PRAVILNIK

O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU ZA STICANJE SPECIJALISTIČKOG OBRAZOVANJA U JEDNOGODIŠNJEM TRAJANJU U STRUČNOJ ŠKOLI ZA OBRAZOVNE PROFILE U PODRUČJU RADA POLJOPRIVREDA, PROIZVODNJA I PRERADA HRANE

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 17/97)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program za sticanje specijalističkog obrazovanja u jednogodišnjem trajanju u stručnoj školi za obrazovne profile u području rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane.

Nastavni plan i program iz stava 1. ovog člana odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 2

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

OBRAZOVNI PROFILI

1. Ratar - specijalista (zanimanja: operater specijalista u ratarstvu, ratarsko-povrtarski specijalista-laborant)

2. Povrtar - specijalista (zanimanja: operater specijalista u povrtarstvu, ratarsko-povrtarski specijalista-laborant)

3. Vinogradar - specijalista (zanimanja: operater specijalista u vinogradarstvu, voćarsko-vinogradarski specijalista)

4. Voćar - specijalista (zanimanja: operater specijalista u voćarstvu, voćarsko-vinogradarski specijalista)

5. Cvećar - specijalista (zanimanja: operater specijalista u cvećarstvu, vrtlarski specijalista laborant, procesni organizator za proizvodnju bilja i biodekorata)

6. Zaštitar bilja (zanimanja: operater zaštite bilja - specijalista)

7. Poljoprivredni mehanizator - specijalista (zanimanja: operater poljoprivredne mehanizacije - specijalista)

8. Stočar - specijalista (zanimanja: uzgajivač goveda-specijalista, uzgajivač konja-specijalista, uzgajivač svinja i koza, uzgajivač svinja, uzgajivač živine-specijalista, stočarski laborant-specijalista, uzgajivač malih i egzotičnih životinja-specijalista, pčelar - specijalista)

9. Ribar - specijalista (zanimanja: operater brodskog ribarenja, uzgajivač riba-specijalista)

10. Meliorativac - specijalista (zanimanja: operater polj. melioracija-specijalista)

11. Veterinarski tehničar - specijalista (zanimanja: veterinarski laborant)

12. Mlinar - specijalista (zanimanja: procesni organizator mlevenja žitarica, procesni organizator proizvodnje koncentrovane stočne hrane)

13. Pekar - specijalista (zanimanja: procesni organizator proizvodnje pekarskih proizvoda)

14. Konditor - specijalista (zanimanja: procesni organizator konditorske proizvodnje)

15. Proizvođač šećera, skroba i proizvoda od skroba - specijalista (zanimanja: procesni organizator proizvodnje šećera, procesni organizator proizvodnje skroba)

16. Prerađivač mleka - specijalista (zanimanja: procesni organizator prerade mleka)

17. Prerađivač mesa - specijalista (zanimanja: procesni organizator prerade mesa, industrijski kuvar jela)

18. Prerađivač voća i povrća - specijalista (zanimanja: procesni organizator prerade voća i povrća)

19. Uljar-specijalista (zanimanja: procesni organizator proizvodnje ulja i biljnih masti)

20. Proizvođač slada i piva-specijalista (zanimanja: operater proizvodnje piva)

21. Proizvođač vina i žestokih pića-specijalista (zanimanja: operater proizvodnje vina, operater proizvodnje žestokih pića, podrumar)

22. Proizvođač bezalkoholnih pića i mineralne vode-specijalista (zanimanja: operater proizvodnje bezalkoholnih pića, operater proizvodnje mineralnih voda)

23. Proizvođač alkohola, kvasca i kiselina-specijalista (zanimanja: operater proizvodnje alkohola, kvasca i kiselina).

PLANOVI OBRAZOVANJA

Obrazovni profil: RATAR - SPECIJALISTA

Redni broj	NASTAVNI PREDMETI	Broj časova
		Nedeljno		Godišnje			Ukupno
		T	P	T	P	Nastava u bloku	T+P	Nastava u bloku
1.	Osnove privrednog i radnog prava	2		44			44
2.	Genetika sa oplemenjivanjem	4		88			88
3.	Ratarska proizvodnja	6		132			132
4.	Organizacija proizvodnje	3		66			66
5.	Računovodstvo	3		66			66
6.	Praktična nastava
	- u časovnom sistemu		12		264		264
	- u bloku					300		300
	Ukupno:	18	12	396	264	300	660	300
	Ukupno časova:	30		660		300	960

Obrazovni profil: POVRTAR - SPECIJALISTA

Redni broj	NASTAVNI PREDMETI	Broj časova
		Nedeljno		Godišnje			Ukupno
		T	P	T	P	Nastava u bloku	T+P	Nastava u bloku
1.	Osnove privrednog i radnog prava	2		44			44
2.	Genetika sa oplemenjivanjem	4		88			88
3.	Povrtarska proizvodnja	6		132			132
4.	Organizacija proizvodnje	3		66			66
5.	Računovodstvo	3		66			66
6.	Praktična nastava
	- u časovnom sistemu		12		264		264
	- u bloku					300		300
	Ukupno:	18	12	396	264	300	660	300
	Ukupno časova:	30		660		300	960

Obrazovni profil: VINOGRADAR - SPECIJALISTA

Redni broj	NASTAVNI PREDMETI	Broj časova
		Nedeljno		Godišnje			Ukupno
		T	P	T	P	Nastava u bloku	T+P	Nastava u bloku
1.	Osnove privrednog i radnog prava	2		44			44
2.	Genetika sa oplemenjivanjem	4		88			88
3.	Vinogradarska proizvodnja	6		132			132
4.	Organizacija proizvodnje	3		66			66
5.	Računovodstvo	3		66			66
6.	Praktična nastava
	- u časovnom sistemu		12		264		264
	- u bloku					300		300
	Ukupno:	18	12	396	264	300	660	300
	Ukupno časova:	30		660		300	960

Obrazovni profil: VOĆAR - SPECIJALISTA

Redni broj	NASTAVNI PREDMETI	Broj časova
		Nedeljno		Godišnje			Ukupno
		T	P	T	P	Nastava u bloku	T+P	Nastava u bloku
1.	Osnove privrednog i radnog prava	2		44			44
2.	Genetika sa oplemenjivanjem	4		88			88
3.	Voćarska proizvodnja	6		132			132
4.	Organizacija proizvodnje	3		66			66
5.	Računovodstvo	3		66			66
6.	Praktična nastava
	- u časovnom sistemu		12		264		264
	- u bloku					300		300
	Ukupno:	18	12	396	264	300	660	300
	Ukupno časova:	30		660		300	960

Obrazovni profil: CVEĆAR - SPECIJALISTA

Redni broj	NASTAVNI PREDMETI	Broj časova
		Nedeljno		Godišnje			Ukupno
		T	P	T	P	Nastava u bloku	T+P	Nastava u bloku
1.	Osnove privrednog i radnog prava	2		44			44
2.	Genetika sa oplemenjivanjem	4		88			88
3.	Cvećarstvo	4		88			88
4.	Uređenje parkova i unutr. enterijera	2		44			44
5.	Organizacija proizvodnje	3		66			66
6.	Računovodstvo	3		66			66
7.	Praktična nastava
	- u časovnom sistemu		12		264		2.64
	- u bloku					300		300
	Ukupno:	18	12	396	264	300	660	300
	Ukupno časova:	30		660		300	960

Obrazovni profil: ZAŠTITAR BILJA

Redni broj	NASTAVNI PREDMETI	Broj časova
		Nedeljno		Godišnje			Ukupno
		T	V	T	V	Nastava u bloku	T+V	Nastava u bloku
1.	Osnove privrednog i radnog prava	2		44			44
2.	Meteorologija	2	1	44	22		66
3.	Fitopatologija i entomologija	6	2	132	44		176
4.	Fitofarmacija sa toksikologijom	2	1	44	22		66
5.	Korovi	2	1	44	22		66
6.	Zaštita bilja	4	2	88	44		132
7.	Praktična nastava
	- u časovnom sistemu		5		110		110	1
	- u bloku					300		300
	Ukupno:	18	12	396	264	300	660	300
	Ukupno časova:	30		660		300	960

Obrazovni profil: POLJOPRIVREDNI MEHANIZATOR

Redni broj	NASTAVNI PREDMETI	Broj časova
		Nedeljno		Godišnje			Ukupno
		T	P	T	P	Nastava u bloku	T+P	Nastava u bloku
1.	Osnove privrednog i radnog prava	2		44			44
2.	Hidropneumatska tehnika	2		44			44
3.	Automatizacija u poljoprivredi	1		22			22
4.	Remont i održavanje poljoprivredne tehnike	3		66			66
5.	Poljoprivredna tehnika	6		132			132
6.	Eksploatacija poljoprivredne tehnike	2		44			44
7.	Računovodstvo	3		66			66
8.	Praktična nastava
	- u časovnom sistemu		11		242		242
	- u bloku					300		300
	Ukupno:	19	11	418	242	300	660	300
	Ukupno časova:	30		660		300	960

Obrazovni profil: STOČAR - SPECIJALISTA

Redni broj	NASTAVNI PREDMETI	Broj časova
		Nedeljno		Godišnje			Ukupno
		T	P	T	P	Nastava u bloku	T+P	Nastava u bloku
1.	Osnove privrednog i radnog prava	2		44			44
2.	Genetika sa oplemenjivanjem	4		88			88
3.	Stočarska proizvodnja	6		132			132
4.	Organizacija proizvodnje	3		66			66
5.	Računovodstvo	3		66			66
6.	Praktična nastava
	- u časovnom sistemu		12		264		264
	- u bloku					300		300
	Ukupno:	18	12	396	264	300	660	300
	Ukupno časova:	30		660		300	960

Obrazovni profil: RIBAR - SPECIJALISTA

Redni broj	NASTAVNI PREDMETI	Broj časova
		Nedeljno		Godišnje			Ukupno
		T	P	T	P	Nastava u bloku	T+P	Nastava u bloku
1.	Osnove privrednog i radnog prava	2		44			44
2.	Genetika sa oplemenjivanjem	4		88			88
3.	Biološke osnove ribarstva	3		66			66
4.	Tehnologija ribarske proizvodnje	6		132			132
5.	Računovodstvo	3		66			66
6.	Praktična nastava
	- u časovnom sistemu		12		264		264
	- u bloku					300		300
	Ukupno:	18	12	396	264	300	660	300
	Ukupno časova:	30		660		300	960

Obrazovni profil: MELIORATIVAC - SPECIJALISTA

Redni broj	NASTAVNI PREDMETI	Broj časova
		Nedeljno		Godišnje			Ukupno
		T	P	T	P	Nastava u bloku	T+P	Nastava u bloku
1.	Osnove privrednog i radnog prava	2		44			44
2.	Geodezija	2		44			44
3.	Osnovi hidrotehnike	2		44			44
4.	Bujični tokovi i uređ. voda	3		66			66
5.	Poljoprivredne melioracije	4		88			88
6.	Mehanizacija u vodoprivredi	3		66			66
7.	Računovodstvo	3		66			66
8.	Praktična nastava
	- u časovnom sistemu		11		242		242
	- u bloku					300		300
	Ukupno:	19	11	418	242	300	660	300
	Ukupno časova:	30		660		300	960

Obrazovni profil: VETERINARSKI TEHNIČAR - SPECIJALISTA

Redni broj	NASTAVNI PREDMETI	Broj časova
		Nedeljno		Godišnje			Ukupno
		T	V	T	V	Nastava u bloku	T+V	Nastava u bloku
1.	Osnove privrednog i radnog prava	2		44			44
2.	Laboratorijska tehnika i uzimanje materijala	4	3	88			88
3.	Poznavanje i analize stočne hrane	3	2	66			66
4.	Laboratorijska priprema	6	4	132			132
5.	Bromatologija i hematologija	3	3	66			66
6.	Praktična nastava
	- u časovnom sistemu		12		242		242
	- u bloku					300		300
	Ukupno:	18	12	396	242	300	418	542
	Ukupno časova:	30		660		300	960

ZAJEDNIČKI PLAN OBRAZOVANJA ZA OBRAZOVNE PROFILE

MLINAR - SPECIJALISTA
PEKAR - SPECIJALISTA
KONDITOR - SPECIJALISTA
PROIZVOĐAČ ŠEĆERA, SKROBA I PROIZVODA OD SKROBA - SPECIJALISTA
PRERAĐIVAČ MLEKA - SPECIJALISTA
PRERAĐIVAČ MESA - SPECIJALISTA
PRERAĐIVAČ VOĆA I POVRĆA - SPECIJALISTA
ULJAR - SPECIJALISTA
PROIZVOĐAČ SLADA I PIVA - SPECIJALISTA
PROIZVOĐAČ VINA I ŽESTOKIH PIĆA - SPECIJALISTA
PROIZVOĐAČ BEZALKOHOLNIH PIĆA I MINERALNE VODE - SPECIJALISTA
PROIZVOĐAČ ALKOHOLA, KVASCA I KISELINA - SPECIJALISTA

Redni broj	NASTAVNI PREDMETI	Broj časova
		Nedeljno		Godišnje			Ukupno
		T	V	T	V	Nastava u bloku	T+V	Nastava u bloku
1.	Osnove privrednog i radnog prava	2		44			44
2.	Koloidna hemija	2		44			44
3.	Tehnološka mikrobiologija	2	3	44	66		110
4.	Merna i regulaciona tehn.	2	3	44	66		110
5.	Prehrambena tehnologija	4	2	88	44		132
6.	Praktična nastava
	- u časovnom sistemu		12		264		264
	- u bloku					256		256
	Ukupno:	12	20	264	440	256	704	256
	Ukupno časova:	320		704		256	960

USLOVI ZA UPIS

Specijalističko obrazovanje u području rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane mogu da steknu lica sa završenim srednjim obrazovanjem u trajanju od tri ili četiri godine za odgovarajuće zanimanje, odnosno obrazovni profil i da ima dve godine radnog iskustva na poslovima i radnim zadacima zanimanja koja su obuhvaćena odgovarajućim obrazovnim profilom.

Izbor lica za sticanje ovog obrazovanja vrši se na osnovu postignutog uspeha u trogodišnjem ili četvorogodišnjem obrazovanju.

PROGRAMI OBRAZOVANJA

a) ZAJEDNIČKI PREDMET ZA PODRUČJE RADA

OSNOVE PRIVREDNOG I RADNOG PRAVA

CILJ I ZADACI

Cilj ovog predmeta je da omogući sticanje neophodnih informacija o različitim oblicima organizovanja preduzeća u uslovima tržišnog poslovanja i sticanja profita, načinom osnivanja i poslovanja, kao i karakteristika radnog odnosa u uslovima različitih oblika poslovanja.

Zadaci predmeta su:

- upoznavanje vrsta i oblika preduzeća;

- sticanje znanja o bitnim karakteristikama pojedinih oblika preduzeća;

- upoznavanje mogućnosti učešća stranih građana u osnivanju i poslovanju preduzeća;

- sticanje znanja o učešću pravnih i fizičkih lica u podeli ostvarenog profita u zavisnosti od oblika organizovanja preduzeća;

- sticanje osnovnih znanja o zasnivanju radnog odnosa u preduzeću, ustanovi ili kod poslodavca, kao i upoznavanje prava i obaveza poslodavca i zaposlenog, bitnih elemenata kolektivnog ugovora i sl.

SADRŽAJI PROGRAMA

(2 časa nedeljno, 44 časa ukupno)

UVOD

Pojam i bitno obeležje preduzeća, preduzetnika, fizičkog lica koje obavlja poslove slobodne profesije.

DELATNOST PREDUZEĆA

Vrsta i bitne karakteristike. Obavljanje, ograničenje, promena delatnosti. Firma.

OBLICI PREDUZEĆA

Privredno društvo, društveno preduzeće i javno preduzeće. Sličnosti i specifičnosti osnivanja i poslovanja. Sticanje svojstva pravnog lica. Članstvo i ograničenje članstva.

VRSTE PRIVREDNOG DRUŠTVA

Društvo lica i društvo kapitala (kompanije, korporacije). Vrste društva lica (ortačko društvo i komanditno društvo). Vrste društva kapitala (akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću).

IMOVINA PREDUZEĆA

UPRAVLJANJE

Upravljanje preduzećem prema obliku organizovanja. Organi preduzeća. Delokrug rada organa preduzeća.

OPŠTI AKTI PREDUZEĆA

REGISTROVANJE PREDUZEĆA

ORTAČKO DRUŠTVO

Pojam ortačkog društva. Organi. Pravni odnosi između ortaka. Poslovanje, donošenje odluke, obračun poslovanja i pravni odnos prema trećim licima. Prestanak ortačkog društva usled gubljenja svojstva člana ili likvidacijom.

KOMANDITNO DRUŠTVO

Pojam komanditnog društva. Komplementari i komanditari. Predmet uloga kod osnivanja. Rukovođenje, raspodela dobiti i snošenje gubitaka. Prestanak društva.

AKCIONARSKO DRUŠTVO

Pojam akcionarskog društva. Osnivanje, osnivački kapital. Pojam i vrste akcija. Emitovanje akcija, ulog akcionara. Odnos akcionarskog društva i akcionara. Organi upravljanja i odlučivanja. Raspodela dobiti. Uslovi i postupak prestanka društva.

DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU

Pojam društva. Osnivanje, osnivački kapital, pravni odnos između društva i članova. Organi upravljanja i odlučivanja. Prestanak društva i članskog odnosa.

DRUŠTVENO PREDUZEĆE

Pojam društvenog preduzeća. Sadržina akta o osnivanju, upis u sudski registar. Organi, sadržina statuta. Mogućnost promene vlasništva kapitala - postupak. Prestanak obavljanja delatnosti.

JAVNO PREDUZEĆE

Pojam javnog preduzeća. Sredstva. Osnivanje preduzeća, delatnost, upravljanje. Prestanak rada.

RADNI ODNOS

Pojam, vrste, međusobno pravo i obaveze poslodavaca i zaposlenog.

Zasnivanje radnog odnosa. Opšti uslovi. Radni odnos stranog državljanina. Uloga organizacije za zapošljavanje pri zasnivanju radnog odnosa.

Radni odnos na neodređeno radno vreme.

Ugovor o radu. Pojam i sadržaj. Obaveze poslodavaca i radnika. Radni odnos sa pripravnikom. Raspoređivanje zaposlenih.

Radno vreme.

Odmori i odsustva.

Zaštita zaposlenih.

Zarade, naknade i druga primanja.

Odgovornost za vršenje radnih dužnosti i obaveza.

Prestanak radnog odnosa.

KOLEKTIVNI UGOVORI

Pojam i vrste kolektivnog ugovora.

b) ZAJEDNIČKI PROGRAMI OBRAZOVANJA ZA OBRAZOVNE PROFILE: RATAR - SPECIJALISTA, POVRTAR - SPECIJALISTA, VINOGRADAR - SPECIJALISTA, VOĆAR - SPECIJALISTA, CVEĆAR - SPECIJALISTA, STOČAR - SPECIJALISTA I RIBAR - SPECIJALISTA

GENETIKA SA OPLEMENJIVANJEM

(4 časa nedeljno, 88 časova ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj:

- usvajanje principa i znanja o nasleđivanju;

- upoznavanje teorijskih osnova savremenih metoda oplemenjivanja kulturnih biljaka i životinja;

- primena stečenih znanja iz osnova genetike i oplemenjivanje u praksi.

Zadaci:

- upoznavanje osnovnih principa citogenetike, strukture ćelije i strukture hromozoma;

- upoznavanje naslednih faktora i osnovnih pravila nasleđivanja;

- savlađivanje oblika interakcije među genima;

- upoznavanje tipova nasleđivanja;

- upoznavanje faktora sredine koji utiču na naslednost i promenljivost;

- upoznavanje naslednih promena (mutacija) i faktora koji utiču na stepen mutacije;

- savladavanje genetičke kontrole diferencijacije ćelija, kao i mehanizama regulacije genske aktivnosti u toku razvića višećelijskih organizama;

- upoznavanje genetičke strukture prirodnih populacija, kao i faktora koji menjaju genetičku ravnotežu populacije;

- upoznavanje selekcije, migracije i genetičkog drifta;

- sticanje znanja o nasleđivanju kvantitativnih osobina, o selekciji i tipovima veštačke selekcije;

- savlađivanje osnovnih biometrijskih metoda i njihove primene u genetici;

- upoznavanje osnovnih statističkih parametara, statističkih testova, koeficijenata fenotipske korelacije i genetičke distance;

- savladavanje osnovnih principa selekcije i oplemenjivanja biljaka;

- savladavanje metode oplemenjivanja biljaka i metoda ocenjivanja selekcionog materijala;

- upoznavanje proizvodnje novih sorti;

- savladavanje laboratorijskih ispitivanja semena na čistoću, klijavost, vlagu, težinu i dr.;

- upoznavanje tehnike poljskih ogleda, tehnike planiranja, postavljanja i vođenja sortnih poljskih ogleda;

- upoznavanje kako se vode knjige o selekcionom materijalu i ogledu.

SADRŽAJI PROGRAMA

OSNOVI GENETIKE (58)

NAUČNE DISCIPLINE GENETIKE (molekularna genetika, citogenetika, genetika razvića, populaciona genetika, humana genetika itd.).

OSNOVNI PRINCIPI NAUKE O NASLEĐIVANJU

CITOGENETIKA

Struktura ćelije i funkcija njenih organela

Jedro i jedarce

Hromozomi (hemijski sastav, fizička topografija i organizacija hromozoma i jedro)

GENETIČKI EKSPERIMENT

Osnovna pravila nasleđivanja (monohibridno, dihibridno i povratno ukrštanje)

Šta su nasledni faktori - geni? Genski aleli (alelogeni)

Genotip i fenotip

OBLICI INTERAKCIJE MEĐU GENIMA

Dominantnost i recesivnost

Epistaza i komplementarnost

Penetrabilnost i ekspresivnost gena

Plejotropnost gena

Poligeni

Nasleđivanje korelativnih osobina

UTICAJ SREDINE NA NASLEDNOST I PROMENLJIVOST

Promene u izražajnosti gena (modifikacije)

Odabiranje povoljnih kombinacija gena

Nasleđivanje stečenih osobina

PROMENE U HROMOZOMIMA KAO IZVOR GENETIČKE VARIJABILNOSTI

A. PROMENE U STRUKTURI HROMOZOMA

Krosing-over i rekombinacije gena

Mape hromozoma (genske mape)

Mitotički krosing-over

Rekombinacioni mehanizmi kod bakterija

Duplikacija i delecije

Translokacije

Inverzije

Mutacije, učestalost mutacija i faktori koji utiču na stepen mutiranja

B. PROMENE U BROJU HROMOZOMA

Euploidija

Aneuploidija i heteroploidija

IZAZIVANJE NASLEDNIH PROMENA DELOVANJEM HEMIJSKIH I FIZIČKIH FAKTORA - MUTACIJE

DEJSTVO HEMIJSKIH MUTAGENA

Hemijska indukcija promena u građi kariotipa

Mutageni koji deluju pri replikaciji DNK i izazivaju direktne promene

Mutageni koji deluju indirektno na DNK

B. DEJSTVO FIZIČKIH MUTAGENA

Dejstvo jonizujućih zračenja na nasledne promene i priroda dejstva

Dejstvo ultravioletnog zračenja

Reparacija DNK posle UV-zračenja

Supresije gena

Manipulacija gena

C. VANHROMOZOMSKO NASLEĐIVANJE

Izazivanje vanhromozomskih promena

Produžene modifikacije

Vanhromozomske mutacije

GENETIČKA KONTROLA DIFERENCIJACIJE ĆELIJA

Diferencijacija putem promena u broju gena

Regulacija genetičke aktivnosti u toku razvića višećelijskih organizama

Mehanizmi genetičke determinacije polova

Nasleđivanje vezano za polne hromozome

Genetička kontrola starenja

GENETIČKA STRUKTURA PRIRODNIH POPULACIJA

Variranje kvantitativnih osobina

Variranje kvalitativnih osobina

Faktori koji menjaju genetičku ravnotežu populacije

Selekcija

Mutacije

Migracije

Genetički drift

GENETIČKA DETERMINACIJA KVANTITATIVNIH OSOBINA

Nasleđivanje kvantitativnih osobina

Selekcija i tipovi veštačke selekcije

Ukrštanje u bliskom srodstvu

Heritabilnost - heteroza i inberding

BIOMETRIJSKE METODE I NJIHOVA PRIMENA U GENETICI

KVANTITATIVNA SVOJSTVA

Osnovni principi biometrije

Osnovni statistički parametri

Normalna raspodela

Statistički testovi

Koeficijent fenotipske korelacije

Koeficijent regresije

Koeficijent heritabilnosti

Koeficijent inbridinga

Genetička distanca

SELEKCIJA I OPLEMENJIVANJE (30)

CILJEVI OPLEMENJIVANJA I ZNAČAJ

Osnovni principi oplemenjivanja biljaka

Načini oprašivanja i oplemenjivanja biljaka

Pregled metoda oplemenjivanja biljaka (samooplodnih, stranooplodnih, sa vegetativnim razmnožavanjem)

Oplemenjivanje biljaka na otpornost prema bolestima

Metode ocenjivanja selekcionog materijala

Priznavanje novih sorti

Održavanje sorti - aprobacije semenskih useva i kategorije semena

METODOLOŠKE OSNOVE POLJSKIH EKSPERIMENATA

Tehnika veštačke hibridizacije gajenih biljaka

Tehnika inbridinga

Laboratorijske metode i postupci u procesu oplemenjivanja biljaka

Laboratorijska ispitivanja semena (čistoće, klijavosti, vlage, težine i dr.)

TEHNIKA POLJSKIH OGLEDA

Tehnika planiranja, postavljanja i vođenja sortnih poljskih ogleda

Fenološka zapažanja u toku vegetacionog perioda

Prikupljanje podataka u toku vođenja ogleda

Statistička obrada podataka

Vođenje knjige o selekcionom materijalu i ogledu

Biljni genetički izvori, banke gena

v) ZAJEDNIČKI PROGRAMI OBRAZOVANJA ZA OBRAZOVNE PROFILE: RATAR - SPECIJALISTA, POVRTAR - SPECIJALISTA; VINOGRADAR - SPECIJALISTA, VOĆAR - SPECIJALISTA, CVEĆAR - SPECIJALISTA I STOČAR - SPECIJALISTA

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

(3 časa nedeljno, 66 časova ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta organizacije proizvodnje je upoznavanje elemenata naučne organizacije rada i proizvodnje u poljoprivredi, kao i uslova od kojih zavisi uspeh u proizvodnji.

Zadaci predmeta su da učenici upoznaju:

- ekonomske principe poslovanja, proizvodnje i društveno-ekonomske uslove privređivanja;

- osnovne faktore, sredstva za proizvodnju i njihove karakteristike;

- principe upravljanja i poslovnu funkciju rukovođenja u poljoprivrednim preduzećima;

- sistem planiranja, vrste troškova, kalkulacije i način vođenja evidencije.

SADRŽAJI PROGRAMA

ORGANIZACIJA KAO NAUČNA DISCIPLINA (1)

Pojam, značaj, razvoj i zadaci.

PRIVREDNI ZNAČAJ POLJOPRIVREDE (1)

Značaj poljoprivrede u svetu i kod nas. Naše mogućnosti.

KARAKTERISTIKE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE (1)

Prirodne, društveno-ekonomske i organizacione karakteristike.

RAD (1)

Definisanje pojma, principi naučne organizacije rada, rad kao faktor uspešnosti poslovanja.

SREDSTVA ZA PROIZVODNJU (1)

Podela, osobine, korišćenje, utrošak i način obezbeđenja sredstava.

EKONOMSKA NAČELA POSLOVANJA (1)

Ekonomičnost, produktivnost i rentabilnost.

FAKTORI KOJI UTIČU NA POSLOVANJE (3)

Principi ekonomičnosti. Produktivnost i rentabilnost.

OBLICI SVOJINE NA JEDINSTVENOM TRŽIŠTU (2)

Roba, rad i kapital u oblasti poljoprivrede.

POLJOPRIVREDNO PREDUZEĆE (9)

Formiranje, konstituisanje, registrovanje i prestanak rada poljoprivrednog preduzeća u državnoj, društvenoj, privatnoj ili zadružnoj svojini.

Organizovanje poljoprivrednog preduzeća kao deoničarskog društva ili holding društva; učešće zemljoradnika u poslovanju poljoprivrednog preduzeća.

Organizaciona struktura specijalizovanih preduzeća, oblici, karakteristike i veličina.

Upravljanje u poljoprivrednim preduzećima prema svojinskim odnosima (skupština, upravni odbor i direktor).

Akt o osnivanju - delatnost, firma, sedište, visina kapitala i način korišćenja, unutrašnja organizacija, privremeni direktor, rok za donošenje statuta i imenovanje direktora.

Organizovanje državnih, mešovitih i holding agroindustrijskih preduzeća uz učešće stranog kapitala.

Organizovanje konsaltinga u poljoprivredi.

Stečajni postupak.

KARAKTERISTIKE PROIZVODNJE PO GRANAMA (4)

Primarna proizvodnja.

Prateća proizvodnja unutar grane.

Nepoljoprivredna proizvodnja komplementarna poljoprivredi.

Organizacija zemljišne teritorije u cilju obezbeđenja najekonomičnijih uslova proizvodnje.

ORGANIZACIJA RADA U ORGANIZACIONIM JEDINICAMA POJEDINIM PROCESIMA (4)

Sistemi iskorišćavanja zemljišta - određivanje sistema i obima proizvodnje.

Organizacija plodoreda - vrste i broj plodoreda.

Formiranje jedinica rada i funkcija izvršenja proizvodnog rada.

Principi savremene organizacije rada i osnovni elementi racionalizacije rada.

Fiziologija rada kao faktor uspešnog poslovanja.

Osnovni elementi higijensko-tehničke zaštite na radu, dužnosti i obaveze radnika.

ORGANIZACIJA RADA MAŠINSKO-TRAKTORSKOG PARKA (3)

Organizacija eksploatacije pojedinih poljoprivrednih mašina na radnim mestima.

Agregatiranje poljoprivrednih mašina.

Organizacija transporta - vrste transportnih sredstava i iskorišćavanje.

ORGANIZACIJA RADA (4)

Organizacija osnovne i dopunske obrade zemljišta.

Organizacija setve i sadnje.

Organizacija nege i zaštite poljoprivrednih kultura.

Organizacija žetve, berbe i skladištenje poljoprivrednih kultura.

NORME I NORMIRANJE RADOVA (1)

Vrste i korišćenje.

PLANIRANJE I PLANOVI RAZVOJNI, INVESTICIONI I OPERATIVNI (2)

Principi planiranja i vrste planova.

KALKULACIJE (6)

Pojam i značaj, vrste, izrada i primena kalkulacija.

TROŠKOVI PROIZVODNJE (2)

Klasifikacija troškova. Pojam i vrste troškova.

UKUPAN PRIHOD, DOHODAK, DOBIT I ZARADE (3)

Učešće u ostvarenom profitu i drugi oblici

POREZI I DOPRINOSI (2)

ORGANIZACIJA I EVIDENCIJA U POLJOPRIVREDNOM PREDUZEĆU (1)

INVENTARISANJE (2)

Pojam, formiranje komisije i rad komisije.

AKTA PREDUZEĆA (2)

Kolektivni ugovori. Statut. Pravilnici.

OSNOVE SISTEMA KVALITETA (9)

Osnovni pojmovi i terminologija kvaliteta prema JUS ISO 8402. Razvoj sistema kvaliteta. Ciljevi, politika i strategija kvaliteta. Savremeni pristup standardizaciji - podrška razvoju sistema kvaliteta. Ciljevi i značaj standarda za kvalitet. Struktura standarda serije JUS ISO 9000. Uloga menadžmenta u sistemu kvaliteta. Organizacija sistema kvaliteta. Organizovanje rada na unapređenju (uvođenju) sistema kvaliteta.

g) ZAJEDNIČKI PROGRAMI OBRAZOVANJA ZA OBRAZOVNE PROFILE: RATAR - SPECIJALISTA, POVRTAR - SPECIJALISTA, VINOGRADAR - SPECIJALISTA, VOĆAR - SPECIJALISTA, CVEĆAR - SPECIJALISTA, POLJOPRIVREDNI MEHANIZATOR, STOČAR - SPECIJALISTA, RIBAR - SPECIJALISTA I MELIORATIVAC - SPECIJALISTA.

RAČUNOVODSTVO

(3 časa nedeljno, 66 časova ukupno)

CILj I ZADACI

Cilj predmeta je sticanje stručnih znanja iz oblasti računovodstvene evidencije i osposobljavanje za evidentiranje i iskazivanje rezultata rada radnika u radnim organizacijama.

Zadaci predmeta su:

- sticanje znanja potrebnog za evidentiranje poslovnih događaja u radnim organizacijama radi obezbeđivanja podataka neophodnih za donošenje odluka;

- shvatanje uloge i značaja računovodstvene funkcije u planiranju, evidentiranju, kontroli i analizi poslovanja;

- razvijanje smisla za čuvanje, racionalno korišćenje i odgovornost za sredstva kojima se posluje.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD U PREDMET (1)

Pojam i zadaci računovodstva.

SREDSTVA I IZVORI SREDSTAVA (4)

Pojam sredstava i izvora sredstava. Vrste sredstava prema nameni. Pojavni oblici pojedinih kategorija sredstava. Izvori sredstava (poslovnih i vanposlovnih).

POČETNI INVENTAR (2)

Pojam i značaj inventarisanja. Sastavljanje početnog inventara.

BILANS (7)

Pojam bilansa. Načela bilansne ravnoteže. Sastavljanje bilansa na osnovu inventara. Vrste bilansa.

POJAM I OBLICI KONTA (4)

Pojam i namena konta. Oblici konta (po foliji, po pagini, stepenasti konto). Sintetička i analitička konta.

DOKUMENTA ZA KNJIŽENJE (7)

Pojam knjigovodstvenog dokumenta. Podela knjigovodstvenih dokumenata. Kontrola knjigovodstvenih dokumenata. Čuvanje dokumenata.

PROSTO I DVOJNO KNJIGOVODSTVO (2)

Pojam prostog knjigovodstva i njegove karakteristike. Dvojno knjigovodstvo - pojam i karakteristike. Oblici dvojnog knjigovodstva (informativno).

POSLOVNE KNJIGE (7)

Poslovne knjige prostog knjigovodstva. Poslovne knjige dvojnog knjigovodstva (glavna knjiga i dnevnik).

SINTETIČKA I ANALITIČKA EVIDENCIJA (2)

Pomoćne knjige - analitičke evidencije u okviru određenih sintetičkih konta glavne knjige.

ANALITIČKA EVIDENCIJA NOVČANIH SREDSTAVA (7)

Blagajna - pojam i vrste. Načela blagajničkog poslovanja. Blagajnički maksimum. Blagajnički dnevnik (knjiženje). Blagajnička dokumentacija i nalozi.

Novčana sredstva kod SDK - žiro račun. Otvaranje žiro računa, knjiženje na osnovu izvoda i instrumenata platnog prometa. Obrada osnovnih instrumenata plaćanja po žiro računu.

ANALITIČKA EVIDENCIJA POTRAŽIVANJA OD KUPACA (4)

Pojam dužnika - pojam kupaca. Knjiženje na analitičkim kontima kupaca i na sintetičkom kontu. Dokumentacija u vezi sa knjiženjem na kontima kupaca.

ANALITIČKA EVIDENCIJA OBAVEZA PREMA DOBAVLJAČIMA (4)

Pojam poverilaca - pojam dobavljača. Dokumentacija u vezi sa knjiženjem na kontima dobavljača. Knjiženje na analitičkim i sintetičkom kontu dobavljača.

ANALITIČKA EVIDENCIJA MATERIJALA (3)

Pojam materijala, vrste materijala. Magacinska evidencija materijala, materijalno knjigovodstvo. Dokumentacija u vezi s nabavkom i u vezi s trošenjem materijala. Cene materijala.

ANALITIČKA EVIDENCIJA GOTOVIH PROIZVODA (3)

Pojam gotovih proizvoda. Cene gotovih proizvoda. Dokumentacija u vezi s evidencijom gotovih proizvoda. Knjiženje u magacinu.

KNJIGOVODSTVO U POLJOPRIVREDI (9)

Specifičnosti poljoprivrede kao posebne privredne oblasti sa šest privrednih grana (ratarstvo, vinogradarstvo, voćarstvo, stočarstvo, ribarstvo i primarna prerada poljoprivrednih proizvoda. Specifičnosti troškova u poljoprivredi i njihovo odražavanje na planske i obračunske kalkulacije. Specifičnosti mesta troškova i njihovo evidentiranje u knjigovodstvu - pomoćna mesta troškova, opšta mesta troškova i glavna mesta troškova. Obračunavanje i knjiženje troškova materijala. Sastavljanje planskih i obračunskih kalkulacija za pojedine proizvodnje i proizvode u biljnoj proizvodnji i stočarstvu.

d) ZAJEDNIČKI PROGRAMI OBRAZOVANJA ZA OBRAZOVNE PROFILE: MLINAR - SPECIJALISTA, PEKAR - SPECIJALISTA, KONDITOR - SPECIJALISTA, PROIZVOĐAČ ŠEĆERA, SKROBA I PROIZVODA OD SKROBA - SPECIJALISTA, PRERAĐIVAČ MLEKA - SPECIJALISTA, PRERAĐIVAČ MESA - SPECIJALISTA, PRERAĐIVAČ VOĆA I POVRĆA - SPECIJALISTA, ULJAR - SPECIJALISTA, PRERAĐIVAČ SLADA I PIVA - SPECIJALISTA, PROIZVOĐAČ VINA I ŽESTOKIH PIĆA - SPECIJALISTA, PROIZVOĐAČ BEZALKOHOLNIH PIĆA I MINERALNE VODE - SPECIJALISTA, PROIZVOĐAČ ALKOHOLA, KVASCA I KISELINA - SPECIJALISTA

KOLOIDNA HEMIJA

(2 časa nedeljno, 44 časa ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave koloidne hemije jeste produbljivanje, proširivanje i povezivanje znanja o disperznim sistemima,

upoznavanje osnovnih zakonitosti i karakteristika koloidnog stanja supstanci što je neophodno za razumevanje tehnologije prerade hrane i čuvanja životnih namirnica.

Zadaci nastave su:

- usvajanje osnovnih znanja o vrstama koloidnih sistema i hemijskim, fizičkim i fizičko-hemijskim pojavama koloida stanje supstance;

- upoznavanje metoda dobijanja koloidnih sistema i metoda ispitivanja svojstva koloida;

- razvijanje sposobnosti uočavanja funkcionalnih veza između koloidnih procesa i kvaliteta prehrambenih proizvoda;

- uočavanje značaja koloidne hemije za nauku i za prehrambenu tehnologiju;

- ovladavanje znanjima neophodnim za primenu metoda naučnog istraživanja u prehrambenoj tehnologiji;

- razvijanje stvaralačke mašte i analitičkog mišljenja za kreativnu primenu stečenih znanja u raznim oblastima prehrambene tehnologije.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (3)

Istorijat razvoja i predmet izučavanja koloidne hemije. Podela sistema. Disperzni sistemi. Klasifikacija koloida prema karakteristikama.

OBRAZOVANJE DISPERZNIH SISTEMA (4)

Metode dispergovanja. Metode agregacije.

Micelarni koloidi, karakteristike, struktura, soljubilizacija.

OPŠTE STRUKTURNE OSOBINE MAKROMOLEKULARNIH JEDINJENJA I HEMIJSKA GRAĐA (4)

Obrazovanje složenijih makromolekularnih struktura, intramolekularnim i intermolekularnim povezivanjem, veze unutar i između makromolekula.

Hemijska građa makromolekula organskog porekla: ugljeni hidrati, belančevine i nukleinske kiseline.

PREČIŠĆAVANJE I IZDVAJANJE KOLOIDA (5)

Izdvajanje i prečišćavanje polisaharida i belančevina. Ultrafiltracija, reversna osmoza, dijaliza, elektrodekantacija, liofilizacija, gel-filtracija, elektrocentrifugiranje.

VELIČINA I OBLIK KOLOIDNIH ČESTICA (3)

Veličina koloidnih čestica. Oblik koloidnih čestica. Metode određivanja veličine i oblika koloidnih čestica.

MAKROMOLEKULI U RASTVORU (2)

Faktori rastvorljivosti makromolekularnih materija.

KINETIČKE POJAVE KOD KOLOIDNIH RASTVORA I SOLA (4)

Braunovo kretanje, difuzija, sedimentacija, osmoza, osmotski pritisak.

OPTIČKE POJAVE KOD KOLOIDNIH RASTVORA I SOLA (4)

Prelamanje svetla, rasipanje svetla, nefelometrija. Apsorpcija svetla, dvojno prelamanje.

POVRŠINSKE POJAVE (3)

Površinski napon tečnosti. Površinski napon rastvora. Merenje površinskog napona. Razlivanje, kvašenje, apsorpcija. Zonoizmenjivač.

VISKOZITET KOLOIDNIH RASTVORA I SOLA (4)

Opšte karakteristike, izražavanje viskoziteta koloidnih rastvora i sola. Uticaj različitih faktora na viskozitet koloidnih rastvora i sola. Viskozitet disperzoida i sfernih koloida, viskozitet rastvora linearnih makromolekula.

Merenje viskoziteta.

ELEKTRIČNE POJAVE KOD KOLOIDA (2)

Naelektrisanje koloidnih čestica. Električni dvojni sloj.

Elektroforetske pojave.

KOAGULACIJA KOLOIDA (3)

Faktori stabilnosti koloidnih sistema. Koagulacija liofobnih koloida. Zaštitno dejstvo koloida i senzibilizacija. Koagulacija liofilnih koloida - želiranje koloidnih rastvora i sola, bubrenje kserogela. Sineverzis.

EMULZIJE (2)

Pojam emulzija, tipovi, fizičke osobine, stabilnost emulzija i metode stabilizacije. Spravljanje emulzija. Vidovi nestabilnosti emulzija. Zgrušavanje emulzija.

PENE I AEROSOLI (2)

Pene, podela. Mehanička ravnoteža i građa. Fizičke osobine pena. Aerosoli - podela, fizičke osobine. Oblik, građa i veličina čestica aerosola, kinetičke osobine.

TEHNOLOŠKA MIKROBIOLOGIJA

(2 časa teorije i 3 časa vežbi nedeljno, 44 časa teorije i 66 časova vežbi ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave tehnološke mikrobiologije jeste sticanje teorijskih i praktičnih znanja neophodnih za uspešno savladavanje programa užestručnih predmeta.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje najvažnijih grupa i vrsta mikroorganizama značajnih za industrijsku proizvodnju;

- upoznavanje najvažnijih tehnoloških procesa u kojima su mikroorganizmi glavni činioci proizvodnje;

- shvatanje značaja higijene pogona, higijene proizvodnje i čuvanja namirnica;

- razvijanje potrebe za stalnim usavršavanjem u struci, kao i uvođenje inovacija, o ulozi mikroorganizama u tehnologiji proizvodnje namirnica biljnog i životinjskog porekla.

SADRŽAJ PROGRAMA

UVOD (1)

Predmet izučavanja tehnološke mikrobiologije kao primenjene naučne discipline. Pravci razvoja tehnološke mikrobiologije.

MIKROORGANIZMI ZNAČAJNI ZA INDUSTRIJSKU PROIZVODNJU (5)

Bakterije mlečnog, sirćetnog i aceton-butilnog vrenja. Sporogene bakterije. Bakterije indikatori zagađivanja životnih namirnica. Kvasci fermentativnog oksidativnog i oksidativno-tipa, značajni u pekarstvu, vinarstvu, pivarstvu i proizvodnji proteina. Niže i više gljive (buđ, plesni i pečurke). Aktinomicete. Alge.

GAJENJE MIKROORGANIZAMA U INDUSTRIJI (5)

Sirovine za gajenje mikroorganizama. Pribor i aparati za gajenje. Tehnike gajenja (površinski i dubinski postupci). Sistemi gajenja (prekidni i neprekidni). Kontrola procesa gajenja. Izdvajanje proizvoda.

PRIMENA MIKROORGANIZAMA U INDUSTRIJI VRENJA (7)

Anaerobna vrenja. Alkoholna fermentacija: mikroorganizmi, hemizam, primena u proizvodnji alkoholnih pića, hleba i kefira. Mlečna fermentacija: mikroorganizmi, hemizam, primena u proizvodnji mlečne kiseline, mlečnih proizvoda i biokonzervisanju. Aerobna vrenja. Sirćetna fermentacija: mikroorganizmi, hemizam i primena u dobijanju sirćeta orleanskim, brzim i dubinskim postupkom. Mikrobiološko i nemikrobiološko kvarenje sirćeta. Limunska fermentacija: mikroorganizmi, hemizam i primena u dobijanju limunske kiseline površinskim i dubinskim postupkom.

KORIŠĆENJE MIKROORGANIZAMA ZA PROIZVODNJU AMINOKISELINA, PROTEINA, POLISAHARIDA, MASTI, FERMENATA I VITAMINA (7)

Proizvodnja aminokiselina pomoću bakterija. Kvasci, gljive i alge kao izvori proteina. Sirovine za mikrobiološku tezu proteina. Tehnologija mikrobiološkog dobijanja proteina. Biosinteza dekstrana. Biosinteza masti. Biosinteza fermenata. Mikrobiološko dobijanje vitamina i njihova primena u industrijskoj proizvodnji hrane.

ULOGA MIKROORGANIZAMA U TEHNOLOGIJI PROIZVODNJE NAMIRNICA BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG POREKLA (12)

Mikrobiološko razlaganje organskih jedinjenja pod uticajem hidrolaza. Mikrobiološko razlaganje proteina, skroba, pektina i masti. Kontaminacija namirnica mikroorganizama. Tehnološki postupci sprečavanja razvića i uništavanja mikroorganizama u hrani. Tipovi kvarenja voća i povrća i proizvoda od voća i povrća. Kvarenje alkoholnih pića i bezalkoholnih napitaka. Mikroflora pšenice, brašna, masti, kafe, čaja i duvana. Uloga mikroorganizama u tehnologiji proizvodnje namirnica životinjskog porekla: mleka, mesa, ribe, jaja. Mikroorganizmi izazivači trovanja hranom.

MIKROBIOLOGIJA VODE ZA PIĆE I PREHRAMBENU INDUSTRIJU (2)

Mikroorganizmi indikatori zagađenja vode. Biološko prečišćavanje otpadnih voda.

ČIŠĆENJE I DEZINFEKCIJA POGONA (2)

Mehanička, fizička i hemijska sredstva borbe protiv štetnih mikroorganizama u prehrambenoj industriji.

MIKROBIOLOŠKA KONTROLA U INDUSTRIJSKOJ PROIZVODNJI NAMIRNICA (3)

Mikrobiološka kontrola sirovina, tehnološkog postupka proizvodnje i gotovih proizvoda. Zakonski propisi o mikrobiološkom kvalitetu namirnica.

VEŽBE (66)

IZDVAJANJE I ODRŽAVANJE ČISTIH KULTURA MIKROORGANIZAMA ZNAČAJNIH ZA INDUSTRIJSKU PROIZVODNJU (9)

Tehnika izdvajanja čistih kultura bakterija mlečnog i sirćetnog vrenja. Izdvajanje kvasaca i plesni. Tehnika održavanja čistih kultura.

UPOZNAVANJE NAJVAŽNIJIH KARAKTERISTIKA MIKROORGANIZAMA ZNAČAJNIH ZA INDUSTRIJSKU PROIZVODNJU (9)

Upoznavanje bakterija mlečnog i sirćetnog vrenja, mikroorganizama indikatora zagađivanja namirnica, pekarskog, vinskog, pivskog i krmnog kvasca.

GAJENJE, KONTROLA I UVOĐENJE MIKROORGANIZAMA U POGON (9)

Gajenje laboratorijske i pogonske kulture. Kontrola kulture: fiziološka i mikrobiološka ispravnost. Uvođenje kulture u pogon preko propagatora i bez propagatora.

KVANTITATIVNO ODREĐIVANJE RASTA BIOMASE MIKROORGANIZAMA (9)

Određivanje krive rasta biomase. Određivanje fiziološki neaktivnih ćelija. Određivanje generacionog vremena, broja generacija, specifične brzine rasta i energije množenja mikroorganizama.

KVALITATIVNO I KVANTITATIVNO DOKAZIVANJE PROIZVODA VRENJA (9)

Kvantitativno dokazivanje alkoholnog vrenja prema količini izdvojenog ugljendioksida, stvorenog alkohola i prevrelog šećera. Određivanje promene aciditeta pri mlečno-kiselinskom vrenju merenjem pH vrednosti ili ukupne kiselosti.

MIKROBIOLOŠKA ANALIZA SIROVINA I GOTOVIH PROIZVODA (21)

Određivanje ukupnog broja mikroorganizama u vodi. Mikrobiološka analiza vazduha. Mikrobiološka analiza piva, sokova od voća i povrća. Mikrobiološka kontrola pekarskog kvasca. Mikrobiološka kontrola gotovih proizvoda od brašna. Određivanje ukupnog broja mikroorganizama u mleku, mlečnim proizvodima, mesu i proizvodima od mesa.

MERNA I REGULACIONA TEHNIKA

(2 časa teorije i 3 časa vežbi nedeljno, 44 časa teorije i 66 časova vežbi ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave merne i regulacione tehnike jeste sticanje znanja o tehnici upravljanja i regulaciji osnovnih promenljivih u tehnološkim procesima.

Zadaci nastave su osposobljavanje za:

- rad sa osnovnim elementima sistema automatske regulacije;

- optimalno vođenje tehnoloških procesa, uz automatsko regulisanje promenljivih veličina;

- rad mernim instrumentima i elementima sistema regulacije.

SADRŽAJ PROGRAMA

UVODNI DEO (10)

Značaj automatizacije. Zatvoreni i otvoreni sistemi. Osnovni pojmovi automatske regulacije: princip rada ručne i automatske regulacije. Osnovni uređaji sistema automatske regulacije. Simboli i oznake. Sistemi automatske regulacije.

REGULACIONI PROCES (4)

Statička i dinamička karakteristika procesa.

MERNI INSTRUMENTI (12)

Pneumatski merni elementi: osetni i pretvarački deo. Električni merni elementi: osetni i pretvarački deo. Merni pretvarači - transmiteri: merni pretvarači za temperaturu, merni pretvarači za pritisak i za nivo.

REGULATORI (12)

Podela regulatora, sastavni elementi i način rada, napajanje.

Postavljač signala željene vrednosti, postavljač signala za ručnu regulaciju. Detektor greške. Pojačavač. Elementi za obradu greške. Sklopka za ručno-automatsku regulaciju.

IZVRŠNI ELEMENT (3)

Vrste, način rada, karakteristike.

ODZIV REGULACIONOG KOLA (3)

Odziv kola za stepenastu promenu signala željene vrednosti. Uticaj parametara regulatora na kvalitet regulacije.

VEŽBE (66)

MERENJE TEMPERATURE (6)

Rad različitim termometrima. Baždarenje termometra.

MERENJE PRITISKA (6)

Rad različitim instrumentima za merenje pritiska i razlike pritiska. Baždarenje instrumenta za pritisak.

MERENJE PROTOKA (6)

Rad instrumentima za direktno i indirektno merenje protoka. Baždarenje instrumenta za merenje protoka.

MERENJE NIVOA (6)

Rad instrumentima za merenje nivoa. Baždarenje instrumenta za merenje nivoa.

POMOĆNI ELEMENTI SISTEMA REGULACIJE (6)

Filtersko-reducirska grupa. Napojna jedinica.

REGULISANI PROCES (3)

Statička i dinamička karakteristika.

MERNI ELEMENTI (12)

Transmiteri za merenje temperature, pritiska, nivoa i protoka. Određivanje i provera opsega merenja.

IZVRŠNI ELEMENT (6)

Radna protočna karakteristika.

ODZIV REGULACIONOG KOLA PRITISKA (3)

ODZIV REGULACIONOG KOLA TEMPERATURE (3)

ODZIV REGULACIONOG KOLA ZA NIVO (3)

ODZIV REGULACIONOG KOLA PROTOKA (3)

REGULACIJA SLOŽENOG SISTEMA (3)

Obrazovni profil: RATAR - SPECIJALISTA

GRUPE POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

Savladavanjem sadržaja programa učenici se osposobljavaju za stručno vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji žitnih kultura, industrijskog bilja i praćenju i obradi nabavnog tržišta.

VOĐENJE TEHNOLOŠKOG PROCESA U PROIZVODNJI ŽITNIH KULTURA čine sledeći poslovi:

učestvovanje u razradi tehnoloških mera i planskih kalkulacija; - određivanje optimalnih rokova i načina izvođenja pojedinih radova; - praćenje razvitka biljaka i bolesti bilja; - kontrola kvaliteta i kvantiteta obavljenih radova; - učestvovanje u normiranju poslova; - kontrola kvaliteta proizvoda; - vođenje evidencije o radu i utrošenom materijalu; - osposobljavanje učenika i pripravnika za rad.

VOĐENJE TEHNOLOŠKOG PROCESA U PROIZVODNJI INDUSTRIJSKOG BILJA čine sledeći poslovi:

učestvovanje u razradi tehnoloških mera i planskih kalkulacija; - određivanje optimalnih rokova i načina izvođenja pojedinih radova; - praćenje razvitka bilja i bolesti bilja, kontrola kvaliteta i kvantiteta proizvoda.

VOĐENJE TEHNOLOŠKOG PROCESA U PROIZVODNJI KRMNOG BILJA čine sledeći poslovi:

VOĐENJE TEHNOLOŠKOG PROCESA U PROIZVODNJI LEKOVITOG BILJA čine sledeći poslovi:

PRAĆENJE I OBRADA NABAVNOG TRŽIŠTA čine sledeći poslovi:

organizacija otkupa na veliko i malo; - obrada tržišta, traženje i otkrivanje novih mogućnosti nabavke i praćenje i obaveštavanje o tome rukovodstva nabavke; - organizacija i registracija otkupnih mesta; - dostavljanje akontacije za provizijske otkupnike, rad na obezbeđenju avansa nabavljaču; - lična i telefonska veza sa nabavljačem; - kvalitetan pregled materijala na terenu, određivanje kvaliteta, klasiranje za potrebe vođenja nabavke; - preuzimanje materijala, određenog kvaliteta i količine; - izrada dokumentacije za preuzimanje robe i ambalaže, praćenje robe do mesta predaje, slanje robe javnim prevoznim sredstvima i sa odgovarajućom dokumentacijom; - davanje stručnih uputstava i upoznavanje sakupljača i provizijalnih otkupnina sa vrstama biljaka i asortimanom; - izrada obračuna za provizijski otkup, vođenje izdavanja i prijema ambalaže za biljke; - slanje reklamacija i reklamiranje robe od dobavljača.

RATARSKA PROIZVODNJA

(6 časova nedeljno, 132 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave ovog predmeta je osposobljavanje za vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji ratarskih kultura i lekovitog bilja.

Zadaci nastave su:

- osposobljavanje da se odrede optimalni rokovi i način izvođenja radova;

- osposobljavanje za praćenje razvitka biljaka;

- osposobljavanje za uočavanje i praćenje razvitka bolesti i štetočina i preduzimanje mere zaštite bilja;

- osposobljavanje za kontrolu kvaliteta proizvoda.

SADRŽAJI PROGRAMA

ŽITA (15)

Ekonomski i agrotehnički značaj žitarica i proizvoda od njih.

Regioni gajenja žita u našoj zemlji, podela žita.

Morfološke i biološke osobine žita: klijanje, nicanje, ukorenjivanje, bokorenje, vlatanje (rast i razviće), klasanje, cvetanje i sazrevanje.

Uslovi uspevanja pravih i prosolikih žita (žita), zemljište, toplota, vlaga, svetlost.

Prava žita - pšenica - privredni značaj, sastav i upotreba plodova. Vrste, odlike i sorte pšenica. Tehnološki proces proizvodnje pšenice, mesto pšenice, osnovna obrada, đubrenje, pred-setvena priprema zemljišta, setva, mere nege, žetva (vreme i način izvođenja žetve), prinosi zrna i slame.

Ječam - privredni značaj. Vrste, odlike i sorte ječma. Tehnološki proces proizvodnje ječma.

Ovas i raž - privredni značaj. Vrste, odlike i sorte. Tehnološki proces proizvodnje. Osnovni pojmovi o proizvodnji semena pravih žita (linija, elita, original, I, II reprodukcija). Aprobacija pravih žita i tehnika aprobiranje.

Prosolika žita - kukuruz - privredni značaj kukuruza i njegova upotreba. Vrste, odlike i sorte kukuruza. Tehnološki proces proizvodnje kukuruza. Mesto u plodoredu, osnovna obrada, đubrenje, predsetvena priprema zemljišta, setva, mere nege (žetva, vreme i način izvođenja žetve). Prinosi zrna i kukuruzovine.

Hibridi i tehnika hibrida. Način dobijanja linija, međusortni i međulinijski hibridi i njihova proizvodnja. Proizvodnja silažnog kukuruza kao glavnog i postrnog useva.

Sirak i proso - privredni značaj i njihove upotrebe. Tehnološki proces proizvodnje.

Pirinač - privredni značaj i upotreba, vrste i sorte pirinča, tehnološki proces proizvodnje.

ZRNENE MAHUNJAČE (6)

Uvod, privredni i agrotehnički značaj. Morfološke i biološke osobine mahunjače. Uslovi uspevanja (zemljište, toplota, vlaga, svetlost).

Grašak, sočivo, lupina, naut i kiki-riki - odlike i sorte. Tehnološki proces proizvodnje: mesto podele, osnovna obrada, đubrenje, predsetvena priprema zemljišta, mere nege, vreme i način žetve, prinosi i čuvanje proizvoda.

Soja - odlike i sorte soje. Tehnološki proces proizvodnje. Mesto u plodoredu, osnovna obrada, đubrenje, predsetvena priprema zemljišta, setva, mere nege, vreme i način žetve, čuvanje i prinosi.

Pasulj - odlike i sorte. Tehnološki proces proizvodnje. Mesto u plodoredu, osnovna obrada, đubrenje, predsetvena priprema zemljišta, setva, nega, vreme i način žetve, prinosi i čuvanje proizvoda.

BILJKE ZA TEHNIČKU UPOTREBU (6)

Privredni i agrotehnički značaj, botanička pripadnost, podela, stanje i perspektive daljeg gajenja.

Suncokret - privredni značaj, sastav i upotreba ploda. Morfološke i biološke osobine. Vrste, odlike i sorte. Uslovi uspevanja. Tehnološki proces: mesto u plodoredu, osnovna i predsetvena obrada, đubre, setva, nega, žetva, prinosi i čuvanje proizvoda.

Uljane repice, mak i ricinus - upotreba, morfološke i biološke osobine, uslovi uspevanja, tehnološki proces.

BILJKE ZA PROIZVODNJU VLAKNA (5)

Konoplja, lan i pamuk - upotreba, sastav i građa stabla. Morfološke i biološke osobine, vrste i sorte, uslovi u uspevanja, tehnološki proces proizvodnje.

BILJKE ZA PROIZVODNJU SKROBA, ŠEĆERA I ALKOHOLA (5)

Podela, privredni i agrotehnički značaj.

Šećerna repa - morfološke i biološke osobine, građa i sastav korena, odlike, sorte i poliploidi, uslovi uspevanja, proizvodni procesi. Proizvodnja semena šećerne repe.

Krompir - upotreba i sastav osnovnog produkta, morfološke i biološke osobine, odlike i sorte, uslovi uspevanja i proizvodni proces.

