ZAKONO NAČINU I USLOVIMA VRAĆANJA IMOVINE STEČENE RADOM I POSLOVANJEM ZADRUGA I ZADRUGARA POSLE 1. JULA 1953. GODINE("Sl. glasnik SRS", br. 46/90) |
Imovina stečena radom i poslovanjem zadruga i zadrugara posle 1. jula 1953. godine, koja je organizacionim, odnosno statusnim promenama preneta bez naknade drugim korisnicima na osnovu dokumentovanog zahteva biće vraćena tim zadrugama, odnosno njihovim pravnim sledbenicima, na način i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.
Poslovne i stambene zgrade koje su, od 1. jula 1953. do 31. decembra 1965. godine bile u vlasništvu zadružnih saveza, a kasnije bez naknade prenete drugim korisnicima, na osnovu dokumentovanog zahteva biće vraćene tim savezima, na način i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.
Zadruga, odnosno njen pravni sledbenik i zadružni savez (u daljem tekstu: podnosilac zahteva) podnosi dokumentovan zahtev iz člana 1. ovog zakona (u daljem tekstu: zahtev) opštinskom organu uprave nadležnom za imovinsko-pravne poslove, prema mestu gde se imovina nalazi.
Ako se imovina nalazi na teritoriji dve ili više opština, zahtev se podnosi republičkom organu uprave nadležnom za imovinsko-pravne poslove.
Zahtev se podnosi u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno od dana osnivanja zadruge, ukoliko se zadruga organizuje nakon stupanja na snagu ovog zakona.
Po proteku roka od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona, zahtev iz stava 1. ovog člana ne može se podneti.
U zahtevu moraju biti naznačeni:
1. imovina koja se predlaže za vraćanje, njen sadašnji korisnik i osnov za podnošenje zahteva;
2. podaci o imovini koju nije moguće vratiti usled promena, za koju podnosilac zahteva traži naknadu;
3. vreme kada je imovina organizacionim, odnosno statusnim promenama preneta bez naknade drugim korisnicima.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se:
1. dokaz da je podnosilac zahteva ovlašćen za podnošenje takvog zahteva;
2. izvod iz javnih knjiga u kojima se upisuje pravo svojine na nepokretnosti, koji sadrži podatke o imovini za koju se predlaže vraćanje, a ako takve knjige ne postoje, katastarski podaci;
3. dokaz da su poslovne i stambene zgrade, u periodu od 1. jula 1953. do 31. decembra 1965. godine, bile u vlasništvu zadružnog saveza koji je podneo zahtev.
Po dobijanju zahteva, organ uprave nadležan za imovinsko-pravne poslove dužan je da bez odlaganja razmotri zahtev i pristupi sporazumevanju stranaka.
Ukoliko stranke postignu sporazum, u sporazumu mora biti tačno određena imovina koja se vraća, odnosno naknada koja se plaća i rok u kome su stranke dužne da ispune obavezu.
Sporazum se može zaključiti i o vraćanju dela imovine.
Sporazum o vraćanju imovine, odnosno dela imovine ili isplati naknade, sadrži sve podatke neophodne za ispunjenje obaveza stranaka.
Sporazum ima snagu izvršne isprave.
Ako organ uprave nađe da nisu ispunjeni uslovi za vraćanje imovine, ili ne dođe do zaključenja sporazuma u roku od dva meseca od dana podnošenja zahteva, organ će, bez odlaganja, sve spise predmeta dostaviti mesno nadležnom opštinskom sudu, koji će, u vanparničnom postupku, odlučiti o zahtevu.
Postupak pred sudom je hitan.
Korisnik nepokretnosti čije se vraćanje traži, ima pravo na naknadu za rad i uložena sredstva u povećanju vrednosti te nepokretnosti.
U slučaju da nepokretnost nije moguće vratiti usled promena (arondacija, komasacija ili druge mere uređenja zemljišta, promena namene poslovne ili stambene zgrade i sl.), podnosilac zahteva ima pravo da traži novčanu protivvrednost imovine, a korisnik može da se oslobodi te obaveze, vraćanjem druge nepokretnosti sličnih svojstava ili namene.
Naknada iz stava 1. ovog člana određuje se prema prometnoj vrednosti imovine, koja se utvrđuje po propisima o prometu nepokretnosti, u vreme vraćanja.
Ovaj zakon primenjuje se na osnovu Amandmana XXXIII tačka 2. podtačka 4) na Ustav Socijalističke Republike Srbije na celoj teritoriji Socijalističke Republike Srbije.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Socijalističke Republike Srbije".