ODLUKAO BLIŽIM USLOVIMA I NAČINU VOĐENJA REGISTRA PODATAKA O BONITETU PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA I DAVANJU PODATAKA I MIŠLJENJA O BONITETU("Sl. glasnik RS", br. 90/2007 i 52/2008) |
1. Ovom odlukom propisuju se bliži uslovi i način vođenja Registra podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika (u daljem tekstu: Registar boniteta), koji Narodna banka Srbije vodi na osnovu člana 35. Zakona o računovodstvu i reviziji (u daljem tekstu: Zakon), kao i način davanja podataka i mišljenja o bonitetu.
2. Pojedini izrazi u ovoj odluci imaju sledeće značenje:
1) pravna lica su privredna društva, zadruge, banke, društva za osiguranje, brokersko-dilerska društva, davaoci finansijskog lizinga, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, društva za upravljanje investicionim fondovima i ustanove;
2) ustanove su pravna lica koja se registruju kod nadležnih trgovinskih sudova a poslovne knjige vode i finansijske izveštaje sastavljaju i dostavljaju u skladu sa Zakonom;
3) preduzetnici su fizička lica koja samostalno obavljaju privrednu delatnost radi sticanja dobitka a poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva;
4) izvorni podaci i dokumenti su podaci i dokumenti dobijeni neposredno od pravnih lica i preduzetnika ili preuzeti od nadležnih organa;
5) izvedeni podaci i pokazatelji su podaci i pokazatelji pravnih lica i preduzetnika, utvrđeni u skladu s Metodologijom za utvrđivanje podataka i pokazatelja o bonitetu pravnih lica i preduzetnika i davanje mišljenja o bonitetu privrednih društava (u daljem tekstu: Metodologija) - opšti i poseban deo;
6) usluge boniteta su usluge koje se pružaju korisnicima u formi davanja podataka o bonitetu, izveštaja o bonitetu, mišljenja o bonitetu, skoringa i specijalnih aranžmana;
7) podaci o bonitetu su izvorni podaci i dokumenti i izvedeni podaci i pokazatelji;
8) izveštaj o bonitetu je sistematizovana zbirka (set) podataka o bonitetu;
9) mišljenje o bonitetu je ocena sposobnosti izmirivanja obaveza privrednog društva, doneta na osnovu kvantitativnog modela vrednovanja finansijskih principa poslovanja privrednog društva zasnovanog na primeni finansijske analize i statističkog monitoringa, kao i na osnovu kvalitativne analize finansijskih principa i analize rizika poslovanja zasnovane na specifičnostima privrednog društva;
10) skoring je ocena sposobnosti izmirivanja obaveza privrednog društva, utvrđena na osnovu kvantitativnog modela vrednovanja finansijskih principa poslovanja privrednog društva zasnovanog na primeni finansijske analize i statističkog monitoringa;
11) specijalni aranžman je zbirka (set) podataka o bonitetu, odnosno skoringa, utvrđena u skladu s posebnim zahtevom korisnika usluga.
3. Narodna banka Srbije, u smislu ove odluke, obavlja sledeće poslove:
- vodi Registar boniteta;
- pribavlja i preuzima izvorne podatke i dokumente o bonitetu pravnih lica i preduzetnika;
- utvrđuje izvedene podatke i pokazatelje o bonitetu pravnih lica i preduzetnika;
- izrađuje izveštaje o bonitetu pravnih lica i preduzetnika, kao i mišljenja o bonitetu i skoring privrednih društava;
- pruža usluge boniteta;
- vodi dokumentacionu bazu izveštaja o bonitetu, mišljenja o bonitetu i skoringa;
- izrađuje makroekonomske informacije i analize za potrebe državnih organa i institucija Republike Srbije;
- pruža druge usluge u vezi s poslovima koje obavlja u skladu sa ovom odlukom.
4. Poslove iz tačke 3. ove odluke Narodna banka Srbije obavlja u skladu s tom odlukom i Metodologijom - opšti i poseban deo.
Metodologijom - opšti deo, koja je priložena uz ovu odluku i njen je sastavni deo, uređuje se način utvrđivanja i obelodanjivanja podataka o bonitetu za potrebe Registra boniteta, sadržina izveštaja o bonitetu, postupak utvrđivanja i sadržina mišljenja o bonitetu i skoringa, kao i sadržina kataloga usluga boniteta.
Način iskazivanja i izračunavanja podataka o bonitetu u komparativnim vremenskim serijama, kao i postupak i kriterijumi za utvrđivanje mišljenja o bonitetu i skoringa, bliže se uređuju Metodologijom - poseban deo.
5. Registar boniteta je jedinstvena, standardizovana, elektronska baza podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika koji imaju sedište na teritoriji Republike Srbije, obrađenih u skladu sa ovom odlukom i Metodologijom - opšti i poseban deo.
Podaci iz stava 1. ove tačke su javni i dostupni su svim pravnim i fizičkim licima.
6. Podaci o bonitetu vode se po grupama pravnih lica, i to za:
- privredna društva i zadruge;
- banke;
- društva za osiguranje;
- brokersko-dilerska društva;
- davaoce finansijskog lizinga;
- društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima;
- društva za upravljanje investicionim fondovima;
- ustanove.
Podaci o bonitetu vode se i za preduzetnike.
7. Narodna banka Srbije vodi Registar boniteta na osnovu podataka iz registara i evidencija koje vodi, i to:
- elektronske baze finansijskih izveštaja;
- jedinstvenog registra računa;
- evidencija prinudne naplate;
- registara banaka, društava za osiguranje, davalaca finansijskog lizinga i društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima - kojima je izdala dozvolu za rad.
8. Registar boniteta Narodna banka Srbije vodi i na osnovu podataka koje joj dostavljaju sledeći nadležni organi:
- Agencija za privredne registre;
- Republički zavod za statistiku Srbije;
- Ministarstvo finansija - Poreska uprava;
- Komisija za hartije od vrednosti;
- Agencija za privatizaciju;
- berze;
- Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti;
- trgovinski sudovi.
Podatke iz stava 1. ove tačke Narodna banka Srbije preuzima na osnovu ugovora ili sporazuma koje sa organima iz tog stava zaključi guverner ili lice koje on ovlasti, a podatke koji su javni i dostupni preuzima i sa internet strana tih organa, odnosno iz službenih glasila u kojima se oni objavljuju, u skladu sa zakonom.
9. Registar boniteta sadrži kompleksne, međusobno povezane baze podataka o pravnim licima i preduzetnicima, po grupama iz tačke 6. ove odluke, i to bazu izvornih podataka i dokumenata i bazu izvedenih podataka i pokazatelja.