OSTALE BILJKE ZA TEHNIČKU PRERADU (5)

Duvan - upotreba, sastav i kvalitet osnovnog produkta, morfološke i biološke osobine, odlike, tipovi i sorte, uslovi uspevanja. Tehnološki proces i proizvodni rejoni u našoj zemlji.

Hmelj - rejoni gajenja, upotreba. Morfološke i biološke osobine, tipovi i sorte, uslovi uspevanja, tehnološki proces u gajenju.

BILJKE ZA PROIZVODNJU STOČNE HRANE (8)

Lucerka, crvena detelina - upotreba, sastav i kvalitet osnovnog proizvoda. Morfološke i biološke osobine. Uslovi uspevanja. Tehnološki proces, osnovna i predsetvena obrada, đubrenje, setva i nega. Kosidba i sređivanje sena. Proizvodnja semena.

Esparzeta - upotreba, sastav i kvalitet osnovnog proizvoda, morfološke i biološke osobine, uslovi uspevanja, proizvodni proces. Enciklopedijski obraditi ostale najvažnije višegodišnje i jednogodišnje leguminoze.

Korenasto-krtolaste biljke - stočna repa, stočna mrkva, čičoka, repa ugarnjača, broskva.

LIVADE I PAŠNJACI (6)

Agrotehnika livada i pašnjaka (obrada, setva i kosidba). Sređivanje sena, spravljanje sena.

Klasaste trave - morfološke i biološke osobine, uslovi uspevanja i agrotehnika: mačji rep, ježevica, francuski ljulj, italijanski ljulj, livadski vijuk, engleski ljulj, obična i prava livadarka - sređivanje sena klasastih trava, proizvodnja semena.

Travne smeše - značaj i tipovi travnih smeša.

OSNOVNI POJMOVI O SEMENU I SEMENARSTVU (10)

Sortno i nesortno seme. Kategorija sortnog semena. Stručna kontrola nad proizvodnjom semena. Kvalitet semena. Uzorci semena za analizu. Tehnika uzimanja uzoraka. Vlaga semena. Klijavost, energija klijanja semena. Upotrebna vrednost semena. Apsolutna i hektolitarska težina semena. Dorada i priprema semena za setvu. Priprema semena za stavljanje u promet. Egalizacija deklarisanja i atestiranja semena.

LUCERKA (2)

Uslovi gajenja, plodored, obrada, đubrenje i setva semenskih useva, nega, glavne bolesti, štetočine i korovi, žetva, dorada semena i priprema semena za stavljanje u promet.

CRVENA DETELINA (2)

Uslovi gajenja, plodored, obrada, đubrenje i setva semenskih useva, nega, glavne bolesti, štetočine i korovi, žetva i dorada semena te priprema semena za stavljanje u promet.

BELA DETELINA, HIBRIDNA DETELINA, SMILJKITA, KOKOTAC (3)

Uslovi gajenja, plodored, obrada, đubrenje i setva semenskih useva, nega, glavne bolesti, štetočine i korovi, žetva i dorada semena te priprema semena za stavljanje u promet.

TRAVE (3)

Francuski ljulj, livadski vijuk, crveni vijuk, mačji repak, ježevica, italijanski ljulj, engleski ljulj, bela rosulja, prava livadarka i obična rosulja.

Uslovi gajenja, plodored, obrada, đubrenje i setva semenskih useva, nega, glavne bolesti, štetočine i korovi, žetva, dorada semena te priprema semena za stavljanje u promet.

JEDNOGODIŠNJE KRMNE KULTURE NA CRNICAMA ZA PROIZVODNJU SEMENA (2)

Grahorica, inkarnatka i dr.

Uslovi gajenja, plodored, obrada, đubrenje i setva semenskih useva, nega, glavne bolesti, štetočine i korovi, žetva i dorada semena te priprema semena za stavljanje u promet.

KORENASTE BILJKE (5)

Uslovi gajenja, sorte, plodored, obrada, đubrenje i setva semenskih useva u prvoj godini za proizvodnju sadnica.

Druga godina gajenja, prostorna izolacija, obrada, đubrenje i sadnja sadnica - korenastih biljaka, nega useva, suzbijanje bolesti, štetočina i korova, žetva i dorada semena i priprema semena za stavljanje u promet.

PROIZVODNJA SADNOG MATERIJALA (10)

Vegetativni način. Uzimanje delova za razmnožavanje - reznica odabiranje. Pravljenje zrelih i zelenih reznica. Sadnja zelenih i zrelih reznica. Nega ožiljenih reznica, natapanje, okopavanje zemljišta, uništavanje korova, prihranjivanje. Zaštita od bolesti i štetočina. Vađenje sadnica, sortiranje, klasiranje, pakovanje za transport i oprema.

Generativni način - izbor biljaka za uzimanje semena. Berba, sakupljanje i čišćenje semena. Čuvanje semena do setve. Setva semena, način i vreme. Nega mladih biljčica koja se sastoji od proređivanja, okopavanja, uništavanja korova, navodnjavanja te zaštita od bolesti i štetočina, prihranjivanje, vađenje, pakovanje i otprema sadnica.

PODIZANJE NASADA I PLANTAŽA (3)

Kopanje rupa za sadnju, đubrenje. Sadnja sadnica, vreme, način, količina. Nega sadnica posle sadnje u prvim godinama. Đubrenje, prihranjivanje, okopavanje. Primena herbicida, zaštita od bolesti i štetočina.

BERBA PLODOVA, LIŠĆA, CVETA, SEMENA, GRANČICA (5)

Sušenje plodova, lišća, cveta, semena i grančica. Sortiranje, klasiranje i čišćenje. Pakovanje i otprema.

AGROTEHNIKA AROMATIČNIH I LEKOVITIH KULTURA (5)

Obrada, đubrenje, berba cveta, sušenje cveta, destilacija lavande, čuvanje ulja. Agrotehnika lavande. Agrotehnika gajenja majčine dušice. Agrotehnika gajenja kamilice. Agrotehnika gajenja nane. Agrotehnika gajenja tatule. Agrotehnika gajenja velebilja.

SAMONIKLO AROMATSKO I LEKOVITO BILJE (3)

Kadulja - način i vreme sabiranja lišća i stabala. Sušenje, sortiranje, klasiranje, pakovanje. Destilacija. Ostalo specifično aromatično i lekovito bilje. Bilje određenog područja - sakupljanje, sušenje. Sortiranje, pakovanje i oprema.

POLJOPRIVREDNE MELIORACIJE (1)

Osnovni pojmovi o melioracijama, agromelioracije i hidromelioracije. Kratak pregled melioracionih radova u svetu i kod nas.

ODBRANA OD SPOLJNIH VODA (3)

Zaštita zemljišta od raznih erozija. Podbarni tereni i njihovo iskorišćavanje. Potrebe za odbranom od poplava i odvodnjavanjem zemljišta, promene u zemljištu. Zaštita zemljišta od spoljnih voda: obodni kanali i nasipi za zaštitu zemljišta od poplava. Odvodnjavanje drenažom. Značaj hidrosistema D-T u vezi sa odvodnjavanjem. Obnavljanje gradiva.

NAVODNJAVANJE (19)

Cilj navodnjavanja; voda i biljke. Voda i zemljišta: upijanje, ceđenje i kapilarno kretanje vode, aktivni sloj zemljišta. Navodnjavanje i zemljište, pogodnost zemljišta za navodnjavanje i mogućnost navodnjavanja naših tipova zemljišta. Opasnosti od zaslanjivanja i zabarivanja zemljišta. Kvalitet vode za navodnjavanje. Norma navodnjavanja, gubitak vode u kanalskoj mreži. Norma zalivanja i izračunavanje norme zalivanja prema vlažnosti zemljišta. Turnus navodnjavanja i kalendar navodnjavanja. Način navodnjavanja: brazdama, prelivanjem, potapanjem, veštačkom kišom i podzemno navodnjavanje. Uticaj pojedinih načina navodnjavanja na zemljište, ekonomičnost utroška vode i mogućnost primene pojedinih načina navodnjavanja kod nas. Objekti na sistemu za površinsko navodnjavanje, dovođenje - razvođenje vode.

Navodnjavanje brazdama. Navodnjavanje prelivanjem. Navodnjavanje potapanjem. Ravnanje zemljišta za površinsko navodnjavanje u pregledu. Podzemno navodnjavanje. Navodnjavanje uređajima za veštačku kišu, stacionirani i polustacionirani sistemi za navodnjavanje veštačkom kišom. Pokretni sistem za navodnjavanje uređajima za veštačku kišu. Kišni agregati - ukratko. Rasprskivači, glavnije karakteristike rasprskivača koji se kod nas najčešće koriste. Merenje protoka na rasprskivačima i određivanje kapaciteta pumpe kišnog agregata. Pritisci vode u cevovodu kišnih agregata, linijski i lokalni gubici pritiska u cevovodu, određivanje pritiska duž cevovoda pomoću manometra. Šeme kišenja. Domet rasprskivača. Raspored rasprskivača. Merenje intenziteta kišenja pomoću kapaciteta (protoka) pumpe i protoka rasprskivača. Merenje intenziteta kišenja pomoću sudova, vreme kišenja. Dijagram intenziteta kišenja i ravnomernost kišenja. Gubitak vode kod kišenja iz vodenog mlaza rasprskivača i sa biljke. Prenošenje cevovoda i dr. Pravilnik o korišćenju hidromelioracionih sistema i troškovima navodnjavanja. Agrotehnika u uslovima navodnjavanja. Navodnjavanje važnijih poljoprivrednih kultura: pšenice, šećerne repe, kukuruza, suncokreta, lucerke i postrnih useva.

PRAKTIČNA NASTAVA

(12 časova nedeljno, 264 časa ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave je osposobljavanje za poslove organizovanja i vođenja tehnološkog procesa ratarske proizvodnje.

Zadaci praktične nastave su:

- određivanje optimalnih rokova i načina izvođenja radova u ratarskoj proizvodnji;

- organizacija poslova u proizvodnji semenskog materijala;

- proizvodnja lekovitog bilja;

- kontrola kvaliteta i kvantiteta obavljanja radova;

- normiranje poslova i vođenje evidencije o radu i utrošenom materijalu;

- kontrola kvaliteta proizvoda.

SADRŽAJI PROGRAMA

VEŽBE

1. Upoznavanje karakterističnih osobina semena pojedinih žita. (3)

2. Fenologija osmatranja razvojnih faza kod žita. (3)

3. Uočavanje razlike u građi primarnog i sekundarnog korenskog sistema pojedinih žita na parceli. (3)

4. Ocena stanja useva posle prezimljavanja i predlog mera nege. (3)

5. Utvrđivanje momenta pravovremene, primene herbicida na terenu kod pojedinih žitarica. (3)

6. Utvrđivanje momenta pravovremene primene đubriva i rokovi izvođenja kod pojedinih sorti pšenica - izlaskom na terenu. (3)

7. U toku vegetacije uočavati botaničko-morfološke razlike, putem poređenja između pojedinih sorti pravih i prosolikih žita. (3)

8. Utvrđivanje pojave bolesti i štetočina, njihov intenzitet i procenat oštećenja. (3)

9. Pomoću metričke metode utvrditi mogući prinos na bazi sklopa biljaka, kao i momenat žetve - berbe. (5)

10. Način i tehnika aprobiranja useva. (5)

11. Određivanje potrebnih količina mineralnih đubriva na osnovu plodnosti zemljišta i planiranja prinosa. (6)

12. Određivanje prinosa na bazi utvrđivanja sadržaja slobodne vode (na sobnoj temperaturi ili pomoću aparata) kao i odnos zrno - kočanjka. (3)

13. Rad sušara i principi rada (posetiti sušaru). (7),

14. Upoznavanje osobina semena biljaka za tehničku preradu (uljane, predivne, za proizvodnju skroba i šećera i ostale tehničke biljke - duvan). (3)

15. Određivanje potrebnih količina organskih i mineralnih đubriva na osnovu plodnosti zemljišta i planiranih prinosa (suncokret, konoplja, šećerna repa, duvan). (7)

16. Upoznavanje osobina semena jednogodišnjih i višegodišnjih leguminoznih biljaka kao i semena klasastih trava. (3)

17. Upoznavanje karakterističnih osobina niskih klasastih trava u vegetaciji. (3)

18. Upoznavanje karakterističnih osobina visokih klasastih trava u vegetaciji. (3)

19. Determinacija i bliže određivanje morfologije i osobina jednogodišnjih i višegodišnjih leguminoza u vegetaciji. (3)

20. Proračun procentualnog odnosa zastupljenosti pojedinih trava pri sastavljanju pravilnih smeša (odnos niskih-visokih leguminoznih graminea). (3)

21. Utvrđivanje boniteta sena - praktični postupak kroz procentni proračun zastupljenosti pojedinih trava - korova kiselih i slatkih trava. (3)

22. Izračunavanje težine uskladištenih poljoprivrednih proizvoda u magacinu, u košu, trapu, jami, silosu, stogu i kamari na osnovu zapreminske težine. (6)

23. Priprema za rad i uvežbavanje rada s alatom, uređajima i priborom koji se koristi u berbi aromatičnog i lekovitog bilja. (7)

24. Košnja cveta lekovitog i aromatičnog bilja. (7)

25. Orezivanje grana i grančica lekovitog bilja. (7)

26. Sušenje bilja na suncu i sušarama. (7)

27. Rad na trijerima, prečistačima semena, lišća i plodova. (7)

28. Presovanje bilja u presama. (7)

29. Tehnika uzimanja uzoraka semena. (7)

30. Ispitivanje klijavosti. (3)

31. Ispitivanje energije klijanja semena. (3)

32. Upotrebna vrednost semena. (3)

33. Ispitivanje vlage semena. (3)

34. Apsolutna i hektolitarska težina semena. (3)

35. Priprema semena za stavljanje u promet. (7)

36. Egalizacija, deklarisanje i atestiranje semena. (7)

37. Određivanje poljskog vodnog kapaciteta u ratarstvu i povrtarstvu. (7)

38. Određivanje tačke uvenuća biljke. (7)

39. Praćenje vlage u zemljištu na dubini do 50 cm u toku vegetacije. (7)

40. Određivanje kvaliteta vode za navodnjavanje u pogledu štetnosti soli u laboratoriji. (7)

41. Utvrđivanje faktičkog kapaciteta pumpe za navodnjavanje. (3)

42. Praćenje visine nivoa podzemne vode. (7)

43. Određivanje količine vode za zalivanje po jedinici površine a prema potrebama pojedinih najvažnijih kultura. (7)

44. Površinsko zalivanje (brazdama, natapanjem kada se voda kreće i stoji, prelivom). (7)

45. Zalivanje veštačkom kišom. (7)

46. Izrada cene koštanja zalivanja za pojedine kulture pomoću obrazaca. (14)

47. Izrada proizvodno finansijskog plana po kulturama. (23)

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

(10 nedelja, 300 časova ukupno)

1. Izraditi skicu jednog višegodišnjeg plodoreda.

2. Normiranje radova u ratarskoj proizvodnji.

3. Izraditi proračun potrebe vode za navodnjavanje.

4. Kalkulacije troškova tekućeg živog rada.

5. Kalkulacije i normiranje utroška i troškova angažovanja sredstava minulog rada.

6. Kalkulacije i normiranje ostalih troškova proizvodnje.

7. Cena koštanja i dohodovna cena pojedinih proizvoda.

8. Izrada zbirnih kalkulacija.

9. Izrada planova - operativni planovi ratarske proizvodnje.

10. Izrada proizvodno-finansijskog plana i plana investicija.

11. Analiza izvršenja plana.

12. Proraditi ustaljenim obrascima: evidenciju osnovnih sredstava evidenciju materijala, evidenciju rada, evidenciju proizvodnje i evidenciju realizacije.

13. Inventarisanje - postupak i način izvršenja.

Obrazovni profil: POVRTAR - SPECIJALISTA

GRUPE POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

Savlađivanjem sadržaja programa učenici se osposobljavaju za stručno vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji povrtarskih kultura u zaštićenom prostoru, povrtarskih kultura na otvorenom prostoru, u proizvodnji pečuraka i proizvodnji cveća.

Vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji povrtarskih kultura u zaštićenom prostoru čine poslovi:

učestvovanje u razradi tehnoloških mera i planskih kalkulacija; određivanje optimalnih rokova i načina izvođenja pojedinih radova; praćenje razvitka bilja i bolesti bilja; kontrola kvaliteta i kvantiteta obavljenih radova; učestvovanje u normiranju poslova; kontrola kvaliteta proizvoda; vođenje evidencije o radu i utrošku materijala; vođenje skladištenja i prodaje proizvoda; osposobljavanje učenika i pripravnika za rad.

Vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji povrtarskih kultura na otvorenom prostoru čine poslovi:

Vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji pečurki čine poslovi:

učestvovanje u razradi tehnoloških mera i planskih kalkulacija; određivanje optimalnih rokova i načina izvođenja pojedinih radova; praćenje razvitka pečurki, bolesti, kontrola kvaliteta i kvantiteta proizvoda.

Vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji cveća:

učestvovanje u razradi tehnoloških mera i planskih kalkulacija; određivanje optimalnih rokova i načina izvođenja pojedinih radova; praćenje razvitka cveća, bolesti, kontrola kvaliteta i kvantiteta proizvoda.

POVRTARSKA PROIZVODNJA

(6 časova nedeljno, 132 časa ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta povrtarska proizvodnja je osposobljavanje za vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji povrća.

Zadaci predmeta su:

- osposobljavanje za određivanje optimalnih rokova za izvođenje radova u povrtarstvu;

- osposobljavanje za praćenje razvitka biljaka, bolesti i štetočina;

- osposobljavanje za primenu agrotehničkih mera u povrtarskoj proizvodnji;

- osposobljavanje za kontrolu kvaliteta i kvantiteta obavljenih radova;

- osposobljavanje za proizvodnju i kontrolu kvaliteta povrtarskih proizvoda.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (2)

Značaj i zadatak predmeta. Značaj povrća kao ljudske hrane. Fiziološko-hranidbena vrednost povrća u ishrani ljudi.

Privredna važnost povrća - učešće u nacionalnom dohotku, povrće kao izvozna roba, stanje proizvodnje i mogućnosti unapređivanja povrtarstva kod nas. Rejonizacija povrća u našoj zemlji i njihove površine.

USLOVI ZA OSNIVANJE POVRTNJAKA (1)

Tržište, zemljište, voda, radna snaga, oprema i dr.

SEME I SETVA POVRTARSKIH KULTURA (3)

Priprema semenskog materijala za setvu: dezinfekcija - dezinsekcija semena. Kvašenje, stratifikovanje semena. Jarovizacija semena. Setva povrtarskih kultura (sadnja). Vreme i načini setve ili sadnje. Dubina setve-sadnje. Setvena norma.

PROIZVODNJA RASADA POVRĆA (10)

Objekti i oprema za proizvodnju rasada, tople leje, staklenici, plastenici, izbor mesta za podizanje navedenih zaštićenih prostora, vrste i tipovi, sastavni delovi, način zagrevanja, neophodni pribor i uređaji, namena.

Proizvodnja rasada u toplim lejama, plastenicima i staklenicima (setva i neophodne mere nege). Proizvodnja rasada na otvorenom.

RASAĐIVANJE I POSEBNE MERE NEGE POVRTARSKIH KULTURA NA OTVORENIM POVRŠINAMA (3)

Način rasađivanja rasada. Posebne mere nege - odgrtanje, pinciranje. etioliranje, mulčiranje, zaštita od mraza, tretman biljnim hormonima.

BERBA - ŽETVA I NAČIN SKLADIŠTENJA POVRĆA (2)

Vreme i način berbe - žetve povrtarskih kultura.

Način skladištenja - čuvanje povrća.

PLODORED U POVRTARSTVU (1)

Pojam i značaj plodoreda. Elementi plodoreda. Tipovi plodoreda.

KLASIFIKACIJA POVRĆA (1)

Klasifikacija povrtarskih kultura na osnovu načina korišćenja i botaničke pripadnosti i načina uzgoja: povrće iz grupe kupusa, korenasto povrće, zeljasto - lisnato povrće, lukavičasto povrće, mahunarke, povrće sa mesnatim plodovima, krtolasto povrće, višegodišnje povrće, pečurke;

POVRĆE PO GRUPAMA

Značaj i upotreba, poreklo, površine pod povrćem, botanička pripadnost, morfološke osobine, sortiment, dužina vegetativnog perioda, berba i visina prinosa i proizvodnja semena.

KUPUS - kupus, kelj, karfiol, keleraba (5)

KORENASTO POVRĆE IZ PORODICE ŠTITONOŠA - mrkva, peršun, pastrnjak (4)

KORENASTO POVRĆE IZ OSTALIH PORODICA - rotkvica, rotkva, cvekla i hren (3)

ZELJASTO - LISNATO POVRĆE - salata i spanać (4)

LUKOVIČASTO POVRĆE - crni luk, beli luk i praziluk (4)

MAHUNASTO POVRĆE - grašak i boranija (3)

KRTOLASTO POVRĆE - krompir (2)

POVRĆE SA MESNATIM PLODOVIMA - crveni paradajz, plavi paradajz, paprika, krastavci, tikvice, lubenice, dinje (10)

VIŠEGODIŠNJE POVRĆE (2)

Špargla, artičoka, rabarbara - istaći osnovne pojmove u načinu korišćenja i uzgoja.

PEČURKE (10)

Značaj u ishrani i način uzgoja. Šampinjoni i bukovača.

DIVLJA FLORA ZA ISHRANU (2)

Bokvica, list breze, bujad, crni slez, kopriva, loboda, krasuljak, mala repuša, maslačak, mačija šapa, sremaš, troskot i dr.

LEKOVITO BILJE (22)

OPŠTI DEO

Značaj i upotreba lekovitog bilja.

Trgovinska važnost droga.

Plansko i racionalno gajenje lekovitog bilja i proučavanje činilaca koji utiču na unapređenje proizvodnje lekovitog bilja.

Botaničko poznavanje lekovitog bilja u prirodi i tačno razlikovanje od sličnog nelekovitog bilja.

Organizacija rada na sakupljanju lekovitog bilja, opšte napomene u radu sa otrovnim biljkama.

Zaštita važnijeg lekovitog bilja u prirodi.

Potreba ispitivanja i standardizovanja naših lekovitih sirovina.

Vreme berbe, čistoća, pakovanje, čuvanje i prodaja lekovitog bilja.

POSEBNI DEO

Izbor lekovitog bilja za gajenje u svetu i kod nas.

Upotreba, nalazišta, morfološke karakteristike i način uzgoja najvažnijih lekovitih biljaka kod nas.

APIACEAE

Koriander (coriandrum sativum)

Kim (carumicarvi)

Anis (pinpinella anisum)

Mirođija (anethum graveolens)

Celer (apium graveolens)

ASTERACEAE

Kamilica (matricaria shamomillae)

LAMIACELE

Timian (thimus vulgaris)

Žalfija (salvia officinalis)

Matičnjak (melissa officinalis))

Bosiljak (osimum bosilicium)

LABIATEAE

Lavanda (lavandula vera)

Majoran (majorana hortensis)

Nana (mentha piperita)

PAPAVERACAE

Mak (papaver sominiferum)

BRASSICACEAE

Slačica (sinapsis alba)

MALVACEAE

Beli slez (altmea officinalis)

VALERIANACEAE

Odoljen

Valeriana (valeriana officinalis)

SCHROPHULARIACELE

Naprstak (digitalis lanata i purpurea)

ZAŠTITA POVRTARSKIH KULTURA (38)

OPŠTE BOLESTI I ŠTETOČINE POVRTARSKIH KULTURA

Paraziti prouzrokovači bolesti poleganja rasada. Paraziti prouzrokovači uvenuća i sušenja biljaka.

Skočibube. Gundelji. Rovac. Podgrizajuće i lisne sovice. Marokanski i italijanski skakavac. Hrčak. Poljska voluharica. Slepo kuče. Zec. Štetni puževi (golać i sivi puž). Štetne ptice.

BOLESTI KUPUSNJAČA

Kila na kupusu. Plamenjača kupusnjača.

ŠTETOČINE KUPUSNJAČA

Kupusni korenov rilaš. Kupusni stablo rilaš. Buvači kupusnjača. Kupusna muva. Pepeljasta lisna vaš kupusa. Crvena kupusna stenica. Kupusari (veliki i mali). Baride. Karfiolova mušica.

Pepelnica. Pegavost lišća.

BOLESTI MRKVE, PERŠUNA, PASTRNJAKA, CELERA

Pepelnica. Pegavost lišća.

ŠTETOČINE MRKVE, PERŠUNA, PASTRNJAKA, CELERA

BOLESTI ZELJASTO-LISNATOG POVRĆA

Plamenjača salate. Plamenjača spanaća.

BOLESTI LUKA

Plamenjača luka. Gar. Rđa luka. Trulež glavica.

ŠTETOČINE LUKA

Lukov surlaš. Lukova buba i muva. Lukov moljac i korenova grinja. Duvanski trips.

BOLESTI GRAŠKA I BORANIJE

Antraknoza graška. Antraknoza pasulja i boranije. Rđe graška, pasulja i boranije. Orealna pegavost lišća pasulja. Plamenjača graška. Bakteriozna pegavost graška. Viroze pasulja, boranije i graška.

ŠTETOČINE GRAŠKA I BORANIJE

Graškov i pasuljov žižak. Graškov savijač.

BOLESTI KROMPIRA

Plamenjača krompira. Prašna krastavost krompira. Rak krompira. Krastavost krtola. Crna pegavost krompira i paradajza, Bakterioze krompira - bakteriozna uvelost i mrka trulež krompira, vlažna trulež krompira, prstenasta trulež krompira. Viroze krompira.

ŠTETOČINE KROMPIRA

Krompirova zlatica. Krompirov moljac. Krompirova buba. Stonoge.

BOLESTI PARADAJZA, PAPRIKE, KRASTAVCA, LUBENICA I DINJA

Plamenjača paradajza. Pegavost lišća paradajza. Čađava pegavost paradajza (bakterioza). Viroze paradajza i paprike. Plamenjača krastavca, lubenica i dinja. Pepelnica krastavaca, lubenice i dinja. Antraknoza krastavca, lubenica i dinja. Uglasta pegavost lišća krastavaca. Viroze krastavaca, lubenica i dinja.

ŠTETOČINE MESNATOG POVRĆA

Nematode. Vaši. Tripsi. Grinje. Pipe. Popci.

INTEGRALNA ZAŠTITA POVRĆA

PRAKTIČNA NASTAVA

(12 časova nedeljno, 264 časa ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave je da se učenici osposobe za poslove organizovanja i vođenja tehnološkog procesa u povrtarskoj proizvodnji. Zadaci praktične nastave su da se učenici osposobe za:

- pravilnu primenu agrotehničkih mera u povrtarskoj proizvodnji;

- kontrolu kvaliteta povrtarskih proizvoda;

- određivanje optimalnih rokova i načina izvođenja radova u povrtarskoj proizvodnji;

- kontrolu rada, evidenciju rada i utroška materijala;

- berbu, klasiranje, pakovanje i transport povrtarskih proizvoda;

- primenu poljoprivredne tehnike u povrtarskoj proizvodnji.

SADRŽAJI PROGRAMA

Proizvodnja povrća od setve do gotovih proizvoda.

Priprema toplih leja (punjenje toplih leja stajnjakom, postavljanje ramova, spravljanje zemljišta smeše), dezinfekcija zemljišta.

Priprema materijala za setvu: setva povrća u staklenik i tople leje.

Nega rasada u toplim lejama i stakleniku (provetravanje, zalivanje, plevljenje, prihranjivanje, pikiranje, kaljenje rasada - zaštita rasada).

Mere nege u stakleniku: navodnjavanje, provetravanje, dopunsko osvetljavanje, zagrevanje, plevljenje.

Podizanje plastenika.

Priprema zemljišta za proizvodnju povrća, osnovna i dopunska obrada na otvorenom polju. Setva-sadnja povrća. Nega povrća, okopavanje, podsađivanje, prihranjivanje, navodnjavanje, zaštita povrća.

Posebne mere nege: ogrtanje, sečenje, pinciranje, zaštita od mraza, tretman fitohormonima i dr.

Priprema skladišta za čuvanje povrća.

Proizvodnja, nega, sakupljanje i čuvanje lekovitog bilja do upotrebe.

Rad mašina za osnovnu i dopunsku obradu zemljišta. Rad mašinama za setvu i sadnju povrtarskih kultura. Opsluživanje i kontrola rada sadnica za povrće. Rad mašinama za ubiranje plodova u povrtarstvu. Rad mašinama za sortiranje i kalibriranje. Rad na transportnim sredstvima u povrtarstvu.

Berba, klasiranje i pakovanje plodova.

Mehaničke mere berbe, sakupljanje i uništavanje biljnih ostataka i pojedinih insekata zlatice, rovca, žilogriza, sovice i dr. Termička dezinfekcija zemljišta u toplim lejama i staklenicima. Hemijska dezinfekcija zemljišta. Dezinfekcija semena. Priprema pesticida za upotrebu, doziranje.

Primena herbicida: primena ofuticida, insekticida, akaricida. Borba protiv zemljišnih štetočina. Kombinovana zaštita. Dezinfekcija i dezinsekcija prostorija za skladištenje proizvoda. Zaštita i održavanje opreme i mašina za zaštitu bilja.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

(10 nedelja, 300 časova ukupno)

Ocenjivanje kvaliteta semena povrtarskih kultura. Priprema semena za setvu. Poslovi oko setve i nege rasada povrća. Utvrđivanje momenta berbe povrća. Najčešći korovi naših njiva. Sastavljanje plodoreda i organizacija za najvažnije povrtarske kulture. Integralna zaštita. Zaštita na radu u poljoprivredi povrtarskih kultura. Organizacija radnih procesa u povrtarskoj proizvodnji.

Izrada plana zaštite za povrtarske kulture. Izrada i učešće u izradi godišnjih proizvodno-finansijskih planova poslovanja.

Obrazovni profil: VINOGRADAR - SPECIJALISTA

GRUPA POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

Savlađivanjem sadržaja programa učenici se osposobljavaju za stručno vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji vinskog grožđa, stonog grožđa i sadnog materijala.

Vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji vinskog grožđa čine poslovi:

Vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji stonog grožđa čine poslovi:

učestvovanje u razradi tehnoloških mera i planskih kalkulacija; određivanje optimalnih rokova i načina izvođenja pojedinih radova.

Vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji sadnog materijala čine poslovi:

učestvovanje u razradi tehnoloških mera i planskih kalkulacija; određivanje optimalnih rokova i načina izvođenja pojedinih radova.

VINOGRADARSKA PROIZVODNJA

(6 časova nedeljno, 132 časa ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta vinogradarstva je osposobljavanje za vođenje tehnološkog procesa u vinogradarskoj proizvodnji.

Zadaci predmeta su:

- određivanje optimalnih rokova za izvođenje radova u vinogradarstvu;

- praćenje razvitka biljaka bolesti i štetočina;

- primena agrotehničkih mera u vinogradarskoj proizvodnji;

- kontrola kvaliteta i kvantiteta obavljenih radova;

- proizvodnja i kontrola kvaliteta sadnog materijala;

- praćenje i obezbeđivanje kvaliteta proizvoda;

- praktično eksploatisanje poljoprivredne tehnike.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (2)

Značaj vinove loze i njenih proizvoda. Istorijat ampelografija i površine pod vinogradima u našoj zemlji i u svetu. Područje za gajenje u našoj zemlji i rejonizacija.

EKOLOGIJA VINOVE LOZE (20)

Klasifikacija i opšta biološka karakteristika familije vitaceae. Morfologija vinove loze: koren, stablo, lastari, zaperci, list, pupoljci i okca, cvast i cvet, grozd i bobica i semenka. Anatomija vinove loze: anatomska građa korena, lastara i listova. Formiranje i diferenciranje zimskih okaca. Fotosinteza, disanje i transpiracija.

EKOLOGIJA VINOVE LOZE (6)

Klimatski uslovi. Toplota, svetlost i vlažnost. Zemljišni uslovi. Tipovi zemljišta pogodni za gajenje vinove loze.

RAZMNOŽAVANJE VINOVE LOZE I PROIZVODNJA LOZNOG SADNOG MATERIJALA (30)

Razmnožavanje loze semenom. Vegetativno razmnožavanje položenicama, reznicama i kalemljenjem. Neophodna svojstva loznih podloga. Načini kalemljenja. Kalemljenje na stalnom mestu na zrelo i na zeleno. Proizvodnja lozno sadnog materijala. Lozni rasadnik. Ispitivanje loznih podloga. Podizanje matičnjaka, nega mladog matičnjaka. Radovi u matičnjaku u periodu proizvodnje reznica. Matični vinograd plemenite loze. Skidanje reznica i čuvanje reznica u periodu mirovanja. Proizvodnja kalema na zrelo u kalemarnici. Vreme kalemljenja. Priprema reznica za kalemljenje. Tehnika kalemljenja. Stratifikovanje kalema. Sadnja kalemova u korenilištu. Vađenje, klasiranje i čuvanje kalema.

UZGOJNI OBLICI ČOKOTA (10)

Klasifikacija i važniji uzgojni oblici čokota.

ISHRANA VINOVE LOZE (3)

(Đubrenje vinograda): Značaj đubrenja, biološko iznošenje hranljivih materija. Popravka plodnosti zemljišta. Utvrđivanje potrebe za đubrenjem u vinogradu (analiza zemljišta i foliranje). Vreme i način đubrenja.

AGROTEHNIKA (12)

Potreba i značaj rezidbe. Biološke osnove rezidbe. Rezidba zrele loze radi plodnošenja. Popravka potpore. Vezivanje zrele loze. Obrada i održavanje zemljišta u vinogradu. Rezidba zelenih delova vinove loze. Navodnjavanje vinove loze. Potrebe loze u vlazi po pojedinim fazama njenog razvića. Određivanje norme, načina i tehnike navodnjavanja.

UVODNI DEO U POSEBNO VINOGRADARSTVO (2)

Poreklo, rasprostranjenost i sistematika vinove loze. Klasifikacija sorti kulturne loze.

METODE AMPLOGRAFSKIH ISPITIVANJA (10)

Amplografska šema ispitivanja sorti. Metode ampelografskog opisivanja sorti. Metode ispitivanja bioloških osobina vinove loze: fenologija, bujnost i rast čokota, rodnost, otpornost na niske temperature, otpornost na bolesti i štetočine, sortna agrotehnika, kvalitet, enološka ispitivanja, dietetička svojstva grožđa i vina.

VINSKE SORTE (12)

Sorte za visokokvalitetna bela vina. Sorte za kvalitetna bela vina. Sorte za bela stona vina. Novointrodukovane bele vinske sorte. Sorte za visokokvalitetna crna vina. Sorte za kvalitetna crna vina. Sorte za stona crna vina. Sorte bojadiseri.

STONE I BESEMENE SORTE (8)

Stone sorte. Besemene sorte i novointrodukovane stone i besemene sorte.

NOVOSTVORENE SORTE U JUGOSLAVIJI (4)

Novostvorene sorte Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Novostvorene sorte Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Nove sorte Poljoprivrednog instituta u Titogradu.

PODIZANJE VINOGRADA (13)

Projekat i prethodna istraživanja. Tehničko-tehnološka rešenja. Tehnološki procesi podizanja. Proračun troškova podizanja, prinosa prihoda i troškova redovne proizvodnje. Priprema kalemova za sadnju i tehnika sadnje. Nega mladih vinograda do plodonošenja. Nasloni za vinovu lozu.

PRAKTIČNA NASTAVA

(12 časova nedeljno, 264 časa ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave je osposobljavanje za poslove organizovanja i vođenja tehnološkog procesa u vinogradarskoj proizvodnji.

Zadaci praktične nastave su osposobljavanje za:

- pravilnu primenu agrotehničkih mera u vinogradarskoj proizvodnji;

- kontrolu kvaliteta grožđa i sadnog materijala;

- određivanje optimalnih rokova i načina izvođenja radova u vinogradarskoj proizvodnji;

- kontrolu rada evidencije rada i utroška materijala;

- berbu, klasiranje, pakovanje i transport voća i sadnog materijala;

- primenu poljoprivredne tehnike u vinogradarskoj proizvodnji.

SADRŽAJI PROGRAMA

Skraćivanje i klasiranje reznica.

Priprema podloga i vioka za kalemljenje.

Tehnika ručnog i mašinskog kalemljenja.

Stratifikovanje kalemova.

Nega kalemova u stratifikali.

Prporenje kalemova.

Uklanjanje površinskih žila u proporištu.

Vađenje površinskih žila u proporištu.

Vađenje, klasiranje i pakovanje kalemova i prporaka.

Trapljenje kalemova i prporaka.

Priprema zemljišta za sadnju.

Obeležavanje redova i mesta za sadnju.

Priprema kalemova i prporaka za sadnju.

Sadnja kalemova i prporaka.

Uklanjanje površinskih žila u vinogradu.

Zagrtanje i odgrtanje kalemova u vinogradu.

Nasloni za vinovu lozu - postavljanje čeonih i unutrašnjih stubova u matičnjaku i vinogradu.

Postavljanje žice.

Postavljanje vinogradarskog kolja u vinogradu.

Projektovanje prinosa rezidbom.

Vrste loze na čokotu.

Župski način rezidbe.

Kranjski način rezidbe.

Gujov jednogubi, dvogubi i Gijo-Pausarev način rezidbe.

Skljarova kordunica.

Ronjatska kordunica.

Kazanavljeva kordunica.

Mozerova kordunica.

Silvo kordunica.

Kordunica tipa amrela.

Rekonstrukcija kraka, ranog čvora i oblika čokota.

Lečenje matičnjaka i vinograda.

Prekraćivanje lastara.

U klanjanje i zakidanje zaperka.

Vezivanje stabla i kordunica.

Vezivanje likova.

Vezivanje zelenih lastera.

Prstenovanje lastera.

Proređivanje, bobica i grozdova.

Određivanje količine đubriva po jedinici površine.

Đubrenje stajnjakom.

Đubrenje mineralnim đubrivima.

Duboka obrada zemljišta u vinogradu.

Plitka obrada zemljišta u vinogradu.

Utvrđivanje zrelosti grožđa.

Berba vinskih sorti grožđa.

Berba, klasiranje i pakovanje stonog grožđa.

Organizacija i izvođenje radnih operacija u vinogradarskoj proizvodnji prema operativnom planu ili dobivenom zadatku.

Praćenje konkretnih uslova i mogućnosti uslova na terenu za obavljanje pojedinih poslova u vinogradu i organizacija izvršenja prema projektnom zadatku.

Sagledavanje potrebe u radnoj snazi za pojedine poslove i pomaganje na razradi operativnog plana radne snage.

Obračunavanje potreba u reprodukcionom materijalu, podnošenje trebovanja, preuzimanje materijala, staranje o pravilnom utrošku.

Raspoređivanje radnika na radna mesta.

Instrukcije radnika i za izvođenje pojedinih operacija.

Kontrolisanje kvaliteta i kvantiteta radova, merenje radnog učinka i podnošenje izveštaja.

Obračunavanje ličnog dohotka radnika na osnovu utvrđenih normi i ostvarenog učinka radnika.

Praćenje zdravstvenog stanja i drugih pojava na vinovoj lozi i izveštavanje rukovodstva radne jedinice radi preuzimanja potrebnih mera.

Praćenje rada mehanizacije i podnošenje izveštaja.

Praćenje utroška reprodukcionog materijala (đubriva, sredstava za zaštitu i dr.) i podnošenje izveštaja.

Realizacija, raznih proizvodnih ogleda u vinogradima u saradnji sa stručnom službom.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

(10 nedelja, 300 časova ukupno)

Vođenje tehnološkog procesa podizanja vinograda

Vođenje tehnološkog procesa agrotehnike u vinogradarstvu

Vođenje tehnološkog procesa proizvodnje sadnog materijala

Obrazovni profil: VOĆAR - SPECIJALISTA

GRUPA POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

VOĐENJE TEHNOLOŠKOG PROCESA U PROIZVODNJI JABUČASTOG VOĆA:

- učestvovanje u razradi tehnoloških mera i planskih kalkulacija;

- određivanje optimalnih rokova i načina izvođenja pojedinih radova;

- praćenje razvitka bilja i bolesti bilja; kontrola kvaliteta i kvantiteta obavljenih radova; učestvovanje u normiranju poslova; kontrola kvaliteta proizvoda; vođenje evidencije o radu i utrošku materijala; vođenje skladištenja i prodaje proizvoda; osposobljavanje učenika i pripravnika za rad.

VOĐENJE TEHNOLOŠKOG PROCESA U PROIZVODNJI KOŠTIČAVOG VOĆA:

- učestvovanje u razradi tehnoloških mera i planskih kalkulacija;

- određivanje optimalnih rokova i načina izvođenja pojedinih radova;

- praćenje razvitka bilja, bolesti bilja i kontrola kvaliteta i kvantiteta proizvoda.

VOĐENJE TEHNOLOŠKOG PROCESA U PROIZVODNJI JEZGROVITOG VOĆA:

- učestvovanje u razradi tehnoloških mera i planskih kalkulacija;

- određivanje optimalnih rokova i načina izvođenja pojedinih radova.

VOĐENJE TEHNOLOŠKOG PROCESA U PROIZVODNJI JUŽNOG VOĆA:

- učestvovanje u razradi tehnoloških mera i planskih kalkulacija;

- određivanje optimalnih rokova i načina izvođenja pojedinih radova.

VOĐENJE TEHNOLOŠKOG PROCESA U PROIZVODNJI SADNOG MATERIJALA:

- učestvovanje u razradi tehnoloških mera i planskih kalkulacija;

- određivanje optimalnih rokova i načina izvođenja pojedinih radova.

VOĆARSKA PROIZVODNJA

(6 časova nedeljno, 132 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta voćarske proizvodnje je osposobljavanje za vođenje tehnološkog procesa proizvodnje.

Zadaci predmeta su:

osposobljavanje učenika za vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji voćarskih kultura; osposobljavanje učenika za vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji sadnog materijala; osposobljavanje učenika za praćenje morfoloških i bioloških osobina voćarskih kultura; osposobljavanje učenika za praćenje uticaja prirodnih uslova za voćarsku proizvodnju.

PROGRAMSKI SADRŽAJI

OPŠTI DEO (3)

Mesto i značaj voćarstva u privredi Jugoslavije. Stanje i perspektiva za unapređenje voćarstva. Voće kao hrana, tehnološka sirovina i predmet trgovine.

OPŠTE MORFOLOŠKE I BIOLOŠKE OSOBINE VOĆAKA (6)

Organi voćaka i njihova funkcija: podzemni organi - koren, nadzemni organi, deblo, kruna, vrste grana i grančica, pupoljci, list, cvet i plod. Biologija voćaka: razvitak voćaka po stadijumima i godišnji ciklus razvitka voćaka. Fiziologija rodnosti voćaka, razvijanje rodnih i nerodnih pupoljaka, oplođenje voćaka, načini plodonošenja, činioci koji izazivaju redovno i povremeno opadanje plodova. Odnosi oplođenja voćaka. Podela voćaka prema vrsti ploda. Primena sintetičkih fitohormona u voćarstvu.

PRIRODNI USLOVI VOĆARSKE PROIZVODNJE (5)

Klima: toplota, voda - vlaga - padavine, svetlost, vetar, grad i dr. Zemljište: fizičke i biološke osobine. Tipovi zemljišta za voćarsku proizvodnju. Položaj: nadmorska visina, ekspozicija, nagib, velike vodene površine i otvorenost položaja.

EKONOMSKI USLOVI VOĆARSKE PROIZVODNJE (3)

Lokacija zasada. Veličina zasada, koncentracija i intenzitet proizvodnje. Sortiment i sistem gajenja. Stanje privrednog razvoja i saobraćajne prilike. Tradicija, politika cena i radna snaga.

RAZMNOŽAVANJE VOĆAKA - VOĆNI RASADNIK (17)

Izbor mesta: organizacija: delovi - odnosno proizvodni objekti: semenište, pikirište, prporište, rastilo i matičnjaci. Način razmnožavanja voćaka: generativno i vegetativno. Podloge za pojedine voćne vrste: jabuku, krušku, dunju, mušmulu, šljivu, breskvu, kajsiju, višnju i trešnju, orah i dr. Razmnožavanje voćaka: reznicama, izdancima, položenicima i stolonima - proizvodnja živica. Zasnivanje rastila: priprema zemljišta, podloga, sadnja i nega podloga u rastilu. Proizvodnja vegetativnih podloga nagrtanjem - podizanje i nega matičnjaka vegetativnih podloga. Kalemljenje posebnim osvrtom na spavajući pupoljak. Radovi u rastilu tokom II godine - nega kalemova: skraćivanje podloga, čišćenje izbojaka iz podloge, prašenje, prihranjivanje, navodnjavanje, zaštita od biljnih bolesti i štetočina, vođenje, trapljenje, pakovanje i transport sadnica. Princip zakona o proizvodnji sadnog materijala i vođenje knjiga - evidencija u rasadničkoj proizvodnji.

PODIZANJE VOĆNJAKA (5)

Izbor mesta - lokacija, podloge, sorte - odnosi vrsta u odnosu na ekološke činioce. Sistemi i struktura zasada. Priprema zemljišta za sadnju: regulacioni radovi (krčenje, ravnanje, terasiranje, zaštita od stranih voda i parcelacija). Povećanje plodnosti zemljišta: đubrenje organskim i mineralnim đubrivima. Duboka obrada zemljišta - rigolovanje. Razmak sadnje za pojedine voćne vrste, raspored, obeležavanje mesta i sama sadnja. Nega mladog zasada od sadnje do plodnošenja, sa međukulturama i bez njih. Formiranje krune - orezivanje na oblik - cilj, važnost i vreme. Poboljšana piramidalna kruna - formiranje. Kotlasta kruna (viza) kod jabučastog voća. Kotlasta kruna (veza) kod breskve. Kombinovana ili američka kruna. Pilarova kruna. Voćne žive ograde - špalir: padmeta sa kosim granama.

OREZIVANJE VOĆAKA KOJE RAĐAJU (17)

Orezivanje jabuke i kruške u slobodnom prostoru. Orezivanje breskve u periodu plodnošenja. Orezivanje šljive, kajsije, trešnje i višnje. Orezivanje palmete sa kosim granama u periodu rodnosti. Orezivanje jagodastog voća: maline, kupine, ribizle.

ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA U VOĆNJACIMA (5)

Održavanje zemljišta u voćnjacima u stanju ledine. Zastiranje (mulčiranje) zemljišta u voćnjacima. Održavanje zemljišta u voćnjacima u vidu jalovog ugara. Zelenišno đubrenje (pokrovne biljke) u voćnjacima. Gajenje uzrodica u voćnjacima. Primena herbicida u voćnjacima. Modeli održavanja zemljišta u voćnjaku u intervalu od 5 godina.

ĐUBRENJE VOĆNJAKA (5)

Uloga pojedinih hranljivih elemenata u ishrani voćnjaka. Potreba voćaka za pojedinim hranljivim elementima. Vrste đubriva: organska i mineralna - osobine koje treba da ispune. Vrste mineralnih đubriva: azotna, fosforna, kalijumova, kalcijumova, mešana mineralna đubriva i mikrođubriva. Vreme đubrenja i količina đubriva (norma). Tehnika đubrenja - načini unošenja pojedinih đubriva u zemljište.

NAVODNJAVANJE VOĆNJAKA (3)

Potreba voćaka za vodom. Zemljište i navodnjavanje. Voda za navodnjavanje. Vreme navodnjavanja. Načini navodnjavanja: površinsko, podzemno i veštačkom kišom.

JABUKA (10)

Rasprostranjenost i proizvodnja jabuka u svetu i kod nas. Glavni rejoni jabuke u Jugoslaviji i SR Srbiji. Morfološko-biološke osobine jabuka (koren, krunica i grančice jabuke). Olođenje i period razvoja ploda jabuke. Pomološke oznake za determinaciju sorte.

- Ekološki uslovi za gajenje jabuke. Klima, zemljište i položaj. Podizanje zasada jabuke, priprema zemljišta, razmak sadnja i sistem gajenja.

- Sorte jabuke. Važnije letnje sorte. Jesenje i zimske sorte koje ulaze u uži izbor za plantažne zasade. Radovi u jabučnjaku od sadnje do plodnošenja. Rezidba na oblik; plalmeta s kosim granama, vaza i pilarova kruna. Đubrenje i održavanje zemljišta.

- Radovi u jabučnjaku u redovnoj proizvodnji. Rezidba, đubrenje, obrada zemljišta i navodnjavanje. Berba, klasiranje, pakovanje, čuvanje i transportovanje plodova jabuke.

KRUŠKA (6)

Zastupljenost kruške kod nas i glavni rejoni. Morfološko-biološke i fiziološke osobine kruške: koren, kruna, grančice, list, cvet i plod. Odnosi oplodnje. Pomološke oznake za determinaciju sorte. Ekološki uslovi za gajenje kruške: klima, zemljište i položaj. Podizanje zasada kruške: izbor i priprema zemljišta, razmak sadnje, sistem gajenja s obzirom na podlogu. Važnije letnje sorte - karakteristike i kratak opis. Jesenje i zimske sorte koje ulaze u uži izbor - karakteristike i kratak opis osobenost gajenja. Radovi u zasadu kruške - od sadnje do plodnošenja. Sistemi gajenja kruške - najčešći oblici krune: veza i palmeta sa kosim granama. Đubrenje. Održavanje zemljišta i navodnjavanje. Berba, klasiranje, ambalaža, pakovanje i čuvanje plodova kruške u skladištima.

DUNJA (2)

Značaj i brojno stanje dunje. Morfološko-biološke osobine dunje. Uslovi uspevanja: klima, zemljište i položaj. Podizanje i redovna nega zasada dunje. Upotrebna vrednost, klasifikacija sorti i sorte. Berba plodova dunje i kvalitetne kategorije ploda.

ŠLJIVA (4)

Stanje šljivarstva u svetu i kod nas. Značaj šljive za našu zemlju i upotrebna vrednost. Problematika šljivarske proizvodnje kod nas. Morfološko-biološke i fiziološke osobine šljive. Odnosi oplodnje. Pomološke oznake za determinaciju sorte. Vrste šljive i klasifikacija sorti po upotrebnoj vrednosti. Stone sorte za preradu - karakteristike i kratak opis. Uslovi za gajenje šljive: klima, zemljište i položaj. Podizanje šljivika: terasiranje, meliorativno đubrenje i rigolovanje. Sečenje šljive, izbor sadnog materijala i razmak sadnje. Radovi u mladom šljiviku - agrotehnika. Agrotehnika u periodu rodnosti šljive: rezidba, đubrenje, održavanje zemljišta i zaštita debla od mrazeva. Berba, kvalitetna kategorija, ambalaža i čuvanje plodova šljive.

BRESKVA (5)

Zastupljenost breskve kod nas, glavni rejoni i privredni značaj. Morfološko-biološke i fiziološke osobine breskve. Pomološke oznake za determinaciju sorte. Podela sorti po vremenu sazrevanja i glavne sorte - karakteristike i kratak opis. Uslovi za gajenje breskve: klima, zemljište, izbor podloge i sadnog materijala. Najčešći oblici krune breskve i orezivanje na oblik. Nega breskve do plodnošenja: rezidba, đubrenje i održavanje zemljišta. Nega breskve u periodu plodnošenja: rezidba breskve za rod, održavanje zemljišta, đubrenje i proređivanje plodova, berba, klasiranje, ambalaža, pakovanje i čuvanje plodova breskve.

KAJSIJA (3)

Stanje i privredni značaj kajsija. Morfološko-biološke i fiziološke odlike kajsije. Uslovi za gajenje kajsije: klima, zemljište i položaj. Podizanje zasada - izbor sadnog materijala i razmak sadnje. Važnije sorte kajsija. Berba, klasiranje, pakovanje i čuvanje plodova kajsije.

TREŠNJA I VIŠNJA (6)

Privredni značaj, morfološko-biološke i fiziološke osobine trešnje i višnje. Uslovi za gajenje: klima, zemljište i položaj. Osobenosti gajenja trešnje i višnje: sadni materijal, sistem gajenja, gajenje, razmak sadnje i oblik krune. Osobine ploda koje se uzimaju u obzir pri određivanju - raspoznavanju sorti. Klasifikacija sorti i sorte trešnji i višnji. Agrotehnika u uzgojnom periodu i u redovnoj proizvodnji. Berba i kvalitetne kategorije trešnje i višnje.

ORAH (2)

Privredni značaj, morfološko-biološke i fiziološke osobine oraha. Uslovi za gajenje: klima, zemljište i položaj. Razmnožavanje i podizanje zasada oraha. Nega i agrotehnika oraha. Sorte oraha. Berba, pranje, sušenje, beljenje, kvalitetne kategorije, pakovanje i čuvanje oraha.

LESKA (lešnik) (1)

Značaj, morfološko-biološke i fiziološke osobine leske. Prirodni uslovi za gajenje leske. Podizanje i nega zasada leske. Sorte leske. Berba i kvalitetne kategorije ploda leske.

JAGODASTO VOĆE - JAGODA (3)

Privredni značaj morfološko-biološke i fiziološke osobine jagode. Prirodni uslovi uspevanja jagode: klima, zemljište i položaj. Osobenosti gajenja jagoda: razmnožavanje i razvoj živica. Podizanje i nega jagodnjaka: priprema zemljišta, vreme sadnje, izbor sadnog materijala i tehnika sadnje. Sortiment jagode - karakteristika sorte i kratak opis. Nega zasada jagode u rodu. Berba i čuvanje plodova jagode.

MALINA I KUPINA (4)

Zastupljenost i privredni značaj maline. Morfološke i fiziološke osobine maline. Prirodni uslovi uspevanja maline: klima, zemljište i položaj. Osobenosti gajenja maline: priprema zemljišta, sadnog materijala, način gajenja i razmak sadnje. Nega mladog zasada i zasada u periodu plodnošenja. Sorte maline i kupine - klasifikacija i kratak opis. Berba, kvalitetni stepen, ambalaža, pakovanje, prevoz i čuvanje maline i kupine.

RIBIZLA (2)

Privredni značaj ribizle. Morfološko-biološke i fiziološke osobine ribizle. Uslovi uspevanja: klima, zemljište i položaj. Sorte ribizle: rane, srednje rane, srednje pozne i pozne. Podizanje zasada; priprema zemljišta, sadni materijal i rastojanje. Nega zasada ribizle: orezivanje, đubrenje i održavanje zemljišta. Berba, klasiranje i pakovanje ribizle.

OGROZD, KUPINA, BOROVNICA I AKTINIDIJA (kineska ribizla) (2)

INFORMATIVNO OBRADITI MEDITERANSKO JUŽNO VOĆE (3)

Citruse - limun, pomorandžu i mandarinu, smokve, maslinke, badem, rogač i kaki.

PRAKTIČNA NASTAVA

(12 časova nedeljno, 264 časa ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave je osposobljavanje učenika za vođenje i organizovanje tehnološkog procesa u voćarskoj proizvodnji.

Zadaci nastave su:

- razrada tehnoloških mera i planskih kalkulacija;

- određivanje optimalnih rokova i načina izvođenja radova;

- praćenje razvitka voćarskih kultura i pojave bolesti i štetočina, kontrola kvaliteta i kvantiteta urađenih radova;

- kontrola kvaliteta i kvantiteta proizvoda.

PROGRAMSKI SADRŽAJI

PROIZVODNJA SADNOG MATERIJALA (80)

Proizvodnja generativnih i vegetativnih podloga. Kalemljenje. Nega kalemova u rastilu. Vođenje, klasiranje, pakovanje, čuvanje i transport sadnica. Primena zakona o proizvodnji sadnog materijala. Normiranje radova u proizvodnji sadnog materijala.

PODIZANJE ZASADA

Priprema zemljišta za sadnju. Povećanje plodnosti zemljišta. Organizacija obeležavanja, kopanja rupa, sadnja i negovanje zasada do plodnošenja. Normiranje radova.

OREZIVANJE VOĆAKA KOJE RAĐAJU (70)

Principi i tehnika orezivanja po voćnim vrstama. Organizacija orezivanja voćaka i normiranja radova.

NEGOVANJE VOĆNIH VRSTA PO GRUPAMA (60)

Održavanje zemljišta. Đubrenje. Navodnjavanje. Zaštita od bolesti i štetočina.

BERBA VOĆA (30)

Organizovanje berbe. Berba voća po vrstama i grupama. Rad sa reflaktometrom. Određivanje kiselosti u voću za svaku voćku, vrstu i sortu. Tehnika berbe, klasiranje, ambalaža, pakovanje i transport.

ZASNIVANJE OGLEDA U VOĆARSKOJ PROIZVODNJI (24)

Metodologija postavljanja ogleda. Primena agromehaničkih mera. Praćenje ogleda. Sređivanje podataka.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

(300 časova)

Izrada proizvodno - finansijskih planova po vrstama.

Izrada operativnih programa rada.

Obrazovni profil: CVEĆAR - SPECIJALISTA

GRUPE POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

Savlađivanjem sadržaja programa učenici se osposobljavaju za stručno vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji bilja, cveća u zaštićenom prostoru, rezanog cveća, semena i sadnog materijala, za vođenje skladištenja i prodaje cveća.

Vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji čine poslovi:

Vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji cveća u zaštićenom prostoru čine poslovi:

učestvovanje u razradi tehnoloških mera i planskih kalkulacija; određivanje optimalnih rokova i načina izvođenja pojedinih radova.

Vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji rezanog cveća čine poslovi:

učestvovanje u razradi tehnoloških mera i planskih kalkulacija; određivanje optimalnih rokova i načina izvođenja pojedinih radova.

Vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji semena i sadnog materijala čine poslovi:

učestvovanje u razradi tehnoloških mera i planskih kalkulacija; određivanje optimalnih rokova i načina izvođenja pojedinih radova.

Vođenje skladištenja i prodaje cveća čine poslovi:

rad na dekoraciji otvorenog i zatvorenog prostora; aranžiranje za prodaju, izložbe i izloge; čuvanje i skladištenje cveća.

CVEĆARSTVO

(4 časa nedeljno, 88 časova ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta cvećarstvo je osposobljavanje za tehnologiju i organizaciju proizvodnje cveća.

Zadaci predmeta su za osposobljavanje:

- razmnožavanje cveća;

- proizvodnju jednogodišnjeg i višegodišnjeg cveća;

- proizvodnju cveća na otvorenom i zatvorenom prostoru.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Sadržaj i zadatak predmeta.

RAZMNOŽAVANJE U CVEĆARSTVU (15)

Razmnožavanje generativnim putem. Setva semena u sandučiće, leje i na otvorenom prostoru, nega rasada po nicanju. Razmnožavanje vegetativnim putem: lisnim reznicama, poludrvenim i drvenim reznicama, delenjem bokora, položenicama, kalemljenje, okuliranje i kultura "tkiva" (osnovna načela i osobenosti ovog načina razmnožavanja).

OBJEKTI I OPREMA (8)

Tople leje, mlake, hladne leje, priprema i formiranje.

Plastenici - sastavni delovi i primena.

Staklenici - prostorni delovi, tipovi staklenika.

JEDNOGODIŠNJE I DVOGODIŠNJE CVEĆE (10)

Pojam, značaj i tehnologija proizvodnje vrste: ageratum, alyssum, antiprminum, begonia, semperelorens, calendula, celosia, celeus, dianthus, godetia, helisehrysum, impatiens, ipomea, lantana, lobelia, petunia, phlox, gipsophila, portulaca, tagetes, tropeolum, salvia, verbena, zinnia (jednogodišnje).

