog je sastavni deo standarda.

Delokrug (paragrafi 2-7)

AG1 Neki ugovori zahtevaju isplatu na osnovu klimatskih, geoloških ili drugih fizičkih varijabli. (Oni ugovori koji se zasnivaju na klimatskim varijablama se ponekad nazivaju "vremenskim derivatima"). Ako ovi ugovori nisu pod delokrugom MSFI 4, oni su pod delokrugom ovog standarda.

AG2 Ovaj standard ne menja zahteve koji se odnose na planove o primanjima zaposlenih u skladu sa MRS 26 Računovodstvo i izveštavanje o penzijskim planovima i na tantijeme koje se zasnivaju na obimu prodaje ili prihoda od usluga koji se računovodstveno obuhvataju prema MRS 18 Prihodi.

AG3 Ponekad, entitet čini ono što smatra "strateškom investicijom" u instrumente kapitala koje emituje drugi entitet, sa namerom da uspostavi ili održi dugoročni poslovni odnos sa entitetom u koji je investirano. Entitet investitor koristi MRS 28 za određivanje da li je računovodstveni metod udela prikladan za takvu investiciju. Slično, entitet investitor koristi MRS 31 za određivanje da li su za takvu investiciju prikladni metod proporcionalne konsolidacije ili metod udela. Ako nisu prikladni ni metod proporcionalne konsolidacije ni metod udela, entitet primenjuje ovaj standard na tu stratešku investiciju.

AG3A Ovaj standard se primenjuje na finansijska sredstva i finansijske obaveze osiguratelja, koje nisu prava i obaveze koje se izbacuju prema paragrafu 2(e) zato što one nastaju prema ugovorima koji su pod delokrugom MSFI 4.

AG4 Ugovori o finansijskim garancijama mogu imati različite pravne oblike, kao što su garancija, neki oblici akreditiva, ugovor o neispunjenju obaveze otplate kredita ili ugovor o osiguranju. Njihov računovodstveni postupak ne zavisi od njihovog pravnog oblika. Ovo što sledi su primeri odgovarajućeg postupka (videti paragraf 2(e)):

(a) Mada ugovor o finansijskoj garanciji zadovoljava definiciju ugovora o osiguranju iz MSFI 4 ako je preneti rizik značajan, emitent primenjuje ovaj standard. Ipak, ako je emitent prethodno eksplicitno potvrdio da on smatra takve ugovore ugovorima o osiguranju i ako je koristio računovodstvo koje se može primeniti na ugovore o osiguranju, emitent može odabrati da primenjuje bilo ovaj standard bilo MSFI 4 na takve ugovore o finansijskoj garanciji. Ako se primenjuje ovaj standard, paragraf 43 zahteva od emitenta da prizna ugovor o finansijskoj garanciji na početku po fer vrednosti. Ako je ugovor o finansijskoj garanciji emitovan nepovezanoj strani u izolovanoj nezavisnoj transakciji, njegova fer vrednost na početku će verovatno viti jednaka dobijenoj premiji, osim ako ne postoji dokaz za suprotno. Nakon toga, osim ako ugovor o finansijskoj garanciji nije na početku naznačen po fer vrednosti kroz bilans uspeha ili osim ako se ne primenjuju paragrafi od 29 do 37 i od AG47 do AG52 (kada se prenos finansijskog sredstva ne kvalifikuje za prestanak priznavanja ili kada se primenjuje pristup stalnog učešća), emitent ga odmerava prema višem iznosu između:

(i) iznosa određenog u skladu sa MRS 37; i

(ii) Iznosa koji je priznat na početku umanjen, kada je to prikladno, za ukupnu amortizaciju priznatu u skladu sa MRS 18 (videti paragraf 47(c)).

(b) Neke garancije u vezi sa kreditom ne zahtevaju, kao preduslov za isplatu, da je imalac izložen, ili da je pretrpeo gubitak zato što dužnik nije na vreme izvršio isplatu sredstva koje se garantuje. Primer takve garancije je garancija koja zahteva isplate kao odgovor na promene određenog kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa. Takve garancije nisu ugovori o finansijskoj garanciji, koje definiše ovaj standard, i nisu ugovori o osiguranju, koji su definisani u MSFI 4. Takve garancije su derivati i emitent na njih primenjuje ovaj standard.

(c) Ako je ugovor o finansijskoj garanciji emitovan u vezi sa prodajom robe, emitent primenjuje MRS 18 prilikom određivanja da li priznaje prihode od garancije i od prodaje robe.

AG4A Tvrdnje da emitent smatra ugovore ugovorima o osiguranju se obično mogu naći u emitentovoj komunikaciji sa klijentima i regulatornim telima, u ugovorima, poslovnoj dokumentaciji i finansijskim izveštajima. Šta više, ugovori o osiguranju su često predmet računovodstvenih zahteva koji se razlikuju od zahteva za druge vrste transakcija, kao što su ugovori koje emituju banke ili komercijalne kompanije. U takvim slučajevima, emitentovi finansijski izveštaji obično obuhvataju izveštaj da je emitent koristio te računovodstvene zahteve.

Definicije (paragrafi 8 i 9)

Naznačavanje po fer vrednosti kroz bilans uspeha

AG4B Paragraf 9 ovog standarda dozvoljava entitetu da naznači finansijsko sredstvo, finansijsku obavezu ili grupu finansijskih instrumenata (finansijska sredstva, finansijske obaveze ili oboje) po fer vrednosti kroz bilans uspeha pod uslovom da će to imati za rezultat relevantnije informacije.

AG4C Odluka entiteta da naznači finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu po fer vrednosti kroz bilans uspeha je slična izboru računovodstvene politike (mada se, za razliku od izbora računovodstvene politike, ne zahteva da se dosledno primenjuje na sve slične transakcije). Kada entitet ima takav izbor, paragraf 14(b) MRS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške zahteva da odabrana politika ima za rezultat finansijske izveštaje koji obezbeđuju pouzdane i relevantnije informacije o efektima transakcija, drugim događajima i stanju finansijske pozicije entiteta, finansijskim performansama ili tokovima gotovine. U slučaju naznačavanja po fer vrednosti kroz bilans uspeha, paragraf 9 iznosi dve vrste okolnosti kada će zahtev za relevantnijim informacijama biti zadovoljen. U skladu sa tim, da bi odabrao naznačavanje u skladu sa paragrafom 9, entitet treba da pokaže da spada u jednu (ili obe) vrstu okolnosti.

Paragraf 9(b)(i): Naznačavanje eliminiše ili značajno smanjuje nedoslednost u odmeravanju ili priznavanju koja bi se inače javila

AG4D Prema MRS 39, odmeravanje finansijskog sredstva ili finansijske obaveze i klasifikacija priznatih promena vrednosti se određuju prema klasifikaciji stavke i prema tome da li je stavka deo naznačenog odnosa hedžinga. Ovi zahtevi mogu stvoriti nedoslednost u odmeravanju ili priznavanju (što se ponekad naziva "računovodstveno neslaganje") kada bi se, na primer, u nedostatku naznačavanja po fer vrednosti kroz bilans uspeha, finansijsko sredstvo klasifikovalo kao raspoloživo za prodaju (sa većinom promena fer vrednosti priznatim direktno u kapital) i kada bi se obaveza koju entitet smatra povezanom sa ovim odmeravala po amortizovanoj vrednosti (sa promenama fer vrednosti koje nisu priznate). U takvim okolnostima, entitet može da zaključi da bi njegovi finansijski izveštaji pružali relevantnije informacije da su i sredstvo i obaveza klasifikovani po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

AG4E Sledeći primeri prikazuju kada ovaj zahtev može biti zadovoljen. U svim slučajevima, entitet može da koristi ovaj uslov za naznačavanje finansijskog sredstva ili finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha samo ako zadovoljavaju princip u paragrafu 9(b)(i).

(a) Entitet ima obaveze čiji tokovi gotovine se prema ugovoru zasnivaju na performansama sredstava koja bi se inače klasifikovala kao raspoloživa za prodaju. Na primer, osiguratelj može da ima obaveze koje sadrže obeležje diskrecionog učešća koje isplaćuje dobiti na osnovu realizovanih i/ili nerealizovanih prihoda od investicije određene grupe sredstava osiguratelja. Ako odmeravanje ovih obaveza odražava aktuelne tržišne cene, klasifikacija sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha znači da se promene fer vrednosti finansijskog sredstva priznaju u bilansu uspeha u istom periodu kao i odgovarajuće promene vrednosti obaveza.

(b) Entitet ima obaveze prema ugovorima o osiguranju čije odmeravanje kombinuje aktuelne informacije (kako je dozvoljeno MSFI 4, paragraf 24) i finansijska sredstva koja smatra povezanim koja bi se inače klasifikovala kao raspoloživa za prodaju ili koja se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti.

(c) Entitet ima finansijska sredstva, finansijske obaveze ili oboje koji imaju zajednički rizik, kao što je rizik od kamatne stope, koji uzrokuje suprotne promene fer vrednosti koje imaju tendenciju da se međusobno prebijaju. Međutim, samo bi se neki od instrumenata odmeravali po fer vrednosti kroz bilans uspeha (to jest, su derivati, ili su klasifikovani kao oni koji se drže radi trgovanja). Takođe može biti slučaj da zahtevi računovodstva hedžinga nisu zadovoljeni, na primer zato što nisu zadovoljeni zahtevi efektivnosti u paragrafu 88.

(d) Entitet ima finansijska sredstva, finansijske obaveze ili oboje koji imaju zajednički rizik, kao što je rizik od kamatne stope, koji uzrokuje suprotne promene fer vrednosti koje imaju tendenciju da se međusobno prebijaju i entitet se ne kvalifikuje za računovodstvo hedžinga zato što nijedan od instrumenata nije derivat. Šta više, u nedostatku računovodstva hedžinga postoji značajna nedoslednost u priznavanju dobitaka i gubitaka. Na primer:

(i) entitet finansira portfelj sredstava sa fiksnom stopom koja bi se inače klasifikovala kao raspoloživa za prodaju sa dužničkom hartijom od vrednosti koja se otplaćuje u fiksnim ratama čije promene fer vrednosti imaju tendenciju da se međusobno prebijaju. Izveštavanje i sredstava i dužničkih hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha ispravlja nedoslednost koja bi inače nastala kod odmeravanja sredstava po fer vrednosti sa promenama koje se izveštavaju u kapital i dužničkim hartijama od vrednosti po amortizovanoj vrednosti.

(ii) entitet finansira određenu grupu zajmova emitovanjem prenosivih obveznica čije promene fer vrednosti imaju tendenciju da se međusobno prebijaju. Ako, pored toga, entitet redovno kupuje i prodaje obveznice, ali retko, ako ikada, kupuje i prodaje zajmove, izveštavanje i zajmova i obveznica po fer vrednosti kroz bilans uspeha eliminiše nedoslednost u vremenu priznavanja dobitaka i gubitaka koji bi inače bili rezultat odmeravanja po amortizovanoj vrednosti i priznavanja dobitka ili gubitka svakog puta kada se obveznica otkupi.

AG4F U slučajevima kao što su oni opisani u prethodnom paragrafu, naznačavanje, prilikom početnog priznavanja, finansijskih sredstava i finansijskih obaveza koje inače nisu tako odmeravane po fer vrednosti kroz bilans uspeha može da eliminiše ili značajno da smanji nedoslednost pri odmeravanju ili priznavanju i da obezbedi relevantnije informacije. Iz praktičnih razloga, entitet ne mora da unese sva sredstva i obaveze koje uzrokuju nedoslednost pri odmeravanju ili priznavanju u potpuno isto vreme. Dozvoljeno je opravdano odlaganje pod uslovom da je svaka transakcija naznačena po fer vrednosti kroz bilans uspeha prilikom početnog priznavanja i da se, u to vreme, očekuje da se dogode sve preostale transakcije.

AG4G Ne bi bilo prihvatljivo naznačiti samo neka finansijska sredstva i finansijske obaveze, što bi uzrokovalo nedoslednost, po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako to ne bi eliminisalo ili značajno smanjilo nedoslednost i ako stoga ne bi imalo za rezultat relevantnije informacije. Međutim, bilo bi prihvatljivo naznačiti samo određeni broj sličnih finansijskih sredstava ili sličnih finansijskih obaveza ako bi se time postiglo značajno smanjenje (i verovatno veće smanjenje nego kod drugih dozvoljenih naznačavanja) nedoslednosti. Na primer, pretpostavimo da entitet ima određeni broj sličnih finansijskih obaveza u ukupnom iznosu od n.j.100 i određeni broj sličnih finansijskih sredstava u ukupnom iznosu od n.j.50, ali se one odmeravaju po različitom osnovu. Entitet može značajno da smanji nedoslednost pri odmeravanju time što će prilikom početnog odmeravanja da naznači sva sredstva, ali samo neke obaveze (na primer, pojedinačne obaveze u ukupnom zbiru od n.j.45) po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Međutim, zato što naznačavanje po fer vrednosti kroz bilans uspeha može da se primeni samo na ceo finansijski instrument, entitet u ovom primeru mora da naznači jednu ili više obaveza u celini. On ne može da naznači bilo komponentu obaveze (na primer, promene vrednosti koje se mogu pripisati samo jednom riziku, kao što je promena benčmark kamatne stope) ili deo (to jest, procenat) obaveze.

Paragraf 9(b)(ii): Grupom finansijskih sredstava, finansijskih obaveza ili oboma se upravlja i njihove performanse se procenjuje na osnovu fer vrednosti, u skladu sa dokumentovanom strategijom upravljanja rizika ili investiranja

AG4H Entitet može da upravlja i procenjuje performanse grupe finansijskih sredstava, finansijskih obaveza ili oboje na takav način da odmeravanje te grupe po fer vrednosti kroz bilans uspeha ima za rezultat relevantnije informacije. Centralna tačka u ovom primeru je način na koji entitet upravlja i procenjuje performanse, a ne priroda njegovih finansijskih instrumenata.

AG4I Sledeći primeri pokazuju kada ovaj uslov može biti zadovoljen. U svim slučajevima, entitet može da koristi ovaj uslov za naimenovanje finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha samo kada zadovoljava princip u paragrafu 9(b)(ii).

(a) Entitet je kompanija sa rizičnim kapitalom, zajednički fond, trust za investiranje u akcije ili sličan entitet čiji je posao investiranje u finansijska sredstva sa perspektivnom profitiranja od njihovog ukupnog prinosa u obliku kamate ili dividendi i promena fer vrednosti. MRS 28 i MRS 31 dozvoljavaju da se takve investicije isključe iz njihovog delokruga pod uslovom da se odmeravaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Entitet može da primenjuje istu računovodstvenu politiku na druge investicije kojima se upravlja po osnovi ukupnog prinosa, ali nad kojima je njegov uticaj nedovoljan da bi one bile pod delokrugom MRS 28 ili MRS 31.

(b) Entitet ima finansijska sredstva i finansijske obaveze koje imaju jedan ili više zajedničkih rizika i tim rizicima se upravlja i oni se procenjuju na osnovu fer vrednosti u skladu sa dokumentovanom politikom upravljanja sredstvima i obavezama. Primer bi mogao da bude entitet koji je emitovao "struktuirane proizvode" koji sadrže višestruke ugrađene derivate i koji upravlja rezultujućim rizicima na osnovu fer vrednosti koristeći mešavinu derivatnih i nederivatnih finansijskih instrumenata. Sličan primer bi mogao da bude i entitet koji daje zajmove sa fiksnom kamatnom stopom i upravlja rezultujućim rizikom osnovne kamatne stope korišćenjem mešavine derivatnih i nederivatnih finansijskih instrumenata.

(c) Entitet je osiguratelj koji drži portfelj finansijskih sredstava, upravlja tim portfeljem tako da maksimalizuje svoj ukupni prinos (to jest, kamate ili dividende i promene fer vrednosti) i procenjuje svoje performanse po tom osnovu. Portfelj može da se drži kao podrška određenim obavezama, kapitalu ili oboma. Ako se portfelj drži kao podrška određenim obavezama, uslov iz paragrafa 9(b)(ii) može da se zadovolji za sredstva bez obzira da li osiguratelj takođe upravlja i procenjuje obaveze na osnovu fer vrednosti. Uslov iz paragrafa 9(b)(ii) može biti zadovoljen i kada je cilj osiguratelja da maksimalizuje ukupni prinos od sredstava tokom dužeg perioda čak i ako iznosi isplaćeni vlasnicima ugovora zavise od drugih faktora kao što je iznos dobitaka realizovanih tokom kratkog perioda (na primer, jedne godine) ili su predmet diskrecionog prava osiguratelja.

AG4J Kao što je primećeno u prethodnom tekstu, ovaj uslov se oslanja na način na koji entitet upravlja i procenjuje performanse grupe finansijskih instrumenata o kojima je reč. U skladu sa tim, (kao predmet zahteva naznačavanja prilikom početnog priznavanja) entitet koji naznači finansijske instrumente po fer vrednosti kroz bilans uspeha na osnovu ovog uslova treba takođe da naznači sve kvalifikovane finansijske instrumente kojima se zajedno upravlja i koji se zajedno procenjuju.

AG4K Dokumentacija o strategiji entiteta ne mora da bude opširna, ali treba da bude dovoljna da prikaže usklađenost sa paragrafom 9(b)(ii). Takva dokumentacija nije potrebna za svaku pojedinačnu stavku, ali može da bude na osnovu portfelja. Na primer, ako sistem upravljanja performansama za jedno odeljenje - kako odobre ključni rukovodilac entiteta - jesno pokazuje da se njegove performanse procenjuju na osnovu ukupnog prinosa, nije potrebna nikakva dalja dokumentacija da bi se prikazala usklađenost sa paragrafom 9(b)(ii).

Efektivna kamatna stopa

AG5 U nekim slučajevima, finansijska sredstva se stiču uz veliki popust koji odražava pretrpljene kreditne gubitke. Entiteti obuhvataju takve pretrpljene kreditne gubitke u procenjenim tokovima gotovine kada izračunavaju efektivnu kamatnu stopu.

AG6 Kada primenjuje metod efektivne kamate, entitet obično amortizuje svaku nadoknadu, isplaćene ili dobijene stavke, troškove transakcije ili druge premije ili diskonte koji su uključeni u izračunavanje efektivne kamatne stope tokom očekivanog trajanja instrumenta. Međutim, koristi se kraći period ako je ovo period na koji se odnose nadoknade, isplaćene ili dobijene stavke, troškovi transakcije ili druge premije ili diskonti. Ovo će biti slučaj onda kada se varijabli na koju se odnose nadoknade, isplaćene ili dobijene stavke, troškovi transakcija ili druge premije ili diskonti ponovno određuje cena prema tržišnim stopama pre očekivanog dospeća instrumenta. U takvom slučaju, odgovarajući period amortizacije je do sledećeg takvog datuma ponovnog određivanja cene. Na primer, ako premija ili diskont od instrumenta sa fluktuirajućom stopom odražava kamatu koja je prispela od instrumenta od datuma plaćanja poslednje kamate, on će biti amortizovan do sledećeg datuma kada se fluktuirajuća kamata uskladi prema tržišnim stopama. Ovo će biti zbog toga što se premija ili diskont odnose na period do datuma sledećeg usklađivanja kamate zato što se, na taj datum, varijabla na koju se odnose premija ili diskont (to jest kamatne stope) usklađuje prema tržišnim stopama. Ako su, međutim, premija ili diskont rezultat promene u kreditnom rasponu tokom fluktuirajuće stope određene u instrumentu, ili u drugim varijablama koje nisu usklađene prema tržišnim stopama, one se amortizuju tokom očekivanog trajanja instrumenta.

AG7 Za finansijska sredstva i finansijske obaveze sa fluktuirajućom stopom, periodična ponovna procena tokova gotovine da bi se odrazila kretanja u tržišnim stopama kamata menja efektivnu kamatnu stopu. Ako se finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza sa fluktuirajućom stopom priznaju na početku u iznosu koji je jednak potraživanju ili dugovanju po osnovu glavnice prilikom dospeća, ponovna procena budućih tokova gotovine obično nema značajnog efekta na knjigovodstvenu vrednost sredstva ili obaveze.

AG8 Ako entitet izmeni svoje procene vezane za isplate ili primanja, entitet treba da koriguje knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze (ili grupe finansijskih instrumenata) da bi prikazao stvarne i izmenjene procene tokove gotovine. Entitet ponovo izračunava knjigovodstvenu vrednost izračunavanjem sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi finansijskog instrumenta. Ovo korigovanje se priznaje kao prihod ili rashod u bilansu uspeha.

