Prethodni

Područje rada: TEKSTILSTVO I KOŽARSTVO

Obrazovni profil: ŠIVAČ TEKSTILA

STRUČNI PREDMETI

TEKSTILNA VLAKNA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta tekstilna vlakna jeste usvajanje znanja o tekstilnim vlaknima kao osnovnim sirovinama u tekstilnoj industriji.

Zadaci nastave tekstilnih vlakana, u skladu sa mogućnostima učenika, su:

- upoznavanje najvažnijih tekstilnih vlakana;

- informativno upoznavanje i dobijanje tekstilnih vlakana;

- sticanje znanja o svojstvima i upotrebi najvažnijih tekstilnih vlakana;

- sticanje znanja za pravilnu upotrebu vlakana i proizvoda od vlakana;

- razvijanje osećaja, koliko je to moguće, za razlikovanje različitih vrsta vlakana i proizvoda izrađenih od njih.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

ELEMENTARNA RAZMATRANJA O VLAKNIMA (10)

Pojam tekstilnih vlakana.

Podela tekstilnih vlakana prema poreklu.

Upotreba tekstilnih vlakana.

Potrošnja vlakana kod nas i u svetu.

PRIRODNA VLAKNA BILJNOG POREKLA (30)

Građa vlakana biljnog porekla.

Pamuk: vrste, oblast gajenja, dobijanje, svojstva i upotreba.

Lan: vrste, oblast gajenja, dobijanje, svojstva i upotreba.

Konoplja: vrste, oblast gajenja, dobijanje, svojstva i upotreba.

Juta: vrste, oblast gajenja, dobijanje, svojstva i upotreba.

Ostala biljna vlakna, dobijanje, svojstva i upotreba.

PRIRODNA VLAKNA ŽIVOTINJSKOG POREKLA (30)

Građa vlakana životinjskog porekla.

Vuna: vrste, oblast gajenja, dobijanje, svojstva i upotreba.

Ostale dlake: vrste, svojstva i upotreba.

Svila: vrste, oblast gajenja, dobijanje, svojstva i upotreba.

HEMIJSKA VLAKNA (20)

Pojam, podela, izrada i primena.

Viskozna vlakna: dobijanje, svojstva i upotreba.

Acetatna vlakna: dobijanje, svojstva i upotreba.

Ostala hemijska vlakna elementarno: dobijanje, svojstva i upotreba.

SINTETIČKA VLAKNA (17)

Pojam, podela, izrada i primena.

Najlon, perlon i druga: dobijanje, svojstva i upotreba (elementarno).

NEORGANSKA VLAKNA (4)

Pojam, podela, izrada i primena.

Azbest: dobijanje, izrada i primena.

Staklena vlakna: dobijanje, svojstva i upotreba.

Metalna vlakna: dobijanje, svojstva i upotreba.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaj predmeta je sistematizovan po tematskim celinama.

Imajući u vidu sposobnosti učenika nastavna građa se mora izvoditi uvek uz primenu očiglednih sredstava (konkretizacija u radu), pri čemu se gradivo iz navedenih tematskih oblasti dozira u meri koja je za njih prihvatljiva. Posebno je kod realizacije pojedinih nastavnih jedinica (izvođenje eksperimenata) naročito značajna predostrožnost kako ne bi došlo do povreda. Kako je program primeren proseku učenika, on se mora, kada se ukaže potreba individualizovati, pri čemu se ne može zanemariti sticanje elementarnih znanja za ovaj stepen stručne spreme.

U uvodnom delu istaći značaj samog predmeta s obzirom na široku primenu tekstilnih vlakana u praktičnom životu.

Svojstva vlakana se različito ponašaju od uslova u preradi i primeni što učenicima treba uvek ogledom dočarati.

Detaljnije obraditi vlakna koja se najčešće koriste, posebno obratiti pažnju na dobijanje, svojstva i upotrebu.

Kod ostalih vlakana dati samo informativne pojmove.

Posebno ukazati na potrebu zaštite na radu u raznim situacijama prerade i upotrebe vlakana.

POZNAVANJE MATERIJALA

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta poznavanje materijala je upoznavanje učenika sa tekstilnim materijalima, njihovim svojstvima i upotrebi u izradi odevnih predmeta.

Zadaci nastave poznavanja materijala su:

- upoznavanje, praćenje i podsticanje određenih sklonosti učenika vezanih za profesionalno osposobljavanje učenika;

- razvijanje pozitivnog odnosa prema izabranom obrazovnom profilu i odgovarajućim zanimanjima;

- sticanje znanja o osnovnim i pomoćnim materijalima koji se koriste u izradi odevnih predmeta;

- razvijanje osećaja za razlikovanje materijala po sirovinskom sastavu, prepletaju i boji;

- sticanje potrebnih znanja za pravilan izbor i upotrebu osnovnih i pomoćnih tekstilnih materijala.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (4)

Vrste i oblici tekstilnih materijala.

Tehnološki procesi u tekstilnoj proizvodnji.

Tehnički uslovi u proizvodnom procesu prerade tekstila.

PREDENJE (35)

Pojam predenja i osnovne faze procesa izrade pređe.

Karakteristike pređe.

Predenje pamuka.

Podela i postupci predenja pamuka.

Predenje kardirane pamučne pređe (otvaranje bala, čišćenje, mešanje i formiranje svitka, proces kardiranja, razvlačenje traka, priprema pretpređe i predenje).

Predenje češljane pamučne pređe (osnovni pojmovi o procesu i vrsti predilica).

Predenje vune.

Podela i postupci predenja i redosled radnih faza.

Predenje ostalih vlakana, osnovni pojmovi.

PODELA I SVOJSTVA TEKSTILNIH MATERIJALA (35)

Tkani materijali.

Sirovinski sastav.

Vrste prepletaja.

Vrste tkanina.

Vrste dorada.

Pleteni materijali.

Sirovinski sastav.

Prepletaji.

Vrste pletenina.

Vrste dorada.

Netkani materijali.

Sirovinski sastav.

Vrste materijala.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

TKANJE (29)

Uvod, opšta saznanja.

Premotavanje pređe.

Končanje pređe.

Snovanje osnove.

Skrobljenje osnove.

Uvođenje i navezivanje osnove.

Priprema pređe za potku.

Tkanje (opšta saznanja o tkačkim razbojima, obrazovanje zeva i informativno o delovima razboja i ostalim fazama tkanja).

Prepletaji tkanina, osnovni pojmovi.

Osobine tkanina.

OPLEMENJIVANJE TEKSTILNOG MATERIJALA (27)

Bojenje tkanina i prediva.

Opšti deo (osobine boja, osnovi bojenja, podela boja).

Aparati i mašine za bojenje (aparati za bojenje rastresitog materijala, mašine za bojenje tkanina).

Bojenje tekstilnog materijala (priprema pamučnog materijala: smuđenje; odskrobljavanje; iskuvavanje; beljenje; mercerizovanje; bojenje materijala).

Štampanje tkanina: način štampanja, mašine za štampanje.

Dorada tekstilnih proizvoda.

Sušenje (mehaničke mašine: valjci za sušenje - ceđenje, centrifuga; termičke mašine).

Dorada pamučnih i vunenin tkanina (mehanička i hemijska).

OSNOVNI MATERIJALI ZA IZRADU TEKSTILNIH PROIZVODA (6)

Podela osnovnog materijala za izradu tekstilnih proizvoda.

Karakteristike osnovnog materijala za izradu tekstilnih proizvoda.

POMOĆNI MATERIJALI ZA IZRADU TEKSTILNIH PROIZVODA (6)

Svojstva i namena međupostave.

Postava.

Konci.

Trake i gajtani.

OSTALI MATERIJALI (2)

Patent zatvarači.

Dugmad, kopče i nitne.

Šnale i drugo.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaj predmeta je sistematizovan u dve godine po tematskim celinama.

Imajući u vidu sposobnosti učenika nastavna građa se mora izvoditi uvek uz primenu očiglednih sredstava (konkretizacija u radu), pri čemu se gradivo iz navedenih tematskih oblasti dozira u meri koja je za njih prihvatljiva. Posebno je kod realizacije pojedinih nastavnih jedinica (izvođenje eksperimenata) naročito značajna predostrožnost kako ne bi došlo do povrede. Kako je program primeren proseku učenika, on se mora, kada se ukaže potreba i individualizovati, pri čemu se ne može zanemariti sticanje elementarnih znanja za ovaj stepen stručne spreme.

U uvodnom delu istaći značaj samog predmeta s obzirom na široku primenu tekstilnih materijala u praktičnom životu.

Svojstva tekstilnih materijala se različito ponašaju od uslova u preradi i primeni, što učenicima treba uvek ogledom dočarati.

Detaljnije obraditi tekstilne materijale koji se najčešće koriste, posebno obratiti pažnju na proces tkanja, svojstva i upotrebu navedenih materijala.

Kod ostalih tekstilnih materijala dati samo informativne pojmove.

Posebno ukazati na potrebu zaštite na radu u raznim situacijama prerade i upotrebe tkanina.

MAŠINE I ALATI

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta jeste da upozna učenike sa mašinama, alatima, uređajima i priborom za izradu odevnih predmeta i njihovim pravilnim rukovanjem.

Zadaci su sledeći:

- upoznavanje sa raznim vrstama mašina i uređaja, koji se koriste u izradi odevnih i drugih predmeta;

- upoznavanje sa pojedinim delovima mašina i uređaja, njihovom namenom i održavanjem;

- upoznavanje sa raznim alatima i priborom i njihovom upotrebom;

- upoznavanje sa kompleksnim procesom proizvodnje u raznim uslovima i svim fazama rada.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD U PREDMET (10)

Mašine i alati - istorijski razvoj.