Bellis, methiola, digitalis, diantmus, barbatus, myosotis, silene, viola (dvogodišnje).

Perene (višegodišnje cveće) (10)

Pojam i značaj u parkarstvu.

Vrste: achilea, alussum, arabis, aguilegia, aster, delfinium, dicentra, campanula, cerastium, lupinus, lichnis, paenoia, papaver, phlox, primula, rudbeckia, statice, stachys, vinca.

RUŽE (5)

Pojam, značaj i podela ruža, kao i tehnologija proizvodnje.

LUKOVIČASTO I GOMOLJASTVO CVEĆE (8)

Pojam, značaj i uzgoj pojedinih vrsta lukovičastog i gomoljastog cveća u njivskim uslovima.

Vrste: gladiolus, canna, narcissus, iris, hyaciantlus, tulipa.

SAKSIJSKO CVEĆE (10)

Vrste:

a) cvetno-dekorativne - anthurium, azalea, cuelamen, bloyinia, kalanchoe, pelargnium, calla

b) lisno-dekorativne - asparagus, aspidistra, chloropphytum, croton, cyperus, diefenbachia, dracena, ficus, palma, philodendron, paprati, sansevieria.

KAKTUSI (4)

Pojednostavljeno svrstavanje kaktusa i drugih sukulenata u rodove.

Način razmnožavanja, nege i upoznavanje sa najčešće gajenim vrstama kaktusa i sukulenata.

CVEĆE ZA REZANJE U STAKLARAMA (9)

Tehnologija proizvodnje.

Vrste: ruže, tulipa, chriyanthemum

OSNOVI ARANŽIRANJA CVEĆA (8)

Istorijat ikebane, materijal i pribor za aranžiranje, osnovni principi aranžiranja i vrste aranžmana.

UREĐENJE PARKOVA I UNUTRAŠNJIH ENTERIJERA

(2 časa nedeljno, 44 časa ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave ovog predmeta je uređenje parkova i unutrašnjih enterijera kao i osposobljavanje za podizanje zelenih površina, negovanje parkova i unutrašnjih enterijera.

Zadaci nastave su osposobljavanje za:

- čitanje projekata radi njihove realizacije;

- podizanje, negu i održavanje zelenih površina;

- uređenje unutrašnjeg enterijera;

- zaštitu čovekove okoline;

- samostalno stručno usavršavanje i samoobrazovanje.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (2)

Sistem zelenih površina.

Ekonomski činioci u izgradnji zelenih površina.

PLANIRANJE I UREĐENJE PROSTORA I METOD IZRADE PROJEKTA (4)

Vrste i sadržaj planova.

Uslovi za uređenje prostora.

Izrada biološke osnove (analiza uslova sredine, određivanje tipa zemljišta, izbor biljnih vrsta).

Posebni oblici biološke osnove.

DELOVI PROJEKTNOG ELABORATA I TEHNIČKA KONTROLA (4)

Projektni zadatak.

Investicioni program (idejni projekat).

Investiciono-tehnička dokumentacija (glavni projekat).

Način predstavljanja, tehnika skiciranja, osnovni crteži, osnove, preseci detalji kao i predmer i predračun.

BIOLOŠKI ELEMENTI (7)

Sadni materijal i njihova dekorativna vrednost.

Stablašice - pošumljavanje, vetrobranski pojasevi, drvoredi, soliteri, šiblje, ruže.

OSNOVNI PRINCIP VRTNOG OBLIKOVANJA (7)

Motivi mirovanja i kretnje.

Horizontalnost i vertikalnost.

Konveksnost i konkavnost.

Kolorit u parkovskoj kompoziciji.

PRIPREMNI RADOVI NA PODIZANJU ZELENIH POVRŠINA (6)

Inženjerska i agrotehnička priprema terena.

Detaljno planiranje terena.

SADNJA I SETVA (7)

Sadnja u povoljnim i nepovoljnim uslovima (vreme i način).

Sadnja u nepovoljnim (vreme i način).

NEGA BILJAKA (6)

Nega drveća, zaštita stabla i korena, dendrohirurgija drveta, negovanje drvoreda, žbunja, povijuša i travnjaka, alati, mašine i pribor u pejzažnoj arhitekturi, kalendar negovanja bilja na zelenim površinama.

UNAPREĐENJE I ZAŠTITA ČOVEKOVE OKOLINE (3)

Naučni karakter zaštite prirode.

Zakon o zaštiti prirode.

Ekopatologija sredine (opšta teorija životne sredine).

ISTORIJAT SOBNOG BILJA (1)

Sakupljači, uzgajivači, staklenici, posude.

ODABIRANJE BILJAKA ZA UREĐENJE ENTERIJERA (6)

Odabiranje bilja prema uslovima sredine (hladne, senovite, umereno tople i tople prostorije).

Usklađivanje sa nameštajem i ostalim zahtevima enterijera.

Osnovna pravila kod uređenja enterijera - (radnih prostorija, stambenih prostorija, kulturnih i javnih prostorija, školskih učionica, hotela, restorana, stubišta itd.).

Sukulente i njihovo mesto u enterijeru.

Lukovica u stanu za sva godišnja doba.

BILJKE ZA PROZORSKE SANDUČIĆE (2)

Značaj, izbor bilja za cvetne sandučiće, vrste cvetnih sandučića i način sadnje.

BOSTAN (4)

Pojam, značaj i tehnika rada.

MINIJATURNI VRTOVI (5)

Vrtovi u posudama, bocama, terarijumima i nardovim kutijama.

NEGA BILJA U ZATVORENOM PROSTORU (2)

Pojam, značaj i način negovanja sobnog bilja u enterijeru.

PRAKTIČNA NASTAVA

(12 časova nedeljno, 264 časa ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave je osposobljavanje za poslove organizovanja i vođenja tehnološkog procesa u cvećarskoj proizvodnji.

Zadaci praktične nastave su osposobljavanje za:

- određivanje optimalnih rokova i načina izvođenja radova u proizvodnji cveća u zaštićenom i otvorenom prostoru;

- vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji semena i sadnog materijala;

- kontrolu kvaliteta i kvantiteta cveća i sadnog materijala;

- kontrolu rada, evidenciju rada i utroška materijala;

- vođenje skladištenja i prerade cveća.

SADRŽAJI PROGRAMA

Vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji cveća na otvorenom prostoru.

Priprema zemljišta, priprema zemljišta za setvu-sadnju. Setva, priprema semena za setvu, načini setve, setva semena. Nega rasada po nicanju. Pinsiranje. Vađenje rasada, pakovanje i transport. Sadnja rasada. Negovanje cveća. Rezanje, klasiranje, pakovanje i transport rezanog cveća.

Vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji cveća u zaštićenom prostoru.

Priprema i formiranje tople, mlake i hladne leje. Tehnika proizvodnje cveća u plastenicima i staklenicima. Setva i sadnja. Negovanje rasada.

Proizvodnja saksijskog cveća - cvetno dekorativno, lisnato dekorativno i kaktusi.

Proizvodnja cveća za rezanje.

Izrada projekta za uređenje prostora.

Aranžiranje interijera - odabiranje ukrasnog bilja prema uslovima sredine, usklađivanje sa namenom prostora. Nega dekorativnog bilja u interijeru.

Izrada projekta za uređenje prostora.

Izrada projekta za podizanje i uređenje zelenih površina.

Vođenje pripremnih radova na podizanju zelenih površina.

Organizacija setve i sadnje.

Negovanje i održavanje zelenih površina.

Kontrola kvaliteta obavljenih radova na terenu.

Kontrola kvaliteta proizvoda.

Organizacija prodaje cveća.

Vođenje prodavnice cveća.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

(10 nedelja, 300 časova ukupno)

Sezonski radovi vezani za pripremu, setvu i negu ukrasnog bilja.

Formiranje zaštićenog prostora.

Organizacija, priprema i izrada aranžmana za različite prilike i situacije od suvog i svežeg cveća.

Izrada venaca.

Radovi na pripremi, podizanju i nezi zelenih površina.

Nabavka i doprema sadnog materijala i čuvanje do momenta sadnje.

Organizacija sezonskih radova u hortikulturnoj proizvodnji.

Učestvovanje pri izradi planova rada.

Uvežbavanje komercijalnih poslova.

Obrazovni profil: ZAŠTITAR BILJA

GRUPE POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

Savlađivanjem sadržaja programa učenici se osposobljavaju za stručno vođenje zaštite bilja u ratarsko-povrtarskoj, voćarsko-vinogradarskoj i cvećarsko-vrtlarskoj proizvodnji i za vođenje poljoprivredne apoteke.

Vođenje zaštite bilja u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji čine poslovi:

učestvovanje u izradi operativnog plana rada zaštite bilja i proizvoda; sprovođenje mera i načina izvođenja pojedinih radova u zaštiti bilja i proizvoda; praćenje promena u razvoju biljaka i bolestima biljaka; obavljanje laboratorijskih analiza uzoraka; trebovanje materijala i vođenje evidencije o njegovom utrošku; raspoređivanje radnika na radna mesta; zaduživanje radnika sredstvima rada i zaštitnim sredstvima; kontrola kvaliteta i kvantiteta izvršenih radova; učestvovanje u razradi mera zaštite bilja; učestvovanje u normiranju radova iz oblasti zaštite bilja i proizvoda; vođenje potrebne evidencije o radu; briga o pravilnoj primeni mera zaštite na radu i protivpožarne zaštite; pravilno rukovanje pesticidima i čuvanje pesticida; obučavanje učenika i pripravnika za rad.

Vođenje zaštite bilja u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji čine poslovi:

učestvovanje u izradi operativnog plana rada zaštite bilja i proizvoda; sprovođenje pojedinih radova u zaštiti bilja i proizvoda; praćenje promena u razvoju biljaka i bolestima biljaka.

Vođenje zaštite bilja u cvećarsko-vrtlarskoj proizvodnji:

Vođenje poljoprivredne apoteke:

nabavka pesticida i drugih proizvoda; skladištenje i čuvanje proizvoda; prodaja pesticida i drugih proizvoda.

METEOROLOGIJA

(2+1 čas nedeljno, 44+22 časa ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta meteorologija je da učenici upoznaju osnovne meteorološke elemente u sklopu određene klime, koja utiče na uslove za sastav određene agrobiocenoze u sklopu određenog agrobiotipa.

Zadaci predmeta su da učenici upoznaju:

- sastav atmosfere kao "kolevku svih vremenskih zbivanja", kao i njen pozitivan ili negativan uticaj na celokupan život sveta: biljnog i životinjskog;

- moguće nedaće, koje klima dejstvom meteoroloških elemenata izaziva, kako bi se blagovremeno mogle preduzeti potrebne mere radi njihovog suzbijanja i onemogućavanja;

- način kontrole i procene vremena radi blagovremenog preduzimanja potrebnih zaštitnih mera u poljoprivrednoj proizvodnji;

- određena tehnička i agrotehnička sredstva koja se koriste u borbi protiv nedaća, kao posledica nepovoljnog vremena (padavine, vetrovi, razorna delovanja).

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Pojam i značaj meteorologije. Organizacija meteorološke službe u SFRJ. Obrada i dostavljanje meteoroloških podataka.

ATMOSFERA (4)

Podela atmosfere, osnovne karakteristike. Stalni i nestalni gasovi u atmosferi i njihov značaj. Uslovi vertikalne ravnoteže u atmosferi, fizička svojstva.

TEMPERATURA ZEMLJE I VODE (6)

Pojam o toploti i temperaturi, toplotni izvori. Zemljino zračenje (hlađenje). Dnevno i godišnje kolebanje temperature zemljišta.

TEMPERATURA VAZDUHA (2)

Zagrevanje i hlađenje vazduha. Termometri i termometarske skale.

VAZDUŠNI PRITISAK (2)

Pojam o vazdušnom pritisku i njegovo merenje - barometri. Dnevna i godišnja kolebanja vazdušnog pritiska.

VAZDUŠNA KRETANJA - VETROVI (8)

Uzroci stvaranja vetrova i njegove posledice. Vrste vetrova: periodični - monsuni, dnevni, obalski, planinski, lokalni, fen, bura, jugo, košava, vardarac. Stalni vetrovi: pasati i antipasati i njihov postanak i uticaj na vremenske uslove.

VLAGA U VAZDUHU (5)

Kondenzacija vodene pare u atmosferi - stvaranje oblaka. Vrste oblaka opšte karakteristike. Magla i sumaglica, stvaranje i uticaj.

VODENI TALOZI (7)

Vrste vodenih taloga: kiša, sneg, susnežica, ljutina, grad, sugradica, krupa, rosa, slana, inje i poledica. Raspodela vodenih taloga na zemljinoj površini.

VREME I VREMENSKE POJAVE (3)

Cikloni i anticikloni, postanak i značaj. Nepogode, oluje, vihori i njihove posledice.

PROGNOZA VREMENA (6)

Kako se prognozira vreme i vrste prognoze. Predviđanje vremena na osnovu mesnih podataka. Izrada sinoptičkih karata i predviđanje vremena.

VEŽBE (22)

Pretvaranje Farenhajtovih i Regionalnih stepeni u Celzijeve. (1)

Određivanje vlažnosti vazduha. (1)

Određivanje oblačnosti neba. (1)

Određivanje brzine vetra. (1)

Određivanje dužine Sunčevog sjaja, (1)

Određivanje količine padavina. (1)

Određivanje meteoroloških podataka. (4)

Izrada sinoptičke karte. (2)

Merenje minimalnih i maksimalnih temperatura vazduha i zemljišta. (1)

Utvrđivanje vrste vetrova. (1)

Utvrđivanje vrste oblaka. (1)

Procena štete od vremenskih nepogoda. (7)

Na vežbama obraditi sve aparate koji se koriste u meteorologiji u vidu kursa sa obaveznim kolokvijumom.

FITOPATOLOGIJA I ENTOMOLOGIJA

(6+2 časa nedeljno, 132+44 časa ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta fitopatologije i entomologije je upoznavanje uzročnika koji izazivaju promene i oštećenje biljaka, biljnih delova i plodova.

Zadaci predmeta su upoznavanje biologije biljnih bolesti i štetočina;

- upoznavanje anatomske i formološke promene obolelih biljaka;

- upoznavanje metode zaštite bilja od bolesti i štetočina;

- osposobljavanje za primenu praktičnih rešenja iz zaštite bilja.

SADRŽAJI PROGRAMA

OPŠTI DEO (12)

Uticaj bolesti na biljnu proizvodnju. Simptomi bolesti. Vrste bolesti i njihovi uzroci. Poreklo parazita. Mehanizam dejstva parazita i patološke promene. Patogeneza. Masovne pojave bolesti (epifitocije i njihovi uzroci). Otpornost biljaka prema bolestima. Osnovi opšte profilakse i terapije.

POSEBNI DEO (54)

- Mikoze. Osnovna podela gljiva, prouzrokovači bolesti.

- Klasa ARCHIMYCETEAE. Osnovne odlike i podela. Paraziti prouzrokovači bolesti kila na kupusu (Plasmodipophora brassicae). Prašna krastavost krompira (Spongospra subterranea), rak krompira (Synchitrium endobioticum).

Klasa ARCHIMYCETEAE. Osnovne odlike i podela. Paraziti prouzrokovači bolesti: poleganje rasada (Pythium debaryanum), plamenjača krompira i paradajza (Pytophthora infestans), plamenjača vinove loze (Plasmopara vitocola), plamenjača suncokreta (Plasmopara halstedii), plamenjača krastavca, dinje i lubenice (Pseudoperouospora brissicae), plamenjača luka (Peronospora cshleideni), plamenjača spanaća (Peronospora spinaceae), plamenjača šećerne repe (Peronospora schachtii), plamenjača duvana (Peronospora tabacina), plamenjača salate (Bremia lactucae).

- Klasa ASCOMYCETEAE. Osnovne odlike i podela. Paraziti prouzrokovači bolesti: kovrdžavost lišća breskve (Taphrina deformans), rogač šljive (Taphrina pruni), veštičine metle trešnje (Teraphina cerasi), siva trulež grožđa i voćnih plodova (Sclerotinia fuckeliana - Botrytis cinerea), trulež plodova jabučastog voća (Sclerotonia fructigena - Monilia fructingena), sušenje cvetova i grančica koštičavog voća (Sclerotina cinerea - Monilia cinerea - Monilia laxa), pepelnica ribizle i ogrozda (Sphaerotheca mors-uvae), pepelnica breskve i ruže (Sphaerotheca pannosa), pepelnica jabuke (Podspehaera leucotricha), pepelnica vinove loze (Uncinula necator), pepelnica strnih žita (Erysiphe graminis), pepelnica duvana (Eryciphe cichoracearum), pepelnica lucerke, deteline, krastavaca, dinje i lubenica (Erysiphe polygoni), crne čađavice na voćkama (Apiosporium spp. i Atenarias pp.), sušenje grana i rak-rana na voćkama (Nectria spp.), plamenjača - narandžasta pegavost šljiva (Polystigma rubrum), ražana glavnica (Claviceps purperea), čađava krastavost jabuke (Venturia inegualis - Fusicladium dendriticum), čađava krastavost kruške (Venturia pirina - Fucicladium pirinum). Lisna pegavost kruške (Mycosphaerella sentina), lisna pegavost jagode (Mycosphaerella fragariae), lisna pegavost maline (Mycosphaerella fragariae), lisna pegavost maline (Mycosphaerella rubi), sušenje izdanaka maline (Didymella applanata), truležnica žila na voćkama i vinovoj lozi (Rosellinia nedatrix), lisna pegavost oraha (Gnononia juglandis), crna trulež grožđa (Gugnardia bidvellii), pegavost lišća višnje (Coccomyces hiemals), poleganje i šturost žita (Ophiobolus spp. i Leptosphaeria spp.).

- Klasa BASYDIOMYCETEAE. Osnovne odlike i podela. Paraziti prouzrokovači bolesti: prouzrokovači glavnice strnih žita iz roda Tilletta, prouzrokovači gari strnih žita iz roda Ustilago, prašnasta gar kukuruza (Sorosporium reilianum), prouzrokovači gari strnih žita iz roda Ustilato, gukasta gar kukuruza (Ustilago maydis), prouzrokovači gari strnih žita iz roda Urocystis, gar crnog luka (Urocystis cepulae). Prouzrokovači rđa strnih žita iz roda (Puccinia pruni spinosae - Tranzchelia pruni spinosae), prouzrokovači rđa iz roda Ibragmidium (na ruži, malini, kupini), prouzrokovači rđa iz roda Uromyces (na pasulju, detelini, repi, grašku, lucerki), rđa na kruški (Gymnosporangium sabinae), rđa na ribizli (Cronartium ribicola), sušenje krompira i drugih biljaka (Rhizoctonia solani), truležnica žila voćaka i vinove loze (Armillaria mellea).

ZBIRNA GRUPA FUNGI IMPERFECTI. Osnovne odlike i podela. Paraziti prouzrokovači bolesti: šupljikavost lišća šljive (Phyllosticta prinicola), poleganje rasada i trulež korena šećerne repe (Phoma betae), bela trulež grožđa (Coniothyrium diplodiella), antraknoza graška (Ascochyta pisi), lisna pegavost pšenice (Septoria trici), lisna pegavost suncokreta (Septoria helianthi), antraknoza pasulja, (Colletotrichum lagenarium), antraknoza krastavaca, dinja i lubenica (Colletotrichum astramentarium), antraknoza grožđa i lastara vinove loze (Gleosporium apelographum), uvenuće krompira i drugih biljaka (Verticillium arbo-atrum), pegavost lišća šećerne repe (Cercospora beticola), rešetavost lišća breskve, kajsije i trešnje (Clasterosporium carpophilum), mrka pegavost krompira (Alternaria solani), pegavost lišća kupusa (Alternaria brassicae), prugavost ječma (Helmithosporium gramineum), pepeljasta pegavost kukuruza (Helmithosporium turcicum), fuzarioze žita (Fusarium spp.).

- BAKTERIOZE. Osnovne karakteristike fitopatogenih bakterija. Bakterioze voćaka opšte, jabučastog, koštičavog, jagodastog voća. Bakterioze žita. Bakterioze industrijskog bilja. Bakterioze povrća: krompira, paradajza, pasulja, kupusa. Bakterioze na uskladištenim voćnim plodovima i povrću.

- VIROZE. Osnovne karakteristike fitopatogenih virusa. Viroze koštičavog voća: šljiva, breskve, kajsije, višnje i trešnje. Viroze jabučastog voća: jabuke i kruške. Viroze jagodastog voća: jagoda i maline. Viroze vinove loze. Viroze krompira. Viroze žita. Viroze industrijskog bilja: šećerne repe i duvana. Viroze pasulja i graška. Viroze krastavaca i paprike. Viroze lucerke i deteline.

- PARAZITNE CVETNICE. Vilina kosica (Cuscuta spp.), vodeljače (Orobanche spp.), imela (Viscum spp.).

OPŠTI DEO (15)

- Uticaj štetočina na biljnu proizvodnju. Grupe biljnih štetočina. Insekti. Značaj insekata u biljnoj proizvodnji. Osnovni pojmovi iz filogenije insekata. Spoljna anatomija insekata. Organi za spoljnu zaštitu tela i skelet insekata. Organi za kretanje, disanje, varenje i krvotok. Nervni sistem i čula. Polni organi. Razmnožavanje. Razviće. Broj generacija. Nepovoljni činioci za razmnožavanje insekata. Masovne pojave insekata. Osnovni pojmovi iz ekologije insekata. Areal rasprostranjenja i štetnosti insekata. Prodiranje poljoprivrednih štetočina u kulture.

POSEBNI DEO (51)

Osnovi sistematike štetnih insekata. Beskrilni insekti (Apterygota). Krilati insekti (Pterygota)

RED PRAVOKRILCI (ORTHOPTERA). Osnovne odlike i podela. Fam. Locustidae (lisni skakavac): skakavac (Locusta migratoria). Fam. Arcididae (pramarocanus), italijanski skakavac (Calliptamus italicus). Fam. Gryllidae (popci): poljski popac (Gryllus campestris), stepski popac (Gryllus desertus). Fam. Gryllotlpidae (rovci): rovac (Gryllotalpa gryllotalpa).

- RED THYSANOPTERA (TRIPSI). Osnovne odlike. Žitni tripsi, duvanski tripsi (Trips tabaci).

- RED HETEROPTERA (BILJNE STENICE). Osnovne odlike i podela. Fam. Pentatomidae: žitne stenice (Eurygaster spp.), kupusna stenica (Eurydema spp.).

- RED HOMOPTERA (JEDNOKRILCI). Osnovne odlike i podela. Fam. Membracidae: voćni cvrčak (Ceresa bubalus). Fam. Aphididae (lisne vaši): breskvina lisna vaš (Mysus persicae), korenova vaš (Lecanium corni), trešnjina crna vaš (Mysus cerasi), jabučna zelena vaš (Aphis pomi), repina crna vaš (Apsih fabae). Fam. Pylloxeridae. Štitaste vaši (Coccinea). Fam. Lecanidae: šljivina štitasta vaš (Lecanium corni), breskvina štitasta vaš (Lecanium persicae), lozina štitasta vaš (Lecanium persicae), lozina štitasta vaš (Pulvinaria vitis). Fam. DIASPIDIDAE: kalifornijska štitasta vaš (Quadraspitiosus perniciosus). Lisne buve (Psyllinea): jabukova buva (Psylla mali), kruškina buva (Psylla puri).

- RED COLEOPTERA (TVRDOKRILCI). Osnovne odlike i podela Fam. Curculionidae (surlaši - pipe): siva pipa (Tanimecus palliatus), kukuruzna pipa (Tanimecus dilaticolic), lucerkina pipa (Otiorrhynchus lingustici), lozina pipa (Otiorrynchus lavandus), voćni listojedi (Phyllobius spp.). Sitonae, repina pipa (Bothynoderes punctiventris), Apion spp. žitni žižak (calandra granariae), pirinčani žižak (calandra oryzae), kupusov žižak (Ceuthorrhynchus pleuristigma), jabučni cvetojed (Anthonomus pomorum), kruškin cvetojed (Anthonomus pyri). Malinin i jagodin cvetojed (A rubi). Fam. Scarabeidae (grčice), običan gundelj (Melolontha melolontha), mali letnji gundelj (amphirnallon socasticialis), mali prolećni gundelj (Rhizotrogus aequinostialis), pivci na žitima (Anisopilia spp.). Fam. Elateridae (skočibube): Agriotes ustalatus, Agriotes lineatus. Fam. Byturidae: malinina buba (Byturus tomentosus). Fam. Tenebrionidae: veliki brašnar (Tenebrio militor), mali brašnar (Telebrio mauritanicus). Fam. Chrysomelidae (zlatice): žitne pijavice (Lema cianella) i Lema melanopa) lucerkina buba (Phytodecta fornicata), krompirova zlatica (Leptinotarsa decemlineata). Fam. Halticinae (buvači), Phyllotreta spp, Chaetocnema spp., Fam. Scolytidae (potkornjak) (Scolytus, rugulosus). Fam. Scolytidae (potkornjaci): veliki potkornjak (Scolytus mali) mali potkornjak (Scolytus rugulosus). Fam. Bruchidae (žišci): graškov žižak (Bruchus pisorum), pasuljev žižak (Acanthoscelides obtectus). Fam. Buprestidae: žilokriz (Caphodis tenebrionides), malinin prstenar (Agrilus rubicola), kruškin prstenar (Agrilus sinnatus), Coroebus rubi na malini.

- RED LIPIDOPTERA (LEPTIRI). Osnovne karakteristike i podela. Fam. Noctuidae (sovice): ozima sovica (Agrotis segetum), prolećna sovica (Euxoa temera), sovica ipsilon (Agrotis ypsilon), sovica gama (Plusia gama), lozina sovica (Tryphaena pronuba), kupusna sovica (Mamestra brassicae), povrtarska sovica (Mamestra oleracea), detelinska sovica (Memestra trifoli) i metlica (loxstega sitcticalis).

Fam. Tortricidae (savijači): jabučni smotavac (Carpocapsa pomonella), šljivin smotavac (Grapholitha funebrana), breskvin smotavac (Cydisa molesta), žuti grožđani moljac (Clysla ambiguella), pepeljasti grožđani moljac (Polychrossis botrana). Fam. Lymantridae: gubar (Lymantia dispar), žutotreba (Euproctis chrysorrhoea), livadski gubar (Hypogimna morio). Fam. Lasiocampidae: kukavičija suza (Malocosoma neustria). Fam Pyralidae (moljci): kukuruzni plamenac (Pyrausta nubilalis), bakrenasti moljac (Plodia interpunctella), brašneni moljac (Ephestia kyhniella). Fam. Geometridae: veliki mrazovac (Hibernia defoliaria), mali mrazovac (Cheimatolia brumata). Fam. Pieridae: veliki kupusar (Pieris brassicae), mali kupusar (Pieris rapae), glogovac (Aporia crategi), Fam. Hyponomentinae: jabučni moljac (Hyponomenta malinellus), kupusni moljac (Plutella maculipennis). Fam. Tineidae: žitni moljac (Tinea granenella). Fam. Cossidae (drvotočci): vrbotočac (Casaus cossus) i kruškov drvotočac (Zeuzera pyrina).

- RED DIPTERA (DVOKRILCI). Osnovne odlike i podela. Fam. Cecidomyidae: hesenska mušica (Mamoretiola destrucor), kupusna muva (Dasyneura brassicae), kruškina mušica (Contarinia pyrivora), pšenična mušica (Contrarinia tritici). Fam. Tripetidae; trešnjina muva (Rhagoletis cerasi), voćna breskvina muva (Ceratititis capitata). Fam. Oscinidae: švedska mušica (Oscinis frit), mrkvina muva (Psila rosae). Fam. uscidae: lukova muva (Hylemyia antiqua).

- RED HYMONOPTERA (OPNOKRILCI). Osnovne odlike i podela. Fam. Tenthedinidae (ose listarice): repična osa (Athalia colibri), šljivine ose (Hoplocampa flava i Hoplocampa minuta), kruškina osa (Hoplocampa vrevis), jabučna osa (Homplocampa testudinea), trešnjina osa (Caliroa limacina).

GRINJE - PREGLJEVI (ACARINE). Značaj grinja u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Osnovi morfologije, anatomije i fiziologije. Sistematika grinja. Fam. Acaridae: brašneni pregalj (Tyroglyphus farinae), korenov pregalj (Rhizoglyphus echinopus). Fam. Carpogly phidae: grinja suvih šljiva (Carpoglyphus lacits). Fam. Eriophyidae: grinja na lozi (Eriophyes vitis), na krušci (Eriophyes pirr), na ribizli i grozdu (Eriophyes ribis). Fam. Tetranychidae: voćne grinje (Bryobia sp.), crveni voćni pauk (Panononichus ulmi).

- VALJKASTE GLISTE, NEMATODE. Uticaj nematoda na biljnu proizvodnju. Osnovne odlike i sistematika. Najznačajnije vrste: žitne nematode (Anguina tritici, Ditylenchuse dipsaci, Pratylencush pratensis), nematoda šećerne repe (Heterodera rostohiensis). Nematode vinove loze. Nematode na voćkama.

- PUŽEVI - GASTEROPODA. Uticaj štetnih puževa na poljoprivredu, Osnovne odlike i podela. Fam. Limacidae: mali sivi golać (Agrolimax reticulatum), veliki pepeljasti golać (Limax maximus), Fam. Arionidae: baštenski puž golać (Arion hortensis), mrki puž (Arion subfuscus).

- GLODARI - RODENTIA. Uticaj glodara na poljoprivredu i skladištenje prehrambenih proizvoda. Osnovne odlike i sistematika. Štete vrste: crni pacov (Rattus rattus), sivi pacov (Rattus norvegicus), veliki poljski miš (Apodemus agrarius), domaći miš (Mus musculas), voluharica (Microtus arvalis), vodena voluharica (Arvicola terrestris), tekunica (Citellus citellus), običan hrčak (cricetus cricetus), slepo kuče (Spalax monticola), zečevi (lepus sp.).

VEŽBE (44)

- Sakupljanje, herbarizovanje i konzerviranje biljaka i biljnih delova sa karakterističnim simptomima i posledica bolesti. (5)

- Determinacija biljnih bolesti na osnovu simptoma na proizvodnim objektima, skladištima i na osnovu herbarizovanog i konzerviranog materijala u laboratoriji. (5)

- Procena intenziteta zaraze i šteta od bolesti. (3)

- Upoznavanje morfoloških karakteristika fitopatogena gljiva: kondije, ciknici, priknospore, ospore, askusi, askospore, peritecije. (5)

- Osnovni pojmovi i principi ispitivanja fitopatogenih gljiva, bakterija i virusa. (3)

- Upoznavanje ekonomski najznačajnijih štetnih vrsta insekata, grinja, nematoda, puževa i glodara na osnovu zbirki i u prirodi i u proizvodnim objektima. Osnovni principi pravljenja zbirki štetočina. Prikupljanje štetnih insekata za zbirke. (7)

- Upoznavanje pojedinih razvojnih stadijuma insekata. (5)

- Upoznavanje morfologije i anatomije insekata i drugih štetočina. (5)

- Karakteristična oštećenja od štetočina na raznim biljnim vrstama i delovima. (3)

- Izračunavanje intenziteta napada štetočina, oštećenja na biljkama i biljnim delovima i procena šteta. (3)

FITOFARMACIJA SA TOKSIKOLOGIJOM

(2+1 čas nedeljno, 44+22 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave ovog predmeta je upoznavanje sa metodama zaštite bilja i sredstvima za zaštitu bilja i biljnih proizvoda.

Zadaci predmeta su ovladavanje hemijske metode zaštite bilja i prehrambenih proizvoda od štetnih bioloških agenasa;

- upoznavanje vrste pesticida, njihova svojstva, način njihove primene i delovanja, efikasnosti i toksičnosti, kao i činioci koji utiču na efikasnost i toksičnost pesticida;

- upoznavanje toksikologije i pesticida koji se primenjuju u procesu poljoprivredne proizvodnje i skladištenju poljoprivrednih proizvoda, mere predostrožnosti pri radu pesticidima kao i osnove zaštite životne sredine od zagađivanja;

- praktičnu primenu hemijskih mera zaštite bilja i proizvoda od bilja i primenu kvaliteta proizvoda.

SADRŽAJI PROGRAMA

OPŠTI DEO (12)

Značaj hemijskih metoda suzbijanja štetočina, bolesti i korova u poljoprivrednoj proizvodnji. Oblasti u kojima se primenjuju pesticidi. Klasifikacija pesticida: po nameni, hemijskoj strukturi i stepenu toksičnosti. Osnovni preduslovi koje treba da ispunjava svaki pesticid. Sastav pesticida, aktivna supstancija i ingradijenti, preparata: rastvor, koncentrat za emulziju, koncentrovana emulacija, koncentrat za suspenziju, koncentrovana suspenzija, prašiva, pesticidi za zadimljavanje, pesticidi za zamagljivanje. Načini primene pesticida: zaprašivanje, prskanje, orošavanje, zamagljivanje, zadimljavanje, fumigacija. Transformacija pesticida. Rezidualno dejstvo i problem rezidualnosti. Delovanje pesticida na: ćelije, mikroorganizme, biljke, insekte, grinje, nematode, puževe, ptice, glodare, ostale životinje i čoveka. Rezistentnost štetočina i fitopatogenih mikroorganizama na pesticide. Delovanje pesticida na organske materije nežive prirode, neorganske materije i zemljište. Transformacija pesticida. Rezidualno dejstvo i problemi rezidualnosti. Činioci koji utiču na efikasnost i toksičnost pesticida. Osnovni preduslovi racionalne primene pesticida: privredno-ekonomski, socijalno-zdravstveni i vojno odbrambeni.

POSEBNI DEO (20)

- INSEKTICIDI. Organski hlorovani ugljovodonici: aldrin, dieldrin, DDT, endrin, NSN, heptahlor, hlordan, hlortipen, lindan, metoksihlor, toksifen. Organska fosforna i tiofosforna jedinjenja. Nesistemični: diazion, dihlorofos (DDVP), endosulfin, fenitrotion, fention, fozalon, malation, medidation, metilazionofos, hlorfenilvinifos, naled, paration, tetrahlorvinifos, tetrametiltiofos, triafoz, trihlofon (diptereks), vamidotion. Sistematična: demeton, dimetoat, dimefoks, disulfaton, fozdrin, forat, foratiron, fosfamidon, metildemeton, monokrotofos, tiometon. Organska azotna jedinjenja: dinozeb, DNOS. Karbamati: diksokarb, propoksur. Karbaril. Mineralna ulja: zimska, letnja, žuta. Neorganska jedinjenja. Insekticidi biljnog porekla: piretrin, nikotin. Biološki insekticidi.

- FUNGICIDI. Bakarna jedinjenja: bakarni sulfat, bordovska čorba, bakarni oksihloridi, bakarni oksidi, bakarni oksinati. Sumpor i njegova jedinjenja: elementarni sumpor, mikronizirani sumpor, koloidni sumpor, polisulfidi. Organska jedinjenja, jedinjenja sumpora, ditiokarbamati: cinob, maneb, nabam, ferbam, ciram-vapam. Jedinjenja žive. Formaldehid. Kaptan. Faltan. Karatan. Sistemični fungitriforin, pirazofos.

- HERBICIDI. Totalni: Natrijum-hlorat. TSA (trihlorsirćetna kiselina). Seketigni alahlor, ametrin, aminotrazol, atrazin, cikoat, 2, 4D, difenzoquat, dihloprop, flurenol, MSRA, MSRV, MSRD, prometin, simazin, TVA, Terbumeton, terbutilazin, trifuluralin. Kontaktni: amitrol, dikvat, DNCC, DMVR. Parakvat. Translokacioni: 2, 4, 5-t, dihlobenil, dihloprop.

- AKARICIDI. Banapakril, Cihexatin, Fenobutatinoksid. Propargit. Tetrasul.

- RODENTICIDI. Antikoagulanti: hlorofacionin, kumahlor, varfarin. Neantikoagulanti: antu, cinkfosfid, endrin, fosforvodonik, natrijumfluoracetal.

- NEMATOCIDI. Alilakohol. Dazomet. D-D. Dibromhlor-propan. Etilendibromid. Hlorpikriin. Metilbromid. Metan.

- PESTICIDI ZA FUMIGACIJU. Cijanovodonik - HCN. Dihloretan. Etilenoksid. Fosforvodonik. Heksahloretan. Metilbromid. Naftalin. Paradihlorvenzol. Tetrahlorougljenik. Ugljendisulfid.

- OSTALI PESTICIDI I SLIČNE SUPSTANCIJE. Moluscidi. Korvicidi. Repelenti. Sinergisti. Fiziotropi, Antibiotici.

- KOMBINOVANJE PESTICIDA. Mogućnost mešanja pesticida (kompatibilnost i inkompatibilnost). Fabričke kombinacije pesticida. Sinergizam. Načela programiranja primene pesticida u okviru kompleksne, odnosno integralne zaštite bilja od štetnih bioloških agenasa.

TOKSIKOLOGIJA (12)

- Osnovni principi toksikologije. Klasifikacija toksinata u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Zagađivanje hrane, vazduha, vode, zemljišta i živih organizama pesticidima. Načini i putevi unošenja pesticida u čoveka i druge organizme. Način delovanja pesticida na čoveka i toplokrvne životinje.

- Akutna trovanja. Hronična trovanja. Simptomi intoksinacije i mere prve pomoći. Mere predostrožnosti pri radu sa pesticidima. Rukovanje lako zapaljivim i eksplozivnim pesticidima. Zaštitna oprema. Propisi o proizvodnji, prometu i primeni toksinata.

VEŽBE (22)

- Upoznavanje preparata svih oblika proizvodnje. (1)

- Proračun potrebnih količina pesticidnih preparata prema koncentraciji, odnosno dozi, premer i veličina objekata za tretiranje (površina, broj stabala, zapremina, težina). (4)

- Praktični primeri kombinovanja i mešanja pesticida. (1)

- Priprema suspenzija, emulzija i drugih oblika za tretiranje. (2)

- Upoznavanje i neposredno izvođenje raznih načina primene pesticida: zaprašivanje, prskanje, orošavanje, zamagljivanje. (2)

- Demonstriranje fumigacije. (2)

- Priprema i postavljanje mamaca za glodare u skladištima. (1)

- Deratizacija, dezinsekcija i dezinfekcija skladišta. (2)

- Unošenje pesticida u zemljište. (1)

- Mesto i način skladištenja pesticida. (1)

- Rukovanje pesticidima i prateća dokumentacija. (1)

- Uništavanje pesticida. Upoznavanje raznih vrsta zaštitne opreme. (1)

- Praktična upotreba zaštite opreme. (1)

- Demonstracije prve pomoći u slučaju intoksinacije pesticidima. (1)

- Dekontaminacija bilja, proizvoda, mašina, opreme i prostorija. (1)

KOROVI

(2+1 čas nedeljno, 44+22 časa ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave ovog predmeta je da učenici upoznaju opštu problematiku korovne flore, kakve štete izaziva i koliko se sve to odražava na prinose.

Zadaci nastave su da se učenici osposobe za:

- raspoznavanje korovne flore i njenih karakteristika, da bi je lakše suzbijali;

- primenu odgovarajućih agrotehničkih mera za suzbijanje korova;

- određivanje hemijskih sredstava "herbicida" radi suzbijanja korova;

- korišćenje agrotehnike pri gajenju određenih korovskih biljaka namenjenih za sirovine u određenim industrijama, a naročito za dobijanje lekova.

UVOD (2)

Pojam korova sa gledišta biologije, ekonomije i zakona. Štete koje korovi mogu izazvati izražene kroz novčanu vrednost po granama poljoprivredne proizvodnje.

NAČINI ŠIRENJA KOROVA (2)

Rasprostiranje korova pomoću vode, vetra, životinja i pomoću čoveka.

EKOLOGIJA KOROVA (5)

Domestidikacija korova: jednogodišnjost, gubitak zaštitnih organa, povećanje semenki i plodova, gubitak zaštitnih uređaja za rasprostranjenje plodova i semenki i kompolitizam. Način razmnožavanja korovskih biljaka.

VRSTE KOROVSKIH BILJAKA (15)

Najvažnije vrste korova iz familija: Poligonaceae, Urticaceae, Euforbiaceae, Chenopodiaceae, Caryophillaceae, Ranunculaceae, Papraveraceae, Cruciferae, Umbeliferae, Solanaceae, Labiatae, Compositae i ostalih botaničkih familija. Najvažnije korovske biljke u strninama, u okopavinama, voćnjacima i vinogradima i na livadama i pašnjacima.

ZAŠTITA KULTURNIH BILJAKA OD KOROVA (10)

Zaštita od korova strnih žita, prosolikih žita, industrijskih biljaka, povrtarskih biljaka, krmnog bilja, voćnjaka i vinograda, voćnih i šumskih rasadnika i kanala za navodnjavanje. Defilijanti i desikanti u borbi protiv korova.

AGROTEHNIČKE MERE U BORBI PROTIV KOROVA (8)

Suzbijanje korova zaoravanjem strništa, osnovnom i dopunskom obradom zemljišta, okopavanjem i kultiviranjem useva, podizanjem kompostišta, čišćenjem semena. Uništavanjem korova primenom zakonskih mera. Suzbijanje korova specijalnim merama.

VEŽBE (22)

- Mehaničko uništavanje korova u gajenim kulturama. (4)

- Uništavanje korova pored ograda, vrzina, puteva i dr. (3)

- Uništavanje korova primenom herbicida kod useva. (8)

- Prikupljanje korova za industriju dekova. (4)

- Prikupljanje korovne flore za herbarijum. (3)

ZAŠTITA BILJA

(4+2 časa nedeljno, 88+44 časa ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta zaštita bilja je da se učenici osposobe za sprovođenje mera u zaštiti bilja i proizvoda. Zadaci predmeta su da se učenici osposobe za:

- organizaciju i planiranje akcija suzbijanja bolesti, štetočina i korova važnijih poljoprivrednih kultura;

- praktičnu zaštitu bilja u biljnoj proizvodnji i uključivanje kao u određene poslove i radne procese.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVODNI DEO (1)

Značaj i mesto zaštite bilja u poljoprivrednoj proizvodnji. Podaci o štetama od biljnih bolesti, štetočina i korova u voćnjacima, vinogradima, njivskim usevima i uskladištenim proizvodima u svetu, Jugoslaviji i Srbiji. Vrste mera i zaštita bilja.

PROCENA INTENZITETA ZARAZE I ŠTETNOSTI (2)

Metode za procenu intenziteta zaraze i štetnosti. Pregled voćnjaka, vinograda i njivskih useva.

KOMPLEKSNA I INTEGRALNA ZAŠTITA BILJA (18)

Pojam kompleksne zaštite bilja. Pojam integralne zaštite bilja. Izrada planova kompleksne, odnosno integralne zaštite voćaka pojedinih vrsta vinove loze, ratarskih i povrtarskih kultura. Zimsko prskanje voćaka. Prskanje i zaprašivanje vinograda. Suzbijanje zemljišnih štetočina. Suzbijanje štetočina prilikom nicanja ratarskih i povrtarskih useva. Suzbijanje štetočina i bolesti njivskih useva u ostalim fazama razvoja. Zaštita voćaka od štetnih glodara. Zaštita njivskih useva od štetnih glodara. Suzbijanje korova u njivskim usevima, voćnjacima i vinogradima.

UTVRĐIVANJE BROJNOSTI ŠTETOČINA I INTENZITETA ZARAZE U SKLADIŠTIMA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA (7)

Metode pregleda raznih tipova skladišta. Utvrđivanje mesta na kojima se nalazi najveći broj štetočina. Uticaj temperature i vlažnosti žita i suvog voća u velikim podnim skladištima na masovnu pojavu štetočina i njihovu brojnu zastupljenost. Uticaj temperature i vlažnosti na pojavu i intenzitet bolesti voćnih plodova i povrća u hladnjačama i metode procene intenziteta bolesti i šteta.

ZAŠTITA USKLADIŠTENIH POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA (7)

Higijena skladišta. Priprema skladišta pred unošenje proizvoda. Dezinsekcija, dezinfekcija i deratizacija raznih tipova skladišta. Mere suzbijanja štetočina u skladišnim prostorijama. Priprema i postupak sa voćnim plodovima pred unošenje u skladište.

ZDRAVSTVENI PREGLED RASADNIKA I APROBACIJA USEVA (6)

Metode obavljanja zdravstvenog pregleda voćnih rasadnika u cilju otkrivanja ekonomski štetnih i karantinskih bolesti i štetočina. Pregled matičnih voćnih stabala. Pregled matičnjaka vinove loze, kalemova i ožiljenih reznica u prporištu. Metode i problemi semenskih parcela njivskih useva.

DEZINFEKCIJA I DEZINSEKCIJA SEMENA I SADNOG MATERIJALA (8)

Metode dezinfekcije i dezinsekcije semena i sadnog materijala. Utvrđivanje zdravstvenog stanja semena i sadnog materijala. Dezinfekcija i dezinsekcija semena sadnica, reznica i krtola. Rad uređaja za prečišćavanje i dezinfekciju semena. Kontrola kvaliteta semena. Organizacija i rad jednog gazdinstva za proizvodnju i doradu semena i sadnog materijala.

PROBLEMI ZAŠTITE BILJA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU (5)

Pojava parazita, štetočina i korova u toplim lejama, staklarama, plastikarama. Specifičnosti zaštite bilja u zastakljenim prostorijama. Dezinfekcija zemljišta toplih leja, staklara i plastikara.

PLANIRANJE ZAŠTITE BILJA (9)

Na osnovu strukture, vrste i sortimenata proizvodnih biljaka i uskladištenih proizvoda poljoprivredne organizacije, kao i pojave i intenziteta napada parazita, štetočina i zakorovljenosti u prethodnim godinama i prognoze klimatskih i zemljišnih osobenosti za narednu godinu, planirati potreban broj i strukturu aparata za zaštitu bilja i pesticida po vrstama i količinama. Izbor najpovoljnijih preparata obaviti zavisno od njihove efikasnosti, cene, načina aplikacije, toksičnosti i rezidualnog dejstva.

STVARANJE OTPORNIH SORTI BILJAKA (6)

Osnovni principi i metode dobijanja sorti biljaka otpornih prema bolestima i štetočinama. Upoznavanje rada organizacija koje se bave selekcijom i proizvodnjom otpornih sorti bilja.

BILJNI KARANTIN (5)

Upoznavanje najvažnijih karantinskih biljnih bolesti i štetočina. Način otkrivanja i dokazivanja karantinskih bolesti, štetočina i korova i uzorcima bilja i proizvoda od bilja u prometu. Organizacija i način rada karantinske stanice.

ORGANIZACIJA PROGNOZE I IZVEŠTAJNE SLUŽBE (6)

Značaj prognoze biljnih bolesti i štetočina. Osnovni principi i metode prognoze ekonomski najznačajnijih bolesti i štetočina bilja. Utvrđivanje optimalnih rokova za suzbijanje pojedinih parazita i štetočina. Osnovni principi i metode dugoročnih prognoza. Značaj i mesto izveštajne službe u zaštiti bilja. Organizacija izveštajne i prognostičke službe u Srbiji.

PROPISI IZ ZAŠTITE BILJA (8)

Upoznavanje saveznog Zakona o zaštiti bilja. Upoznavanje Zakona Republike Srbije o zaštiti bilja. Upoznavanje drugih propisa iz oblasti zaštite bilja.

VEŽBE (44)

- Praktični primeri procene intenziteta napada štetočina, bolesti i zakorovljenosti voćaka, vinove loze i njivskih useva, kao i procene štete. (2)

- Praktični primeri utvrđivanja brojnosti štetočina, intenziteta napada i šteta na uskladištenim proizvodima. (2)

- Izrada programa zaštite od pojedinih ekonomskih najznačajnijih bolesti, štetočina i korova. (7)

- Izrada programa kompleksne zaštite pojedinih vrsta bilja u polju i biljnih proizvoda u skladištima, (14)

- Izrada programa zaštite bilja u zastakljenim prostorijama.

- Izrada plana opremanja jedne poljoprivredne organizacije uređajima za zaštitu bilja. (2)

- Izrada plana i dinamike nabavke preparata za zaštitu bilja u jednoj organizaciji. (3)

- Formiranje prateće dokumentacije za semenski i sadni materijal u prometu, a na osnovu postojećih propisa iz ove oblasti. (7)

PRAKTIČNA NASTAVA

(5 časova nedeljno, 110 časova ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave je da se učenici osposobe za vođenje poslova zaštite bilja u biljnoj proizvodnji.

Zadaci praktične nastave su da se učenici osposobe za:

- izradu operativnog plana zaštite bilja i proizvoda;

- praćenje promena u razvoju biljaka prouzrokovanim bolestima i štetočinama;

- sprovođenje mera i načina izvođenja zaštite bilja i biljnih proizvoda;

- obavljanje laboratorijskih analiza iz oblasti zaštite bilja;

- vođenje skladišta i poljoprivredne apoteke.

SADRŽAJI PROGRAMA

Upoznavanje organizacije zaštite voćaka, vinove loze i njivskih useva.

Upoznavanje organizacije zaštite uskladištenih proizvoda.

Organizacija i učešće u zimskom prskanju voćaka.

Organizacija i učešće u prolećnim i letnjim prskanjima voćaka i vinove loze.

Neposredno upoznavanje mera zaštite od zemljišnih štetočina.

Organizacija i neposredno učešće u pojedinim merama zaštite njivskih useva od štetočina, bolesti i korova.

Neposredno učešće u zaštiti poljoprivrednog bilja od štetnih glodara.

Organizacija i neposredno učešće u dezinfekciji, dezinsekciji i deratizaciji skladišta i uskladištenih proizvoda.

Zaštita sadnog materijala.

Dezinfekcija semena i organizacija dorade semena.

Organizacija i mere zaštite povrća na otvorenom i zatvorenom prostoru.

Metode rada na stvaranju i proizvodnji otpornih sorti bilja.

Nabavka pesticida i drugih proizvoda.

Skladištenje i čuvanje pesticida.

Prodaja pesticida i vođenje zakonom propisane dokumentacije.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

(300 časova ukupno)

Organizacija i sprovođenje zimskog prskanja voća.

Organizacija i sprovođenje zaštite voća i vinove loze.

Organizacija i sprovođenja zaštite ratarskih i povrtarskih kultura.

Zaštita sadnog materijala.

Zaštita semenskog materijala.

Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija skladišta i uskladištenih proizvoda.

Obrazovni profil: POLJOPRIVREDNI MEHANIZATOR

GRUPE POSLOVA I ZADATAKA

Ostvarivanjem sadržaja programa učenici se osposobljavaju za stručno vođenje eksploatacije ratarsko-povrtarske, voćarsko-vinogradarske, cvećarsko-vrtlarske i stočarske mehanizacije, za vođenje eksploatacije opreme za sušenje, skladištenje i doradu poljoprivrednih proizvoda i za vođenje opravke i održavanja poljoprivredne mehanizacije i opreme.

Vođenje eksploatacije ratarsko-povrtarske mehanizacije i opreme čine poslovi: razrada tehnoloških mera eksploatacije, poljoprivredne mehanizacije i određivanje optimalnih rokova i načina korišćenja poljoprivredne mehanizacije i opreme; učestvovanje u izradi operativnog plana rada i drugih planova u oblasti korišćenja poljoprivredne mehanizacije i opreme; neposredno organizovanje rada i vođenje tehnološkog procesa eksploatacije poljoprivredne mehanizacije i opreme prema operativnom planu rada; kontrola kvaliteta i kvantiteta izvedenih radova, korišćenje mehanizacije i sl.; normiranje poslova u procesu eksploatacije poljoprivredne mehanizacije i opreme; pomoć pri laboratorijsko eksploatacionim ispitivanjima tehničko-tehnoloških karakteristika poljoprivrednih mašina, uređaja, agregata i opreme; vođenje potrebne evidencije o radu mašina i radnika; učešće u analizi troškova eksploatacije poljoprivredne mehanizacije i opreme; učešće u planiranju nabavke nove mehanizacije i opreme; rad na racionalizaciji i inovacijama u procesu rada sa poljoprivrednom mehanizacijom i opremom; staranje o pravilnoj primeni mera zaštite i protivpožarne zaštite na radu.

Vođenje eksploatacije voćarsko-vinogradarske mehanizacije čine poslovi: učestvovanje u razradi tehnoloških mera eksploatacije poljoprivredne mehanizacije i opreme; određivanje optimalnih rokova i načina korišćenja poljoprivredne mehanizacije i opreme; učestvovanje u izradi operativnog plana rada i drugih planova u oblasti korišćenja poljoprivredne mehanizacije i opreme.

Vođenje eksploatacije cvećarsko-vrtlarske mehanizacije čine poslovi: učestvovanje u razradi tehnoloških mera eksploatacije poljoprivredne mehanizacije i opreme; određivanje optimalnih rokova i načina korišćenja poljoprivredne mehanizacije i opreme; učestvovanje u izradi operativnog plana rada i drugih planova u oblasti korišćenja poljoprivredne mehanizacije i opreme.

Vođenje eksploatacije stočarske mehanizacije čine poslovi: učestvovanje u razradi tehnoloških mera eksploatacije poljoprivredne mehanizacije i opreme; određivanje optimalnih rokova i načina korišćenja poljoprivredne mehanizacije i opreme; učestvovanje u izradi operativnog plana rada i drugih planova u oblasti korišćenja poljoprivredne mehanizacije i opreme.

Vođenje eksploatacije opreme za sušenje, skladištenje i doradu poljoprivrednih proizvoda: učestvovanje u izradi tehnoloških mera eksploatacije poljoprivredne mehanizacije i opreme; određivanje optimalnih rokova i načina korišćenja poljoprivredne mehanizacije i opreme; učestvovanje u izradi operativnog plana rada i drugih planova u oblasti korišćenja poljoprivredne mehanizacije i opreme.

Vođenje opravke i održavanja poljoprivredne mehanizacije i opreme: učestvovanje u razradi tehnoloških mera održavanja poljoprivredne mehanizacije i opreme; određivanje optimalnih rokova i načina održavanja poljoprivredne mehanizacije i opreme; učestvovanje u izradi operativnog plana rada i drugih planova u oblasti održavanja poljoprivredne mehanizacije.

HIDROPNEUMATSKA TEHNIKA

(2 časa nedeljno, 44 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave hidropneumatske tehnike je osposobljavanje učenika za pravilno rukovanje hidropneumatskom tehnikom.

Zadaci predmeta su:

- upoznavanje konstrukcija pumpi, hidromotora, radnih cilindara, kompresora i ventilatora;

- osposobljavanje za preventivno održavanje i otkrivanje neispravnosti u radu.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (2)

Značaj hidropneumatske tehnike na poljoprivrednim mašinama. Mogućnosti ugradnje hidropneumatskih komponenti i automatsko vođenje radnih procesa.

OSNOVNA FIZIČKA SVOJSTVA FLUIDA (8)

Osnovna jednačina za statiku fluida. Hidrostatički pritisak. Merenje pritiska. Paskalov zakon i njegova primena. Klasifikacija strujanja. Protok, srednja brzina, jednačina kontinuiteta. Merenje protoka. Bernulijeva jednačina. Lokalni i linijski gubici u cevovodima. Proračuni cevovoda.

PUMPE (8)

Klipne pumpe. Klipno-membranske. Membranske pumpe. Zupčaste pumpe, krilne pumpe. Obrtno-klipne pumpe, radijalne i aksijalne. Centrifugalne pumpe, propelerne (aksijalne) pumpe. Zavojne pumpe. Radne krive i sprezanje centrifugalnih pumpi.

VENTILATORI (10)

Radijalni ventilatori. Aksijalni ventilatori. Radiaksjalni ventilatori. Karakteristične krive ventilatora.

KOMPRESORI (6)

Klipni, krilni i drugi kompresori, mogućnosti primene i karakteristike.

HIDROMOTORI (8)

Tipovi hidromotora, karakteristike i mogućnosti primene na poljoprivrednim mašinama.

HIDRO-PNEUMATSKI RADNI CILINDRI (2)

Karakteristike i primeri primene kod poljoprivrednih mašina.

AUTOMATIZACIJA U POLJOPRIVREDI

(1 čas nedeljno, 22 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave automatizacije u poljoprivredi je osposobljavanje učenika za primenu sistema automatskog upravljanja na poljoprivrednim mašinama.

Zadaci predmeta su:

- usvajanje osnovnih znanja iz teorije automatskog upravljanja;

- upoznavanje komponenata i sistema automatskog upravljanja na poljoprivrednim mašinama;

- upoznavanje organizacije i primene mikroračunarskog merno-informaciono-upravljačkog sistema na poljoprivrednim mašinama.

SADRŽAJI PROGRAMA

I OPŠTI DEO (1)

Kratak istorijski osvrt.

Kratak pregled primene automatskog upravljanja u poljoprivredi (i šire).

Pojam sistema definicija. Vrste sistema. Ulazne i izlazne veličine sistema.

UPRAVLJANJE I SISTEM UPRAVLJANJA (1)

Objekat. Upravljanje. Upravljački sistem. Sistem upravljanja.

SISTEMI AUTOMATSKOG UPRAVLJANJA (1)

Vrste upravljanja. Podela sistema automatskog upravljanja.

Otvoreni, zatvoreni i kombinovani sistem automatskog upravljanja.

Pregled osnovnih simbola elemenata i organa automatskog upravljanja (datih u vidu tabele).

OTVORENI SISTEM AUTOMATSKOG UPRAVLJANJA (1)

ZATVORENI SISTEM AUTOMATSKOG UPRAVLJANJA (2)

Regulisanje. Funkcije i struktura regulatora. Komponente regulatora. Merni elementi. Pretvarači. Pojačivači. Izvršni elementi. Prenosni organi. Osobine sistema regulisanja.

TEHNIČKO IZVOĐENJE KOMPONENATA SISTEMA AUTOMATSKOG UPRAVLJANJA (2)

Mehaničke, hidrauličke, pneumatske, električne, elektronske komponente i njihove karakteristike.

MIKRORAČUNARSKI SISTEMI (1)

Hardverska organizacija mikroračunara.

Programska organizacija i programiranje računara.

UPRAVLJAČKI RAČUNARSKI SISTEM (1)

Razvoj tehnologije sistema automatskog upravljanja.

Arhitektura upravljačkog računarskog sistema. Funkcije upravljačkog računarskog sistema.

Merenje, nadzor, upravljanje i regulisanje pomoću mikroračunara.

II PRIMENA SISTEMA AUTOMATSKOG UPRAVLJANJA NA POLJOPRIVREDNIM MAŠINAMA (7)

UVOD. Različiti nivoi upravljanja poljoprivrednim mašinama: ručno upravljanje i regulisanje; ručno upravljanje i regulisanje sa primenom mernih elemenata; ručno upravljanje i regulisanje pomoću računara; kontrola rada mašine pomoću računara; delimično automatizovano regulisanje radnog procesa poljoprivredne mašine; potpuno automatizovano upravljanje i regulisanje rada poljoprivredne mašine.

MERENJE, NADZOR, UPRAVLJANJE I REGULISANJE RAZLIČITIH POLJOPRIVREDNIH MAŠINA

TRAKTOR. Različiti sklopovi traktora. Motor. Menjač. Hidraulički sistem. Upravljanje pravcem kretanja.

Kompleksni elektronski sistemi na traktoru: sistemi kontrole; sistemi sa uputstvima za vožnju; bordcomputer.