Derivati

AG9 Tipični primeri derivata su fjučers i forvard ugovori, svop ugovori i ugovori o opcijama. Derivat obično ima hipotetički iznos, koji je iznos valute, broj deonica, broj jedinica težine ili obima ili drugih jedinica određenih u ugovoru. Međutim, derivatni instrument ne zahteva od imaoca ili potpisnika da investira ili dobija hipotetički iznos na početku ugovora. Alternativno, derivat može da zahteva fiksnu isplatu ili isplatu iznosa koji se može menjati (ali ne proporcionalno sa promenom osnovnog instrumenta) kao rezultat nekog budućeg događaja koji nije u vezi sa hipotetičkim iznosom. Na primer, ugovor može zahtevati fiksnu isplatu od n.j. 1000 ako se šestomesečni LIBOR poveća za 100 osnovnih poena. Takav ugovor je derivat čak i ako nije određen hipotetički iznos.

AG10 Definicija derivata u ovom standardu obuhvata ugovore koji se izmiruju bruto po isporuci osnovne stavke (na primer, forvard ugovor za kupovinu dužničkog instrumenta sa fiksnom stopom). Entitet može imati ugovor za kupovinu ili prodaju nefinansijske stavke koja se može izmiriti neto u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu ili razmenom finansijskih instrumenata (na primer, ugovor za kupovinu ili prodaju robe po fiksnoj ceni u budućnosti). Takav ugovor je pod delokrugom ovog standarda osim ako on nije zaključen i ako se ne drži u svrhu isporuke nefinansijske stavke u skladu sa očekivanom kupovinom, prodajom ili zahtevima za korišćenje tog entiteta (videti paragrafe 5-7).

AG11 Jedna od karakteristika koje definišu derivat je ta da on ima početnu neto investiciju koja je manja nego što bi to zahtevali drugi tipovi ugovora za koje bi se očekivalo da imaju sličan odgovor na promene faktora tržišta. Ugovor o opciji zadovoljava definiciju zato što je premija manja od investicije koja bi se zahtevala za nabavku osnovnog finansijskog instrumenta sa kojim bi se opcija povezala. Valutni svop koji zahteva početnu razmenu različitih valuta jednakih fer vrednosti zadovoljava definiciju zato što ima početnu neto investiciju nula.

AG12 Redovan način kupovine ili prodaje uzrokuje da obaveza sa fiksnom cenom između datuma poslovanja i datuma izmirenja zadovoljava definiciju derivata. Međutim, zbog kratkog trajanja obaveze, ona se ne priznaje kao derivatni finansijski instrument. Umesto toga, ovaj standard obezbeđuje posebno računovodstveno obuhvatanje za takve ugovore koji se tiču redovnog načina (videti paragrafe 38 i AG53-AG56).

AG12A Definicija derivata se odnosi na nefinansijke varijable koje nisu specifične za određenu ugovornu stranu. One obuhvataju indeks gubitaka od zemljotresa u određenoj regiji i indeks temperatura u određenom gradu. Nefinansijske varijable specifične za ugovornu stranu obuhvataju činjenicu da li se dogodio ili ne požar koji oštećuje ili uništava sredstvo te ugovorne strane. Promena fer vrednosti nefinansijskog sredstva je specifična za vlasnika ako fer vrednost odražava ne samo promene tržišnih cena za takva sredstva (finansijsku varijablu), već i uslov određenog nefinansijskog sredstva koje se drži (nefinansijska varijabla). Na primer, ako garancija rezidualne vrednosti određenog automobila izlaže garanta riziku od promena fizičkog stanja vozila, promena te rezidualne vrednosti je specifična za vlasnika automobila.

Troškovi transakcije

AG13 Troškovi transakcije obuhvataju nadoknade i provizije koje se isplaćuju agentima koji rade za proviziju (uključujući i zaposlene koji rade kao agenti prodaje), savetnicima, brokerima i dilerima, dažbine kontrolnih organa i berzi hartija od vrednosti, i poreze i takse prenosa. Troškovi transakcije ne obuhvataju dužničke premije ili diskonte, troškove finansiranja ili interne administrativne ili troškove vlasništva.

Finansijska sredstva i finansijske obaveze koje se drže radi trgovanja

AG14 Trgovanje obično odražava aktivnu i čestu kupovinu i prodaju, i finansijski instrumenti koji se drže radi trgovanja se obično koriste u cilju ostvarivanja dobitaka od kratkoročnih fluktuacija cene dilerove marže.

AG15 Finansijske obaveze koje se drže radi trgovanja obuhvataju:

(a) Derivatne obaveze koje se računovodstveno ne obuhvataju kao instrumenti hedžinga;

(b) Obaveze za isporuku finansijskih sredstava pozajmljenih od strane prodavca koji ih prodaje bez pokrića (to jest entiteta koji prodaje finansijska sredstva koja je pozajmio i još uvek ih ne poseduje);

(c) Finansijske obaveze koje su nastale sa namerom da se ponovo kupe u bliskoj budućnosti (na primer, kotirani dužnički instrument koga emitent može ponovo kupiti u bliskoj budućnosti u zavisnosti od promena njegove fer vrednosti); i

(d) Finansijske obaveze koje su deo portfelja utvrđenih finansijskih sredstava kojima se zajednički upravlja i za koje postoji dokaz nedavnog modela kratkoročnog ostvarenja profita.

Činjenica da se obaveza koristi za finansiranje aktivnosti trgovanja ne čini sama po sebi da obaveza postane obaveza koja se drži radi trgovanja.

Investicije koje se drže do dospeća

AG16 Entitet nema pozitivnu nameru da drži do dospeća investiciju u finansijsko sredstvo sa fiksnim dospećem ako:

(a) Entitet namerava da drži finansijsko sredstvo na neodređeni period;

(b) Entitet je spreman da proda finansijsko sredstvo (osim ako nije reč o situaciji kada je sredstvo nepovratno i kada taj entitet nije mogao da predvidi u nekom razumnom vremenskom periodu) kao odgovor na promene tržišnih kamatnih stopa ili rizika, potrebe likvidnosti, promene raspoloživosti i prinosa od alternativnih investicija, promene izvora i uslova finansiranja ili promene deviznog rizika; ili

AG17 Dužnički instrument sa varijabilnom kamatnom stopom može da zadovolji kriterijume za investiciju koja se drži do dospeća. Instrumenti kapitala ne mogu da budu investicije koje se drže do dospeća bilo zato što imaju neograničeno trajanje (kao što su obične akcije) ili zato što iznosi koje imalac može da dobije mogu da variraju na način koji se ne može unapred odrediti (kao što su pravo na povlašćenu kupovinu akcija, garancije i slična prava). U pogledu definicije investicija koje se drže do dospeća, fiksne ili odredive isplate i fiksno dospeće znače da ugovor određuje iznose i datume isplata imaocu, kao što su kamate i isplate glavnice. Značajan rizik neplaćanja ne isključuje klasifikaciju finansijskog sredstva kao onog koje se drži do dospeća sve dok su ugovorne isplate fiksne ili odredive i dok su zadovoljeni drugi kriterijumi za tu klasifikaciju. Ako uslovi trajnog dužničkog instrumenta obezbeđuju isplate kamate na neodređeni period, taj instrument se ne može klasifikovati kao onaj koji se drži do dospeća zato što nema datuma dospeća.

AG18 Kriterijumi za klasifikaciju investicije koja se drži do dospeća su zadovoljeni za finansijsko sredstvo koje emitent može opozvati ako imalac namerava i sposoban je da ga drži do opoziva ili do dospeća i ako bi imalac u velikoj meri povratio celokupnu njegovu knjigovodstvenu vrednost. Kupovna opcija emitenta, ako se izvrši, jednostavno ubrzava dospeće određenog sredstva. Međutim, ako je finansijsko sredstvo opozivo prema osnovi po kojoj bi imalo za rezultat da imalac ne povrati u značajnoj meri celu njegovu knjigovodstvenu vrednost, finansijsko sredstvo ne može da se klasifikuje kao investicija koja se drži do dospeća. Entitet razmatra svaku isplaćenu premiju i kapitalizovane troškove transakcije pri određivanju da li bi se knjigovodstvena vrednost povratila u značajnoj meri.

AG19 Finansijsko sredstvo koje se može prodati (to jest imalac ima pravo da zahteva da emitent ponovo plati ili otkupi finansijsko sredstvo pre dospeća) ne može da se klasifikuje kao investicija koja se drži do dospeća zato što isplata prodajne opcije u finansijskom sredstvu nije u skladu sa izražavanjem namere da se finansijsko sredstvo drži do dospeća.

AG20 Za većinu finansijskih sredstava, fer vrednost je prikladnije merilo od amortizovane vrednosti. Izuzetak je klasifikacija "koji se drži do dospeća", ali samo ako entitet ima pozitivnu nameru i sposobnost da drži investiciju do dospeća. Kada akcije nekog entiteta bace sumnju na njegovu nameru i sposobnost da drži takve investicije do dospeća, paragraf 9 unapred isključuje korišćenje ovog izuzetka na razuman vremenski period.

AG21 Katastrofalni scenario koji je retko moguć, kao što je napad na banku ili slična situacija koja utiče na osiguratelja, nije nešto što entitet procenjuje pri odlučivanju da li ima pozitivnu nameru i sposobnost da drži investiciju do dospeća.

AG22 Prodaje pre dospeća bi mogle da zadovolje uslov u paragrafu 9 - i da se stoga ne javi pitanje o nameri entiteta da drži druge investicije do dospeća - ako se one mogu pripisati nečemu od sledećeg:

(a) Značajno pogoršanje kreditne sposobnosti emitenta. Na primer, prodaja koja usledi posle opadanja kreditne sposobnosti, koju proceni spoljna agencija za ocenu kreditne sposobnosti, ne bi obavezno dovela u pitanje nameru entiteta da drži druge investicije do dospeća ako to opadanje obezbeđuje dokaz o značajnom opadanju kreditne sposobnosti emitenta koja se procenjuje prema kreditnoj sposobnosti prilikom početnog priznavanja. Slično, ako entitet koristi interne ocene za procenu izloženosti, promene tih internih procena mogu da pomognu u utvrđivanju emitenata kod kojih postoji značajno opadanje kreditne sposobnosti, pod uslovom da pristup entiteta prilikom pripisivanja internih procena i promena tih ocena daju dosledno, pouzdano i objektivno merilo kreditnog kvaliteta emitenata. Ako postoji dokaz da je finansijskom sredstvu umanjena vrednost (videti paragrafe 58 i 59), opadanje kreditne sposobnosti se često smatra značajnim.

(b) Promena poreskog zakona koja eliminiše ili značajno smanjuje status "oslobođen od poreza" kamate na investiciju koja se drži do dospeća (ali ne i promena poreskog zakona koja menja poreske stope marže koje se mogu primeniti na prihod od kamate).

(c) Velike poslovne kombinacije ili veliku sklonost (kao što je prodaja segmenta) koje uslovljavaju prodaju ili prenos investicija koje se drže do dospeća da bi se održala postojeća pozicija rizika od kamatne stope entiteta ili politika kreditnog rizika (mada je poslovna kombinacija događaj koji je pod kontrolom entiteta, promene njegovog portfelja investicija da bi se održala pozicija rizika od kamatne stope ili politika kreditnog rizika mogu da uslede kao posledica, pre nego što bi mogle unapred da se predvide).

(d) Promena zakonskih ili regulatornih zahteva koji u značajnoj meri izmenjuju ili ono što čini dozvoljenu investiciju ili maksimalni stepen određenih vrsta investicija, i stoga utiče da entitet otuđi investiciju koja se drži do dospeća.

(e) Značajno povećanje industrijskih regulatornih zahteva u pogledu kapitala koje uzrokuje smanjenje entiteta time što će on prodati investicije koje se drže do dospeća.

(f) Značajno povećanje ozbiljnosti rizika investicija koje se drže do dospeća koje se koriste u svrhe regulisanje kapitala koji se zasniva na riziku.

AG23 Smatra se da entitet nema potvrđenu sposobnost da drži investiciju u finansijsko sredstvo sve do dospeća ako:

(a) On nema finansijske resurse raspoložive za nastavljanje finansiranja investicije do dospeća; ili

(b) Predmet je postojećeg entiteta ili drugog ograničenja koje bi moglo da ugrozi njegovu nameru da drži finansijsko sredstvo do dospeća. (Međutim, kupovna opcija emitenta ne ugrožava obavezno nameru entiteta da drži finansijsko sredstvo do dospeća - videti paragraf AG18.)

AG24 Okolnosti drugačije od onih opisanih u paragrafima AG16-AG23 mogu da naznače da entitet nema pozitivnu nameru ili sposobnost da drži investiciju do dospeća.

AG25 Entitet procenjuje svoju nameru i sposobnost da drži do dospeća svoje investicije koje se drže do dospeća ne samo onda kada se ta finansijska sredstva početno priznaju, već i na svaki naknadni datum bilansa stanja.

Zajmovi i potraživanja

AG26 Svako nederivatno finansijsko sredstvo sa fiksnim ili odredivim isplatama (uključujući i sredstva zajma, robna potraživanja, investicije u dužničke instrumente i depozite koji se drže u bankama) može potencijalno da zadovolji definiciju zajmova i potraživanja. Međutim, finansijsko sredstvo koje je kotirano na aktivnom tržištu (kao što je kotirani dužnički instrument, videti paragraf AG71) se ne kvalifikuje za klasifikaciju kao zajam ili potraživanje. Finansijska sredstva koja ne zadovoljavaju definiciju zajmova i potraživanja mogu da se klasifikuju kao investicije koje se drže do dospeća ako zadovoljavaju uslove za tu klasifikaciju (videti paragrafe 9 i AG16-AG25). Prilikom početnog priznavanja finansijskog sredstva koje bi se inače klasifikovalo kao zajam ili potraživanje, entitet može da ga naznači kao finansijsko sredstvo po fer vrednosti kroz bilans uspeha, ili kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju.

Ugrađeni derivati (paragrafi 10-13)

AG27 Ako osnovni ugovor nema izrečeno ili unapred određeno dospeće i ako predstavlja rezidualno učešće u neto sredstvima entiteta, onda su njegove ekonomske karakteristike i rizici oni koji pripadaju dužničkom instrumentu, i ugrađeni derivat bi trebalo da poseduje karakteristike kapitala koje se odnose na isti entitet da bi se moglo smatrati da je u uskoj vezi sa njim. Ako osnovni ugovor nije instrument kapitala i ako zadovoljava definiciju finansijskog instrumenta, onda su njegove ekonomske karakteristike i rizici - karakteristike i rizici dužničkog instrumenta.

AG28 Ugrađeni neopcioni derivat (kao što je ugrađeni forvard ili svop) je odvojen od svog osnovnog ugovora na osnovu njegovih navedenih ili podrazumevanih samostalnih uslova, tako da rezultat u njemu ima fer vrednost nula prilikom početnog priznavanja. Ugrađeni derivat koji se zasniva na opciji (kao što je ugrađena prodajna i kupovna opcija, instrumenti za garantovanje gornje i donje granice kredita ili svop opcije) je odvojen od svog osnovnog ugovora na osnovu naznačenih uslova obeležja opcije. Početna knjigovodstvena vrednost osnovnog instrumenta je iznos preostao posle odvajanja ugrađenog derivata.

AG29 Uopšte, višestruki ugrađeni derivati u jednom instrumentu se tretiraju kao jedan složeni ugrađeni derivat. Međutim, ugrađeni derivati koji se klasifikuju kao kapital (videti MRS 32) se računovodstveno obuhvataju zasebno od onih koji su klasifikovani kao sredstva ili obaveze. Pored toga, ako instrument ima više od jednog ugrađenog derivata i ako se ti derivati odnose na različite izloženosti riziku, ako se mogu odmah odvojiti i ako su nezavisni jedan od drugog, oni se računovodstveno obuhvataju zasebno jedan od drugog.

AG30 Ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata nisu usko povezani sa osnovnim ugovorom (paragraf 11(a)) u sledećim primerima. U ovim primerima, pod pretpostavkom da su zadovoljeni uslovi iz paragrafa 11(b) i (c), entitet računovodstveno obuhvata ugrađeni derivat zasebno od osnovnog ugovora.

(a) Prodajna opcija ugrađena u instrument koja omogućava imaocu da zahteva od emitenta da ponovo stekne instrument za neki iznos u gotovini ili za drugo sredstvo koje varira na osnovu promene u kapitalu ili ceni ili indeksu robe nije usko povezana sa osnovnim dužničkim instrumentom.

(b) Kupovna opcija ugrađena u instrument kapitala koji omogućava emitentu da ponovo stekne taj instrument kapitala po određenoj ceni nije usko povezana sa osnovnim instrumentom kapitala iz perspektive imaoca (iz perspektive emitenta, kupovna opcija je instrument kapitala pod uslovom da zadovoljava uslove za tu klasifikaciju prema MRS 32, u kom slučaju je ona isključena iz delokruga ovog standarda).

(c) Opcija ili automatska odredba da se produži preostalo vreme do dospeća dužničkog instrumenta nije usko povezana sa osnovnim dužničkim instrumentom osim ako ne postoji istovremeno korigovanje aktuelne tržišne stope kamate u vreme produženja. Ako entitet emituje dužnički instrument i ako imalac dužničkog instrumenta upiše kupovnu opciju na dužnički instrument trećoj strani, emitent smatra kupovnu opciju onom koja produžava vreme do dospeća dužničkog instrumenta pod uslovom da se od emitenta može zahtevati da učestvuje ili da omogući ponovni izlazak na tržište dužničkog instrumenta kao rezultat toga što je kupovna opcija izvršena.

(d) Isplate kamate ili glavnice sa indeksom u kapitalu ugrađene u osnovni dužnički instrument ili ugovor o osiguranju - kojim je iznos kamate ili glavnice indeksiran za vrednost instrumenata kapitala - nisu usko povezane sa osnovnim instrumentom zato što rizici svojstveni osnovnom i ugrađenom derivatu nisu slični.

(e) Isplate kamate ili glavnice sa indeksom u robi ugrađene u osnovni dužnički instrument ili ugovor o osiguranju - kojim je iznos kamate ili glavnice indeksiran za cenu robe (kao što je zlato) - nisu usko povezane sa osnovnim instrumentom zato što rizici svojstveni osnovnom i ugrađenom derivatu nisu slični.

(f) Obeležje konverzije kapitala ugrađeno u konvertibilni dužnički instrument nije usko povezano sa osnovnim dužničkim instrumentom iz perspektive imaoca instrumenta (iz perspektive emitenta, opcija konverzije kapitala je instrument kapitala i isključena je iz delokruga ovog standarda pod uslovom da zadovoljava uslove za tu klasifikaciju prema MRS 32).

(g) Kupovna, prodajna ili opcija plaćanja unapred ugrađena u osnovni dužnički instrument ili osnovni ugovor o osiguranju nije usko povezana sa osnovnim ugovorom osim ako cena izvršenja opcije nije približno jednaka na svaki datum izvršenja amortizovanoj vrednosti osnovnog dužničkog instrumenta ili knjigovodstvenoj vrednosti osnovnog ugovora o osiguranju. Iz perspektive emitenta konvertibilnog dužničkog instrumenta sa ugrađenom kupovnom ili prodajnom opcijom, procena toga da li je kupovna ili prodajna opcija usko povezana sa osnovnim dužničkim ugovorom se vrši pre odvajanja elementa kapitala prema MRS 32.

(h) Kreditni derivati koji su ugrađeni u osnovni dužnički instrument i koji dozvoljavaju jednoj strani ("korisniku") da vrši prenos kreditnog rizika određenog sredstva, koje ne mora posedovati, drugoj strani ("garantu") nisu usko povezani sa osnovnim dužničkim instrumentom. Takvi kreditni derivati omogućavaju garantu da preuzme kreditni rizik u vezi sa sredstvom, a da ga direktno ne poseduje.

AG31 Primer hibridnog instrumenta je finansijski instrument koji daje imaocu pravo da proda finansijski instrument nazad emitentu u zamenu za neki iznos u gotovini ili drugom finansijskom sredstvu koji varira na osnovu promene indeksa kapitala ili robe koji se može povećati ili smanjiti ("instrument koji se može ponovo (pro)dati emitentu"). Osim ako emitent prilikom početnog priznavanja ne naznači instrument koji se može ponovo (pro)dati emitentu kao finansijsku obavezu po fer vrednosti kroz bilans uspeha, zahteva se da se odvoji ugrađeni derivat (to jest, indeksirana isplata glavnice) prema paragrafu 11 zato što je osnovni ugovor - dužnički instrument prema paragrafu AG27 i indeksirana isplata glavnice nije usko povezana sa osnovnim dužničkim instrumentom prema paragrafu AG30(a). Zato što se isplata glavnice može povećati ili smanjiti, ugrađeni derivat je neopcioni derivat čija je vrednost indeksirana prema osnovnoj varijabli.