Bazu izvornih podataka i dokumenata, u smislu stava 1. ove tačke, čine objektivizovani računovodstveni podaci iz finansijskih izveštaja, koji se čuvaju u izvornom obliku u skladu s propisima i standardima finansijskog izveštavanja koji su bili na snazi u godini na koju se ti podaci odnose. Pored računovodstvenih podataka, bazu izvornih podataka i dokumenata čine i:
- osnovni (statusni) podaci;
- mišljenja ovlašćenog revizora;
- podaci o danima nelikvidnosti;
- podaci o tržišnoj vrednosti akcija i o berzanskom kursu akcija iz evidencija berzi.
Bazu izvedenih podataka i pokazatelja, u smislu stava 1. ove tačke, čine objektivizovani, standardizovani i međusobno uporedivi podaci i pokazatelji, u kojima su, primenom Metodologije, anulirane izmene propisa, a koji se iskazuju kao:
- podaci iz finansijskih izveštaja u komparativnim vremenskim serijama;
- individualni i zbirni pokazatelji za ocenu boniteta;
- podaci i pokazatelji agregirani (združeni) po pretežnoj klasifikaciji delatnosti, veličini i teritorijalnoj pripadnosti.
10. Registar boniteta vodi se u skladu s načelima sveobuhvatnosti, standardizacije, ažurnosti, kontinuiteta, harmonizacije sa standardima Evropske unije, dostupnosti i zaštite podataka.
11. U Registru boniteta podaci o bonitetu vode se počev od 1994. godine, osim za:
- ustanove i preduzetnike - za koje se vode počev od 2004. godine;
- davaoce finansijskog lizinga i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima - za koje se vode počev od 2006. godine;
- društva za upravljanje investicionim fondovima - za koja se vode počev od 2007. godine.
12. Podaci o bonitetu, izveštaji o bonitetu i skoring dostupni su korisnicima usluga preko interneta i preko Narodne banke Srbije - Sedišta - organizacione jedinice koja obavlja poslove boniteta u Novom Sadu, pod uslovima utvrđenim ovom odlukom.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, podaci o bonitetu stariji od deset godina nisu dostupni preko interneta.
Mišljenje o bonitetu i specijalni aranžmani izrađuju se i daju korisnicima usluga na osnovu zahteva dostavljenog Narodnoj banci Srbije - Sedištu - organizacionoj jedinici koja obavlja poslove boniteta u Beogradu.
13. Podaci i izveštaji o bonitetu, mišljenje o bonitetu i skoring daju se na zahtev korisnika, u elektronskoj ili pismenoj formi, i to bez pečata i potpisa, s tim da se na zahtev korisnika - privrednog društva može objaviti skoring tog društva na internet strani Narodne banke Srbije (javni skoring).
Narodna banka Srbije ne daje podatke i izveštaje o bonitetu za pravna lica i preduzetnike nad kojima je pokrenut postupak stečaja ili likvidacije, osim na zahtev tih pravnih lica ili preduzetnika.
Narodna banka Srbije ne daje skoring za privredna društva nad kojima je pokrenut postupak stečaja ili likvidacije, osim na zahtev tih društava.
Narodna banka Srbije ne daje mišljenje o bonitetu za privredna društva:
- nad kojima je pokrenut postupak stečaja ili likvidacije;
- koja su imala statusnu promenu u poslednje dve godine;
- koja nisu dostavila finansijske izveštaje za poslednje dve izveštajne godine u skladu sa Zakonom i koja se ne nalaze u Registru boniteta ili u tim izveštajima nema dovoljno podataka za utvrđivanje mišljenja o bonitetu u skladu s Metodologijom.
13a Mišljenje o bonitetu i skoring dati korisnicima važe do okončanja obrade finansijskih izveštaja za narednu godinu, a najduže dvanaest meseci od dana izdavanja.
Mišljenje o bonitetu i skoring dati korisnicima prestaju da važe pre isteka roka iz stava 1. ove tačke - u slučaju pokretanja postupka stečaja i likvidacije, odnosno statusne promene privrednog društva na koje se odnose, u slučaju nastanka nepredviđenih okolnosti značajnih za utvrđivanje tog mišljenja, odnosno skoringa (npr. političke krize i ratovi, poplave, požari i druge elementarne nepogode i sl.), kao i u slučaju da evidentirani dani nelikvidnosti ukazuju na potrebu izmene mišljenja, odnosno skoringa, u skladu sa uslovima predviđenim Metodologijom.
13b Narodna banka Srbije vodi evidenciju izdatih mišljenja o bonitetu i skoringa i objavljuje je na svojoj internet strani.
Evidencija iz stava 1. ove tačke sadrži: poslovno ime i matični broj privrednog društva na koje se izdato mišljenje o bonitetu ili skoring odnosi, broj i datum izdavanja, kao i datum prestanka važenja tog mišljenja ili skoringa.
14. Usluge boniteta mogu koristiti sva zainteresovana domaća i strana pravna i fizička lica - pod uslovima iz ove odluke i odluke kojom se utvrđuje jedinstvena tarifa po kojoj Narodna banka Srbije naplaćuje naknadu za izvršene usluge, s tim da se mišljenje o bonitetu može izdati samo privrednom društvu na koje se to mišljenje odnosi.
15. Banke, društva za osiguranje, brokersko-dilerska društva, davaoci finansijskog lizinga, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i društva za upravljanje investicionim fondovima, kao i rejting agencije i drugi subjekti koji za obavljanje svoje redovne delatnosti koriste podatke o bonitetu i skoring u većem obimu - mogu postati članovi Kluba boniteta ako ispunjavaju uslove predviđene Pravilima Kluba boniteta, i to prihvatanjem tih pravila i potpisivanjem pristupnice za učlanjenje u Klub boniteta.
Pravilima Kluba boniteta uređuju se uslovi i način sticanja i prestanka svojstva člana Kluba boniteta, kao i međusobna prava i obaveze Narodne banke Srbije i članova Kluba boniteta u vezi s korišćenjem usluga boniteta.
Pravila Kluba boniteta objavljuju se na internet strani Narodne banke Srbije.
16. Korisnici usluga koji ne ispunjavaju uslove iz tačke 15. ove odluke smatraju se običnim korisnicima.
17. Podatke i izveštaje o bonitetu, mišljenje o bonitetu i skoring, u obliku u kome ih daje Narodna banka Srbije, mogu objavljivati samo korisnici na koje se ti podaci i izveštaji, odnosno mišljenje i skoring odnose.