Vrste mašina i alata.

Osnovne tehničke karakteristike mašina i uređaja.

ORUĐE ZA RAD - ALATI (12)

Igla, naprstak, špenadle i jastuče za probu.

Makaze.

Santimetar, lenjir i krivuljari.

Lutka za probu.

KONAC ZA ŠIVENJE (4)

Pamučni konac.

Svileni konac.

Laneni konac.

Sintetički konac.

MAŠINE ZA ŠIVENJE (34)

Pojava šivaće mašine i njen razvoj.

Oblik šivaće mašine.

Delovi šivaće mašine.

Mogućnosti šivaće mašine.

Vrste mašinskih uboda i njihova primena.

Mašinski ubodi i šavovi (otvoreni i zatvoreni).

Formiranje mašinskog uboda (zrnasti i lančani).

MAŠINE ZA KROJENJE (6)

Mašine za polaganje materijala: ručne, poluautomatske, automatske.

MAŠINE I UREĐAJI ZA PEGLANJE (4)

Ručna električna pegla i stolovi za peglanje.

SREDSTVA UNUTRAŠNJEG TRANSPORTA (4)

Ručna, mehanička, transportna sredstva.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

MAŠINE ZA KROJENJE (20)

Mašine za polaganje materijala: ručne, poluautomatske, automatske.

Mašine za grubo krojenje.

Električne makaze.

Mašina sa vertikalnim nožem.

Mašina sa okruglim nožem.

Mašina sa višeugaonim nožem.

Mašine za fino krojenje i drugi savremeni uređaji za krojenje.

MAŠINE ZA ŠIVENJE (38)

Pojava šivaće mašine i njen razvoj.

Oblik šivaće mašine.

Delovi šivaće mašine.

Mogućnosti šivaće mašine.

Vrste mašinskih uboda i njihova primena.

Mašinski ubodi i šavovi (otvoreni i zatvoreni).

Formiranje mašinskog uboda (zrnasti i lančani).

Vrste šivaćih mašina.

Prema brzini šivenja (sporošivaće i brzošivaće).

Prema vrsti uboda (sa zrnastim i lančanim ubodom).

Prema broju igala (sa jednom, dve ili vite igala).

Prema vrsti materijala koji se šije (tekstil, koža, krzno).

Prema nameni (domaćinstvo, zanatstvo, industrija).

Prema konstrukciji i stepenu automatizacije (obična, specijalna, šivaći automati, agregati, i transver staze).

MAŠINE I UREĐAJI ZA PEGLANJE (10)

Ručna električna pegla i stolovi za peglanje.

Elektroparna i parna pegla - stolovi.

Prese za peglanje (parna i mehanička).

Poluatomatske i automatske prese.

Agregati za peglanje, specijalizovane za košulju i sl.

SREDSTVA UNUTRAŠNJEG TRANSPORTA (6)

Ručna, mehanička, transportna sredstva.

Transportne trake.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaj predmeta je sistematizovan u dve godine po tematskim celinama.

Imajući u vidu sposobnosti učenika nastavna građa se mora izvoditi uvek uz primenu očiglednih sredstava (konkretizacija u radu), pri čemu se gradivo iz navedenih tematskih oblasti dozira u meri koja je za njih prihvatljiva. Posebno je kod realizacije pojedinih nastavnih jedinica (izvođenje eksperimenata) naročito značajna predostrožnost kako ne bi došlo do povreda. Kako je program primeren proseku učenika, on se mora, kada se ukaže potreba i individualizovati, pri čemu se ne može zanemariti sticanje elementarnih znanja za ovaj stepen stručne spreme.

U uvodnom delu istaći značaj samog predmeta s obzirom na široku primenu mašina, alata i pribora za izradu, preradu i popravku odevnih i drugih proizvoda u praktičnom životu.

Prilikom upoznavanja sa mašinama, alatima i priborom koji se koriste u izradi odevnih predmeta i drugih proizvoda u ovom zanatu, obavezno je to činiti na konkretan način. Verbalizaciju nastavnika uvek prati demonstracija pomenutih mašina, alata i pribora za povezivanje sa nastavom tehnologije izrade, gde se vidi i njihova praktična primena.

Detaljnije obraditi najznačajnije mašine, alate i pribore kojima će se učenici kasnije najčešće koristiti u svome radu.

Posebno ukazati na potrebu zaštite na radu u procesu proizvodnje kako u zanatskoj radionici tako i u industrijskim pogonima pri korišćenju raznih mašina, alata i pribora.

TEHNOLOGIJA ŠIVENJA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave jeste usvajanje znanja iz tehnologije izrade odeće, osposobljavanje za praktičnu primenu stečenih znanja i vaspitanje učenika za poziv za koji se priprema.

Zadaci nastave tehnologije izrade su:

- usvajanje tehnoloških znanja radi sticanja veštine i navika potrebnih za izradu odeće na industrijski i zanatski način;

- upoznavanje mašina, pribora i alata koji se upotrebljavaju u pozivu konfekcijski šivač;

- osposobljavanje učenika za rad na složenim radnim operacijama;

- razvijanje radnih navika i motivacije za stručno usavršavanje u svom obrazovnom profilu.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD U PREDMET (6)

Proizvodnja odeće i njena društvena potreba.

Karakteristike industrijske i zanatske proizvodnje odeće.

Podela procesa proizvodnje odeće na faze rada.

TEHNOLOGIJA ŠIVENJA (46)

Vrste bodova: ručni i mašinski.

Vrste rupica. Ušivanje dugmadi ručno i mašinski.

Izrađivanje i prepravljanje proizvoda šivenjem.

Posteljina, presvlaka, zavesa, marame i torbe.

Zaštitne odeće (kecelje, radna odeća i sl).

Muško, žensko i dečje rublje.

TEHNOLOGIJA KROJENJA (14)

Proces rada u krojačnici.

Priprema materijala za krojenje.

Polaganje materijala.

TEHNOLOGIJA PEGLANJA (8)

Postupci peglanja.

Raspeglavanje i upeglavanje šavova.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

KONSTRUKCIJA ODEĆE (14)

Standardi i njihova primena u industriji odeće (JUS).

Veličina odeće, njeno označavanje.

Telesne mere i konstrukcija brojeva.

Ženska odeća i razni ženski odevni predmeti: (suknja, bluza, haljina, prsluk).

Muška odeća i razni muški odevni predmeti: (prsluk, pantalone, šorc, radno odelo).

IZBOR I UPOTREBA MATERIJALA (2)

Ponašanje materijala pri krojenju, šivenju i peglanju.

Izbor osnovnog i pomoćnog materijala u zavisnosti od vrste i namene tekstilnog proizvoda.

TEHNOLOGIJA KROJENJA ŽENSKE I MUŠKE ODEĆE (35)

Priprema materijala za krojenje.

Prenošenje krojne slike na naslagu za krojenje.

Krojenje naslage.

Krojenje ženske odeće i raznih ženskih odevnih predmeta (suknja, bluza, haljina, prsluk).

Krojenje muške odeće i raznih muških odevnih predmeta (prsluk, pantalone, šorc, radno odelo).

Označavanje i numerisanje iskrojenih delova.

Kompletiranje svežnjeva za šivaru.

Fiksiranje lepljive međupostave na iskrojene delove osnovne tkanine.

TEHNOLOGIJA ŠIVENJA ODEĆE (15)

Spajanje numerisanih iskrojenih delova odeće.

Izrađivanje i prepravljanje proizvoda šivenjem.

Haljina, suknja, bluza, košulja i sl.

Šorc, bermude, pantalone i farmerke.

Zaštitne odeće (kecelje, radna odeća i sl.)

TEHNOLOGIJA PEGLANJA (8)

Postupci peglanja.

Međufazno i završno peglanje.

Raspeglavanje i upeglavanje šavova.

Oblikovanje krojnih delova postupkom peglanja.

Finalno peglanje gotovih odevnih predmeta.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

TEHNOLOŠKI POSTUPAK IZRADE ODEVNIH PREDMETA (10)

Tehnološka izrada muških i ženskih odevnih predmeta po fazama rada i postupcima izrade.

Kod zanatske izrade odevnih predmeta: propisnik probe završnih faza i peglanja odeće - samo informativno.

TEHNOLOGIJA ŠIVENJA ODEĆE (52)

Izrađivanje i prepravljanje proizvoda šivenjem.

Prsluk, sako, mantil, kaput.

Haljina, suknja, bluza, košulja i sl.

Zaštitne odeće (kecelja, radna odeća i sl.).

Narodne nošnje.

Šalovi, pojasevi, kravate, grudnjaci, steznici i druga specijalizovana sportska, ortopedska i scenska odeća.

TEHNOLOGIJA PEGLANJA (8)

Postupci peglanja.

Međufazno i završno peglanje.

Raspeglavanje i upeglavanje šavova.

Oblikovanje krojnih delova postupkom peglanja.

Finalno peglanje gotovih odevnih predmeta.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaj predmeta je sistematizovan u tri godine po tematskim celinama.

Imajući u vidu sposobnosti učenika nastavna građa se mora izvoditi uvek uz primenu očiglednih sredstava (konkretizacija u radu), pri čemu se gradivo iz navedenih tematskih oblasti dozira u meri koja je za njih prihvatljiva. Posebno je kod realizacije pojedinih nastavnih jedinica (izvođenje eksperimenata) naročito značajna predostrožnost kako ne bi došlo do povreda.