AG32 U slučaju instrumenta koji se može ponovo (pro)dati emitentu koji se može ponovo prodati u bilo koje vreme za gotovinu jednaku proporcionalnom udelu u vrednosti neto sredstva entiteta (kao što su jedinice otvorenog zajedničkog fonda ili neki investicioni proizvodi povezani sa jedinicom), značaj odvajanja ugrađenog derivata i računovodstvenog obuhvatanja svake komponente je da se odmeri kombinovani instrument po iznosu isplate koji se plaća na datum bilansa stanja ako je imalac izvršio svoje pravo da proda taj instrument nazad emitentu.

AG33 Ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata su usko povezani sa ekonomskim karakteristikama i rizicima osnovnog ugovora u sledećim primerima. U ovim primerima, entitet računovodstveno ne obuhvata ugrađeni derivat zasebno od osnovnog ugovora.

(a) Ugrađeni derivat u kom je osnova kamatna stopa ili indeks kamatne stope koji može izmeniti iznos kamate koja bi se inače platila ili dobila od osnovnog dužničkog ugovora koji sadrži kamatu ili ugovora o osiguranju je usko povezan sa osnovnim ugovorom osim ako se kombinovani instrument ne može izmiriti na takav način da imalac ne bi u značajnoj meri povratio svoju celokupnu priznatu investiciju u značajnoj meri ili ako ugrađeni derivat ne bi bar udvostručio početnu stopu prinosa od osnovnog ugovora imaoca i ako ne bi imao za rezultat stopu prinosa koja je bar duplo veća od onoga što bi tržišni prinos bio za ugovor sa istim uslovima koje ima i osnovni ugovor.

(b) Ugrađeni instrumenti za garantovanje donje ili gornje granice kredita za kamatnu stopu na dužnički ugovor ili ugovor o osiguranju su usko povezani sa osnovnim instrumentom, pod uslovom da je instrument za garantovanje gornje granice kredita isti ili veći od tržišne stope kamate i da je instrument za garantovanje donje granice kredita isti ili manji od tržišne stope kredita kada se ugovor emituje, kao i da za instrumente za garantovanje donje ili gornje granice kredita nije izvršen leveridž u odnosu na osnovni ugovor. Slično, odredbe koje su uključene u ugovor za kupovinu ili prodaju sredstva (na primer, robe) koje uspostavljaju instrumente za garantovanje donje ili gornje granice kredita na cenu koja treba da se plati ili koja treba da se dobije od tog sredstva su usko povezane sa osnovnim ugovorom ako su oba instrumenta za garantovanje donje ili gornje granice kredita rezultirala negativnim novčanim tokom na početku i ako nisu bili predmet leveridža.

(c) Ugrađeni devizni derivat koji obezbeđuje protok isplata glavnice ili kamate koje su naznačene u stranoj valuti i koje su ugrađene u osnovni dužnički instrument (na primer, obveznica sa dve valute) je usko povezan sa osnovnim dužničkim instrumentom. Takav derivat se ne odvaja od osnovnog instrumenta zato što MRS 21 zahteva da se devizni dobici i gubici od monetarnih stavki priznaju kroz bilans uspeha.

(d) Ugrađeni devizni derivat u osnovnom ugovoru koji je ugovor o osiguranju i nije finansijski instrument (kao što je ugovor za kupovinu ili prodaju nefinansijske stavke tamo gde je cena naznačena u stranoj valuti) je usko povezan sa osnovnim ugovorom pod uslovom da nije izvršen leveridž, da ne sadrži obeležje opcije, i da zahteva isplate naznačene u jednoj od sledećih valuta:

(i) Funkcionalnoj valuti bilo koje značajne strane u ugovoru;

(ii) Valuti u kojoj se cena stečene ili isporučene robe ili usluge rutinski naznačena u komercijalnim transakcijama širom sveta (kao što je američki dolar za transakcije sa sirovom naftom); ili

(iii) Valuti koja se obično koristi u ugovorima za kupovinu ili prodaju nefinansijskih stavki u ekonomskom okruženju u kom se obavlja transakcija (na primer, relativno stabilnoj i likvidnoj valuti koja se obično koristi u lokalnim poslovnim transakcijama ili u spoljnoj trgovini).

(e) Ugrađena opcija plaćanja unapred u otplati koja nosi samo kamatu ili samo glavnicu je usko povezana sa osnovnim ugovorom pod uslovom da je osnovni ugovor (i) početni rezultat odvajanja prava za dobijanje ugovornih tokova gotovine od finansijskog instrumenta koji, sam po sebi, nije sadržao ugrađeni derivat, i (ii) ne sadrži nikakve uslove koji nisu prisutni u originalnom osnovnom dužničkom ugovoru.

(f) Ugrađeni derivat je osnovni ugovor o lizingu koji je usko povezan sa osnovnim ugovorom ako je ugrađeni derivat (i) indeks koji se odnosi na inflaciju kao što je indeks isplata lizinga za indeks potrošačke cene (pod uslovom da lizing nije predmet leveridža i da se indeks odnosi na inflaciju u ekonomskom okruženju samog entiteta), (ii) potencijalne rente koje se zasnivaju na prodajama ili (iii) potencijalne rente koje se zasnivaju na varijabilnim kamatnim stopama.

(g) Obeležje koje povezuje jedinice ugrađeno u osnovni finansijski instrument ili osnovni ugovor o osiguranju je usko povezano sa osnovnim instrumentom ili osnovnim ugovorom ako se isplate naznačene u jedinici odmeravaju po aktuelnim vrednostima jedinice koje odražavaju fer vrednosti sredstava fonda. Obeležje koje povezuje jedinice je ugovorna obaveza koja zahteva isplate naznačene u jedinicama internog ili eksternog investicionog fonda.

(h) Derivat ugrađen u ugovor o osiguranju je usko povezan sa osnovnim ugovorom o osiguranju ako su ugrađeni derivat i osnovni ugovor o osiguranju toliko međusobno zavisni da entitet ne može da odmeri ugrađeni derivat zasebno (to jest bez razmatranja osnovnog ugovora).

Instrumenti koji sadrže ugrađene derivate

AG33A Kada entitet postane jedna od strana u hibridnom (kombinovanom) instrumentu koji sadrži jedan ili više ugrađenih derivata, paragraf 11 zahteva da entitet utvrdi sve takve ugrađene derivate, proceni da li se zahteva da se odvoje od osnovnog ugovora i, za one za koje se zahteva da budu odvojeni, odmeri derivate po fer vrednosti prilikom početnog priznavanja i naknadno. Ovi zahtevi mogu biti složeniji, ili mogu da imaju za rezultat manje pouzdana odmeravanja, nego što je odmeravanje čitavog instrumenta po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Iz tog razloga ovaj standard dozvoljava da se čitav instrument naznači po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

AG33B Takvo naznačavanje može da se koristi bilo da paragraf 11 zahteva da se ugrađeni derivati odvoje od osnovnog ugovora ili zabranjuje takvo odvajanje. Međutim, paragraf 11A ne bi opravdao naznačavanje hibridnog (kombinovanog) instrumenta po fer vrednosti kroz bilans uspeha u slučajevima izloženim u paragrafu 11A(a) i (b) zato što to ne bi smanjilo složenost ili povećalo pouzdanost.

Priznavanje i prestanak priznavanja (paragrafi 14-42)

Početno priznavanje (paragraf 14)

AG34 Kao posledica principa u paragrafu 14, entitet priznaje sva svoja ugovorna prava i obaveze prema derivatima u svom bilansu stanja kao prava i obaveze, tim redom, osim za derivate koji sprečavaju da se prenos finansijskih sredstava računovodstveno obuhvata kao prodaja (videti paragraf AG49). Ako se prenos finansijskog sredstva ne kvalifikuje za prestanak priznavanja, lice na koje se prenosi ne priznaje preneto sredstvo kao svoje sredstvo (videti paragraf AG50).

AG35 Ovo što sledi su primeri primene principa iz paragrafa 14:

(a) Bezuslovna potraživanja i dugovanja se priznaju kao sredstva ili obaveze kada entitet postane ugovorna strana i, kao posledica toga, ima pravnu dozvolu da dobija ili pravnu obavezu da isplaćuje gotovinu.

(b) Sredstva koja treba da se steknu i obaveze koje treba da se izmire kao rezultat utvrđene obaveze za kupovinu ili prodaju robe ili usluga se obično ne priznaju dok bar jedna od strana nije delovala u skladu sa sporazumom. Na primer, entitet koje dobija sigurnu narudžbinu obično ne priznaje sredstvo (i entitet koji vrši narudžbinu ne priznaje obavezu) u vreme obaveze već, radije, odlaže priznavanje dok se naručena roba ili usluge ne otpreme, isporuče ili predaju. Ako je utvrđena obaveza za kupovinu ili prodaju nefinansijskih stavki pod delokrugom ovog standarda prema paragrafima 5-7, njena neto fer vrednost se priznaje kao sredstvo ili obaveza na datum obaveze (videti (c) u daljem tekstu). Pored toga, ako je prethodno nepriznata utvrđena obaveza naznačena kao stavka hedžinga u hedžingu fer vrednosti, svaka promena neto fer vrednosti koja se može pripisati riziku koji se štiti hedžingom se priznaje kao sredstvo ili obaveza posle početka hedžinga (videti paragrafe 93 i 94).

(c) Forvard ugovor koji je pod delokrugom ovog standarda (videti paragrafe 2-7) se priznaje kao sredstvo ili obaveza na datum obaveze, a ne na datum kada se vrši izmirenje. Kada entitet postane jedna od strana u forvard ugovoru, fer vrednosti prava i obaveze su često jednake, tako da je neto fer vrednost forvarda nula. Ako neto fer vrednost prava i obaveze nije nula, ugovor se priznanje kao sredstvo ili obaveza.

(d) Ugovori o opcijama koji su pod delokrugom ovog standarda (videti paragrafe 2-7) se priznaju kao sredstva ili obaveze kada imalac ili potpisnik postane ugovorna strana.

(e) Planirane buduće transakcije, bez obzira na to koliko su verovatne, nisu neto sredstva i obaveze zato što entitet nije postao ugovorna strana.

Prestanak priznavanja finansijskog sredstva (paragrafi 15-37)

AG36 Sledeća tabela ilustruje procenu toga da li je i u kojoj meri finansijsko sredstvo nepriznato.

Sporazumi prema kojima entitet zadržava ugovorna prava da dobija tokove gotovine od finansijskog sredstva, ali preuzima ugovornu obavezu da plaća tokove gotovine jednom ili više primalaca (paragraf 18(b))

AG37 Situacija opisana u paragrafu 18(b) (kada entitet zadržava ugovorna prava da dobija tokove gotovine od finansijskog sredstva, ali preuzima ugovornu obavezu da plaća tokove gotovine jednom ili više primalaca) se dešava, na primer, ako je entitet entitet posebne namene ili povereništvo, i daje investitorima povoljne kamate u osnovnim finansijskim sredstvima koja poseduje i obezbeđuje usluge za ta finansijska sredstva. U tom slučaju, finansijska sredstva se kvalifikuju za prestanak priznavanja ako su zadovoljeni uslovi u paragrafima 19 i 20.

AG38 Prilikom primene paragrafa 19, entitet bi mogao da bude, na primer, tvorac finansijskog sredstva, ili bi to mogla da bude grupa koja obuhvata konsolidovani entitet za posebne namene koji je stekao finansijsko sredstvo i koji prenosi tokove gotovine investitorima koji pripadaju trećoj strani.

Procena prenosa rizika i koristi od vlasništva (paragraf 20)

AG39 Primeri toga kada je entitet preneo u značajnoj meri sve rizike i koristi svojstvene vlasništvu su:

(a) Bezuslovna prodaja finansijskog sredstva;

(b) Prodaja finansijskog sredstva zajedno sa opcijom za ponovnu kupovinu finansijskog sredstva po fer vrednosti u vreme ponovne kupovine; i

(c) Prodaja finansijskog sredstva zajedno sa prodajnom ili kupovnom opcijom koja će rezultirati negativnim novčanim tokom (to jest opcije koja će u tolikoj meri rezultirati negativnim novčanim tokom da je malo verovatno da će rezultirati pozitivnim novčanim tokom pre isteka).

AG40 Primeri toga kada je entitet zadržao u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva su:

(a) Transakcija prodaje ili ponovne kupovine tamo gde je cena ponovne kupovine fiksna cena ili cena prodaje plus prihod zajmodavca;

(b) Sporazum o ustupanju hartija od vrednosti;

(c) Prodaja finansijskog sredstva zajedno sa svopom ukupnog prihoda kojim se izloženost tržišnom riziku vraća nazad entitetu;

(d) Prodaja finansijskog sredstva zajedno sa prodajnom ili kupovnom opcijom koja će rezultirati velikim novčanim tokovima (to jest opcija koja je će u tolikoj meri rezultirati pozitivnim novčanim tokom da je malo verovatno da će rezultirati negativnim novčanim tokom pre isteka).

(e) Prodaja kratkoročnih potraživanja u kojima entitet garantuje da nadoknadi licu na koje se prenosi kreditne gubitke za koje je verovatno da će se dogoditi.

AG41 Ako entitet odredi da je kao rezultat prenosa, preneo u značajnoj meri sve rizike i koristi od vlasništva nad prenetim sredstvom, ne priznaje preneto sredstvo ponovo u budućnosti, osim ako ponovo ne stekne preneto sredstvo u nekoj novoj transakciji.

Procena prenosa kontrole

AG42 Entitet nije zadržao kontrolu nad prenetim sredstvom ako lice na koje je preneto ima praktičnu moć da proda preneto sredstvo. Entitet je zadržao kontrolu nad prenetim sredstvom ako lice na koje je preneto nema praktičnu moć da proda preneto sredstvo. Lice na koje se prenosi ima praktičnu moć da proda preneto sredstvo ako se njim trguje na aktivnom tržištu zato što bi lice na koje je preneto moglo ponovo da kupi preneto sredstvo na tržištu ako mora da vrati sredstvo entitetu. Na primer, lice na koje je preneto može imati praktičnu moć da proda preneto sredstvo ako je preneto sredstvo predmet opcije koja dozvoljava entitetu da ga ponovo kupi, ali lice na koje je preneto može odmah da nabavi preneto sredstvo na tržištu ako se ta opcija izvrši. Lice na koje je preneto nema praktičnu moć da proda preneto sredstvo ako entitet zadrži takvu opciju i lice na koje je preneto ne može odmah da nabavi preneto sredstvo na tržištu ako entitet izvrši tu opciju.

AG43 Lice na koje je preneto ima praktičnu moć da proda preneto sredstvo samo ako lice na koje je preneto može da proda preneto sredstvo u celini nekoj nepovezanoj trećoj strani i ako je sposobno da izvrši tu moć jednostrano i bez nametanja dodatnih ograničenja na prenos. Kritično pitanje je šta je lice na koje je preneto sposobno da uradi u praksi, a ne koja ugovorna prava lice na koje je preneto ima u pogledu toga šta može uraditi sa prenetim sredstvom ili koje ugovorne zabrane postoje. Naročito:

(a) Ugovorno pravo za otuđenje prenetog sredstva ima malo praktičnog uticaja ako nema tržišta za to preneto sredstvo; i

(b) Sposobnost za otuđenje prenetog sredstva ima malo praktičnog uticaja ako se ne može slobodno izvršiti. Iz tog razloga:

(i) sposobnost lica na koje je preneto da otuđi preneto sredstvo mora da bude nezavisna od akcija drugih (to jest mora da bude jednostrana sposobnost); i

(ii) lice na koje je preneto mora da bude sposobno da otuđi preneto sredstvo bez potrebe da nametne dodatne ograničavajuće uslove u prenosu (na primer, uslove u pogledu toga kako se servisira sredstvo zajma ili opcija koja daje licu na koje je preneto pravo da ponovo kupi to sredstvo).

AG44 To da je malo verovatno da lice na koje je preneto proda preneto sredstvo ne znači, samo po sebi, da je prenosilac zadržalo kontrolu nad prenetim sredstvom. Međutim, ako prodajna opcija ili garancija ograničava lice na koje je preneto da proda preneto sredstvo, onda je prenosilac zadržao kontrolu nad prenetim sredstvom. Na primer, ako su prodajna opcija ili garancija dovoljno vredni onda oni ograničavaju lice na koje je preneto da proda preneto sredstvo zato što lice na koje je preneto ne bi, u praksi, prodalo preneto sredstvo trećoj strani bez dodavanja slične opcije ili drugih ograničavajućih uslova. Umesto toga, lice na koje je preneto bi držalo preneto sredstvo tako da nabavi isplate prema garanciji ili prodajnoj opciji. U ovim okolnostima prenosilac sredstva je zadržao kontrolu nad prenetim sredstvom.

Prenosi koji se kvalifikuju za prestanak priznavanja

AG45 Entitet može da zadrži pravo na deo isplata kamate na preneta sredstva kao kompenzaciju za servisiranje tih sredstava. Deo isplata kamate kojih bi se entitet odrekao nakon isteka ili prenosa ugovora o servisiranju se raspodeljuje na sredstvo ili obavezu. Deo isplata kamate kojih se entitet ne bi odrekao je potraživanje od dve prodajne i jedne kupovne opcije koje nose samo kamatu. Na primer, ako se entitet ne bi odrekao nijedne kamate nakon isteka ili prenosa ugovora o servisiranju, čitav raspon kamate je potraživanje od dve prodajne i jedne kupovne opcije koje nose samo kamatu. U svrhe primene paragrafa 27, fer vrednost sredstva za servisiranje i potraživanje od dve prodajne i jedne kupovne opcije koje nose samo kamatu se koriste za raspodelu knjigovodstvene vrednosti potraživanja između dela sredstva koji prestaje da se priznaje i dela koji nastavlja da se priznaje. Ako ne postoji određena nadoknada za servisiranje ili ako se ne očekuje da dobijena nadoknada bude adekvatna kompenzacija entitetu za servisiranje, obaveza po osnovu servisiranja se priznaje po fer vrednosti.

AG46 Pri proceni fer vrednosti dela koji nastavlja da se priznaje i dela koji prestaje da se priznaje u svrhu primene paragrafa 27, entitet primenjuje zahteve odmeravanja fer vrednosti iz paragrafa 48, 49 i AG69-AG82, pored onih iz paragrafa 28.

Prenosi koji se ne kvalifikuju za prestanak priznavanja

AG47 Ono što sledi je primena principa predstavljenog u paragrafu 29. Ako garancija koju obezbedi entitet za gubitke zbog neizvršenja obaveze po osnovu prenetog sredstva sprečava da preneto sredstvo prestane da se priznaje zato što je entitet u značajnoj meri zadržao sve rizike i koristi od vlasništva nad prenetim sredstvom, to preneto sredstvo nastavlja da se priznaje u celini i dobijene nadoknade se priznaju kao obaveza.

Stalno učešće u prenetim sredstvima

AG48 Ovo što sledi su primeri toga kako entitet odmerava preneto sredstvo i obavezu koja je u vezi sa njim prema paragrafu 30.

Sva sredstva

(a) Ako garancija koju entitet obezbedi za plaćanje gubitaka zbog neizvršenja obaveze po osnovu prenetog sredstva sprečava da se to sredstvo prestane da se priznaje do stepena stalnog učešća, preneto sredstvo na datum prenosa se odmerava prema nižem iznosu od (i) knjigovodstvene vrednosti sredstva i (ii) maksimalnog iznosa nadoknade dobijene u prenosu koju bi entitet možda morao ponovo da plati ("iznos garancije"). Obaveza u vezi sa tim se inicijalno odmerava prema iznosu garancije plus fer vrednost garancije (što je obično nadoknada dobijena za garanciju). Nakon toga, početna fer vrednost garancije se priznaje kao dobitak ili gubitak blagovremeno (videti MRS 18) i knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje za bilo koji gubitak od umanjenja vrednosti.

Sredstva koja se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti

(b) Ako obaveza prodajne opcije prodate od strane entiteta ili pravo na kupovnu opciju koje drži neki entitet sprečava da se preneto sredstvo prestane da se priznaje i ako entitet odmerava preneto sredstvo po amortizovanoj vrednosti, obaveza koja je u vezi sa njom se odmerava po nabavnoj vrednosti (to jest dobijenoj nadoknadi) korigovanoj za amortizaciju svake razlike između cene i amortizovane vrednosti prenetog sredstva na datum isteka opcije. Na primer, pretpostavimo da je amortizovana vrednost i knjigovodstvena vrednost sredstva na datum prenosa n.j.98 i da je dobijena nadoknada n.j.95. Amortizovana vrednost sredstva na datum izvršenja opcije će biti n.j.100. Početna knjigovodstvena vrednost obaveze koja je u vezi sa njim je n.j.95 i razlika između n.j.95 i n.j.100 se priznaje u bilansu uspeha korišćenjem metoda efektivne kamate. Ako se opcija izvrši, svaka razlika između knjigovodstvene vrednosti obaveze koja je u vezi sa njim i cene prilikom izvršenja se priznaje kao dobitak ili gubitak.