18. Narodna banka Srbije je odgovorna za to da podaci koje daje u smislu ove odluke budu istovetni sa izvornim podacima, a odgovorna je i za doslednu primenu Metodologije - opšti i poseban deo u postupku utvrđivanja i davanja podataka i izveštaja o bonitetu, mišljenja o bonitetu i skoringa.
Narodna banka Srbije nije odgovorna za eventualnu štetu koja za korisnika nastane korišćenjem usluga boniteta, osim u slučaju da se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom.
Narodna banka Srbije nije odgovorna ni za eventualnu štetu koja nastane zbog mišljenja o bonitetu ili skoringa koje ona nije dala a izrađeno je na osnovu podataka i izveštaja o bonitetu Narodne banke Srbije.
19. Podaci i izveštaji o bonitetu, mišljenja o bonitetu i skoring, koji su korisnicima dati u skladu sa ovom odlukom, čuvaju se u dokumentacionoj bazi Narodne banke Srbije, i to podaci i izveštaji o bonitetu godinu dana, a mišljenja o bonitetu i skoring - pet godina.
Prelazna odredba i završne odredbe
20. Certifikovani korisnici i članovi Kluba boniteta koji su to svojstvo stekli pre stupanja na snagu ove odluke, a koji ne pristupe Klubu boniteta u skladu s tom odlukom - zadržavaju taj status i dužni su da usluge boniteta koriste na način predviđen ovom odlukom, a najduže do isteka roka registracije od godinu dana od dana njenog poslednjeg produženja.
21. Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o načinu i uslovima vođenja Registra podataka o bonitetu pravnih lica i davanju podataka i mišljenja o bonitetu ("Službeni glasnik RS", broj 116/2006).
22. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".
METODOLOGIJA
ZA UTVRĐIVANJE PODATAKA I POKAZATELJA O BONITETU PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA I DAVANJE MIŠLJENJA O BONITETU PRIVREDNIH DRUŠTAVA
1. Ovom metodologijom uređuju se način obrade, utvrđivanja, ažuriranja i obelodanjivanja podataka i pokazatelja o bonitetu pravnih lica i preduzetnika (u daljem tekstu: podaci o bonitetu) potrebnih za vođenje Registra podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika (u daljem tekstu: Registar boniteta), sadržina izveštaja o bonitetu pravnih lica i preduzetnika (u daljem tekstu: izveštaj o bonitetu), postupak utvrđivanja i sadržina mišljenja o bonitetu privrednih društava (u daljem tekstu: mišljenje o bonitetu), skoring, kao i sadržina kataloga usluga boniteta.
2. Ovom metodologijom utvrđuju se sledeći podaci o bonitetu: osnovni (statusni) podaci, računovodstveni podaci i pokazatelji, podaci o reviziji finansijskih izveštaja, podaci o danima nelikvidnosti, podaci o hartijama od vrednosti i drugi relevantni podaci.
Podaci iz stava 1. ove tačke su javni podaci.
3. Standardizovane osnovne (statusne) podatke za utvrđivanje boniteta čine podaci o identifikaciji, osnivanju, osnivačima i osnivačkom kapitalu, pretežnoj klasifikaciji delatnosti, ovlašćenjima, veličini, zastupanju, ograncima, povezivanju, upravljanju, privatizaciji, platnom prometu, reorganizaciji, stečaju i likvidaciji, kao i ostali podaci.
Podaci iz stava 1. ove tačke evidentiraju se i ažuriraju u skladu s njihovim nastajanjem i promenama.
Način prikupljanja, ažuriranja i skladištenja podataka iz stava 1. ove tačke bliže se uređuje posebnim uputstvom.
Računovodstveni podaci i pokazatelji
4. Izvori računovodstvenih podataka i pokazatelja o bonitetu su godišnji (odobreni i usvojeni) finansijski izveštaji pravnih lica i preduzetnika, kao i konsolidovani, odnosno usvojeni konsolidovani finansijski izveštaji ekonomskih celina koji se dostavljaju Narodnoj banci Srbije.
Izvori računovodstvenih podataka i pokazatelja o bonitetu su i vanredni finansijski izveštaji pravnih lica i preduzetnika, kao i ekonomskih celina.
Jednoobraznost evidencija računovodstvenih podataka i pokazatelja o bonitetu, po grupama pravnih lica i po preduzetnicima, obezbeđuje se podzakonskim aktima donetim u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji kojima se propisuju posebni kontni okviri i sadržaj pojedinih računa u tim kontnim okvirima, kao i sadržina i forma obrazaca finansijskih izveštaja.
5. Računovodstveni podaci i pokazatelji izračunavaju se u vremenskim serijama počev od 1994. godine - osim za ustanove i preduzetnike za koje se izračunavaju počev od 2004. godine, za davaoce finansijskog lizinga i za društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima za koje se izračunavaju počev od 2006. godine i za društva za upravljanje investicionim fondovima za koja se izračunavaju počev od 2007. godine. Za konsolidovane finansijske izveštaje izračunavaju se počev od 1998. godine, a za usvojene finansijske izveštaje - počev od 2002. godine.
6. Prvi nivo vremenske serije čine objektivizovani računovodstveni podaci iz finansijskih izveštaja u izvornom obliku, po grupama pravnih lica i po preduzetnicima, sastavljeni u skladu s propisima koji su bili na snazi u godini na koju se odnose.
7. Drugi (izvedeni) nivo vremenske serije čine objektivizovani, standardizovani i međusobno uporedivi računovodstveni podaci iz finansijskih izveštaja, koji se izračunavaju sažimanjem bilansnih pozicija i u kojima su anulirane promene u propisima.
Podaci iz stava 1. ove tačke standardizovani su po grupama pravnih lica i po preduzetnicima, u dve osnovne forme bilansa - sažeti bilansi i bilansi za analizu.
8. Treći (izvedeni) nivo vremenske serije čine računovodstveni podaci za ekonomske celine, koji se izračunavaju sažimanjem podataka iz konsolidovanih finansijskih izveštaja na način iz tačke 7. ove metodologije.
9. Četvrti (izvedeni) nivo vremenske serije podataka čine zbirni podaci, koji se razvrstavaju po kriterijumima, i to za:
1) privredna društva, zadruge i ustanove:
- pretežna klasifikacija delatnosti (sektor i oblast),
- veličina (velika, srednja, mala),
- teritorijalna pripadnost (Republika Srbija, okruzi);
2) banke, društva za osiguranje, brokersko-dilerska društva, davaoce finansijskog lizinga, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, društva za upravljanje investicionim fondovima:
- teritorijalna pripadnost (Republika Srbija);
3) za preduzetnike:
- pretežna klasifikacija delatnosti (sektor i oblast),
- teritorijalna pripadnost (Republika Srbija, okruzi).