Kako je program primeren proseku učenika, on se mora, kada se ukaže potreba i individualizovati, pri čemu se ne može zanemariti sticanje elementarnih znanja za ovaj stepen stručne spreme. U uvodnom delu istaći značaj samog predmeta s obzirom na široku primenu odevnih predmeta u praktičnom životu.

Odevni predmeti i drugi šiveni materijali (odevni predmeti, posteljina, stolnjaci, torbe, zavese i sl.) se koriste u različitim prilikama i uslovima. Uvek na očigledan način dočarati prilike i uslove kako bi se oni na adekvatan način koristili.

Detaljnije obraditi najznačajnije procese krojenja, šivenja i peglanja, uvek uz praktičnu primenu.

Posebno ukazati na potrebu zaštite na radu u procesu proizvodnje kako u zanatskoj radionici tako i u industrijskim pogonima.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave jeste usvajanje znanja i veština u tehnološkom procesu izrade odeće i osposobljavanja učenika da stečena znanja primeni u budućem radu za koji se priprema.

Zadaci praktične nastave su:

- povezivanje teorijske nastave sa praktičnim radom u postupku izrade odeće i drugih proizvoda;

- sticanje veština potrebnih za izradu odeće na zanatski i industrijski način;

- uočavanje grešaka koje se javljaju u toku izrade odeće, otkrivanje uzroka i način njihovog otklanjanja;

- osposobljavanje učenika za pravilno rukovanje i održavanje mašina i uređaja;

- razvijanje samostalnosti i upornosti u radu;

- razvijanje osećaja odgovornosti za racionalno korišćenje materijala i održavanje sredstava za rad.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

UVOD

Upoznavanje sa tehnološkim procesom izrade odeće.

Pojam i podela radnog mesta.

Pripremanje i održavanje radnog mesta.

Zaštita na radu.

RUČNO ŠIVENJE

Uvežbavanje i prilagođavanje položaja tela za ručni rad.

Korišćenje pribora i alata za ručno šivanje.

Prošivanje delova.

Opšivanje rubova tkanine.

Izrada rupica.

Spajanje postave sa osnovom tkanine kosim nevidljivim bodom.

Našivanje dugmadi i kopči.

IZRADA MAŠINSKIH ŠAVOVA I ŠTEPOVA

Pripremanje običnih šivaćih mašina i vežbanje rada praznim hodom.

Uvlačenje gornjeg konca, nameštanje i stavljanje donjeg konca.

Uvežbavanje raznih štepova na početnici.

Izrada klasičnog otvorenog šava.

Izrada naštepanog šava.

Izrada zatvorenog šava.

Izrada dvostrukog zatvorenog šava (francuski šav).

Izrada raznih porubčića i drugih ukrasnih detalja na odevnim predmetima.

KROJENJE ODEVNIH PREDMETA

Uzimanje i razrada mere.

Pripremanje skica i krojenje manje složenih predmeta.

Marama, maramica, torba.

IZRADA DETALJA ODEVNIH PREDMETA

Izrada raznih lajsni i pojaseva.

Izrada džepova i poklopaca.

Izrada okovratnika za razne odevne predmete.

Izrada manžetni za rukave.

Izrada svih vrsta otvora na suknjama i bluzama.

PEGLANJE U TOKU RADA - MEĐUFAZNO

Peglanje detalja odevnih predmeta.

Peglanje i raspeglavanje šavova.

IZRADA ODEVNIH I DRUGIH PREDMETA

Izrada bluze.

Izrada suknje.

Izrada posteljine.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

IZRADA POSTELJNOG RUBLJA

Izrada naštepanog zatvorenog šava.

Izrada dvostrukog zatvorenog šava.

Izrada rupica.

Ušivanje dugmadi.

Raspeglavanje i upeglavanje šavova.

Pakovanje gotove posteljine.

IZRADA ODEVNIH PREDMETA

Izrada radnog odela (bluza, pantalone).

Izrada radnog mantila, haljine.

Izrada detalja odevnih predmeta po sledećim operacijama:

- podavijanje džepova, ušivanje i sastavljanje;

- sastavljanje bluze, šivenje kragne sa nastavkom;

- ušivanje;

- izrada pojasa i izvrtanje, šivenje manžetni;

- izrada šlica na rukavu i ušivanje rukava;

- izrada gajki;

- podavijanje džepova i ušivanje;

- ušivanje šlica, postavljanje podšlica;

- ušivanje cvikli u koraku;

- sastavljanje pantalona u koraku;

- ušivanje pojasa sa gajkama;

- obrada šlica i utvrđivanje;

- sastavljanje prednjica pantalona i ušivanje zadnjih gajki;

- ušivanje nogavica;

- peglanje i pakovanje pantalona.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

PRAKTIČAN RAD U ODELJENJU KROJAČNICE

Ručno polaganje tkanine.

Nanošenje krojne slike.

Cvikanje određenih detalja prema krojnoj slici.

Grubo iskrojavanje.

Obeležavanje krojnih delova.

Kompletiranje bala u svežnjeve.

PRAKTIČAN RAD U ODELJENJU LAKE KONFEKCIJE

Šivenje kragne na ženskoj bluzi, ženskoj haljini.

Našivanje manžetni na ženskoj bluzi i haljini.

Šivenje džepova, patni i poklopaca na bluzi i haljini.

Obrada ušitaka i šavova.

Obrada prednjice bluze i haljine.

Sastavljanje delova bluze, našivanje kragne.

Porubljivanje bluze i haljine.

Kontrola sašivenog predmeta i čišćenje od konaca.

Izrada ženske suknje, postavljanje.

Izrada postave i obrada.

Izrada mantila (radni, kišni i dr.).

Našivanje patent zatvarača (pantalone, suknja, haljina).

Peglanje sašivenog predmeta.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaj predmeta je sistematizovan u tri godine, u skladu sa programima tehnologije izrade i drugim nastavnim predmetima, po tematskim celinama.

Imajući u vidu sposobnosti učenika praksa se realizuje tako što se učenici uključuju u skladu sa predviđenim programom od uključivanja u radne operacije za koje pored interesa pokažu i odgovarajuće sposobnosti. Prelaz na složenije operacije može uslediti tek pošto se prethodne u potpunosti ovladaju.

Posebna pažnja mora biti posvećena zaštiti na radu.

U prvo vreme obezbediti učenicima duže pauze za odmor koje se vremenom skraćuju dok se postepeno ne uklope u ritam rada i odmora drugih radnika ili starijih učenika.

Naročitu pažnju obratiti da učenik tokom rada izgradi pravilan odnos prema drugim radnicima i osoblju koje sa njima radi, odnos prema mašinama, aparatima i alatima kojima se služi, kao i prostorijama u kojima radi, odmara ili se hrani u toku pauze.

ZAVRŠNI ISPIT

Završni ispit učenik polaže na kraju trogodišnjeg obrazovanja kada je pozitivno ocenjen iz svih predmeta predviđenih nastavnim planom i programom za obrazovni profil šivača tekstila.

Ovim ispitom se proverava stručna osposobljenost kandidata za samostalno obavljanje poslova i radnih zadataka utvrđenih zanimanja u okviru obrazovnog profila.

Završni ispit sastoji se iz:

1. praktičnog rada i

2. usmene provere znanja.

1. PRAKTIČAN RAD

Sadržaji praktičnog rada definišu se prema zahtevima obrazovnog profila šivača tekstila vezani za modelovanje i izradu određenog proizvoda.

2. USMENA PROVERA ZNANJA

U okviru usmene provere znanja učenik pred komisijom obrazlaže tok tehnoloških operacija karakterističnih za izradu zadatog proizvoda ili izvršavanja određenih poslova i zadataka.

Pitanja u okviru usmene provere znanja vezana su za izrađeni proizvod, a odnose se na izbor osnovnog i pomoćnog materijala, izbor operacija, mašina, uređaja i alata.

Bliže uslove o organizaciji i načinu sprovođenja završnog ispita utvrđuje škola izradom pravilnika o polaganju završnog ispita.

Područje rada: TEKSTILSTVO I KOŽARSTVO

Obrazovni profil: ŠIVAČ OBUĆE

STRUČNI PREDMETI

POZNAVANJE MATERIJALA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta poznavanje materijala jeste sticanje znanja o materijalima koji se koriste za izradu rukavica, sedlarsko remenarskih proizvoda i gornjih delova obuće.

Zadaci nastave su:

- upućivanje učenika u pravilno korišćenje svih vrsta materijala vezanih za izradu određenih proizvoda;

- shvatanje uloge i značaja hartije, tekstilnih materijala, plastičnih masa, gume, lepkova, veštačke kože i krzna, materijala od metala i drveta u dobijanju proizvoda;

- sticanje znanja o vrstama, svojstvima i upotrebljivosti prirodnih i veštačkih koža i krzna;

- razvijanje osećaja za razlikovanje prirodnih i veštačkih koža.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

PRERADA KOŽE (54)

Sirova koža (svojstva, građa, hemijski sastav, podela). Skidanje kože i konzervisanje (sredstva i postupak). Kvašenje kože, labavljenje dlake, skidanje dlaka i mešine, cepanje, otkrečavanje, nagrizanje kože, sredstva za obradu i postupak).

Štavljenje kože (cilj štavljenja, sredstva i postupak).

ZAVRŠNA OBRADA KOŽE (36)

Ceđenje, tanjenje, neutralizacija, osnovno bojenje, mašćenje, sušenje, mekšanje, brušenje, pokrivno bojenje, peglanje, presovanje, merenje površine, klasiranje, pakovanje.

Klasiranje gotovih koža prema JUS standardu.

LEPKOVI (21)

Dobijanje lepkova, podela i primena.