Sredstva koja se odmeravaju po fer vrednosti

(c) Ako pravo na kupovnu opciju koje je entitet zadržao sprečava da preneto sredstvo prestane da se priznaje i da entitet odmerava to sredstvo po fer vrednosti, to sredstvo nastavlja da se odmerava po fer vrednosti. Obaveza koja je u vezi sa njim se odmerava po (i) ceni izvršenja opcije manje vremenska vrednost opcije ako će opcija rezultirati negativnim novčanim tokom, ili (ii) fer vrednost prenetog sredstva manje vremenska vrednost opcije ako će opcija rezultirati negativnim novčanim tokom. Korigovanje odmeravanja obaveze koja je u vezi sa tim obezbeđuje da je neto knjigovodstvena vrednost sredstva i obaveze koja je u vezi sa njim fer vrednost prava na kupovnu opciju. Na primer, ako je fer vrednost osnovnog sredstva n.j.80, cena izvršenja opcije je n.j. 95 i vremenska vrednost opcije je n.j.5, knjigovodstvena vrednost obaveze koja je u vezi sa njim je n.j.75 (n.j.80 - n.j.5) i knjigovodstvena vrednost prenetog sredstva je n.j.80 (to jest njegova fer vrednost).

(d) Ako prodajna opcija prodata od strane entiteta sprečava da preneto sredstvo prestaje da se priznaje i ako entitet odmerava preneto sredstvo po fer vrednosti, obavezu koja je u vezi sa njim se odmerava po nabavnoj vrednosti izvršenja opcije plus vremenska vrednost opcije. Odmeravanje sredstva po fer vrednosti je ograničeno na niži iznos između fer vrednosti i cene izvršenja opcije zato što entitet nema pravo da poveća fer vrednost prenetog sredstva iznad cene izvršenja opcije. Ovo obezbeđuje da je neto knjigovodstvena vrednost sredstva i obaveze koja je u vezi sa njim fer vrednost obaveze prodajne opcije. Na primer, ako je fer vrednost osnovnog sredstva n.j.120, cena izvršenja opcije n.j.100 i vremenska vrednost opcije n.j.5, knjigovodstvena vrednost obaveze koja je u vezi sa njim je n.j.105 (n.j.100 + n.j.5) i knjigovodstvena vrednost sredstva je n.j.100 (u ovom slučaju cena izvršenja opcije).

(e) Ako odstupanje, u obliku kupljene kupovne opcije ili prodate prodajne opcije, sprečava da preneto sredstvo prestaje da se priznaje i da entitet odmerava to sredstvo po fer vrednosti, on nastavlja da odmerava to sredstvo po fer vrednosti. Obaveza koja je u vezi sa njim se odmerava po (i) zbiru cene izvršenja kupovne opcije i fer vrednosti prodajne opcije manje vremenska vrednost kupovne opcije, ako će kupovna opcija rezultirati pozitivnim novčanim tokom, ili (ii) zbira između fer vrednosti sredstva i fer vrednosti prodajne opcije manje vremenska vrednost kupovne opcije ako će kupovna opcija rezultirati negativnim novčanim tokom. Korigovanje obaveze koja je u vezi sa sredstvom obezbeđuje da je knjigovodstvena vrednost sredstva i obaveze koja je u vezi sa njim fer vrednost opcije koju entitet drži ili koja je prodata od strane entiteta. Na primer, pretpostavimo da entitet prenosi finansijsko sredstvo koje se odmerava po fer vrednosti dok istovremeno kupuje kupovnu opciju sa cenom izvršenja od n.j.120 i prodaje prodajnu opciju sa cenom izvršenja od n.j.80. Takođe pretpostavimo da je fer vrednost sredstva n.j.100 na dan prenosa. Vremenska vrednost prodajne i kupovne opcije je n.j.1 i n.j.5, tim redosledom. U ovom slučaju, entitet priznaje sredstvo od n.j.100 (fer vrednost sredstva) i obavezu od n.j.96 ((n.j.100+n.j.1) - n.j.5). Ovo daje neto vrednost sredstva od n.j.4, što je fer vrednost opcija koje drži i prodaje entitet.

Svi prenosi

AG49 Do stepena u kom se prenos finansijskog sredstva ne kvalifikuje za prestanak priznavanja, ugovorna prava ili obaveze koje su u vezi sa prenosom se računovodstveno ne obuhvataju zasebno kao derivati ako bi priznavanje i derivata i prenetog sredstva ili obaveze koji nastaju od prenosa imalo za rezultat priznavanje istih prava i obaveza dva puta. Na primer, kupovna opcija koju prenosilac zadrži može da spreči da se prenos finansijskih sredstava računovodstveno obuhvata kao prodaja. U ovom slučaju, kupovna opcija se ne priznaje zasebno kao derivatno sredstvo.

AG50 Do stepena u kom se prenos finansijskog sredstva ne kvalifikuje za prestanak priznavanja, lice na koje se prenosi ne priznaje preneto sredstvo kao sredstvo. Lice na koje se prenosi prestaje da priznaje gotovinu ili druge isplaćene nadoknade i priznaje potraživanje od prenosioca. Ako prenosilac ima i pravo i obavezu da ponovo stekne kontrolu nad čitavim prenetim sredstvom za određeni fiksni iznos (kao na primer, prema sporazumu o ponovnoj kupovini), lice na koje se prenosi može da računovodstveno obuhvata svoja potraživanja kao zajam ili kao potraživanja.

Primeri

AG51 Sledeći primeri ilustruju primenu principa prestanka priznavanja ovog standarda.

(a) Sporazumi o ponovnoj kupovini i pozajmljivanju hartija od vrednosti. Ako se finansijsko sredstvo proda prema sporazumu za ponovnu kupovinu po fiksnoj ceni ili po prodajnoj ceni plus prihod zajmodavca ili, ako je dato u zajam, prema sporazumu o prinosu prenosiocu, ono nije prestalo da se priznaje zato što prenosilac u značajnoj meri zadržava sve rizike i koristi vlasništva. Ako lice na koje se prenosi nabavi pravo da proda ili založi to sredstvo, prenosilac ponovo klasifikuje to sredstvo u bilansu stanja, na primer, kao pozajmljeno sredstvo ili kao potraživanje po osnovu ponovne kupovine.

(b) Sporazumi o ponovnoj kupovini i pozajmljivanju hartija od vrednosti - sredstva koja su suštinski ista. Ako se finansijsko sredstvo proda prema sporazumu o ponovnoj kupovini istog ili suštinski istog sredstva po fiksnoj ceni ili po prodajnoj ceni plus prihod zajmodavca ili ako je finansijsko sredstvo uzeto ili dato u zajam prema sporazumu o ponovnoj kupovini istog ili suštinski istog sredstva prenosiocu, ono nije ne prestaje da se priznaje zato što prenosilac zadržava u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva.

(c) Sporazumi o ponovnoj kupovini i pozajmljivanju hartija od vrednosti - pravo na zamenu. Ako sporazum o ponovnoj kupovini sa fiksnom cenom ponovne kupovine ili cenom jednakom prodajnoj ceni plus prihod zajmodavca, ili slična transakcija pozajmljivanja hartija od vrednosti, obezbeđuju licu na koje se prenosi pravo na zamenu sredstava koja su slična i koja imaju jednaku fer vrednost kao i preneto sredstvo na datum ponovne kupovine, sredstvo koje je prodato ili pozajmljeno prema sporazumu o ponovnoj kupovini ili transakciji pozajmljivanja hartija od vrednosti, prestaje da se priznaje zato što prenosilac zadržava u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva.

(d) Pravo ponovne kupovine za prvo odbijanje po fer vrednosti. - Ako entitet proda finansijsko sredstvo i zadrži samo pravo prvog odbijanja za ponovnu kupovinu prenetog sredstva po fer vrednosti ako ga lice na koje je sredstvo preneto ponovo proda, entitet prestaje da priznaje to sredstvo zato što je u značajnoj meri preneo sve rizike i koristi vlasništva.

(e) Transakcija kupovine i prodaje akcije po visokoj ceni da bi se stvorio utisak da je potražnja za tom akcijom velika. Ponovna kupovina finansijskog sredstva ubrzo nakon što je ono bilo prodato se ponekad naziva transakcija kupovine i prodaje akcije po visokoj ceni da bi se stvorio utisak da je potražnja za tom akcijom velika. Takva ponovna kupovina ne isključuje prestanak priznavanja pod uslovom da prvobitna transakcija zadovoljava zahteve prestanka priznavanja. Međutim, ako je sporazum za prodaju finansijskog sredstva zaključen istovremeno sa sporazumom za ponovnu kupovinu istog sredstva po fiksnoj ceni ili po prodajnoj ceni plus prihod zajmodavca, onda sredstvo prestaje da se priznaje.

(f) Prodajne i kupovne opcije koje će rezultirati pozitivnim novčanim tokom. Ako se preneto finansijsko sredstvo može opozvati od strane prenosioca i ako će kupovna opcija rezultirati pozitivnim novčanim tokom, prenos se ne kvalifikuje za prestanak priznavanja zato što je prenosilac u značajnoj meri zadržao sve rizike i koristi vlasništva. Slično, ako se finansijsko sredstvo može opet prodati od strane lica na koje se prenosi i ako će prodajna opcija rezultirati pozitivnim novčanim tokom, prenos se ne kvalifikuje za prestanak priznavanja zato što je prenosilac zadržao u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva.

(g) Prodajne i kupovne opcije koje će rezultirati negativnim novčanim tokom. Finansijsko sredstvo koje je preneto isključivo kao predmet prodajne opcije koja će rezultirati negativnim novčanim tokom koju drži lice na koje se prenosi ili kao predmet kupovne opcije koja će rezultirati negativnim novčanim tokom koju drži prenosilac prestaje da se priznaje. Ovo je zbog toga što je prenosilac preneo u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva.

(h) Sredstva koja se mogu odmah nabaviti i koja su predmet kupovne opcije koja neće rezultirati ni pozitivnim ni negativnim novčanim tokom. Ako neki entitet drži kupovnu opciju na sredstvo koje se odmah može nabaviti na tržištu i ako opcija neće rezultirati ni pozitivnim ni negativnim novčanim tokom, to sredstvo prestaje da se priznaje. Ovo je zbog toga što entitet (i) nije niti zadržao niti preneo u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva, i (ii) nije zadržao kontrolu. Međutim, ako se sredstvo ne može odmah nabaviti na tržištu, prestanak priznavanja se isključuje do stepena u kom je iznos sredstva predmet kupovne opcije zato što je entitet zadržao kontrolu nad sredstvom.

(i) Sredstvo koje se ne može odmah nabaviti na tržištu koje je predmet prodajne opcije koju prodaje entitet, a koja neće rezultirati ni pozitivnim ni negativnim novčanim tokom. Ako entitet prenosi finansijsko sredstvo koje se ne može odmah nabaviti na tržištu, i proda prodajnu opciju koja neće rezultirati negativnim novčanim tokom, entitet niti zadržava niti u značajnoj meri prenosi sve rizike i koristi vlasništva zbog prodate prodajne opcije. Entitet zadržava kontrolu nad sredstvom ako je prodajna opcija dovoljno vredna da spreči lice na koje je sredstvo preneto da proda to sredstvo, u kom slučaju sredstvo nastavlja da se priznaje do stepena stalnog učešća prenosioca (videti paragraf AG44). Entitet prenosi kontrolu nad sredstvom ako prodajna opcija nije dovoljno vredna da spreči lice ne koje je sredstvo preneto da proda to sredstvo, u kom slučaju se sredstvo prestaje da priznaje.

(j) Sredstva koja su predmet prodajne ili kupovne opcije sa fer vrednošću ili forvard ugovora o ponovnoj kupovini. Prenos finansijskog sredstva koje je predmet samo prodajne ili kupovne opcije ili forvard ugovora o ponovnoj kupovini koji ima cenu izvršenja ili cenu ponovne kupovine jednaku fer vrednosti finansijskog sredstva u vreme ponovne kupovine imaju za rezultat prestanak priznavanja zbog prenošenja u značajnoj meri svih rizika i koristi vlasništva.

(k) Kupovne ili prodajne opcije koje se izmiruju u gotovini. Entitet procenjuje prenos finansijskog sredstva koje je predmet prodajne ili kupovne opcije ili forvard ugovora o ponovnoj prodaji koji će biti izmiren u gotovini da bi odredio da li je u značajnoj meri zadržao ili preneo sve rizike i koristi vlasništva. Ako entitet nije u značajnoj meri zadržao sve rizike i koristi vlasništva nad prenetim sredstvom, on određuje da li je zadržao kontrolu nad prenetim sredstvom. To da se prodajna ili kupovna opcija ili forvard ugovor o ponovnoj kupovini ne izmiruju neto u gotovini ne znači automatski i da je entitet preneo kontrolu (videti paragrafe AG44 i (g), (h) i (i) u prethodnom tekstu).

(l) Uklanjanje odredbi u vezi sa računom. Uklanjanje odredbi u vezi sa računom je bezuslovna (kupovna) opcija o ponovnoj kupovini koja daje entitetu pravo da ponovo zahteva preneta sredstva koja su bila predmet nekih ograničenja. Pod uslovom da takva opcija ima za rezultat da entitet niti zadrži niti prenese u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva, on isključuje prestanak priznavanja samo do nivoa iznosa koji je predmet ponovne kupovine (pod pretpostavkom da lice na koje se prenosi ne može da proda sredstva). Na primer, ako su knjigovodstvena vrednost i prihodi od prenosa sredstava za pozajmljivanje n.j. 100 000 i ako bi svaki pojedinačni zajam mogao da se opozove, ali ako ukupni iznos zajmova koji bi mogli ponovo da se kupe ne prelazi n.j. 10 000, onda bi se n.j. 90 000 od zajmova kvalifikovalo za prestanak priznavanja.

(m) Kupovna opcija koja ostavlja neto nultu poziciju. Entitet, koji može biti prenosilac, koje vrši usluge nad prenetim sredstvima može da drži kupovnu opciju koja ostavlja neto nultu poziciju za kupovinu ostatka prenetih sredstava kada iznos neizmirenih sredstava padne ispod određenog nivoa na kom cena servisiranja tih sredstava postane teret u odnosu na dobiti od servisiranja. Pod uslovom da takva kupovna opcija koja ostavlja neto nultu poziciju ima za rezultat to da entitet niti zadržava niti prenosi u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva i to da lice na koje se prenosi ne može da proda sredstva, on isključuje prestanak priznavanja samo do nivoa iznosa sredstva koje je predmet kupovne opcije.

(n) Podređena zadržana učešća i kreditne garancije. Entitet može da obezbedi licu kome prenosi sredstva kreditno pojačanje time što će podrediti deo ili celokupno učešće zadržanu u prenetom sredstvu. Ili, entitet može da obezbedi licu kome prenosi kreditno pojačanje u obliku kreditne garancije koja može biti neograničena ili ograničena na određeni iznos. Ako entitet zadrži u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva nad prenetim sredstvom, to sredstvo nastavlja da se priznaje u potpunosti. Ako entitet zadrži neke, a ne značajan iznos, rizike i koristi vlasništva i ako zadrži kontrolu, prestanak priznavanja se isključuje do nivoa iznosa u gotovini ili u drugim sredstvima koja bi taj entitet morao da plati.

(o) Svop ukupnih prihoda. Entitet može da proda finansijsko sredstvo licu na koje prenosi i da zaključi svop ukupnih prihoda sa licem na koje prenosi, dok su svi tokovi gotovine od isplata kamata za osnovno sredstvo isplaćeni entitetu u zamenu za fiksnu isplatu ili isplate sa promenljivom stopom, a svako povećanje ili smanjenje fer vrednosti osnovnog sredstva će integrisati entitet. U takvom slučaju, zabranjen je prestanak priznavanja celog sredstva.

(p) Svop kamatne stope. Entitet može da izvrši prenos finansijskog sredstva sa fiksnom stopom licu na koje prenosi i da sa njim zaključi svop kamatne stope u kom će lice na koje prenosi dobijati fiksnu kamatnu stopu i plaćati fluktuirajuću kamatnu stopu na osnovu hipotetičkog iznosa koji je jednak iznosu glavnice prenetog finansijskog sredstva. Svop kamatne stope ne isključuje prestanak priznavanja prenetog sredstva pod uslovom da isplate po osnovu svopa nisu uslovljene time da se moraju vršiti samo za preneto sredstvo.

(lj) Svop amortizacione kamatne stope. Entitet može da izvrši prenos finansijskog sredstva sa fiksnom stopom koja se isplaćuje tokom vremena licu na koje prenosi, i da zaključi svop amortizacione kamatne stope u kojoj će lice na koje prenosi primati fiksnu kamatnu stopu i plaćati fluktuirajuću kamatnu stopu zasnovanu na hipotetičkom iznosu. Ako hipotetički iznos svopa vrši amortizaciju na takav način da izjednačava iznos glavnice prenetog sredstva koji je bilo kada neizmiren, svop će obično imati za rezultat to da entitet zadrži značajan rizik od plaćanja unapred, u kom slučaju entitet ili nastavlja da priznaje celo preneto sredstvo ili nastavlja da priznaje preneto sredstvo do stepena stalnog učešća. U suprotnom, ako amortizacija hipotetičkog iznosa svopa nije povezana sa neizmirenim iznosom glavnice prenetog sredstva, takav svop ne bi imao za rezultat da entitet zadrži rizik plaćanja unapred za to sredstvo. Stoga, ne bi isključio prestanak priznavanja prenetog sredstva pod uslovom da isplate svopa nisu uslovljene time da se isplate glavnice vrše na preneto sredstvo i svop ne bi imalo za rezultat to da entitet zadrži bilo koje druge značajne rizike i koristi vlasništva nad prenetim sredstvom.

AG52 Ovaj paragraf ilustruje primenu pristupa stalnog učešća onda kada se radi o stalnom učešću entiteta u delu finansijskog sredstva.

Pretpostavimo da entitet ima portfelj zajmova za plaćanje unapred čija je kuponska i efektivna kamatna stopa 10 procenata i čiji iznos glavnice i amortizovana vrednost iznose n.j. 10.000. On zaključuje transakciju u kojoj, u zamenu za isplatu od n.j. 9.115, lice na koje se prenosi dobija pravo na n.j. 9.000 od svih naplata glavnice plus kamata na to od 9,5 procenata. Entitet zadržava prava na n.j. 1.000 od svih naplata glavnice plus kamata na to od 10 procenata, plus raspon viška od 0,5 procenata na preostalih n.j. 9.000 glavnice. Naplate od isplata unapred se alociraju u razmeri 1:9 između entiteta i lica na koje se prenosi, ali svaka greška se oduzima od učešća entiteta od n.j. 1.000 sve dok se učešće ne potroši. Fer vrednost zajmova na datum transakcije je n.j. 10.100 i procenjena fer vrednost raspona viška od 0,5 procenata je n.j. 40.

Entitet određuje da je preneo neke značajne rizike i koristi vlasništva (na primer, značajan rizik plaćanja unapred), ali je takođe zadržao neke druge značajne rizike i koristi vlasništva (zbog podređenog zadržanog učešća) i zadržao je kontrolu. On stoga primenjuje pristup stalnog učešća.

Da bi primenio ovaj standard, entitet analizira transakciju kao (a) zadržavanje potpuno proporcionalnog zadržanog učešća od n.j. 1 000, plus (b) podređivanje tog zadržanog učešća da bi se obezbedilo pojačanje kredita za kreditne gubitke lica na koje se prenosi.

Entitet izračunava da n.j. 9 090 (90 procenata h n.j. 10.100) dobijene nadoknade od n.j. 9.115 predstavlja nadoknadu za potpuno proporcionalan udeo od 90 procenata. Preostali deo dobijene nadoknade ( n.j. 25) predstavlja nadoknadu dobijenu za podređivanje njegovog zadržanog učešća da bi obezbedio kreditno pojačanje za kreditne gubitke lica na koje prenosi. Pored toga, raspon viška od 0,5 procenata predstavlja nadoknadu dobijenu za kreditno pojačanje. U skladu sa tim,, ukupna dobijena nadoknada za kreditno pojačanje je n.j. 65 ( n.j. 25 + n.j. 40).

Entitet izračunava dobitak ili gubitak od prodaje 90 procenata akcija tokova gotovine. Pretpostavljajući da zasebne fer vrednosti 10 procenata dela prenetog sredstva i 90 procenata zadržanog dela nisu raspoložive na datum prenosa, entitet alocira knjigovodstvenu vrednost sredstva u skladu sa paragrafom 28 na sledeći način:

	Procenjena fer vrednost	Procenat	Alocirana knjigovodstvena vrednost
Preneti deo	9.090	90%	9.000
Zadržan deo	1.010	10%	1.000
Ukupno	10.100		10.000

Entitet izračunava svoj dobitak ili gubitak od prodaje 90 procenata udela u tokovima gotovine oduzimanjem alocirane knjigovodstvene vrednosti prenetog dela od dobijene nadoknade, to jest n.j. 90 (n.j. 9.090 - n.j. 9.000). Knjigovodstvena vrednost dela koji je entitet zadržao je n.j. 1.000.