Izvedeni podaci iz stava 1. ove tačke izračunavaju se (grupišu) iz vremenskih serija podataka iz drugog i trećeg nivoa, i to posebno po grupama pravnih lica i po preduzetnicima.
10. Peti (izvedeni) nivo vremenske serije podataka čine pokazatelji za ocenu boniteta koji se utvrđuju na osnovu računovodstvenih podataka iz tač. od 7. do 9. ove metodologije, i to posebno za:
1) privredna društva, zadruge, ustanove i preduzetnike:
- pokazatelji imovinske strukture (intenzitet ulaganja u osnovna sredstva, intenzitet finansijskih ulaganja, intenzitet ulaganja u obrtnu imovinu, stopa otpisanosti osnovnih sredstava, godišnja stopa otpisanosti osnovnih sredstava),
- pokazatelji poslovne aktivnosti (koeficijent obrta osnovnih sredstava, koeficijent obrta ukupne imovine, koeficijent obrta potraživanja od kupaca, prosečno vreme naplate potraživanja od kupaca, koeficijent obrta zaliha, prosečno vreme vezivanja zaliha, koeficijent obrta obaveza prema dobavljačima, prosečno vreme plaćanja obaveza prema dobavljačima),
- pokazatelji strukture kapitala (racio sopstvenog kapitala, racio pozajmljenog kapitala, stepen ukupne zaduženosti),
- pokazatelji likvidnosti (pokriće stalnih sredstava sopstvenim kapitalom, pokriće stalnih sredstava dugoročnim izvorima finansiranja, pokriće stalnih sredstava i zaliha dugoročnim izvorima finansiranja, racio novčane likvidnosti, racio tekuće likvidnosti, opšti racio likvidnosti, neto obrtni kapital, stopa pokrića zaliha neto obrtnim kapitalom, trajnost otplate, keš flou),
- pokazatelji profitabilnosti (stopa poslovnog dobitka, stopa neto dobitka, stopa prinosa na sopstveni kapital - pre i posle oporezivanja, stopa prinosa na ukupna sredstva - pre i posle oporezivanja, profitna marža, stopa raspodele, stopa prinosa na imovinu, cena tuđih izvora sredstava, efekat finansijskog leveridža, racio pokrića kamata, stopa rasta sopstvenog kapitala),
- pokazatelji tržišne vrednosti (zarada po akciji, dividendna stopa, knjigovodstvena vrednost po akciji, berzanski kurs akcija, racio cena/zarada po akciji, racio plaćanja dividendi), pri čemu se ovi pokazatelji ne izračunavaju za preduzetnike,
- pokazatelji budućeg rasta (stopa rasta privrednog društva, stepen ulaganja u modernizaciju kapaciteta),
- drugi pokazatelji u skladu s međunarodno prihvaćenim standardima finansijske analize;
2) banke:
- pokazatelji finansijske snage (obim aktive, dobitak ili gubitak),
- pokazatelji profitabilnosti (stopa prinosa na aktivu, stopa ukamaćenosti aktive - bruto i neto, stopa prinosa na kapital - pre i posle oporezivanja, stopa prinosa na prosečno angažovani kapital, stopa prinosa na akcijski kapital, stopa prinosa na prosečno angažovani akcijski kapital, cena tuđeg kapitala, vrednost prihoda prema ukupnoj vrednosti aktive, prosečna vrednost kamatonosne aktive prema prosečnoj vrednosti aktive, plasmani bankama i komitentima prema ukupnoj vrednosti aktive, plasmani komitentima prema ukupnoj vrednosti aktive),
- pokazatelji strukture bilansa (kvalitet dinarskog kreditnog portfelja i ukupnog kreditnog portfelja, rezerva za gubitke u odnosu na neto gubitke, odnos sopstvenih i tuđih sredstava, stopa revalorizacije kapitala),
- pokazatelj efikasnosti poslovanja,
- pokazatelj produktivnosti,
- analiza marže (prihod od kamate u odnosu na ukupnu vrednost prihoda, troškovi kamata u odnosu na ukupne prihode),
- pokazatelji likvidnosti (racio novčane likvidnosti, racio tekuće likvidnosti, racio primarne likvidnosti, opšti racio likvidnosti, učešće likvidne aktive u ukupnoj aktivi, stepen transformacije, keš flou, GEP likvidnosti, osetljivost bilansa na promene u kamatnoj stopi),
- drugi pokazatelji u skladu s međunarodno prihvaćenim standardima finansijske analize;
3) društva za osiguranje:
- opšti pokazatelj (učešće premije društva za osiguranje u ukupnoj premiji u Republici Srbiji),
- pokazatelji imovinske strukture (intenzitet finansijskih ulaganja, intenzitet obrtne imovine),
- pokazatelji strukture kapitala (racio sopstvenog kapitala, racio pozajmljenog kapitala, stepen ukupne zaduženosti),
- pokazatelji likvidnosti (pokriće stalnih sredstava sopstvenim kapitalom, pokriće stalnih sredstava dugoročnim izvorima finansiranja, pokriće obrtnih sredstava dugoročnim izvorima finansiranja, opšti racio likvidnosti, racio tekuće likvidnosti, stopa otpisa potraživanja, keš flou, trajnost otplate),
- pokazatelji profitabilnosti (stopa pokrića poslovnih rashoda, stopa prinosa na sopstveni kapital - pre oporezivanja, stopa prinosa na ukupna sredstva - posle oporezivanja, efekat finansijskog leveridža, zarada po akciji),
- posebni pokazatelji (stopa pokrivenosti likvidiranih i rezervisanih šteta tehničkom premijom, ekonomičnost troškova sprovođenja osiguranja - TSO, premija osiguranja po radniku, troškovi sprovođenja osiguranja po radniku, stepen tehničke sigurnosti, stopa gotovinskog pokrića obaveza za štete i udele u štetama, stepen sigurnosti osiguravajućeg pokrića, stepen sigurnosnog potencijala),
- drugi pokazatelji u skladu s međunarodno prihvaćenim standardima finansijske analize;
4) brokersko-dilerska društva:
- pokazatelji finansijske snage (obim aktive, ukupan kapital, dobitak, gubitak),
- pokazatelji likvidnosti (pokriće stalnih sredstava sopstvenim kapitalom, pokriće stalnih sredstava dugoročnim izvorima finansiranja, racio novčane likvidnosti, racio tekuće likvidnosti, opšti racio likvidnosti, neto obrtni kapital, trajnost otplate, keš flou),