Karakteristike najpoznatijih vrsta kožarskih lepkova.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

PRIRODNE KOŽE (15)

Vrste i karakteristike prirodnih koža: boks, napa, lak, nubuk, velur, semiš, kravina, svinjska, ševro i ševret. Kože gmizavaca, riba i ptica.

Kože za izradu remenja.

Tehničke blank kože.

Ostale vrste koža.

VEŠTAČKE KOŽE (10)

Svojstva i upotreba veštačkih koža.

Vrsta skaja i namena.

Polivinil folije i polivinil na tekstilnoj podlozi različite debljine.

Ostale vrste veštačkih koža i njihova upotreba.

TEKSTILNI MATERIJALI (12)

Podela tekstilnih vlakana.

Najvažnija svojstva pamuka, lana, vune, viskoze i najlona.

Osnovne karakteristike tekstilnih materijala koji se koriste u izradi rukavica, obuće, sedlarskih i remenarskih proizvoda. (Somot, čoja, helanka, flanelska postava, pletena vunena postava, keper, konac, lastiš, ceradno platno, vata, kanap, filcani materijali, veštačko krzno, tkano, pleteno, lepljeno).

HARTIJA (4)

Sirovine za proizvodnju i dobijanje hartije.

Hartije za izradu šablona i pakovanje proizvoda.

PLASTIČNE MASE (9)

Proizvodnja i najvažnije vrste plastičnih masa (poliuretan, polivinilhlorid, polietilen).

Plastični keder, sunđer, potpetice.

Plastične mase za ojačanje zaštitnih rukavica.

MATERIJALI OD METALA (4)

Šnale, drikeri, nitne, ojačanje, dugmad, alke, rascepke, pune i šuplje zakovice, patent zatvarači, ringlice, klanfe, zakivci, razni ukrasi i dr.

GUME (5)

Sirovine za proizvodnju guma.

Dobijanje gume.

Gume za lice, postave i ojačanje.

PRIRODNO KRZNO (7)

Krznašice, podela krzna. Ovčje, jagnjeće, astragan, ocelot, leopard, gepard, ris.

OSTALI MATERIJALI (9)

Talk, parafin, boje, sredstvo za impregnaciju i apretovanje.

Drvo za izradu sedla, eksera, potpetica, đonova, kalupa, nanula, klompi.

Voskovi i njihova upotreba.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji programa predmeta poznavanje materijala realizuju se u zavisnosti od obrazovnog profila koji ih izučavaju.

Nastavni program prvog razreda obrađuju svi obrazovni profili, dok se obrada sadržaja programa u drugom razredu razlikuje po obrazovnim profilima.

Broj časova tematskih celina dat je orijentaciono, a nastavniku se ostavlja mogućnost da određene sadržaje proširi ili suzi u zavisnosti od zahteva zanimanja obrazovnog profila.

Prilikom obrade sirove kože obavezno koristiti crteže preseka sirove kože, slike i filmove. Završne radove objasniti uz pomoć slika mašina za ceđenje i tanjenje kože.

Kod obrade raznih vrsta materijala maksimalno koristiti ilustrativno demonstracione metode u bržem upoznavanju materijala koji se koristi u izradi određenih kožarskih proizvoda.

MAŠINE I APARATI

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta mašine i aparati jeste sticanje znanja o mašinama, aparatima, uređajima i alatima za izradu obuće i njihovim pravilnim rukovanjem.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje sa raznim vrstama mašina, aparata, uređaja i alata za izradu obuće;

- upoznavanje sa pojedinim delovima mašina, aparata i uređaja, njihovom namenom i održavanjem;

- upoznavanje sa raznim alatima, priborom i njihovom upotrebom;

- sticanje veštine rukovanja mašinama, aparatima i uređajima bez mogućih povreda.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD U PREDMET (10)

Mašine i aparati.

Vrste mašina i alata.

Osnovne tehničke karakteristike mašina, aparata i uređaja za obradu kože.

Igla, naprstak, špenadle, jastuče, makaze, nož, centimetar, lenjiri i krivuljari.

MAŠINE I UREĐAJI ZA ISECANJE (18)

Mašine za isecanje homogenih i nehomogenih materijala - osnovni delovi mašina, njihova funkcija i namena.

Mašine za isecanje tekstilnih i ostalih pomoćnih materijala koji se koriste u izradi obuće.

Uređaji za isecanje, bušenje - perforiranje.

MAŠINE ZA OBELEŽAVANJE I MARKIRANJE (2)

Osnovni delovi mašina, funkcija, rad.

MAŠINE ZA OBRADU I OBLIKOVANJE (16)

Mašine za ivično i površinsko tanjenje - sastav, delovi, funkcija i rad mašina.

Mašine za uređivanje ivice ruba.

Mašine za brušenje površina i rubova.

MAŠINE ZA ŠIVENJE (23)

Univerzalne šivaće mašine.

Delovi šivaće mašine:

- pogonski mehanizam

- mehanizam za transport materijala

- mehanizam za formiranje šava.

Mašine za šivenje patent zatvarača (rajferšlusa) i mašine za ukrasno šivenje - osnovni delovi, funkcija i rad mašina.

III razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

APARATI ZA SPAJANJE GORNJIH DELOVA SA TEMELJNOM TABANICOM (32)

Aparat za oblikovanje zadnjeg gornjeg dela.

Aparat za navlačenje gornjeg dela na kalup i njegovo spajanje sa temeljnom tabanicom procesom lepljenja.

Aparat za automatsko spajanje zadnjeg gornjeg dela sa temeljnom tabanicom (pat-automat), sastav, delovi, funkcija i rad.

MAŠINE ZA OBLIKOVANJE I OBRADU SPOJENOG GORNJEG DELA SA TEMELJNOM TABANICOM (32)

Mašina za oblikovanje gornjeg dela sa temeljnom tabanicom, funkcija i rad mašine.

MAŠINE, APARATI I UREĐAJI ZA PEGLANJE (14)

Ručna električna pegla i stolovi za peglanje.

Elektroparna pegla i stolovi.

Presa za peglanje (parna i mehanička).

UREĐAJI ZA APRETOVANJE I ŠATIRANJE (18)

Osnovni delovi i način rada uređaja.

SREDSTVA UNUTRAŠNJEG TRANSPORTA (5)

Ručna i mehanička transportna sredstva.

Transportne trake.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaj predmeta je sistematizovan u dve godine po tematskim celinama.

Imajući u vidu sposobnosti učenika nastavna građa se mora izvoditi uvek uz primenu očiglednih sredstava (konkretizacija u radu), pri čemu se gradivo iz navedenih tematskih oblasti dozira u meri koja je za njih prihvatljiva. Posebno je kod realizacije pojedinih nastavnih jedinica (izvođenje eksperimenta) naročito značajna predostrožnost kako ne bi došlo do povreda. Kako je program primeren proseku učenika, on se mora, kada se ukaže potreba i individualizovati, pri čemu se ne može zanemariti sticanje elementarnih znanja za ovaj stepen stručne spreme.

U uvodnom delu istaći značaj samog predmeta s obzirom na široku primenu mašina, alata i pribora za izradu, preradu i popravku obuće.

Prilikom upoznavanja sa mašinama, alatima i priborom koji se koriste u izradi odevnih predmeta i drugih proizvoda u ovom zanatu, obavezno je to činiti na konkretan način. Verbalizaciju nastavnika uvek prati demonstracija pomenutih mašina, alata i pribora i povezivanje sa nastavom tehnologije izrade, gde se vidi i njihova praktična primena.

Detaljnije obraditi najznačajnije mašine, alate i pribore kojim će se učenici kasnije najčešće koristiti u svome radu.

Posebno ukazati na potrebu zaštite na radu u procesu proizvodnje kako u zanatskoj radionici tako i u industrijskim pogonima pri korišćenju raznih mašina, alata i pribora.

TEHNOLOGIJA ŠIVENJA OBUĆE

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta tehnologija šivenja obuće jeste sticanje znanja o tehnološkom postupku šivenja raznih vrsta obuće.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje tehnološkog procesa šivenja obuće u svim fazama uz primenu mašina, alata i uređaja;

- shvatanje značaja izbora materijala, njegovo iskorišćavanje i namena;

- osposobljavanje za primenu stečenih znanja u praktičnom radu.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

OSNOVNI POJMOVI PROIZVODNJE (10)

Proizvodnja obuće i njena društvena potreba.

Radna prostorija i radno mesto.

Razvoj obućarskog zanata.

Vrste, nazivi, veličine, namena, načini izrade, uslovi i funkcija obuće.

PRIPREMA MATERIJALA ZA KROJENJE (10)

Materijali za izradu gornjih delova obuće (prirodna koža, veštački, sintetički i tekstilni materijali).

Klasiranje materijala prema vrsti i nameni.

ISECANJE GORNJIH DELOVA OBUĆE OD TEKSTILNIH MATERIJALA (11)

Načini isecanja i njihova primena.

Pripremanje tkanine i pletenine za isecanje: slaganje, ucrtavanje i povezivanje.

ISECANJE GORNJIH DELOVA OBUĆE OD VEŠTAČKIH I SINTETIČKIH MATERIJALA (6)

Pripremanje materijala za isecanje, načini i postupci isecanja, sredstva i uređaji za isecanje.

ISECANJE GORNJIH DELOVA OBUĆE OD PRIRODNE KOŽE (27)

Pregled kože. Način isecanja i njihova primena.

Faktori isecanja: građa kože, tegljivost i klasiranje po kvalitetu, sortiranje kože prema njihovoj ulozi.

Postavljanje kože pri isecanju.