Pored toga, entitet priznaje stalno učešće koje je rezultat podređivanja njegovih kreditnih gubitaka od zadržanog učešća. U skladu sa tim, on priznaje sredstvo od n.j. 1.000 (maksimalni iznos toka gotovine koji ne bi dobio prema podređivanju) i obavezu koja je u vezi sa njim od n.j. 1.065 (što je maksimalni iznos toka gotovine koje ne bi dobio prema podređivanju, to jest n.j. 1.000 plus fer vrednost podređivanja od n.j. 65).

Entitet koristi sve gore navedene informacije za računovodstveno obuhvatanje transakcije na sledeći način:

	Duguje	Potražuje
Prvobitno sredstvo	-	9.000
Sredstvo priznato za podređivanje ili rezidualno učešće	1.000	-
Sredstvo za nadoknadu dobijeno u obliku raspona viška	40	-
Dobitak ili gubitak (dobitak od prenosa)	-	90
Obaveza	-	1.065
Dobijena gotovina	9.115	-
Ukupno	10.155	10.155

Odmah nakon transakcije, knjigovodstvena vrednost sredstva je n.j. 2.040 i sastoji se od n.j. 1.000 što predstavlja alocirane troškove zadržanog dela, i n.j. 1.040 što predstavlja dodatno stalno učešće entiteta od podređivanja zadržanog učešća usled kreditnih gubitaka (što uključuje raspon viška od n.j. 40).

U narednim periodima entitet priznaje nadoknadu dobijenu za kreditno pojačanje (n.j. 65) prema vremenskoj proporcionalnoj osnovi, računovodstveno obuhvata kamatu na priznato sredstvo koristeći metod efektivne kamate i priznaje svako kreditno umanjenje vrednosti priznatih sredstava. Kao primer ovog drugog, pretpostavimo da će sledeće godine postojati gubitak zbog umanjenja vrednosti osnovnih zajmova od n.j. 300. Entitet smanjuje svoje priznato sredstvo za n.j. 600 (n.j. 300 koji se odnose na njegovo zadržano učešće i n.j. 300 koje se odnose na dodatno stalno učešće koje se javlja od podređivanja zadržanog učešća za kreditne gubitke), i smanjuje svoju priznatu obavezu za n.j. 300. Neto rezultat je potraživanje u dobitku ili gubitku zbog umanjenja vrednosti kredita od n.j. 300.

Redovni način kupovine ili prodaje finansijskog sredstva (paragraf 38)

AG53 Redovni način kupovine ili prodaje finansijskih sredstava se priznaje korišćenjem bilo računovodstvenog obuhvatanja na datum trgovine bilo računovodstvenog obuhvatanja na datum izmirenja kako je opisano u paragrafima AG55 i AG56. Korišćeni metod se primenjuje dosledno za sve kupovine i prodaje finansijskih sredstava koja pripadaju istoj kategoriji finansijskih sredstava definisanih u paragrafu 9. Iz ovog razloga sredstva koja se drže radi trgovanja čine zasebnu kategoriju od sredstava naznačenih po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

AG54 Ugovor koji zahteva ili dozvoljava neto izmirenje promene vrednosti ugovora nije ugovor o redovnom načinu. Umesto toga, takav ugovor se računovodstveno obuhvata kao derivat u periodu između datuma trgovanja i datuma izmirenja.

AG55 Datum trgovanja je datum kada se entitet obaveže na kupovinu ili prodaju nekog sredstva. Računovodstveno obuhvatanje na datum trgovanja se odnosi na (a) priznavanje sredstva koje treba da se dobije i obaveze koja treba da se plati za to sredstvo na datum trgovanja, i (b) prestanka priznavanja sredstva koje je prodato, priznavanje svakog dobitka ili gubitka koji su na raspolaganju i priznavanje potraživanja od kupca za isplatu na datum trgovanja. Uopšte, kamata ne počinje da se pripisuje sredstvu i obavezi koja je sa njim u vezi do datuma izmirivanja kada naznačavanje prestaje.

AG56 Datum izmirivanja je datum kada se sredstvo isporučuje entitetu ili kada entitet isporučuje sredstvo. Računovodstveno obuhvatanje na datum izmirenja se odnosi na (a) priznavanje sredstva na datum kada ga entitet dobije, i (b) prestanka priznavanja sredstva i priznavanje svakog dobitka i gubitka koji su na raspolaganju na datum kada ih entitet isporuči. Kada se primenjuje računovodstveno obuhvatanje na datum izmirenja, entitet računovodstveno obuhvata svaku promenu fer vrednosti sredstva koje treba da se dobije tokom perioda između datuma trgovanja i datuma izmirenja na isti način na koji računovodstveno obuhvata stečeno sredstvo. Drugim rečima, promena vrednosti se ne priznaje za sredstva koja se knjiže po nabavnoj vrednosti ili amortizovanoj vrednosti; ona se priznaje kao dobitak ili gubitak za sredstva klasifikovana kao finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha; i priznaje se u kapital za sredstva klasifikovana kao raspoloživa za prodaju.

Prestanak priznavanja finansijskih obaveza (paragrafi 39-42)

AG57 Finansijska obaveza (ili njen deo) se gasi kada se dužnik ili:

(a) Oslobodi obaveze (ili njenog dela) time što isplati poverioca, obično u gotovini, drugim finansijskim sredstvima, robi ili uslugama; ili

(b) Pravno oslobodi primarne odgovornosti za tu obavezu (ili njen deo) bilo zakonskim procesom bilo od strane poverioca. (Ako je dužnik dao garanciju ovaj uslov bi ipak mogao biti zadovoljen.)

AG58 Ako emitent dužničkog instrumenta ponovo kupi taj instrument, dug nestaje čak i ako je emitent onaj ko pravi tržište za taj instrument ili namerava da ga proda u bliskoj budućnosti.

AG59 Isplata trećoj strani, uključujući povereništvo (što se ponekad naziva "suštinsko poništavanje"), ne oslobađa, sama po sebi, dužnika njegove primarne obaveze prema poveriocu, u nedostatku pravnog oslobađanja.

AG60 Ako dužnik plati trećoj strani da preuzme obavezu i obavesti svog poverioca da je treća strana preuzela obavezu duga, dužnik ne prestaje da priznaje obaveze duga osim ako nije zadovoljen uslov iz paragrafa AG57(b). Ako dužnik plati trećoj strani da preuzme obavezu i nabavi pravno oslobođenje od svog poverioca, onda je dužnik ugasio svoj dug. Međutim, ako se dužnik složi da vrši isplate duga trećoj strani i da ih usmerava ka prvobitnom poveriocu, onda dužnik priznaje novu dužničku obavezu trećoj strani.

AG61 Mada pravno oslobođenje, bilo od strane suda, bilo od strane poverioca, ima za rezultat prestanak priznavanja obaveze, entitet može da prizna novu obavezu ako nisu zadovoljeni kriterijumi prestanka priznavanja za preneta finansijska sredstva u paragrafima 15-37. Ako ti kriterijumi nisu zadovoljeni, ne dolazi do prestanka priznavanja prenetih sredstava se ne priznaju, i entitet priznaje novu obavezu koja se odnosi na preneta sredstva.

AG62 U svrhu paragrafa 40, uslovi su u velikoj meri različiti ako je diskontovana sadašnja vrednost toka gotovine prema novim uslovima, uključujući i sve neto plaćene nadoknade od svih dobijenih nadoknada i diskontovane korišćenjem prvobitne efektivne kamatne stope, bar 10 procenata različita od diskontovane sadašnje vrednosti preostalih tokova gotovine od prvobitne finansijske obaveze. Ako se razmena dužničkih instrumenata ili izmena uslova računovodstveno obuhvataju kao gašenje, svi pretrpljeni troškovi ili nadoknade se priznaju kao deo dobitka ili gubitka od gašenja. Ako se razmena ili modifikacija računovodstveno ne obuhvataju kao gašenje, svi pretrpljeni troškovi ili nadoknade koriguju knjigovodstvenu vrednost obaveze i amortizuju se tokom preostalog trajanja izmenjene obaveze.

AG63 U nekim slučajevima, poverilac oslobađa dužnika njegove sadašnje obaveze da vrši isplate, ali dužnik preuzima obavezu iz garancije da izvrši isplatu ako ta strana koja preuzima primarnu odgovornost ne ispuni svoju obavezu. U ovom slučaju dužnik:

(a) Priznaje novu finansijsku obavezu na osnovu fer vrednosti svoje obaveze iz garancije; i

(b) Pretpostavlja dobitak ili gubitak na osnovu razlike između (i) svih isplaćenih prihoda i (ii) knjigovodstvene vrednosti prvobitne finansijske obaveze umanjene za fer vrednost nove finansijske obaveze.

Odmeravanje (paragrafi 43-70)

Početno odmeravanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (paragraf 43)

AG64 Fer vrednost finansijskog instrumenta posle početnog priznavanja je obično cena transakcije (to jest fer vrednost date ili dobijene nadoknade, videti takođe paragraf AG76). Međutim, ako je deo date ili dobijene nadoknade za nešto drugo osim finansijskog instrumenta, fer vrednost finansijskog instrumenta se procenjuje korišćenjem tehnike procene (videti paragrafe AG74-AG79). Na primer, fer vrednost dugoročnog zajma ili potraživanja koje ne nosi kamatu može da se procenjuje po sadašnjoj vrednosti svih budućih dobitaka u gotovini diskontovanih korišćenjem preovladavajućih(e) tržišnih(e) kamatnih(e) stopa(e) za slične instrumente (slične u pogledu valute, uslova, vrste kamatne stope i drugih faktora) sa sličnom kreditnom sposobnošću. Svaki dodatni pozajmljeni iznos je rashod ili smanjenje prihoda osim ako se ne kvalifikuje za priznavanje kao neka druga vrsta sredstva.

AG65 Ako entitet stvori zajam koji nosi vantržišnu kamatnu stopu (na primer, 5 procenata kada je tržišna stopa za slične zajmove 8 procenata), i unapred dobije nadoknadu kao kompenzaciju, entitet priznaje zajam po njegovoj fer vrednosti, to jest neto od nadoknade koju dobija. Entitet dodaje diskont u dobitak ili gubitak koristeći metod efektivne kamatne stope.

Naknadno odmeravanje finansijskih sredstava (paragraf 45 i 46)

AG66 Ako se finansijski instrument koji je ranije priznavan kao finansijsko sredstvo odmerava po fer vrednosti i ako njegova fer vrednost padne ispod nule, on je finansijska obaveza u skladu sa paragrafom 47.

AG67 Sledeći primer ilustruje računovodstveno obuhvatanje troškova transakcije prilikom početnog i naknadnih odmeravanja finansijskog sredstva raspoloživog za prodaju. Sredstvo se stiče za n.j.100 plus nadoknada za kupovinu od n.j.2. Na početku, sredstvo se priznaje po n.j.102. Sledeći datum finansijskog izveštavanja se dešava dan kasnije, kada je kotirana tržišna cena sredstva n.j.100. Ako se sredstvo proda, platila bi se nadoknada od n.j.3. Na taj datum, sredstvo se odmerava po n.j.100 (bez razmatranja moguće nadoknade posle prodaje) i gubitak od n.j.2 se priznaje u kapital. Ako finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju ima fiksne ili odredive isplate, troškovi transakcije se amortizuju kroz dobitak ili gubitak korišćenjem metoda efektivne kamate. Ako finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju nema fiksne ili odredive isplate, troškovi transakcije se priznaju u bilansu uspeha kada sredstvo prestane da se priznaje ili kada mu se umanji vrednost.

AG68 Instrumenti klasifikovani kao zajmovi i potraživanja se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti bez razmatranja namere entiteta da ih drži do dospeća.

Razmatranja odmeravanja fer vrednosti (paragrafi 48 i 49)

AG69 U osnovi definicije fer vrednosti je pretpostavka da entitet ima stalnost poslovanja i nema nameru i potrebu da izvrši likvidaciju imovine, da smanji materijalno svoj obim poslovanja ili da vrši transakcije pod nepovoljnim uslovima. Fer vrednost nije, stoga, iznos koje bi entitet dobio ili platio u prisilnoj transakciji, iznuđenoj likvidaciji ili prodaji iz nužde. Međutim, fer vrednost odražava kreditni kvalitet instrumenta.

AG70 Ovaj standard koristi termine "kupovna cena" i "prodajna cena" (nešto što se ranije nazivalo "cena aktuelne ponude") u kontekstu kotiranih tržišnih cena, i termin "razlika između kupovne i prodajne cene" za obuhvatanje samo troškova transakcije. Druga korigovanja za dolaženje do fer vrednosti (na primer, za kreditni rizik suprotne strane) nisu uključena u termin "razlika između kupovne i prodajne cene".

Aktivno tržište: kotirana cena

AG71 Finansijski instrument se smatra kotiranim na aktivnom tržištu ako se kotirane cene mogu odmah i redovno dobijati sa berze, od dilera, brokera, industrijske grupe, službe za određivanje cena ili regulatorne agencije, i te cene predstavljaju aktuelne tržišne transakcije koje se redovno odvijaju u okviru nezavisne transakcije. Fer vrednost se definiše pomoću cene oko koje su se složili voljni kupac i voljni prodavac u nezavisnoj transakciji. Cilj određivanja fer vrednosti za finansijski instrument kojim se trguje na aktivnom tržištu je da se dođe do cene po kojoj bi se transakcija tog instrumenta odigrala na datum bilansa stanja (to jest bez modifikovanja ili ponovnog pakovanja tog instrumenta) na najpovoljnijem aktivnom tržištu kom entitet ima neposredni pristup. Međutim, entitet koriguje cenu na povoljnijem tržištu da bi odrazio svaku razliku sa kreditnim rizikom suprotne strane između instrumenata kojima se trguje na tom tržištu i instrumenta koji se procenjuje. Postojanje objavljenih kotacija cene na aktivnom tržištu je najbolji dokaz fer vrednosti i kada one postoje, koriste se za odmeravanje finansijskog sredstva ili finansijske obaveze.

AG72 Odgovarajuća kotirana tržišna cena za sredstvo koje se drži ili obavezu koja treba da se emituje je obično aktuelna prodajna cena i, za sredstvo koje treba da se stekne ili obavezu koja treba da se drži, to je kupovna cena. Kada entitet ima sredstva i obaveze sa tržišnim rizicima koji se prebijaju, on može da koristi srednje tržišne cene kao osnovu za ustanovljavanje fer vrednosti za pozicije rizika koje se prebijaju i da primeni kupovnu ili prodajnu cenu na neto otvorenu poziciju kao odgovarajuću cenu. Kada aktuelna kupovna ili prodajna cena nisu raspoložive, cena najkasnije transakcije pruža dokaz o aktuelnoj fer vrednosti sve dok se ne dogodi značajna promena ekonomskih okolnosti od vremena transakcije. Ako su se uslovi promenili od vremena transakcije (na primer, promena kamatne stope oslobođene rizika nakon poslednje cene kotirane za korporativne obveznice), fer vrednost odražava promenu uslova po ugledu na aktuelne cene ili stope za slične finansijske instrumente, kako je prikladno. Slično, ako entitet može da prikaže da cena poslednje transakcije nije fer vrednost (na primer, zato što odražava iznos koji bi entitet dobio ili platio u prisilnoj transakciji, iznuđenoj likvidaciji ili prodaji iz nužde), ta cena se koriguje. Fer vrednost portfelja finansijskih instrumenata je proizvod broja jedinica instrumenta i njegove kotirane tržišne cene. Ako objavljena kotacija cena na aktivnom tržištu ne postoji za finansijski instrument u celini, već aktivno tržište postoji za njegove sastavne delove, fer vrednost se određuje na osnovu relevantnih tržišnih cena za te sastavne delove.

AG73 Ako je stopa (a ne cena) kotirana na aktivnom tržištu, entitet koristi tu stopu kotiranu na tržištu kao informaciju za tehniku procene pomoću koje određuje fer vrednost. Ako stopa kotirana na tržištu ne obuhvata kreditni rizik ili druge faktore koje bi učesnici na tržištu obuhvatili prilikom procene instrumenta, onda entitet koriguje te faktore.

Odsustvo aktivnog tržišta: tehnika procene

AG74 Ako ne postoji aktivno tržište za finansijski instrument, entitet ustanovljava fer vrednost korišćenjem tehnike procene. Tehnike procene obuhvataju korišćenje poslednjih nezavisnih tržišnih transakcija između obaveštenih, voljnih strana, ako su dostupne, poređenje sa aktuelnom fer vrednošću drugog instrumenta koji je u značajnoj meri isti, analizu diskontovanog toka gotovine i modele određivanja cena opcija. Ako postoji tehnika procene koju učesnici na tržištu obično koriste za određivanje cene instrumenta i ako se pokazalo da ta tehnika obezbeđuje pouzdane procene cena koje se mogu naći u transakcijama na stvarnom tržištu, onda entitet koristi tu tehniku.

AG75 Cilj korišćenja tehnike procene je da se ustanovi ono što bi činilo cenu transakcije na dan odmeravanja u nezavisnoj razmeni motivisanoj uobičajenim poslovnim razmatranjima. Fer vrednost se procenjuje na osnovu rezultata tehnike procene koja maksimalno koristi informacije sa tržišta, i oslanja se što je manje moguće na informacije koje su specifične za pojedinačni entitet. Očekivalo bi se da se tehnikom procene dođe do realne procene fer vrednosti ako (a) ona razumno odražava kako bi se očekivalo da tržište odredi cenu instrumenta i (b) informacije za tehniku procene razumno predstavljaju tržišna očekivanja i odmeravaju faktore prihoda od izloženosti riziku svojstvene za finansijski instrument.

AG76 Stoga, tehnika procene (a) obuhvata sve faktore koje bi učesnici na tržištu razmatrali pri određivanju cene i (b) dosledna je prihvaćenim ekonomskim metodologijama za određivanje cena finansijskih instrumenata. Periodično, entitet podešava tehniku procene i testira da li je validna korišćenjem cena svih uočljivih aktuelnih tržišnih transakcija sa istim instrumentom (to jest bez modifikacije ili ponovnog pakovanja) ili na osnovu svih uočljivih dostupnih tržišnih podataka. Entitet sakuplja podatke sa tržišta dosledno na istom tržištu sa kog je instrument potekao ili na kom je kupljen. Najbolji dokaz fer vrednosti finansijskog instrumenta prilikom početnog priznavanja je cena transakcije (to jest fer vrednost date ili dobijene nadoknade) osim ako se fer vrednost tog instrumenta ne može dokazati poređenjem sa drugim uočljivim aktuelnim tržišnim transakcijama sa istim instrumentom (to jest bez modifikacije ili ponovnog pakovanja) ili na osnovu tehnike procene čije varijable obuhvataju samo podatke sa uočljivih tržišta.

AG76A Naknadno odmeravanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza i naknadno priznavanje dobitaka ili gubitaka treba da bude dosledno zahtevima ovog standarda. Primena paragrafa AG76 može rezultirati nepriznavanjem dobitka ili gubitka prilikom početnog priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza. U takvim slučajevima, MRS 39 zahteva da dobitak ili gubitak bude priznat nakon početnog priznavanja do obima koji nastaje usled promene faktora (uključujući vreme) koje tržišni učesnici uzimaju u obzir prilikom formiranja cene.

AG77 Početno sticanje ili nastanak finansijskog sredstva ili nastanak finansijske obaveze je tržišna transakcija koja obezbeđuje osnovu za procenu fer vrednosti finansijskog instrumenta. Naročito, ako je finansijski instrument dužnički instrument (kao što je zajam), njegova fer vrednost se može odrediti po ugledu na tržišne uslove koji su postojali prilikom njegove akvizicije ili datuma nastanka, i aktuelne tržišne uslove ili kamatne stope koje trenutno potražuje taj ili neki drugi entitet za slične dužničke instrumente (to jest slično preostalo dospeće, model tokova gotovine, valuta, kreditni rizik, garancija zajma i kamatna osnova). Ili, pod uslovom da nema promene kreditnog rizika dužnika i primenljivog raspona kredita posle nastanka dužničkog instrumenta, procena aktuelne tržišne kamatne stope može da se izvede korišćenjem benčmark kamatne stope koja odražava bolju kreditnu sposobnost od osnovnog dužničkog instrumenta, čineći kreditni raspon konstantnim, i korigovanjem promene benčmark kamatne stope od datuma nastanka. Ako su se uslovi promenili od poslednje tržišne transakcije, odgovarajuća promena fer vrednosti finansijskog instrumenta koji se procenjuje se određuje po ugledu na aktuelne cene ili stope za slične finansijske instrumente, korigovane kada je to prikladno, za sve razlike u odnosu na instrument koji je predmet procene.