MAŠINE ZA DISTRIBUTIVNE RADOVE. Kontrola radnih procesa. Upravljanje i regulisanje na mašinama za setvu, zaštitu bilja i rasturanje mineralnog đubriva.

OSTALE PRIKLJUČNE MAŠINE. Plugovi, tanjirače, ravnjači, freze itd.

ŽITNI KOMBAJN. SILAŽNI KOMBAJN. POVRTARSKI KOMBAJNI. MAŠINE ZA ZALIVANJE.

PRIKOLICE

III MIKROPROCESORSKI INFORMACIONI I UPRAVLJAČKI SISTEM ZA POLJOPRIVREDNE MAŠINE (2)

Uvod. Informacioni sistem. Koncepcija sistema. Hardver. Softver. Primeri primene.

IV DIJAGNOSTIKA, ODRŽAVANJE I SERVISIRANJE SISTEMA ZA MERENJE, UPRAVLJANJE I REGULISANJE NA POLJOPRIVREDNIM MAŠINAMA (2)

V EKONOMSKA OPRAVDANOST PRIMENE SISTEMA AUTOMATSKOG UPRAVLJANJA NA POLJOPRIVREDNIM MAŠINAMA (1)

REMONT I ODRŽAVANJE POLJOPRIVREDNE TEHNIKE

(3 časa nedeljno, 66 časova godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta je osposobljavanje učenika za organizovanje i realizaciju sistema opravke - remonta poljoprivredne tehnike.

Zadaci predmeta su da učenici upoznaju:

- organizovani pristup problemu remonta i održavanja poljoprivredne tehnike

- specifičnu remontnu opremu

- osnove dijagnostike poljoprivredne tehnike.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (2)

Osnove predmeta. Funkcija praktične primene znanja.

HABANJE I KVAROVI (10)

Vrste habanja, uticaj habanja na pojavu kvara, karakteristični vidovi habanja, kriva habanja, habanje i podmazivanje, koroziono habanje, karakteristike habanja klipno cilindarskog sklopa motora sus, karakteristike habanja u čvrstoj abrazivnoj sredini.

KOROZIJA (4)

Mehanizam delovanja korozionih procesa, metode zaštite od korozije, sredstva za zaštitu od korozije, oprema za primenu antikorozionih sredstava i postupci primene.

DEMONTAŽA I MONTAŽA (4)

Priprema za demontažu mašine, pranje i odmašćivanje mašine i delova. Oprema i postupci. Alat za demontažu i montažu, univerzalni i specijalni. Pomoćni uređaji za demontažu i montažu, radni stolovi, prese i drugo.

PROVERA STANJA ISPRAVNOSTI DELA (DEFEKTAZA) (4)

Metode defektaže i postupci. Principi okularne defektaže. Instrumentalna defektaža, oprema i principi rada. Specifični instrumenti za instrumentalnu defektažu, konstrukcija i primena.

OPRAVKA DELOVA (10)

Tehnološki postupci opravke delova mašina. Mehanički postupci, postupci zavarivanja, galvanski postupci, postupci metalizacije i plastifikacije. Opravka cilindričnih rukavaca i cilindričnih otvora. Specifična oprema za opravku delova motora, cilindara, klipnjača, glava motora, bloka motora i radilice (kolenastog vratila).

SISTEMI OPRAVKE MAŠINA (4)

Vrste sistema opravki mašina (zamena rezervnih delova, zamena rezervnih agregata, mešoviti sistem i industrijski sistem). Specifičnosti svakog sistema i uslovi za primenu.

TEHNIČKO ODRŽAVANJE (12)

Mesto i uloga tehničkog održavanja u sistemu ukupnog održavanja radne ispravnosti poljoprivredne tehnike. Postavka sistema sa stanovišta preventive kao osnovnog faktora uspešnosti i prinudnost sistema kao garancije za postizanje cilja. Planiranje obima poslova na tehničkom održavanju i proračunu elemenata sistema tehničkog održavanja. Struktura sistema tehničkog održavanja pogonskih mašina u poljoprivredi, utvrđivanje ritma, kriterijuma i sadržaja pojedinih stepeni tehničkog održavanja. Način organizovanja rada službe za tehničko održavanje poljoprivredne tehnike. Specifičnosti tehničkog održavanja stacionarnih postrojenja poljoprivrednih preduzeća (farme, silosi, dehidratori, sušare).

OPREMA ZA TEHNIČKO ODRŽAVANJE (4)

Specifična oprema koja se koristi u sistemu tehničkog održavanja poljoprivredne tehnike. Opis funkcionisanja i način primene opreme za dopunu ulja, masti, vazduha, goriva i vode, za kontrolu akumulatora, kontrolu elektroinstalacije.

DIJAGNOSTIKA (6)

Značaj dijagnostike i osnovne postavke razvoja dijagnostičkih uređaja i metoda. Mesto i uloga dijagnostike u sistemu održavanja radne ispravnosti poljoprivredne tehnike. Oprema za dijagnostička merenja snage motora, ispravnosti hidrauličnog podiznog sistema traktora, zaptivenosti klipno cilindarskog sklopa motora, broj obrtaja radilice OTO i DIESEL motora, ugao pretpaljenja i predubrizgavanja.

REMONTNE RADIONICE (4)

Opšte karakteristike radionica za održavanje radne ispravnosti poljoprivredne tehnike. Sadržaj radionice sa stanovišta vrste odeljenja (montažno, strugarsko, kovačko, autoelektričarsko, bravarsko, stolarsko, varilačko, magacin sa alatnicom i praonica delova). Funkcija svakog odeljenja i međusobna povezanost u celinu remontne radionice. Specifičnosti radionice za obavljanje tehničkog održavanja i odeljenja koja joj pripadaju (zatvorena praonica, odeljenje za svakodnevno tehničko održavanje, deljenje za više stepene tehničkog održavanja).

DOKUMENTACIJA (2)

Primena dokumentacije u sistemu održavanja radne ispravnosti poljoprivredne tehnike. Struktura dokumentacije sa tokovima cirkulacije dokumenata.

POLJOPRIVREDNA TEHNIKA

(6 časova nedeljno, 132 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta poljoprivredna tehnika je osposobljavanje učenika za organizovanje sistema opravke - remonta, sistema razvoja mehanizacije i procesne tehnike u poljoprivredi.

Zadaci predmeta su:

- upoznavanje opštih karakteristika mehanizacije u poljoprivredi;

- upoznavanje sa konstrukcijama ložišta za sagorevanje biomase, kotlovskih postrojenja, sušara i skladišta;

- osposobljavanje za pravilno rukovanje kotlovskim postrojenjima i uređajima za sušenje i skladištenje poljoprivrednih proizvoda.

SADRŽAJI PROGRAMA

POLJOPRIVREDNI TRAKTORI (40)

UVOD (3)

Opšte karakteristike poljoprivrednih traktora, značaj, stanje i tendencije razvoja: pogonskih mašina, vučno-pogonskih jedinica, sistemskih traktora, transportnih vozila i ostalih mobilnih jedinica - koncepcije, kategorije.

ENERGETSKE I MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE POGONSKIH MAŠINA (2)

Pogonske mašine - motori: toplotni, elektrorotori, vodeni, vetreni, ostali motori - osnovni pojmovi, struktura, rad i primena.

GORIVA I TERMODINAMIČKI PROCESI (4)

Konvencionalna i nekonvencionalna goriva - opšte karakteristike i primena. Termodinamički procesi, indikatorski i efektivni parametri.

MOTORNI I RAZVODNI MEHANIZAM (2)

Nepokretni elementi motora. Klipno-kolenasti mehanizam, razvodni mehanizam - konstrukcije, funkcionisanje. Tendencije razvoja i primena novih materijala - keramika i plastika.

SISTEMI MOTORA (4)

Sistem za hlađenje, podmazivanje, napajanje motora vazduhom i gorivom i odvod sagorelih gasova. Zadatak, konstrukcije, funkcionisanje. Primena elektronike i kontrolnih uređaja.

ELEKTRIČNI UREĐAJI (3)

Električni uređaji oto i dizel motora. Akumulator, dinama, alternator, elektropokretač regulatora, grejači, baterijsko i magnetno paljenje. Zadatak, konstrukcije, funkcionisanje, primena elektronike i kontrolnih uređaja.

ISPITIVANJE MOTORA (2)

Vrste ispitivanja, merenje snage, obrtni momenat, broj obrtaja, potrošnja goriva - metodika, oprema, tehnika merenja, obrada i korišćenje dobivenih rezultata.

PRENOSNICI SNAGE (3)

Spojnica, menjač, pojačivač obrtnog momenta, diferencijal, poluosovina, završni prenosi, kardansko vratilo, priključno vratilo, komandni uređaj. Mehanički, hidro, hidro-mehanički i ostali prenosnici snage. Konstrukcije, funkcionisanje, izbor stepena prenosa, za kretanje napred-nazad, prenosni odnosi, obrtni momenat i stepen iskorišćenja. Tendencija razvoja i primena automatizacije.

HODNI SISTEM (2)

Realizacija vuče i gaženje zemljišta. Točkaši - standardni i tera pneumatici. Guseničari - metalna i gumena gusenica. Poluguseničari i ostale konstrukcije hodnih sistema. Konstrukcije i korišćenje.

SISTEM ZA UPRAVLJANJE I KOČENJE (2)

Sistem za upravljanje - zadatak, način upravljanja, konstrukcije. Mehaničko, hidraulično, hidromehaničko upravljanje (hod traktora guseničara). Kinematika upravljanja. Poluprečnik okretanja i prostor okretanja. Sistemi za kočenje - zadatak. Konstrukcije - mehaničke, hidrauličke, vazdušne, ostale konstrukcije. Kočioni elementi, proces kočenja, put zaustavljanja i kočenja, snaga i sile kočenja. Ispitivanje kočnica.

HIDRAULIČNI SISTEM TRAKTORA I UREĐAJ ZA PRIKOPČAVANJE ORUĐA (3)

Zadatak, konstrukcije, korišćenje, kategorije, jednosmerni i dvosmerni. Kontrola vuče i položaja, podizna moć hidraulika, uređaji za prikopčavanje oruđa.

ELEKTROINSTALACIJA (2)

Elektroinstalacija za saobraćaj i rad traktora u realizaciji tehnološkog procesa.

KONTROLNO-UPRAVLJAČKI CENTAR (2)

Kabina, sedište, komandni sistem, preglednost, klima uređaji, radio i TV uređaji, kontrolni instrumenti, uređaji za merenje eksploatacionih parametara traktorskih sistema.

ERGONOMSKI PARAMETRI (2)

Buka, vibracije, klima u kabini, preglednost, razmeštaj komandi i instrumenata. Potrebne sile za ostvarivanje komandi, pogodnosti za održavanje, remont i korišćenje.

ISPITIVANJE TRAKTORA (2)

Zadatak i vrste ispitivanja, OECD test, metodika, oprema, tehnika merenja. Obrada i korišćenje dobivenih rezultata.

FORMIRANJE TRAKTORSKIH SISTEMA (2)

Izbor traktora i traktorskih vozila i formiranje traktorskih sistema.

POLJOPRIVREDNE MAŠINE (60)

MAŠINE ZA OSNOVNU OBRADU (6)

(Definisanje optimalnih uslova za primenu različitih tehničkih rešenja mašina za osnovnu obradu. Organizacija primene. Razrivačka oruđa, rotacioni plugovi, združena tehnika obrade. Proračun otpora vučne i pogonske energije, primenjena elektro-hidraulična tehnika na mašinama za osnovnu obradu.)

MAŠINE ZA PREDSETVENU PRIPREMU (4)

(Mašine sa aktivnim radnim organima (rotodrljače, klateće drljače rotoudarači, rotositnilica) združena tehnika predsetvene obrade i setve ratarskih kultura, primenjena mehanička, elektrohidraulična tehnika transmisije i regulisanja.)

MAŠINE ZA UNOŠENJE ORGANSKIH I MINERALNIH ĐUBRIVA (5)

Skladištenje, priprema manipulacija i pravilno korišćenje tečnih organskih mineralnih đubriva i amonijaka.

Injektori za unošenje tečnih organskih i mineralnih đubriva i tečnog amonijaka, cisterne za amonijak. Manipulacija tečnim amonijakom.

Pneumatski sistemi na rasipačima mineralnih đubriva.

Primenjena hidro-elektronska tehnika automatske kontrole i podešavanja.

SEJALICE I SADILICE (8)

Mehanizmi za automatsko blokiranje ulagača pri setvi sa stalnim tragovima (način korišćenja i programiranje).

Mehanizovano opsluživanje visoko kapacitivnih sejalica za strna žita (rinfuznim semenom, kontejnerima i big vrećama).

Sejalice za setvu u plastične folije (polisem sejalice), sejalice za direktnu setvu i setvu u bankove.

Adaptacija i specijalne sejalice za preciznu setvu sitnozrnih povrtarskih kultura, lekovitog bilja i cveća (primena u plastenicima).

Sejalice za setvu (sadnju) rasada sa hranljivim saksijama.

MAŠINE ZA ZAŠTITU BILJA (8)

Mašine i uređaji za redukovanu primenu pesticida.

Adaptacija i primena ratarskih prskalica i atomizera za zaštitu u kasnijim fazama vegetacije (sa visokim klirensom).

Primenjena rešenja hidrualično-elektronske regulacije, kontrole i podešavanja sa prskalicama (primena bord računara).

MAŠINE ZA UBIRANJE ŽITARICA (5)

Kriterijumi za izbor kombajna i organizacije rada, zavisno od uslova primene.

Primenjeni mehanizmi za automatsko nivelisanje separacionih organa.

Primenjena mehaničko-hidraulična transmisija na žitnim univerzalnim kombajnima.

Primena i rukovanje kompjuterima za automatizaciju, kontrolu i regulisanje procesa rada kombajna.

MAŠINE ZA SREĐIVANJE ŠEĆERNE REPE (4)

Hidromehanička transmisija kombajna za vađenje šećerne repe.

Primenjena rešenja, rukovanje sistemom automatskog vođenja i kontrole rada radnih organa mašina za vađenje korena šećerne repe.

MAŠINE ZA OBRADU POVRĆA (6)

Kombajni i mašine za ubiranje povrtarskih plodova, paprike, kupusa, arpadžika, zelene salate, korenasto-krtolastog povrća.

Mašine i uređaji za poluautomatsko i automatsko sortiranje i pakovanje povrtarskih plodova za konzumnu upotrebu i skladištenje.

MAŠINE ZA UBIRANJE LEKOVITOG BILJA (4)

Kombajni i mašine za ubiranje plodova lekovitog bilja (kamilice, mente, enotere i dr.).

SPECIJALIZOVANE MAŠINE ZA SEMENSKI KUKURUZ (4)

Platforme za ručno, polumašinsko i mašinsko zakidanje metlica.

Kombajni i berači za ubiranje semenskog kukuruza i stacionarne komušaljke.

MAŠINE ZA SPREMANJE SILAŽE (4)

Nove koncepcije kombajna i mašine za spremanje silaže (cele biljke, klipa i zrna kukuruza).

Primenjene hidraulike i elektronike za kontrolu i regulisanje procesa rada silažnih kombajna i opreme.

MAŠINE I OPREMA ZA MANIPULACIJU BALAMA (2)

PROCESNA POLJOPRIVREDNA TEHNIKA (32)

OSNOVI TERMOTEHNIKE (5)

Prvi zakon termodinamike. Jednačina stanja idealnog gasa. I-x dijagram za vlažan vazduh. Gorivo i sagorevanje.

OSOBINE POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA (3)

Fizičko-hemijske osobine poljoprivrednih proizvoda. Gubici proizvoda u procesu sušenja i skladištenja. Štetočine u skladištima i mere za suzbijanje štetočina.

UPRAVLJANJE I REGULACIJA PROCESA (5)

Merni instrumenti i oprema. Automatska regulacija rada kotla. Automatska regulacija procesa sušenja poljoprivrednih proizvoda. Kompjutersko upravljanje procesom sušenja.

KOTLOVI (5)

Ložišta za sagorevanje biomase. Gorionica za tečno i gasno gorivo. Komore za sagorevanje goriva. Kotlovi. Oprema kotlovskih uređaja. Cevni sistemi.

UREĐAJI ZA SUŠENJE POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA (5)

Vrste i tipovi uređaja za sušenje. Izmenjivači toplote i mase. Sušare. Oprema na sušarama. Dehidratorska postrojenja.

SKLADIŠTA (3)

Vrste i tipovi objekata za skladištenje. Podna skladišta. Silosi. Transportna sredstva. Oprema u skladištima.

TEHNOLOGIJA SUŠENJA I SKLADIŠTENJA (4)

Tehnologija sušenja semenske robe. Tehnologija sušenja merkantilne robe. Tehnologija skladištenja semenske robe. Tehnologija skladištenja merkantilne robe. Tehnologija dehidracije i skladištenja kabaste robe. Organizacija i evidencija rada centra za sušenje i skladištenje poljoprivrednih proizvoda.

ZAŠTITA NA RADU (2)

Mere zaštite na radu. Oprema za zaštitu na radu. Mere protivpožarne zaštite. Oprema za protivpožarnu zaštitu. Mere i oprema za zaštitu od eksplozija u skladištima.

EKSPLOATACIJA POLJOPRIVREDNE TEHNIKE

(2 časa nedeljno, 44 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta je osposobljavanje učenika za organizaciju rada poljoprivredne mehanizacije u složenim sistemima biljne proizvodnje.

Zadaci predmeta su:

- osposobljavanje za organizaciju mašinskih radova u semenskoj proizvodnji;

- usvajanje znanja o značaju uslova rada (ergonomike) rukovalaca poljoprivredne tehnike za njegovo zdravlje kao i kvalitet i produktivnost rada;

- razvijanje smisla i potrebe korišćenja elementarskih elemenata i mikroprocesora na mašinskim agregatima;

- upoznavanje faktora i pokazatelja eksploatacione pouzdanosti poljoprivredne tehnike.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (2)

Osnovni pojmovi o sistemima. Klasifikacija sistema. Struktura sistema. Sistem upravljanja.

ORGANIZACIJA MAŠINSKIH RADOVA U SEMENSKOJ PROIZVODNJI RATARSKIH KULTURA (8)

Agrotehnički zahtevi u semenskoj proizvodnji. Organizacija mašinskih radova u tehnologiji proizvodnje semena pšenice, kukuruza, šećerne repe, suncokreta i soje.

ORGANIZACIJA RADA SLOŽENIH SISTEMA U BILJNOJ PROIZVODNJI (14)

Tehnološki, tehnološko-transportni sistemi i podsistemi. Lančani (kontinualni) procesi. Usklađenost kapaciteta i rada međusobno zavisnih sistema. Informacioni sistem za upravljanje radom (procesom) složenih sistema.

Organizacija rada podsistema u okviru sistema za đubrenje; ubiranje zrnastih, korenastih i krtolastih plodova; berba povrća, voća i grožđa; ubiranje zelene krmne mase, sena i slame.

USLOVI RADA RUKOVALACA POLJOPRIVREDNE TEHNIKE (ERGONOMIKA) (6)

Ergonomski faktori okoline (radne sredine). Mikroklimatski faktori. Mehaničke primese u vazduhu. Mehanički faktori: buka i vibracije. Hemijski faktori okoline: štetne primese u vazduhu. Antropometrijski faktori.

EKSPLOATACIONA SVOJSTVA ELEKTRONSKIH ELEMENATA I MIKROPROCESORA (6)

Značaj i efekti primene elektronskih elemenata i mikroprocesora na mašinskim agregatima. Monitorinzi. Bord kompjuteri. Upravljanje i kontrola procesa. Evidentiranje efekata rada mašinskih agregata.

INFORMACIONI SISTEM EKSPLOATACIJE POLJOPRIVREDNE TEHNIKE (5)

Zadaci informacionog sistema. Eksploatacioni podaci i pokazatelji. Informacioni obrasci i tokovi. Unošenje podataka u računar. Obrada podataka pomoću računara.

POUZDANOST TEHNIČKIH SISTEMA U POLJOPRIVREDI (3)

Vrste otkaza. Uzroci pojave otkaza. Vremenska slika stanja sistema. Pokazatelji pouzdanosti sistema. Koeficijent operativne i ugrađene gotovosti (pouzdanosti) tehničkih sistema.

PRAKTIČNA NASTAVA

(11 časova nedeljno, 242 časa ukupno u časovnom sistemu i 300 časova u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta je osposobljavanje učenika za organizovanje poslova u složenim sistemima poljoprivrede.

Zadaci predmeta su:

- osposobljavanje za pravilno rukovanje i održavanje procesne tehnike u poljoprivredi;

- sticanje stručnih znanja za organizovanje poslova u složenim sistemima biljne proizvodnje;

- upoznavanje faktora i pokazatelja eksploatacione pouzdanosti poljoprivredne tehnike;

- osposobljavanje za organizovanje i realizaciju sistema opravke - remonta poljoprivredne tehnike.

PRAKTIČNA NASTAVA U ČASOVNOM SISTEMU

SADRŽAJI PROGRAMA

Korišćenje uređaja za merenje snage, momenta, broja obrtaja i potrošnje goriva motora traktora. Upoznavanje opreme, tehnike merenja, obrade i korišćenja dobivenih podataka.

Upoznavanje na terenu, ergonomskih parametara kod različite vrste traktora.

Upoznavanje mašinskih agregata koji koriste elektronske elemente i mikroprocesore.

Učešće u organizaciji mašinskih radova, upoznavanje savremenog alata za demontažu i montažu savremenih uređaja za dijagnostiku, univerzalnih i specijalnih alata i dr.

Rad u savremenim radionicama na organizaciji rada službe za tehničko održavanje, dijagnostiku i remont poljoprivredne tehnike.

Upoznavanje strukture dokumentacije u sistemu održavanja radne ispravnosti poljoprivredne tehnike.

Upoznavanje rada ložišta sa sagorevanjem biomase. Uređaji za pripremu i skladištenje biomase. Upoznavanje rada kotlovskih uređaja. Oprema na kotlovskim uređajima, merni instrumenti i cevni sistemi. Upoznavanje rada uređaja za zagrevanje zaštićenog prostora. Staklenici, plastenici i tople leje. Upoznavanje rada uređaja za ventilaciju i klimatizaciju objekata. Stočarske farme, staklenici i skladišta. Upoznavanje rada uređaja za čišćenje vazduha. Cikloni, filteri, separatori. Upoznavanje rada uređaja za sušenje poljoprivrednih proizvoda. Sušare za sušenje zrna (materijala) u sloju. Trakaste sušare. Vertikalno protočne, gravitacione sušare. Dehidratorska postrojenja. Oprema i merni instrumenti na sušarama. Upoznavanje rada podnih skladišta i silosa. Transportna sredstva. Oprema u skladištima i silosima. Upoznavanje rada uređaja za doradu poljoprivrednih proizvoda. Upoznavanje mera i opreme za zaštitu na radu i protivpožarnu zaštitu u skladištima i silosnim centrima.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU (300).

Tehničko održavanje i remont poljoprivredne tehnike (učešće u radionici i na terenu, u jesenjem i zimskom periodu).

Učešće u organizaciji mašinskih radova u biljnoj proizvodnji.

Rukovanje kotlovskim postrojenjima za sagorevanje biomase. Rukovanje uređajima za zagrevanje zaštićenog prostora, za sušenje poljoprivrednih proizvoda. Rukovanje dehidratorskim postrojenjima, opremom i uređajima u skladištima i silosima, uređajima za doradu poljoprivrednih proizvoda, uređajima za protivpožarnu zaštitu. Organizovanje rada centra za sušenje i skladištenje poljoprivrednih proizvoda.

Obrazovni profil: STOČAR - SPECIJALISTA

GRUPA POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

Ostvarivanjem sadržaja programa učenici se osposobljavaju za stručno vođenje tehnološkog procesa uzgoja goveda, utvrđivanje recepture za izradu obroka, kontrolu sprovođenja mera ishrane i nege i vođenje matične i druge evidencije u stočarskoj proizvodnji.

Vođenje tehnološkog procesa uzgoja goveda čine poslovi:

učešće u razradi tehnologije rada i izradi planskih kalkulacija; učešće u izradi operativnog plana rada; neposredna organizacija rada i vođenje tehnološkog procesa uzgoja goveda u skladu sa operativnim planom rada; određivanje optimalnih rokova i načina izvođenja pojedinih radova u procesu uzgoja stoke; određivanje mere nege, vreme pripusta i osemenjivanja grla; praćenje razvitka stočnog podmlatka; praćenje stanja proizvodnje stoke i stočarskih proizvoda - sprovođenje mera zaštite pri radu i protivpožarne zaštite pri radu i protivpožarne zaštite; učešće u osposobljavanju učenika i pripravnika.

Utvrđivanje recepture za izradu obroka čine poslovi:

izrada tablica ishrane prema vrstama i uzrastu stoke; izrada tablica prema zdravstvenom stanju grla; izrada tablica prema hranljivosti hrane.

Kontrolu sprovođenja mera ishrane i nege čine poslovi:

kontrola mlečnosti krava muzara; kontrola prirasta tovnih grla; obavljanje laboratorijskih analiza uzoraka; kontrola zdravstvenog stanja stoke.

Vođenje matične i druge evidencije o stočarskoj proizvodnji čine poslovi:

vođenje evidencije o utrošku repromaterijala i hrane, vođenje matične evidencije za priplodna grla; vođenje evidencije o prijemu i isporuci mleka i drugog materijala i proizvodnja.

STOČARSKA PROIZVODNJA

(6 časova nedeljno, 132 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta stočarske proizvodnje je da se učenici osposobe za primenu zootehničkih mera u stočarskoj proizvodnji.

Zadaci predmeta su da se učenici osposobe za:

- vođenje tehnološkog procesa uzgoja goveda, svinja, ovaca, koza, konja i živine;

- izradu tablica ishrane prema vrstama, uzrastu i zdravstvenom stanju stoke;

- kontrolu i sprovođenje mera ishrane i nege;

- vođenje matične i druge evidencije u stočarskoj proizvodnji.

SADRŽAJI PROGRAMA

GOVEDARSTVO (35)

UVOD

Privredni značaj govedarstva, brojno stanje goveda kod nas i u svetu.

Karakteristike našeg govedarstva - rasni sastav i proizvodnost.

RODONAČELNICI GOVEDA

Zoološka objašnjenja.

TIPOVI GOVEDA

Konstitucija i kondicija

Mlečni i tovni tip

Kombinovani i radni tip

Ocenjivanje eksterijera i određivanje starosti

PODELA RASE GOVEDA

Podela prema građi, proizvodnji, stupnju odgajivanja (primitivne, prelazne i plemenite rase).

RASE GOVEDA

Poreklo, rasprostranjenost, privredni značaj, fiziološke i morfološke osobine.

Rasprostranjenost rasa i rejonizacija.

ODGAJIVANJE

Gajenje u čistoj rasi, u srodstvu, osvežavanje krvi, ukrštanje i bastardiranje.

Način selekcije, naslednost - heritabilnost.

Izbor bika za priplod, progeno testiranje.

Izbor ženskog grla za priplod, opšte osobine, konstitucija, ranostasnost, zdravlje, temperament.

Plodnost, eksterijer, telesna građa, mlečnost i tovnost, poreklo - potomstvo.

Razmnožavanje goveda, polna i priplodna zrelost i pripust.

Polni ciklus, polni žar, servis period.

Oplodnja, steonost i postupak sa steonim grlima.

Priprema krava za telenje i telenje.

Nega krave i teleta posle telenja.

Način odgajivanja teladi.

Odgajivanje junadi.

Dužina upotrebe grla u priplodu.

VEŠTAČKO OSEMENJIVANJE

Prednost v.o. i služba v.o.

ISKORIŠĆAVANJE KRAVA

Proizvodnja mleka, tok laktacije

Kontrola mlečnosti, štalski prosek, dnevna muža.

Faktori koji utiču na mlečnost, period zasušenosti, vreme telenja, starost krave, ishrana i nega.

Proizvodnja mesa, nasledne osobine i izbor grla za proizvodnju mesa.

MERE ZA UNAPREĐENJE GOVEDARSTVA (3)

Selekcijski centri.

Matično knjigovodstvo.

1. OPŠTI DEO (15)

Osnovi normiranja ishrane - dnevni obrok i njegova podela.

Pravilna i nepravilna, dovoljna i nedovoljna ishrana.

Opšta pravila pri ishrani domaćih životinja - sadržaj i obim obroka, raznovrsnost hraniva u obroku, prelaz sa jedne na drugu hranu, ravnomernost hranjenja, higijena i raspored hranjenja. Upotreba hranidbenih tablica.

2. ISHRANA GOVEDA (23)

Uvod - specifičnosti u ishrani goveda.

Kategorija goveda prema ishrani.

Potreba krava muzara u hranivim materijama.

Način ishrane krava muzara - grupna i individualna ishrana.

Sastavljanje osnovnog obroka za krave muzare.

Sastavljanje smeše koncentrata za dodatak na mlečnost.

Letnja ishrana krava muzara.

Zimska ishrana krava muzara.

Ishrana bremenitih krava i junica.

Ishrana teladi - potrebe u hranivim materijama.

Sastavljanje šeme za napajanje teladi i prihranjivanje.

Smeša i napajanje teladi.

Ishrana podmlatka od odbijanja do upotrebe u priplodu.

Ishrana priplodnih bikova.

Tov goveda - uvod.

Tov teladi.

Tov junadi.

Tov odraslih goveda.

Stimulativne materije u tovu goveda.

SVINJARSTVO (20)

1. UVOD (1)

Privredni značaj svinja u našoj zemlji i u svetu, prednost svinja nad ostalim vrstama domaćih životinja.

Stanje svinja po broju i kvalitetu u našoj zemlji i mogućnosti gojenja.

2. SVINJA KAO VRSTA (1)

Ekološko obeležje i podela rasa.

Tipovi rasa svinja i odlika pojedinih tipova.

3. RASE SVINJA (10)

Klasifikacija rasa svinja, porekla, rasprostranjenost, privredni značaj, fiziološke i morfološke osobine.

4. ODGAJIVANJE (3)

Gajenje u čistoj rasi, srodstvu, osvežavanje krvi i ukrštanje.

Izbor priplodnih grla, opšte osobine, konstitucije, ranostabilnost, zdravlje, temperament i plodnost.

Razmnožavanje, plan pripusta i prašenja, polna i priplodna zrelost, polni ciklus i polni žar, pripust, v.o.

Oplodnja, bremenitost, postupak sa bremenitim grlima, prašenja.

Postupak sa krmačom i prasadima posle prašenja.

Odgajivanje prasadi - rano odlučivanje i nazimadi. Dužina upotrebe grla u priplodu.

5. MERE ZA UNAPREĐENJE SVINJARSTVA (1)

Matično knjigovodstvo.

6. ISHRANA SVINJA (18)

Uvod - specifičnosti u ishrani svinja.

Kategorije svinja prema ishrani.

Ishrana bremenitih krmača.

Ishrana krmača u laktaciji.

Tehnika ishrane priplodnih krmača.

Ishrana prasadi - potrebe u hranljivim materijama.

Ishrana prasadi do odlučenja.

Ishrana rano odlučene prasadi.

Smeše koncentrata za ishranu prasadi - prestarter i starter.

Tehnika ishrane prasadi.

Ishrana podmlatka za priplod - od odlučenja do upotrebe u priplodu.

Ishrana priplodnih nerastova.

Tov svinja - značaj i vrste tova.

Tov mladih svinja - tov za meso.

Tov odraslih svinja.

Tehnika ishrane svinja u tovu.

KONJARSTVO (8)

1. UVOD (1)

Značaj i uloga konja. Brojno stanje i kvalitet konja.

2. RASE KONJA (3)

Poreklo, rasprostranjenost, privredni značaj, fiziološke i morfološke osobine.

3. RAZMNOŽAVANJE (1)

Opasivanje, bremenitost i ždrebljenje.

Odgajivanje podmlatka.

4. ISHRANA KONJA (4)

Uvod - specifičnosti u ishrani konja i kategorije konja sa stanovišta ishrane.

Ishrana priplodnih konja - kobila i pastuva.

Ishrana podmlatka konja.

Ishrana radnih konja.

OVČARSTVO I KOZARSTVO (18)

1. UVOD (1)

- Privredni značaj ovčarstva i koza, uslovi za gajenje ovaca i koza, brojno stanje i kvalitet ovaca i koza.

2. VUNA (1)

Građa, hemijske i fizičke osobine vunskog vlakna.

Runo - građa i randman, činioci koji utiču na prinos i kvalitet vune.

Krzno i koža - poznavanje i ocena kvaliteta.

3. PROIZVODNI TIPOVI (1)

Proizvodni tipovi - vuna, meso, vuna-meso, meso-vuna, mleko i krzno. Podela rasa.

4. DOMAĆE RASE OVACA (2)

Pramenka i sojevi pramenka. Rasprostranjenost, morfološke i fiziološke osobine.

Cigaja. Jezersko-solčavska ovca.

5. STRANE RASE OVACA (3)

Merino rasa.

Rase na bazi merime. Rase za krzno, mleko i kožicu.

Tovne rase ovaca.

Rase koza.

6. RAZMNOŽAVANJE OVACA I KOZA (1)

Mrkanje, vreme i način, bremenitost.

Jagnjenje, kozenje i nega jagnjadi i koza.

Odgajivanje ovaca i koza, izbor muških i ženskih grla.

7. OPLEMENJIVANJE OVACA I KOZA (2)

Cilj i postignuti rezultati.

8. ISHRANA OVACA I KOZA

Uvod - specifičnosti u ishrani ovaca i koza.

Kategorije ovaca i koza prema ishrani.

Ishrana priplodnih ovaca, ovnova i koza.

Ishrana priplodnog podmlatka.

Tov jagnjadi i jaradi.

ŽIVINARSTVO (21)

1. Značaj živinarske proizvodnje.

2. Podela živine - kokoši, guske, patke i ćurke. Poreklo kokoši.

3. Podela kokoši:

- rase za proizvodnju jaja,

- rase za proizvodnju mesa i jaja,

- rase za proizvodnju mesa.

4. Držanje i nega kokošiju - živinarnik, vrsta i oprema živinarnika.

5. Odgajivanje kokošiju - gajenje u čistoj krvi - rasi, gajenje u srodstvu.

6. Ukrštanje, proizvodnja hibrida.

7. Tehnologija proizvodnje pilića:

- formiranje; građa i sastav jajeta

- prirodno i veštačko izvođenje pilića - podela inkubatora

- rad sa inkubatorom

- izbor jaja za nasad i čuvanje

- inkubacija jaja

- odabiranje i pakovanje pilića nakon leženja

- odgajivanje pilića

8. Tehnologija proizvodnje konzumnih jaja

- izbor rase i nosilja, objekti za nosilje i sistemi držanja.

9. Tehnologija proizvodnje jaja za priplod

- izbor rase i nosilja, objekti za nosilje

10. Tehnologija proizvodnje priplodnog podmlatka - izbor priplodnog podmlatka, smeštaj i nega

11. Tehnologija proizvodnje mesa

- izbor pilića za tov, smeštaj i nega

- klanje i sortiranje pilića

12. Ostale vrste živine

- guske, patke i ćurke.

ISHRANA ŽIVINE

Uvod - specifičnosti u ishrani živine.

Vrste i kategorije živine prema ishrani.

Ishrana nosilja - potreba u hranljivim materijama i tehnika ishrane.

Ishrana priplodnog podmlatka živine po vrstama.

Brojlerski tov i ostale vrste tova.

Smeša koncentrata za ishranu živine.

ZOOHIGIJENA (30)

1. ATMOSFERA I NJEN UTICAJ NA ŽIVOTINJE (1)

Hemijska i fizička svojstva atmosfere. (Vazduh - sastav, azot, kiseonik i ugljendioksid).

Štetne gasne primese u stajskom vazduhu. (Amonijak, sumporvodonik, ugljenmonoksid).

Industrijski dimovi i isparavanja, prašina u vazduhu, temperatura vazduha, vlaga u vazduhu i kapljična infekcija.

2. SUNČANA SVETLOST KAO ZOOHIGIJENSKI ČINILAC (1)

Uticaj i značaj sunčane svetlosti na životinjski organizam.

3. ZNAČAJ ZEMLJIŠNE POVRŠINE U ZOOHIGIJENI (1)

Direktni i indirektni uticaj zemljišta na životinjski organizam, zemljište kao izvor zaraznih bolesti.

4. VODA (3)

Značaj voda za životinjski organizam.

Vrste voda i njihove osobine.

Snabdevanje gazdinstva vodom (snabdevanje atmosferskom, podzemnom, tekućom i stajaćom).

Kvalitet vode za napajanje (temperatura vode, hemijska i bakteriološka analiza).

Dezinfekcija vode.

Napajanje životinja.

5. HIGIJENA ISHRANE (6)

Značaj pravilne ishrane, režim ishrane (gladovanje, preobilna ishrana i proždiranje).

Temperatura hrane.

Strana tela u hrani.

Trovanje i infekcija hranom (plesniva hrana, zaražena hrana).

Štetne hemikalije u hrani.

Uslovno štetna stočna hrana (crvena detelina, lucerka, heljda, krompir, stočna repa).

Trovanje korovskim biljkama.

6. HIGIJENA TRANSPORTOVANJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA (1)

Klanje stoke.

7. HIGIJENA KOŽE, KOPITA I PAPAKA (1)

Nega kože, kopita i papaka i potkivanje.

8. HIGIJENA SMEŠTAJA I DRŽANJA STOKE (5)

Izbor mesta za podizanje staja.

Podizanje i uređenje klasičnih staja (zidovi, osvetljenje, tavanica, pod i kanalizacija).

Uređaj u stajama za goveda, konje, svinje, ovce i živinu.

Prostirka.

Unutrašnje uređenje staja (jasle, lestve, valovi, pojilice) i higijena u stajama.

Otvorene staje i izbor mesta za đubrište i uređenje đubrišta.

9. HIGIJENA STOKE U LETNJEM PERIODU (1)

Priprema stoke za pašu, ishrana stoke na paši i pojenje na paši.

10. HIGIJENA PODMLATKA I PROFILAKSA BOLESTI MLADUNČADI (3)

Higijena bremenitih grla (način držanja, hrana i iskorišćavanje, nega).

Postupak pri porođaju i prihvatanje mladunčadi.

Bolesti mladunčadi (ugušenje, zaostajanje crevne smole, proliv, zapaljenje pupka, hipoglikemija prasadi, edemska bolest prasadi, malokrvnost prasadi, zarazna oboljenja mladunčadi). '

Higijena pripusta i v.o.

11. HIGIJENA MLEČNIH, RADNIH, TOVNIH I ŽIVOTINJA ZA VUNU (1)

Higijena mlečnih grla (higijena i zdravstvena zaštita vimena i mleka, higijena muže).

Higijena radnih grla, higijena životinja u tovu i higijena životinja za vunu.

12. SUZBIJANJE STOČNIH, ZARAZNIH I PARAZITSKIH BOLESTI (2)

Zarazne bolesti i njihovi prouzrokovači (način širenja zaraznih bolesti, zaštita životinja od zaraznih bolesti).

13. DEZINFEKCIJA I DEZINSEKCIJA (3)

Dezinfekcija i sredstva za izvođenje dezinfekcije (gašeni kreč, hlorni kreč, masna soda, kreolin, formalin).

Dezinfekcija staja i pribora (dezinfekcija kod pojedinih zaraznih bolesti).

Dezinfekcija zemljišta i pašnjaka.

Dezinsekcija.

14. NEŠKODLJIVO UKLANJANJE ŽIVOTINJSKIH LEŠEVA (1)

- Čuvanje i prevoženje leševa, spaljivanje leševa, zakopavanje na stočnom groblju - jame.

15. NAJČEŠĆE ZARAZNE BOLESTI DOMAĆIH ŽIVOTINJA (3)

Slinavka i šap, tuberkuloza, zarazni pobačaj, braceloza i leptospiroza.

Crni prišt, šuštavac, besnilo, sakagija, ždrebećak, tetanus.

Crveni vetar, svinjska kuga.

Zarazne bolesti živine (kuga, kolera, kokošiji tif i beli proliv pilića).

16. PARAZITARNE BOLESTI DOMAĆIH ŽIVOTINJA (3)

O prouzrokovačima parazitskih bolesti.

Najčešće parazitarne bolesti domaćih životinja (piroplazmoza, metiljavost, pantljičara, askaride, žel, crevna strongiloza, plućni crvi).

Zaštita životinja od helminata.

Bolesti prouzrokovane ektoparazitima (šuga, vaši, obadi, štrkljevi i golubačka mušica).

17. UKAZIVANJE PRVE POMOĆI OBOLELIM I POVREĐENIM ŽIVOTINJAMA (5)

Obuzdavanje životinja.

Upotreba lekova i tehnika davanja.

Metodi pružanja prve pomoći (zaustavljanje krvi, obrade rane, oblozi, masaža, inhalacija).

Postupak sa obolelim i povređenim životinjama. Zapušavanje jednjaka, nadun, kolike, zastoji mokraće, praznička bolest konja, ispadanje rodnice i materice, ležanje pre i posle porođaja, uzetnost, opekotine i ozebline, povrede od groma, povrede rogova, povrede prilikom potkivanja, ubod u taban kopita i nagaz krune.

PRAKTIČNA NASTAVA

(12 časova nedeljno, 264 časa ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave je da se učenici osposobe za poslove organizovanja i vođenja tehnološkog procesa u stočarskoj proizvodnji.

Zadaci predmeta su:

- upoznavanje morfoloških, bioloških i proizvodnih karakteristika vrsta i rasa u stočarstvu;

- osposobljavanje za primenu zootehničkih mera u stočarstvu;

- osposobljavanje za kontrolu rada, evidencije i utrošaka materijala;

- osposobljavanje za ocenjivanje kvaliteta proizvoda;

- osposobljavanje za vođenje matične evidencije u stočarstvu.

SADRŽAJI PROGRAMA

Ocenjivanje tipova goveda prema smeru proizvodnje. (Na osnovu eksterijera i konstitucionih osobina, upoređivati razne tipove na živim grlima.)

Određivanje starosti goveda. (Koristiti modele, preparirana zubala i živa grla različite starosti.)

Upoznavanje osnovnih karakteristika pojedinih rasa goveda.

Obeležavanje goveda.

List stoke i rekapitulacija lista stoke.

Trebovanje stočne hrane i nalog za izdavanje stočne hrane - list ishrane.

Rekapitulacija utroška hrane.

List odgajivača i list muzača.

Zapisnik o uginuću ili prinudnom klanju.

Vođenje matičnih knjiga u govedarstvu.

Selekcija podmlatka goveda za priplod.

Selekcija priplodnih krava.

Kontrola prirasta kod podmlatka i tovljenika.

Kontrola mlečnosti krava i uzimanja uzoraka za ispitivanje kvaliteta mleka.

Demonstracija. Pripuštanje krava.

Osemenjivanje krava.

Telenje krava.

Obezrožavanje teladi.

Stočne table u govedarstvu. (Pojedinačne table za krave, tabla za pregled dnevne proizvodnje mleka, kretanje brojnog stanja, prirast kod teladi po mesecima, tabla ishrane po kategorijama.)

Ocenjivanje proizvodnih tipova svinja.

Upoznavanje osnovnih karakterističnih rasa svinja.

Obeležavanje svinja.

Vođenje matičnih knjiga u svinjarstvu.

Izbor podmlatka za priplod.

Izbor nerasta za priplod.

Selekcija krmača u priplodu i izbor.

Demonstracija. Uočavanje polnog žara kod krmača.

Pripuštanje krmača.

Prašenje krmača.

Ocenjivanje kvaliteta zaklanog tovljenika.

Inkubator i vežba sa inkubatorom.

Izbor jaja za nasad.

Lampiranje jaja.

Odabiranje pilića posle ležanja i pakovanje za transport.

Stavljanje pilića pod veštačku kvočku.

Pranje i dezinfekcija inkubatora.

Evidencija o inkubatorskoj stanici.

Hranjenje i pojenje živine.

Sakupljanje i čuvanje jaja.

Održavanje prostirke u objektu.

Kontrola prirasta brojlera i podmlatka.

Vođenje evidencije u proizvodnji jaja i u tovu brojlera.

Tehnika korišćenja tablica ishrane domaćih životinja.

Određivanja potrebe u hranljivim materijama za pojedine kategorije svih vrsta domaćih životinja.

Sastavljanje dnevnog obroka - letnji, zimski i prelazni period ishrane krava, izračunavanje hranljive vrednosti obroka i balansiranje.

Sastavljanje smeše koncentrata za dodatak na mlečnost i balansiranje smeše.

Sastavljanje šeme za napajanje teladi (za napajanje punim, i obranim mlekom i prestarterom).

Sastavljanje smeše koncentrata za krmače, izračunavanje hranljive vrednosti i balansiranje.

Sastavljanje smeša koncentrata za prasad - prestarter i starter.

Sastavljanje smeša za nazimad.

Sastavljanje smeša za tov svinja po fazama tova.

Sastavljanje smeša koncentrata za ovce po kategorijama.

Sastavljanje smeše za ishranu nosilja.

Sastavljanje smeše za priplodni podmladak.

Sastavljanje smeše za tov živine.

Uzimanje uzoraka vode za analizu i ocenjivanje kvaliteta vode organoleptički.

Fiksiranje životinja, orezivanje i čišćenje papaka (goveda i ovce pri redovnom tretiranju).

Dezinfekcija i dezinsekcija (koristiti redovno izvođenje zaštite).

Transport domaćih životinja (koristiti redovan transport pri kupoprodaji).

Ukazivanje prve pomoći domaćim životinjama (zaustavljanje krvi, nadun, kolike, strani predmeti, proliv, zatvor, ispadanje materice, sunčanica, oblozi, masaža).

Davanje lekova putem injekcija, hrane i vode.

Parazitarne bolesti (vaši, buve, šuga, krpelji, metiljavost, ugrk, brljavost, gliste i pantljičare).

Tuberkulinizacija.

Vađenje krvi i priprema za slanje na analizu.

Načini spremanja dezinfekcionih sredstava za određene bolesti.

Kastracija prasadi.

Sečenje zuba prasadima.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

(10 nedelja, 300 časova ukupno)

Pripremanje objekata za siliranje.

Siliranje.

Pokrivanje silosa.

Otvaranje silosa.

Uzimanje i ocenjivanje kvaliteta silaže.

Dopremanje silaže do objekta.

Priprema kolostruma, mleka i prestartera neposredno pred napajanje.

Napajanje teladi različite starosti.

Davanje koncentrovane hrane teladima - startera i smeše koncentrata.

Davanje kabaste hrane.

Hranjenje i nega priplodne junadi.

Hranjenje tovne junadi.

Hranjenje krava muzara.

Čišćenje valova od preostale hrane, održavanje higijene valova

Merenje i davanje kabaste hrane kravama.

Merenje i davanje koncentrovane hrane.

Ishrana i rad kod zasušenih krava.

Tov teladi.

Merenje i davanje prestartera prasadima.

Merenje i davanje startera prasadima.

Davanje hranljivih preparata prasadima.

Priprema hrane - dodavanje hranljivih preparata za hranjenje krmača dojara i hranjenje.

Hranjenje svinja za bekon, meso i mast.

Davanje zelene hrane pojedinim kategorijama svinja.

Ishrana jagnjadi.

Davanje kabaste i koncentrovane hrane ovcama.

Hranjenje nosilja.

Hranjenje podmlatka živine.

Pojenje živine.

Spravljanje kompletnih smeša upotrebnom superkoncentrata.

Kuvanje i zaparivanje hrane.

Obrazovni profil: RIBAR - SPECIJALISTA

GRUPE POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

Ostvarivanjem sadržaja programa učenici se osposobljavaju za stručno vođenje tehnološkog procesa na uzgoju, lovu i čuvanju riba u ribnjacima, na ulovu i čuvanju ribe na čekama, na moru i na jezerima.

Vođenje tehnološkog procesa na uzgoju, ulovu i čuvanju ribe u ribnjacima čine poslovi:

- učestvovanje u razradi tehnoloških mera i planskih kalkulacija u ribarskoj proizvodnji; određivanje optimalnih rokova i načina vođenja pojedinih radova; praćenje razvitka i bolesti riba; kontrola kvaliteta i kvantiteta obavljenih radova; učestvovanje u normiranju poslova; vođenje evidencije o radu i utrošku materijala; osposobljavanje učenika i pripravnika za rad; sprovođenje mera zaštite na radu i protivpožarne zaštite.

Vođenje tehnološkog procesa na ulovu i čuvanju ribe na rekama čine poslovi:

učestvovanje u razradi tehnoloških mera i planskih kalkulacija; određivanje optimalnih rokova i načina vođenja pojedinih radova; praćenje razvitka i bolesti riba; kontrola kvaliteta i kvantiteta obavljenih radova; učestvovanje u normiranju poslova; vođenje evidencije o radu i utrošku materijala.

Vođenje tehnološkog procesa na ulovu i čuvanju ribe na moru čine poslovi:

učestvovanje u razradi tehnoloških mera i planskih kalkulacija u ribarskoj proizvodnji na moru; određivanje optimalnih rokova i načina vođenja pojedinih radova; praćenje razvitka i bolesti riba; učestvovanje u normiranju poslova; vođenje evidencije o radu i utrošku materijala.

Vođenje tehnološkog procesa na ulovu i čuvanju riba na jezerima čine poslovi:

učestvovanje u razradi tehnoloških mera i planskih kalkulacija u ribarskoj proizvodnji na jezerima; određivanje optimalnih rokova i načina vođenja pojedinih radova; praćenje razvitka i bolesti riba; kontrola kvaliteta i kvantiteta obavljenih radova; učestvovanje u normiranju poslova; vođenje evidencije o radu i utrošku materijala.

BIOLOŠKE OSNOVE RIBARSTVA

(3 časa nedeljno, 66 časova ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta biološke osnove ribarstva je da učenici upoznaju anatomiju, fiziologiju, sistematiku i ekologiju riba, kao i ekologiju vodenih sistema, što treba da doprinese njihovom osposobljavanju za poslove u ribarstvu.

Zadaci nastave su:

- produbljivanje stečenih znanja iz opšte biologije;

- upoznavanje prilagođenosti oblika i spoljašnje građe ribe uslovima spoljašnje sredine;

- upoznavanje jedinstvenosti građe i funkcije pojedinih organa i organskih sistema ribe;

- upoznavanje sistematske pripadnosti riba kao posledice evolucije živog sveta;

- upoznavanje osnovnih činilaca vodene sredine koja omogućava opstanak živih bića;

- upoznavanje osnovnih promena koje se dešavaju u ekosistemu, kao i organizacije životne zajednice i važnijih tipova vodenih ekosistema;

- upoznavanje uzroka poremećaja u vodenim ekosistemima i mera zaštite;

- osposobljavanje za važnije praktične radove u laboratoriji i na terenu, što je od značaja za poslove u ribarstvu.

SADRŽAJI PROGRAMA

ZNAČAJ IZUČAVANJA BIOLOGIJE RIBARSTVA, RIBARSTVO I BIOLOŠKE NAUKE (2)

MORFOLOGIJA, ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA RIBA (26)

Oblik i spoljna građa riba. Prilagođenost riba vodenoj sredini.

Građa kože, kožni skelet.

Osovinski i glaveni skelet i skelet ekstremiteta.

Somatična i viscelarna muskulatura. Fiziologija kretanja.

Građa i fiziologija nervnog sistema.

Građa i fiziologija čulnih organa.

Građa i fiziologija organa za varenje.

Građa i fiziologija organa za kretanje.

Građa i fiziologija organa za disanje.

Građa i fiziologija ekskretornih organa.

Građa i fiziologija genitalnih organa.

Građa i fiziologija endokrinih žlezda.

Razmnožavanje i embrionalno razviće ribe.

SISTEMATIKA RIBA (18)

Hrskavičave ribe - glavne odlike. Ajkule i raje - važnije vrste i njihova ekologija.

Košljoribe. Štitonoše - odlike, vrste i njihova ekologija.

Prave košljoribe - odlike i podela. Haringe i pastrmke - važnije vrste i njihova ekologija.

Štuke, šarani i somovi - važnije vrste i njihova ekologija.

Jegulje, morske iglice i bakalari - važnije vrste i njihova ekologija.

Grgeči, smuđevi, konjici, skuše, pljosnatice - važnije vrste.

Šakoperke i dvodihalice - odlike i ekologija pojedinih vrsta.

EKOLOGIJA VODENIH SISTEMA (20)

Osnovni ekološki pojmovi - životna sredina, ekološki faktori, biotop, populacija, ekosistemi i biosfera.

Organizacija vodenog ekosistema (na primeru bare).

Ekološki faktori

Fizička svojstva vode - specifična težina, viskozitet, prozračnost, boja i miris.

Hemijska svojstva vode - mineralne materije, gasovi i organske materije.

Toplota vode - temperatura i vertikalni raspored temperature u toku godine.

Kretanje vode - talasna kretanja i strujanja.

Fizička i hemijska svojstva dna - podloge.

Uticaj sredine na organizme.

Materija i energija u vodenim ekosistemima.

Primarna produkcija.

Odnosi ishrane, tipovi ishrane i lanci ishrane, ekološka piramida.

Biogeohemijski ciklus. Libigov faktor minimuma.

Organizacija životne zajednice

Struktura vodenih zajednica (vertikalna i horizontalna).

Sezonski i dnevno-noćni periodizam. Migracije.

Sukcesije i preobražaji vodenih zajednica.

Tipovi vodenih ekosistema.

Stajaće vode - odlike i živi svet.

Tekuće vode - odlike i živi svet.

Poremećaji vodenih ekosistema.

Zagađivanje vode. Biološke procene stepena zagađenosti.

Problemi prečišćavanja i kontrole otpadnih voda.

TEHNOLOGIJA RIBARSKE PROIZVODNJE

(6 časova nedeljno, 132 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta tehnologija ribarske proizvodnje je da učenici upoznaju vrste riba koje naseljavaju naše vode, tehnologiju gajenja riba, transport i bolesti riba, evidenciju u ribarskoj proizvodnji, kao i da se praktično osposobe za poslove koje će obavljati kao ribarski stručnjaci.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje ekonomskih vrsta riba, njihovog načina života i mera za unapređivanje proizvodnje riba;

- upoznavanje načina gajenja i proizvodnje riba u toplim i hladnim vodama;

- upoznavanje osnovnih bolesti riba i mera zaštite od njih;

- osposobljavanje za vođenje evidencije u ribarstvu;

- osposobljavanje za praktičan rad u proizvodnji i transportu riba do potrošača;

- upoznavanje objekata za gajenje i proizvodnju riba u stajaćim i tekućim ribnjacima, ribarskih alata, mehanizacije, mašina i transportnih sredstava u ribarstvu;

- upoznavanje objekata za gajenje i proizvodnju šarana;

- upoznavanje objekata za gajenje i proizvodnju pastrmki;

- upoznavanje objekata za gajene riba na otvorenim vodama, akumulacijama i mikroakumulacijama;

- upoznavanje ribarskih alata i načina njihove upotrebe;

- upoznavanje mehanizacije i mašina i načina njihovog korišćenja;

- upoznavanje transportnih sredstava i načina njihovog korišćenja;

- osposobljavanje za izradu i rukovanje osnovnim alatima za izlov riba i za korišćenje aparata i sredstava za higijensko-tehničku zaštitu.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (3)

Značaj i uloga ribarstva u poljoprivredi. Kratak istorijat ribarstva u Jugoslaviji. Podela ribarstva po granama (toplovodno, hladnovodno, otvorene vode i sportski ribolov).

RIBNJAČARSTVO TOPLIH VODA (37)

Vrste riba koje se uzgajaju u ribnjacima.

Rase i sojevi pojedinih ekonomski važnih riba iz ribnjaka.

Tehnologija razmnožavanja (prirodno, kontrolisano i veštačko).

Razmnožavanje šarana.

Razmnožavanje riba biljojedog kompleksa.

Razmnožavanje grabljivica (štuka, smuđ i som) i ostalih riba koje se gaje u ribnjacima.

Uzgajanje mladunaca u larvenom i poslarvenom stadijumu.

Uzgajanje mladunaca mirnih riba.

Uzgajanje mladunaca grabljivica.

Uzgajanje riblje mlađi do jedne godine starosti.

Uzgajanje u čistoj kulturi i polikulturi.

Ishrana mladunaca (izbor hraniva, plan ishrane i dr.).

Nega objekata za proizvodnju riblje mlađi (dezinfekcija, đubrenje, zakrečavanje i ostale mere nege).

Kontrola proizvodnje mlađa (probni ribolovi, zdravstvena kontrola i dr.).

Izlov ribljeg mlađa (klasiranje i manipulacija).

Uzgajanje konzumne ribe.

Rasađivanje, plan proizvodnje i nasada, nasad u mono i polikulturi, ishrana, nega i mere zaštite.

Probni ribolovi, prirast i obračun ugrožene hrane, sprovođenje letnjih ribolova na ribnjacima.

Izlovljavanje konzumne ribe:

a) klasiranje i manipulacija;

b) odabiranje matičnog materijala kroz selekciju i izbor matica.

Prezimljavanje riba (zimovnici i ostali objekti za prezimljavanje, mere koje se preduzimaju da riba uspešno prezimi).

RIBNJAČARSTVO HLADNIH VODA (12)

Razmnožavanje - izbor i nega matičnog materijala.

Inkubacija izmrešćene ikre i nega larvi do momenta utroška žumanjčaste kesice.

Nega mladunaca do tri meseca starosti, njihova ishrana, klasiranje i mere zaštite.

Nega mlađi od jedne godine starosti (ishrana i kontrola prirasta sa klasiranjem).

Uzgajanje konzumne ribe (ishrana, klasiranje i zaštita).

Selekcioni izbor matičnog materijala i uzgajanje matica.

TRANSPORT U RIBARSTVU (2)

Transport ikre mlađi i odrasle ribe.

BOLESTI RIBA (10)

Bolesti toplovodnih riba (prolećna viremija, trulež škrga, ihtioftirijaza, unutrašnji i spoljni paraziti i dr.), bolesti hladnovodnih riba (nekroza pankreasa, hemoralgična septikemija furunkuloza, vrtičavost saprolegnija i dr.), mere borbe i zaštita od oboljenja.

RIBARSTVO NA REKAMA, JEZERIMA, AKUMULACIJAMA I KANALSKIM SISTEMIMA (16)

Ekonomski važne riblje vrste koje naseljavaju reke, jezera, akumulacije i kanalske sisteme.

Njihov način razmnožavanja.

Ishrana, rast i tempo porasta.

Odnos pojedinih ribljih vrsta u ribljem naselju, sastav naselja, odnos mirnih i grabljivih riba i dr.

Način izlovljavanja privrednim i sportskim ribolovom.

Mere zaštite i unapređivanja (prirodna plodišta, riblje staze, poribljavanje i zaštita zakonskim propisima).

EVIDENCIJA U RIBARSKOJ PROIZVODNJI (20)

Značaj praćenja ribarske proizvodnje.

Evidencija materijala: trebovanje, nalozi za ulaz i izlaz robe i dr.

Magacinska knjiga - evidencija.

Dnevnik meteoroloških, hidroloških i osnovnih hemijskih analiza (gasni režim).

Evidencija merenja ribe: izlov, nasađivanje, uginuće i ostalo, kao i evidencija o transportu ribe.

Dnevnik razmnožavanja.

Dnevnik nasađivanja.

Dnevnik uginuća.

Dnevnik probnog ribolova.

Dnevnik utroška hrane, đubriva, kreča i drugog - po objektima.