Postupak isecanja unutrašnjih delova (postava) obuće i postupak isecanja spoljašnjih delova (lica) obuće.

OBELEŽAVANJE I KONTROLA ISEČENIH DELOVA (10)

Obeležavanje iskrojenih delova.

Obeležavanje za ukrase.

Obeležavanje mesta sastava, veličine i širine.

Kontrola kvaliteta isečenih delova.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

OBRADA GORNJIH DELOVA OBUĆE (36)

Značaj i uloga obrade.

Faze obrade gornjih delova.

Površinsko tanjenje.

Ukrasno bušenje - perforiranje, značaj i postupak izrade.

Tanjenje ivica ruba, vidovi tanjenja.

Nanošenje lepila: lepila za privremeno i trajno vezivanje - načini i postupci nanošenja.

Uređivanje ivica ruba: vidovi uređivanja, primena, sredstva za izvođenje i postupak izvođenja.

Pojačanje gornjih delova: vidovi pojačanja i njihova primena.

Nanošenje ukrasa: ukrašavanje spoljašnjih gornjih delova - oblici ukrašavanja i izbor sredstava za rad, značaj i postupak izvođenja.

SPAJANJE - ŠIVENJE GORNJIH DELOVA OBUĆE (20)

Načini spajanje i njihova primena.

Međusobno spajanje delova postave lepljenjem.

Međusobno spajanje delova lica lepljenjem.

Šivenje delova obuće nakon lepljenja.

Konac za šivenje.

Odnos debljine igle i konca, dužina i broj uboda na santimetar dužine.

Spajanje lica i postave lepljenjem.

Šivenje lica i postave.

Obrezivanje viška postave.

Šivenje detalja i ukrasnih delova na obući.

SPAJANJE GORNJIH SA DONJIM DELOVIMA OBUĆE (18)

Priprema đona za spajanje - oblikovanje i raščešljavanje.

Spajanje postupkom lepljenja i kovanjem.

Spajanje đona šivenjem i prošivanjem.

Glodanje, frezanje ruba đona.

Pričvršćivanje potpetica.

III razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

ZAVRŠNA OBRADA OBUĆE (22)

Fino brušenje, čišćenje, pranje, bojenje, poliranje i apretovanje.

Izvlačenje kalupa.

KONTROLA (17)

Kontrola poluproizvoda gornjih delova obuće.

Međufazna kontrola.

Kontrola gotovih proizvoda.

Kompletiranje gotovih proizvoda.

Pakovanje proizvoda.

Održavanje sredstava za rad.

IZRADA POJEDINIH VRSTA OBUĆE (66)

Izrada muških papuča.

Izrada ženskih papuča.

Izrada jednostavnijih sandala.

Šivenje natikača.

Šivenje i popravka lakših oštećenja na obući.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaje predmeta tehnologija šivenja obuće, treba realizovati u učionici ili radionici zbog povezivanja sa praktičnom nastavom.

Za ostvarivanje nastavnih sadržaja treba koristiti šeme, slike, uzorke materijala i gotovih proizvoda.

Maksimalno treba koristiti vizuelnu tehniku: grafoskop, episkop i epidijaskop.

Prilikom obrade nastavnih sadržaja preporučuje se kombinacija što većeg broja metoda: monološka, dijaloška, objašnjenja, demonstracije, vežbe i dr.

Sadržaje programa realizovati postepeno, od osnovnih ka složenijim zahtevima. Posebno obraditi zanatski, poluindustrijski, industrijski način šivenja obuće i istaći njihovu zastupljenost u izradi obuće.

Detaljno obraditi završne operacije kako bi učenik mogao da uoči ulogu i značaj estetskog faktora u izradi obuće.

Praćenje učenika u njihovom savladavanju programa treba vršiti permanentno.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave je usvajanje znanja i sticanje veština u šivenju obuće i rukovanju potrebnim alatima i mašinama.

Zadaci nastave su:

- sticanje radne kulture i primerenog odnosa prema radu;

- sticanje znanja o izboru materijala u zavisnosti od vrste i modela obuće;

- savladavanje veštine korišćenja alata i mašina;

- razvijanje smisla za preciznost i estetsko oblikovanje predmeta;

- savladavanje pripremnih i završnih operacija u šivenju obuće.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

PRAKTIČNO UPOZNAVANJE ALATA, PRIBORA I UREĐAJA

Upoznavanje sa pravilima organizacije radne prostorije i radnog mesta.

Upoznavanje alata i pribora za rad. Usvajanje pravila rukovanja alatom, mašinama i ostalim priborom za rad.

Čuvanje i održavanje sredstava za rad.

OBRADA ISKROJENIH DELOVA

Ručno stanjivanje ivica iskrojenih delova.

Nanošenje lepila na istanjenim ivicama ruba.

Ručno podavijanje ivica ruba bez upotrebe šablona.

Ručno podavijanje ivica ruba pravolinijskog oblika i obrada ivica.

Obrada ivica primenom šablona sa ispupčenim i udubljenim krivinama.

PRIPREMANJE LICA I POSTAVE ZA SPAJANJE

Nanošenje lepka na površinu za spajanje.

Pojačavanje ivica ruba tekstilnim trakama raznih širina.

Lepljenje ostalih pojačanja na raznim delovima.

Ostale pripremne faze za spajanje delova lepljenjem.

Spajanje spoljašnjih (lica) i unutrašnjih (postave) delova lepljenjem.

OBRADA IVICA RUBA (216)

Numerisanje iskrojenih delova.

Uređivanje ivice ruba podavijanjem, opaljivanjem, zupčanjem.

Uređivanje ivice ruba za paspuliranje, štircanje i francuski raštep.

Rukovanje priborom za bušenje - zupčanje.

Upoznavanje rada mašine za zupčanje ivica ruba.

Ukrasno bušenje - perforiranje prilikom ručne primene šablona i bez primene šablona.

Obeležavanje delova za sastav kopči, vezica i bušenje otvora za njihovo postavljanje.

Ringlovanje - stavljanje ringli na otvore za vezice.

Bušenje i stavljanje zakovica na sastave.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

MAŠINE ZA ŠIVENJE OBUĆE

Delovi i mehanizmi mašine za šivenje kože.

Priprema i rad mašine.

Nameštanje igle i ležište iglenjače.

Uvlačenje konca u mašinu za šivenje.

Nameštanje konca na metalni kalem (špulnu).

Usklađivanje stepena napetosti konca (gornjeg i donjeg).

Uvežbavanje rada mašine bez igle i konca.

Uvežbavanje rada mašine, iglom bez konca.

Na papiru različitih pravaca i oblika.

Vežbanje šivenja otpadnih delova kože bez konca i obaveze pridržavanja određenog pravca.

Vežbanje šivenja na delovima različitih oblika praćenjem ucrtanog pravca i šivenja krivina pod pravim uglom.

Uvežbavanje šivenja sa upotrebom konca.

Ručno obrezivanje viška postave.

KROJENJE MANJE SLOŽENIH DELOVA OBUĆE

Uvod u krojenje gornjih delova obuće.

Upoznavanje potrebnog pribora i alata.

Uvežbavanje oštrenja noževa za ručno krojenje.

Rukovanje nožem prilikom krojenja po šablonu.

Ucrtavanje delova obuće na papiru formata kože radi sticanja osnovnih pojmova o postavljanju šablona i noževa pri isecanju gornjih delova.

Ručno bojenje i isecanje tekstilnih materijala.

Mašinsko isecanje tekstilnih materijala.

Ručno isecanje raznih pojačanja po šablonu.

Ručno isecanje postave od kože po šablonu.

Ručno isecanje spoljnih gornjih delova (lica) od kože.

Mašinsko isecanje gornjih delova - spoljnih i unutrašnjih.

ISECANJE GORNJIH DELOVA OBUĆE

Upoznavanje modela koji se izrađuje.

Način krojenja.

Pripremanje mašine i alata za krojenje.

Krojenje delova od postave u kombinaciji koža - tekstil.

Krojenje lajsni i kaiševa.

Krojenje prednjih i zadnjih delova od kože.

Isecanje svih brojeva po datom asortimanu.

Kontrola isečenih delova.

OBELEŽAVANJE ISKROJENIH DELOVA

Obeležavanje dužine i širine.

Obeležavanje mesta sastava.

IVIČNO TANJENJE

Tanjenje za podvijanje.

Tanjenje za opaljivanje.

Tanjenje za paspuliranje.

Tanjenje za štircanje.

Tanjenje za francuski raštep.

Tanjenje za zupčanje-radlovanje.

Tanjenje za nalepljivanje sastava.

UREĐIVANJE IVICE RUBA

Podvijanje ivica pomoću šablona.

Podvijanje ivica bez upotrebe šablona.

Obrada ivice ruba opaljivanjem.

Uređivanje ivice ruba paspuliranjem.

Obrada ivice ruba prevrtanjem.

Uređivanje ivice ruba pomoću francuskog raštepa.

Uređivanje ivice ruba ukrasnim zupčanjem.

Uređivanje ivice ruba pomoću ajnfas trake.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

POVRŠINSKO I IVIČNO TANJENJE

Korišćenje noževa za površinsko i ivično tanjenje.

Način preciznog merenja istanjenog dela.

Određivanje širine tanjenja.

Postavljanje ivičnog pojačanja.

Postavljanje bočnih pojačanja.

Postavljanje međuplatna - cvišna pojačanja.

NANOŠENJE UKRASA NA GORNJI DEO

Utiskivanje ukrasa zagrejanim uređajem.

Ukrašavanje jednoiglovkom, dvoiglovkom i cik-cak šavom.