- pokazatelji strukture bilansa (učešće kratkoročnih potraživanja u aktivi, učešće kratkoročnih obaveza u pasivi, odnos osnovnog kapitala i aktive, racio sopstvenog kapitala, stepen ukupne zaduženosti),
- pokazatelji profitabilnosti (odnos poslovnih prihoda i rashoda, odnos finansijskih prihoda i rashoda, kamatonosna aktiva, učešće prihoda od kamata u ukupnim prihodima, učešće prihoda od provizija u ukupnim prihodima, ostvarena razlika u ceni za dilera, stopa prinosa na ukupna sredstva, stopa prinosa na sopstveni kapital, profitna marža, zarada po akciji),
- pokazatelji imovinske strukture (intenzitet finansijskih ulaganja),
- pokazatelji aktivnosti (koeficijent obrta ukupne imovine),
- drugi pokazatelji u skladu s međunarodno prihvaćenim standardima finansijske analize;
5) davaoce finansijskog lizinga:
- pokazatelji imovinske strukture (intenzitet ulaganja u osnovna sredstva, intenzitet finansijskih ulaganja, intenzitet ulaganja u obrtnu imovinu),
- pokazatelji poslovne aktivnosti (koeficijent obrta osnovnih sredstava, koeficijent obrta ukupne imovine, koeficijent obrta potraživanja od kupaca, prosečno vreme naplate potraživanja od kupaca, koeficijent obrta obaveza prema dobavljačima, prosečno vreme plaćanja obaveza prema dobavljačima),
- pokazatelji strukture kapitala (racio sopstvenog kapitala, racio pozajmljenog kapitala, stepen ukupne zaduženosti),
- pokazatelji likvidnosti (pokriće stalnih sredstava sopstvenim kapitalom, pokriće stalnih sredstava dugoročnim izvorima finansiranja, racio novčane likvidnosti, racio tekuće likvidnosti, neto obrtni kapital, opšti racio likvidnosti, trajnost otplate, keš flou),
- pokazatelji profitabilnosti (stopa prinosa na sopstveni kapital - pre i posle oporezivanja, stopa prinosa na ukupna sredstva - pre i posle oporezivanja, profitna marža, stopa raspodele, stopa prinosa na imovinu, cena tuđih izvora sredstava, efekat finansijskog leveridža, racio pokrića kamata, stopa rasta sopstvenog kapitala),
- pokazatelji tržišne vrednosti (zarada po akciji, dividendna stopa, knjigovodstvena vrednost po akciji, berzanski kurs akcija, racio cena/zarada po akciji, racio plaćanja dividendi),
- drugi pokazatelji u skladu s međunarodno prihvaćenim standardima finansijske analize;
6) društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i društva za upravljanje investicionim fondovima:
- pokazatelji imovinske strukture (intenzitet ulaganja u osnovna sredstva, intenzitet finansijskih ulaganja),
- pokazatelji poslovne aktivnosti (koeficijent obrta ukupne imovine),
- pokazatelji strukture kapitala (racio sopstvenog kapitala, racio pozajmljenog kapitala, stepen ukupne zaduženosti),
- pokazatelji likvidnosti (pokriće stalnih sredstava sopstvenim kapitalom, pokriće stalnih sredstava dugoročnim izvorima finansiranja, racio novčane likvidnosti, racio tekuće likvidnosti, opšti racio likvidnosti, neto obrtni kapital, trajnost otplate, keš flou),
- pokazatelji profitabilnosti (stopa prinosa na sopstveni kapital - pre i posle oporezivanja, stopa prinosa na ukupna sredstva - pre i posle oporezivanja, profitna marža, stopa raspodele, stopa prinosa na imovinu, cena tuđih izvora sredstava, efekat finansijskog leveridža, racio pokrića kamata, stopa rasta sopstvenog kapitala),
- pokazatelji tržišne vrednosti (zarada po akciji, dividendna stopa, knjigovodstvena vrednost po akciji, berzanski kurs akcija, racio cena/zarada po akciji, racio plaćanja dividendi),
- drugi pokazatelji u skladu s međunarodno prihvaćenim standardima finansijske analize.
Za pokazatelje iz ove tačke daje se značenje.
Podaci o reviziji finansijskih izveštaja - mišljenje revizora
11. Izvor podataka o izvršenoj reviziji finansijskih izveštaja za utvrđivanje boniteta jeste baza skeniranih mišljenja ovlašćenog revizora (u daljem tekstu: mišljenje revizora) počev od 2000. godine.
12. Izvor podataka o danima nelikvidnosti za utvrđivanje boniteta je Narodna banka Srbije.
Pravno lice ili preduzetnik je nelikvidan ako zbog neizmirenih obaveza evidentiranih u prinudnoj naplati ima blokirane račune kod banaka, odnosno ako na tim računima nema sredstava za isplatu naloga iz člana 47. Zakona o platnom prometu ili ih nema dovoljno.
13. Podaci o danima nelikvidnosti iskazuju se za tri, šest ili dvanaest meseci pre meseca u kome se daje izveštaj o bonitetu, skoring ili mišljenje o bonitetu, na nivou mesečnih podataka i na nivou dnevnih podataka za tekući mesec, a standardizovani su po sledećim grupama:
- broj dana nelikvidnosti po mesecima;
- broj dana nelikvidnosti u tekućem mesecu;
- najduža neprekidna nelikvidnost u tri, šest, odnosno dvanaest meseci pre meseca u kome se daje izveštaj, skoring ili mišljenje, kao i za tekući mesec pre dana koji prethodi danu izrade izveštaja, skoringa ili mišljenja;
- likvidnost na dan koji prethodi danu izrade izveštaja, skoringa ili mišljenja.
Podaci o hartijama od vrednosti
14. Izvori podataka o hartijama od vrednosti za utvrđivanje boniteta su finansijski izveštaji, registri Komisije za hartije od vrednosti i registri berzi.
Izvori iz stava 1. ove tačke obezbeđuju podatke o:
- osnovnom (akcijskom) kapitalu i njegovoj strukturi;
- dobitku, dividendama i neraspoređenom dobitku;
- smanjenju, odnosno povećanju kapitala;
- emisiji kratkoročnih i dugoročnih hartija od vrednosti;
- akcijama po vrsti (obične i prioritetne);
- tržišnoj vrednosti akcija;
- berzanskom kursu akcija.