Dnevnik izlova - po objektima i ukupno.

Dnevnik smeštaja ribe u zimovnike i isporuke.

Matična knjiga ribnjaka.

Izračunavanje prirasta i koeficijenata konverzije.

Evidencija o redovnosti dolaska na rad i izdavanje radnih naloga.

Dnevnik rada radnika po radnim operacijama.

Izračunavanje radnog učinka i ličnog dohotka radnika.

ŠARANSKI RIBNJACI (16)

Podloga kao osnova za izgradnju objekata.

Zemljani objekti (nasipi, kanali, propusti i dr.).

Sistem zahvatanja vode (ustave, crpke, sifoni).

Građevinski objekti za dovod vode (cevovodi, akvadukti i dr.).

Objekti za punjenje i pražnjenje ribnjaka (grlenjaci, ustave, propusti).

Vodni režim i njihovo regulisanje (vreme punjenja, pražnjenja i manipulisanje vodom).

Objekti za kontrolisanu proizvodnju ribljih mladunaca-mrestilišta.

Objekti za veštačko razmnožavanje sa termoregulacijom.

Objekti za izlov ribe i unutrašnja kanalizaciona mreža za njihovo održavanje.

Pomoćni objekti (putevi, magazini, nastrešnice i dr.).

PASTRMSKI RIBNJACI (9)

Sistemi zahvatanja - kaptiranja vode.

Dovod i raspoređivanje vode otvorenim i zatvorenim sistemima.

Mrestilišta.

Bazeni za uzgoj ribe.

Objekti za upust i ispust vode.

Vodni režim i njegova regulacija.

RIBARSKI OBJEKTI NA OTVORENIM VODAMA I MIKROAKUMULACIJAMA (5)

Prostori ustave - pregrade, riblje staze, riblja plodišta.

Ribarski objekti za uzgoj ribe u akumulacijama (kavezi, pliv, ležnice).

RIBARSKI ALATI (7)

Klasifikacija alata.

Materijal od koga se alati izgrađuju - numeracija.

Udičarski alati (izrada i rukovanje).

Mrežarski alati (povlačni i stajaći, izrada i rukovanje).

Način upotrebe ribarskih alata.

MEHANIZACIJA U RIBARSTVU (15)

Plovni objekti.

Motori (benzinski, dizel i elektro).

Mašine u ribarstvu.

Prekrupači, hranilice, kosačice i dr.

Transportni elevatori.

Sortirači.

Transportna sredstva.

Sanduci za ikru, polietil, vreće za mlađ, hidrobioni, bazeni i dr.

Uređaji za snabdevanje kiseonikom (kompresori, O2 vode, O2 tečni).

Železnički transport ribe.

PRAKTIČNA NASTAVA

(12 časova nedeljno, 264 časa ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave je da se učenici osposobe za poslove organizovanja i vođenja tehnološkog procesa u ribarskoj proizvodnji.

Zadaci praktične nastave su da se učenici osposobe za:

- pravilnu primenu agrotehničkih mera u objektima ribnjaka;

- primenu i način izvođenja prirodnog i veštačkog mresta, objekte i uređaje u kojima se on izvodi;

- korišćenje hrane za različite uzrasne kategorije ribe;

- hranivima za ishranu šarana i pastrmke;

- ribarski alat i da samostalno rukuju njime;

- izlov i sortiranje ribe (učešće);

- osnovna oboljenja toplovodnih i hladnovodnih riba, parazite i riblje neprijatelje;

- uticaj faktora spoljne sredine na postignute rezultate odgajivanja u ribnjaku.

SADRŽAJI PROGRAMA

Upoznavanje vrsta riba koje se gaje u ribnjacima.

Upoznavanje osnovnih organa riba, krljušti, određivanje starosti putem krljušti.

Upoznavanje sa gonadama, muškim i ženskim polnim organima, stepenom dozrelosti ikre i mleča, oplodnja, posmatranje embrionalnog i postembrionalnog razvića.

Osnove terenskog ispitivanja vode (kiseonik "odmah", amonijak i dr.).

Upoznavanje ganizmima fito i zooplanktona koji direktno učestvuju u ishrani riba. Bentonski organizmi koji neposredno učestvuju u ishrani riba.

Važne vrste vodenog bilja i borba protiv njih.

Rad na svim uređajima za mehanizaciju na toplovodnim i hladnovodnim ribnjacima mašinama, uređajima.

Neposredni rad na odabiranju matica, izmrešćivanja toplovodnih i hladnovodnih riba kako na prirodnom, tako i na kontrolisanom mestu. Upoznavanje svih uređaja koji se koriste u izmrešćivanju ribe i inkubacije ikre.

Izmrešćivanje grabljivih ribljih vrsta, pravljenje gnezda za odlaganje ikre i njihovo postavljanje.

Nasađivanje mladunaca toplovodnih riba, nasađivanje starijih uzrasnih kategorija mladunaca.

Priprema terena za prihvat mladunaca u agrotehničkom i hidrološkom pogledu.

Praktičan rad na đubrenju ribnjaka i mladičnjaka.

Izlov ribnjaka, klasiranje ribe i ribljeg mlađa.

Klasiranje hladnovodnih riba.

Način izlovljavanja hladnovodnih ribnjaka.

Upoznavanje hraniva, načina hranjenja mladunaca toplovodnih i hladnovodnih riba, kao i ishrane konzumnih riba i matica. Korišćenje automatskih hranilica.

Izgled ribe obolele od osnovnih ribljih bolesti i parazita. Neprijatelji riba.

Upoznavanje metoda transportovanja ribe, rada glavnih uređaja za dovod kiseonika i vazduha, kao i pripreme ribe za transport.

Upoznavanje osnovnih metoda konzerviranja ribe (soljenje, dimljenje i konfekcioniranje).

Upoznavanje materijala za izradu ribarskog alata. Livenje olova, priprema liša za četkanje, krojenje, priprema jedeka za alove i drugo.

Četkanje alova, barka, mreža, pletenje čerenaca tartova, meredova i sačmarica, montiranje paraša i olovica.

Krpljenje mreža i ostalog alata za ribolov, konzervisanje alata.

Konzervisanje čamaca i plovnih sredstava u ribnjačarstvu.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

(10 nedelja, 300 časova ukupno)

- Primena agrotehničkih mera u ribnjaku

- Izvođenje prirodnog i veštačkog mresta

- Doziranje hrane za različite uzrasne kategorije riba

- Izlov, sortiranje, pakovanje i transport ribe

Obrazovni profil: MELIORATIVAC - SPECIJALISTA

GRUPE POSLOVA I ZADATAKA

Ostvarivanjem sadržaja programa učenici se osposobljavaju za stručno vođenje radova na navodnjavanju poljoprivrednih kultura i za vođenje kompleksnih melioracija poljoprivrednog zemljišta.

Vođenje radova na navodnjavanju poljoprivrednih kultura čine poslovi: učestvovanje u razradi tehnoloških mera u sistemu navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta, površinsko zalivanje prelivanjem, zalivanje potapanjem, orošavanje, podzemno navodnjavanje i sl.; određivanje optimalnih rokova i načina izvođenja pojedinih radova u sistemu navodnjavanja zemljišta; učešće u izradi operativnog plana rada i drugih planova rada u procesu navodnjavanja zemljišta; neposredno organizovanje rada i vođenje tehnološkog procesa navodnjavanja zemljišta prema operativnom planu rada; kontrola kvaliteta i kvantiteta izvedenih radova; normiranje poslova u procesu eksploatacije sistema za navodnjavanje zemljišta; pomoć pri laboratorijsko-eksploatacionim ispitivanjima mašina, uređaja i opreme u sistemu za navodnjavanje; obavljanje laboratorijskih analiza uzoraka biljaka i proizvoda; vođenje evidencije o radu radnika i mašina; učešće u analizi troškova eksploatacije sistema za navodnjavanje zemljišta; učestvovanje u planiranju nabavke nove mehanizacije i opreme; bavljenje racionalizacijom rada i inovacijama u radu, mehanizacijom i opremom; briga o pravilnoj primeni mera zaštite na radu i protivpožarnoj zaštiti; obučavanje učenika i pripravnika za rad.

Vođenje kompleksnih melioracija poljoprivrednog zemljišta čine poslovi: kulturno-tehničke melioracije; zaštita od plavljenja i erozije zemljišta; radovi na odvodnjavanju poljoprivrednog zemljišta; šumsko-tehničke melioracije i uređenje melioracionog područja; radovi pri popravci plodnosti zemljišta i odstranjivanju soli.

GEODEZIJA

(2 časa nedeljno, 44 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta je usvajanje osnovnih znanja iz geodezije i njena primena tih znanja u poljoprivredi.

Zadaci predmeta su:

- upoznavanje sprava, instrumenata i načina rada pomoću njih;

- upoznavanje praktičnih primera u izradi obrazaca i elaborata sa podacima uzetim iz poljoprivredne prakse.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (2)

Predmet, zadaci, uloga, definicija geodezije.

Podela i osnovni principi premera zemljišta u geodeziji.

Razmera i razmernici.

Premer površina - karta i plan - definicija.

Uloga geodezije u poljoprivredi.

Osnova za izvršenje premera - geodetske tačke i mreže.

Obeležavanje geodetskih tačaka na terenu.

POJAM MERA I MERENJE (10)

Mere za uglove:

- sprave i pribor za merenje uglova;

- teodolit - delovi i njihova upotreba;

- centriranje, viziranje i rektifikacija teodolita za merenje uglova;

- merenje uglova i obrada zapisnika - prosta metoda;

- merenje linearnih veličina - dužina;

- pribor za merenje linearnih veličina;

- merenje dužina pantljikom;

- obrada zapisnika za merenje dužina - redukcija kosa merenih dužina na horizont;

- kontrola računanja pomoću devetičkog ostatka i dekadna dopuna;

- merenje dužina ravnjačom i podravnjačom;

- optičko merenje dužina - optički daljinomeri i drugi savremeni instrumenti;

- indirektno određivanje dužina - sinusna i tangentna teorema.

NIVELMAN (8)

Suština, podela i primena nivelmana.

Pojam visine.

Nivelmanski instrumenti - delovi i podela.

Nivelmanske letve.

Ispitivanje ispravnosti (rektifikacije) nivelira.

Generalni nivelman.

Obrada zapisnika za generalni nivelman.

Detaljni nivelman sa posebnim osvrtom na linijski nivelman.

Obrada zapisnika za detaljni nivelman.

SPRAVE ZA OBELEŽAVANJE PRAVIH UGLOVA (1)

Prizme.

Način obeležavanja uspravnih uglova.

SNIMANJE TERENA (3)

Suština snimanja.

Topografski znaci i njihova upotreba.

Ortogonalna metoda snimanja.

Polarna metoda snimanja - tahimetrija.

Obrada tahimetrijskog zapisnika.

IZRADA PLANOVA - KARTIRANJE (6)

Osnovni pojmovi o koordinatnom sistemu u geodeziji.

Koordinatna mreža.

Pribor za kartiranje.

Kartiranje.

Visinska predstava zemljišta - reljefa na topografskim podlogama.

Interpolacija i konstrukcija izohipsi.

RAČUNANJE POVRŠINA (6)

Određivanje površina na osnovu podataka uzetih sa plana i na terenu.

Sprave za merenje površina: končani ili nitni planimetar, polarni planimetar.

TOPOGRAFSKE PODELE I NJIHOVA PRIMENA (4)

Vrste karata i način izrade.

Uzimanje podataka sa topografskih podloga.

Grafičko određivanje koordinata, veličina neke duži i visina.

BUSOLNI INSTRUMENTI (4)

Osnovni pojmovi o azimutu.

Busola.

Busolni teodolit - delovi i rektifikacija.

Merenje busolnih poligona - metode.

Obrada zapisnika.

Nanošenje busolnih poligona na plan i ispravljanje grešaka.

OSNOVI HIDROTEHNIKE

(2 časa nedeljno, 44 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj je usvajanje osnovnih znanja iz hidraulike sa hidrologijom i primena tih znanja u poljoprivredi.

Zadaci:

- priprema za nastavu stručnih predmeta u kojima je hidraulika sa hidrologijom neophodna za razumevanje sadržaja;

- osposobljavanje za logično rasuđivanje pri samostalnom rešavanju, zadataka;

- upoznavanje kretanja vode u prirodi, na tokovima i veštačkim objektima radi uređenja erozionih područja i oživljavanja njihove privrede.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (3)

Pojam.

Korišćenje vode.

Uređenje voda i vodotoka:

HIDRAULIKA (10)

Podela.

Osobine tečnosti.

Homogenost i izotropija, stišljivost.

Apsorpcija gasova, gustina, specifična težina, kohezija i adhezija, kapilarnost i viskozitet.

Idealna i stvarna tečnost.

HIDROSTATIKA (13)

Pojam pritiska, sile i težine.

Hidrostatički pritisak.

Paskalovo pravilo.

Određivanje razlike pritiska.

Ekvipotencijalne površine.

Merenje pritiska.

Uticaj molekularnih sila na oblik slobodne površine tečnosti.

Merenje pritiska, natpritiska, potpritiska i apsolutnog pritiska.

Ravnoteža apsolutno mirne tečnosti; pritisak na dno, pritisak na ravne zidove, dijagram pritiska, nalaženje napadne tačke pritiska - grafički i računski, pritisak u rezervoarima i cevima.

Pritisak i plivanje: potisak, pojave pri potapanju tela u tečnost, plivanje i stabilnost plivanja.

Prenošenje sile i rad hidrauličkim putem.

HIDRODINAMIKA (14)

Osnovni pojmovi o strujanju tečnosti.

Strujne linije i stacionarno kretanje.

Jednačina kontinuiteta.

Bernulijeva jednačina.

Visina pritiska i brzina.

Otpori pri kretanju vode.

Otvoreni tokovi: vrste tokova i problemi kod otvorenih tokova.

Jednačina kretanja vode u otvorenim tokovima.

Raspored brzina u otvorenim tokovima.

Najpovoljniji profil.

Kretanje vode u cevima: jednačine kretanja vode u cevima.

Lokalni gubici.

Kretanje vode kroz cev promenljivog preseka.

Vodomer.

Natega.

Udar vode u cevi.

Isticanje.

Isticanje idealne i stvarne tečnosti.

Koeficijenti kontrakcije i isticanja.

Prelivi.

Rešetke i ustave.

Akcioni pritisak vodenog mlaza.

Reaktivno dejstvo vode pri njenom proticanju kroz sudove.

HIDROMETRIJA (4)

Merenja pada.

Snimanje profila.

Merenje brzine.

Merenje protoka.

BUJIČNI TOKOVI I UREĐENJE VODA

(3 časa nedeljno, 66 časova godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave ovog predmeta je usvajanje znanja o činiocima erozije, bujičnim tokovima i uređenju voda.

Zadaci predmeta su da učenici upoznaju:

- pojam erozije, bujica i bujičnih područja;

- uslove nastanka bujice i štete od bujica;

- izračunavanje proticanja velikih voda;

- izračunavanje količine nanosa sa jednog slivnog područja koji se produžuje i protiče kroz ušće.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (3)

Erozija - neprijatelj čovekove privrede.

Borba protiv erozije - deo borbe protiv poplava, ali i borba za vodu.

KLASIFIKACIJA I INTENZITET EROZIJA (4)

Podela erozija i intenzitet (pojam).

Regionalne ili pluvijalne erozije (erozija kišom).

Fluvijalna erozija (erozija vetrom).

ŠTETE OD VODNE I EOLSKE EROZIJE (3)

Regionalna erozija i gubici zemljišta.

Regionalna erozija i gubici u vodi.

Eolska erozija i gubici zemljišta.

OSNOVNI ČINIOCI EROZIJE VODOM I VETROM (10)

Klimatski činioci erozije.

Kiša i njena struktura kao činilac erozije.

Oblici kiša i njihova eroziona energija.

Temperature i njihov uticaj na eroziju.

Sastav zemljišta i erozija.

Uticaj geološke podloge na eroziju.

Struktura zemljišta i erozija.

Vegetacioni pokrivač i erozija zemljišta.

Reljef kao činilac erozije zemljišta.

Antropogeni i drugi činioci erozije zemljišta.

REKOGNOSCIRANJE EROZIONIH PROCESA I PODRUČJA (5)

Rekognosciranje bujičnog sliva i erozionog područja.

Vidljivi oblici erozionih procesa.

Opažanje o erozionim procesima na osnovu materijala plavina.

VODNI TOKOVI I BUJIČNE POPLAVE (10)

Vodni tokovi erozija.

Bujični slivovi i bujične poplave.

Pojam i definicija bujičnog toka.

Klasifikacija bujičnih tokova.

Klasifikacija bujičnih tokova FAO organizacije.

Naša klasifikacija bujičnih tokova.

TEHNIČKE DIJAGNOZE EROZIONIH PROCESA U BUJIČNIM PODRUČJIMA (5)

Kvantitativne analize bujičnih područja.

Analiza hidrografske mreže područja.

Analiza reljefa.

Analiza geološko-petrografskih uslova.

Kvantitativna analiza vegetacionog pokrivača.

Analiza koeficijenta erozije područja.

Analitičko određivanje koeficijenta erozije.

Studija prirodnog režima padavina u bujičnom slivu ili erozionom području.

ODREĐIVANJE PROTICAJA VODE KOD BUJIČNIH TOKOVA (9)

Razlike između bujičnih i rečnih tokova.

Nedimenzionalni obrasci sa procenom koeficijenta.

Obrasci za određivanje maksimalnih voda kod malih slivova sa grafičkom integracijom.

Obrasci za određivanje maksimalnih voda putem kompleksnijeg povezivanja parametara bujičnog sliva.

Metod pedominantnih faktora.

Metod "računske kiše" i intenzitet oticanja.

Određivanje proticaja velikih voda prema tragovima u bujičnom koritu.

Određivanje ukupnog godišnjeg proticaja voda i proračun korisnih (malih) voda u bujičnim područjima.

ODREĐIVANJE REŽIMA NANOSA U BUJIČNOM SLIVU (9)

Nanos i mutnoća tokova.

Proračun količine nanosa po obrascima za ukupni proticaj vučenog i suspendovanog nanosa.

Proračun količina nanosa po potencijalu erozije.

Proračun količina nanosa usled eolske erozije.

Izrada karte erozije bujičnog sliva.

HIDRAULIKA KANALA (8)

Kritične brzine i pad ravnoteže. Srednje i maksimalne brzine bujičnih tokova.

Proračun proticajnog profila.

Složeni proticajni profil.

Tipovi regulisanih korita.

POLJOPRIVREDNE MELIORACIJE

(4 časa nedeljno, 88 časova godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj je upoznavanje savremenih principa i savremene tehnike ne samo navodnjavanja i odvodnjavanja već i tehnike popravljanja zemljišta na terenima ugroženim erozijom, podložnom zaslanjivanju i zabarivanju.

Zadaci:

- upoznavanje uslova i režima ishrane biljaka i stvaranje uslova za pogodnije fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta;

- upoznavanje najpovoljnijih uslova za postizanje visokih i stabilnih prinosa;

- menjanje uslova života za razvoj biljaka.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Suština poljoprivrednih melioracija i njihov značaj.

Mesto melioracije u vodoprivredi erozionih područja.

ELEMENTI POLJOPRIVREDNE HIDROLOGIJE (5)

Padavine, isparavanje, površinsko oticanje i upijanje.

Otvoreni vodotoci i vodni bilans. Podzemne vode.

KATEGORIJE, OBLICI I SADRŽAJ VODE U ZEMLJIŠTU (17)

Voda kao vegetacioni činilac.

Mehanički sastav zemljišta i vodopropustljivost.

Struktura zemljišta.

Specifična i zapreminska težina zemljišta.

Poroznost zemljišta.

Reakcija zemljišta.

Plodnost zemljišta i vodopropustljivost.

Organske materije u zemljištu i voda.

Konstante zemljišne vlažnosti.

Vrste kretanja vode u zemljištu.

Hidroskopnost.

Lentokapilarna tačka.

Maksimalni opneni kapacitet zemljišta.

Opneno kretanje zemljišne vode.

Opneno-kapilarni vodni kapacitet.

Apsolutni vodni kapacitet.

Gravitacione vode i gravitacione kretnje.

KOLIČINA VODE KOJU BILJKE UPIJAJU IZ ZEMLJE (5)

Količina vode koju troši biljka.

Korenov sistem biljaka.

Biljni koreni i upijanje vode.

Koeficijent penjanja.

Dozvoljena maksimalna vlažnost zemljišta.

Izračunavanje rezervi vode u zemljištu.

Osmotski pritisak zemljišnog rastvora.

Optimalna vlažnost zemljišta.

Akumuliranje vode u rezosfernom sloju zemljišta.

NAVODNJAVANJE (10)

Uticaj navodnjavanja, vrste i metode navodnjavanja.

Uticaj navodnjavanja na zemljišne procese.

Promene fizičko-hemijskih svojstava zemljišta pri navodnjavanju.

Uticaj navodnjavanja na mikrobiološke procese u zemljištu.

Uticaj navodnjavanja na poljoprivredne kulture.

Kvalitet vode za navodnjavanje.

Procena vode prema sadržaju Na (natrijuma).

Fizičke promene u vodi za navodnjavanje.

NAČIN NAVODNJAVANJA (12)

Sistemi površinskog navodnjavanja.

Izvori i zahvatanje vode za navodnjavanje.

Površinsko zalivanje, norme i rokovi zalivanja.

Sheme zalivanja.

Kalendar navodnjavanja.

Zalivna polja i zalivne deonice.

TEHNIKA POVRŠINSKOG ZALIVANJA (8)

Opšta načela tehnike zalivanja.

Zalivanje prelivanjem.

Zalivanje iz brazda.

Zalivanje potapanjem.

Načini zalivanja raznih vrsta useva.

Osobenosti površinskog načina zalivanja.

Razvođenje i merenje vode u razvodnoj i zalivnoj mreži.

ZALIVANJE VEŠTAČKOM KIŠOM (5)

Sprave za orošavanje.

Raspored prskalica za vreme zalivanja u polju.

Obračun pogonske snage.

Norme, rokovi i tehnika zalivanja.

Svojstva orošavanja kao metoda za navodnjavanje.

Intenzitet orošavanja.

Unošenje đubriva orošavanjem.

ODVODNJAVANJE (3)

Sistem odvodnjavanja.

Mreže, kanali za odvodnjavanje.

Postrojenja na mreži kanala za odvodnjavanje.

OPŠTA NAČELA ODVODNJAVANJA (7)

Zemljišta koja se odvodnjavaju.

Uticaj odvodnjavanja na zemljište.

Uticaj odvodnjavanja na porast biljaka.

Način odvodnjavanja.

Odvodnjavanje zatvorenim i otvorenim kanalima.

Uporedne prednosti i nedostaci jednog i drugog načina odvodnjavanja.

Odvodnjavanje erodiranih terena.

Sistemi kaskadnog odvodnjavanja.

KALCIFIKACIJA ZEMLJIŠTA (5)

Način izračunavanja potrebne količine kreča za kalcifikaciju.

Izrada projekta za kalcifikaciju.

HUMIFIKACIJA ZEMLJIŠTA (8)

Značaj organskog materijala u zemljištu.

Vrste materijala za humifikaciju.

Način unošenja humusnih materijala.

Obogaćivanje materijala za humifikaciju unošenjem đubriva.

Humifikacija erodiranih zemljišta.

Zelenišno đubrenje.

Unošenje šumske prostirke kao metod humifikacije.

MEHANIZACIJA U VODOPRIVREDI

(3 časa nedeljno, 66 časova godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta je osposobljavanje učenika za racionalno korišćenje mehanizacije u vodoprivredi.

Zadaci su:

- upoznavanje priključnih mašina, njihove osnovne konstrukcije, radnih karakteristika, primene;

- upoznavanje pravilne eksploatacije, održavanja mašina i snižavanja troškova rada;

- ukazivanje na savremeni razvoj mašina iz ove oblasti;

SADRŽAJI PROGRAMA

RADNE I PRIKLJUČNE MAŠINE

MAŠINE ZA ZEMLJANE RADOVE (20)

Podela mašina za oranje i razrezivanje zemlje: plugovi, podrivači, kopači zemlje.

Mašine za kopanje zemlje: razni iskopači zemlje i drugih materijala.

Mašine za kopanje i guranje zemlje: dozerske daske.

Mašine za kopanje, utovar i transport zemlje: skreper, utovarivač.

Mašine za nabijanje i stabilizaciju zemlje: valjci, vrsta, podela i primena, vibracioni i drugi nabijači.

Mašine za izradu terasa, rovova i slično.

Mašine za kopanje jama za razne svrhe.

MAŠINE ZA REGULACIJU TOKA VODE I VLAŽNOSTI ZEMLJIŠTA (10)

Mašine za kopanje otvorenih kanala i šanaca. Mašine za kopanje kanala i polaganje cevi za vodu, drenažu i dr.

PUMPE ZA VODU (15)

Vrste pumpi, podela, značaj.

Pumpe za mutnu i prljavu tečnost.

Pumpe za bistru tečnost: nošenje, vrste i rad.

Pogon i rad pumpe.

Agregati za veštačku kišu: podela, razvodne cevi, rasprskivači. Raspored i rad.

MAŠINE I UREĐAJI ZA RAD U STENI I KAMENU (5)

Uređaji za razbijanje stena i čišćenje kamena.

Drobilice kamena. Namena, podela, vrste i rad.

Mašine za pripremu kamenog agregata: praonice, sortirači i transporteri.

MAŠINE I UREĐAJI ZA PRIPREMU I UGRADNJU BETONA (10)

Dozatori agregata za beton.

Mešalica betona, podela i vrste.

Transporteri betona.

Mašine i uređaji za ugradnju betona.

TRANSPORTNA SREDSTVA (6)

Razni transporteri za kratko rastojanje: zračni, pužni, žičare i vučnice.

Transportna sredstva za srednje rastojanje.

Transportna sredstva za veća rastojanja.

PRAKTIČNA NASTAVA

(542 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave je osposobljavanje učenika za racionalno korišćenje mašina i uređaja za navodnjavanje i odvodnjavanje zemljišta.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje mera i radova za uređenje erozionih područja i bujičnih slivova;

- upoznavanje elemenata poljoprivredne hidrologije;

- upoznavanje mašina za zemljane radove;

- sticanje znanja za utvrđivanje sadržaja vode u zemljištu, navodnjavanje i odvodnjavanje zemljišta.

SADRŽAJI PROGRAMA

OBUKA U ČASOVNOM SISTEMU

(11 časova nedeljno, 242 časa godišnje)

Upoznavanje osobina tečnosti. Merenje pritiska vode. Određivanje padavinske vode na slivu. Registrovanje oticanja. Rad na vodomerima. Snimanje profila. Merenje protoka.

Detaljni nivelman - nivelisanje i obrada podataka. Snimanje detalja polarnom metodom - snimanje, obrada podataka, normiranje i računanje površina. Snimanje busolnih poligona. Snimanje, obrada podataka, normiranja i ispravljanje grešaka, računanje površina.

Upoznavanje radova za uređenje erozionih područja i bujičnih slivova. Sistemi za uređenje bujičnih slivova i erozionih područja. Uređenje širokih bujičnih korita.

Upoznavanje mašina za regulaciju vodotoka. Upoznavanje mašina za zemljane radove, za razbijanje stena, ugrađivanje betona i transportna sredstva.

OBUKA U BLOKU (300)

Upoznavanje elemenata poljoprivredne hidrologije.

Utvrđivanje sadržaja vode u zemljištu.

Navodnjavanje - način navodnjavanja.

Odvodnjavanje - utvrđivanje podvodnosti zemljišta na terenu.

Upoznavanje načina odvodnjavanja.

Upoznavanje osvojenih površina i njihovo korišćenje.

Obrazovni profil: VETERINARSKI TEHNIČAR - SPECIJALISTA

GRUPA POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

Ostvarivanjem sadržaja programa učenici se osposobljavaju za stručno obavljanje sledećih grupa poslova i radnih zadataka:

- ispitivanje, preispitivanje, testiranje, merenje, analiza - kontrola pojava, materijala, podataka, postupaka i sl.

Upoznavanje s postupkom i metodom rada, proučavanje radne dokumentacije i drugih stručnih osnova za rad; pripremanje mernih instrumenata, aparata, alata i pomagala, reagensa, preparata, rastopina, podataka, obrazaca i sredstava za zapisivanje, izveštavanje, skica, crteža i sl.; obavljanje merenja, testiranja, ispitivanja, analiziranja, kontrolisanja, eksperimenata, testova i sl. i praćenje i nadziranje istih; utvrđivanje karakteristika i parametara, zapisivanje i obrađivanje podataka, oblikovanje i izrađivanje tabela, dijagrama i drugih dokumenata i podataka o rezultatima i pisanje izveštaja za korisnike; vođenje dnevnika: merenja, snimanja, eksperimenata i vrednovanja istih; učestvovanje u složenijim merenjima, testiranjima, preispitivanjima i sl.; učestvovanje u sličnim poslovima za svrhu edukacije i demonstracije; učestvovanje pri razvijanju i poboljšanju tehnike odnosno metoda rada kao i pri dopunjavanju normativa i standarda za obavljanje rada; učestvovanje u selekciji odnosno u izboru metoda rada; održavanje reda i čistoće radne okoline i sprovođenje mera zaštite na radu i zaštite podataka i rezultata.

LABORATORIJSKA TEHNIKA I UZIMANJE MATERIJALA

(4 časa teorije i 3 časa vežbi i prakse nedeljno, 88 časova teorije ukupno i 66 časova vežbe i prakse ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta laboratorijska tehnika i uzimanje materijala jeste da učenici ovladaju laboratorijskom tehnikom.

Zadaci predmeta su:

- ovladavanje tehnikom rada pomoću laboratorijskog pribora;

- osposobljavanje za rad aparatima za laboratorijska istraživanja;

- osposobljavanje za samostalan rad na mikroskopiranju i pravljenju preparata.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (4)

Rad u laboratorijama i značaj laboratorijskih ispitivanja. Vrste laboratorija. Veterinarska laboratorija.

LABORATORIJA

Osnovni principi uređenja laboratorija sa posebnim objašnjenjem uređaja veterinarskih laboratorija: lokacije, smeštaj, osvetljavanje, ventilacija, grejanje, nameštaj u laboratorijama, smeštaj hemikalija, reagenasa i ostalog pribora.

LABORATORIJSKI STAKLENI PRIBOR (36)

Ampule, razni baloni, razne birete, boce, butirometri, staklena vuna, eksikatori, epruvete, kondenzatorske kade, komore za brojanje ćelija, špiritusne lampe, levci, melanžeri, staklene perle, piknometar, razne pipete, posude za bojenje preparata, pumpa vodena, retorta, peščani sat, sahatno staklo, predmetna stakla, sud za odmeravanje, tikve razne, cilindri, čaše, šolje za kristalizaciju, šolje za isparavanje, šolje po Petriju, štapići stakleni. Porculan, kvarc, guma, platina: avan sa tučkom, guč gumice za mikropipete, duvaljke za automatsku biretu, žičana omča sa držačem, razni gumeni zapušači, zapušači za butirometre, rezne kašike, levak, menzura sa drškom, ploča sa eksikatorom, prsten za guč, razne šoljice za žarenje, razna laboratorijska gumena creva, razne čaše, čančići za merenje, čančić za sagorevanje, šolje za isparenje.

OSTALI PRIBOR (12)

Plamenik (Bunzen), zapušači, korpica za sterilizaciju, azbestna mreža, pinceta, rešoi, stalkovi, stativi, stezalice, štipaljke, tegovi, trougao za žarenje, cedilice za epruvete, cedionik za sudove, četke, čunčići od aluminijuma.

LABORATORIJSKI APARATI (14)

Autoklav, sterilizator, Kohov lonac, termostati, vodeno kupatilo, hladnjaci, frižideri, centrifuge, aerometri, termometri.

MIKROSKOPSKA TEHNIKA (22)

Uvod u mikroskopsku tehniku. Vrste mikroskopa. Mehanički delovi mikroskopa. Optički delovi mikroskopa. Osnovni pojmovi geometrijske optike: izvor svetlosti, pravolinijsko širenje, indeks prelamanja, optička sočiva. Prelamanje svetlosti kroz sočivo. Nedostatak prostih sočiva. Uveličavanje i dioptrija. Nastajanje i konstrukcija lika u mikroskopu. Vrste okulara i objektiva. Osvetljavanje mikroskopskih preparata. Greške pri mikroskopiranju i njihovo pronalaženje i otklanjanje. Pravljenje mikroskopskih preparata. Pripremanje rastvora boja. Proste metode bojenja mikroskopskih preparata. Složene metode bojenja mikroskopskim preparatom.

VEŽBE (22)

Rad biretom (biretiranje).

Rad pipetom (pipetiranje).

Odmeravanje menzurom u odmerenim tikvicama.

Primena ostalog laboratorijskog pribora.

Rad aerometrima, termometrima i pirometrima.

Rad centrifugama.

Rad filterima.

Električna struja - primena u laboratoriji i električno merenje.

Demonstracija raznih vrsta mikroskopa - prost, složen i elektronski.

Mehanički delovi mikroskopa, demonstracije i rukovanje.

Optički delovi mikroskopa, demonstriranje i rukovanje.

Rukovanje mikroskopom - manipulacija mehaničkim delovima i manipulacija optičkim delovima, nalaženje jasnog vidnog polja.

Posmatranje prostih mikroskopskih preparata objektivom imerzione moći uveličavanja.

Posmatranje prostih mikroskopskih preparata, objektivom najmanje, srednje i najveće moći uveličavanja.

Orijentacija u vidnom polju. Nalaženje lika mreže raznih komora za brojenje krvnih elemenata.

Pripremanje nastavnih mikroskopskih preparata: dlaka, skrobnih zrnaca, ćelija kvasca itd.

Pravljenje privremenih i trajnih mikroskopskih preparata.

Mikrohemijska reakcija - bojenje skrobnih zrnaca rastvorom joda.

Osvetljavanje mikroskopskih preparata - prirodnom i veštačkom svetlošću i upotreba optičkih filtera.

Pronalaženje i otklanjanje grešaka pri mikroskopiranju.

PRAKTIČNA NASTAVA (44)

Upoznavanje raznih vrsta laboratorija.

Upoznavanje veterinarskih laboratorija.

Smeštaj, raspored pribora, hemikalija i reagenasa u laboratoriji.

Upoznavanje laboratorijskog posuđa i pribora.

Priprema raznog laboratorijskog pribora.

Rukovanje laboratorijskim aparatima.

Sterilizacija - demonstracija i samostalan rad u laboratoriji.

Rukovanje autoklavom, sterilizatorom, Kohovim loncem.

Centrifuge i centrifugiranje.

Demonstracije (termostati, sušnice, peći za žarenje, vodena kupatila i dr.).

Pranje i sušenje laboratorijskog posuđa.

Raspored rada u veterinarskim laboratorijama, vođenje laboratorijskog protokola i izdavanja rezultata i izveštaja.

POZNAVANJE I ANALIZA STOČNE HRANE

(3 časa teorije i 2 časa vežbe nedeljno, 66 časova teorije i 44 časa vežbe ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta poznavanje i analiza stočne hrane jeste da se učenici osposobe za vršenje analize stočne hrane.

Zadaci nastave su:

- da upoznaju osnovna, fizička, hemijska i biohemijska svojstva stočne hrane;

- da učenici upoznaju poreklo i svojstva osnovnih grupacija stočne hrane;

- da učenici upoznaju osnovne metode ispitivanja materijala radi utvrđivanja kvantitativnih i kvalitativnih svojstava hrane;

- da učenici upoznaju svojstva higijenski ispravne i neispravne hrane u ishrani životinja.

SADRŽAJI PROGRAMA

SASTAV BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG ORGANIZMA (16)

Hranljive materije - proteini, ugljeni hidrati, masti, mineralne materije, vitamini. Voda.

HRANIVA I NJIHOVA KLASIFIKACIJA (30)

Zelena hrana, suva kabasta hrana, sočna hrana, zrnevlje žitarica i leguminoza, sporedni proizvodi industrije, hrana animalnog porekla, hrana mineralnog porekla. Smeše proizvedene u industriji stočne hrane.

TRANSPORT, SKLADIŠTENJE I ČUVANJE STOČNE HRANE (12)

Način transporta, skladišta

PROPISI O KVALITETU STOČNE HRANE (8)

Standardi stočne hrane. Ispravnost stočne hrane, deklarisanje, rok trajanja.

VEŽBE (44)

Raspoznavanje pojedinih hraniva organoleptički.

Raspoznavanje komponenti u smeši organoleptički.

Upoznavanje pribora za uzimanje uzoraka hrane.

Uzimanje uzoraka hrane za hemijsku i bakteriološku analizu napovanje i transportovanje.

Upoznavanje pribora za hemijsku analizu hrane.

Određivanje stranih primesa u hrani.

Određivanje vlage.

Određivanje masti.

Određivanje celuloze.

Određivanje proteina.

Određivanje pepela, kalcijuma, fosfora i kuhinjske soli.

Ocenjivanje upotrebljivosti stočne hrane - organoleptički.

Pripremanje hrane za bakteriološki i mikološki pregled.

LABORATORIJSKA PRIPREMA

(6 časova teorije i 4 časa vežbe i prakse nedeljno, 132 časa teorije i 88 časova vežbe i prakse ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta laboratorijske pripreme materijala i opreme jeste da učenici upoznaju osnovne principe pripreme materijala, opreme i reagensa u laboratorijskoj tehnici.

Zadaci predmeta su:

- da se učenici osposobe za izradu mikroskopskih preparata i hranljive podloge;

- da se učenici osposobe za držanje laboratorijskih životinja i korišćenje za laboratorijske potrebe;

- da se učenici osposobe za uzimanje materijala za analizu;

- da se učenici osposobe za pripremu materijala za analizu;

- da se učenici osposobe za vršenje analize.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (2)

Zadaci i značaj pripreme materijala i opreme. Opšta uputstva za rad u laboratorijama.

PRIPREMA I IZRADA MIKROSKOPSKIH PREPARATA (15)

Preparat iz tečnosti, preparat sa čvrste podloge, preparat iz materijala, preparat iz srca, otisak, preparat, fiksiranje mikroskopskih preparata, nativan preparat, viseća kap.

Opšti principi bojenja. Pojam boje, teorije bojenja, rastvori boja i njihovo primenjivanje, vrste bojenja, najvažnije metode bojenja, bojenje karbol-fuksinom, bojenje bakterija kristal-violetom, bojenje bakterija metilenskim plavim (po Loffleru), bojenje po Gramu, bojenje po Zilhel - Nilsenu, bojenje po Gemsi, bojenje spora, bojenje kapsula, bojenje cilja, bojenje Negrijevih telašaca.

Pripremanje i pranje staklarije: prethodna sterilizacija prljave staklarije, pranje laboratorijskih sudova, pripremanje posuđa za sterilizaciju, sterilizacija i filtracija, sterilizacija - osnovni pojmovi, primena suve toplote, sterilizacija vlažnom toplotom - grejanjem vode na 100°C, kuvanje strujeća vodena para, sterilizacija upotrebom pare pod pritiskom, kontrola ispravnosti autoklava, primena hemijskih-sredstava u sterilizaciji, filtracija hranljivih podloga, filtrovanje u cilju sterilizacije.

Mere. Pravljenje rastopa.

HRANLJIVE PODLOGE (12)

Osnovne podloge za aerobne bakterije, jednostavne i složene podloge, suve ili dehidrisane podloge, određivanje rN reakcije hranljivih podloga, filtrovanje i razbistravanje hranljivih podloga, sterilisanje hranljivih podloga, važnije hranljive/podloge: mesna voda, hranljivi bujon, hranljivi ager, hranljivi želatin, krvni ager, šareni red šećera, sladni bujon, sladni ager. Osnovne podloge za anaerobne bakterije: podloga po Zeissleru, podloga po Kitt-Tarozziju, VP Bujon TN oblikulat Bujon, razlivanje i čuvanje podloga, ispitivanje sterilnosti hranljivih podloga.

INDIKATORI I NJIHOVO SPREMANJE (3)

Andradeov indikator. Lakmusov indikator.

OSNOVNI METODI IZOLOVANJA I IDENTIFIKACIJA MIKROORGANIZAMA (8)

Metodi izolovanja i dobijanja čistih kultura, zasejavanje tečnih podloga, zasejavanje čvrstih podloga, zasejavanje za anaerobno kultivisanje, inkubisanje zasejanih podloga, dobijanje čistih kultura.

VAŽNIJE BIOHEMIJSKE REAKCIJE KOJE SE KORISTE PRILIKOM IDENTIFIKACIJE MIKROORGANIZAMA (7)

Fermentacije ugljenih hidrata, hidroliza skroba. Otapanje želatina, stavljanje metil-karbinola, proba metil-crvenim, korišćenje citrata, redukcija nitrata, stvaranje indola, stvaranje samoprovodnika, redukovanje vodonik-peroksida.

Određivanje vrednosti dezinficijenata.

Određivanje otpornosti bakterija prema antibioticama.

OSNOVNI PRINCIPI SEROLOŠKIH REAKCIJA (5)

Pecipitacija, aglutinacija, hemoliza, fagocitoza.

RAD SA LABORATORIJSKIM ŽIVOTINJAMA (6)

Smeštaj životinja, ishrana laboratorijskih životinja, biologija malih laboratorijskih životinja i njihove bolesti, priprema životinja za ispitivanje, inokulacija, autopsija laboratorijskih životinja.

PRIPREMA MATERIJALA ZA ISPITIVANJE (5)

Priprema materijala za ispitivanje bakterija. Priprema materijala za ispitivanje rikecije i virusa, gljiva, plesni, protozoa, helminata i artpopoda.

VODA (3)

Destilovana voda, dobijanje destilovane vode, aparat za destilaciju.

UPOTREBA ELEKTRIČNE STRUJE U LABORATORIJI (2)

Osnove o električnoj struji, električna merenja napona, jačine snage i otpora.

ZADACI I ZNAČAJ PRAVILNOG UZIMANJA MATERIJALA (2)

Uzimanje pravog materijala i u pravo vreme. Tehnika pravilnog uzimanja materijala.

KRV (2)

Uzimanje krvi za hemolitičke analize. Uzimanje krvi za kvantitativnu analizu krvnih elemenata. Uzimanje krvi za kvalitativnu analizu. Krvni razmaz. Gusta kap. Bakteriološki pregled - uzimanje krvi za kultivisanje mikroorganizama - hemokulture. Serološki pregled. Uzimanje krvi za serološke preglede raznim reakcijama. Biohemijski pregled - uzimanje krvi za biohemijske preglede, za vitamin A, mikro i makroelemente, odnos albumina i globulina. Uzimanje krvi zamorčetu, malom mišu i zecu. Vreme uzimanja i slanja krvi, obeležavanje materijala. Propratni akt.

MOKRAĆA (3)

Uzimanje sterilne i nesterilne mokraće za mikroskopski, hemijski i za pregled kulture mokraće.

IZMET (3)

Uzimanje izmeta u epruvete i pomoću brisa po vrstama domaćih životinja.

TRANSUDATI I EKSUDATI (3)

Uzimanje eksudata i transudata sterilnom punkcijom kod živih životinja i uzimanje na lešu.

DLAKE, KRASTE I PLIKOVI (3)

Način i metode uzimanja materijala sa kože za laboratorijska ispitivanja.

SPERMA I SEKRETI POLNIH ORGANA (3)

Uzimanje sperme kod mužjaka, uzimanje ispirka.

BRIS (4)

Pripremanje štapića za bris. Uzimanje brisa iz grla, nosa, oka, uva, vulve i iz rane. Uzimanje brisa sa ruku, radnih površina i opreme.

PRIPREMA MATERIJALA ZA TOKSIKOLOŠKE ANALIZE (5)

Uzimanje i slanje materijala za toksikološki pregled. Uzimanje i slanje materijala za toksikološko-hemijsku analizu: sumnjive hrane, vode, tečnosti, praškova i slično. Potrebne količine materijala za ispitivanje kod određenih trovanja. Način pakovanja i slanja materijala i propratni akt.

PRIPREMANJE PATOHISTOLOŠKIH PREPARATA (4)

Način uzimanja isečka delova tela, organa i tkiva. Fiksiranje uzetog materijala, njihovo pakovanje i slanje na analizu.

UZIMANJE MATERIJALA KOD ZARAZNIH BOLESTI (8)

Uzimanje materijala za bakteriološke, virusološke i druge preglede kod sumnje na zarazne bolesti kod stoke. Uzimanje materijala od bolesne životinje i od leša uginule životinje. Oprema za uzimanje materijala i način zaštite lica koje uzima infektivni materijal. Pakovanje materijala i propratni akt.

UZIMANJE UZORKA NAMIRNICA ŽIVOTINJSKOG POREKLA (9)

Uzimanje materijala za bakteriološki pregled mesa, limfnih čvorova i organa po obavljenom redovnom klanju ili posle prinudnog klanja. Uzimanje uzorka mlevenog mesa, pečenog i kuvanog, kobasica, suvog mesa, konzervi, svinjske masti, jaja u prahu, riba, rakova i školjki. Uzimanje uzorka mleka u prahu, sira, kajmaka, maslaca i margarina. Uzimanje uzorka mleka iz cisterne takozvanom stajskom probom. .

UZIMANJE UZORKA VODE (3)

Uzimanje i slanje vode za pregled iz česme, bunara, pojila, reke, jezera. Uzimanje uzorka otpadnih voda.

UZIMANJE UZORAKA STOČNE HRANE (6)

Uzimanje uzoraka za određivanje hemijskog sastava stočne hrane, prosečan uzorak. Uzrokovanje za određivanje upotrebljivosti hrane. Uzorak za bakteriološki i mikrološki pregled.

OPŠTA PRAVILA UZIMANJA, PAKOVANJA I SLANJA MATERIJALA (3)

Propratni akt, sprovodni listovi i uputi za pregled.

VEŽBE (22)

Tehnika izrade mikroskopskih preparata: spravljanje preparata iz tečnosti, preparat sa čvrste podloge, preparat iz materijala, preparat iz srca, otisak preparata, fiksiranje mikroskopskih preparata, nativnih preparata, viseća kap.

Pripremanje rastvora boja.

Bojenje karbol-fuksinom.

Bojenje kristal-violetom.

Bojenje po Gramu.

Bojenje spora.

Bojenje kapsula

Bojenje po Cils - Nilsenu.

Bojenje po Gimsi.

Bojenje Negrijevih telašaca.

Pravljenje rastvora, pravljenje postotnog rastvora od čvrste supstancije i tečnosti; pravljenje slabijeg rastvora od koncentrovanog, pravljenje mešanjem dva rastvora različitih koncentracija, pravljenje decimalnih razređenja.

Pripremanje mesne vode, bujona i agara.

Zasejavanje agara i bujona iz nekog materijala.

Izlaganje otvorene Petrijeve šolje sa agarom vazduhu.

Otisak prstiju na površini agara.

Izrada antibiograma.

Ispitivanje dejstva dezinficijenasa na bakterije.

Serološke reakcije: brza serumska aglutinacija, spora serumska aglutinacija, mlečno-pastenasta proba, precipitacija po Askoliju, aglutinacija za dokazivanje kokošjeg tifa.

PRAKTIČNA NASTAVA (66)

Radno mesto, lična higijena osoblja i laboratorije.

Crtanje staklarija i posuđa (hemijsko-bakteriološko).

Pravljenje zapušača od papirne i pamučne vate.

Priprema staklarije i posuđa za sterilizaciju: pipeta - zapušavanje, zavijanje i pakovanje, Petrijeve šolje - zavijanje tarionioi i tučkovi - zavijanje. Erlen - majer - boce, menzure i drugo.

Sterilizacija: vrućim vazduhom, sterilizacija hranljivih podloga.

Upoznavanje načina spravljanja jednostavnih i složenih podloga koje se koriste pri radu u veterinarskim laboratorijama.

Laboratorijske životinje: priprema životinja za ispitivanje, inokulacija.

Poseta veterinarskim laboratorijama i upoznavanje priprema za ispitivanje.

Uzimanje krvi iz vene kod zaraženih životinja.

Pravljenje krvnog razmaza i guste kapi.

Pripremanje hemokulture.

Uzimanje krvi za serološke i biološke preglede.

Ubrizgavanje i uzimanje krvi laboratorijskim životinjama.

Uzimanje ispirka kod bikova.

Spravljanje brisa. Uzimanje raznih briseva.

Uzimanje uzoraka mesa limfnih čvorova i organa po obavljenom veterinarskom pregledu u klanici.

Uzimanje uzoraka gotovih proizvoda, namirnica životinjskog porekla. Uzimanje uzorka vode za hemijski bakteriološki i laboratorijski pregled.

Uzimanje uzorka mleka "stajskom probom".

Uzimanje uzorka raznih vrsta stočne hrane.

Pakovanje i slanje raznih materijala.

Upoznavanje evidencije i popunjavanje sprovodnih listova o materijalu.

BROMATOLOGIJA I HEMATOLOGIJA

(3 časa teorije i tri časa vežbe nedeljno, ukupno 66 časova teorije i 66 časova vežbi)

CILJ I ZADACI

Cilj ovog predmeta jeste da učenici upoznaju osnove bromatologije i hematologije.

Zadaci predmeta su da učenici upoznaju:

- hranljive materije;

- životne namirnice;

- krv, sastav krvi i bolesti krvi.

SADRŽAJI PROGRAMA

BROMATOL0GIJA

UVOD U BROMATOLOGIJU (1)

Pojam, zadaci i njen značaj.

HRANLJIVE MATERIJE (5)

Podela hranljivih materija.

Osnovni energetski promet: uslovi za određivanje bazalnog metabolizma i način određivanja (direktno i indirektno).

Specifično dinamično dejstvo hranljivih materijala i zakon izodinamije, specifično dinamično dejstvo belančevina, masti i ugljenih hidrata.

Promet materija pri mišićnom radu - utrošak energije i promet materijala pri gladovanju.

Kalorična vrednost hranljivih materija: belančevina, masti i ugljenih hidrata.

Kontrola i ocena životnih namirnica.

BELANČEVINE (4)

Opšte osobine, funkcija belančevina u organizmu denaturisanje belančevina, koloidni rastvori, ponašanje belančevina prema kiselinama i bazama.

Polipeptidi.

Podela belančevina: proste (albumini i globulini), proteini histamini; skeletne belančevine: kertin i kolaten; složene belančevine (nukleoproteidi, fosforoproteidi).

MASTI (2)

Definicija, sastav, klasifikacija i osobine masti i njihovih sastojaka.

Masti u ishrani, užeglost masti, fizički, hemijski i biološki faktori sprečavanja užeglosti, iverzija masti.

UGLJENI HIDRATI (4)

Definicija, rasprostranjenost u biljnom i životinjskom svetu. Monosaharidi - strukture, opšte reakcije monosaharida i hemijske osobine. Najvažnije pentoze, heksoze.

Oligosaharidi - disaharidi.

Polisaharidi, metode određivanja strukture i najvažniji polisaharidi.

VITAMINI (2)

Opšte osobine i uloga, podela vitamina, karakteristične osobine pojedinih vitamina.

NEORGANSKI SASTOJCI HRANE (3)

Voda i njen značaj za organizam, voda kao rastvarač, oblici vezivanja vode u namirnicama, koloidna voda, bubrenje.

Mineralne materije, njihov značaj, neophodnost u ishrani i podela.

OLIGOELEMENTI (2)

Važniji oligoelementi i njihova uloga.

FALSIFIKATI ŽIVOTNIH NAMIRNICA (1)

MLEKO (5)

Vrste, sastav, konzerviranje, određivanje svežine mleka, određivanje laktoze, određivanje suve materije po Flašmajnovoj formuli, određivanje masti u mleku po Ferberu i određivanje kiselosti mleka.

MESO (5)

Pojava, sastav (hemijski), ispitivanje, prosuđivanje mesa.

Varenje i kvar mesa. Dokazivanje kvarenja, određivanje SH, H2S i reakcija na NH3 po Eberu, određivanje masti trihloretilenom.

Higijenska ocena i klasifikacija.

Konzerviranje mesa - metode fizičke i hemijske. Određivanje na C1 kod soljenog mesa, utvrđivanje veštačkih boja.

Suhomesnati proizvodi, mesne konzerve.

RIBE (2)

Hemijski sastav, vrste riba, određivanje svežine i konzervisanje.

JAJA (2)

Hemijski sastav, određivanje ispravnosti, konzervisanje, dokazivanje konzervansa (brontimol-pravilom).

MAST (2)

Poreklo, prerada, sirovina, užeglost masti, kiselost, varenje, određivanje jodnog broja i određivanje preoksidnog broja.

ŽITARICE (3)

Hemijski sastav pšenice, kukuruza, pirinča.

Žitarice i proizvodi meljave brašna - procenat vlage, pepeo, kiselinski stepen, sirova celuloza, vlažan lepak.

VODA (2)

Fizičke i hemijske osobine vode, utrošak Km i alkaliteti hlorida, karbonat, gvožđe i dr.

HEMATOLOGIJA

UVOD U HEMATOLOGIJU (1)

Predmet izučavanja i značaj izučavanja hematologije.

KRV (6)

Pojam i fizičke osobine krvi. Hemijsko-neorganski i organski sastav krvi. Funkcije krvi. Uobličeni element, njihov broj, veličina, građa i hemijski sastav. Hemoglobin, hemijski sastav i uloga hemoglobina. Fizičke osobine eritrocita: sedimentacija, aglutinacija, hemoliza, osmotska rezistencija. Funkcija leukocita po vrstama. Leukocitna formula. Trombociti - fizičke osobine i uloga u organizmu. Krvna plazma i krvni serum - pojmovi. Fizičke osobine, neorganski hemijski sastav krvne plazme i seruma i uloga u organizmu.

LIMFA (3)

Fizičke osobine limfe. Hemijski sastav limfe. Uloga limfe u organizmu.

ERITROPOEZA (2)

Činioci eritropoeze, tok i regulacija.

LEUKOCITOPOEZA (3)

Mesto, činioci, tok, morfologija raznih loza leukocita.

TROMBOCITOPOEZA (3)

Mesto, činioci, tok i regulacija.

Hemostaza i koagulacija krvi (trombocitna faza, vaskularna).

Retrakcija koaguluma. Fibrinolin. 20% Tromboza.

BOLESTI KRVI (3)

Poremećaj broja i funkcije krvnih ćelija (eritrocitopenija, eritropenija, leukocitopenija, leukocitoza, trombocitopenija i trombocitoza).

Poremećaj hemostaze i koagulacije krvi.

VEŽBE (22)

Uvodno upoznavanje metodike bromotološke analize i fizikalne analize.

Polarimetrija - polarimetar.

Polarimetrija - kalorimetar. Dubosku. Neokomparator.

Refraktormetrija - Abeov refraktometar.

Hemijsko - fizikalne analize.

Određivanje (CX) Šohlet-Hancelovog stepena (mleko).

Određivanje kiselinskog stepena brašna.

Određivanje procenta ugljenih hidrata po Mejzbu.

Analiza mesa i suhomesnatih prerađevina organoleptičkih dokazivanja kvarenja (reakcija na sumporvodonik, Eberova).

Analiza masti i ulja - dokazivanje ukvarenosti (kiselinski broj, kiselinski stepen, procenat oleinske kiseline) reakcija po Krojsu, određivanje vode, određivanje jodnog broja po Margochesu, određivanje prefrakcije prosuđivanje rezultata.

Upoznavanje opreme kabineta za hematologiju. Upoznavanje i rukovanje aparatima koji se koriste u kabinetu.

Ispitivanje poremećaja eritrocita, leukocita i trombocita.

Ispitivanje hematoloških poremećaja u bolestima retikuloendotemnog sistema.

Ispitivanje poremećaja hemostaze i koagulacije krvi.

PRAKTIČNA NASTAVA (44)

Pregled periferne krvi - određivanje odnosa između krvne plazme i krvnih ćelija (hematokriti). Određivanje brzine sedimentacije eritrocita.

Ispitivanje ćelija eritocine loze. Određivanje hemoglobulina, brojenje eritrocita, hemoliza eritrocita.

Ispitivanje ćelija leukocitne loze. Brojanje leukocita. Određivanje leukocitne formule.

Ispitivanje ćelija trombocitne loze - brojanje trombocita. Ispitivanje koagulacije i određivanje vremena krvarenja.

Određivanje retrakcije koagulumja. Određivanje fibrionogena. Pregled koštane srži, bojenje razmaza koštane srži, posmatranje razmaza radi upoznavanja svih ćelija eritrocitne, granulacitne i trombocitne loze.

Pregled razmaza punktata, limfne žlezde, bojenje razmaza punktata i upoznavanje ćelija u razmazu punktata.

Uvodno upoznavanje metodike bromotološke analize u laboratoriji.

Određivanje specifične težine tečnosti: aerometa, Mor. Festfalo, vaga, piknometar.

Određivanje procenta vode u životnim namirnicama (sušenjem i destilacijom).

Određivanje procenta pepela, mineralne materije.

Određivanje procenta masti: ekstrakcijom po Šohletu, analiza po Gerberu.

Ispitivanje i određivanje na konzerviranju materije. Procenat kuhinjske soli, procenat SO2 benzoeve kiseline - kvalitativno.

Analiza vode za piće - uzimanje uzoraka i hemijski pregled (mutnoća, boja i miris), hemijski pregled: tvrdoća alkalitet, hloridi, potrošnja permagnanata, amonijak, nitrati, gvožđe i prosuđivanje rezultata.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

(10 nedelja, 300 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Uzimanje uzorka vode.

Dezinfekcija i dezinsekcija.

Uzimanje mleka pri muži.

Ispitivanje masnoće i higijenske ispravnosti mleka.

Poznavanje mašinske i ručne muže.

Dekontaminacija od RHB sredstava (demonstracija kompletne opreme).

Izvođenje obdukcije i uzimanje materijala u terenskim uslovima ili dijagnostičkim stanicama.

Upoznavanje radnog mesta.

Lična higijena osoblja i laboratorije.

Pripremanje staklarije i posuđa za sterilizaciju.

Izvođenje sterilizacije, instrumenata i opreme.

Sterilizacija podloga.

Ishrana, nega i priprema laboratorijskih životinja za inokulaciju.

Upoznavanje veterinarske laboratorije (smeštaj, raspored pribora i hemikalija).

Priprema laboratorijskog pribora za rad.

Rukovanje laboratorijskim aparatima.

Sterilizacija, rukovanje autoklavom, Kohovim loncem.

Pranje i sušenje laboratorijskog posuđa.

Vođenje laboratorijskog protokola.

Uzimanje krvi iz vene kod raznih vrsta životinja za različite preglede.

Pravljenje krvnog razmaza.

Uzimanje ispirka kod bikova.

Uzimanje briseva.

Uzimanje uzorka mesa.

Uzimanje uzorka gotovih proizvoda namirnica životinjskog porekla.

Uzimanje vode za hemijski i laboratorijski pregled.

Uzimanje uzorka mleka.

Uzimanje uzorka stočne hrane.

Pakovanje i slanje materijala.

Određivanje specifične težine tečnosti.

Određivanje procenta vode u životnim namirnicama.

Određivanje procenta pepela u mineralnim materijama.

Određivanje procenta masti.

Analiza vode za piće.

Pregled periferne krvi i određivanje odnosa između krvne plazme i krvnih ćelija.

Određivanje brzine sedimentacije eritrocita.

Određivanje hemoglobina i brojanje eritrocita.

Određivanje osmotske rezistencije eritrocita.

Brojanje leukocita i određivanje leukocitarne formule.