SPAJANJE GORNJIH DELOVA OBUĆE

Međusobno sklapanje - nalepljivanjem.

Međusobno sklapanje - šivenjem.

Spajanje zadnjih i prednjih delova.

Završno sklopno spajanje.

Spajanje pomoću našivanja.

Sučeono spajanje.

Spajanje pomoću prevrtanja (štircanja).

ŠIVENJE I SASTAVLJANJE MANJE SLOŽENIH OBLIKA

Šivenje delova postave i ostalih delova od platna.

Šivenje jednostavnijih delova obuće.

Šivenje jezika na prednjem delu obuće.

Prišivanje šnala na prednjem delu obuće.

Šivenje kaiša na zadnjem delu obuće.

Sastavljanje prednjih delova obuće.

Šivenje risnih kaiševa.

Sastavljanje postave na raznim dečijim cipelama.

Sastavljanje prednjih i zadnjih delova dečije obuće šivenjem.

ŠIVENJE I SASTAVLJANJE SLOŽENIJIH DELOVA OBUĆE

Šivenje ukrasnih delova na prednjem delu.

Šivenje golfa i kapne na prednjem delu.

Šivenje ukrasa sa i bez obeležavanja.

Ukrasno šivenje na zadnjem delu obuće.

Sastavljanje zadnjih delova muške obuće.

Šivenje nalepljene postave za lice.

Sastavljanje prednjih sa zadnjim delovima obuće šivenjem.

Završno šivenje.

Šivenje ukrasa dvotonovnim i trotonovnim.

Šivenje zatvarača (rajferšlusa).

Ivično šivenje i obrezivanje.

IZRADA POJEDINAČNOG PARA GORNJIH DELOVA OBUĆE

Kompletna izrada gornjih delova dečije, ženske ili muške obuće.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaje praktične nastave treba realizovati u školskim radionicama.

S obzirom na to da su osnovni ciljevi nastave sticanje veštine u šivenju obuće, uz razvijanje interesovanja i sposobnosti za primenu teorijskih znanja u praksi, pristup organizaciji praktične nastave je veoma važan.

Časovi praktične nastave moraju biti operativno programirani, a poslovi i radni zadaci podeljeni na faze, operacije i zahvate.

Svaki učenik mora imati svoje radno mesto koje treba bitI opremljeno sredstvima za rad.

U toku obavljanja praktične nastave neophodno je praćenje rada učenika uz neprekidno davanje uputstava za obavljanje određenog zadatka. U realizaciji sadržaja obavezno koristiti slike, šeme i gotove modele u cilju što uspešnijeg savladavanja radnog zadatka.

Posebno ukazati na potrebu zaštite na radu pri korišćenju radnih mašina, alata i pribora.

ZAVRŠNI ISPIT

Završni ispit polaže učenik na kraju trogodišnjeg obrazovanja kada je pozitivno ocenjen iz svih predmeta predviđenih planom i programom obrazovanja za obrazovni profil izrađivač rukavica i šivač obuće.

Ovim ispitom proverava se stručna osposobljenost kandidata za samostalno obavljanje poslova i radnih zadataka utvrđenih zanimanja u okviru obrazovnih profila.

Završni ispit sastoji se iz:

1. izrade praktičnog rada,

2. odbrane praktičnog rada.

1. IZRADA PRAKTIČNOG RADA

U okviru praktičnog rada izrađuje se proizvod ili izvršavaju poslovi i radni zadaci karakteristični za strukturu rada u okviru zanimanja svakog obrazovnog profila. U zavisnosti od obrazovnih profila praktični rad se odnosi na sledeće oblasti:

- konstrukcija, modelovanje i izrada rukavica

- modelovanje i šivenje ženskih, muških i dečijih vrsta obuće.

2. ODBRANA PRAKTIČNOG RADA

U okviru odbrane praktičnog rada učenik pred komisijom obrazlaže tok tehnoloških operacija karakterističnih za izradu zadatog proizvoda ili izvršavanja određenih poslova i zadataka.

Pitanja u okviru odbrane praktičnog rada vezana su za izrađeni proizvod, a odnose se na izbor osnovnog i pomoćnog materijala, izbor operacija, mašina, uređaja i alata.

Područje rada: GEODEZIJA I GRAĐEVINARSTVO

Obrazovni profili: MOLER, PODOPOLAGAČ

CRTANJE I SLIKANJE

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da se kod učenika podstakne i razvija likovno izražavanje, utiče na formiranje ispravnih stavova i kriterijuma u odnosu na estetiku, formu, boje i oblike.

Zadaci programa su:

- razvijanje sposobnosti vizuelnog opažanja;

- upoznavanje likovnih zakonitosti kroz samostalna likovna ostvarenja, kao i na osnovu poseta izložbama, galerijama ili muzejima;

- omogućavanje učenicima da razumeju i savladaju univerzalni likovni jezik jer umetnost doprinosi oplemenjavanju međuljudskih odnosa i ukidanju jezičkih, nacionalnih i rasnih razdvajanja;

- osposobljavanje učenika da komponovanjem mase i boje u prostoru grade kolorističke harmonije;

- osposobljavanje učenika da usvojene estetske vrednosti ugrađuju u praktičan rad u svakodnevnom životu i uobličavanju svoje okoline.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

CRTANJE

Crtanje olovkom (40)

Ornamenti. Ornamenti iz naše srednjovekovne umetnosti. Ornamenti sa fresaka. Ornamenti sa portala.

Crtanje pravih i krivih linija različitog intenziteta i stvaranje estetskih kompozicija. Razvijanje motorike ruke. Način držanja olovke.

Konstrukcije prave linije.

Stvaranje mreže linija različite svetlosne vrednosti. Likovna ravnoteža u ovoj kompoziciji.

Ornamentalna rešenja. Preciznost crtanja linija. Pojam ritma. Prepleti krivih i pravih linija u određenim ritmičkim intervalima.

Složene ornamentalne linearne strukture.

Šrafura. Senke (pomoću šrafure).

Plastičnost oblika i prostorne pojave prvog, drugog i trećeg plana.

Crtanje po postavljenom modelu grafitnom olovkom.

Ravnoteža oblika u prostoru. Neravnoteža.

Crtanje dva ili više oblika. Linearni crtež. U kasnijoj fazi rada ovaj crtež akvarelisati. Pojam lokalne boje i refleksa.

SLIKANJE

Osnove teorije boje (24)

Slikanje temperom.

Konstruisanje i slikanje slikarskog kruga (spektra).

Kolorističke harmonije.

Komplementarne kontrasti.

Oslikavanje ornamentalnih kompozicija jednim parom komplementarnih boja.

Slikanje ornamentalne kompozicije prethodno precizno nacrtane parom komplementarnih boja i hromatskom sivom (mešovitom). Kombinacije sa belom i crnom.

KOLAŽ - INTARZIJA (10)

Kolaž kao tehnika likovnog izražavanja.

Pojam teksture.

Kompozicije ornamentalnog karaktera sa različito usmerenim teksturalnim linijama primenjenog materijala.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

CRTANJE I SLIKANJE (54) (24)*

Crtanje složenih apstraktnih i ornamentalnih kompozicija principom preciznih pravih i krivih linija i oslikavanje. Harmonije boja primenjene u ovim kompozicijama. Dijade, trijade, heksade. Valersko rešavanje.

Odnosi hromatskih i ahromatskih boja.

Stilizovanje oblika iz prirode (voće, cveće) i stvaranje ornamentalne kompozicije oslikane jednom od harmonija boje.

Stvaranje slobodnih kompozicija nanošenjem boje bez prethodnog crtanja olovkom.

Podešavanje gustine boje, njene količine na paleti i četki i osmišljeno povlačenje linija i površina.

IZRADA KOLAŽA (20) (50)*

Izrada kompozicija u tehnici kolaža primenom različitih materijala.

NAPOMENA: Broj časova označen * je za obrazovni profil podopolagač.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji ovog programa odabrani su tako da učenici ovladaju osnovnim pravilima i tehnikama likovnog izražavanja, da se usmeravaju da sve stvari oko sebe, a posebno proizvode svoga rada posmatraju sa jednog višeg estetskog nivoa kao forme određenih oblika, boja i dimenzija čija harmonija ili nesklad doprinose formiranju ukusa ljudi, pa tako utiču i na ukupan kvalitet življenja.

Program sadrži tri celine. Crtanje, slikanje i kolaž. Pored osnovnih postavki i zakonitosti likovnog izražavanja, za obrazovni profil moler programom je predviđeno da učenici upoznaju detaljnije i šire teoriju boja, kao i da se pripreme da koriste boje i njihova svojstva u obavljanju praktične nastave i docnije u svakodnevnom radu.

Prilikom ostvarivanja dela programa koji obuhvata crtanje pažnju treba posvetiti razvijanju motorike ruke i izradi preciznih i zanatski čistih crteža. Pri tome, učenici treba da rade crteže slobodnom rukom. Primenu lenjira treba potpuno isključiti. Posebnu pažnju obratiti na plastičnost oblika i prostornih pojava i elemente senke koja se ostvaruje šrafurom.

Za objašnjenje ornamenta i ornamentalnih rešenja učenicima treba prikazati slajdove ili fotografije objekata iz naše bogate srednjovekovne arhitekture gde ovaj elemenat likovnog izraza ima značajno mesto na freskama i portalima.

Prilikom crtanja po postavljenom modelu posebnu pažnju treba posvetiti objašnjenjima ravnoteže oblika u prostoru. Preporučuje se rad po jednom postavljenom predmetu. Njegovim umnožavanjem na istom papiru stvoriti situacije neravnoteže, pa ih sledećim postavkama uravnotežavati.