Na osnovu podataka iz st. 1. i 2. ove tačke izračunavaju se pokazatelji tržišne vrednosti (zarada po akciji, dividendna stopa, knjigovodstvena vrednost po akciji, berzanski kurs akcija, racio cene/zarade po akciji, racio plaćanja dividendi), a standardizovani su posebno po grupama pravnih lica. Pokazatelji tržišne vrednosti računaju se pod uslovom da je ukupan kapital jednak akcijskom kapitalu.
Podaci i pokazatelji o hartijama od vrednosti pravnih lica koji se izračunavaju na osnovu finansijskih izveštaja iskazuju se u vremenskim serijama, a podaci koji se pribavljaju od Komisije za hartije od vrednosti i berzi - za tekuću kalendarsku godinu.
15. Izveštaj o bonitetu je sistematizovana zbirka (set) podataka o bonitetu u periodu od dve godine do pet godina, koji su osnov za ocenu finansijskog položaja i uspešnosti pravnog lica ili preduzetnika.
Izveštaj o bonitetu može biti standardizovan - izrađen za opšte namene, različite iskazne moći, kao i specijalizovan - izrađen za specifične namene u skladu s posebnim propisima i potrebama tržišta.
Izveštaj o bonitetu sadrži sledeće delove:
- osnovne podatke,
- sažete bilanse,
- pokazatelje za ocenu boniteta,
- podatke o reviziji finansijskih izveštaja,
- podatke o danima nelikvidnosti.
Osnovni podaci sadrže zbirku (set) izabranih osnovnih (statusnih) podataka iz tačke 3. ove metodologije, karakterističnih za svaku grupu pravnih lica i za preduzetnike na dan izrade izveštaja.
Sažeti bilansi sadrže vremenske serije računovodstvenih podataka relevantnih za izračunavanje pokazatelja i za ocenu finansijskog položaja i uspešnosti pravnog lica ili preduzetnika.
Pokazatelji za ocenu boniteta sadrže vremensku seriju zbirke (seta) izabranih individualnih pokazatelja za ocenu boniteta i njihovu prosečnu centralnu tendenciju prema zbirnim podacima iz tačke 9. ove metodologije.
Podaci o reviziji finansijskih izveštaja sadrže poslednje mišljenje revizora na osnovu izvršene revizije finansijskog izveštaja.
Podaci o danima nelikvidnosti sadrže podatke o danima nelikvidnosti za poslednjih šest meseci, odnosno tri meseca pre meseca u kome se daje izveštaj o bonitetu, na nivou mesečnih i dnevnih podataka za tekući mesec.
MIŠLJENJE O BONITETU I SKORING
16. Mišljenje o bonitetu je ocena sposobnosti izmirivanja obaveza privrednog društva, doneta na osnovu kvantitativnog modela vrednovanja finansijskih principa poslovanja privrednog društva zasnovanog na primeni finansijske analize i statističkog monitoringa, kao i na osnovu kvalitativne analize finansijskih principa i analize rizika poslovanja zasnovane na specifičnostima privrednog društva.
Skoring je ocena sposobnosti izmirivanja obaveza privrednog društva, utvrđena na osnovu kvantitativnog modela vrednovanja finansijskih principa poslovanja privrednog društva zasnovanog na primeni finansijske analize i statističkog monitoringa.
17. Mišljenje o bonitetu i skoring utvrđuju se na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za poslednjih pet godina, a najmanje na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za poslednje dve godine - primenom analize ispunjenosti sledećih finansijskih principa poslovanja privrednog društva:
- profitabilnosti,
- sigurnosti i likvidnosti,
- nezavisnosti,
- fleksibilnosti,
- finansiranja u skladu s rizikom,
- optimiziranja tržišne vrednosti privrednog društva,
- budućeg rasta.
Profitabilnost ukazuje na uspešnost poslovanja privrednog društva na dugi rok. Ispunjenost ovog principa utvrđuje se analizom ostvarenog neto dobitka, poslovnog dobitka, ostvarenim prinosom na sopstveni kapital i ukupna sredstva, efektom finansijskog leveridža i pokrićem kamata.
Sigurnost i likvidnost ukazuju na stepen zaštite poverilaca i sposobnost privrednog društva da izmiruje obaveze, a njegovi pokazatelji su visina sopstvenog kapitala i profitabilnost poslovanja, kao i adekvatnost finansiranja (koja se ispoljava u finansiranju stalne imovine sopstvenim kapitalom, a dugoročno vezanih obrtnih sredstava dugoročnim kapitalom i pretpostavlja analizu neto obrtnog kapitala i pokrića zaliha neto obrtnim kapitalom). Sigurnost i likvidnost privrednog društva ispoljavaju se i u postojanju pozitivnih novčanih tokova iz poslovne aktivnosti (keš flou), što ukazuje na popravljanje ili održavanje mogućnosti plaćanja u budućnosti.
Nezavisnost ukazuje na stepen minimiziranja nepovoljnih zahteva poverilaca i utvrđuje se analizom profitabilnosti, neto obrtnog kapitala, usaglašenim obrtanjem potraživanja i kratkoročnih obaveza i permanentnom sposobnošću plaćanja.
Fleksibilnost ukazuje na sposobnost kratkoročnog prilagođavanja privrednog društva izmenjenim uslovima poslovanja, odnosno širenja ili sužavanja tržišta, što uslovljava potrebu za dodatnim kapitalom ili vraćanjem pozajmljenog kapitala. Ocena ispunjenosti ovog principa dobija se analizom adekvatnosti finansiranja, odnosno time da je fiksne potrebe neophodno finansirati sopstvenim, a varijabilne pozajmljenim kapitalom.
Finansiranje u skladu s rizikom predstavlja zahtev za zaštitom od prezaduženosti. Ovaj princip je obrnuto srazmeran principu profitabilnosti i pretpostavlja da veći rizik poslovanja zahteva i veći iznos sopstvenog kapitala. Pored pokazatelja profitabilnosti za zaključivanje o pokrivenosti rizika, koriste se i racio sopstvenog kapitala i stepen ukupne zaduženosti.
Optimiziranje tržišne vrednosti privrednog društva ukazuje na politiku raspodele koja treba da omogući optimiziranje tržišne vrednosti akcija tog društva. Ispunjenost ovog principa utvrđuje se analizom rasta sopstvenog kapitala, zatim ostvarene zarade po akciji i knjigovodstvene vrednosti po akciji.