Ispitivanje koagulacije i vreme krvarenja.

Određivanje fibrinogena.

Pregled koštane srži.

Pregled razmaza punktata limfne žlezde.

Obrazovni profil: MLINAR - SPECIJALISTA

GRUPE POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

Ostvarivanjem sadržaja programa učenici se osposobljavaju za stručno organizovanje rada, kontrolisanje kvaliteta gotovih proizvoda, vođenje evidencije o proizvodnji, uvođenje u rad novih radnika.

Organizovanje rada: upoznavanje tekućih poslova i radnih zadataka; pregledanje zaliha sirovina i ambalaža; upoznavanje dnevnih planova proizvodnje i uputstva za proizvodnju; evidentiranje prisutnih izvršilaca i raspoređivanje radnika na radna mesta; organizacija pakovanja brašna, koordiniranje rada među odeljenjima; kontrolisanje izvršenja zadataka, kao i davanje potrebnih uputstava za rad i slično.

Kontrola tehnološkog procesa i kvaliteta proizvoda obuhvata: kontrolu kontinuiteta rada mašina i uređaja u silosu za žito, čistionici mlina, mlinu, silosu za brašno i odeljenju za pakovanje gotovih proizvoda. Ulaznu kontrolu prispelog žita; međufaznu kontrolu tehnološkog procesa (boja, miris, ukus, granulacija); kontrolu kvaliteta gotovih proizvoda; laboratorijsku kontrolu kvaliteta žita; poluproizvoda i gotovih proizvoda, kontrolu pakovanja gotovih proizvoda sa proverom deklarisanih vrednosti.

Vođenje evidencije o proizvodnji: evidentiranje ravnomerne isporuke žita iz silosa skladišta za mlin, količine proizvodnog brašna po tipovima i kvalitetu, zaliha žita, ukupno proizvedene količine brašna, utroška ambalažnog materijala za brašno, i potrebnog broja radnika za optimalnu proizvodnju; zastoja, kvarova i izvršenih interventnih mera, izvršenog remonta i slično.

Uvođenje u rad novih radnika: učestvovanje u programiranju funkcionalnog obrazovanja i osposobljavanja; instruisanje novih radnika i mentorstvo pripravnika; učestvovanje u proveri radnih sposobnosti novih radnika pripravnika.

Organizovanje rada: upoznavanje sa tekućim poslovima i radnim zadacima - radni nalozi, smeštaj sirovina, hemikalija, koncentrovane stočne hrane i slično; organizovanje rada u smeni, raspodela radnika na određena radna mesta; koordiniranje rada na pojedinim radnim mestima na tehnološkoj liniji za proizvodnju koncentrovane stočne hrane i liniji za pakovanje; organizovanje proizvodnje (eksperimentalnih uzoraka specijalne koncentrovane stočne hrane).

Vođenje evidencije o proizvodnji, zastoju i remontu: evidentiranje utroška sirovina, ingrediencija, pomoćnog materijala i ambalaže za određenu količinu koncentrovane stočne hrane; evidentiranje utroška struje, pare i vode; evidentiranje potrebnog broja izvršilaca za proizvodnju određene količine koncentrovane stočne hrane; evidentiranje zastoja i kvarova u proizvodnji, kao i preduzetih interventnih mera, izvršenog remonta mašina, uređaja, tehnološke celine.

Uvođenje u programiranju funkcionalnog obrazovanja i osposobljavanja; instruisanje novih radnika i mentorstvo na pripravnicima; učestvovanje u proveri radnih sposobnosti novih radnika i pripravnika.

PREHRAMBENA TEHNOLOGIJA

(4+2 časa nedeljno, 88+44 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta je da se učenici osposobe za određivanje efekta separacije, režima kondicioniranja, stepena usitnjenosti i materijalnog bilansa mlevenja pšenice.

Zadaci predmeta su da učenici upoznaju:

- osobine zrna žita;

- tehnologiju skladištenja zrna;

- štetočine i saniranje u skladištenju i preradi žita;

- tehnologiju prerade zrna;

- proces mlevenja pšenice;

- osnove razvrstavanja mliva;

- šemu tehnološkog postupka;

- projektovanje tehnološkog procesa;

- nadzorno upravljački sistem u mlinu (kompjutersko praćenje tehnološkog postupka);

- pojednostavljen proračun toplotnog, materijalnog i termičkog bilansa sušenja.

SADRŽAJI PROGRAMA

OSOBINE ZRNA I ZRNENE MASE (5)

Anatomska građa i hemijski sastav. Strukturno mehaničke osobine zrna (tvrdoća, oblik i veličina, gustina, rasipna masa, poroznost, sipkost, samosortiranje, aerodinamička svojstva, termičke i difuzione osobine zrna).

TEHNOLOGIJA SKLADIŠTENJA ZRNA (18)

Silosi, prijemni bunkeri, vage, transporteri, mašinska kuća, mašine za čišćenje zrnene mase, ćelije. Uslovi za skladištenje zrna. Sušenje i aktivna ventilacija, agensi sušenja. Kinetika procesa sušenja, režimi sušenja, regulisanje procesa sušenja. Materijalni i toplotni bilans sušenja. Hlađenje zrna i uređaji. Materijalni i toplotni bilans hlađenja zrna. Postavka i proračun aspiracije silosa. Sistem upravljanja procesima u skladištima.

TEHNOLOGIJA PRERADE - PRIPREMA ZA MLEVENJE (4)

Blok šema pripreme. Teorijske osnove mešanja. Način pripreme mlevenih smeša. Principi separacije zrnene mase. Utvrđivanje efekta separacije. Tehnološke šeme izdvajanja primesa u mlinskoj čistionici. Površinska obrada zrna. Kondicioniranje (teorijske osnove i način kondicioniranja).

MLEVENJE (4)

Teorijske osnove usitnjavanja zrna. Konstrukcija i način rada. Valjane stolice. Uticaj geometrijskih, kinematičkih, dinamičkih i tehnoloških parametara na tok usitnjavanja.

RAZVRSTAVANJE MLIVA (2)

Planska sita i teorija sejanja. Tehnološka šema planskih sita. Tehnološka šema čišćenja krupica.

ŠEMA TEHNOLOŠKOG POSTUPKA MLEVENJA (20)

Prikaz tehnološkog procesa. Krupljanje, usitnjavanje krupica i skrajaka, izmeljavanje. Materijalni bilansi mlevenja. Udeo i osobine pasažnog brašna. Komponovanje i mešanje tipskog brašna. Mešanje i homogenizacija praškastih plidisperznih materijala.

PROJEKTOVANJE TEHNOLOŠKOG PROCESA MLEVENJA PŠENICE (20)

Proračun broja i kapaciteta komora. Izbor i dimenzionisanje mašina i uređaja za mlinsku čistionicu. Izračunavanje ukupne valjane dužine i udela pojedinih prolazišta. Proračun sejne površine i udela pojedinih prolazišta. Proračun čistilica krupice, vrgača mekinja i ostalih mlinskih uređaja. Proračun pneumatskog transporta i aspiracije u mlinu. Postupak projektovanja tehnološkog postupka mešanja, skladištenja i isporuka brašna.

SISTEM UPRAVLJANJA TEHNOLOŠKIM PROCESOM I UTROŠAK ENERGIJE U POGONIMA ZA PRERADU ŽITA (5)

Kompjutersko praćenje tehnološkog postupka. Korišćenje programa.

SPECIJALNO MLINARSTVO (5)

Specifičnosti tehnološkog postupka mlevenja raži, kukuruza, ovsa, soje i drugih proizvoda.

TEHNOLOŠKI POSTUPAK PROIZVODNJE KONCENTROVANE STOČNE HRANE (5)

Sirovine. Tehnološki postupci mašina.

VEŽBE
(2 časa nedeljno, 44 časa godišnje) .

Materijalni i toplotni bilans sušenja (proračun isparene vode, proračun agensa sušenja i količine vazduha za hlađenje). Termični bilans sušenja. Određivanje efekta separacije za dvokomponentnu separacionu smešu. Određivanje režima kondicioniranja (mlevena vlaga i vreme obeležavanja) za tri tipa pšenice. Odrediti stepen usitnjenosti na prva tri krupača. Odrediti efekat i intenzitet sejanja panskih sita. Materijalni bilans mlevenja. Odrediti udeo i osobine pasažnih brašna. Projektovanje tehnološkog procesa mlevenja mlin kapaciteta.

PRAKTIČNA NASTAVA

(12 časova nedeljno, 264 časa ukupno u časovnom sistemu i 256 časova u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta je osposobljavanje učenika da rukuju mašinama, uređajima i aparatima kao i sticanje potrebnih veština i znanja za obavljanje operacija u proizvodnji.

Zadaci predmeta su:

- primena teorijski stečenih znanja neophodnih za savlađivanje gradiva ostalih predmeta;

- razvijanje smisla učenika za samostalan rad;

- osposobljavanje za proizvodnju mlinskih proizvoda u svim fazama;

- osposobljavanje učenika za analizu određivanja kvaliteta poluproizvoda i finalnih proizvoda.

PRAKTIČNA NASTAVA U ČASOVNOM SISTEMU

(12 časova nedeljno, 264 godišnje)

UZIMANJE UZORAKA (3)

Uzimanje uzoraka iz vreća, malih količina, u pokretu, iz gomila. Metoda četvrtanja, automatski razdeljivač uzoraka i automatski uzorkovač.

ISPITIVANJE ZRNA I BRAŠNA (18)

Određivanje zdravstvenog stanja zrna, određivanje boje, mirisa i ukusa. Fizička ispitivanja, određivanje mase 1000 zrna. Zapreminske mase, sadržaji primesa staklavost (udeo potpuno staklovih zrna i ukupna staklenost). Krupnoća i ujednačenost zrna. Hemijska ispitivanja zrna i brašna (vlaga, pepeo, skrob, stepen kiselosti, količina i kvalitet glutena). Farinološko ispitivanje. Sedimentacioni test.

SILOSI (49)

Upoznavanje s merama HTZ i PPZ u pogonu. Snimanje dijagrama silosa. Praćenje prijema i manipulacija u silosu. Kontrola i regulacija mašina i uređaja u silosu. Regulacija opreme za otprašivanje. Kontrola stanja uskladištenog (sadržaj vode, temperatura i dr.). Utvrđivanje potreba za provetravanjem i ocena uslova za realizaciju (sadržaj vode i temperatura spoljašnjeg vazduha). Utvrđivanje zaraženosti štetočina. Proračun kapaciteta silosa i transportera krakastih, lančastih i elevatora. Utvrđivanje instalisane snage u skladištu i koeficijenta jednovremenosti. Utrošak energije po toni uskladištenog materijala.

ODELJENJE PRIPREME ZA MLEVENJE (56)

Snimanje dijagrama pripreme za mlevenje. Određivanje kapaciteta komora. Određivanje optimalne vlage i vremena odležavanja. Puštanje u rad odeljenja pripreme za mlevenje. Praćenje rada odeljenja pripreme. Praćenje rada odeljenja i regulacije mašina i uređaja. Kontrola postupka vlaženja i odležavanja. Kontrola i regulisanje sistema za otprašivanje (aspiracije). Utvrđivanje instalisane snage.

RAD U ODELJENJU VALJAKA (42)

Detaljno upoznavanje konstrukcije, pogona i funkcionisanje mlinskih valjaka. Ukopčavanje i iskopčavanje valjaka iz rada. Podešavanje sistema hranjenja valjaka za mlevenje kod svih valjnih stolica. Kontrola i regulacija pritiska opruga između valjaka. Kontrola vođenja valjaka za mlevenje određivanjem prinosa izvoda (analiza sejanja) prosečnih uzoraka mliva uzetih ispod valjaka - test mlevenja. Snimanje parametara usitnjavanja kod pojedinih prolazišta mlevenja.

RAD U ODELJENJU ČISTILACA KRUPICA I VRGAČA MEKINJA (14)

Detaljno upoznavanje konstrukcije, pogona i funkcionisanje čistilica krupica i vrgača mekinja. Kontrola rada hranilica sita čistilica krupica i regulacija. Podešavanje aspiracije čistilica krupice. Promena rama sita na čistilicama. Kontrola rada odnosno učinka čistilice i vrgača mekinja praćenjem stepena čistoće i sadržaja pepela očišćene krupice, a kod vrgača mekinja - stepena odbrašnjenosti odnosno sadržaja pepela mekinjastog materijala.

RAD U ODELJENJU PLANSKIH SITA (33)

Detaljno upoznavanje konstrukcije, pogona i funkcionisanja planskih sita. Skidanje i postavljanje platnenih cevi. Otvaranje sita. Čišćenje sita. Kontrola rada sita i drugih pogonskih smetnji. Kontrola rada sita (stepen odsejanosti pojedinih frakcija mliva analizom sejanja. Određivanje boje i stepena čistoće tipskog brašna - pekarova proba. Formiranje komulativne krive pepela.

PNEUMATSKI TRANSPORT U MLINU (14)

Detaljno upoznavanje osnove opreme za pneumatiku. Snimanje pneumatskih mreža. Priprema za puštanje u pogon pneumatike. Regulisanje pneumatskog sistema (ventila, regulatora na ciklometrima). Poznavanje konstrukcije filtera i kontrola efikasnosti rada.

RAD U SILOSU ZA BRAŠNO (21)

Snimanje dijagrama homogenizacije, skladištenja, pakovanja i isporuke brašna. Kontrola i regulacija mašina. Kontrola i regulacija rada sistema za odprašivanje. Proračuni kapaciteta silosa. Kontrola stanja uskladištenog brašna (temperatura, sadržaj vode) i vazduha u komorama. Na osnovu analize prosečnih uzoraka brašna odrediti strukturu mešavine da bi se dobilo brašno željenog kvaliteta. Utvrđivanje instalisane snage u silosu za brašno i izračunavanje najvećih potrošača energije.

RAD U ODELJENJU ZA PAKOVANJE (14)

Šema rada mašina za pakovanje. Kontrola rada i regulacija mašina za pakovanje. Aspiracija u odeljenju za pakovanje. Šema skladišta sa saobraćajnicama i zone za skladištenje svakog pojedinog proizvoda unutar skladišnog prostora.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU (256)

Primena propisa o upotrebi i korišćenju sredstava za ličnu i kolektivnu zaštitu na radu. Primena propisa o kvalitetu prehrambenih proizvoda i održavanje higijene radnih mesta, rad na prijemu i skladištenju žitarica, uzimanje uzoraka, kontrola stanja uskladištenog žita, kontrola i regulacija rada mašina i uređaja u silosu za žita (50)

Rad u odeljenju za pripremu pšenice za mlevenje, rad i kontrola na uređajima za pripremanje pšenice, kontrola postupka vlaženja i odležavanja pšenice, puštanje u rad odeljenja pripreme za mlevenje (65)

Rad u odeljenju, valjaka, uočavanje i otklanjanje pogonskih smetnji, određivanje praktičnog učinka valjaka, podešavanje valjaka (35)

Rad u odeljenju čišćenja krupica, određivanje gustine presvlaka na čistilicama, regulisanje vazdušne struje (jačina), rad vrgača mekinja (20)

Rad u odeljenju planskih sita, kontrola rada, kontrola učinka presvlaka, kontrola čišćenja planskih sita, pekarova proba (35)

Rad u silosu za brašno, proračun kapaciteta silosa i pojedinih ćelija, kontrola stanja uskladištenog brašna, regulisanje prijema i otpreme brašna preko komandne table, rad na mašini za pakovanje brašna (36)

Rad na upravljačko-nadzornom sistemu u mlinu (kompjutersko praćenje tehnološkog postupka) (15)

Obrazovni profil: PEKAR - SPECIJALISTA

GRUPA POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

Ostvarivanjem sadržaja programa učenici se osposobljavaju za stručno organizovanje rada kontrolisanja kvaliteta gotovih proizvoda, vođenje evidencije o proizvodnji, zastoju i remontu, uvođenju u rad novih radnika.

Organizovanje rada čine poslovi: upoznavanje sa tekućim poslovima i radnim zadacima; pregledanje opreme, mašina i uređaja; pregledanje zaliha sirovina, repromaterijala i dodataka; upoznavanje sa dnevnim planovima proizvodnje i uputstvima za proizvodnju; evidentiranje prisutnih izvršilaca i raspoređivanje radnika prema uputstvima; koordiniranje rada radnika na liniji i među odeljenjima.

Kontrolisanje kvaliteta gotovih proizvoda čine poslovi: kontrolisanje higijenske ispravnosti i kvaliteta sirovina i dodataka; doziranje određene količine brašna i ingrediencija; kontrolisanje procesa zamesivanja i obrade i fermentacije testa, režima pečenja i tehnoloških parametara pečenja hleba i peciva. Kontrolisanje kvaliteta gotovih proizvoda.

Vođenje evidencije o proizvodnji, zastoju i remontu čine poslovi: evidentiranje utroška sirovina i ingrediencija kao i ambalaže za specijalni hleb i peciva, utroška struje, pare i vode u procesu proizvodnje, potrebnog broja radnika za optimalnu proizvodnju, zastoja, kvarova i izvršenih interventnih mera, količina ispečenog hleba i peciva.

Uvođenje u rad novih radnika čine poslovi: učestvovanje u programiranju funkcionalnog obrazovanja i osposobljavanja; instruisanje i mentorstvo novim radnicima i pripravnicima; učestvovanje u proveri radnih sposobnosti i novih radnika i pripravnika.

PREHRAMBENA TEHNOLOGIJA

(4+2 časa nedeljno, 88+44 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj je proširenje prethodno stečenog znanja za neposredni rad i praćenje tehnološkog procesa proizvodnje pekarskih proizvoda.

Zadaci predmeta su:

- osposobljavanje za kontrolu svojstava sirovina koje se koriste u tehnologiji pekarstva;

- osposobljavanje za kontrolu čuvanja sirovina i njihovo pravilno korišćenje;

- sticanje teoretskih znanja neophodnih za vođenje tehnološkog procesa;

- savlađivanje hemijskih analiza potrebnih za kontrolu tehnološkog procesa sirovina i gotovih proizvoda;

- razvijanje smisla za organizaciju rada i kreativnu primenu znanja.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD U PREDMET (1)

Značaj pekarskih proizvoda u ishrani.

Hemijski sastav pšeničnog i ražanog brašna. (3)

FAKTORI KVALITETA PŠENIČNOG BRAŠNA (4)

Količina vlažnog i suvog glutena. Kvalitet glutena - rastegljivost, elastičnost i jačina lepka. Uticaj osobina lepka na kvalitet testa. Uticaj kvaliteta lepka na metode mešenja - zamesivanja.

Reološka svojstva testa (farinograt i ekstenzograt).

AMILOLITIČKA VREDNOST BRAŠNA (3)

Sposobnost brašna za obrazovanje šećera. Enzimska razgradnja skroba. Klajsterizacija skroba. Amilograf. Dijagram, broj padanja po hagbergu.

Sposobnost brašna za obrazovanje gasova. Fermentograf. Dijagram.

VELIČINA ČESTICA BRAŠNA (3)

Uticaj veličine čestica na reološke osobine testa, na moć upijanja vode i prinos testa, na intenzitet dejstva enzima, boju brašna i osobine proizvoda.

OSTALE SIROVINE U PEKARSTVU (4)

Kvasac - sastav kvasca i određivanje kvaliteta kvasca. Voda i određivanje tvrdoće vode. Značaj vode za upotrebu u prehrambenoj industriji. So - sastav soli, poreklo. Uticaj soli na fermentaciju i fizičke osobine testa. Pomoćne sirovine u pekarstvu (masnoće, šećer, mleko i dr.).

Aditivi, vrste, uloga i uticaj na kvalitet testa i gotovih proizvoda.

Gotove smeše u pekarskoj proizvodnji.

PRIPREMA SIROVINA ZA PROIZVODNJU (8)

Postavljanje osnovnih sirovina u proizvodnji pekarskih proizvoda. Uslovi za rad u odnosu na temperaturu prostorije i upotrebljenih sirovina. Uslovi u odnosu na relativnu vlagu u prostoriji. Mešanje brašna, uloga mešanja brašna za poboljšanje kvaliteta. Prosejavanje brašna. Uređaji za prosejavanje. Priprema kvasca, soli, vode i ostalih aditiva. Doziranje sirovina.

RECEPTURE U PROIZVODNJI HLEBA, PECIVA, FINIH PEKARSKIH PROIZVODA (2)

ZAMESIVANJE - POSTUPCI U PRIPREMI TESTA (6)

- Direktni postupak

- Indirektni postupak

Uloga i značaj zamesivanja testa, vreme trajanja i faktori koji utiču na dužinu trajanja zamesa. Procesi u testu za vreme zamesa: bubrenje belančevina, promene u skrobnim zrncima i fermentativna aktivnost. Ishrana i razmnožavanje kvasnih gljivica. Koloidni procesi u testu. Promene stepena kiselosti testa. Mikrobiološki procesi u testu. Biohemijski procesi za vreme zamesa i fermentacije. Metode mešenja testa. Mašine i uređaji za zamesivanje testa.

- Sporohodni zames testa.

- Brzohodni zames testa.

- Intenzivni zames testa.

FERMENTACIJA TESTA (4)

Vrste fermentacija: alkoholna i kiselinska. Uslovi pravilno odvijanje fermentacije. Kontrola fermentacije. Dužina trajanja kod klasičnog zamesa i intenzivnog. Zrelost testa - značaj. Određivanje zrelosti, faktori koji utiču na zrelost. Premesivanje testa.

Kišnjenje - fermentacija.

DELJENJE I OBLIKOVANJE TESTA (2)

- Deljenje testa na komade, podešavanje težine testanih komada. Uloga oblikovanja. Mašine za deljenje testa. Mašine za okruglo oblikovanje testa.

INTERMEDIJARNA FERMENTACIJA, ZAVRŠNO OBLIKOVANJE I ZAVRŠNA FERMENTACIJA TESTA (2)

Uloga i značaj i uslovi fermentacije testa. Komore za fermentaciju. Određivanje kraja završne fermentacije testa.

PEČENJE KOMADA TESTA (10)

Uloga i značaj pečenja, dužina trajanja pečenja. Procesi u testu za vreme pečenja - procesi u sredini testanog komada: dehidratacija belančevina i hidratacija skroba. Promene u skrobnim zrncima - klajsterizacija skroba. Promene u stepenu kiselosti - materije ukusa i mirisa, aktivnost amilolitičkih enzima iz kvasca pri formiranju sredine. Stvaranje aromatičnih materija - isparljivih pri formiranju sredine. Stvaranje aromatičnih materijala - isparljivih kiselina. Procesi u kori za vreme pečenja, stvaranje svetlih, tamnih dekstrina, karamelizacija kore. Kontrola procesa pečenja.

Uslovi u peći. Uticaj vlage na kvalitet gotovog proizvoda. Razmena vlage i gasova za vreme pečenja u raznim tipovima peći. Povećanje zapremine testanog komada i faktori koji utiču na povećanje zapremine. Gubici za vreme pečenja.

Mašine i uređaji u proizvodnji pekarskih proizvoda.

HLAĐENJE, SKLADIŠTENJE I PAKOVANJE HLEBA (4)

Vrste hlađenja, uslovi, dužina hlađenja i gubici za vreme hlađenja. Skladištenje hleba, uslovi skladištenja. Izračunavanje kapaciteta skladišta. Vrste pakovanja. Mašine za pakovanje. Starenje hleba. Uzroci i mogućnosti usporavanja procesa starenja hleba.

GREŠKE I BOLESTI HLEBA (6)

Greške usled lošeg kvaliteta sirovina, loše vođenje tehnološkog procesa, hlađenja, skladištenja, transporta itd. Bolesti hleba - končavost, plesnivost i mera za suzbijanje.

BODOVANJE HLEBA (4)

Način uzimanja uzoraka za bodovanje. Određivanje broja bodova. Kalorična vrednost hleba.

PRINOS HLEBA (2)

Izračunavanje prinosa hleba. Faktori koji utiču na prinos.

VRSTE PEKARSKIH PROIZVODA (5)

Osnovne i specijalne vrste hleba, pecivo, fini pekarski proizvodi od lisnatog testa sa i bez kvasca, burek, pite, krofne i slični proizvodi.

Tehnološki proces proizvodnje. Operacije karakteristične za pojedine vrste pekarskih proizvoda (15)

Utvrđivanje recepture i normativa utroška sirovina ambalaže, radne snage i energije.

Tehnološki proces proizvodnje. Pekarska proizvodnja. Dansko pecivo. Postupak razmrzavanja testa.

UMETNIČKO OBLIKOVANJE TESTA (5)

- Proizvodi od kvasnog testa.

- Proizvodi od lisnatog tesa sa i bez kvasca.

VEŽBE (44)

ISPITIVANJE BRAŠNA (24)

Organoleptičko ocenjivanje boje, mirisa i ukusa brašna.

Određivanje vode u brašnu. Određivanje pepela. Određivanje veličine čestica brašna. Određivanje stepena kiselosti. Određivanje pH vrednosti brašna. Suva i mokra pekarova proba. Ispitivanje osobina glutena. Određivanje količine glutena ispiranjem. Organoleptičko ocenjivanje rastegljivosti, elastičnosti i jačine glutena.

ISPITIVANJE HLEBA (12)

Uzimanje uzoraka. Određivanje zapremine hleba. Određivanje vlage. Određivanje kiselinskog stepena i pH vrednosti hleba:

ANALIZA KVASCA (8)

Organoleptičko određivanje ispravnosti kvasca. Određivanje fermentativne aktivnosti kvasca.

PRAKTIČNA NASTAVA

(12 časova nedeljno, 264 časa ukupno u časovnom sistemu i 256 časova u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta je da se osposobe kandidati za rad na svim tehnološkim postrojenjima za proizvodnju pekarskih proizvoda.

Zadaci predmeta su:

- osposobljavanje za rad na rukovanju i kontroli rada mašina i uređaja;

- korišćenje i ispravno tumačenje rezultata laboratorijskih ispitivanja sirovina;

- osposobljavanje za korigovanje recepture i za menjanje pojedinih tehnoloških parametara da bi se dobio proizvod propisanog kvaliteta;

- osposobljavanje za kontrolu kvaliteta gotovih proizvoda.

PRAKTIČNA NASTAVA U ČASOVNOM SISTEMU

(12 časova nedeljno, 264 časa godišnje)

SKLADIŠTENJE BRAŠNA (12)

Vrste skladišta, i uslovi skladištenja. Podna skladišta i silosi za brašno. Kontrola stanja brašna u skladišnom prostoru, kontrolisanje vlage, temperature i zaraženost mikroorganizmima i štetočinama. Izračunavanje kapaciteta skladišta.

SKLADIŠTENJE POMOĆNIH SIROVINA (12)

Režim skladištenja pomoćnih sirovina. Kontrola kvaliteta pomoćnih sirovina.

SITA ZA PROSEJAVANJE BRAŠNA (12)

Određivanje stepena prosejanosti brašna. Određivanje veličine čestica brašna. Kontrola rada sita.

MEŠALICE ZA BRAŠNO (12)

Rad na rukovanju mašina. Određivanje stepena zamešenosti testa. Kontrola rada mešalica.

ISPITIVANJE BRAŠNA (24)

Farinograf, ekstenzograf, amilograf, fermentograf, ne postoje u našoj pekarskoj praksi.

Priprema sirovina, kontrola ispravnosti. Određivanje temperature vode.

DOZATORI ZA BRAŠNO, VODU (12)

Kontrola rada i ispravnosti dozatora. Proračuni količine brašna u ćelijama različitog oblika. Određivanje količine kvasca, soli i vode potrebne za proizvodnju u zavisnosti od kapaciteta.

MAŠINE ZA ZAMESIVANJE I DELJENJE I OBLIKOVANJE TESTA (12)

Utvrđivanje kapaciteta mašina, broj potrebnih kazana mesilica prema kapacitetu peći.

Sinhronizacija kapaciteta delilica prema kapacitetu ostalih mašina, kontrola težine komada testa.

Kontrola rada mašine za okruglo oblikovanje. Kontrola intermedijarne fermentacije. Kontrola i podešavanje rada mašine za završno oblikovanje testa.

FERMENTACIONA KOMORA (12)

Kontrola rada uslova u komori. Određivanje kapaciteta komore u zavisnosti od kapaciteta mašina za oblikovanje i pečenje. Kontrola procesa fermentacije testa i određivanje kraja fermentacije testa.

PEKARSKE PEĆI (36)

Kontrola rada peći. Kontrola dovoda pare za vlaženje testanih komada, temperature peći, boju kore, homogenost kore, ujednačenost i izgled površine kore. Pri radu sa parnim pećima kontrolisati način punjenja i broj redova i opterećenja površine peći.

PROIZVODNJA HLEBA, PECIVA SPECIJALNIH VRSTA I STRUČNO UMETNIČKO OBLIKOVANJE TESTA (108)

Određivanje vrste brašna - osnovnih i pomoćnih sirovina za proizvodnju hleba i peciva i količinu prema kapacitetu peći. Rad na izradi proizvoda. Ručno oblikovanje testa.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

(256 časova)

PRIMENA SREDSTAVA ZA LIČNU I KOLEKTIVNU ZAŠTITU NA RADU (32)

Pružanje prve pomoći kod lakših povreda na radu. Kontrola primene zaštitnih mera pri radu sa otrovnim, eksplozivnim i zapaljivim materijalima. Kontrola higijene radnih mesta, opreme i ispravnosti uređaja. Kontrola ispravnosti svih sirovina.

RAD NA SKLADIŠTENJU I PRIPREMI SIROVINA (32)

Kontrola prijema sirovina, skladištenje. Kontrola rukovanja vagama.

Kontrola procesa pripreme sirovina.

RAD NA TEHNOLOŠKOM PROCESU PROIZVODNJE (96)

Kontrola rada svih mašina uređaja koji se koriste u procesu proizvodnje. Kontrola temperature, pritiska i relativne vlažnosti u pojedinim proizvodnim operacijama. Uzimanje uzoraka poluproizvoda i gotovih proizvoda za hemijsku i mikrobiološku analizu.

RAD NA KONTROLI I PAKOVANJU PROIZVODA (32)

Kontrola temperature i relativne vlažnosti u skladištu gotovih proizvoda. Kontrola pripreme ambalaže i pakovanja.

RAD NA IZRADI HLEBA, PECIVA SPECIJALNIH VRSTA I UMETNIČKOM OBLIKOVANJU TESTA (64)

Obrazovni profil: KONDITOR - SPECIJALISTA

GRUPA POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

Ostvarivanjem sadržaja programa učenici se osposobljavaju za stručno organizovanje rada, kontrolisanje kvaliteta gotovih proizvoda, vođenje evidencije, o proizvodnji, zastoju i remontu i uvođenje u rad novih radnika.

Organizovanje rada: upoznavanje sa tekućim poslovima i radnim zadacima; pregledanje opreme, mašina, automata i uređaja; obezbeđivanje sirovina, repromaterijala, ambalaža, alufolija, PVC i drugog materijala; upoznavanje sa dnevnim planovima proizvodnje i potrebnim uputstvima; evidentiranje prisustva izvršilaca i raspoređivanje radnika na radna mesta; koordiniranje rada radnika na liniji i među odeljenjima; organizovanje proizvodnje eksperimentalnih uzoraka.

Kontrolisanje kvaliteta gotovih proizvoda: kontrolisanje higijenske ispravnosti mašina, opreme, automata, ambalaže i prostorija; kontrolisanje doziranja određene količine ingrediencije; organoleptička kontrola kvaliteta gotovih proizvoda - ukus, boja, miris, izgled; kontrolisanje tehnoloških parametara za proizvodnju konditorskih proizvoda.

Vođenje evidencije o proizvodnji, zastoju i remontu: evidentiranje utroška sirovina, repromaterijala, ambalaže, alufolija, PVC-a i drugog materijala; evidentiranje utroška struje, pare i vode u procesu proizvodnje; evidentiranje potrebnog broja radnika za optimalnu proizvodnju; evidentiranje zastoja i kvarova u proizvodnji kao i preduzetih interventnih mera; evidentiranje izvršenog remonta na mašini, aparatu, automatu, na liniji i slično.

Uvođenje u rad novih radnika: učestvovanje u programiranju funkcionalnog obrazovanja i osposobljavanja; instruisanje novih radnika i pripravnika i mentorstvo; učestvovanje u proveri radnih sposobnosti novih radnika i pripravnika.

PREHRAMBENA TEHNOLOGIJA

(4+2 časa nedeljno, 88+44 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave prehrambene tehnologije je osposobljavanje za rukovođenje procesom proizvodnje, metodama kontrole proizvodnih parametara i primena naučnih dostignuća u konditorskoj proizvodnji.

Zadaci predmeta su:

- upoznavanje hemijskih i fizičkih promena sirovina i poluproizvoda tokom tehnološkog procesa;

- upoznavanje tehnološkog procesa;

- osposobljavanje za proračun recepture, za proveru iskorišćenja sirovina, za izradu normativa materijala;

- upoznavanje najvažnijih laboratorijskih analiza i osposobljavanje za korišćenje rezultata u praktičnom radu.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Pojam i podela konditorskih proizvoda.

SIROVINE (23)

BRAŠNO (4)

Hemijski sastav, tipovi, granulacije, kvalitetne grupe pšeničnog brašna. Raženo i kukuruzno brašno.

UGLJENI HIDRATI (4)

Glukoza, fruktoza, saharoza, invertni šećer, med, skrobni sirup, izosimpi, tečni šećeri. Veštačka sredstva za zaslađivanje.

MASTI (4)

Fizičke i hemijske osobine masti, hemijske i termičke promene masti, vrste masti.

KAKAOVAC (2)

Kvalitet, vrste, hemijski sastav.

MLEKO I MLEČNE PRERAĐEVINE (2)

Konden mleko - vrste i primena, mleko u prahu - dobijanje i vrste. Prerađevine od mleka (sir, surutka, vrhnje).

VOĆE I VOĆNE PRERAĐEVINE (2)

Jezgrasto voće, suvo voće, kandirano voće, voćni koncentrati, marmelade, paste - osnovni zahtevi kvaliteta.

JALA (1)

ADITIVI (4)

Vrste i uloga aditiva (boje, arome, sredstva za želiranje, emulgatori, sredstva za narastanje, organske kiseline, začini).

TEHNOLOGIJA KEKSA I SRODNIH PROIZVODA (24)

UVOD (3)

Vrste keksa i srodnih proizvoda prema Pravilniku o kvalitetu keksa i srodnih proizvoda. Glavne karakteristike, sastav, izgled pojedinih vrsta keksa. Šema izrade keksa.

PRIPREMA SIROVINA (5)

Priprema brašna: prosejavanje, mešanje, temperiranje, priprema šećera - mlevenje, rastvaranje, inverzija saharoze, priprema masti - omekšavanje, šlagiranje, emulgovanje, rekonstituisanje belanceta, jaja, mleka u prahu, proračun potrebne količine vode, priprema ostalih sirovina - značaj i uloga pripreme sirovina.

IZRADA TESTA (5)

Štancovani keks - dugo testo.

Uticaj vode na formiranje testa, uticaj veličine čestica na bubrenje glutana. Uticaj masti i šećera na osobine i konzistenciju testa, izrada testa za čajna peciva, medenjake i fermentisane proizvode. Greške koje se javljaju pri nepravilnom zamesu.

OBRADA TESTA (2)

Valcanje testa za štancani keks, oblikovanje kratkog testa.

PEČENJE (3)

Fizičke i hemijske promene tokom pečenja, parametri pečenja.

PROIZVODNJA VAFLA (2)

Linija za proizvodnju vafla.

HLAĐENJE (2)

Metode hlađenja, fizičke promene u toku hlađenja.

ZAVRŠNA OBRADA KEKSA (2)

Čokoladiranje, glaziranje.

TEHNOLOGIJA BOMBONSKIH PROIZVODA (18)

VRSTE BOMBONA (PO PRAVILNIKU) I GLAVNE KARAKTERISTIKE POJEDINIH VRSTA (2)

IZRADA TVRDIH I TVRDIH PUNJENIH BOMBONA (10)

Bombonska masa, karakteristike i sastav, dejstvo skrobnog simpa i inverta na osobne mase.

Priprema sirovina za bombonsku masu, načini dobijanja bombonskog simpa, ukuvavanje. Izrada punjenja, vrste punjenja, uslovi punjenja. Hlađenje bombonske mase - uticaj temperature na viskozitet. Umešavanje dodataka (boja, aroma, kiselina) u bombonsku masu. Oblikovanje i hlađenje bombona, zaštita tvrdih bombona.

IZRADA KARAMELA (2)

Vrste, kuvanje karamel mase, hlađenje, oblikovanje.

KONDITORSKE MASE (4)

Vrste, karakteristike i primena - fondan masa (sastav, osobine, izrada), penaste mase, likerne mase, mase iz jezgrastog voća, želei - vrste prema sredstvu za želiranje.

Oblikovanje i završna obrada konditorskih masa.

TEHNOLOGIJA KAKAO PROIZVODA (22)

UVOD (2)

Podela kakao proizvoda i proizvoda sličnih čokoladi. Tehnološki proces proizvodnje uz šematski prikaz. Temeljni tehnološki principi proizvodnje kakao proizvoda.

OBRADA KAKAO ZRNA (5)

Značaj, važnost čišćenja, sortiranja, prženja i ljuštenja kakaovca, proces čišćenja i sortiranja. Prženje kakao zrna. Proračun gubitaka kod čišćenja, prženja i ljuštenja.

MLEVENJE KAKAO MASE (1)

Mlevenje kakao zrna. Sastav kakao mase. Uloga kakao mase i dalja prerada uz šematski prikaz.

IZRADA KAKAO MASLACA I POGAČE (3)

Tehnološki proces dobijanja kakao maslaca i pogače, proces presovanja. Proračun sadržaja kakao maslaca u kakao pogači, izračunavanje količine kakao maslaca pri dobijanju različitih vrsta kakao praha, kvalitet maslaca.

MLEVENJE KAKAO PRAHA (2)

Hlađenje i drobljenje kakao pogače. Proces pulverizacije.

IZRADA ČOKOLADNIH MASA (4)

Šematski prikaz izrade čokoladnih masa. Principi mešanja masa, redosled dodavanja sirovina. Valcovanje čokoladnih masa. Konširanje - zahtevi kvaliteta konširanih masa, parametri konširanja, metode konširanja. Izrada desertnih masa. Izrada i karakteristike mase šećerne table.

TABLIRANJE ČOKOLADNIH PROIZVODA (4)

Šematski prikaz procesa tabliranja. Proces temperiranja, uloga i važnost temperiranja i faktori koji utiču na uspešnost. Sivljenje i vrste sivljenja. Temperiranje kalupa, doziranje čokoladne mase, parametri koji se kontrolišu tokom rada. Hlađenje, proces očvršćivanja i faktori koji utiču na uspešnost rada.

PROIZVODNJA DESERTNIH PROIZVODA (1)

VEŽBE

(2 časa nedeljno, 44 časa godišnje)

ISPITIVANJE BRAŠNA (8)

Organoleptičko ispitivanje brašna, određivanje granulacije brašna. Određivanje količine vode, pepela, količine glutana. Farinološka ispitivanja brašna.

ISPITIVANJE MASTI (4)

Organoleptičko ispitivanje raznih masti: određivanje tačke topljenja, kiselinskog stepena masti.

ISPITIVANJE SKROBNOG SIRUPA (8)

Određivanje količine suve materije sa refraktometrom, određivanje pH i DE vrednosti.

ISPITIVANJE KAKAOVCA (4)

Određivanje vlage sirovog i prženog kakaovca, određivanje čistoće, količine ljuske i klice, pH vrednosti.

ISPITIVANJE KEKSA (4)

Organoleptičko ocenjivanje kvaliteta keksa, određivanje količine vlage i kiselinskog stepena keksa.

ISPITIVANJE ČOKOLADE (4)

Organoleptičko ispitivanje čokolade, određivanje količine masti u čokoladi.

TEHNOLOŠKI RAČUN (12)

Izrada recepture za keks u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu keksa i srodnih proizvoda. Izračunavanje iskorišćenja brašna za gotov keks. Izračunavanje iskorišćenja ostalih sirovina. Obračun proizvodnje u pojedinim fazama, izrada normativa za keks.

Izrada recepture za razne vrste bombonskih proizvoda.

Izrada normativa na osnovu recepture. Izračunavanje iskorišćenja sirovina. Obračun proizvodnje.

Izrada recepture za čokoladu određenog sastava. Proračun receptura za table sa dodacima. Obračun proizvodnje.

PRAKTIČNA NASTAVA

(12 časova nedeljno, 264 časa ukupno u časovnom sistemu i 256 časova u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj je osposobljavanje za rukovanje pojedinim uređajima u procesu konditorske proizvodnje, bolje uočavanje grešaka u pojedinim fazama proizvodnog procesa i blagovremeno uklanjanje uzroka greške.

Zadaci predmeta su:

- upoznavanje i savladavanje praktičnog rada u proizvodnji;

- povezivanje teoretskog znanja sa praksom uz potpuno savladavanje procesa proizvodnje;

- upoznavanje pravilnog vođenja procesa proizvodnje, metoda kontrole parametara, korelacija parametara na osnovu dobijenih rezultata kontrole.

PRIPREMA SIROVINA (12)

Odmeravanje, mešanje brašna. Temperiranje masti. Sitnjenje šećera. Priprema skrobnog sirupa. Priprema ostalih sirovina.

PROIZVODNJA KEKSA I SRODNIH PROIZVODA (72)

IZRADA TESTA

Izrada testa za dugačko testo, odmeravanje sirovina, zamešivanje, izvlačenje, zamirivanje.

Izrada testa za čajna peciva. Izrada lager testa za medenjake, izrada medenog testa. Izrada testa za slano trajno pecivo.

OBLIKOVANJE TESTA

Rad na liniji za oblikovanje keksa, praćenje rada stanc mašine. Kontrola rada. Rad na oblikovanju čajnog peciva. Rad na oblikovanju medenjaka. Rukovanje mašinom za dresiranje makronom.

PEČENJE

Praćenje parametara pečenja, kontrola ispečenosti proizvoda. Kontrola kvaliteta proizvoda.

PUNJENJE PROIZVODA I HLAĐENJE

Rad na pripremi punjenja. Rad na mašini. Kontrola temperature u rashladnim tunelima.

ČOKOLADIRANJE PROIZVODA

Priprema čokoladirke za rad, temperisanje, čokoladiranje, održavanje mašine.

GLAZIRANJE

Priprema glazir mase, glaziranje, održavanje glazirke.

KONTROLA PROIZVODNJE

Upoznavanje sa kontrolom poluproizvoda, proizvoda i način korišćenja rezultata analize. Statistička kontrola.

PAKOVANJE I SKLADIŠTENJE

Upoznavanje sa različitim vrstama ambalažnog materijala. Rad na pakovanju, rukovanje mašinama za pakovanje. Kontrola skladišta.

PROIZVODNJA BOMBONSKIH PROIZVODA (96)

IZRADA BOMBONSKE MASE

Kontinualna priprema šećernog sirupnog rastvora, kuvanje i vakumiranje bombonske mase - rukovanje uređajem za kuvanje i vakumiranje bombonske mase.

IZRADA ŽELEA I GUMENIH MASA

Priprema želea i gumenih masa u diskontinalnom uređaju. Izbor i priprema sirovina, rukovanje uređajem za kuvanje i vakumiranje želea i gumenih masa.

IZRADA KARAMEL MASA

Odabiranje i priprema sirovina za razne vrste karamel masa na diskontinalnim kuvačima - rukovanje uređajem za kuvanje i vakumiranje karamela.

KUVANJE RAZNIH KONDITORSKIH MASA

Izbor i priprema sirovina, kuvanje otopine. Priprema kompozicije za penu, lupanje pene, priprema penastih masa. Izbor i kuvanje šećerno-sirupnog rastvora za fondan masu, hlađenje, u "tablir" mašini.

RUKOVANJE LINIJOM ZA IZRADU BOMBONA

Priprema boje, arome i kiselina. Aromatizovanje i bojenje bombonske mase. Hlađenje i obrada bombonske mase. Oblikovanje tvrdih punih i punjenih bombona.

PROIZVODNJA PUNJENJA ZA BOMBONE

Izbor i priprema sirovina. Kuvanje punjenja i diskontinualnim ukuvačima.

RUKOVANJE UREĐAJEM ZA LIVENJE BOMBONSKE MASE U PUDER (MODUL UREĐAJ)

Priprema uređaja za livenje raznih bombonskih masa, livenje masa.

RUKOVANJE MAŠINAMA ZA PAKOVANJE BOMBONA

Rad na mašini za pojedinačno pakovanje bombona. Rad na automatu za zbirno pakovanje bombona.

PROIZVODNJA KAKAO PROIZVODA (84)

OBRADA KAKAO ZRNA

Čišćenje kakao zrna, prženje - kontrola rada pržionika, ljuštenje, mlevenje kakao zrna u kakao masu.

IZRADA KAKAO MASLACA I KAKAO PRAHA

Prepariranje kakao mase, presovanje kakao maslaca - kontrola procesa. Drobljenje kakao pogače. Mlevenje kakao praha do gotovog proizvoda.

MEŠANJE ČOKOLADNIH I DESERTNIH MASA

Izbor i priprema sirovina, mlevenje šećera, mešanje čokoladnih masa po recepturi, kontrola procesa izrade. Priprema jezgrastog voća - prženje, drobljenje, mešanje raznih desertnih masa.

OBRADA ČOKOLADNIH I DESERTNIH MASA

Kontrola usitnjavanja pri valcovanju. Nadzor pri konširanju, dodavanje aditiva. Kontrola parametara oplemenjivanja.

DORADA MASA ZA PREVUČENI DESERT I DESERTNE ŠTANBLE

Savlađivanje pravilne dorade masa za korupuse deserta i štanbli. Priprema sirovina i poluproizvoda, dodavanje aditiva, hemogenizacija, pronalaženje i otklanjanje greške pri neodgovarajućoj konzistenciji.

IZRADA PREVUČENIH DESERTA

Na oka liniji, kontrola i korelacija težine, prevlačenje deserta. Kontrola procenta sadržaja svih masa i korekcija procesa tunkovanja.

IZRADA DESERTNIH ŠTANBLI

Oblikovanje mase u obliku tepiha, regulacija i pravilno sečenje korpusa desertnih štanbli, kontrola izrade i uočavanje greški.

TABLIRANJE ČOKOLADE I PROIZVODA SLIČNIH ČOKOLADI

Temperiranje čokoladne mase. Kontrola procesa temperiranja i podešavanja temperature. Tabliranje čokolade bez dodataka, kontrola parametara tabliranja. Kontrola težine ubablirane čokolade. Tabliranje čokolade s dodacima. Kontrola učešća dodataka. Tabliranje punjenih čokoladnih deserata, izrada čaure, priprema raznih punjenja. Tabliranje proizvoda sličnih čokoladi. Praktično znanje razlikovanja svih čokoladnih masa, razlikovanje zahteva za njihov kvalitet.

AUTOMATSKO PAKOVANJE KREMA

Savlađivanje proizvodnje i pakovanja krem proizvoda u praksi. Priprema i kontrola kvaliteta konširanih krema. Podešavanje automata za pakovanje. Kontrola procesa automatskog punjenja i formiranja ambalaža za automatskim slaganjem. Automatsko pakovanje krema u čaše.

PAKOVANJE ČOKOLADA

Priprema automata i ambalažnog materijala za pakovanje. Kontrola ispravnosti pakovanja i težinska kontrola.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU (256)

Proizvodnja keksa i srodnih proizvoda. Kontrola pripreme sirovina, kontrola parametara koji su bitni pri izradi receptura. Sastavljanje receptura (32)

Oblikovanje, pečenje i završna obrada keksa i srodnih proizvoda. Kontrola kvaliteta gotovih proizvoda. Kontrola ambalaže i pakovanja (32)

Izrada deserta. Rukovođenje linijom za desert (32)

Proizvodnja kakao mase, kakao maslaca. Kontrola proizvodnje kakao praha (32)

Proizvodnja čokolade. Kontrola proizvodnje čokolade. Proračun iskorišćenja sirovina (32)

Proizvodnja tvrdih bombona. Kontrola kvaliteta bombona, proračun linije za tvrde bombone (32)

Proizvodnja karamela. Kontrola kvaliteta karamela. Proračun iskorišćavanja sirovina (32)

Kontrola jedne proizvodne linije, praćenje parametara linije, rukovanje uređajima proizvodne linije (32)

Obrazovni profil: PROIZVOĐAČ ŠEĆERA, SKROBA I PROIZVODA OD SKROBA - SPECIJALISTA

GRUPE POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

Ostvarivanjem sadržaja programa učenici se osposobljavaju za stručno obavljanje sledećih grupa poslova i radnih zadataka:

Organizovanja rada

Upoznavanje sa tekućim poslovima i radnim zadacima; pregledanje opreme, mašina, aparata, uređaja, instrumenata; evidentiranje prisutnosti broja izvršilaca i organizovanje rada u smeni; koordiniranje poslova na stanici, uređajima i liniji i davanje stručnih uputstava za difuziju, filtraciju, centrifugiranje, kristalizaciju i slično. Davanje uputstava o proizvodnji skroba, glukoze, močenje kukuruza i drugo.

Rukovanje komandnom tablom

Puštanje pojedinih mašina, tehnoloških stanica i linija u pogon; kontrolisanje tehnoloških parametara, kao indikatora rada mašina, uređaja, aparata stanica; podešavanje regulisane varijable na zadatu vrednost; preduzimanje interventnih mera u slučaju zastoja, kvarova u procesu proizvodnje i slično.

Kontrolisanje kvaliteta gotovih proizvoda

Kontrolisanje procesa proizvodnje i tehničko-tehnološke ispravnosti mašina i uređaja; organoleptičko kontrolisanje proizvoda - ukus, boja, miris; vizuelno kontrolisanje sirovina, repromaterijala, ambalaže; kontrolisanje laboratorijskih podataka i njihovo upoređivanje sa normativom; kontrolisanje upakovanog proizvoda i odgovarajuće deklaracije i slično.

Vođenje evidencije o proizvodnji, zastoju i remontu

Evidentiranje utroška sirovina, ambalaže, evidentiranje utroška struje, pare i vode u procesu proizvodnje; evidentiranje potrebnog broja izvršilaca za optimalnu proizvodnju u smeni; evidentiranje zastoja i kvarova u proizvodnji u smeni; kao i preduzetih interventnih mera; evidentiranje izvršnog remonta mašina, aparata, uređaja i tehnoloških stanica i slično.

Uvođenje u rad novih radnika

Učestvovanje u programiranju funkcionalnog obrazovanja i osposobljavanja; instruisanje novih radnika i mentorstvo pripravnika; učestvovanje u proveri radnih sposobnosti novih radnika i pripravnika.

PREHRAMBENA TEHNOLOGIJA

(4+2 časa nedeljno, 88+44 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave prehrambene tehnologije jeste ovladavanje teorijskim i praktičnim znanjima neophodnim za neposredan rad u oblasti tehnologije šećera.

Zadaci nastave su:

- proširivanje i produbljivanje stečenih znanja iz oblasti tehnologije šećera;

- sticanje novih znanja o tehnologiji šećera;

- osposobljavanje za neposredan rad u procesu proizvodnje;

- osposobljavanje za samostalno i praćenje tehnološkog procesa proizvodnje i otklanjanje nedostataka;

- osposobljavanje za samostalno stručno usavršavanje i samoobrazovanje.

SADRŽAJI PROGRAMA

SIROVINE ZA PROIZVODNJU ŠEĆERA

Šećerna repa i šećerna trska - osnovne karakteristike. Morfologija šećerne repe, koren, morfološka građa i hemijski sastav.

POSTUPAK PROIZVODNJE ŠEĆERA

Osnovni principi tehnološkog postupka proizvodnje šećera.

Šeme tehnoloških faza proizvodnje šećera.

PRIPREMA ŠEĆERNE REPE ZA EKSTRAKCIJU

Prijem repe u fabriku, uzimanje uzorka, ocena kvaliteta šećerne repe.

Istovar repe, transport repe do fabrike. Uklanjanje nečistoća iz repe (trave, lišća, kamenja).

Pranje repe. Rezanje repe, opis, postupci i princip rada rezalice.

EKSTRAKCIJA ŠEĆERA IZ REZANACA - DIFUZIJA

Primena zakona difuzije. Optimalni uslovi. Procesi difuzije (temperatura, pH, vreme, protoci vode).

Kontinualna i diskontinualna difuzija. Kontinualni difuzni aparati.

CEĐENJE - PRESOVANJE, SUŠENJE I DORADA IZLUČENIH REZANACA

Presovanje rezanaca, presna voda, karakteristike i obrada za vraćanje na difuziju. Tehnologija sušenja rezanaca, obrada rezanaca pre i posle sušenja (melesiranje i peletiranje).

ČIŠĆENJE DIFUZNOG SOKA

Sastav i tehnološke osobine difuznog soka.

Mehaničko čišćenje difuznog soka - hvatač mrva.

Defekacija i saturacija. Klasični postupci čišćenja difuznog soka (predefekacija po Brigel-Mileru, glavna defekacija I i II saturacija).

Defekosaturacioni postupci čišćenja difuznog soka.

Efekat čišćenja, filtracioni koeficijent, sedimentacija, termička stabilnost soka, optimalni alkalitet.

Postupci i principi filtracije pri čišćenju difuznog soka.

UPARAVANJE RETKOG SOKA

Hemijski sastav i tehnološke karakteristike retkog soka. Uparivači i vrste uparivača. Višestepeno uparavanje i višestruko korišćenje zagrevne pare. Princip rada višestepene otparne stanice. (Vakuum i pod pritiskom). Regulacija protoka kroz pojedine stepene, regulacija nivoa, pritiska i temperature.

KRISTALIZACIJA SAHAROZE

Osnovni pojmovi o rastvorima saharoze. Nezasićeni, zasićeni i presićeni rastvori. Pojam koeficijenta čistoće šećernih rastvora. Teorijski osnovi kristalizacije. Višestepena kristalizacija.

Šeme kuvanja šećera sa tri produkta A, B i C.

Dopunska kristalizacija - hladnjače.

CENTRIFUGIRANJE ŠEĆEROVINE

Razdvajanje kristala od matičnog sirupa. Obrada šećera pri centrifugiranju - pranje. Rad i karakteristike kontinualnih i automatskih centrifuga.

Vrste sirupa i njihova upotreba u procesu kristalizacije.

SUŠENJE KRISTALNOG ŠEĆERA

Vrste sušnica, način i uređaji za odvajanje prašine.

SORTIRANJE I PAKOVANJE KRISTALNOG ŠEĆERA

Vrste šećera po granulaciji zrna, uređaji za sortiranje. Pakovanje šećera. Silosi za šećer.

KOCKASTI ŠEĆER

Šema kuvanja. Centrifugiranje, presovanje u štangle, sušenje, sečenje kocki, pakovanje. Propisi za konzumni šećer.

MELASA

Sastav i fizičko-hemijske osobine. Upotreba melase u drugim granama industrije. Desaharifikacija melasa.

REPRODUKCIONI MATERIJALI:

KREČNI KAMEN, PEČENI KREČ I SATURACIONI GAS

Tehnološke osobine krečnog kamena i koksa, postupak pečenja krečnjaka, gašenje kreča, obrada krečnog mleka pre upotrebe za čišćenje soka. Obrada saturacionog gasa.

VODA

Količina i vrste voda po kvalitetu za industriju šećera.

Voda za pranje i plavljenje, voda za barometarsku kondenzaciju. Voda za hlađenje uređaja.

Čišćenje otpadnih voda.

PROIZVODNJA SKROBA

Proizvodnja skroba iz kukuruza. Građa i hemijski sastav kukuruza. Močenje kukuruza, odvajanje kukuruznih klica, odvajanje mekinja, odvajanje glutena. Pranje skroba i sušenje skroba.

Proizvodnja skroba iz krompira i pšenice. Proizvodnja skrobnog sirupa. Proizvodnja kristalne glukoze. Proizvodnja modifikovanih vrsta skroba.

VEŽBE

(44 časa)

Predviđeni časovi će se koristiti za računske vežbe izračunavanja materijalnog i toplotnog kapaciteta, račun iskorišćenja po fazama kako je predviđeno nastavnim sadržajem tehnologije šećera.

1. Osnovni pojmovi: Digestija Brixs°Bx, suva materija, protok (jednačina kontinuiteta) toplotne energije.

2. Pranje i plavljenje procenat nečistoće, odnos repa - voda, zapreminska masa repe.

3. Rezanje: Kapacitet rezalica.

4. Difuzija: procenat odvlačenja, gubici.

5. Čišćenje soka i pečenje kreča: pečenje kreča, procenat koksa, procenat vazduha. Sastav saturacionog gasa. Procenat kreča u saturacionim sokovima.

6. Upravljanje: materijalni bilans, toplotni bilans.

7. Kuvanje šećera: materijalni bilans, toplotni bilans, šema kuvanja, proizvoda A, B i C produkta. Kondenzacija pare vodom.

8. Sušenje rezanaca: toplotni bilans, količina vazduha, vlažnost gasova, dijagram.

9. Hlađenje vode: Toplotni bilans, dijagram vlažnog vazduha.

10. Materijalni bilans bakterija za močenje kukuruza. Potrošnja zagrevne pare pri močenju kukuruza. Određivanje brzine taloženja čestica skroba pri razdvajanju skroba od glutena. Kapacitet vakuum filtra i količina dobijenog skroba.

PRAKTIČNA NASTAVA

(12 časova nedeljno, 264 časa ukupno u časovnom sistemu i 256 časova u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj je osposobljavanje za rukovanje uređajima u procesu proizvodnje.

Zadaci predmeta su:

- povezivanje teoretskog znanja sa praksom uz potpuno savlađivanje procesa proizvodnje;

- pravilno vođenje procesa proizvodnje, metoda kontrole parametra, korekcije parametra na osnovu dobijenih rezultata kontrole;

- pridržavanje propisa kvaliteta proizvoda.

SADRŽAJI PROGRAMA

Izvođenje praktične nastave mora se organizovati za vreme trajanja kampanje od 1. septembra do 15. januara. Izvođenje praktične nastave vrši se po sledećim fazama prerade šećerne repe:

- Prijem, skladištenje i kontrola sadržaja nečistoća u repi. Plavljenje, odvajanje nečistoća i pranje repe.

- Rezanje repe, kontrola noževa za rezanje repe, nameštanje noževa na okvire.

- Difuzija, kontrola uređaja, praćenja međusobnih odnosa prerade i odvlačenja sa stepenom izluženja i gustoće difuznog soka.

- Čišćenje soka, praćenje odnosa brzine sedimentacije i stepena ugušćivanja dekantera ili filter ugušćivača.

- Rad vakuum filtera, odnos broja okretaja bubnja i debljine pogače, regulacija i savlađivanje pogače, regulacija nivoa u koritu filtra i kontrola preliva muljne čorbe.

- Presovanje i sušenje izluženih rezanaca, praćenje rada mašine, za peletiranje rezanaca i transport rezanaca.

- Praćenje protoka i nivoa soka po stepenima otparke, utvrđivanje stepena ugušćenja na osnovu laboratorijskih analiza uzoraka iz pojedinih tela.

- Isključivanje, otvaranje, zatvaranje i puštanje u rad zagrevača soka. Praćenje rada i regulacija rada uređaja za kondenzaciju pare.

- Praćenje potpunog ciklusa rada na kristalizatoru pri kuvanju jednog vara, pripremanje presićenog rastvora, zrnjenje vara i početak kristalizacije.