U slikanju treba koristiti temperu i pri tom insistirati na zanatski preciznom i ravnomernom nanošenju boja. Kao merilo preciznosti može da posluži neki produkt sito štampe. Slikanju ornamentalne kompozicije treba posvetiti veći broj časova.

Pri ostvarivanju dela programa koji obuhvata izradu kolaža - intarzije treba koristiti različite vrste materijala: papir, tkaninu, furnir, drvo, tapet. Pri oblikovanju određenih kompozicija, posebno za obrazovni profil podopolagač insistirati da radovi budu na potrebnom zanatskom nivou, a takođe obratiti pažnju i na likovni izraz.

Prilikom ostvarivanja predviđenih sadržaja za obrazovni profil moler posebnu pažnju treba posvetiti stilizovanju oblika iz prirode i stvaranju ornamentalnih kompozicija. Ovaj deo posla zahteva puno angažovanje nastavnika, jer postoji opasnost da učenici umesto da budu povedeni ka iznalaženju pravih likovnih rešenja odlutaju u preterivanje i neukus.

U toku ostvarivanja nastave ovog predmeta neophodno je da učenici redovno prate likovne događaje u gradu ili neposrednoj okolini. Treba ih povesti u muzeje, u galerije i na izložbe i pri tom organizovati prigodna predavanja.

Nastava se ostvaruje u specijalizovanoj učionici koja treba da bude opremljena svim propisanim nastavnim sredstvima, modelima, crtežima, slikama.

Napredovanje učenika u ovladavanju tehnikom crtanja i slikanja treba pratiti i podsticati redovno i sistematski u toku školske godine. Treba insistirati da učenici sve zadatke urade precizno i zanatski čisto, da ostvare potreban likovni kvalitet i usvoje određene estetske kriterijume koje će primenjivati u svom budućem radu i svakodnevnom životu.

GRAĐEVINSKI OBJEKTI I MATERIJALI

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da učenici steknu osnovna znanja o građevinarstvu kao privrednoj grani i građevinskim objektima kao finalnim proizvodima u ovom području rada, da na jednostavan, sistematičan i pristupačan način upoznaju građevinske objekte kao sklopove konstruktivnih delova određenih funkcionalnih i estetskih kvaliteta i da se osposobe da primenjuju usvojena znanja prilikom izučavanja sadržaja drugih stručnih predmeta, posebno tehnologije rada i praktične nastave, kao i pri obavljanju poslova i radnih zadataka odabranog zanimanja.

Zadaci programa su:

- upoznavanje građevinarstva kao privredne delatnosti koja obuhvata projektovanje, izgradnju i održavanje objekata;

- upoznavanje vrsta objekata kao finalnih proizvoda u građevinarstvu;

- upoznavanje faza i postupaka u procesu realizacije građevinskih objekata, kao i vrsta i redosleda izvođenja radova;

- upoznavanje konstruktivnih elemenata zgrade i drugih objekata, njihovih oblika i dimenzija i funkcija koje imaju u sklopu;

- uočavanje i razumevanje značaja kvalitetnog izvođenja svih pojedinačnih radova, njihove međusobne povezanosti i zavisnosti kako u fazi izgradnje objekata tako i u vreme održavanja;

- upoznavanje osnovnih svojstava građevinskog materijala i njegove primene u izvođenju osnovnih, završnih, instalaterskih i drugih radova na objektima;

- osposobljavanje učenika da grafički prikazuju elemente objekata u projekcijama i da "čitaju" crteže koji prikazuju građevinske objekte ili njihove delove;

- razvijanje logičkog načina mišljenja i rasuđivanja ukazivanjem na posledice koje nastaju zbog loše oblikovanih ili nestručno izvedenih konstruktivnih rešenja;

- razvijanje interesovanja za budući poziv.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJ I ZADATAK PREDMETA (2)

GRAĐEVINARSTVO KAO PRIVREDNA DELATNOST (6)

Područja i faze građevinske proizvodnje.

Industrija građevinskog materijala.

Grane u građevinarstvu. Visokogradnja, niskogradnja, hidrogradnja.

Objekti visokogradnje. Stambene zgrade. Objekti društvenog standarda. Privredni objekti. Specijalni objekti.

Objekti niskogradnje i hidrogradnje.

Snabdevanje vodom. Odvođenje otpadnih i atmosferskih voda.

POSTUPCI I FAZE U REALIZACIJI GRAĐEVINSKIH OBJEKATA (6)

Projektovanje. Vrste projekata.

Priprema za građenje.

Učesnici u realizaciji građevinskih objekata.

Radovi na izgradnji objekata. Geodetski radovi. Zemljani radovi. Osnovni, grubi građevinski radovi. Završni, zanatski radovi. Instalaterski radovi.

Gradilište. Građevinska mehanizacija.

SISTEMI U GRAĐENJU OBJEKATA (6)

Tradicionalna gradnja.

Progresivno (unapređeno) i polumontažno građenje. Prefabrikacija i montažno građenje objekata.

ZGRADA I NJENI DELOVI (10)

Građevinski objekat kao celina u prostoru. Zgrade. Podela zgrada.

Elementi zgrade. Nazivi elemenata. Podela prema položaju i funkciji.

Noseći elementi. Nenoseći elementi. Elementi obrade. Elementi opreme.

Instalaterski radovi.

GRAFIČKE VEŽBE (10)

Način prikazivanja elemenata u projekcijama.

Elementi tehničkog crtanja. Pribor za crtanje. Iscrtavanje linija različitog intenziteta priborom.

Razmera. 1:1, 1:10, 1:50, 1:100.

Pojam osnove, izgleda, preseka.

VERTIKALNI KONSTRUKTIVNI (NOSEĆI) ELEMENTI (24)

Zidovi i stubovi.

Zidovi. Vrste zidova. Podela prema položaju, nameni i načinu izrade. Zidovi od opekarskih proizvoda, kamena, betonskih i drugih blokova, betona, armiranog betona, drveta.

Malteri za zidanje. Materijal, spravljanje i primena.

Horizontalni i vertikalni serklaži.

Pregradni zidovi.

Otvori u zidovima i elementi otvora. Vrata i prozori.

Kanali u zidovima. Dimnjaci.

Stubovi. Stubovi od opeke, kamena, betona, armiranog betona.

Temelji. Trakasti temelji. Temelji samci. Ploče.

Zaštita zidova od vlage. Hidroizolacije. Funkcija, materijali i izvođenje. Horizontalna i vertikalna hidroizolacija zidova. Izolacija mokrih prostorija sanitarni blokovi. Drenaža.

GRAFIČKE VEŽBE (10)

Grafička obrada jednog manjeg građevinskog objekta.

Vertikalni konstruktivni elementi. Temelji i zidovi sa horizontalnim i vertikalnim hidroizolacijama. Osnove, izgledi, preseci i detalji u odgovarajućim razmerama.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SISTEMATIZACIJA GRADIVA (2)

Konstrukcioni elementi zgrade.

HORIZONTALNI KONSTRUKTIVNI ELEMENTI (20)

Međuspratne konstrukcije. Funkcija i materijali. Noseći delovi tavanice. Podovi i plafoni. Podela prema načinu izvođenja.

Pune, ravne ploče.

Rebraste tavanice.

Sitnorebraste međuspratne konstrukcije livene u oplati i sa šupljim telima ispune (TM).

Polumontažne međuspratne konstrukcije.

Montažne međuspratne konstrukcije.

Međuspratne konstrukcije od drveta.

VERTIKALNE KOMUNIKACIJE (10)

Stepenice. Funkcija stepenica. Podela prema značaju i upotrebi, konstrukciji i materijalu. Stepenice van objekta. Stepenice u objektu.

Stepenišni prostor. Grafički prikaz osnova i vertikalnih preseka. Delovi stepenica i njihov naziv.

Stepenice od betona i armiranog betona livene na licu mesta.

Stepenice od prefabrikovanih elemenata.

Stepenice od drveta.

Dizalice (liftovi). Pokretne stepenice (eskalatori). Kose rampe za pešake i motorna vozila (samo pomenuti).

KROVNE KONSTRUKCIJE (6)

Ravni i skošeni krovovi.

Ravni krovovi. Slojevi ravnog krova. Način ostvarivanja zaštite objekta od toplote, odnosno hladnoće i atmosferskih padavina.

Skošeni krovovi. Krovna konstrukcija i krovni pokrivači. Materijali.

Tavanski prostor. Adaptacija i korišćenje tavanskog prostora.

ZAVRŠNI RADOVI NA OBJEKTIMA (18)

Fasaderski radovi. Molersko-farbarski radovi. Oblaganje raznim materijalima. Podopolagački radovi.

Pokrivački radovi. Limarski radovi. Pokrivanje krovova limom. Opšivanja. Odvodnjavanje olucima i olučnim cevima.

Stolarski radovi. Bravarski radovi. Staklorezački radovi.

INSTALATERSKI RADOVI (4)

Instalacije u zgradama. Vrste instalacija.

Instalacije za vodovod i kanalizaciju, grejanje, veštačko provetravanje i klimatizaciju.

Električne instalacije. Gromobrani.

GRAĐEVINSKI OBJEKTI U RATNIM USLOVIMA (4)

Privremeni objekti smeštaja. Brvnare, barake, nadstrešnice.

Montažne konstrukcije za ratne potrebe. Vrste konstrukcija i materijali. Uskladištenje, čuvanje, transport, montaža.

Instalacije. Snabdevanje vodom u posebnim uslovima.

Ojačanje i osposobljavanje objekata visokogradnje za korišćenje u ratnim uslovima.

Onesposobljavanje objekata. Zaprečavanje i rušenje.