Budući rast ukazuje na stepen ulaganja u modernizaciju, odnosno u budući rast privrednog društva. Pokazatelji koji se koriste za ocenu ispunjenosti ovog principa su stopa rasta privrednog društva, rast prihoda od prodaje, kao i stepen ulaganja u modernizaciju kapaciteta.
18. Postupak utvrđivanja skoringa zasnovan je na primeni metoda kvantitativne finansijske analize i statističkog monitoringa. Osnov je racio analiza, pri čemu je relativni značaj pokazatelja za ocenu boniteta utvrđen sa aspekta ispunjenosti finansijskih principa. Statističkim procedurama svakom pokazatelju dodeljuje se numerička vrednost - ocena, u zavisnosti od njegovog odstupanja od centralnih tendencija - prosečnih i pozicionih u oblasti kojoj privredno društvo pripada i od njihovih referentnih vrednosti. Ocena ispunjenosti pojedinog finansijskog principa predstavlja srednju vrednost ocena svih pokazatelja za ocenu boniteta u okviru tog principa, a ukupna ocena na godišnjem nivou (godišnji skoring) jeste srednja vrednost svih ocena ispunjenosti finansijskih principa poslovanja. Ukupna ocena (skoring) utvrđuje se na osnovu godišnjih skoringa - analizom trenda zasnovanom na metodu eksponencijalnih pokretnih proseka, i to tako što se u vremenskoj seriji (primenom odgovarajućih pondera) za svaki godišnji skoring utvrđuje relativni značaj.
Ukupna ocena utvrđena na način iz stava 1. ove tačke koriguje se na osnovu podataka o danima nelikvidnosti za poslednjih dvanaest meseci, a najviše za jedan osnovni nivo, u skladu s tačkom 21. ove metodologije.
Na način iz stava 1. ove tačke utvrđuje se i skoring oblasti, odnosno sektora kojima privredno društvo pripada.
19. Postupak utvrđivanja mišljenja o bonitetu, pored kvantitativne finansijske analize iz tačke 18. ove metodologije, obuhvata i kvalitativnu analizu ispunjenosti finansijskih principa i analizu rizika poslovanja, kao i analizu trenda - na osnovu sveobuhvatne zbirke (seta) podataka i pokazatelja o bonitetu privrednog društva. Analiza je zasnovana na specifičnostima privrednog društva posmatranim u okviru oblasti kojoj ono pripada, a podrazumeva primenu različitih vrsta finansijske analize: analizu bilansa stanja i bilansa uspeha, analizu neto obrtnog kapitala, keš flou analizu i racio analizu. U analizu su uključeni i podaci o reviziji koji su u vezi sa istinitošću i objektivnošću pozicija iskazanih u finansijskim izveštajima.
Za utvrđivanje mišljenja o bonitetu koriste se i podaci o danima nelikvidnosti koji ukazuju na nelikvidnost u poslednjih dvanaest meseci, kao i finansijska snaga, koja predstavlja finansijski potencijal društva a sagledava se na osnovu visine sopstvenog kapitala.
20. Postupak, kao i kriterijumi za utvrđivanje ispunjenosti pojedinih finansijskih principa poslovanja i utvrđivanje ukupne ocene, bliže su uređeni Metodologijom za utvrđivanje podataka i pokazatelja o bonitetu pravnih lica i preduzetnika i davanje mišljenja o bonitetu privrednih društava - poseban deo.
Ispunjenost finansijskih principa u smislu stava 1. ove tačke, potvrđuje se ako se na osnovu podataka iz tačke 17. stav 1. ove metodologije može izračunati najmanje 80% pokazatelja na način i pod uslovima predviđenim Metodologijom - poseban deo.
21. Mišljenje o bonitetu i skoring iskazuju se kroz osnovne i specifične nivoe ocenjivanja.
Osnovni nivoi iskazivanja su sledeći:
1) odličan bonitet (A),
2) veoma dobar bonitet (B),
3) dobar bonitet (C),
4) prihvatljiv bonitet (D),
5) veoma slab bonitet (E).
Specifični nivoi iskazivanja, u okviru osnovnih nivoa ocenjivanja, utvrđuju se u skladu s Metodologijom - poseban deo, a iskazuju se sledećim simbolima:
1) veoma dobar bonitet: (B+), (B) i (B-),
2) dobar bonitet: (C+), (C) i (C-),
3) prihvatljiv bonitet: (D+), (D) i (D-).
Odličan bonitet imaju privredna društva koja karakteriše izvanredna sposobnost izmirivanja obaveza ocenjena kao rezultat odlične profitabilnosti i finansijske stabilnosti. Privredno društvo poseduje finansijsku fleksibilnost i izuzetnu rezistentnost na uticaj nepovoljnih faktora iz okruženja i ima izvanredan poslovni razvoj, a saradnja sa ovim društvom se preporučuje. Ovaj bonitet može imati privredno društvo ako ima evidentirane dane nelikvidnosti u trajanju kraćem od 30 dana s prekidima u poslednjih dvanaest meseci od dana izrade mišljenja o bonitetu ili skoringa.
Veoma dobar bonitet imaju privredna društva koja odlikuje vrlo zadovoljavajuća sposobnost izmirivanja obaveza iskazana kroz vrlo visoku profitabilnost i finansijsku stabilnost, likvidnost i sigurnost poslovanja, uz vrlo zadovoljavajući stepen finansijske fleksibilnosti. Rezistentnost na uticaj nepovoljnih faktora iz okruženja je nešto manja u odnosu na privredna društva sa odličnim bonitetom. Privredno društvo ostvaruje dobar poslovni razvoj, a saradnja sa ovim društvom se podrazumeva. Ovaj bonitet može imati privredno društvo ako ima evidentirane dane nelikvidnosti u trajanju kraćem od 60 dana s prekidima u poslednjih dvanaest meseci od dana izrade mišljenja o bonitetu ili skoringa.
Dobar bonitet imaju privredna društva zadovoljavajuće sposobnosti izmirivanja obaveza, izražene kroz profitabilnost nižeg stepena u odnosu na privredna društva sa odličnim i veoma dobrim bonitetom a realizovane prevashodno obavljanjem osnovne delatnosti. Kod privrednog društva postoji izvesna finansijska neravnoteža koja uslovljava smanjenu finansijsku fleksibilnost i rezistentnost na uticaj nepovoljnih faktora iz okruženja, dok struktura kapitala omogućava zaštitu od prezaduženosti. Saradnja sa ovim društvom se ne odbija. Ovaj bonitet može imati privredno društvo ako ima evidentirane dane nelikvidnosti u trajanju kraćem od 90 dana s prekidima u poslednjih dvanaest meseci od dana izrade mišljenja o bonitetu ili skoringa.