AG78 Iste informacije možda ne mogu biti dostupne na svaki datum odmeravanja. Na primer, na datum kada entitet daje zajam ili stiče dužnički instrument kojim se ne posluje aktivno, entitet ima cenu transakcije koja je takođe i tržišna cena. Međutim, nijedna nova informacija o transakciji možda ne može biti dostupna na sledeći datum odmeravanja i, mada entitet može da odredi opšti nivo tržišnih kamatnih stopa, možda neće znati koji nivo kreditnog ili drugog rizika bi učesnici na tržištu razmatrali prilikom određivanja cene instrumenta na taj dan. Entitet možda neće imati informacije u vezi sa nedavnim transakcijama da bi odredilo odgovarajući raspon kredita u vezi sa osnovnom kamatnom stopom koju treba da koristi prilikom određivanja diskontne stope za izračunavanje sadašnje vrednosti. Bilo bi razumno pretpostaviti, u nedostatku dokaza za suprotno, da se nije dogodila nikakva promena raspona koji je postojao na datum kada je dat zajam. Međutim, od entiteta bi se očekivalo da učini razumne napore pri određivanju toga da li postoje dokazi da je bilo promene tih faktora. Kada postoji dokaz promene, entitet bi razmatrao uticaje te promene pri određivanju fer vrednosti finansijskog instrumenta.

AG79 Prilikom primene analize diskontovanog toka gotovine, entitet koristi jednu ili više diskontnih stopa jednakih preovladavajućim stopama prinosa za finansijske instrumente koji imaju u značajnoj meri iste uslove i karakteristike, uključujući i kreditnu sposobnost instrumenta, preostalo vreme tokom kog su ugovorne kamate fiksne, preostalo vreme za ponovnu isplatu glavnice i valutu u kojoj treba da se izvrše isplate. Kratkoročna potraživanja i potraživanja bez naznačene kamatne stope mogu da se odmeravaju prema iznosu prvobitne fakture ako je uticaj diskontovanja neznatan.

Odsustvo aktivnog tržišta: instrumenti kapitala

AG80 Fer vrednost investicija u instrumente kapitala koje nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i derivata koji su sa njima u vezi i koji moraju biti izmireni isporukom takvog nekotiranog instrumenta kapitala (videti paragrafe 46(c) i 47) se može pouzdano odmeriti ako (a) varijabilnost raspona razumnih procena fer vrednosti nije značajna za taj instrument ili (b) verovatnoća različitih procena u tom rasponu može razumno da se proceni i koristi pri ocenjivanju fer vrednosti.

AG81 Postoje mnoge situacije u kojima varijabilnost raspona razumnih procena fer vrednosti investicija u instrumente kapitala koji nemaju kotiranu tržišnu cenu i derivata koji su sa njima u vezi i koji moraju biti izmireni isporukom takvog nekotiranog instrumenta kapitala (videti paragrafe 46(c) i 47) verovatno neće biti značajna. Obično je moguće proceniti fer vrednost finansijskog sredstva koje je entitet stekao od spoljne strane. Međutim, ako je raspon razumnih procena fer vrednosti značajan i ako se verovatnoća različitih procena ne može razumno proceniti, entitet se isključuje iz odmeravanja instrumenta po fer vrednosti.

Informacije za tehnike procene

AG82 Odgovarajuća tehnika za procenu fer vrednosti određenog finansijskog sredstva bi obuhvatala uočljive tržišne podatke o uslovima na tržištu i drugim faktorima koji će verovatno uticati na fer vrednost instrumenta. Fer vrednost finansijskog sredstva će se zasnivati na jednom ili više sledećih faktora (i možda nekih drugih).

(a) Vremenska vrednost novca (to jest kamata po osnovnoj stopi ili stopi oslobođenoj rizika). Osnovne kamatne stope mogu obično da se izvedu iz uočljivih cena državnih obveznica i često su kotirane u finansijskim izdanjima. Ove stope obično variraju sa očekivanim datumima predviđenih tokova gotovine duž krivulje prinosa od kamatnih stopa za različite vremenske vrednosti. Iz praktičnih razloga, entitet može da koristi široko prihvaćene i neposredno uočljive opšte stope, kao što je LIBOR ili stopa svopa, kao benčmark stopu. (Zato što stopa kao što je LIBOR nije kamatna stopa oslobođena rizika, korigovanje kreditnog rizika koje odgovara određenom finansijskom instrumentu se određuje na osnovu njegovog kreditnog rizika u odnosu na kreditni rizik u ovoj benčmark stopi.) U nekim zemljama, centralne državne obveznice mogu da nose značajan kreditni rizik i ne moraju da obezbeđuju stabilnu benčmark osnovnu kamatnu stopu za instrumente naznačene u toj valuti. Neki entiteti u ovim zemljama mogu da imaju bolji kreditni položaj i nižu stopu za zajmove nego centralne državne obveznice. U takvom slučaju, osnovne kamatne stope mogu biti prikladnije određene po ugledu na kamatne stope za korporativne obveznice sa najvišim stopama koje su emitovane u toj valuti i pod tim zakonodavnim sistemom.

(b) Kreditni rizik. Uticaj na fer vrednost kreditnog rizika (to jest premija za osnovnu kamatnu stopu za kreditni rizik) može da se izvede iz uočljivih tržišnih cena za instrumente kojima se posluje sa različitom kreditnim kvalitetom ili iz uočljivih kamatnih stopa koje potražuju zajmodavci za zajmove sa različitim kreditnim rejtingom.

(c) Cene deviznih berzi. Tržišta aktivnih deviznih berzi postoje za većinu glavnih valuta, i cene se kotiraju dnevno u finansijskim izdanjima.

(d) Cene robe. Postoje uočljive tržišne cene za mnogu robu.

(e) Cene kapitala. Cene (i indeksi cena) instrumenata kapitala kojima se trguje se mogu neposredno videti na mnogim tržištima. Tehnike zasnovane na sadašnjoj vrednosti mogu da se koriste za procenu aktuelne tržišne cene instrumenata kapitala za koje nema uočljivih cena.

(f) Kolebljivost (to jest obim budućih promena cena finansijskog instrumenta ili druge stavke). Merila kolebljivosti stavki kojima se aktivno trguje mogu obično da se razumno procene na osnovu prethodnih tržišnih podataka ili korišćenjem kolebljivosti koje su nagoveštene aktuelnim tržišnim cenama.

(g) Rizik od plaćanja unapred i rizik od predaje. Očekivani modeli plaćanja unapred za finansijska sredstva i očekivani modeli predaje za finansijske obaveze se mogu proceniti na osnovu prethodnih podataka. (Fer vrednost finansijske obaveze koju suprotna strana može predati ne može da bude manja od sadašnje vrednosti iznosa predaje - videti paragraf 49.).

(h) Troškovi servisiranja finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Troškovi servisiranja mogu da se procene korišćenjem aktuelnih naknada koje potražuju drugi učesnici na tržištu. Ako su troškovi servisiranja finansijskog sredstva ili finansijske obaveze značajni i ako bi se drugi učesnici na tržištu suočili sa uporedivim troškovima, emitent će ih razmatrati pri određivanju fer vrednosti tog finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Verovatno je da fer vrednost na početku ugovornog prava na buduće naknade bude jednaka troškovima stvaranja koji su isplaćeni za njih, osim ako buduće naknade i troškovi u vezi sa njima nisu uporedive sa tržištem.

Dobici i gubici (paragrafi 55-57)

AG83 Entitet primenjuje MRS 21 na finansijska sredstva i finansijske obaveze koje su monetarne stavke u skladu sa MRS 21 i koje su naznačene u stranoj valuti. Prema MRS 21, svi devizni dobici i gubici od monetarnih sredstava i monetarnih obaveza se priznaju u bilansu uspeha. Izuzetak je monetarna stavka naznačena kao instrument hedžinga bilo u hedžingu toka gotovine (videti paragrafe 95-101) ili u hedžingu neto investicije (videti paragraf 102). U svrhu priznavanja deviznih dobitaka i gubitaka prema MRS 21, monetarno finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju se tretira kao da je preneto po amortizovanoj vrednosti u stranoj valuti. U skladu sa tim, za takvo finansijsko sredstvo, razlike u zameni valute koje su rezultat promena amortizovane vrednosti se priznaju u bilansu uspeha i druge promene knjigovodstvene vrednosti se priznaju u skladu sa paragrafom 55(b). Za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju koja nisu monetarne stavke prema MRS 21 (na primer, instrumenti kapitala), dobitak ili gubitak koji se priznaju direktno u kapital prema paragrafu 55(b) obuhvataju svaku deviznu komponentu koja je u vezi sa njima. Ako postoji odnos hedžinga između nederivatnog monetarnog sredstva i nederivatne monetarne obaveze, promene devizne komponente tih finansijskih instrumenata se priznaju u bilansu uspeha.

Umanjenje vrednosti i nenaplativost finansijskih sredstava (paragrafi 58-70)

Finansijska sredstva koja se knjiže po amortizovanoj vrednosti (paragrafi 63-65)

AG84 Umanjenje vrednosti finansijskog sredstva koje se knjiži po amortizovanoj vrednosti se odmerava korišćenjem prvobitne efektivne kamatne stope finansijskog instrumenta zato što bi diskontovanje po aktuelnoj tržišnoj kamatnoj stopi, u stvari, nametnulo odmeravanje fer vrednosti za finansijska sredstva koja bi se inače odmeravala po amortizovanoj vrednosti. Ako se o uslovima zajma, potraživanja ili investicije koja se drži do dospeća ponovo pregovara ili ako se na neki drugi način modifikuju zbog finansijskih teškoća zajmoprimca ili emitenta, umanjenje vrednosti se odmerava koristeći prvobitnu efektivnu kamatnu stopu pre modifikacije uslova. Tokovi gotovine koji se odnose na kratkoročna potraživanja se ne diskontuju ako je efekat diskontovanja neznatan. Ako zajam, potraživanje ili investicija koja se drži do dospeća imaju fluktuirajuću kamatnu stopu, diskontna stopa za odmeravanja svakog gubitka zbog umanjenja vrednosti prema paragrafu 63 je aktuelna efektivna kamatne stopa/stope koje su određene ugovorom. Kao praktični primer, poverilac može da odmerava finansijsko sredstvo koje se knjiži po amortizovanoj vrednosti na osnovu fer vrednosti instrumenta korišćenjem uočljive tržišne cene. Izračunavanje sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine obezbeđenog finansijskog sredstva odražava tokove gotovine koji mogu biti rezultat isključivanja umanjen za troškove sticanja i prodaje garancije zajma, bilo da je isključivanje verovatno ili ne.

AG85 U procesu za procenu umanjenja vrednosti razmatraju se sve kreditine izloženosti, ne samo one koje imaju malu kreditnu sposobnost. Na primer, ako entitet koristi interni sistem za vrednovanje kredita ono razmatra sve kreditne vrednosti, a ne samo one koji odražavaju ozbiljno pogoršanje kredita.

AG86 Proces procene iznosa gubitka zbog umanjenja vrednosti može da ima za rezultat ili jedan iznos ili niz mogućih iznosa. U ovom drugom slučaju, entitet priznaje gubitak zbog umanjenja vrednosti jednak najboljoj proceni iz niza. uzimajući u obzir sve relevantne informacije dostupne pre objavljivanja finansijskih izveštaja o uslovima koji su postojali na datum bilansa stanja. MRS 37, paragraf 39 sadrži uputstvo o tome kako odrediti najbolju procenu u nizu mogućih ishoda.

AG87 U svrhe zajedničke procene umanjenja vrednosti, finansijska sredstva se grupišu na osnovu sličnih karakteristika kreditnog rizika koje su pokazatelji sposobnosti dužnika da plati sve iznose dospele prema uslovima iz ugovora (na primer, na osnovu procene kreditnog rizika ili procesa vrednovanja koji uzimaju u razmatranje vrstu sredstva, delatnost, geografski položaj, vrstu garancije zajma, status prethodnih obaveza i druge relevantne faktore). Odabrane karakteristike su relevantne za procenu budućih tokova gotovine za grupe takvih sredstava time što pokazuju sposobnost dužnika da isplati sve iznose koji su dospeli prema uslovima iz ugovora za sredstva koja se procenjuju. Međutim, verovatnoće gubitka i druge statistike o gubitku se razlikuju na nivou grupe između (a) sredstava koja se procenjuju pojedinačno zbog umanjenja vrednosti i za koja se otkrije da im vrednost nije umanjena i (b) sredstva koja se ne procenjuju pojedinačno za umanjenje vrednosti, sa rezultatom da se može zahtevati različit iznos umanjenja vrednosti. Ako entitet nema grupu sredstava sa sličnim karakteristikama rizika, on ne vrši dodatnu procenu.

AG88 Gubici zbog umanjenja vrednosti koji se priznaju grupno predstavljaju međukorak do utvrđivanja gubitaka zbog umanjenja vrednosti pojedinačnih sredstava u grupi finansijskih sredstava koja se zajednički procenjuju na umanjenje vrednosti. Ubrzo nakon što je dostupna informacija koja posebno određuje gubitke od pojedinačnih sredstava u grupi kojima je umanjena vrednost, ta sredstva se uklanjaju iz grupe.

AG89 Budući tokovi gotovine u grupi finansijskih sredstava koja se zajednički procenjuju zbog umanjenja vrednosti se procenjuju na osnovu prethodnih iskustava u vezi sa gubitkom za sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika koja su slična onima u grupi. Entiteti koji nemaju iskustvo ili imaju nedovoljno iskustva u pogledu gubitaka specifičnih za taj entitet, koriste iskustvo srodne grupe za uporedive grupe finansijskih sredstava. Iskustvo prethodnih gubitaka se koriguje na osnovu aktuelnih uočljivih podataka da bi se odrazili uticaji aktuelnih uslova koji nisu uticali na period na kom se zasniva iskustvo prethodnih gubitaka i da bi se uklonili uticaji uslova iz prethodnog perioda koji ne postoje u sadašnjosti. Procene promena budućih tokova gotovine odražavaju i u skladu su sa promenama uočljivih podataka koji su za njih vezani od perioda do perioda (kao što su promene stopa nezaposlenosti, cena nekretnina, cena robe, statusa isplata ili drugih faktora koji pokazuju pretrpljene gubitke u grupi i njihov obim). Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno pregledaju da bi se smanjile sve razlike između procena gubitka i stvarnog iskustva gubitka.

AG90 Kao primer primene paragrafa 89, entitet može da odredi, na osnovu prethodnog iskustva, da je jedan od glavnih uzroka neispunjenja obaveza u zajmovima na kreditnim karticama smrt zajmoprimca. Entitet može da primeti da je stopa smrtnosti nepromenjena tokom godina. Ipak, neki zajmoprimci u grupi zajmova na kreditnim karticama tog entiteta su možda umrli te godine, što pokazuje da se gubitak zbog umanjenja vrednosti dogodio za te zajmove, čak i ako, na kraju godine, entitet još uvek nije svestan tačno koji zajmoprimac je umro. Bilo bi prikladno za gubitak od umanjenja vrednosti da se priznaje za te "pretrpljene, ali neizveštavane" gubitke. Međutim, ne bi bilo prikladno priznavati kao gubitak zbog umanjenja vrednosti smrtne slučajeve koji se očekuju u budućem periodu, zato što se neophodni događaj koji uzrokuje gubitak (smrt zajmoprimca) još uvek nije dogodio.

AG91 Kada se koriste prethodne stope gubitka u proceni budućih tokova gotovine, važno je da se informacije o prethodnim stopama gubitka primenjuju na grupe koje su definisane na način koji je u skladu sa grupama za koje su se pratile prethodne stope gubitka. Stoga, metod koji se koristi treba da omogući svakoj grupi da se upozna sa informacijama o iskustvima prethodnih gubitaka u grupama sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i sa relevantnim uočljivim podacima koji odražavaju sadašnje uslove.

AG92 Pristupi koji se zasnivaju na formulama ili statistički metodi mogu da se koriste za određivanje gubitaka od umanjenja vrednosti u grupi finansijskih sredstava (na primer, za zajmove sa manjim bilansom) sve dok su oni u skladu sa zahtevima u paragrafima 63-65 i AG87-AG91. Bilo koji model koji bi se koristio bi obuhvatao uticaje vremenske vrednosti novca, razmatrao tokove gotovine za čitavo preostalo trajanje sredstva (ne samo za sledeću godinu), razmatrao starost zajmova unutar portfelja i ne bi uzrokovao gubitak od umanjenja vrednosti nakon početnog priznavanja finansijskog sredstva.

Prihod od kamate posle priznavanja umanjenja vrednosti

AG93 Onda kada se finansijsko sredstvo ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka zbog umanjenja vrednosti, prihod od kamate se potom priznaje korišćenjem kamatne stope koja se koristila za diskontovanje budućih tokova gotovine u svrhu odmeravanja gubitka od umanjenja vrednosti.

Hedžing (paragrafi 71-102)

Instrumenti hedžinga (paragrafi 72-77)

Instrumenti koji se kvalifikuju (paragrafi 72 i 73)

AG94 Potencijalni gubitak od opcije koju entitet proda bi mogao da bude u značajnoj meri veći od potencijalnog dobitka u vrednosti od stavke hedžinga koja je u vezi sa njim. Drugim rečima, prodata opcija nije efektivna u smanjenju izloženosti stavke hedžinga dobitaku ili gubitku. Stoga, prodata opcija se ne kvalifikuje kao instrument hedžinga osim ako nije naznačena kao prebijanje kupljene opciji, uključujući i onu koja je ugrađena u drugi finansijski instrument (na primer, prodata kupovna opcija koja se koristi za hedžing iskupive obaveze). Nasuprot tome, kupljena opcija ima potencijalne dobitke jednake ili veće od gubitaka i stoga ima potencijal da smanji izloženost dobitku ili gubitku od promena fer vrednosti ili tokova gotovine. U skladu sa tim, ona može da se kvalifikuje kao instrument hedžinga.

AG95 Investicija koja se drži do dospeća koja se knjiži po amortizovanoj vrednosti može da se naznači kao instrument hedžinga u hedžingu deviznog rizika.

AG96 Investicija u nekotirani instrument kapitala koja se ne knjiži po fer vrednosti zato što se fer vrednost ne može pouzdano odmeriti ili derivat koji je povezan sa njom i mora biti izmiren isporukom takvog nekotiranog instrumenta kapitala (videti paragrafe 46(c) i 47) ne mogu da se naznače kao instrument hedžinga.

AG97 Instrumenti sopstvenog kapitala nekog entiteta nisu finansijska sredstva ili finansijske obaveze tog entiteta i stoga ne mogu da se naznačavaju kao instrumenti hedžinga.

Stavke hedžinga (paragrafi 78-84)

Stavke koje se kvalifikuju (paragrafi 78-80)

AG98 Utvrđena obaveza za sticanje posla u poslovnom spajanju ne može biti stavka hedžinga, osim za devizni rizik, zato što nijedan drugi rizik koji je predmet hedžinga ne može posebno da se utvrdi i odmeri. Ti drugi rizici su opšti poslovni rizici.

AG99 Investicija po metodu udela ne može da bude stavka hedžinga u hedžingu fer vrednosti zato što metod udela priznaje kroz dobitak ili gubitak udeo investitora u dobitku ili gubitku partnera, a ne promene fer vrednosti investicije. Iz sličnog razloga, investicija u konsolidovani zavisni entitet ne može da bude stavka hedžinga u hedžingu fer vrednosti zato što konsolidovanje priznaje u bilansu uspeha podružnice, a ne promene fer vrednosti investicije. Hedžing neto investicije u inostrano poslovanje je različit zato što je to hedžing devizne izloženosti, a ne hedžing fer vrednosti promene vrednosti investicije.

AG99A U paragrafu 80 se navodi da u konsolidovanim finansijskim izveštajima devizni rizik vrlo verovatne predviđene transakcije unutar grupe može da se kvalifikuje kao stavka hedžinga u hedžingu tokova gotovine, pod uslovom da je transakcija iskazana u valuti koja nije funkcionalna valuta entiteta koji učestvuje u transakciji i da devizni rizik utiče na konsolidovani dobitak ili gubitak. U svrhu ovoga, entitet može da bude matični entitet, zavisni entitet, pridruženi entitet, zajednički poduhvat ili podružnica. Ako devizni rizik predviđene transakcije unutar grupe ne utiče na konsolidovani dobitak ili gubitak, transakcija unutar grupe ne može da se kvalifikuje kao stavka hedžinga. Ovo je obično slučaj kod isplata tantijema, isplate kamata ili troškova rukovodstva među članicama iste grupe osim ako ne postoji odgovarajuća spoljna transakcija. Međutim, kada devizni rizik predviđene transakcije unutar grupe utiče na konsolidovani dobitak ili gubitak, transakcija unutar grupe može da se kvalifikuje kao stavka hedžinga. Primer su predviđene prodaje ili kupovine zaliha između članica iste grupe ako je u toku prodaja zaliha spoljnoj strani. Slično, predviđena prodaja unutar grupe postrojenja i opreme od strane entiteta koje ih je proizveo entitetu koje će koristiti postrojenja i opremu za svoje poslovanje može da utiče na konsolidovani dobitak ili gubitak. Ovo bi moglo da se dogodi, na primer, zato što će postrojenje i oprema biti amortizovani od strane entiteta koji ih kupuje i iznos priznat na početku za postrojenje i opremu može da se promeni ako je predviđena transakcija unutar grupe iskazana u valuti koja nije funkcionalna valuta entiteta koji kupuje.