- Rad u pogonu proizvodnje skroba, skrobnog sirupa kristalne glukoze i modifikovanih vrsta skroba.

- Centrifugiranje šećera, praćenje ciklusa automatskih centrifuga, deoba sirupa. Rastvaranje B šećerovine. Poređenje A, B, i C centrifuga.

- Sušenje, sortiranje po granulaciji, pakovanje i skladištenje šećera. Praktično uvežbavanje na automatskim vagama i pakovanju šećera.

- Praćenje rada na skladištenju gustog soka. Prerada soka iz kesona.

- Praćenje i rad na ciklusu punjenja i pražnjenja krečne peći. Praćenje promena temperatura u pojedinim zonama krečne peći. Gašenje kreča.

- Rad uređaja za prečišćavanje voda sa pranja i plavljenja repe, praćenje i opis recirkulacionog ciklusa vode.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

(256 časova godišnje, 8 radnih nedelja)

Sadržaji nastave u bloku identični su sadržajima praktične nastave u nedeljnom rasporedu časova.

Obrazovni profil: PRERAĐIVAČ MLEKA - SPECIJALISTA

GRUPE POSLOVA I ZADATAKA

Ostvarivanjem sadržaja programa učenici se osposobljavaju za stručno organizovanje rada, kontrolisanje procesa i finalnih proizvoda, vođenje evidencije o proizvodnji, zastoju i remontu i uvođenje u rad novih radnika.

Organizovanje rada obuhvata: upoznavanje s tekućim poslovima i radnim zadacima; organizovanje rada u smeni pri proizvodnji konzumnog mleka, kiselo-mlečnih proizvoda, sireva, maslaca, sladoleda - raspored izvršilaca na pojedina radna mesta, davanje potrebnih stručnih uputstava izvršiocima; koordiniranje poslova na liniji i među odeljenjima; organizovanje proizvodnje eksperimentalnih uzoraka.

Kontrolisanje procesa i finalnih proizvoda obuhvata: kontrolu rada pojedinih mašina, aparata i uređaja na tehnološkoj liniji, tehnološkog procesa i tehnoloških parametara pri proizvodnji konzumnog mleka, kiselo-mlečnih proizvoda, sireva, maslaca, mleka u prahu i dr., kvaliteta gotovih proizvoda, upakovanog proizvoda i odgovarajuće deklaracije, laboratorijskih podataka i njihovo upoređivanje sa normativom.

Vođenje evidencije o proizvodnji, zastoju i remontu: obuhvata evidentiranje: utroška sirovina, ingrediencije i ambalaže, struje, pare i vode u procesu proizvodnje u smeni, potrebnog broja izvršilaca za optimalnu proizvodnju u smeni, količine proizvedenih finalnih proizvoda u smeni, zastoja i kvarova u proizvodnji u smeni, i preduzetih interventnih mera, izvršenog remonta mašina, uređaja, automata.

Uvođenje u rad novih radnika obuhvata: učestvovanje u programiranju funkcionalnog obrazovanja i osposobljavanja; instruisanje novih radnika i mentorstvo pripravnicima; učestvovanje u proveri radnih sposobnosti novih radnika i pripravnika.

PREHRAMBENA TEHNOLOGIJA

(4+2 časa nedeljno, 88+44 časa ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave prehrambene tehnologije je osposobljavanje za samostalno organizovanje procesa prerade mleka.

Zadaci predmeta su:

- produbljavanje stečenih znanja iz oblasti tehnologije mleka;

- sticanje novih znanja iz oblasti tehnologije mleka;

- osposobljavanje za neposredan rad na tehnološkom procesu prerade mleka;

- osposobljavanje za samostalno stručno usavršavanje i samoobrazovanje.

SADRŽAJI PROGRAMA

OPŠTI DEO (18)

Mleko u ishrani čoveka. Svarljivost mleka. Mleko kao izvor energije. Poreklo i biosinteza sastojaka mleka. Anatomija i fiziologija mlečne žlezde. Tehnika muže, hlađenje mleka. Sabiranje i transport mleka. Značaj hemijskog sastava i osobine mleka. Fizičko-hemijske i fizičke osobine mleka. Mikroorganizmi u mleku. Promene osnovnih sastojaka mleka.

OSNOVNE OPERACIJE PRI PROIZVODNJI MLEKA I MLEČNIH PROIZVODA (12)

Preuzimanje mleka. Merenje. Prečišćavanje, hlađenje, skladištenje, separiranje, homogenizovanje, pasterizacija, sterilizacija.

AMBALAŽA, PUNJENJE I PAKOVANJE (6)

Savremeni ambalažni materijal i ambalaža za pakovanje mleka i mlečnih proizvoda. Načini punjenja mleka i mlečnih proizvoda. Mogući načini korišćenja nepovratne ambalaže u cilju zaštite životne sredine.

KONZUMNO MLEKO I MLEČNI PROIZVODI (52)

Pasterizacija mleka. Uređaji za pasterizaciju mleka. Sterilizacija mleka. Uređaji za sterilizaciju mleka. Modificirana mleka. Aromatizovana mleka. Napici od ostalih sirovina. Fermentisani mlečni napici. Mlekarske kulture. Aditivi. Jogurt. Kiselo mleko, acidofilno mleko, kefir, kumis. Ostala fermentisana mleka. Sirevi. Maslac. Koncentrovani i sušeni proizvod. Sladoled. Surutka. Laktoza. Kazein.

VEŽBE

(2 časa nedeljno, 44 časa godišnje)

Uzrokovanje mleka pri prijemu. Opšta analiza mleka kod prijema. Organoleptička analiza. Određivanje kiselosti, procenta mlečne masti, specifične mase (bio-test) laktoze, belančevina (bio-test).

Izrada normativa utroška sirovine, pomoćnog materijala, ambalaže i ostalih materijala za pojedine vrste proizvoda.

Proračun uređaja za hlađenje mleka (kapacitet, potrebna količina vode za hlađenje).

Izračunavanje stepena iskorišćenosti toplote pri zagrevanju u pločastom pasterizatoru.

Proračun količine toplote za sterilizaciju mleka.

Proračun vremena i toplote za inkubaciju jedne šarže mleka pri proizvodnji kiselo mlečnih proizvoda.

Proračun uređaja za koncentrisanje - materijalni i toplotni bilans.

PRAKTIČNA NASTAVA

(12 časova nedeljno, 264 časa ukupno u časovnom sistemu i 256 časova u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj je osposobljavanje za rad sa osnovnim priborom, aparatima i uređajima, kao i sticanje potrebnih znanja i veština za obavljanje osnovnih operacija u proizvodnji i preradi mleka.

Zadaci predmeta su:

- primena teorijski stečenih znanja u nadgradnji ostalih opštestručnih i užestručnih predmeta;

- razvijanje spretnosti, sposobnosti i umešnosti učenika u rukovanju i pravilnom korišćenju pribora, instrumenata, kao i upoznavanje elektronskog sistema za obradu podataka u radnim organizacijama;

- razvijanje smisla za samostalan i organizovan rad, opreznost, sistematičnost i strpljenje u radu;

- razvijanje osećaja čistoće, urednosti, tačnosti i izgrađivanje osnovnih znanja o značaju higijene radnog mesta i opreme, kao i lične higijene i zaštite na radu;

- osposobljavanje za otklanjanje manjih kvarova u pogonu;

- upotpunjavanje teorijskih znanja predmeta iz užestručnog područja i primena tih znanja u proizvodnji.

PRAKTIČNA NASTAVA U ČASOVNOM SISTEMU

(12 časova nedeljno, 264 časa godišnje)

PRIJEM MLEKA (24)

Prijem mleka, pomoćnih sirovina i ambalaže. Distribucija i trebovanje sirovine, pomoćnog materijala i ambalaže. Vođenje evidencije u skladištu.

UZORKOVANJE MLEKA (6)

RAD U KOTLARNICI (6)

Omekšavanje vode za proizvodnju pare.

ORGANIZACIJA TRANSPORTA I ODRŽAVANJE SREDSTAVA TRANSPORTA (6)

RUKOVANJE UREĐAJIMA ZA PRIJEM MLEKA (24)

Rad na uređajima za prijem mleka, prečišćavanje, hlađenje, separiranje, homogenizacija.

RAD NA UREĐAJIMA ZA PRANJE (12)

Priprema rastvora za pranje cevovoda, mašina, uređaja i dezinfekcija. Kontrola pranja.

TEHNOLOŠKI POSTUPAK PROIZVODNJE (66)

Obuka za izvođenje svih tehnoloških operacija po grupacijama proizvoda od mleka.

KONTROLA TEHNOLOŠKOG POSTUPKA PROIZVODNJE (66)

Kontrola parametara važnih za efikasno odvijanje pojedinih tehnoloških operacija u okviru tehnoloških postupaka za svaku vrstu proizvoda.

UREĐAJI (38)

Obuka za rukovanje uređajima za hlađenje, pasterizaciju, sterilizaciju. Obuka za rad u uparnim stanicama na zatvaračicama, punilicama i merilicama.

KONTROLA KVALITETA (28)

Laboratorijsko ispitivanje sirovina, gotovih proizvoda i ambalaže karakteristične za pojedine proizvode.

ORGANIZACIJA (18)

Organizacija proizvodnje na nivou grupe i smene. Evidencija radnih časova po radnim mestima. Izrada izveštaja o utrošku sredstava za proizvodnju za jednu smenu.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

(256)

Prijem sirovine i ambalaže (12)

Rad u skladištu sirovine (6)

Rak u kotlarnici (6)

Rad na uređajima za transport mleka (6)

Rad na uređajima za prijem mleka (18)

Rad na uređajima za pranje ambalaže (6)

Čišćenje, pranje i dezinfekcija uređaja (12)

Proizvodnja konzumnog mleka i mlečnih proizvoda (58)

Kontrola tehnološkog postupka proizvodnje - praćenje karakterističnih parametara (24)

Rad na uređajima za hlađenje, pasterizaciju, sterilizaciju, punjenje i zatvaranje (12)

Rad u skladištu gotovih proizvoda, pakovanju, distribuciji i evidenciji gotovih proizvoda (32)

Laboratorijsko ispitivanje kvaliteta gotovih proizvoda (32)

Organizacija procesa proizvodnje na nivou grupe i smene (32)

Obrazovni profil: PRERAĐIVAČ MESA - SPECIJALISTA

GRUPA POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

Ostvarivanjem sadržaja programa učenici se osposobljavaju za stručno obavljanje sledećih grupa poslova i radnih zadataka.

Organizovanje rada obuhvata: upoznavanje sa tekućim poslovima i radnim zadacima; pregledanje opreme i uređaja zaliha sirovina i repromaterijala; upoznavanje sa dnevnim planovima proizvodnje i uputstvima za proizvodnju; evidentiranje funkcionalne ispravnosti opreme; evidentiranje prisutnih izvršilaca i raspoređivanje radnika prema uputstvima; koordiniranje rada u liniji i među odeljenjima; kontrolisanje izvršenja zadataka i davanje uputstva za dalji rad.

Tranžiranje mesa obuhvata: klasiranje i obrađivanje mesa; otkošćavanje mesa i pripremu mesa za razna jela.

Vođenje evidencije o proizvodnji, zastoju i remontu obuhvata: evidentiranje: utroška sirovina, repromaterijala, ambalažnog i pomoćnog materijala, utroška struje, pare i vode u procesu proizvodnje, potrebnog broja radnika za optimalnu proizvodnju, zastoja, kvara i izvršenih interventnih mera, terminsko planiranje remonta i slično.

Vođenje procesa proizvodnje gotovih jela obuhvata: sastavljanje receptura raznih jela; određivanje temperature i vremena kuvanja komponenata jela; doziranje osnovnih i dodatnih komponenata jela; održavanje tehnoloških parametara; uhodavanje tehnoloških postupaka; organoleptička kontrola jela - kontrola ukusa, mirisa konzistencije, boje.

Kontrolisanje kvaliteta gotovih jela obuhvata: kontrolisanje higijenske ispravnosti mašina, opreme i prostorije; kontrolisanje kvaliteta mesa, povrća, začina, aditiva i ostalih dodataka jelima; kontrolisanje kvaliteta ambalaže i kvaliteta zatvaranja limenki i režima sterilizacije.

Kontrolisanje kvaliteta gotovih proizvoda obuhvata: kontrolisanje higijenske ispravnosti mašina, opreme i prostorije; doziranje određene količine začina, aditiva, kvaliteta mesa za izradu gotovih proizvoda; kontrolisanje ispravnosti rada radnika; organoleptička kontrola - boja, miris, ukus, izgled gotovih proizvoda.

PREHRAMBENA TEHNOLOGIJA

(4+2 časa nedeljno, 88+44 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave prehrambene tehnologije jeste ovladavanje teorijskim i praktičnim znanjima neophodnim za vođenje tehnoloških procesa proizvodnje mesa, prerade mesa i prodaje mesa i proizvoda od mesa.

Zadaci nastave su:

- savladavanje osnovnih laboratorijskih analiza vezanih za kontrolu tehnoloških procesa, kontrolu sirovina i gotovih proizvoda;

- osposobljavanje da na osnovu dobijenih rezultata laboratorijskih ispitivanja određivanje stepena svežine i kvaliteta mesa i proizvoda od mesa;

- razvijanje smisla za organizaciju rada i kreativnu primenu znanja neophodnih za proizvodnju i preradu mesa, kao i prodaju mesa i proizvoda od mesa;

- osposobljavanje za uzimanje uzoraka i kvalitativno i kvantitativno određivanje sastojaka u mesu i proizvodima od mesa.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

PROIZVODNJA MESA I MASTI (5)

Sirovine za industriju mesa, otkup, transport i priprema stoke za klanje; operacije na linijama klanja; proizvodnja i prerada masti.

MESO I PROMENE NA MESU (7)

Hemijski sastav i svojstva mesa, promene na mesu endogenog porekla (mrtvačka ukočenost, zrenje i smrdljivo zrenje mesa). Biohemijske promene u mesu tokom zrenja (glikolitička i proteolitička faza zrenja). Promene pH mesa i sposobnost mesa da veže vodu. Promene u mesu egzogenog porekla.

KONZERVIRANJE MESA (15)

Hlađenje mesa: načini hlađenja, promene na mesu tokom hlađenja; uređaji za hlađenje i njihovo održavanje. Smrzavanje mesa: načini smrzavanja, promene u mesu tokom smrzavanja, odmrzavanje mesa. Konzerviranje mesa dejstvom visokih temperatura (pasterizacija i sterilizacija); uređaji za pasterizaciju i sterilizaciju. Soljenje i salamurenje mesa, uređaji za soljenje i salamurenje; delovanje NaCl, NO3, NO2, polifosfata, askorbinske kiseline i šećera na meso. Sušenje i dimljenje: uređaji za proizvodnju dima, dejstvo dima na meso; načini dimljenja.

PRIPREMA MESA ZA PRODAJU I PRERADU (15)

Procena vrednosti delova goveđeg, junećeg, telećeg, ovčijeg, jagnjećeg i svinjskog mesa. Obrada svinjskih i goveđih polutki prema zahtevima inostranog tržišta. Kategorizacija mesa goveda, svinja i ovaca i rasecanje u osnovne delove. Iskoštavanje i oblikovanje osnovnih delova namenjenih preradi; iskoštavanje i rasecanje osnovnih delova u maloprodajne. Rasecanje mesa peradi u maloprodajne delove. Najcelishodnija upotreba pojedinih vrsta i delove mesa u kulinarstvu.

PRERADA MESA (30)

Mašine i uređaji koji se koriste u preradi mesa i održavanje istih. Začini i aditivi: zajedničke osobine, mikrobiološka ispravnost, čuvanje i priprema za upotrebu. Trajne kobasice: uslovi koje treba da ispunjavaju trajne kobasice, tehnološki proces proizvodnje, moguće greške i otklanjanje istih. Polutrajne kobasice: uslovi koje treba da ispunjavaju polutrajne kobasice, tehnološki proces proizvodnje, moguće greške i otklanjanje istih. Barene kobasice: uslovi koje treba da ispunjavaju, tehnološki proces proizvodnje, moguće greške i otklanjanje istih. Kuvane kobasice: uslovi koje treba da ispunjavaju, tehnološki proces proizvodnje, moguće greške i otklanjanje istih. Kobasice za pečenje: uslovi koje treba da ispunjavaju, tehnološki proces proizvodnje, moguće greške i otklanjanje istih. Vrste suhomesnatih proizvoda, uslovi koje treba da ispunjavaju, tehnološki proces proizvodnje, moguće greške i otklanjanje istih. Podela slanine, izbor sirovine, tehnološki proces proizvodnje, moguće greške i otklanjanje istih. Trajne i polutrajne konzerve: ambalaža koja se koristi za proizvodnju konzervi i uslovi koje treba da ista ispunjava; tehnološki proces proizvodnje konzervi, uslovi koje treba da ispunjavaju trajne i polutrajne konzerve. Gotova jela: vrste gotovih jela, sirovine i ambalaže koje se koriste za proizvodnju pojedinih vrsta gotovih jela; mašine i uređaji koji se koriste u proizvodnji gotovih jela; tehnološki postupci proizvodnje.

PAKOVANJE MESA I SKLADIŠTENJE MESA I PROIZVODA OD MESA (5)

Pakovanje velikoprodajnih i maloprodajnih komada mesa. Skladištenje prethodno upakovanog mesa; skladištenje svežeg mesa, uslovi skladištenja i rok skladištenja. Skladištenje proizvoda od mesa, uslovi i rok skladištenja, u zavisnosti od vrste proizvoda. Promene na mesu i proizvodima od mesa tokom skladištenja. Uređaji za održavanje mesa i proizvoda od mesa u prodavnicama.

ZAKONSKI PROPISI (2)

Zakonski propisi koji regulišu promet mesa i proizvoda od mesa. Službe koje kontrolišu primenu zakonskih propisa.

ORGANIZACIJA RADA, FINANSIJSKO POSLOVANJE I KULTURA USLUŽIVANJA (8)

Planiranje narudžbine robe, zaduživanje prodavnice, popis robe, predaja dnevnog pazara, odlaganje i čuvanje knjigovodstvenih dokumenata. Pojam i značaj kulture usluživanja; važnost stvaranja ugodne prodajne atmosfere (uticaj izgleda prodavnice, organizacije prodaje, čistoće poslovnih prostorija, značaj poznavanja kupca i odnosa prema kupcu).

VEŽBE (22)

Ispitivanje bakteriološke ispravnosti vode (6)

Određivanje tvrdoće vode (4)

Uzimanje uzoraka i organoleptički pregled sirovog mesa (2)

Uzimanje uzoraka i organoleptički pregled kobasica i suhomesnatih proizvoda (2)

Organoleptička kontrola trajnih i polutrajnih konzervi (2)

Određivanje vode u mesu i proizvodima od mesa sušenjem (4)

Određivanje sposobnosti mesa da veže vodu (3)

Određivanje dodate vode (3)

Određivanje pH (3)

Određivanje kuvanosti proizvoda (3)

Određivanje masti ekstrakcijom (po Soxhletu) (4)

Određivanje masti butirometrom (2)

Određivanje NaCl u salamuri (2)

Kvalitativno dokazivanje prisustva antioksidansa (4)

PRAKTIČNA NASTAVA

(12 časova nedeljno, 264 časa ukupno u časovnom sistemu i 256 časova u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave jeste razvijanje smisla za samostalan i organizovan rad, opreznost, sistematičnost i tačnost u radu.

Zadaci praktične nastave su osposobljenost polaznika za:

- pregled i kontrolu rada mašina i uređaja u proizvodnji, preradi i prodaji mesa i proizvoda od mesa;

- organizovanje tehnološkog procesa proizvodnje prerade i prodaje;

- kontrolu izbora sirovina, izvođenje tehnološkog procesa proizvodnje, kao i za kontrolu kvaliteta proizvoda;

- koordiniranje u liniji i međuodeljenjima i za kontrolu.

SADRŽAJI PROGRAMA

OCENJIVANJE VREDNOSTI I IZBORA STOKE (3)

Ocenjivanje vrednosti goveda, svinja i ovaca za klanje. Izbor stoke prema procenjenoj vrednosti.

PRIPREMA STOKE ZA KLANJE (3)

Organizacija pripreme stoke za klanje. Određivanje vremena odmaranja stoke i način ishrane.

PROIZVODNJA MESA (18)

Organizovanje i kontrola izvođenja operacija na linijama klanja goveda, svinja, ovaca i živine. Kontrola rada mašina i uređaja koji se koriste u proizvodnji mesa. Obrada svinjskih i goveđih polutki prema zahtevima inostranih tržišta i procena kvaliteta istih. Izračunavanje toplog randmana.

PROIZVODNJA MASTI (6)

Organizovanje proizvodnje masti. Kontrola izbora i pripreme sirovine. Topljenje masnog tkiva; kontrola rada i održavanje uređaja za topljenje. Obrada masti. Kontrola kvaliteta masti, pakovanja i režima skladištenja masti.

KONZERVIRANJE DEJSTVOM NISKIH TEMPERATURA (6)

Kontrola pripreme mesa za hlađenje i smrzavanje. Kontrola smeštaja polutki (trupova) u rashladne prostorije. Kontrola režima hlađenja i smrzavanja, kao i kontrola rada rashladnih uređaja. Odmrzavanje mesa. Praćenje kretanja kala hlađenja, smrzavanja i odmrzavanja. Izračunavanje hladnog randmana.

SOLJENJE I SALAMURENJE (6)

Kontrola soljenja; priprema smeše za salamurenje; kontrola rada pickl injektora. Kontrola ispravnosti salamure.

SUŠENJE I DIMLJENJE (6)

Priprema pušnica za dimljenje. Kontrola mikroklimatskih uslova sušenja i dimljenja proizvoda.

RASECANJE I ISKOŠTAVANJE (6)

Kontrola rasecanja polutki svinja i goveda na osnovne delove, kao i razvrstavanje delova u kategorije. Organizovanje i kontrola kvaliteta iskoštavanja osnovnih delova. Organizovanje i kontrola razvrstavanja i oblikovanja mesa namenjenog za preradu.

ZAČINI I ADITIVI (6)

Pripremanje začina i aditiva za razne vrste proizvoda od mesa. Kontrola čistoće začina i aditiva.

MAŠINE I UREĐAJI U PROIZVODNJI KOBASICA (6)

Puštanje u rad mašina i uređaja na linijama proizvodnje kobasica (mašine za usitnjavanje - kutera, koloidnog mlina, punilica itd.), kontrola ispravnosti rada istih.

TRAJNE KOBASICE (18)

Organizacija tehnološkog procesa proizvodnje trajnih kobasica. Kontrola izbora i pripreme omotača. Kontrola izbora sirovine, obrade sirovine, usitnjavanje mesa i čvrstog masnog tkiva, kontrola aditiva i začina, kontrola ispravnosti punjenja. Programiranje sušenja i dimljenja, praćenje toka fermentacije.

POLUTRAJNE KOBASICE (18)

Organizacija tehnološkog procesa proizvodnje polutrajnih kobasica. Kontrola izbora i pripreme omotača, proizvodnje prata (hladnog i toplog), kontrola izbora sirovine, usitnjenosti mesa i čvrstog masnog tkiva, kontrola dodatih aditiva i začina, kontrola pravilnosti punjenja nadeva. Kontrola režima termičke obrade i hlađenja; izračunavanje kala termičke obrade.

BARENE KOBASICE (12)

Organizacija tehnološkog procesa proizvodnje barenih kobasica. Kontrola izbora i pripreme omotača, izbora sirovine, priprema nadeva, kao i punjenja u omotače. Kontrola režima termičke obrade; izračunavanje kala termičke obrade.

KUVANE KOBASICE (6)

Organizacija tehnološkog procesa proizvodnje kuvanih kobasica. Kontrola izbora i pripreme omotača, kontrola izbora sirovine, kuvanja, usitnjavanja, dodavanja aditiva i začina, punjenja nadeva u omotače, kuvanja, hlađenja, presovanja i dimljenja. Kontrola ispravnosti izvođenja pojedinih operacija u zavisnosti od vrste kuvanih kobasica.

KOBASICE ZA PEČENJE (6)

Organizacija i kontrola tehnološkog postupka proizvodnje kobasica za pečenje.

SUHOMESNATI PROIZVODI (18)

Organizacija tehnološkog procesa proizvodnje suhomesnatih proizvoda. Kontrola izbora i obrade sirovina. Kontrola soljenja (salamurenja), odsoljavanja, ceđenja, rolovanja, vezivanja, kačenja, sušenja i dimljenja. Puštanje u rad i kontrola rada uređaja koji se koriste na liniji proizvodnje suhomesnatih proizvoda.

PROIZVODNJA SLANINE (12)

Organizacija tehnološkog procesa proizvodnje slanine. Kontrola ispravnosti obavljanja: izbora sirovine, oblikovanja, salamurenja, odsoljavanja, ceđenja, sušenja i dimljenja.

PROIZVODNJA KONZERVI (12)

Organizacija tehnološkog procesa proizvodnje konzervi. Kontrola ispravnosti limenke, izbora sirovine, obrade, punjenja u limenke i zatvaranja limenki. Puštanje autoklava u rad, kontrola rada ispravnosti autoklava, kao i režima termičke obrade. Hlađenje konzervi.

PROIZVODNJA GOTOVIH JELA (12)

Organizacija tehnološkog procesa proizvodnje gotovih jela. Sastavljanje receptura. Kontrola izbora i priprema sirovina, doziranje osnovnih i dodatnih komponenata jela, određivanje i kontrola vremena kuvanja i temperature. Kontrola rada mašina i uređaja na liniji tehnološkog procesa proizvodnje gotovih jela. Kontrola kvaliteta gotovih jela.

PAKOVANJE (6)

Organizacija rada u odeljenju za pakovanje i konfekcioniranje mesa. Kontrola pakovanja.

SKLADIŠTENJE (12)

Kontrola uskladištenja, režima skladištenja i iskladištenja mesa i proizvoda od mesa. Praćenje roka trajanja robe u skladištu prema deklaraciji. Praćenje promena kvaliteta robe tokom skladištenja i uočavanje prvih znakova kvarenja robe.

ORGANIZOVANJE RADA PRODAVNICA (12)

Određivanje radnih zadataka radnika i kontrola ispravnosti rada radnika. Planiranje dnevne i mesečne narudžbine robe. Vođenje evidencije i praćenje zaliha u skladištu.

PREUZIMANJE ROBE (12)

Kontrola ispravnosti kvaliteta i roka trajanja mesa, proizvoda od mesa, trgovačke i zapakovane robe, predviđenih pravilnikom preuzimanja robe.

FINANSIJSKO POSLOVANJE (12)

Zaduživanje prodavnice putem interne prijemnice i predajnice robe, kao i zaduživanje po nabavnoj i prodajnoj ceni. Provera finansijskog poslovanja putem popisa. Čuvanje dokumenata do sravnjivanja stanja.

KONTROLA RADA MAŠINA I UREĐAJA U PRODAVNICI (6)

Kontrola ispravnosti rada rashladnih mašina, mašina za narezivanje proizvoda od mesa, mašina za usitnjavanje mesa. Kontrola tačnosti merenja vage.

KONTROLA PRIPREME MESA ZA PRODAJU (12)

Procena vrednosti osnovnih delova mesa goveda, svinja i ovaca. Kontrola kvaliteta iskoštavanja osnovnih delova i razvrstavanja u kategorije, kao i kvaliteta rasecanja osnovnih delova u maloprodajne. Kontrola izlaganja robe na prodajnom mestu. Aranžiranje izloga.

PRODAJA (6)

Kontrola rada na prodaji (kontrola merenja, pakovanja, izračunavanja cena) mesa i proizvoda od mesa. Kontrola prodaje trgovačke i upakovane robe. Praćenje odnosa prodavca prema potrošaču.

HTZ (6)

Organizovanje rada održavanja higijene u odeljenjima primarne obrade, prerade i prodaje. Određivanje postupka pranja, čišćenja i dezinfekcije. Kontrola higijenske ispravnosti mašina i uređaja pre i posle roka. Organizovanje deratizacije i dezinsekcije. Kontrola upotrebe zaštitne odeće i lična higijena radnika.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

(8 nedelja, 256 časova ukupno)

ORGANIZACIJA RADA I KONTROLA IZVOĐENJA OPERACIJA NA LINIJAMA KLANJA I PROIZVODNJE MASTI (32)

Organizacija i kontrola obavljanja vrednosti goveda, svinja i ovaca. Kontrola izbora i pripreme stoke za klanje. Organizacija poslova i kontrola izvođenja operacija na proizvodnji mesa i masti.

ORGANIZOVANJE I KONTROLA KONZERVIRANJA MESA (32)

Organizovanje i kontrola obavljanja konzerviranja niskim temperaturama, soljenjem i salamurenjem, sušenjem i dimljenjem. Kontrola ispravnosti rada mašina i uređaja koji se koriste u konzervisanju mesa.

ORGANIZACIJA I KONTROLA RADA U ODELJENJIMA ZA OBRADU, RASECANJE I ISKOŠTAVANJE (32)

Organizacija rada na obradi i rasecanju svinjskih i goveđih polutki. Kontrola kvaliteta rasecanja, iskoštavanja i kategorizacije mesa namenjenog prodaji i preradi. Organizacija rada vezana za interna razduženja i zaduženja pojedinih odeljenja klanice. Izrada dokumentacije i radnih naloga.

ORGANIZACIJA I KONTROLA PROCESA PRERADE (64)

Kontrola kvaliteta začina i aditiva. Kontrola kvaliteta izbora i pripreme omotača. Kontrola ispravnosti rada mašina i uređaja koji se koriste u preradi mesa. Organizovanje i kontrola kvaliteta izvođenja operacija na proizvodnji kobasica, suhomesnatih proizvoda, slanine, konzervi i gotovih jela. Kontrola kvaliteta proizvoda.

ORGANIZACIJA I KONTROLA PAKOVANJA I SKLADIŠTENJA (32)

Kontrola kvaliteta materijala za pakovanje. Kontrola ispravnosti rada mašina za pakovanje. Kontrola kvaliteta pakovanja mesa i proizvoda od mesa. Organizovanje skladištenja i kontrole režima skladištenja kao i roka skladištenja. Organizovanje i kontrola sprovođenja mera HTZ u klaničnim pogonima.

ORGANIZOVANJE RADA I KONTROLA OBAVLJANJA POSLOVA I ZADATAKA U PRODAVNICI (64)

Organizovanje rada prodavnice, organizovanje i kontrola preuzimanja robe, finansijsko poslovanje, kontrola pripreme mesa za prodaju i prodaje mesa i proizvoda od mesa. Kontrola ispravnosti rada mašina i uređaja u prodavnici. Organizovanje i kontrola primene mera HTZ u prodavnici.

Obrazovni profil: PRERAĐIVAČ VOĆA I POVRĆA - SPECIJALISTA

GRUPE POSLOVA I ZADATAKA

Organizovanje rada obuhvata: upoznavanje sa tekućim poslovima i radnim zadacima; organizovanje rada na tehnološkim linijama za proizvodnju graška, boranije, paradajz-koncentrata, ajvara, đuveča i drugog povrća, kao i na linijama za preradu voća i proizvodnju voćnih sokova, kompota, džemova, sušenog voća i linijama za proizvodnju voća i povrća u prahu i drugo; koordiniranje poslova na mašinama i uređajima jedne tehnološke linije i poslova među pojedinim linijama; organizovanje proizvodnje eksperimentalnih uzoraka i slično.

Kontrolisanje procesa i finalnih proizvoda obuhvata: kontrolu rada pojedinih mašina, aparata i uređaja u liniji, tehnološkog procesa i parametara tehnološkog procesa, kvaliteta i kvantiteta gotovih proizvoda; proveravanje tehnološkog postupka, metoda i parametara procesa pri proizvodnji eksperimentalnih uzoraka; kontrolu upakovanog proizvoda i odgovarajuće deklaracije; kontrolu laboratorijskih podataka i njihovo upoređivanje sa normativom.

Vođenje evidencije o proizvodnji, zastoju i remontu obuhvata: evidentiranje utroška sirovine, repromaterijala, pomoćnog materijala i ambalaže, utroška struje, pare i vode, potrebnog broja izvršilaca za pojedine tehnološke linije, količine proizvedenih gotovih proizvoda; zastoja i kvarova u proizvodnji u smeni, i preduzetih interventnih mera, izvršenog remonta mašina, uređaja, linije.

Uvođenje u rad novih radnika obuhvata: učestvovanje u programiranju funkcionalnog obrazovanja i osposobljavanja; instruisanje novih radnika i monterstvo pripravnicima; učestvovanje u proveri radnih sposobnosti novih radnika i pripravnika.

PREHRAMBENA TEHNOLOGIJA

(4+2 časa nedeljno, 88+44 časa ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta je osposobljavanje za neposredan rad na tehnološkom procesu prerade voća i povrća.

Zadaci predmeta su:

- produbljivanje stečenih znanja iz oblasti tehnologije voća i povrća;

- sticanje novih znanja iz oblasti tehnologije voća i povrća;

- osposobljavanje učenika za samostalno organizovanje procesa proizvodnje, prerade voća i povrća;

- osposobljavanje za samostalno stručno usavršavanje i samoobrazovanje.

SADRŽAJI PROGRAMA

OPŠTI DEO (8)

Značaj industrijske prerade voća i povrća za privredu. Voće za industrijsku preradu - karakteristike, podela, upotrebna vrednost.

Povrće za industrijsku preradu - karakteristike, podela, upotrebna vrednost. Uticaj berbe i transporta na kvalitet finalnih proizvoda. Tehnološka svojstva voća i povrća - mehanički i hemijski sastav voća i povrća. Značaj pojedinih hemijskih sastojaka na tehnologiju prerade.

PRIJEM I SKLADIŠTENJE VOĆA I POVRĆA (8)

Kvalitativan i kvantitativan prijem sirovine. Skladištenje sirovina do prerade: vrste skladišta, skladištenje u kontrolisanim uslovima. Karakteristike ambalaže za čuvanje voća i povrća. Specifičnosti i osobenosti: RBH kontaminacija voća i povrća. Način zaštite od RBH kontaminenata. Skladištenje sirovina u ratnim uslovima.

POMOĆNE SIROVINE I MATERIJALI (6)

Voda. Sredstva za zakiseljavanje, zaslađivanje, bojenje, aromatizaciju, zgušnjavanje, očvršćavanje, želiranje. Antioksidansi, sinegristi, emulgatori, stabilizatori, konzervansi, sredstva za bistrenje i depektinizaciju. Kuhinjska so. Zakonski propisi o dozvoljenim količinama aditiva.

PRIPREMA SIROVINA ZA PRERADU (10)

Pranje, probiranje, klasiranje, ljuštenje, sitnjenje, muljanje, blanširanje, sumporisanje, presovanje, depektinizacija, filtriranje, pasiranje. Iskorišćavanje otpadaka kod pripreme sirovine. Zaštita životne sredine.

AMBALAŽA I PAKOVANJE (4)

Savremeni ambalažni materijali i ambalaža za pakovanje proizvoda od voća i povrća. Način punjenja proizvoda, aseptičko punjenje. Mogući načini korišćenja nepovratne ambalaže u cilju zaštite životne sredine.

POLUPROIZVODI I GOTOVI PROIZVODI OD VOĆA I POVRĆA (54)

Kaše. Pulpe. Smrznuto voće i povrće. Sušeno voće i povrće. Voćni sokovi i koncentrati, sokovi od povrća, koncentrat paradajza. Voćni sirupi. Kompoti i voćne salate. Želirani proizvodi. Instanti. Citrus baze. Pasterizovano povrće, sterilisano povrće. Marinirani i biološko kiseljeno povrće. Proizvodi od pečuraka. Proizvodnja pektinskih preparata. Iskorišćenje otpadaka u industriji za preradu voća i povrća.

Proizvodnja dečje hrane na bazi voća i povrća.

Proizvodnja gotovih jela na bazi povrća (sterilisana i smrznuta gotova jela).

VEŽBE

(2 časa nedeljno, 44 časa godišnje)

Uzorkovanje sirovina pri prijemu. Opšta analiza sirovine kod prijema. Organoleptička, tehnička analiza, izračunavanje iskorišćenja sirovine. Određivanje stepena zrelosti sirovina. Uzrokovanje ambalaže pri prijemu i vizuelna kontrola. Uzorkovanje i organoleptička ispitivanja pomoćnih sirovina i materijala.

Priprema rastvora različitih koncentrata (slanih, kiselih, slatkih itd.) i određivanje zapreminske mase, suve materije, sadržaj soli i kiselina u tim rastvorima.

Izrada receptura za različite proizvode.

Izrada normativa utroška sirovine, pomoćnih sirovina, pomoćnih materijala i ambalaže za pojedine vrste proizvoda.

Proračun uređaja za blanširanje (kapacitet, potrebna količina pare za zagrevanje vode, potrebna količina vode za hlađenje).

Izračunavanje stepena iskorišćenja toplote pri zagrevanju u pločastom pasterizatoru.

Proračun vremena i toplote za sterilizaciju jedne sadržine proizvoda u autoklavu.

Proračun sušnice (kapacitet, materijalni i toplotni bilans).

Proračun uređaja za koncentrisanje - materijalni i toplotni bilans.

Proračun uređaja za smrzavanje (brzina smrzavanja, vreme smrzavanja, potrebna količina frigonija za smrzavanje određene količine proizvoda).

PRAKTIČNA NASTAVA

(12 časova nedeljno, 264 časa ukupno u časovnom sistemu i 256 časova u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta je osposobljavanje za rad s osnovnim priborom, aparatima i uređajima, kao i sticanje potrebnih znanja i veština za obavljanje osnovnih operacija u proizvodnji i preradi voća i povrća.

Zadaci predmeta su:

- primena teorijskih stečenih znanja neophodnih za nadgradnju ostalih opštestručnih kao i užestručnih predmeta;

- razvijanje spretnosti, sposobnosti i umešnosti učenika u rukovanju i pravilnom korišćenju pribora, instrumenata, kao i upoznavanje sa elektronskim sistemom za obradu podataka u radnim organizacijama;

- razvijanje smisla za samostalan i organizovan rad, opreznost, sistematičnost i strpljenje u radu;

- razvijanje osećaja čistoće, urednosti, tačnosti i izgrađivanje osnovnih znanja o značaju higijene radnog mesta i opreme, kao i lične higijene i zaštite na radu;

- osposobljavanje za otklanjanje manjih kvarova u pogonu;

- upotpunjavanje teorijskih znanja predmeta iz užestručnog područja i njihova primena u proizvodnji.

PRAKTIČNA NASTAVA U ČASOVNOM SISTEMU

(12 časova nedeljno, 264 časa godišnje)

PRIJEM SIROVINA (24)

Prijem sirovina, sirovine pomoćnih sirovina i ambalaže. Distribucija i trebovanje sirovina, pomoćnih sirovina i ambalaže. Vođenje evidencije u skladištu.

UZORKOVANJE VODE U POGONU, ZA ANALIZU (6)

RAD U KOTLARNICI NA OMEKŠAVANJU VODE ZA PROIZVODNJU PARE (6)

ORGANIZACIJA UNUTRAŠNJEG TRANSPORTA I ODRŽAVANJE SREDSTAVA TRANSPORTA (6)

RUKOVANJE UREĐAJIMA ZA PRIPREMU SIROVINA (24)

Rad na uređajima za pranje, probiranje, klasiranje, sitnjenje, ljuštenje, blanširanje, pasiranje, presovanje, filtraciju, centrifugiranje, depektinizaciju.

Obuka za rukovanje uređajima za pranje ambalaže (6)

Priprema rastvora za pranje ambalaže (mašinsko pranje) i kontrola pranja (6)

Priprema rastvora za dezinfekciju i dezinsekciju.

Dezinfekcija i pranje mašina i uređaja (6)

TEHNOLOŠKI POSTUPCI PROIZVODNJE (66)

Obuka za izvođenje svih tehnoloških operacija (od prijema sirovine do finalizacije) po grupacijama proizvoda od voća i povrća.

KONTROLA TEHNOLOŠKOG POSTUPKA PROIZVODNJE (36)

Kontrola parametara važnih za efikasno odvijanje tehnoloških operacija u okviru tehnološkog postupka proizvodnje za svaku grupu proizvoda.

UREĐAJI (38)

Obuka za rukovanje uređajima za: predgrevanje, pasterizaciju i sterilizaciju, hlađenje i smrzavanje. Obuka za rad na uparnim stanicama zatvaračicama, uređajima za etiketiranje i pakovanje.

KONTROLA KVALITETA (28)

Laboratorijska ispitivanja kvaliteta sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda, ambalaže, karakteristična za određene vrste proizvoda.

ORGANIZACIJA (12)

Organizovanje proizvodnje na nivou grupa i smena, evidencija radnih časova po radnim mestima odnosno prema vrsti proizvoda. Izrada izveštaja o utrošenim sirovinama i repromaterijalu i proizvedenim količinama proizvoda za jednu smenu.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

(256)

Prijem sirovina i ambalaže (12)

Rad u skladištu sirovina (6)

Rad u kotlarnici (6)

Rad na uređajima za transport čvrstog materijala (6)

Rad na uređajima za pripremu sirovina (18)

Rad na uređajima za pranje ambalaže (6)

Čišćenje, pranje i dezinfekcija uređaja (12)

Proizvodnja poluproizvoda i gotovih proizvoda od voća i povrća od operacije prijema sirovine do finalizacije (58)

Kontrola tehnološkog postupka proizvodnje - praćenje karakterističnih parametara i predlaganje mera za otklanjanje nedostataka u tehnološkom procesu proizvodnje (24)

Rad na uređajima za predgrevanje, pasterizaciju, sterilizaciju, hlađenje, smrzavanje, uparivačima, zatvaračima i uređajima za etiketiranje (12)

RAD U SKLADIŠTU GOTOVIH PROIZVODA, PAKOVANJU, DISTRIBUCIJI I EVIDENTIRANJU ROBE (32)

LABORATORIJSKO ISPITIVANJE KVALITETA POLUPROIZVODA I GOTOVIH PROIZVODA (32)

ORGANIZACIJA PROCESA PROIZVODNJE NA NIVOU GRUPA I SMENA (32)

Obrazovni profil: ULJAR - SPECIJALISTA

GRUPE POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

Organizovanje rada obuhvata: upoznavanje tekućih poslova i radnih zadataka; organizovanje rada u procesu proizvodnje ulja, biljnih masti, hidratnih ulja, specijalnih ulja, kao i pri različitim operacijama - beljenje, vinterizacija, ekstrakcija i slično, koordiniranje poslova po pojedinim mašinama, aparatima i uređajima jedne tehnološke celine i poslova među tehnološkim celinama; organizovanje proizvodnje eksperimentalnih uzoraka i slično.

Kontrolisanje procesa i finalnih proizvoda obuhvata: kontrolisanje rada pojedinih mašina, aparata, uređaja, i kontrolisanje rada tehnoloških celina i tehnoloških parametara procesa; kontrolisanje kvaliteta i kvantiteta finalnih proizvoda; kontrolisanje tehnološkog postupka, metoda i parametara procesa pri proizvodnji eksperimentalnih uzoraka; kontrolisanje upakovanog proizvoda i naznačene deklaracije na proizvodu; kontrolisanje laboratorijskih podataka i njihovo upoređivanje sa normativom.

Vođenje evidencije o proizvodnji, zastoju i remontu obuhvata: evidentiranje utroška sirovina, repromaterijala, pomoćnog materijala i analize; evidentiranje utroška struje, pare i vode; evidentiranje potrebnog broja izvršilaca za pojedine tehnološke celine; evidentiranje količine gotovih proizvoda; evidentiranje zastoja i kvarova u proizvodnji u smeni, kao i preduzetih interventnih mera; evidentiranje izvršenog remonta mašina, uređaja, tehnoloških celina.

Uvođenje u rad novih radnika: učestvovanje u programiranju funkcionalnog obrazovanja i osposobljavanja; instruisanje novih radnika i mentorstvo pripravnicima; učestvovanje u proveri radnih sposobnosti radnika i pripravnika.

PREHRAMBENA TEHNOLOGIJA

(4+2 časa nedeljno, 88+44 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta je da se učenicima obezbedi proširenje do sada stečenog znanja, što je neophodno za neposredni rad i praćenje u tehnološkom procesu proizvodnje ulja i bitnih masti.

Zadaci predmeta su:

- osposobljavanje za samostalno stručno usavršavanje i samoobrazovanje;

- razvijanje jasne predstave o funkciji i zadacima laboratorijske kontrole u savremenoj industriji ulja;

- upoznavanje značaja analiza o kontroli sirovina, procesa proizvodnje, poluproizvoda, gotovih proizvoda i korišćenja dobijenih podataka za ispravno vođenje tehnološkog procesa.

SADRŽAJI PROGRAMA

OPŠTI DEO (4)

Kratak prikaz strukture masti, slobodnih masnih kiselina SMK, neglicerinske komponente.

PROIZVODNJA SIROVOG ULJA

SKLADIŠTENJE ULJARSKIH SIROVINA (7)

Prijem, klasifikacija i manipulisanje semenom. Faktori koji utiču na kvalitet semena i njegovu održivost. Priprema semena pre sušenja. Osnovni principi sušenja i rukovanje postojećim sušarama. Praćenje parametara i kontrola sušenja. Manipulacija osušenim semenom.

DOBIJANJE SIROVOG SUNCOKRETOVOG ULJA (15)

Priprema semena za ljuštenje i njegova kontrola. Ljuštilice i ljuštenje semena. Kontrola ljuštenja. Mlevenje oljuštenog materijala. Kondicioneri i kondicioniranje vlažnim postupkom. Tipovi presa primenjenih u proizvodnji sirovog ulja. Osnovni pokazatelji presovanja. Manipulisanje presovanog ulja i postupci prečišćavanja.

EKSTRAKCIJA SUNCOKRETOVE POGAČE (18)

Manipulisanje pogačom i priprema za ekstrakciju. Fizičko-hemijski osnovi ekstrakcije. Faktori ekstrakcije i tipovi ekstraktora. Upoznavanje principa rada i rukovanje ROTOCEL ekstraktorima. Kontrola parametara ekstrakcije, kao što su: temperatura, vakuum, efikasnost punjenja i pražnjenja i dr.

Obrada sačme nakon ekstrakcije.

Princip rada i opis DESOLVENTAJZER-TOSTERA, fizičko-hemijske promene sačme u desolventajzeru, kontrola ulja, heksana i vlage u sačmi, hlađenje sačme i konstrukcija hlađenja, kvalitet i upotrebna vrednost sačme kao stočne hrane, destilacija miscele. Osnovni principi i opis rada destilacionih kolona: kondenzacija heksanskih para, rekuperacija heksanskih para, praćenje tehnoloških parametara (vakuum i temperatura), kontrola sirovog ekstrakcionog ulja. Manipulacija i vaganje sirovog presovanog i ekstrahovanog ulja. Požarno preventivne mere u odeljenju ekstrakcije.

TEHNOLOŠKI PRINCIPI PRERADE REPICE I SOJE (6)

Specifičnosti tehnološkog procesa pri preradi repice i soje u odnosu na tehnološki postupak prerade suncokretovog semena.

PROIZVODNJA JESTIVIH ULJA

NEUTRALIZACIJA SIROVOG ULJA (18)

Teorijske osnove predrafinacije. Tipovi predrafinacije (diskontinuirana, polukontinuirana, kontinuirana i hladna predrafinacija). Kontrola kvaliteta predrafinisanog ulja (SMK, vlaga, fosfatidi i Wesson test). Teorijske osnove neutralizacije. Parametri neutralizacije, diskontinuirana i kontinuirana neutralizacija. Konstrukcija neutralizatora za diskontinuiran i kontinuiran postupak.

OBEZBOJAVANJE NEUTRALISANOG ULJA (5)

Teorijske osnove adsorpcije. Fizičko-hemijske karakteristike sredstava za adsorpciju. Diskontinuirano belenje i oprema. Kontinuirano belenje i oprema. Određivanje parametara belenja (vakuum, temperatura pritiska u filtrima i obezbojavanja ulja).

DEZODORIZACIJA ULJA (13)

Teorijske postavke dezodorizacije. Osnovni principi diskontinuirane, polukontinuirane i kontinuirane dezodorizacije. Upoznavanje sa tehnološkim parametrima i konstrukcijama dezodorizatora za navedene postupke. Kontrola kvaliteta dezodorisanog ulja.

VINTERIZACIJA ULJA (2)

Fizičko-hemijske osobine biljnih voskova. Teorijske osnove vinterizacije. Postupci vinterizacije, oprema za vinterizaciju. Određivanje efekta vinterizacije.

VEŽBE (44)

FUNKCIJE I ZADACI FABRIČKE LABORATORIJE (2)

Pokazatelji laboratorijskih rezultata kao pokazatelji za praktične intervencije u proizvodnom procesu.

BITNE HEMIJSKE I FIZIČKE KARAKTERISTIKE ULJA I MASTI (10)

Fizičko-hemijski pokazatelji, koji se koriste za kontrolu i pravilno vođenje tehnološkog procesa su:

- slobodne masne kiseline - SMK

- peroksidni broj

- jodni broj

Sadržaj neosapunjivih materija, sadržaj fosfatida, Wesson test, sadržaj isparljivih materija, procenat ulja u semenu i sačmi, sadržaj proteina u semenu i sačmi, sadržaj vlage u sirovini, poluproizvodima i gotovim proizvodima, tačka topljenja, indeks refrakcije, boja ulja, debljina ljuspice za ekstrakciju, opalescencija.

ANALIZE KOJE PRATE PRIJEM, PRIPREMU, SUŠENJE I SKLADIŠTENJE SEMENA (4)

Upoznavanje kandidata sa optimalnim, uobičajenim i nenormalnim vrednostima pri analizi sirovina.

Uzimanje uzoraka i pravljenje prosečnog uzorka.

Sadržaj vlage u semenu, sadržaj ulja u semenu, sadržaj nečistoće u semenu (nečistoća mineralnog i organskog porekla).

Granulacija semena, odnos jezgra i ljuske.

ANALIZE PRI PROIZVODNJI SIROVOG PRESOVANOG ULJA (4)

Analiza ulaznog semena obuhvata: sadržaj vlage, nečistoće i SMK kao i sadržaj ulja u semenu, analiza oljuštenog materijala obuhvata: sadržaj ulja u materijalu, sadržaj ljuske i vlage u materijalu, analiza ljuske obuhvata sadržaj jezgra, analiza pogače obuhvata sadržaj ulja, vlage, analiza sirovog presovanog ulja obuhvata sadržaj SMK i taloga, a povremeno se određuje i sadržaj fosfatida.

EKSTRAKCIONO SIROVO ULJE I ODGOVARAJUĆE ANALIZE (4)

Pop test za sačmu, sadržaj ulja, proteina i vlage u sačmi, gustina miscele, sadržaj heksana i taloga u sirovom ekstrakcionom ulju.

KONTROLA SIROVOG ULJA (5)

U pomešanom sirovom presovanom i ekstrahovanom ulju analizira se: sadržaj neosapunjih materija, Wesson test, sadržaj vlage, boja, sadržaj taloga peroksidni broj, sadržaj SMK, sadržaj fosfatida.

KONTROLA PROIZVODNJE JESTIVOG ULJA (15)

Sadržaj SMK u ulaznom ulju, boja ulaznog ulja, sadržaj isparljivih materija, Wesson test ulaznog ulja.

U toku neutralizacije vrši se kontrola: lužine, sadržaja fosfatida (pre i posle predrafinacije), sadržaj sapuna u ulju, sadržaji ulja u vodi posle pranja ulja.

U toku beljenja analizira se: sadržaj sapuna u beljenom ulju, boja beljenog ulja, sadržaj ulja u zemlji za beljenje, sadržaj vlage u zemlji za beljenje (pre beljenja).

U toku dezodorizacije kontroliše se: sadržaj SMK, peroksidni broj, organoleptička kontrola.

U toku vinterizacije analizira se: Kold test.

Pored navedenih analiza, vrši se i kontrola prema Pravilniku o kvalitetu jestivih ulja, koja obuhvata sledeće:

izgled, boju, ukus i miris jestivog ulja na 20°C, sadržaj vode i drugih isparljivih materija, peroksidni broj, sadržaj sapuna.

PRAKTIČNA NASTAVA

(12 časova nedeljno, 264 časa ukupno u časovnom sistemu i 256 časova u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta je osposobljavanje učenika za rad na svim tehnološkim postrojenjima u proizvodnji ulja i biljnih masti.

Zadaci predmeta su:

- usklađivanje teorijskih znanja sa praktičnim aktivnostima;

- otkrivanje i rešavanje problema tehnološkog procesa;

- omogućavanje rada na svim tehnološkim postrojenjima radi sticanja rutine u obavljanju poslova i radnih zadataka;

- upoznavanje eventualnih opasnosti u toku tehnološkog procesa i utvrđivanje metoda za njihovo sprečavanje i otklanjanje.

OBUKA KANDIDATA NA SILOSU (80)

Rad na prijemu i uzorkovanju semena. Upoznavanje sa manipulacijom sirovog i osušenog semena. Rad na čišćenju i klasifikaciji semena. Rad na sušari semena. Požarno-preventivne mere u silosu.

RAD U POGONU ZA PROIZVODNJU SIROVOG ULJA (84)

Upoznavanje linije za ljuštenje i aspiraciju suncokretovog semena. Rad na mlinovima. Upoznavanje sa procesom kondicioniranja i presovanja. Obuka na uređajima za prečišćavanje sirovog ulja. Rad na ROTOCEL ekstraktoru. Rad na uređajima za kondenzaciju i rokuperaciju, deflegmaciju para heksana. Požarno-preventivne mere u odeljenju ekstrakcije.

OBUKA U POGONU RAFINERIJE (100)

Rad na kontinuiranoj liniji za predrafineraciju i neutralizaciju, Westfalia - linija. Obuka na liniji za belenje. Upoznavanje rada diskontinuiranog dezodorizatora. Rad na dezodorizatoru Lurgi. Obuka na uređajima za vinterizaciju.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

OBUKA KANDIDATA NA SILOSU (80)

Rad na prijemu i uzorkovanju semena. Upoznavanje manipulacije sirovim i osušenim semenom. Čišćenje i klasifikacija semena. Rad na sušari semena. Požarno-preventivne mere u silosu.

RAD U POGONU ZA PROIZVODNJU SIROVOG ULJA (80)

Upoznavanje linije za ljuštenje i aspiraciju suncokretovog semena. Rad na mlinovima. Upoznavanje procesa kondicioniranja i presovanja. Obuka na uređajima za prečišćavanje sirovog ulja. Rad na ROTOCEL ekstraktoru. Rad na uređajima za kondenzaciju i rekuperaciju deflegmaciju para heksana. Požarno-preventivne mere u odelenju ekstrakcije.

OBUKA U POGONU RAFINERIJE (96)

Rad na kontinuiranoj liniji za predrafinaciju i neutralizaciju, Westfalia - linija. Obuka na liniji za belenje. Upoznavanje rada diskontinuiranog dezodorizatora. Rad na dezodorizatoru Lurgi. Obuka na uređajima za vinterizaciju.

Obrazovni profil: PROIZVOĐAČ SLADA I PIVA - SPECIJALISTA

(zanimanje: OPERATOR PROIZVODNJE PIVA)

GRUPA POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

Ostvarivanjem sadržaja programa učenici se osposobljavaju za stručno obavljanje sledećih grupa poslova i radnih zadataka.

Ogranizovanje i vođenje proizvodnje slada

Upoznavanje tekućih poslova i radnih zadataka, pregledanje klijališta ječma, uređaja za sušenje i mlevenje ječma; kuvanje slada sa vodom i hmeljom; kontrolisanje temperature kuvanja i hlađenja; održavanje potrebne higijene sredstava za rad i prostorije.

Prihvatanje i uvođenje u rad novih radnika i polaznika usmerenog obrazovanja

Učestvovanje u programiranju funkcionalnog obrazovanja i osposobljavanja; mentorstvo, odnosno pedagoško vođenje i instruisanje novih radnika i polaznika; učestvovanje u proveri radne osposobljenosti novih radnika i polaznika i sl.

Organizovanje rada u podrumu

Organizovanje i vođenje poslova razdvajanja: presovanja, vinificiranja, centrifugiranje, hlađenje, pretakanje, doziranje enoloških sredstava doslađivanja; organizovanje i vođenje poslova pri negi mladog vina; dolivanje; pretakanje, sumporisanje, filtracija taloga; organizovanje i vođenje poslova pri punjenju i pakovanju vina: tipizacija, doziranje sredstava za bistrenje, filtriranje, dodavanje enoloških sredstava, dopremanje vina u punionicu, otpremanje vina iz punionice; organizovanje kontrole kvaliteta vina (organoleptička i hemijska kontrola); organizovanje čišćenja cisterni, sudova, pumpi i prostorija; vođenje propisane evidencije.

Prihvatanje i uvođenje u rad novih radnika i polaznika usmerenog obrazovanja

PREHRAMBENA TEHNOLOGIJA

(4+2 časa nedeljno, 88+44 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave prehrambene tehnologije jeste proširivanje i produbljivanje teorijskih i praktičnih znanja iz pivarstva neophodnih za proizvodnju slada i piva.

Zadaci nastave su:

- sticanje neophodnih znanja o značaju i metodama kontrole sirovina, međuproizvoda i gotovih proizvoda;

- upoznavanje postupaka kontrole sirovina, međuproizvoda i gotovih proizvoda i pravilno interpretiranje dobijenih rezultata;

- shvatanje značaja ekonomičnosti proizvodnje kroz praćenje i kontrolu utroška sirovina i energije u proizvodnji slada i piva.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Uvod u predmet.

PRIJEM I ČUVANJE JEČMA (8)

Građa i sastav pivarskog ječma. Sorte ječma. Prijem, uzorkovanje i ispitivanje ječma. Ocena kvaliteta ječma. Uslovi čuvanja i njihov uticaj na tehnološka svojstva ječma. Izračunavanje kapaciteta skladištenja. Sušenje ječma. Teorijske osnove sušenja zrnastog materijala.

PRIPREMA JEČMA ZA SLADOVANJE (4)

Čišćenje i sortiranje ječma. Izračunavanje kapaciteta uređaja. Određivanje optimalnih uslova rada. Močenje ječma. Biohemijski procesi pri močenju. Postupci močenja i tipovi uređaja. Dodaci pri močenju. Kontrola močenja.

KLIJANJE JEČMA I SUŠENJE ZELENOG SLADA (14)

Promene u zrnu tokom klijanja. Sinteza fermenata i biohemijski procesi u zrnu. Tipovi i karakteristike klijališta. Određivanje optimalne temperature, vlažnosti i vremena klijanja i regulisanje navedenih parametara. Gubici pri klijanju. Mogućnosti za smanjenje gubitaka tokom klijanja primenom hemijskih sredstava. Kondicioniranje vazduha za pneumatska klijanja. Promene toka sušenja zrna slada. Određivanje optimalnog režima sušenja. Tipovi sušara za slad. Energetski i materijalni bilans pri sušenju. Tipovi slada i njihove karakteristike. Ocenjivanje kvaliteta slada. Specijalni sladovi. Kontinualno sladovanje ječma. Optimalni uslovi za čuvanje slada. Kontrola i regulisanje temperature i vlažnosti u skladištu. Promene u sladu tokom čuvanja. Gubici pri proizvodnji slada. Materijalni bilans sladovanja.