Prihvatljiv bonitet imaju privredna društva slabije sposobnosti izmirivanja obaveza proistekle iz problema u poslovanju, prevashodno izraženim kroz niži stepen profitabilnosti, priličnu finansijsku neravnotežu, strukturu kapitala koja ne omogućava zaštitu od prezaduženosti i neadekvatan keš flou. Saradnja sa ovim privrednim društvom zavisi od poverenja u to društvo. Ovaj bonitet može imati privredno društvo ako ima evidentirane dane nelikvidnosti u trajanju kraćem od 180 dana s prekidima u poslednjih dvanaest meseci od dana izrade mišljenja o bonitetu ili skoringa.
Veoma slab bonitet imaju privredna društva vrlo slabe sposobnosti izmirivanja obaveza koja je rezultat neprofitabilnog poslovanja i izrazito nepovoljne strukture kapitala. Saradnja sa ovim privrednim društvom se odbija.
U skladu sa st. od 1. do 3. ove tačke iskazuje se i skoring oblasti, odnosno sektora kojima privredno društvo pripada.
21a Izuzetno od tačke 21. ove metodologije, skoring se iskazuje na sledeći način:
1) za privredna društva nad kojima je pokrenut postupak stečaja - pokrenut postupak stečaja (Ps);
2) za privredna društva nad kojima je pokrenut postupak likvidacije - pokrenut postupak likvidacije (Pl);
3) za privredna društva koja su imala statusnu promenu u poslednje dve godine - statusna promena (Psp);
4) za privredna društva koja su osnovana u poslednje dve godine - novoosnovano privredno društvo (N);
5) za privredna društva za koja nema dovoljno relevantnih podataka - nema dovoljno podataka (Md);
6) za privredna društva koja nisu dostavila finansijski izveštaj za poslednje dve izveštajne godine ili su taj izveštaj dostavila bez podataka - nema podataka (Mp).
Privredno društvo nema dovoljno relevantnih podataka u smislu stava 1, odredba pod 5, ove tačke - ako se osnovna ocena koriguje za više od jednog osnovnog nivoa u skladu s tačkom 18. stav 2. ove metodologije, ako se ne može utvrditi ispunjenost finansijskih principa u skladu s tačkom 20. stav 2. te metodologije, odnosno ako je privredno društvo nelikvidno na dan izrade skoringa.
22. Mišljenje o bonitetu može odstupati od utvrđenog skoringa za najviše jedan osnovni nivo, a rezultat je kvalitativne analize iz tačke 19. ove metodologije.
23. Mišljenje o bonitetu sadrži sledeće delove:
- mišljenje o bonitetu (ocenu),
- finansijsku analizu,
- osnovne podatke,
- bilansnu analizu,
- racio analizu,
- podatke o reviziji finansijskih izveštaja,
- finansijsku snagu,
- podatke o danima nelikvidnosti,
- makroekonomske pokazatelje.
Mišljenje o bonitetu (ocena) iskazuje se simbolima i deskriptivno, u skladu s tačkom 21. ove metodologije.
Finansijska analiza predstavlja deskriptivno iskazanu analizu ispunjenosti finansijskih principa poslovanja privrednog društva u skladu s tačkom 19. ove metodologije.
Osnovni podaci sadrže zbirku (set) svih statusnih podataka iz tačke 3. ove metodologije o privrednom društvu na dan izrade mišljenja o bonitetu.
Bilansna analiza sadrži vremensku seriju računovodstvenih podataka za poslednjih pet godina, izrađenih u formi bilansa za analizu i relevantnih za utvrđivanje mišljenja o bonitetu.
Racio analiza sadrži vremensku seriju zbirke (seta) individualnih pokazatelja za ocenu boniteta i njihovih prosečnih centralnih tendencija u oblasti kojoj privredno društvo pripada, u poslednjih pet godina, a relevantni su za utvrđivanje mišljenja o bonitetu.
Podaci o reviziji finansijskih izveštaja sadrže mišljenja revizora za poslednjih pet godina, na osnovu izvršene revizije finansijskih izeštaja.
Finansijska snaga sadrži ukupnu finansijsku snagu oblasti kojoj privredno društvo pripada, prosečnu i maksimalnu finansijsku snagu u ovoj oblasti, kao i finansijsku snagu privrednog društva.
Podaci o danima nelikvidnosti sadrže podatke o danima nelikvidnosti u poslednjih dvanaest meseci pre meseca u kome se daje mišljenje o bonitetu, na nivou mesečnih i dnevnih podataka za tekući mesec.
Makroekonomski pokazatelji sadrže skup relevantnih podataka kojima raspolaže Narodna banka Srbije a odnose se na okruženje u kome je privredno društvo poslovalo u poslednjih pet godina, odnosno na bruto domaći proizvod, devizni kurs, stopu inflacije i kreditni rejting zemlje.
24. Skoring sadrži sledeće delove:
- skoring (ocenu),
- osnovne statusne podatke,
- finansijske podatke i pokazatelje,
- ostale značajne informacije.
Skoring (ocena) sadrži ocenu privrednog društva, kao i oblasti, odnosno sektora kojima to društvo pripada, a iskazuje se simbolima, u skladu s tačkom 21. st. 2. i 3, odnosno tačkom 21a stav 1. ove metodologije.
Osnovni statusni podaci sadrže zbirku (set) izabranih osnovnih (statusnih) podataka iz tačke 3. ove metodologije o privrednom društvu na dan izrade skoringa.
Finansijski podaci i pokazatelji sadrže vremensku seriju zbirke (seta) individualnih podataka i pokazatelja za ocenu boniteta i njihovih prosečnih centralnih tendencija u oblasti kojoj to privredno društvo pripada, kao i podatke o nelikvidnosti za poslednjih dvanaest meseci koji su relevantni za utvrđivanje skoringa.
Ostale značajne informacije sadrže rang privrednog društva u oblasti kojoj to društvo pripada po osnovnim finansijskim pozicijama, zatim Altmanovu verovatnoću bankrotstva, kao i mišljenje revizora - na osnovu izvršene revizije finansijskih izeštaja za poslednje dve godine.
25. Katalog usluga boniteta sadrži pregled i strukturu svih standardizovanih usluga boniteta, koje su grupisane prema vrstama tih usluga, prema grupama pravnih lica i prema preduzetnicima.
Katalog usluga boniteta vodi se pod uslovima i na način koji su propisani ovom metodologijom.