AG99B Ako se hedžing predviđene transakcije unutar grupe kvalifikuje za računovodstvo hedžinga, svaki dobitak ili gubitak koji se priznaje direktno u kapital u skladu sa paragrafom 95(a) treba ponovo da se klasifikuje u dobitak ili gubitak za isti period ili periode tokom kojih devizni rizik transakcije koja je predmet hedžinga utiče na konsolidovani dobitak ili gubitak.

Naznačavanje finansijskih stavki kao stavki hedžinga (paragrafi 81 i 81A)

AG99C Ako se deo tokova gotovine od finansijskog sredstva ili finansijske obaveze naznači kao stavka hedžinga, onda taj naznačeni deo mora da bude manji od ukupnih tokova gotovine od tog sredstva ili te obaveze. Na primer, u slučaju obaveze čija je efektivna kamatna stopa ispod LIBOR-a, entitet ne može da naznači (a) deo obaveze jednak iznosu glavnice plus kamata po LIBOR-u i (b) negativni preostali deo. Međutim, entitet može da naznači sve tokove gotovine od čitavog finansijskog sredstva ili finansijske obaveze kao stavku hedžinga i da ih podvrgne hedžingu samo za jedan određeni rizik (na primer, samo za promene koje se mogu pripisati promenama u LIBOR-u). Na primer, u slučaju finansijske obaveze čija je efektivna kamatna stopa 100 osnovnih poena ispod LIBOR-a, entitet može da naznači kao stavku hedžinga čitavu obavezu (to jest glavnicu plus kamatu po LIBOR-u minus 100 osnovnih poena) i da podvrgne hedžingu promenu fer vrednosti ili tokova gotovine čitave obaveze koji se mogu pripisati promenama u LIBOR-u. Entitet takođe može da odabere koeficijent hedžinga koji nije jedan prema jedan da bi poboljšao efektivnost hedžinga kako je opisano u paragrafu AG100.

AG99D Pored toga, ako je finansijski instrument sa fiksnom stopom podvrgnut hedžingu neko vreme posle svog nastanka i ako su se u međuvremenu promenile kamatne stope, entitet može da naznači deo jednak osnovnoj stopi koji je veći od ugovorne stope plaćene za tu stavku. Entitet može to da uradi pod uslovom da je osnovna stopa manja od efektivne kamatne stope izračunate pod pretpostavkom da je entitet kupio instrument na dan kada je po prvi put naznačio stavku hedžinga. Na primer, pretpostavimo da entitet stvara finansijsko sredstvo sa fiksnom stopom od n.j.100 koje ima efektivnu kamatnu stopu od 6 procenata u vreme kada je LIBOR 4 procenata. On počinje da štiti hedžingom to sredstvo neko vreme pošto LIBOR poraste na 8 procenata i fer vrednost sredstva se smanji na n.j.90. Entitet izračunava da ako je kupio sredstvo na datum kada ga je po prvi put naznačio kao stavku hedžinga za njegovu tadašnju vrednost od n.j.90, efektivni prinos bi bio 9,5 procenata. Zato što je LIBOR manji odovog efektivnog prinosa, entitet može da naznači deo LIBOR-a od 8 procenata koji se sastoji delimično od ugovornih tokova gotovine od kamate i delimično od razlike između sadašnje fer vrednosti (to jest, n.j.90) i iznosa koji se može ponovo platiti po dospeću (to jest, n.j.100).

Naznačavanje nefinansijskih stavki kao stavki hedžinga (paragraf 82)

AG100 Promene cene sastojka ili komponenti nefinansijskog sredstva ili nefinansijske obaveze obično nema predvidivi, zasebno merljiv uticaj na cenu stavke koji se može uporediti sa uticajem, recimo, promene tržišnih kamatnih stopa na cenu obveznice. Na ovaj način, nefinansijsko sredstvo ili nefinansijska obaveza je stavka hedžinga samo u svojoj celini ili za devizni rizik. Ako postoji razlika između uslova instrumenta hedžinga i stavke hedžinga (kao za hedžing predviđene kupovine brazilske kafe korišćenjem forvard ugovora za kupovinu kolumbijske kafe po inače sličnim uslovima), odnos hedžinga ipak može da se kvalifikuje kao odnos hedžinga pod uslovom da su zadovoljeni svi uslovi iz paragrafa 88, uključujući i to da se očekuje da hedžing bude veoma uspešan. U svrhu ovoga, iznos instrumenta hedžinga može biti veći ili manji od iznosa stavke hedžinga ako ovo poboljša efektivnost odnosa hedžinga. Na primer, može da se izvrši analiza regresije da bi se utvrdio statistički odnos između stavke hedžinga (na primer, transakcije sa brazilskom kafom) i instrumenta hedžinga (na primer, transakcije sa kolumbijskom kafom). Ako postoji validan statistički odnos između ove dve varijable (to jest između cena jedinica brazilske i kolumbijske kafe), nagib linije regresije može da se koristi za utvrđivanje koeficijenta hedžinga koji će maksimizovati očekivanu efektivnost. Na primer, ako je nagib linije regresije 1,02, koeficijent hedžinga na osnovu 0,98 stavki hedžinga prema 1 instrumentu hedžinga maksimizuje očekivanu efektivnost. Međutim, odnos hedžinga može da ima za rezultat i neefektivnost koja se priznaje kroz dobitak ili gubitak tokom odnosa hedžinga.

Naznačavanje grupe stavki kao stavki hedžinga (paragrafi 83 i 84)

AG101 Hedžing ukupne neto pozicije (na primer, neto svih sredstava i obaveze sa fiksnom stopom i sa sličnim dospećima), a ne određene stavke hedžinga, se ne kvalifikuje za računovodstvo hedžinga. Međutim, skoro isti uticaj na dobitak ili gubitak računovodstva hedžinga za ovu vrstu odnosa hedžinga može da se postigne naznačavanjem dela osnovnih stavki kao stavke hedžinga. Na primer, ako banka ima n.j. 100 od sredstava i n.j. 90 od obaveze sa rizicima i uslovima slične prirode i ako vrši hedžing za neto izloženost od n.j. 10, on može da naznači n.j. 10 tih sredstava kao stavku hedžinga. Ovo naznačavanje može da se koristi ako su ta sredstva i obaveze instrumenti sa fiksnom stopom, u kom slučaju je to hedžing fer vrednosti, ili ako su to instrumenti sa promenljivom stopom, to je hedžing tokova gotovine. Slično, ako entitet ima utvrđenu obavezu da izvrši kupovine strane valute od n.j. 100 i utvrđenu obavezu da izvrši prodaju strane valute od n.j. 90, on može da zaštiti hedžingom neto iznos od n.j. 10 time što će steći derivat i naznačiti ga kao instrument hedžinga povezan sa n.j. 10 utvrđene obaveze o kupovini n.j. 100.

Računovodstvo hedžinga (paragrafi 85-102)

AG102 Primer hedžinga fer vrednosti je hedžing izloženosti promenama fer vrednosti dužničkog instrumenta sa fiksnom stopom kao rezultat promena kamatnih stopa. Takav hedžing bi mogao da zaključi emitent ili imalac.

AG103 Primer hedžinga tokova gotovine je korišćenje svopa da se promeni dug sa fluktuirajućom stopom u dug sa fiksnom stopom (to jest hedžing buduće transakcije u kojoj su budući tokovi gotovine koji se štite hedžingom buduće isplate kamate).

AG104 Hedžing utvrđene obaveze (na primer hedžing promene cene goriva koja se odnosi na nepriznatu ugovornu obavezu elektrodistribucije da kupuje gorivo po fiksnoj stopi) je hedžing izloženosti promenama fer vrednosti. U skladu sa tim, takav hedžing je hedžing fer vrednosti. Međutim, prema paragrafu 87 hedžing deviznog rizika utvrđene obaveze bi mogao alternativno da se računovodstveno obuhvata i kao hedžing tokova gotovine.

Procena efektivnosti hedžinga

AG105 Hedžing se smatra veoma uspešnim samo ako su zadovoljena oba sledeća uslova:

(a) Na početku hedžinga i u narednim periodima, očekuje se da će hedžing biti jako uspešan u postizanju prebijanja promena fer vrednosti ili tokova gotovine koji se mogu pripisati riziku koji je bio predmet hedžinga tokom perioda za koji je hedžing naznačen. Takvo očekivanje se može prikazati na različite načine, uključujući i poređenje prošlih promena fer vrednosti ili tokova gotovine stavke hedžinga koje se mogu pripisati riziku koji je predmet hedžinga sa prošlim promenama fer vrednosti ili tokova gotovine instrumenta hedžinga, ili prikazivanjem velike statističke veze između fer vrednosti ili tokova gotovine stavke hedžinga i fer vrednosti ili tokova gotovine instrumenta hedžinga. Entitet može da izabere koeficijent hedžinga koji nije jedan prema jedan da bi poboljšao efektivnost hedžinga kao što je opisano u paragrafu AG100.

(b) Stvarni rezultati hedžinga su u okviru od 80 do 125 procenata. Na primer, ako su stvarni rezultati takvi da je gubitak od instrumenta hedžinga n.j. 120 i da je dobitak od takvog instrumenta n.j. 100, prebijanje može da se odmeri sa 120/100, što je 120 procenata, ili sa 100/120, što je 83 procenata. U ovom primeru, pod pretpostavkom da hedžing zadovoljava uslov pod (a), entitet bi zaključio da je hedžing bio veoma uspešan.

AG106 Uspešnost se procenjuje, što je minimalan broj puta, u vreme kada entitet sastavlja svoje godišnje ili periodične finansijske izveštaje.

AG107 Ovaj standard ne određuje jedan metod za procenu efektivnosti hedžinga. Metod koji entitet usvoji za procenu efektivnosti hedžinga zavisi od njegove strategije upravljanja rizikom. Na primer, ako je strategija za upravljanje rizikom nekog entiteta periodično korigovanje iznosa instrumenta hedžinga da bi se odrazile promene u hedžing poziciji, entitet treba da prikaže da se očekuje da će hedžing biti uspešan samo za period dok iznos instrumenta hedžinga ne bude korigovan sledeći put. U nekim slučajevima, entitet usvaja različite metode za različite vrste hedžinga. Dokumentacija nekog entiteta o njegovoj strategiji hedžinga obuhvata njegove procedure za procenu efektivnosti. Te procedure navode da li procena obuhvata sve dobitke ili gubitke od instrumenta hedžinga ili da li je isključena vremenska vrednost instrumenta.

AG107A Ako entitet štiti hedžingom manje od 100 procenata izloženosti neke stavke, kao što je 85 procenata, on će naznačiti stavku hedžinga kao 85 procenata izloženosti i odmeravaće neefektivnost na osnovu promene tih naznačenih 85 procenata izloženosti. Međutim, kada se hedžingom štiti naznačenih 85 procenata izloženosti, entitet može da koristi koeficijent hedžinga koji nije jedan prema jedan ako to poboljšava očekivanu efektivnost hedžinga, kako je opisano u paragrafu AG100.

AG108 Ako su glavni uslovi instrumenta hedžinga i stavke hedžinga, obaveze, utvrđene obaveze ili vrlo verovatne predviđene transakcije isti, promene fer vrednosti i tokova gotovine koji se mogu pripisati riziku koji je predmet hedžinga mogu verovatno u potpunosti da se prebiju, i kada se hedžing zaključi i posle. Na primer, svop kamatne stope će verovatno biti uspešan hedžing ako su hipotetički i iznosi glavnice, uslovi, datumi ponovnog određivanja cena, datumi kamata i isplata i dobijanja glavnice, kao i osnova za odmeravanje kamatnih stopa iste za instrument hedžinga i stavku hedžinga. Pored toga, hedžing vrlo verovatne predviđene kupovine robe sa forvard ugovorom će verovatno biti vrlo uspešan ako je:

(a) forvard ugovor za kupovinu iste količine iste robe u isto vreme i na istom mestu kao i predviđena kupovina koja je predmet hedžinga;

(b) fer vrednost forvard ugovora na početku nula; i

(c) ili promena diskonta ili premije od forvard ugovora isključena iz procene efektivnosti i priznaje se kroz dobitak ili gubitak ili se promena očekivanih tokova gotovine od veoma verovatne predviđene transakcije zasniva na forvard ceni robe.

AG109 Ponekad instrument hedžinga prebija samo deo rizika koji je predmet hedžinga. Na primer, hedžing ne bi bio u potpunosti uspešan ako su instrument hedžinga i stavka hedžinga naznačeni u različitim valutama koje ne idu u tandemu. Takođe, hedžing rizika od kamatne stope koji koristi derivat ne bi bio u potpunosti uspešan ako se deo promene fer vrednosti derivata može pripisati kreditnom riziku suprotne strane.

AG110 Da bi se kvalifikovao za računovodstvo hedžinga, hedžing mora da se odnosi na određeni utvrđeni i naznačeni rizik, a ne samo na opšte poslovne rizike entiteta, i mora na kraju da utiče na dobitak ili gubitak entiteta. Hedžing rizika od zastarelosti fizičkog sredstva ili rizika od eksproprijacije imovine od strane vlade nisu prikladni za računovodstvo hedžinga; efektivnost ne može da se odmeri zato što ti rizici ne mogu pouzdano da se odmere.

AG111 U slučaju rizika od kamatne stope, efektivnost hedžinga može da se proceni sastavljanjem tabele dospeća za finansijska sredstva i finansijske obaveze koja pokazuje neto izloženost kamatne stope za svaki vremenski period, pod uslovom da je neto izloženost u vezi sa određenim sredstvom ili obavezom (ili za određenu grupu sredstava ili obaveza ili za njihov određeni deo) što uzrokuje neto izloženost, i efektivnost hedžinga se procenjuje prema tom sredstvu ili obavezi.

AG112 Prilikom procene uspešnosti hedžinga, entitet obično uzima u razmatranje vremensku vrednost novca. Fiksna kamatna stopa na stavku hedžinga ne mora tačno da odgovara fiksnoj kamatnoj stopi svopa naznačenog kao hedžing fer vrednosti. Niti fluktuirajuća kamatna stopa na sredstvo ili obavezu koji nose kamatu mora da bude ista kao fluktuirajuća kamatna stopa svopa naznačenog kao hedžing tokova gotovine. Fer vrednost svopa proizlazi iz njegovih neto izmirenja. Fiksne i flukutirajuće stope svopa mogu da se promene bez uticaja na neto izmirenja ako se obe menjaju sa istog računa.

AG113 Ako entitet ne zadovolji kriterijume efektivnosti hedžinga, entitet prekida računovodstvo hedžinga od poslednjeg datuma kada je prikazano poklapanje sa efektivnošću hedžinga. Međutim, ako entitet utvrdi događaj ili promenu u okolnostima koje su prouzrokovale da odnos hedžinga ne zadovolji kriterijume efektivnosti, i pokaže da je hedžing bio uspešan pre tog događaja ili ako se dogodila promena okolnosti, entitet prekida računovodstvo hedžinga od datuma događaja ili promene okolnosti.

Računovodstvo hedžinga fer vrednosti za portfelj hedžinga rizika od kamatnih stopa

AG114 Za hedžing fer vrednosti rizika od kamatne stope u vezi sa portfeljom finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza, entitet bi zadovoljio zahteve ovog standarda ako je usklađen sa procedurama izloženim pod (a)-(i) i paragrafima AG115-AG132 u daljem tekstu.

(a) Kao deo svog procesa za upravljanje rizikom entitet utvrđuje portfelj stavki čiji rizik od kamatne stope želi da zaštiti hedžingom. Portfelj može da se sastoji samo od sredstava, samo od obaveza ili od sredstava i od obaveza. Entitet može da utvrdi dva ili više portfelja (na primer, entitet može da grupiše svoja sredstva raspoloživa za prodaju u poseban portfelj), u kom slučaju primenjuje uputstvo iz daljeg teksta za svaki portfelj posebno.

(b) Entitet analizira portfelj u periodima za ponovno određivanje cena na osnovu očekivanih, a ne ugovornih datuma za ponovno određivanje cena. Analiza vremenskih perioda za ponovno određivanje cena može da se izvrši na različite načine uključujući i raspoređivanje tokova gotovine na periode u kojima se očekuje da se oni dogode, ili raspoređivanje hipotetičkih iznosa glavnice na sve periode do datuma kada se očekuje da se dogodi ponovno određivanje cena.

(c) Na osnovu ove analize, entitet odlučuje o iznosu koji želi da zaštiti hedžingom. Entitet naznačava kao stavku hedžinga iznos sredstava ili obaveza (ali ne neto iznos) iz utvrđenog portfelja koji je jednak iznosu koji želi da naznači kao onaj koji se štiti hedžingom. Ovaj iznos takođe određuje procenat merila koja se koriste za testiranje efektivnosti u skladu sa paragrafom AG126(b).

(d) Entitet naznačava rizik od kamatne stope koji je predmet hedžinga. Ovaj rizik može da bude deo rizika od kamatne stope u svakoj stavki koja je u poziciji hedžinga, kao što je benčmark kamatna stopa (na primer LIBOR).

(e) Entitet naznačava jedan ili više instrumenata hedžinga za svaki vremenski period ponovnog određivanja cena.

(f) Koristeći naznačavanja nabrojana od (c) do (e) u prethodnom tekstu, entitet procenjuje na početku i u narednim periodima, da li se očekuje da hedžing bude veoma uspešan tokom perioda za koji je naznačen.

(g) Periodično, entitet odmerava promenu fer vrednosti stavke hedžinga (kako je naznačeno pod (c)) koja se može pripisati riziku koji je predmet hedžinga (kako je naznačeno pod (d)), na osnovu očekivanih datuma za ponovno određivanje cena određenih pod (b). Pod uslovom da je određeno da je hedžing bio veoma uspešan kada je izvršena procena korišćenjem dokumentovanog metoda procene efektivnosti entiteta, entitet priznaje promenu fer vrednosti stavke hedžinga kao dobitak ili gubitak u bilansu uspeha i u jednoj od dve linijske stavke u bilansu stanja kako je opisano u paragrafu 89A. Promena fer vrednosti ne treba da se raspodeljuje na pojedinačna sredstva ili obaveze.

(h) Entitet odmerava promenu fer vrednosti instrumenta / instrumenata hedžinga (kako je naznačeno pod (e)) i priznaje je kao dobitak ili gubitak u bilansu uspeha. Fer vrednost instrumenta / instrumenata hedžinga se priznaje kao sredstvo ili obaveza u bilansu stanja.

(i) Svaka neefektivnost će se priznavati kroz dobitak ili gubitak kao razlika između promene fer vrednosti pomenute pod (g) i pod (h).

AG115 Ovaj pristup je detaljnije opisan u daljem tekstu. Ovaj pristup se primenjuje samo na hedžing fer vrednosti rizika od kamatne stope koji je u vezi sa portfeljom finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza.

AG116 Portfelj određen u paragrafu AG114(a) bi mogao da sadrži sredstva i obaveze. Ili, može da bude portfelj koji sadrži samo sredstva, ili samo obaveze. Portfelj se koristi za određivanje iznosa sredstava ili obaveza koje entitet želi da zaštiti hedžingom. Međutim, portfelj sam po sebi nije naznačen kao stavka hedžinga.

AG117 Prilikom primene paragrafa 114(b), entitet određuje očekivani datum ponovnog određivanja cena stavke kao raniji od datuma kada se očekuje da ta stavka dospe za naplatu ili da se ponovo odrede tržišne stope. Očekivani datumi ponovnog određivanja cena se procenjuju na početku hedžinga i tokom trajanja hedžinga, na osnovu prethodnog iskustva i drugih dostupnih informacija, uključujući i informacije u pogledu stopa plaćanja unapred, kamatnih stopa i njihove interakcije. Entiteti koji nemaju iskustva ili imaju nedovoljno iskustva koriste iskustva srodne grupe za uporedive finansijske instrumente. Ove procene se periodično pregledaju i dopunjavaju u svetlu novog iskustva. U slučaju stavke sa fiksnom stopom koja se plaća unapred, očekivani datum ponovnog određivanja cena je datum na koji se očekuje da stavka bude plaćena unapred osim ako se tržišnim stopama ne određuje cena ranije. Za grupu sličnih stavki, analiza vremenskih perioda koja se zasniva na očekivanim datumima ponovnog određivanja cena može da dobije formu raspodele procenata grupe, a ne pojedinačnih stavki, na svaki vremenski period. Entitet može da primeni druge metodologije u svrhe takve raspodele. Na primer, može da koristi multiplikator stope plaćanja unapred za alokaciju amortizujućih zajmova na vremenske period koji se zasnivaju na očekivanim datumima ponovnog određivanja cena. Međutim, metodologija za takvu alokaciju treba da bude u skladu sa procedurama i ciljevima tog entiteta za upravljanje rizikom.