SIROVINE U PIVARSTVU (10)

Suvi slad. Specijalne vrste slada. Nesladovani ječam. Kukuruz i ostala žita. Skrobni sirup. Hmelj - sorte i karakteristike. Ocena kvaliteta hmelja. Prihvat i čuvanje hmelja. Promene tokom čuvanja. Ekstrakt hmelja i briketirani hmelj. Hemijske karakteristike procesne vode u pivarstvu. Uticaj vode na osobine piva. Obrada vode. Omekšavanje vode krečom i menjačima katjona i anjona. Dezinfekcija vode. Pivarski kvasac. Biološke karakteristike. Kvasci gornjeg i donjeg vrenja.

PRIPREMA SIROVINA ZA KOMLJENJE (4)

Drobljenje slada. Teorija sitnjenja. Uticaj stepena sitnjenja na tok ukomljavanja. Tipovi drobilica za slad. Vlažno i suvo sitnjenje. Priprema surogata, zelenog slada i nesladovanog ječma.

DOBIJANJE SLADOVINE (14)

Biohemijske promene ugljenih hidrata i belančevina tokom komljenja. Ostali enzimski i neenzimski procesi pri ukomljavanju. Postupci komljenja. Uređaji za komljenje. Upotreba nesladovanih žita. Primena enzimskih preparata i njihove karakteristike. Kontrola komljenja. Filtracija sladovine. Teorija filtracije. Bistrenici i filtar-prese. Kuvanje i ohmeljavanje sladovine. Fizičko-hemijski procesi pri kuvanju. Kontrola kuvanja. Doziranje hmelja i određivanje vremena dodavanja. Odvajanje hmeljnog tropa. Hlađenje sladovine. Uređaji za hlađenje. Bistrenje sladovine. Aeracija sladovine. Uređaji i postupci za aeraciju. Stepen iskorišćenja sirovina u varionici.

GLAVNO I NAKNADNO VRENJE (7)

Teorija vrenja. Tipovi pivarskih kvasaca. Dobijanje laboratorijske i pogonske kulture. Doziranje kvasca. Tipovi uređaja za glavno vrenje. Kontrola vrenja. Odvajanje i pranje kvasca. Odležavanje mladog piva. Tok naknadnog vrenja. Oprema ležnog podruma.

DORADA PIVA (10)

Filtracija piva. Promene piva tokom filtracije. Tipovi filtara. Filtraciona sredstva i njihove karakteristike. Izračunavanje potrebne količine filtracionog sredstva. Mogućnosti ponovne upotrebe filtracionog sredstva. Karbonizacija piva. Enzimski preparati za stabilizaciju piva. Pasterizacija piva. Postupci i tipovi uređaja za pasterizaciju. Kontrola pasterizacije. Uticaj pasterizacije na pivo. Otakanje piva. Punjenje piva u cisterne, burad, boce i limenke. Priprema povratne, nepovratne i transportne ambalaže. Sredstva za pranje ambalaže. Priprema i kontrola rastvora za pranje. Osobine piva: hemijski sastav i ostale karakteristike pojedinih tipova piva. Organoleptička ocena piva. Bodovanje piva. Nedostaci i kvarenje piva. Štetni mikoorganizmi u pivarstvu. Procedura pri reklamaciji na kvalitet piva.

STERILIZACIJA I PRANJE OPREME (3)

Postupci i sredstva za pranje uređaja i vodova. Stanica za pranje. Kontrola pranja i sterilizacije.

SPOREDNI PROIZVODI PIVARE (7)

III klasa ječma. Korenčići slada. Oreber. Hmeljni trop. Pivarski kvasac. Sastav i biološka vrednost kvasca. Uklanjanje gorkog ukusa kvasca. Sušenje kvasca. Primena svežeg i suvog kvasca u terapeutske svrhe. Prikupljanje izdvojenog ugljendioksida i njegova upotreba. Određivanje perioda rekuperacije ugljendioksida.

MATERIJALNI BILANS U PROIZVODNJI SLADA I PIVA (3)

Stepen iskorišćenja sirovina po fazama proizvodnje. Količina sporednih proizvoda po jedinici gotovog proizvoda.

VODA U PIVARSTVU (4)

Utrošak procesne, tehnološke i kotlovske vode u pivarstvu. Mere za smanjenje potrošnje vode. Količine i karakteristike otpadnih voda u proizvodnji slada i piva. Prečišćavanje otpadnih voda. Recirkulacija vode.

VEŽBE (44)

ISPITIVANJE JEČMA I SLADA (12)

Određivanje % skroba u ječmu. Određivanje % belančevina u ječmu. Određivanje stepena razgrađenosti slada. Određivanje sadržaja ekstrakta u sladu po kongresnoj metodi.

ISPITIVANJE VODE (10)

Omekšavanje vode menjačima jona. Određivanje tvrdoće vode pre i posle omekšavanja. Regeneracija menjača. Određivanje ukupnog i preostalog alkaliteta procesne vode. Određivanje BPK5 otpadnih voda.

ISPITIVANJE PIVARSKOG KVASCA (4)

Određivanje % živih i mrtvih ćelija u pogonskoj kulturi kvasca.

MIKROBIOLOŠKA KONTROLA OPREME I AMBALAŽE (6)

Uzimanje briseva sa opreme i iz cisterni i određivanje ukupnog broja mikroorganizama. Određivanje ukupnog broja mikroorganizama u opranim bocama.

KONTROLA RASTVORA ZA PRANJE I DEZINFEKCIJU (2)

Provera koncentracije rastvora za pranje. Razblaživanje rastvora do potrebne koncentracije.

ISPITIVANJE PIVA (10)

Kontrola bistrine piva. Određivanje boje piva. Određivanje % alkohola, pravog i prividnog ekstrata. Određivanje ukupnog ugljendioksida. Izračunavanje ekstrata sladovine pomoću Balingove formule. Određivanje ukupnog broja mikroorganizama u pivu.

PRAKTIČNA NASTAVA

(12 časova nedeljno, 264 časa ukupno u časovnom sistemu i 256 časova u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave jeste sticanje praktičnih znanja potrebnih za optimalno vođenje tehnološkog procesa proizvodnje piva i slada.

Zadaci praktične nastave su da se učenici osposobe za:

- pravilno tumačenje i primenu rezultata dobijenih ispitivanjem međuproizvoda i gotovog proizvoda;

- preduzimanje odgovarajućih mera ako se utvrdi da se pojedine operacije ne odvijaju željenim tokom;

- pregled i kontrolu rada pojedinih uređaja i otklanjanje smetnji i zastoja u njihovom radu;

- organizovanje tehnološkog procesa proizvodnje;

- koordiniranje rada među odeljenjima i zaposlenima.

SADRŽAJI PROGRAMA

PRIJEM I SKLADIŠTENJE SIROVINA (24)

Kvantitativni prijem sirovina i repromaterijala. Organoleptička ocena kvaliteta. Uzorkovanje sirovina. Određivanje % vlage ječma i ostalih žita. Prečišćavanje sirovina i njihov smeštaj u skladišta. Vođenje skladišta evidencije. Kontrola rada uređaja za prečišćavanje. Kontrola i regulisanje uslova u skladištima.

MOČENJE I KLIJANJE JEČMA (24)

Sortiranje ječma. Rukovanje uređajima za močenje ječma. Kontrola temperature, aeracije i vremena močenja. Kontrola stepena namočenosti. Regulisanje i kontrola uslova klijanja ječma. Rad na uređajima za kondicioniranje vazduha. Kontrola dizni u komorama za kondicioniranje. Ocenjivanje toka klijanja prema spoljašnjim i analitičkim pokazateljima.

SUŠENJE I ČUVANJE SLADA (18)

Regulisanje i kontrola režima sušenja slada. Recirkulacija vazduha u sušarama. Čišćenje i poliranje slada. Materijalni bilans sladovanja ječma. Uzorkovanje slada za laboratorijsko ispitivanje. Kontrola i regulisanje uslova u skladištu slada. Kontrola rada uređaja za unutrašnji transport.

KOMLJENJE SLADA I KUVANJE SLADOVINE (42)

Kontrola i regulacija rada drobilice za slad. Određivanje granulometrijskog sastava prekrupe. Kontrola i regulacija uslova komljenja. Rukovanje uređajima za ukomljavanje. Priprema filtera. Naplavljivanje filtracionog sredstva. Izračunavanje potrebne količine filtracionog sredstva. Praćenje i kontrola tehnoloških parametara u varionici. Priprema uređaja u varionici. Određivanje optimalne dužine kuvanja sladovine. Određivanje potrebne količine hmelja i vremena njegovog dodavanja.

HLAĐENJE I BISTRENJE SLADOVINE (12)

Rad na hlađenju i bistrenju sladovine. Rukovanje uređajima za odvajanje hmeljnog tropa. Priprema za rad i kontrolu rada pločastih hladnjaka.

GLAVNO I NAKNADNO VRENJE (42)

Priprema laboratorijske i pogonske kulture kvasca. Doziranje kvasca. Vođenje i kontrola glavnog vrenja. Određivanje stepena prevrelosti. Odvajanje i pranje kvasca. Kontrola odležavanja piva.

FILTRACIJA I OTAKANJE PIVA (24)

Filtracija piva. Priprema filtera. Rad na punjenju cisterni, buradi, boca i limenki.

PASTERIZACIJA PIVA (6)

Regulisanje i kontrola uslova pasterizacije piva.

PRANJE I DEZINFEKCIJA OPREME I AMBALAŽE (30)

Pranje i priprema ambalaže. Kontrola koncentracije sredstava za pranje. Pranje i dezinfekcija opreme. Rukovanje stanicom za pranje. Pripremanje materijala za mikrobiološku kontrolu efikasnosti pranja i dezinfekcije. Analiza rezultata dobijenih iz mikrobiološke laboratorije i preduzimanje odgovarajućih mera u pogonu.

KONTROLA ZAVRŠNE OBRADE I PAKOVANJA SPOREDNIH PROIZVODA PIVARE (36)

Rad na sušenju kvasca. Kontrola sušenja. Pakovanje i evidentiranje količina sporednih proizvoda. Materijalni bilansi po fazama proizvodnje. Rekuperacija ugljendioksida. Kontrola čistoće gasa. Komprimovanje ugljendioksida.

KONTROLA OTPADNIH VODA (6)

Uzorkovanje otpadnih voda u pojedinim fazama proizvodnje. Određivanje količine materijala suspendovanih u otpadnoj vodi.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

(6 nedelja, 256 časova ukupno)

SADRŽAJI PROGRAMA

RAD NA PRIJEMU, PREČIŠĆAVANJU I SKLADIŠTENJU SIROVINA (32)

Kvalitativni i kvantitativni prijem sirovina. Kontrola prečišćavanja. Kontrola i regulisanje uslova skladištenja.

RAD U SLADARI (64)

Kontrola i podešavanje uslova močenja ječma. Kontrola procesa klijanja. Kondicioniranje vazduha za pneumatska klijališta. Podešavanje i kontrola režima rada sušara za slad.

RAD U VARIONICI (64)

Kontrola sitnjenja slada. Kontrola uslova komljenja. Praćenje toka komljenja. Kuvanje i ohmeljavanje sladovine. Rad na bistrenju sladovine.

RAD U VRIONOM I LEŽNOM PODRUMU (64)

Kontrola uslova glavnog vrenja. Rad na doziranju, separaciji i pranju kvasca. Kontrola odležavanja.

RAD NA ZAVRŠNOJ OBRADI I OTAKANJU PIVA (32)

Bistrenje piva. Kontrola filtracije. Priprema ambalaže i otakanje piva. Pasterizacija piva. Rad na kontroli piva.

Obrazovni profil: PROIZVOĐAČ VINA I ŽESTOKIH PIĆA - SPECIJALISTA

GRUPA POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

Ostvarivanjem sadržaja programa učenici se osposobljavaju za stručno obavljanje sledećih grupa poslova i radnih zadataka.

Organizovanje i vođenje proizvodnje

Upoznavanje tekućih poslova i radnih zadataka; pregledanje opreme i uređaja za proizvodnju pića; pregledanje zaliha sirovina, repromaterijala i ambalaže; upoznavanje sa dnevnim planovima proizvodnje; evidentiranje prisutnih izvršilaca i raspoređivanje radnika na radna mesta; vođenje proizvodnje pića; evidentiranje zastoja u proizvodnji i preduzimanje interventnih mera; kontrolisanje izvršenja zadataka planirane proizvodnje.

Kontrolisanje kvaliteta rada

Kontrolisanje ispravnosti rada aparata, uređaja, instrumenata; kontrolisanje tehnoloških parametara proizvodnje pića; kontrolisanje kvaliteta i kvantiteta sirovina i finalnih proizvoda prema odredbama pravilnika; kontrolisanje kvaliteta ambalaže i pomoćnog materijala; evidentiranje dobijenih rezultata laboratorijske analize i preduzimanje odgovarajućih mera; kontrolisanje zaliha sirovina repromaterijala i rezervnih delova aparata i mašina instrumenata sa određenim uputstvom; delovanje uzoraka na laboratorijske analize; vođenje evidencije o zastoju u proizvodnji i preduzetim merama.

Učestvovanje pri razvoju novih proizvoda

Laboratorijsko ispitivanje sirovina i pomoćnog materijala; isprobavanje nove tehnologije; izrada novih proizvoda; ispitivanje nove ambalaže; ispitivanje u laboratoriji kvaliteta novih proizvoda; proveravanje i ukopavanje novih metoda proizvodnje; pomaganje pri izmeni tehnologije.

Prihvatanje i uvođenje u rad novih radnika i polaznika usmerenog obrazovanja

PREHRAMBENA TEHNOLOGIJA

(4+2 časa nedeljno, 88+44 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave prehrambene tehnologije jeste usvajanje teorijskih i praktičnih znanja neophodnih za kontrolu sirovina i gotovih proizvoda u industriji vina i žestokih pića.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje vrsta, sastava i svojstava sirovina koje se koriste u industriji vina i žestokih pića;

- pružanje teorijskih znanja potrebnih za savlađivanje tehnoloških procesa u proizvodnji vina i žestokih pića;

- upoznavanje osnovnih hemijskih analiza vezanih za kontrolu tehnološkog procesa, analizu sirovina i gotovih proizvoda;

- upoznavanje sa organizacijom kontrole rada u pogonu.

SADRŽAJI PROGRAMA:

UVOD (2)

Mesto i značaj proizvodnje grožđa i proizvoda od grožđa u Jugoslaviji u odnosu na proizvodnju u svetu. Specifičnost jugoslovenske proizvodnje, problemi sortimenta, vinifikacija i agroekonomski problemi.

PROIZVODNJA SIROVINA (7)

Mehanički sastav grožđa i faktori koji na njega utiču. Hemijski sastav grožđa i faktori koji utiču na njega.

ŠIRA (7)

Postupci za dobijanje šire. Organizacija berbe, prijem grožđa, muljanje i ceđenje kljuka. Pregled postupka, potrebne opreme i analiza mogućih problema s obzirom na sortu grožđa, tip budućeg proizvoda u odnosu na raspoloživu tehniku. Radman šira. Hemijski sastav šire.

VINIFIKACIJA (12)

Alkoholna fermentacija (hemizam i mehanizam). Izazivači alkoholne fermentacije. Selekcija kvasaca (kvasci hladnog vrenja). Bilans alkoholne fermentacije, dijagram alkoholne fermentacije.

Osnovne razlike u vinifikaciji belih i crnih vina. Spravljanje ružičastih vina. Kontrola procesa vinifikacije.

APARATI I OPREMA U VINIFIKACIJI (4)

Optimalne karakteristike podruma za vinifikaciju i osnovni problemi za ostvarivanje istih.

ČUVANJE I OBRADA VINA (12)

Fizičke i hemijske karakteristike vina. Pretakanje vina, kupažiranje vina, stabilizacija vina, bistrenje, filtracija, koncentracija i starenje vina. Problemi u standardnim postupcima i savremeni način ovih operacija.

RAZLIKOVANJE I PAKOVANJE VINA (2)

Postojeći i savremeni načini razlikovanja i pakovanja vina.

KVARENJE I MANE VINA (4)

Kvarenje i mane vina kao posledica u berbi, vinifikaciji, pakovanju i starenju.

KVALITET VINA (4)

Parametri kvaliteta, njihova procena i održavanje kvaliteta. Kalo i gubitak vina u toku nege i čuvanja, obrade i stabilizacije vina.

VINO KAO PROIZVOD ZA TRŽIŠTE (4)

Klasifikacija vina prema kategoriji na tržištu. Marketing vina. Svetsko tržište vina.

SIROVINE U PROIZVODNJI ŽESTOKIH PIĆA (4)

Osnovne karakteristike i hemijski sastav sirovina za proizvodnju žestokih pića. Specifičnosti jugoslovenskih sirovina.

DESTILACIJA (12)

Prenos toplote i mase u procesima destilacije. Karakteristike podeone destilacije, destilacionih kolona. Ekonomičnost rada u destilacionoj koloni.

VRSTE I TIPOVI ALKOHOLNIH PIĆA (4)

Različite klasifikacije jakih pića. Problemi registracije imena.

KOREKCIJE KVALITETA ALKOHOLNIH PIĆA (6)

Korekcija u toku proizvodnje, naknadna korekcija. Otklanjanje stranih mirisa i ukusa. Aditivi za pića.

STARENJE ALKOHOLNIH PIĆA (2)

Starenje prema tipu i vrsti.

PAKOVANJE I AMBALAŽA (2)

Načini pakovanja žestokih pića i ambalaža koja se koristi kod nas i u svetu.

VEŽBE (44)

ODREĐIVANJE ŠEĆERA U ŠIRI I VINU (4)

Određivanje šećera: širometrom, refraktometrom, brzom francuskom metodom i kolorimetrijskom metodom.

ODREĐIVANJE UKUPNE KOLIČINE KISELINA U ŠIRI I VINU (4)

Određivanje metodom titracije, lakmus papirom, natrijum-hidroksidom, indikatorom.

ODREĐIVANJE ISPARLJIVIH KISELINA U ŠIRI I VINU (2)

ODREĐIVANJE ALKOHOLA U VINU (6)

Određivanje alkohola maliganovim ebulioskopom, metodom isparavanja destilacijom. Određivanje alkohola piknometrom.

ODREĐIVANJE PROCENTA SUVE MATERIJE (2)

ODREĐIVANJE UKUPNIH BOJENIH I TANINSKIH MATERIJA U VINU (2)

ODREĐIVANJE KOLIČINE SUMPOR-DIOKSIDA (2)

ODREĐIVANJE VINSKE KISELINE U VINU (2)

ODREĐIVANJE KOLIČINE GLICERINA (2)

BISTRENJE VINA (6)

Bistrenje vina taninom i želatinom, sa bentonitom. Određivanje količine kalijumferocijanida za plavo bistrenje vina.

ORGANOLEPTIČKO OCENJIVANJE VINA I ŽESTOKIH PIĆA (4)

Degustacija vina i žestokih pića u laboratoriji sa ocenjivanjem.

MATERIJALNI BILANSI (8)

Materijalni bilansi određivanja kod šire, vina, žestokih pića.

PRAKTIČNA NASTAVA

(12 časova nedeljno, 264 časa ukupno u časovnom sistemu i 256 časova u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave jeste usvajanje teorijskih i praktičnih znanja neophodnih za vođenje tehnološkog procesa proizvodnje vina i žestokih pića.

Zadaci nastave su:

- kontrola tehnološkog procesa proizvodnje vina i žestokih pića;

- osposobljavanje za rad sa osnovnim sirovinama, pomoćnim materijalom, vodom za proizvodnju vina i žestokih pića;

- rad na sudovima koji se koriste u proizvodnji i rad u vinskim podrumima;

- organizacija rada u pogonu i obračun proizvodnje.

SADRŽAJI PROGRAMA

ORGANOLEPTIČKO ODREĐIVANJE PROCENTA ŠEĆERA U SIROVINAMA (18)

Organoleptičko i fizičko određivanje procenta šećera, zrelosti grožđa i određivanje momenta berbe.

PRIPREMA ZA PRERADU GROŽĐA (66)

Utvrđivanje potrebnih materijalnih sredstava za vreme prerade grožđa. Uslovi neophodni u vinskim podrumima. Upoznavanje vinskih sudova. Upoznavanje mašina za preradu grožđa, odvajanje peteljki i transport kljuka. Osposobljavanje uređaja i mašina za preradu grožđa.

Održavanje higijene podruma i podrumskih prostorija.

Priprema sudova pred berbu, njihovo praktično osposobljavanje.

Prijem grožđa u podrum.

PRERADA GROŽĐA (72)

Praktično upoznavanje prerade grožđa i svih mašina koje se primenjuju pri preradi grožđa. Evidentiranje prijemnica o prijemu grožđa.

Popravka šire i kljuka u pogledu boje, slasti, kiseline i drugih važnijih sastojaka koji su neophodni za dobijanje kvalitetnih vina.

Upoznavanje načina konzervisanja šire.

Punjenje sudova za fermentaciju šire i kljuka. Sumporisanje šire i kljuka i dodavanje kvasaca. Optimalna temperatura za fermentaciju. Pretakanje vina i neophodni aparati. Bistrenje vina. Filtracija, stabilizacija i pasterizacija.

MAŠINE ZA PRANJE AMBALAŽE (18)

Pranje i punjenje boca. Zatvaranje, etiketiranje i kontrola.

PRIPREMA SIROVINA ZA DOBIJANJE ŽESTOKIH PIĆA (6)

Prijem i priprema sirovina za dobijanje žestokih pića.

NAČIN OTPREMANJA PROIZVODA I DRUGOG MATERIJALA (6)

Evidencija proizvoda i repromaterijala koji se koriste u proizvodnji.

NAČIN ODRŽAVANJA ČISTOĆE I DEZINFEKCIJE PROSTORIJA (6)

Održavanje higijene prostorija i primena dezinfekcionih sredstava.

RAD NA TEHNOLOŠKOM DELU DOBIJANJA ŽESTOKIH PIĆA (24)

Praktično smanjenje i povećanje jačine kod rafiniranog etil-alkohola i destilata. Priprema sirupa od saharoze. Spravljanje kulera-karamela.

PRIPREMA VODE (12)

Rad na pripremanju vode za proizvodnju žestokih pića.

SPRAVLJANJE POJEDINIH PIĆA (24)

Spravljanje pojedinih pića pojedinačno sa osnovnim karakteristikama.

Spravljanje likera, bermeta, vermuta i vinjaka.

RAD NA BISTRENJU, FILTRIRANJU I STABILIZACIJI JAKIH PIĆA (6)

Rad na bistrenju. Rad na filtriranju. Rad na stabilizaciji.

RAD NA PUNJENJU I PAKOVANJU ŽESTOKIH PIĆA (6)

Rad na punjenju. Rad na pakovanju žestokih pića.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

(8 nedelja, 256 časova ukupno)

MERE HIGIJENSKO-TEHNIČKE ZAŠTITE PRI RADU U PROIZVODNJI VINA I ŽESTOKIH PIĆA (7)

Propisi higijensko-tehničke zaštite. Zaštita na radu. Sredstva i postupci za pružanje prve pomoći na radu.

KONTROLA PRERADE GROŽĐA (90)

Utvrđivanje potrebnih materijalnih sredstava za vreme prerade grožđa. Uslovi neophodni u vinskim podrumima. Održavanje higijene podruma i podrumska prostorija.

Prijem grožđa. Kontrola pripreme sudova. Kontrola rada muljača. Kontrola odvajanja peteljki. Kontrola ceđenja. Kontrola rada rastresivača komine. Kontrola popravke šire i kljuka u pogledu: boje, slasti, kiseline i drugih važnih sastojaka. Kontrola načina koncentrisanja šire. Kontrola uslova fermentacije šire i kljuka: sumporisanje, taloženje, dodavanje kvasca. Doterivanje optimalne temperature za vrenje. Dijagram alkoholne fermentacije. Kontrola bistrenja, filtriranja, stabilizacije, pasterizacije.

KONTROLA NA PRIJEMU SIROVINA ZA DOBIJANJE ŽESTOKIH PIĆA (35)

Kontrola na pripremi i dobijanju kljuka. Kontrola fermentacije kljuka i dobijanje komine. Kontrola načina prijema sirovine i drugih materijala.

KONTROLA DESTILACIJE I REDESTILACIJE (21)

Kontrola rada destilacionih aparata i upoznavanje sa problemima u radu sa istim.

SPRAVLJANJE POJEDINIH ŽESTOKIH PIĆA (28)

Spravljanje pojedinih pića, rakija, vinjak, likeri, vermut.

KONTROLA PRANJA AMBALAŽE, PUNJENJA I PAKOVANJA (49)

Pranje i punjenje boca, zatvaranje, etiketiranje i kontrola. Kontrola rada poluautomatskih i automatskih linija za pranje, punjenje, zatvaranje, etiketiranje i pakovanje boca.

KONTROLA UNUTRAŠNJEG I SPOLJAŠNJEG TRANSPORTA (24)

Organizacija unutrašnjeg i spoljašnjeg transporta u proizvodnji vina i žestokih pića.

Obrazovni profil: PROIZVOĐAČ BEZALKOHOLNIH PIĆA I MINERALNE VODE - SPECIJALISTA

GRUPA POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

Ostvarivanjem sadržaja programa učenici se osposobljavaju za stručno obavljanje sledećih grupa poslova i radnih zadataka:

Organizovanje proizvodnje bezalkoholnih pića

Upoznavanje sa tekućim poslovima i radnim zadacima; pregledavanje opreme i linije za pumpu bezalkoholnih pića i mineralne vode; upoznavanje sa dnevnim planovima proizvodnje bezalkoholnih pića i mineralne vode; kontrolisanje zaliha sirovina repromaterijala i dodataka za proizvodnju voćnih napitaka; evidentiranje prisutnih izvršilaca i raspoređivanje radnika na radna mesta; vođenje proizvodnje sirupa; vođenje linije punjenja bezalkoholnih pića i mineralne vode; kontrolisanje rada uređaja i intervenisanje u slučaju potrebe; kontrolisanje kvaliteta proizvodnje bezalkoholnih pića i mineralne vode; uzimanje uzoraka i upućivanje na hemijske i mikrobiološke analize; evidentiranje količine proizvodnje bezalkoholnih pića i mineralne vode; učestvovanje pri ispitivanju novih proizvoda.

Kontrolisanje kvaliteta

Hemijske i mikrobiološke analize raznih vrsta voćnih napitaka i mineralne vode; organoleptička ocena kvaliteta napitaka u uzorcima; učestvovanje pri uvođenju novih postupaka u proizvodnju i novih metoda ispitivanja bezalkoholnih pića; vođenje dnevnika evidencije o izvršenim analizama; kontrolisanje kvaliteta ambalaže; kontrolisanje kvaliteta dodataka; mikrobiološka kontrola ambalaže; evidentiranje dobijenih rezultata i obaveštavanje pretpostavljenih o nalazima.

Prihvatanje i uvođenje u rad novih radnika i polaznika usmerenog obrazovanja

PREHRAMBENA TEHNOLOGIJA

(4+2 časa nedeljno, 88+44 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave prehrambene tehnologije jeste usvajanje teorijskih i praktičnih znanja neophodnih za kontrolu svojstava sirovine i gotovih proizvoda u industriji bezalkoholnih pića i mineralnih voda.

Zadaci nastave su:

- osposobljavanje za kontrolu svojstava sirovina i pravilnu primenu u industriji;

- usvajanje teorijskih znanja neophodnih za vođenje tehnološkog procesa;

- savladavanje hemijskih analiza potrebnih za kontrolu tehnološkog procesa, sirovina i gotovih proizvoda;

- razvijanje smisla za organizaciju rada i kreativnu primenu znanja;

- razvijanje sposobnosti usklađivanja individualnog rada sa kolektivnim radom.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Mesto i značaj proizvodnje bezalkoholnih pića i mineralnih voda kod nas i u svetu. Osnovne karakteristike bezalkoholnih pića i mineralnih voda.

OSNOVNE SIROVINE (25)

Voćni sokovi - podela sokova. Karakteristike bistrih, mutnih i sirovih sokova. Kvalitetni uslovi za proizvodnju bezalkoholnih pića. Koncentrisani voćni sokovi. Karakteristike i podela. Prednosti koncentrisanih sokova. Kvalitetni uslovi za proizvodnju bezalkoholnih pića. Voćni sirupi - dobijanje sirupa i njihove karakteristike. Skladištenje sirupa. Voćne baze. Dobijanje baza i njihove karakteristike. Skladištenje baza. Dehidrisani sokovi i ekstrati. Dehidracija sokova rasprskavanjem i sušenjem. Dobijanje voćnih ekstrata. Sušeni šipurak - vrednost ploda i njegovo skladištenje. Zrnaste kulture (žita) - vrste žita koje se koriste za proizvodnju bezalkoholnih pića. Hmelj - sastav šišarke i uloga sastojaka. Čuvanje hmelja.

POMOĆNE SIROVINE (15)

Voda - fizičke i hemijske karakteristike. Tvrdoća vode. Deferizacija omekšavanje i dezinfekcija vode. Sredstva za zaslađivanje - prirodna saharoza, glukoza, fruktoza, skrobni sirup, sorbitol, med - veštački saharin, ciklamati. Šećerni sirup - dobijanje. Kupažirani sirup - dobijanje. Ugljendioksid - dobijanje i prečišćavanje. Organske kiseline. Karakteristike kiselina koje se koriste: limunska, jabučna, vinska, fumarna i ćilibarna. Aromatične materije. Eterična ulja. Esencije: prirodne, sintetičke i kombinovane. Ekstrakti. Boje - karotenoidi, antocijani, hlorofili, karamel. Vitamini - biološka vrednost vitamina. Vitamin C, vitamin grupe B, vitamin PP, vitamin A. Antioksidanti, ispunjivači, stabilizatori, konzervansi.

PROIZVODNJA GAZIRANIH BEZALKOHOLNIH OSVEŽAVAJUĆIH PIĆA (12)

Podela bezalkoholnih pića. Tehnološki proces dobijanja bezalkoholnih pića gaziranjem vode - proizvodnja sirupa, gaziranje vode, rad saturtera, nalivanje gazirane vode. Tehnološki proces dobijanja bezalkoholnih pića gaziranjem smeše vode i sirupa - deaeracija vode, pripremanje sirupa, mešanje vode i sirupa, gaziranje vode i sirupa u saturatima. Punjenje i zatvaranje. Konzervisanje gaziranih bezalkoholnih pića - pasterizacija, konzervisanje hemijskim konzervansima.

PROIZVODNJA OSVEŽAVAJUĆIH PIĆA TIPA "KOLA" (8)

Priprema vode. Priprema sirupa. Gaziranje. Punjenje i zatvaranje.

PROIZVODNJA OSTALIH OSVEŽAVAJUĆIH PIĆA (4)

"Tonik voda", "šveps", "biter lemon".

SLABOALKOHOLNA OSVEŽAVAJUĆA PIĆA (3)

Podela, vrste mikroorganizama, sastav hranljive sredine, kiselost sredine, temperatura i prisustvo vazduha. Proizvodna boze i kvasa.

MINERALNE VODE (20)

Pojam, definicija i rasprostranjenost mineralnih voda. Sastav i klasifikacija mineralnih voda. Fizička i hemijska svojstva mineralnih voda. Karakteristike najčešćih tipova mineralnih voda. Punjenje i zatvaranje.

VEŽBE (44)

ODREĐIVANJE PROCENTA ŠEĆERA U SIROVINI - POLARIMETRIJSKI (4)

ODREĐIVANJE PROCENTA SUVE MATERIJE U SIROVINI - REFRAKTOMETROM (4)

ODREĐIVANJE KOLIČINE UGLJENDIOKSIDA U GAZIRANIM PIĆIMA (4)

ODREĐIVANJE KISELOSTI (4)

ODREĐIVANJE DEKSTROZNOG EKVIVALENTA SKROBNOG SIRUPA (4)

DOKAZIVANJE VEŠTAČKIH BOJA I ZASLAĐIVAČA (4)

OMEKŠAVANJE VODE POMOĆU JUNOIZMENJIVAČA (8)

MATERIJALNI BILANS GAZIRANIH I NEGAZIRANIH PIĆA (4)

KONTROLA KONCENTRACIJE SREDSTAVA ZA PRANJE (4)

PRIPREMANJE MATERIJALA ZA MIKROBIOLOŠKU KONTROLU I ANALIZA REZULTATA DOBIJENIH IZ MIKROBIOLOŠKE LABORATORIJE (4)

PRAKTIČNA NASTAVA

(12 časova nedeljno, 264 časa ukupno u časovnom sistemu i 256 časova u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave jeste sticanje praktičnih znanja potrebnih za optimalno vođenje tehnološkog procesa u proizvodnji bezalkoholnih pića i mineralnih voda.

Zadaci praktične nastave su da se učenici osposobe za:

- kontrolu svojstava sirovina koje se koriste u industriji bezalkoholnih pića i mineralnih voda;

- kontrolu čuvanja sirovina;

- kontrolu rada mašina i uređaja koji se koriste u industriji bezalkoholnih pića i mineralnih voda;

- kontrolu rada pogona i obračun proizvodnje.

SADRŽAJI PROGRAMA

KONTROLA OSNOVNIH I POMOĆNIH SIROVINA U PROIZVODNJI GAZIRANIH BEZALKOHOLNIH OSVEŽAVAJUĆIH PIĆA I MINERALNIH VODA (48)

Kontrola prijema, skladištenja i uslova u skladištu. Kontrola kvaliteta osnovnih i pomoćnih sirovina koje se koriste u proizvodnji gaziranih bezalkoholnih osvežavajućih pića i mineralnih voda.

KONTROLA PROIZVODNJE GAZIRANIH BEZALKOHOLNIH PIĆA GAZIRANJEM VODE (48)

Kontrola pripreme sirupa. Kontrola rada saturatera. Kontrola nalivanja gazirane vode. Kontrola punjenja, zatvaranja i etiketiranja. Kontrola pranja ambalaže, cevovoda, mašina i uređaja.

KONTROLA PROIZVODNJE GAZIRANIH BEZALKOHOLNIH PIĆA GAZIRANJEM SMEŠE SIRUPA I VODE (48)

Kontrola deaeracije vode. Kontrola pripreme sirupa. Kontrola mešanja smeše sirupa i vode. Kontrola rada saturatera. Kontrola pranja ambalaže. Kontrola punjenja, zatvaranja i etiketiranja.

KONTROLA PROIZVODNJE OSVEŽAVAJUĆIH PIĆA TIPA "KOLA" (36)

Kontrola pripreme vode. Kontrola pripreme sirupa. Kontrola gaziranja. Kontrola pranja ambalaže, uređaja i cevovoda. Kontrola punjenja i zatvaranja.

KONTROLA PROIZVODNJE BOZE, KVASA I SLABOALKOHOLNIH PIĆA (12)

Kontrola pripreme hranljive sredine. Kontrola kiselosti sredine. Kontrola temperature, prisustva vazduha i vrste mikroorganizama. Kontrola pranja ambalaže, uređaja i cevovoda. Kontrola punjenja i zatvaranja.

KONTROLA RADA U PROIZVODNJI MINERALNIH VODA (48)

Kontrola sastava i mikrobiološke ispravnosti mineralnih voda. Kontrola fizičkih i hemijskih svojstava. Kontrola ispravnosti pranja ambalaže, cevovoda i uređaja. Kontrola punjenja, zatvaranja i etiketiranja.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

(8 nedelja, 256 časova ukupno)

MERE HIGIJENSKO-TEHNIČKE ZAŠTITE PRI RADU U PROIZVODNJI (7)

Primena sredstava za ličnu i kolektivnu zaštitu na radu.

Pružanje prve pomoći kod lakših povreda na radu.

KONTROLA PRIMANJA I SKLADIŠTENJA.(42)

Kontrola prijema sirovina, priprema skladišta, čišćenje, pranje, dezinfekcija i deratizacija. Kontrola merenja t, vlažnosti i pritiska u skladištu. Kontrola u toku skladištenja osnovnih i pomoćnih sirovina.

KONTROLA OSNOVNIH I POMOĆNIH SIROVINA (42)

Kontrola uzimanja uzoraka osnovnih i pomoćnih sirovina.

Analiza dobijenih rezultata.

KONTROLA TEHNOLOŠKOG PROCESA DOBIJANJA GAZIRANIH BEZALKOHOLNIH PIĆA (72)

Kontrola procesa dobijanja bezalkoholnih pića gaziranjem vode.

Kontrola procesa dobijanja bezalkoholnih pića gaziranjem smese sirupa i vode. Kontrola procesa dobijanja osvežavajućih gaziranih pića tipa "kola".

KONTROLA TEHNOLOŠKOG PROCESA DOBIJANJA SLABOALKOHOLNIH OSVEŽAVAJUĆIH PIĆA (14)

Kontrola procesa pripreme sirovina i dobijanja boze.

Kontrola procesa pripreme sirovina i dobijanje kvasa.

KONTROLA TEHNOLOŠKOG PROCESA DOBIJANJA MINERALNIH VODA (66)

Kontrola sastava mineralnih voda, ispravnosti uređaja koji se koriste pri punjenju i zatvaranju. Kontrola samog procesa punjenja i zatvaranja.

KONTROLA UNUTRAŠNJEG TRANSPORTA (6)

Utvrđivanje kapaciteta transportnih sredstava. Kontrola transporta sirovina od skladišta do pogona, unutar pogona i transport gotovog proizvoda do skladišta.

KONTROLA PAKOVANJA GOTOVOG PROIZVODA (7)

Kontrola ambalažnog materijala, priprema ambalaže.

Kontrola punjenja, zatvaranja i etiketiranja.

Pakovanje u zbirnu ambalažu.

Obrazovni profil: PROIZVOĐAČ ALKOHOLA, KVASCA I KISELINA - SPECIJALISTA

GRUPA POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

Ostvarivanjem sadržaja programa učenici se osposobljavaju za stručno obavljanje sledećih grupa poslova i radnih zadataka:

Operativno vođenje procesa destilacije alkohola

Priprema sirovina za proizvodnju alkohola; vođenje procesa destilacije; kontrolisanje rada destilacione kolone; kontrolisanje tehnoloških parametara destilacije; određivanje čistoće alkohola.

Vođenje procesa proizvodnje kvasca

Pripremanje sirovina i sudova za proizvodnju kvasca; vođenje procesa razmnožavanja kvasca; pakovanje kvasca; održavanje higijene uređaja, sudova za razmnožavanje kvasca; vođenje evidencije o radu.

Vođenje i organizovanje procesa proizvodnje kiselina

Priprema sirovina, repromaterijala i uređaja za proizvodnju kiselina; vođenje procesa proizvodnje jabučne, limunske, vinske, sirćetne i drugih organskih kiselina; organizovanje pakovanja proizvedenih kiselina u boce, plastičnu ambalažu i burad; kontrolisanje kvaliteta i kvantiteta proizvoda; evidentiranje proizvedene količine.

Prihvatanje i uvođenje u rad novih radnika i polaznika usmerenog obrazovanja

PREHRAMBENA TEHNOLOGIJA

(4+2 časa nedeljno, 88+44 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave prehrambene tehnologije jeste ovladavanje teorijskim i praktičnim znanjima neophodnim za kontrolu svojstava sirovina koje se koriste u proizvodnji alkohola, kvasca i kiselina.

Zadaci nastave su:

- osposobljavanje za kontrolu čuvanja sirovina i njihovu pravilnu primenu;

- pružanje teorijskih znanja za vođenje tehnoloških procesa u proizvodnji alkohola, kvasca i kiselina;

- savlađivanje metoda hemijskih analiza vezanih za kontrolu tehnoloških procesa, analizu sirovina i gotovih proizvoda;

- razvijanje smisla za organizaciju rada i kreativnu primenu znanja neophodnih u proizvodnji alkohola, kvasca i kiselina.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Uvod u predmet izučavanja.

TEHNOLOGIJA PEKARSKOG KVASCA (25)

Sirovine za proizvodnju kvasca: melasa, amonijak i amonijačne soli, fosforna kiselina i njene soli. Izvori vitamina i stimulatora. Pomoćne sirovine. Osnovni principi proizvodnje kvasca: Saccharomyces cerevisiae kao fakultativni anaerob. Razlaganje šećera u aerobnim i anaerobnim uslovima. Krobtri efekat. Utvrđivanje potrebne količine hrane za optimalan rast kvasca. Postavljanje materijalnog bilansa osnovnih sirovina u proizvodnji kvaščeve biomase. Uslovi za optimalnu proizvodnju pekarskog kvasca: temperatura, pH, koncentracija hrane u podlozi, aeracija. Osnovne faze tehnološkog procesa: priprema melase, priprema hranljivih soli i doziranje. Priprema i sterilizacija pogona. Priprema i sterilizacija vazduha. Umnožavanje kvasca po fazama: proizvodnja laboratorijske kulture kvasca. Proizvodnja pogonskog i matičnog kvasca. Kiselinsko pranje kvasca. Proizvodnja prodajnog kvasca. Faza intenzivnog razmnožavanja i faza stabilizacije. Priprema fermenata za vrenje. Kontrola održavanja higijene sudova za razmnožavanje. Kontrola održavanja uslova za gajenje kvasca. Izdvajanje kvasca iz komine separacija kvasne suspenzije. Teorija separacije. Završna obrada i pakovanje kvasca: kvasno mleko. Presovani kvasac. Filtracija i teorija filtracije. Vakuum filtri i ramske filter prese. Oblikovani pekarski kvasac. JUS za kvalitet kvasca.

PROIZVODNJA SUVOG AKTIVNOG KVASCA (18)

Izbor sojeva kvasca za sušenje. Uslovi razmnožavanja. Pripremanje kvasca za sušenje. Sušenje i pakovanje suvog kvasca.

Proizvodnja stočnog kvasca: kvasci pogodni da se gaje kao stočni kvasci. Osobine kvasca roda Candida i dr. Optimalni uslovi za gajenje. Vrste sirovina i njihova primena. Kontrola procesa razmnožavanja. JUS za kvalitet.

Postupak sa otpadnim vodama u fabrikama kvasca.

TEHNOLOGIJA ALKOHOLA (30)

Sirovine za proizvodnju alkohola: melasa, skrobne sirovine. Mikroorganizmi koji se koriste u proizvodnji etanola. Osnovi proizvodnje etanola. Teorijsko i praktično iskorišćenje sirovina. Vrsta i koncentracija hrane u podlozi. Temperatura i pH. Priprema sirovina i hranljivih podloga: priprema melase i skrobnih sirovina. Izbori enzima za hidrolizu skroba i postupak dobijanja enzima. Kontinulani i diskontinulani postupak hidrolize skroba. Uređaji za raskuvavanje skroba i hlađenje mase. Alkoholna fermentacija: teorija alkoholne fermentacije. Primarni i sekundarni proizvodi alkoholne fermentacije. Fermentacija pripremljene podloge: laboratorijsko razmnožavanje čiste kulture kvasca. Predvrenje. Recirkulacija kvasca. Glavno vrenje. Uslovi za pravilno odvijanje vrenja. Kontrola procesa vrenja. Destilacija prevrele komine: separacija komine. Teorija destilacije. Frakciona destilacija - rektifikacija. Proizvodi dobijeni destilacijom prevrele komine i rektifikacijom sirovog alkohola. Uređaji za kontinualnu destilaciju i rektifikaciju. Vođenje procesa destilacije. Dobijanje apsolutnog alkohola: način dobijanja. Dobijanje azeotropnom destilacijom. Sporedni proizvodi u proizvodnji etanola: proizvodnja ugljendioksida - tečnog.

Mogućnost korišćenja džibre. Kontrola uzimanja uzoraka. Primena alkohola. Skladištenje. JUS za kvalitet. Postupak sa otpadnim vodama u fabrikama alkohola.

TEHNOLOGIJA KISELINA (14)

Proizvodnja sirćetne kiseline: sirovine za proizvodnju sirćetne kiseline: vino, etanol. Priprema sirovina za sirćetno vrenje. Proračun utroška osnovnih i pomoćnih sirovina. Mikroorganizmi izazivači sirćetnog vrenja: rase sirćetnih bakterija. Uloga i način korišćenja sirćetnih bakterija. Najpogodnije vrste sirćetnih bakterija za korišćenje u industriji. Sirćetno vrenje: osnovi proizvodnje sirćetne kiseline. Uslovi za pravilno odvijanje sirćetnog vrenja - sastav podloge, uticaj pH, temperature i aeracije. Mogućnost infekcije. Postupci za proizvodnju sirćetne kiseline: Orleanski, Fringsov i submerzni postupak. Uređaji za sirćetno vrenje: oblik i dimenzije uređaja i vrste materijala za njihovu izradu. Šeme i opis uređaja za sirćetno vrenje. Obrada sirovog sirćeta: odležavanje, bistrenje, punjenje ambalaže, pasterizacija, skladištenje. Kvarenje sirćeta. JUS za kvalitet.

Proizvodnja mlečne kiseline. Osnovi proizvodnje mlečne kiseline: bakterije koje uslovljavaju mlečno-kiselinsko vrenje, teorija mlečno-kiselinskog vrenja. Sirovine za proizvodnju mlečne kiseline: melasa, skrobne sirovine, hidrol, surutka, pomoćne sirovine. Priprema podloge i inokuluma. Mlečno kiselinsko vrenje: sudovi za vrenje. Uslovi za vođenje procesa. Izdvajanje mlečne kiseline iz komine i njeno prečišćavanje. Skladištenje. JUS za kvalitet.

Proizvodnja limunske kiseline. Osnovi proizvodnje limunske kiseline: Krebsov ciklus. Vrste plesni značajne za proizvodnju limunske kiseline. Sirovine za proizvodnju: sastav podloge i priprema. Priprema suvih i proklijalih konidija. Postupci za proizvodnju limunske kiseline: površinski i submerzni postupak. Izdvajanje limunske kiseline iz komine i njeno prečišćavanje. Skladištenje. JUS za kvalitet.

VEŽBE (44)

ISPITIVANJE U TEHNOLOGIJI KVASCA (20)

Određivanje procenta suve materije pomoću refraktometra. Polarimetrijsko određivanje procenta šećera u melasi. Određivanje procenta šećera saharometrom po Balingu. Određivanje aktivnosti kvasca - određivanje procenta živih i procenta mrtvih ćelija. Određivanje procenta azota u kvascu. Određivanje procenta fosfora u kvascu. Materijalni bilans u proizvodnji pekarskog kvasca.

ISPITIVANJE U TEHNOLOGIJI ALKOHOLA (14)

Određivanje procenta alkohola u špiritusu piknometrom i areometrom. Određivanje sadržaja kiselina i estara u alkoholu. Određivanje sadržaja aldehida. Određivanje sadržaja metanola. Materijalni bilans za proizvodnju etanola.

ISPITIVANJE U TEHNOLOGIJI KISELINA (10)

Određivanje sadržaja isparljivih kiselina u voćnim prerađevinama. Materijalni bilans za proizvodnju sirćetne kiseline. Materijalni bilans za proizvodnju mlečne kiseline. Određivanje sadržaja limunske kiseline u voćnim prerađevinama. Materijalni bilans za proizvodnju limunske kiseline.

PRAKTIČNA NASTAVA

(12 časova nedeljno, 264 časa ukupno u časovnom sistemu i 256 časova u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave jeste razvijanje smisla za samostalan i organizovan rad, opreznost, sistematičnost i tačnost u radu.

Zadaci praktične nastave su:

- razvijanje smisla za samostalan i organizovan rad, opreznost, sistematičnost i strpljenje u radu;

- osposobljavanje za kontrolu mašina i uređaja u proizvodnji kvasca, alkohola i kiselina;

- osposobljavanje za rad na kontroli izbora sirovina, izvođenja tehnološkog procesa proizvodnje kao i za kontrolu kvaliteta proizvoda.

SADRŽAJI PROGRAMA

PROIZVODNJA KVASCA (96)

Kontrola prijema sirovina za proizvodnju kvasca (odmeravanje, razblaživanje, sterilizacija melase, pripremanje rastvora hranljivih soli). Kontrola uređaja za doziranje. Kontrola sterilizacije vazduha i procesa aeracije. Kontrola rada fermentora. Regulacija dovoda sirovina, regulisanje temperature i pH. Kontrola dobijanja matičnog i prodajnog kvasca. Kontrola procesa separacijom i rada separatora. Kontrola procesa filtracije i rada vakuum filtera. Kontrola oblikovanja, pakovanja i skladištenja gotovog proizvoda. Kontrola održavanja higijene uređaja i sudova za razmnožavanje kvasca. Vođenje evidencije o radu.

PROIZVODNJA ALKOHOLA (96)

Kontrola prijema sirovine za proizvodnju alkohola. Kontrola čišćenja, pranja i sterilizacija postrojenja za vrenje. Kontrola procesa vrenja i regulacija zadatih parametara. Kontrola rada destilacione kolone. Kontrola parametara destilacije. Kontrola održavanja higijene uređaja za destilaciju. Kontrola čistoće alkohola. Kontrola punjenja ambalaže tokovima, rafinadom i patočnim uljem. Kontrola rada destilacione kolone za azeotropnu destilaciju. Vođenje evidencije o radu.

PROIZVODNJA KISELINA (72)

Kontrola prijema i pripreme sirovina i uređaja za vrenje. Kontrola održavanja higijene sudova, opreme i pogona. Kontrola dobijanja sirćetne kiseline. Kontrola dobijanja mlečne kiseline. Kontrola dobijanja limunske kiseline. Kontrola kvaliteta i kvantiteta gotovih proizvoda. Vođenje evidencije o radu.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

(6 nedelja, 256 časova godišnje)

MERE HTZ I RAD NA PRIJEMU I SKLADIŠTENJU (32)

Kontrola primene zaštitnih mera na radu sa eksplozivnim materijama i od opasnosti od električne struje. Kontrola prijema sirovina, skladištenja, merenja i održavanja temperature i vlažnosti u skladištima. Kontrola rukovanja vagama, merenje zapremine i protoka.

PAKOVANJE I SKLADIŠTENJE (32)

Kontrola pripreme ambalaže. Pakovanje proizvoda - mašinsko, ručno, zbirno. Kontrola uslova čuvanja u skladištima.

PROIZVODNJA PEKARSKOG KVASCA (64)

Kontrola rada na prijemu i čuvanju melase. Kontrola pripreme melase i hranljivih soli. Kontrola procesa vrenja. Kontrola punjenja i pražnjenja separatora. Čišćenje separatora. Kontrola rada vakuum filtera. Čišćenje vakuum filtera. Kontrola oblikovanja, pakovanja i čuvanja kvasca.

PROIZVODNJA ALKOHOLA (64)

Kontrola pripreme melase i kulture kvasca. Kontrola procesa fermentacije. Kontrola prečišćavanja i komprimovanja ugljen-dioksida. Kontrola separacije kvasca iz prevrele komine. Kontrola kvaliteta kvasca koji recirkuliše. Kontrola rada destilacione kolone.

PROIZVODNJA KISELINA (64)

Kontrola pripreme alkohola za sirćetno vrenje. Kontrola pripreme kulture sirćetnih bakterija. Kontrola rada uređaja za vrenje. Kontrola pasterizacije i pakovanja sirćeta. Kontrola pripreme podloga za mlečno-kiselinsko i limunsko vrenje. Kontrola pripreme i čuvanja čistih kultura mlečnih bakterija i plesni. Kontrola procesa vrenja. Kontrola izdvajanja i prečišćavanja mlečne i limunske kiseline.

SPECIJALISTIČKI ISPIT

Pošto su savladali program obrazovanja (položili su ispite i uspešno obavili praktičnu nastavu), kandidati polažu specijalistički ispit koji se razlikuje u skladu sa odredbama Pravilnika za polaganje specijalističkih ispita u srednjim stručnim školama.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost radnika specijalista za obavljanje poslova i zadataka zanimanja obuhvaćenih obrazovnim profilom.

Specijalistički ispit čine:

1. praktični rad (izrada praktičnog zadatka),

2. usmena provera znanja.

1. PRAKTIČNI RAD

Realizacijom praktičnog rada (izradom praktičnog zadatka ili obavljanjem konkretnih poslova i zadataka) proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka radnika specijaliste.

Zadaci za praktični rad biraju se iz programa praktične nastave ili praktičnih vežbi stručnih predmeta utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati realizuju u konkretnim uslovima rada (preduzećima, zadrugama, institutima). Ako za to postoje uslovi, praktičan rad kandidati mogu realizovati i u školi.

2. USMENA PROVERA ZNANJA

Usmenom proverom znanja se ocenjuje stepen ostvarenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenost da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja biraju se iz sadržaja programa teorijske nastave.

Usmena provera znanja obavlja se u preduzeću, zadrugama, institutima - nastavnoj bazi ili školi.

Bliža uputstva o načinu polaganja i organizaciji specijalističkog ispita utvrđuje škola posebnim pravilnikom o polaganju ispita.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programi obrazovanja za obrazovne profile u oblasti poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane koncipirani su tako da u realizaciji omogućavaju fleksibilnost, prilagođavanje konkretnim zahtevima rada i uključivanje najsavremenijih utemeljenih stručnih rešenja i praktično proverenih postupaka i metoda rada. Da bi se takvo opredeljenje ostvarivalo u programima nisu precizirane konkretne mere rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćeni u realizaciji programa.

Ovako koncipirani programi obrazovanja mogu se uspešno ostvariti i dati očekivane obrazovne rezultate ako škola:

a) utvrdi koje radne organizacije (preduzeća ili samostalne radnje), u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti - raznovrsnost rada, opremljenosti - materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne uslove za uspešno ostvarivanje cilja i zadataka programa;

b) postigne sporazum sa radnim organizacijama o saradnji kojim se te organizacije obavezuju da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične nastave;

v) utvrdi model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja, koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima i zahtevima programa;

g) iz radne organizacije koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa angažuje najistaknutije stručnjake za pojedine oblasti (utvrđene programom obrazovanja) da budu predavači i mentori;

d) na osnovu uvida u konkretnu opremljenost radne organizacije - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima izvođačima nastave, priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije.

U operativnom programiranju treba da budu navedeni metode koje se koriste u procesu rada, vreme potrebno da se kandidati osposobe za korišćenje svake navedene metode, najpogodniji oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja biti onoliko različiti, koliko su dozvoljene razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom, odnosno preradom hrane.

Poželjno je da škola u toku obrazovnog ciklusa, kandidatima obezbedi uvid u rad više radnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama. Tako će im obezbediti širi stručni i praktični opseg znanja i uspešnija radna pokretljivost. Neophodno je obezbediti kandidatima da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim poljoprivrednim organizacijama, koje mogu da budu stručno-metodički centri za unapređivanje rada u oblasti poljoprivrede i prerade hrane. Takođe, značajan deo praktične nastave kandidati bi trebalo praktično da rade u onim preduzećima ili samostalnim radnjama u kojima mogu steći znanja i veštine neophodne za obavljanje poslova izabranog zanimanja.

Predavači, neposredni realizatori programa, redovno treba svoja predavanja da prilagode već stečenim srednjoškolskim znanjima kandidata i zahtevima ovog programa. Obrazovni proces biće znatno efikasniji i racionalniji ako tim predavača sarađuje, zajednički planira i koordinira rad.

Za realizaciju obrazovnog programa predviđeno je 30 - 32 radne nedelje i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita. Planom je utvrđena, kao optimalna, nedeljna norma od 30 do 32 časa. Za organizovanu teorijsku i praktičnu nastavu predviđeno je 22 nedelje, a 8 - 10 nedelja je rezervisano za praktičnu nastavu u bloku koja se obavlja u radnim organizacijama.

Ovako raspoređeno vreme pogodno je, prvenstveno, za one kandidate koji nemaju dovoljna praktična znanja u odgovarajućoj oblasti.

Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa već stečenim praktičnim znanjima, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata dela vremena predviđeno za sticanje tih znanja.

Organizaciona šema razredno-časovne nastave i nastave u bloku nije striktno zadana planom i programom Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih osam nedelja biti isključivo na teorijskoj i praktičnoj nastavi, a zatim imati blok praktične nastave od dve nedelje. Posle toga, kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske i praktične nastave, zatim praktičnu nastavu u bloku itd. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored umnogome zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u odgovarajućoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruju iz rada ili uz rad itd.

Komisija za praćenje realizacije specijalističke prakse može odobriti učeniku da poslednjih nedelja praktične nastave u bloku iskoristi za izradu praktičnog rada za specijalistički ispit. Ovo odobrenje se daje učenicima koji su položili sve teorijske predmete i obavili specijalističku praksu.

Sadržaji programa zavise od vrste specijalizacije te ih treba realizovati tako da učenici savlađuju samo tematske celine bitne za njegovu specijalnost. Koje će programske sadržaje učenici obrađivati određuje nastavničko veće na predlog komisije za praćenje realizacije specijalističke prakse.

Način i delokrug rada komisije za prećenje realizacije specijalističke prakse

Komisija se konstituiše odmah po obavljenom upisu.

Sastav komisije predlaže aktiv profesora stručnih predmeta i praktične nastave u saradnji sa stručnim organima preduzeća i samostalnih zanatskih radnji u kojima učenici praktično rade.

Komisiju čine tri člana:

1. profesor jednog od stručnih predmeta - predsednik;

2. nastavnik praktične nastave - član;

3. stručno lice iz preduzeća (sa najmanje V stepenom stručne spreme) - mentor.

Predsednik i član komisije su za sve učenike isti, a mentor se menja zavisno od preduzeća u kome učenik radi.

Sastav komisije, kao i sva njena zapažanja i predloge, razmatra nastavničko veće.

Komisija odmah po konstituisanju analizira strukturu upisanih učenika, prema sledećim kriterijumima:

- broj učenika po obrazovnim profilima i zanimanjima;

- stepen organizacije rada i razvijenosti tehnologije - preduzeća u kojima učenici praktično rade;

- prethodno obrazovanje učenika i njihovo radno iskustvo.

Na osnovu ovakve analize komisija predlaže nastavničkom veću:

- sadržaj programa specijalističke prakse za svakog učenika;

- delimično ili potpuno oslobađanje od obavljanja specijalističke prakse učenika koji u svom preduzeću obavljaju poslove iz sadržaja programa specijalističke prakse, najmanje godinu dana (o ovome komisija mora da ima potvrdu polaznikovog preduzeća);

- mesto izvođenja specijalističke prakse.

Tokom specijalističke prakse komisija povremeno pregleda dnevnik prakse koji učenik obavezno vodi za svaki nastavni dan koji je na praksi proveo. Mentor je dužan da ažurno pregleda dnevnik i daje učeniku uputstva za vođenje.

Poželjno je da komisija uvek radi u punom sastavu. Ako to nije moguće, može raditi i u sastavu od dva člana, s tim da je treći uvek obavešten o eventualnim predlozima koje usvaja nastavničko veće.

Na osnovu uvida u rad učenika tokom specijalističke prakse, komisija obaveštava nastavničko veće da li je i koliko učenika usvojio praktična znanja. Umenja i veštine predviđene programom.

Ako je učenik specijalističku praksu uspešno obavio i položio sve ispite iz teorijskih predmeta, nastavničko veće učenika odobrava polaganje specijalističkog ispita.

Mesto obavljanja specijalističke prakse

Specijalistička praksa može, se obavljati u učenikovom , preduzeću (samostalnoj zanatskoj radnji), školskoj radionici - ekonomiji, ili preduzeću sa kojim škola ili učenikovo preduzeće imaju ugovor o obavljanju specijalističke prakse.

Pri realizaciji treba težiti da se praksa obavlja u učenikovom preduzeću. Druge mogućnosti primenjivaće se ako u učenikovom preduzeću nema organizacionih, tehnoloških i stručnih mogućnosti za realizaciju programa nastave, ili kada se učenik upućuje na izučavanje nove tehnologije.