AG118 Kao primer naznačavanja iznet u paragrafu AG114(c), ako u određenom vremenskom periodu za ponovno određivanje cena entitet proceni da ima sredstva sa fiksnom stopom od n.j. 100 i obaveze sa fiksnom stopom od n.j. 80 i odluči da zaštiti hedžingom čitavu neto poziciju od n.j. 20, on naznačava kao stavku hedžinga sredstva u iznosu od n.j. 20 (deo sredstava).Ovaj standard dozvoljava entitetu da naznači svaki iznos raspoloživih sredstava ili obaveza koji se kvalifikuju, to jest, u ovom primeru, svaki iznos sredstava između n.j. 0 i n.j. 100. Naznačavanje se izražava kao "iznos valute" (na primer iznos u dolarima, evrima, funtama ili randima), a ne kao pojedinačna sredstva. Proističe da sva sredstva (ili obaveze) od kojih se uzima iznos hedžinga - to jest svih n.j. 100 sredstava iz prethodnog primera - moraju biti:

(a) Stavke čija se fer vrednost menja kao odgovor na promene kamatne stope koja je predmet hedžinga; i

(b) Stavke koje bi mogle da se kvalifikuju za računovodstvo hedžinga fer vrednosti da su pojedinačno naznačene kao predmet hedžinga. Naročito, zato što ovaj standard određuje da fer vrednost finansijske obaveze sa obeležjem potražnje (kao što su depoziti po viđenju ili neke druge vrste vremenskih depozita) nije manja od iznosa koji se može platiti po viđenju, diskontovanog od prvog dana kada se može tražiti da se iznos isplati, takva stavka ne može da se kvalifikuje za računovodstvo hedžinga fer vrednosti za bilo koji vremenski period posle najkraćeg perioda u kom imalac može da potražuje isplatu. U prethodnom primeru, pozicija koja se štiti hedžingom je iznos sredstava. Stoga, takve obaveze nisu deo naznačene stavke hedžinga, već ih entitet koristi za određivanje iznosa sredstva koje je naznačeno kao predmet hedžinga. Ako je pozicija koju je entitet želelo da zaštiti hedžingom bio iznos obaveze, iznos koji predstavlja naznačenu stavku hedžinga mora da se uzme iz obaveza sa fiksnom stopom koje nisu obaveze za koje je moglo da se zahteva ponovno plaćanje u ranijem vremenskom periodu, i procentualno merilo korišćeno za procenu efektivnosti hedžinga u skladu sa paragrafom AG126(b) bi se izračunalo kao procenat tih drugih obaveza. Na primer, pretpostavimo da entitet proceni da u određenom vremenskom periodu za ponovno određivanje cena on ima obavezu sa fiksnom stopom od n.j. 100 koje sačinjavaju n.j. 40 depozita po viđenju i n.j. 60 obaveze bez obeležja potražnje, i n.j. 70 sredstava sa fiksnom stopom. Ako entitet odluči da zaštiti hedžingom čitavu neto poziciju od n.j. 30, on naznačava kao stavku hedžinga obaveza od n.j. 30 ili 50 procenata obaveza bez obeležja potražnje.

AG119 Entitet se takođe suočava sa drugim zahtevima naznačavanja i dokumentacije iznetim u paragrafu 88(a). Za portfelj hedžinga rizika od kamatnih stopa, ovo naznačavanje i dokumentacija određuju da politika entiteta za sve varijable koje se koriste za utvrđivanje iznosa koji je predmet hedžinga i toga kako se odmerava efektivnost, obuhvata sledeće:

(a) Koja sredstva i obaveze treba da se uključe u portfelj hedžinga i koja osnova treba da se koristi za njihovo uklanjanje iz portfelja.

(b) Kako entitet procenjuje datume ponovnog određivanja cena, uključujući i to koje pretpostavke u vezi sa kamatnom stopom leže u osnovi procena stopa plaćanja unapred i osnovu za promenu tih procena. Isti metod se koristi i za početne procene koje se prave u vreme kada se sredstvo ili obaveza uključe u portfelj hedžinga i za sve kasnije izmene tih procena.

(d) Koliko često će entitet testirati efektivnost i koji od dva metoda iz paragrafa AG126 će koristiti.

(e) Metodologiju koju je entitet koristio za određivanje iznosa sredstava ili obaveza koje su naznačene kao stavka hedžinga i, u skladu sa tim, procentualna merila koja su korišćena kada je entitet testirao efektivnost koristeći metod opisan u paragrafu AG126(b).

(f) Kada entitet testira efektivnost korišćenjem metoda opisanog u paragrafu AG126(b), da li će entitet testirati efektivnost za svaki vremenski period ponovnog određivanja cena pojedinačno, za sve vremenske periode ukupno, ili korišćenjem neke kombinacije ove dve mogućnosti.

Politike određene za naznačavanje i dokumentaciju odnosa hedžinga treba da budu u skladu sa procedurama i ciljevima entiteta za upravljanje rizikom. Promene politika ne treba da se vrše proizvoljno. One treba da se opravdaju na osnovu promena tržišnih uslova i drugih faktora i zasnivaju i budu u skladu sa procedurama i ciljevima entiteta za upravljanje rizikom.

AG120 Instrument hedžinga pomenut u paragrafu AG114(e) može biti pojedinačni derivat ili portfelj derivata od kojih svi sadrže izloženost riziku od kamatne stope koji je predmet hedžinga naznačenom u paragrafu AG114(d) (na primer portfelj svopova kamatne stope od kojih svi sadrže izloženost LIBOR-u). Takav portfelj derivata može da sadrži pozicije rizika koje se prebijaju. Međutim, možda neće uključivati prodate opcije ili neto prodate opcije, zato što ovaj standard ne dozvoljava da se takve opcije naznače kao instrumenti hedžinga (osim kada je prodata opcija naznačena za prebijanje kupljene opcije). Ako instrument hedžinga vrši hedžing iznosa naznačenog u paragrafu AG114(c) za više od jednog vremenskog perioda za ponovno određivanje cena, on se alocira na sve vremenske periode koji su predmet hedžinga. Međutim, čitav instrument hedžinga mora da se alocira na te vremenske periode za ponovno određivanje cena zato što ovaj standard ne dozvoljava da se odnos hedžinga naznači samo za deo vremenskog perioda tokom kog instrument hedžinga ostaje neizmiren.

AG121 Kada entitet odmerava promenu fer vrednosti stavke koja se može platiti unapred u skladu sa paragrafom AG114(g), promena kamatnih stopa utiče na fer vrednost stavke koja se može platiti unapred na dva načina: ona utiče na fer vrednost ugovornih tokova gotovine i na fer vrednost opcije plaćanja unapred koju sadrži stavka za plaćanje unapred. Paragraf 81 standarda dozvoljava entitetu da naznači deo finansijskog sredstva ili finansijske obaveze, deleći zajedničku izloženost riziku, kao stavku hedžinga, pod uslovom da se može odmeriti efektivnost. Za stavke koje se mogu platiti unapred, paragraf 81A dozvoljava da se ovo postigne naznačavanjem stavke hedžinga pomoću promene fer vrednosti koja se može pripisati promenama naznačene kamatne stope na osnovu očekivanih, a ne ugovornih, datuma za ponovno određivanje cena. Međutim, uticaj koji promene kamatne stope koja je predmet hedžinga imaju na te očekivane datume ponovnog određivanja cena se uključuju u određivanje fer vrednosti stavke hedžinga. U skladu sa tim, ako se očekivani datumi ponovnog određivanja cena izmene (na primer da bi se odrazila promena očekivanih isplata unapred), ili ako se stvarni datumi ponovnog određivanja cena razlikuju od onih očekivanih, povećava se neefektivnost kao što je opisano u paragrafu AG126. Za razliku od toga, promene očekivanih datuma ponovnog određivanja cena koji se (a) jasno javljaju zbog faktora, a ne zbog promena kamatne stope koja je predmet hedžinga, (b) nisu u vezi sa promenama kamatne stope koja je predmet hedžinga i (c) mogu se pouzdano odvojiti od promena koje se mogu pripisati kamatnoj stopi koja je predmet hedžinga (na primer promene stopa plaćanja unapred koje se jasno javljaju zbog promena demografskih faktora ili poreskih propisa, a ne zbog promena kamatne stope) se isključuju kada se određuje promena fer vrednosti stavke hedžinga, zato što se one ne mogu pripisati riziku koji se štiti hedžingom. Ako postoji neizvesnost u vezi sa faktorima zbog kojih se javlja promena očekivanih datuma ponovnog određivanja cena ili ako entitet nije sposoban da pouzdano odvoji promene koje se javljaju zbog kamatne stope koja je predmet hedžinga od onih promena koje se javljaju zbog drugih faktora, onda se pretpostavlja da se promena javlja zbog promena kamatne stope koja je predmet hedžinga.

AG122 Ovaj standard ne određuje tehnike koje se koriste za određivanje iznosa pomenutog u paragrafu AG114(g), naime promene fer vrednosti stavke hedžinga koja se može pripisati riziku koji se štiti hedžingom. Ako se statističke ili druge tehnike procene koriste za takvo odmeravanje, rukovodstvo mora da očekuje da rezultat bude približan onom koji bi se dobio odmeravanjem svih pojedinačnih sredstava ili obaveza koje čine stavku hedžinga. Nije prikladno pretpostaviti da su promene fer vrednosti stavke hedžinga jednake promenama i vrednosti instrumenta hedžinga.

AG123 Paragrafu 89A zahteva da ako je stavka hedžinga za određeni vremenski period ponovnog određivanja cena sredstvo, onda se promena njene vrednosti predstavlja kao zasebna linijska stavka u okviru sredstava. Nasuprot tome, ako je stavka hedžinga za određeni vremenski period ponovnog određivanja cena obaveza, promena njene vrednosti se predstavlja kao zasebna linijska stavka u okviru obaveza. Ovo su zasebne linijske stavke pomenute u paragrafu AG114(g). Određena alokacija na pojedinačna sredstva (ili obaveze) se ne zahteva.

AG124 U paragrafu AG114(i) se primećuje da se neefektivnost javlja do stepena kada se promena fer vrednosti stavke hedžinga koja se može pripisati riziku koji je predmet hedžinga razlikuje od promene fer vrednosti hedžing derivata. Takva razlika se može javiti iz određenog broja razloga, koji obuhvataju sledeće:

(a) Stvarni datumi ponovnog određivanja cena su različiti od onih očekivanih, ili su očekivani datumi ponovnog određivanja cena izmenjeni;

(b) Stavkama u portfelju hedžinga je umanjena vrednost ili su prestale da se priznaju;

(d) Drugi uzroci (na primer kada nekoliko stavki hedžinga nosi kamate po stopi koja je niža od benčmark stope za koju je stavka naznačena kao stavka hedžinga, i kada neefektivnost koja je rezultat toga nije toliko velika da se portfelj u celini ne kvalifikuje za računovodstvo hedžinga).

Takva neefektivnost treba da se utvrdi i prizna u bilansu uspeha.

AG125 Uopšteno, efektivnost hedžinga će se poboljšati:

(a) Ako entitet alocira stavke sa različitim karakteristikama plaćanja unapred na način koji uzima u obzir razlike u ponašanju plaćanja unapred.

(b) Kada je broj stavki u portfelju veći. Kada se samo nekoliko stavki sadrži u portfelju, verovatna je relativno visoka neefektivnost ako se jedna od stavki plati unapred ranije ili kasnije nego što se očekivalo. Nasuprot tome, kada portfelj sadrži mnogo stavki, može se tačnije predvideti ponašanje plaćanja unapred.

(c) Kada su kraći vremenski periodi ponovnog određivanja cena (na primer jednomesečni nasuprot tromesečnom vremenskom periodu za ponovno određivanje cena). Kraći periodi za ponovno određivanje cena smanjuju uticaj neslaganja između datuma ponovnog određivanja cena i datuma isplate (u okviru vremenskog perioda ponovnog određivanja cena) stavku hedžinga i instrument hedžinga.

(d) Veća učestalost korigovanja iznosa instrumenta hedžinga da bi se odrazile promene stavki hedžinga (na primer zbog promena očekivanja plaćanja unapred).

AG126 Entitet periodično testira svoju efektivnost. Ako se procene datuma ponovnog određivanja cena menjaju između jednog datuma kada entitet vrši procenu efektivnosti i sledećeg datuma, on izračunava iznos efektivnosti ili:

(a) kao razliku između promene fer vrednosti instrumenta hedžinga (videti paragraf AG114(h) i promene fer vrednosti čitave stavke hedžinga koja se može pripisati promenama kamatne stope koja je predmet hedžinga (uključujući i uticaj koji ta promena kamatne stope koja je predmet hedžinga ima na fer vrednost bilo koje ugrađene opcije plaćanja unapred), ili

(b) korišćenjem sledećeg zaokruživanja. Entitet:

(i) izračunava procenat sredstava (ili obaveza) u svakom vremenskom periodu ponovnog određivanja cena koje je bilo predmet hedžinga na osnovu procenjenih datuma ponovnog određivanja cena napravljenih poslednjeg dana kada je testirana efektivnost.

(ii) primenjuje ovaj procenat na svoje izmenjene procene iznosa u tom vremenskom periodu ponovnog određivanja cena da bi izračunao iznos stavke hedžinga na osnovu njegove izmenjene procene.

(iii) izračunava promenu fer vrednosti svojih izmenjenih procena stavke hedžinga koja se može pripisati riziku koji se štiti hedžingom i predstavi je kako je izneto u paragrafu AG114(g)).

(iv) priznaje neefektivnost jednaku razlici između iznosa određenog pod (iii) i promene fer vrednosti instrumenta hedžinga (videti paragraf AG114(h)).

AG127 Kada odmerava efektivnost, entitet pravi razliku između izmena procenjenih datuma ponovnog određivanja cena postojećih sredstava (ili obaveza) i stvaranja novih sredstava (ili obaveza), od čega samo ovo prethodno uzrokuje neefektivnost. Sve revizije procene datuma ponovnog određivanja cena (koji nisu oni isključeni u skladu sa paragrafom AG121), uključujući svaku ponovnu alokaciju postojećih stavki na vremenske periode, se obuhvataju kada se menja procenjeni iznos u vremenskom periodu u skladu sa paragrafom AG126(b)(ii), pa stoga, i onda kada se odmerava efektivnost. Onda kada se neefektivnost priznaje kako je izloženo u prethodnom tekstu, entitet ustanovljava novu procenu ukupnih sredstava (ili obaveza) u svakom vremenskom periodu ponovnog određivanja cena, uključujući i nova sredstva (ili obaveze) koji su nastali posle poslednjeg testa efektivnosti, i naznačava novi iznos kao stavku hedžinga i novi procenat kao procenat hedžinga. Procedura izložena u paragrafu AG126(b) se onda ponavlja do sledećeg datuma kada se testira efektivnost.

AG128 Stavke koje su prvobitno alocirane u vremenski period ponovnog određivanja cena mogu da prestanu da se priznaju zbog isplate unapred koja je ranija od očekivane ili zbog otpisivanja uzrokovanog umanjenjem vrednosti ili prodajom. Kada se ovo dogodi, iznos promene fer vrednosti se uključuje u zasebnu linijsku stavku pomenutu u paragrafu AG114(g) koja se odnosi na to da stavka čije je priznavanje prestalo treba da se ukloni iz bilansa stanja, i uključi u dobitak ili gubitak koji se javlja posle prestanka priznavanja stavke. U svrhu ovoga, neophodno je znati vremenske/i period(e) ponovnog određivanja cena u koje je stavka čije je priznavanje prestalo alocirana, zato što ovo određuje vremenske/i period(e) ponovnog određivanja cena iz kojih stavka treba da se ukloni i stoga i iznos koji treba da se ukloni iz zasebne linijske stavke pomenute u paragrafu AG114(g). Kada stavka prestaje da se priznaje, ako se može odrediti u kom vremenskom periodu je ona uključena), ona se uklanja iz tog vremenskog perioda. Ako ne, ona se uklanja iz najranijeg vremenskog perioda ako su rezultat prestanka priznavanja bile isplate unapred više od očekivanih, ili se alocira na sve periode koji sadrže stavku čije je priznavanje prestalo po sistematskom ili racionalnom osnovu ako je stavka prodata ili joj je umanjena vrednost.

AG129 Pored toga, svaki iznos koji se odnosi na određeni vremenski period, čije priznavanje ne prestaje kada vremenski period istekne, se priznaje kroz dobitak ili gubitak u to vreme (videti paragraf 89A). Na primer, pretpostavimo da entitet alocira stavke na tri vremenska perioda ponovnog određivanja cena. Prilikom prethodnog ponovnog naznačavanja, promena fer vrednosti koja je izveštavana u jednoj linijskoj stavki u bilansu stanja je bilo sredstvo od n.j. 25. Taj iznos predstavlja iznos koji se može pripisati periodima 1, 2 i 3 od n.j. 7, n.j. 8 i n.j. 10, tim redosledom. U vreme sledećeg ponovnog naznačavanja, sredstva koja se mogu pripisati periodu 1 su bila ili realizovana ili ponovno alocirana na druge periode. Stoga, n.j. 7 prestaje da se priznaje u bilansu stanja i priznaje se kroz bilans uspeha. n.j. 8 i n.j. 10 se sada mogu pripisati na periode 1 i 2, tim redosledom. Ovi preostali periodi se onda koriguju, kako je neophodno, za promene fer vrednosti kako je opisano u paragrafu AG114(g).

AG130 Kao ilustracija zahteva prethodna dva paragrafa, pretpostavimo da je entitet rasporedio sredstva alokacijom procenta portfelja na svaki vremenski period ponovnog određivanja cena. Pretpostavimo takođe da je mogao da rasporedi n.j. 100 u svaki od prva dva vremenska perioda. Kada istekne prvi vremenski period, n.j. 110 sredstava prestaje da se priznaje zbog očekivanih i neočekivanih ponovnih isplata. U ovom slučaju, ceo iznos koji se sadrži u zasebnoj linijskoj stavki pomenutoj u paragrafu AG114(g) koji se odnosi na prvi vremenski period se uklanja iz bilansa stanja, plus 10 procenata iznosa koji se odnosi na drugi vremenski period.

AG131 Ako se iznos koji je predmet hedžinga za vremenski period ponovnog određivanja cena smanji, a da ne prestane priznavanje sredstava (i obaveza) koja se na njega odnose, iznos koji se uključuje u zasebnu linijsku stavku pomenutu u paragrafu AG114(g) koji se odnosi na smanjenje se amortizuje u skladu sa paragrafom 92.

AG132 Entitet može poželeti da primeni pristup iznet u paragrafima AG114-AG131 na portfelj hedžinga koji se prethodno računovodstveno obuhvatao kao hedžing tokova gotovine u skladu sa MRS 39. Takav entitet bi povukao prethodno naznačavanje hedžinga toka gotovine u skladu sa paragrafom 101(d), i primenio bi zahteve iznete u tom paragrafu. On bi takođe ponovno naznačio hedžing kao hedžing fer vrednosti i primenio pristup iznet u paragrafima AG114-AG131 na potencijalne naredne računovodstvene periode.

Prelazne odredbe (paragrafi od 103 do 108B)

AG133 Entitet može da nanaznači predviđenu transakciju unutar grupe kao stavku hedžinga na početku godišnjeg perioda koji počinje 1. januara 2005. godine ili kasnije (ili, u svrhe prepravljanja komparativnih informacija, na početku ranijeg perioda poređenja) u hedžingu koji bi se kvalifikovao za računovodstvo hedžinga u skladu sa ovim standardom (kako je izmenjeno u poslednjoj rečenici paragarafa 80). Takav entitet može da koristi naznačavanje za primenu računovodstva hedžinga u konsolidovanim finansijskim izveštajima od početka godišnjeg perioda koji počinje 1. januara 2005. godine ili kasnije (ili na početku ranijeg perioda poređenja). Takav entitet treba takođe da primenjuje paragrafe AG99A i AG99B od početka godišnjeg perioda koji počinje 1. januara 2005. godine ili kasnije. Međutim, u skladu sa paragrafom 108B, ne mora da primenjuje paragraf AG99B na komparativne informacije za ranije periode.