GRAFIČKA VEŽBA (10)

Horizontalni konstrukcioni elementi. Osnova manje zgrade sa rasporedom rebara tavanice. Vertikalni preseci i detalji raznih vrsta tavanica. Razmera 1:50; 1:10.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji ovog programa odabrani su tako da pruže učenicima osnovna znanja o građevinarstvu kao privrednoj delatnosti i građevinskim objektima kao finalnim proizvodima u ovom području rada kojima treba da se ostvare određeni konstruktivni, funkcionalni i estetski zahtevi. Na jednostavan i sistematski način učenici treba da upoznaju razne probleme koji se javljaju u toku izvođenja i eksploatacije građevinskih objekata da bi lakše shvatili mesto i ulogu svog radnog mesta i dobro obavljenih poslova odabranog zanimanja.

Program je koncipiran tako da sadrži časove teorijske nastave i izradu grafičkih vežbi. Tematske celine poređane su prema složenosti, funkciji i fazama gradnje. Uz svaku tematsku celinu dat je orijentacioni broj časova za ostvarivanje, kao okvir i pomoć nastavniku za planiranje obima i načina obrade pojedinih delova programa. Pri tome, treba voditi računa o potrebama obrazovnog profila, pa obradu određenih sadržaja (obim i dubina) prilagođavati postavljenim zahtevima. Učenicima treba objasniti funkcije pojedinih elemenata u objektu, njihove oblike i dimenzije, materijale od kojih se izrađuju i posebno, kako se prikazuju na crtežima.

Prilikom ostvarivanja programa treba imati u vidu zahteve obrazovnog profila što podrazumeva odgovarajući pristup u obradi pojedinih tematskih celina, kao i moguću korekciju predviđenog broja časova za realizaciju. Takođe, treba voditi računa o uzrastu i realnim mogućnostima učenika. Ne treba ih opterećivati suvišnim detaljisanjem, proračunima ili dimenzionisanjem. Važno je da učenici razumeju i shvate da je građevinski objekat konstruktivni sklop u prostoru, da svaki njegov noseći i nenoseći deo, kao i instalacija vode, kanalizacije, struje ili grejanja ima svoju odgovarajuću funkciju i da svaki pojedinačni dobro ili loše izvedeni rad ima direktnog uticaja na konačni kvalitet oblikovane celine.

Na časovima predviđenim za grafičke vežbe učenici treba da rade dobro odmerene i primerene zadatke priborom za crtanje u određenim razmerama uz pomoć i kontrolu nastavnika. Obim i sadržaj svake vežbe treba planirati tako da učenici mogu da iscrtaju određene zadatke u školi. Grafičke vežbe treba ocenjivati i ispraviti sve greške i propuste da ih učenici ne bi ponavljali.

Grafičke vežbe treba da doprinesu boljem razumevanju gradiva i usvajanju znanja. Nastavnik treba neposredno i kontinuirano da radi sa svakim učenikom, da blagovremeno ukaže na propuste i nedostatke u radu, pruži dodatna objašnjenja i stekne valjan uvid u ostvarene rezultate.

U toku ostvarivanja programa ovog predmeta ne treba planirati obavezne domaće zadatke.

Nastava se ostvaruje u specijalizovanoj učionici koja treba da bude opremljena svim propisanim nastavnim sredstvima, maketama, modelima konstruktivnih elemenata i sklopova, slikama i crtežima, projektima. Posebno je važno da nastavnici pripreme aksonometrijske prikaze delova objekata i konstruktivnih elemenata i da ih redovno primenjuju prilikom ostvarivanja programa pored grafičkog prikazivanja konstrukcija u projekcijama.

Ocenjivanje učenika treba obavljati sistematski u toku školske godine. Pri tom, treba vrednovati usmene odgovore, rezultate rada na grafičkim vežbanjima, kao i ukupan učenikov odnos prema radu, izvršavanju planiranih obaveza i poštovanju utvrđenih rokova.

ČITANJE PLANOVA

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da se učenici osposobe da razumeju i "čitaju" crteže i druge podatke u planovima i da ih ispravno koriste prilikom izvođenja poslova i radnih zadataka odabranog zanimanja.

Zadaci programa su.

- upoznavanje sadržaja i načina korišćenja građevinskih planova kao grafičkih priloga tehničke dokumentacije;

- upoznavanje sadržaja planova u svim fazama kao osnove za shvatanje i razumevanje prostornih rešenja prikazanih crtežom u jednoj ravni:

- razvijanje osećaja za tačnost i preciznost u radu;

- povezivanje i primenjivanje znanja usvojenog u drugim predmetima;

- upućivanje učenika da uspostavljaju stalnu neophodnu saradnju sa ostalim učesnicima u realizaciji građevinskih objekata.

SADRŽAJI PROGRAMA

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

UVOD (2)

Zadatak predmeta.

PROJEKTNI ELABORAT (4)

Sadržaj. Grafički prilozi tehničke dokumentacije.

Grafički prilozi kao podloga za realizaciju osnovnih i završnih građevinskih radova.

GRAĐEVINSKI PLANOVI (12)

Vrste planova.

Sadržaj planova: osnova, presek, izgled, situacija.

Vrste razmere. Razmernici. Primena razmera na crtežu.

Kotiranje crteža. Vrste kotnih linija. Pravila za kotiranje.

Oznake u planovima.

Oznake materijala, nameštaja i opreme.

Oznake instalacija.

GRAFIČKE VEŽBE

1. Vežba (14)

Idejni projekat.

Obrada manjeg građevinskog objekta u odgovarajućoj razmeri. Neophodne kote, oznake i drugi podaci: obim površina, podovi, nameštaj, sanitarni uređaji. Obeležavanje preseka.

Iscrtavanje i "čitanje" osnova i vertikalnih preseka manjeg objekta. Tumačenje kota i drugih podataka neophodnih za realizaciju konkretnih radova (dimenzije, opisi).

2. Vežba (14)

Idejni projekat.

Preseci odabranog manjeg građevinskog objekta.

Upisivanje dimenzija, visinskih kota i drugih podataka.

3. Vežba (10)

Situacija. Razmera. Visinske kote. Građevinska i regulaciona linija. Komunikacije.

4. Vežba (14)

Izvođački projekat.

Obrada i čitanje odabranih delova palirskog plana jednog građevinskog objekta (najbolje ako je to isti objekat razrađen u idejnom projektu), prema zahtevima rada obrazovnog profila.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Ostvarivanje ovog programa treba da omogući učenicima da nauče da tumače i "čitaju" odgovarajuće delove tehničke dokumentacije, kao i da primenjuju usvojena znanja pri obavljanju konkretnih radova. "Čitanje" i tumačenje grafičkih priloga, upisanih podataka i opisa treba, takođe, da ih osposobi da stečena znanja ispravno koriste prilikom izrade odgovarajućih kalkulacija, za izračunavanje količina potrebnog materijala i cene koštanja određenih radova.

Pri ostvarivanju sadržaja ovog programa učenike treba podsticati da primenjuju i povezuju znanja usvojena izučavanjem drugih stručnih predmeta (građevinski objekti i materijali i tehnologija rada).

Uz tematske celine predviđene su grafičke vežbe i dat je orijentacioni broj časova za ostvarivanje odgovarajućih sadržaja. U zavisnosti od realnih potreba i individualnih mogućnosti učenika, nastavnik može da odstupi od predviđenog redosleda tematskih celina ili vežbi prilikom planiranja obima i načina obrade pojedinih sadržaja, kao i da izvrši neophodne korekcije predloženog broja časova za ostvarivanje.

Za predviđene grafičke vežbe nastavnik treba da obezbedi potrebne podloge - grafičke priloge tehničke dokumentacije (osnove, vertikalne preseke, situacije) u koje će učenici ucrtavati, odnosno precrtavati sadržaje sa originalnih projekata. Ne treba insistirati da učenici razrađuju delove tehničke dokumentacije. Oni to ne mogu i ne treba da rade. Ali zato je neophodno da upoznaju sve potrebne delove projektnog elaborata kojim su obuhvaćeni konstrukcioni i nenoseći elementi građevinskog objekta, elementi obrade i elementi opreme, odnosno da nauče da tumače kote u osnovama, vertikalnim presecima i posebno detaljima, kao i sve druge potrebne podatke i opise bez kojih je nemoguće realizovati radove onako kako su projektovani.

Učenici rade grafičke vežbe isključivo u školi na časovima vežbanja u olovci na hameru uz primenu odgovarajućeg pribora u određenoj razmeri, pod kontrolom i uz neophodnu, stalnu pomoć nastavnika. Svaki crtež treba oceniti, napisati zapažanja i ukazati na greške da ih učenici ne bi ponavljali.

Prilikom obrade navedenih sadržaja programa, primereno zahtevima obrazovnih profila, više pažnje treba posvetiti onim tematskim celinama koje su od značaja za neposredno stručno osposobljavanje za rad. Tako, na primer, za obrazovni profil podopolagač posebnu pažnju posvetiti razradi i tumačenju grafičkih priloga koji prikazuju horizontalne konstruktivne elemente (tavanice) u osnovama, presecima i detaljima sa odgovarajućim opisima. Za obrazovni profil moler prilikom ostvarivanja programa više vremena treba posvetiti objašnjenjima vertikalnih i horizontalnih nosećih i nenosećih elemenata (zidovi, stubovi, plafoni) u raznim vrstama prostorija za koje su utvrđene dimenzije i opisane vrste dekorativnih obrada.

Nastava se ostvaruje u specijalizovanoj učionici, koja treba da bude opremljena propisanim nastavnim sredstvima. U toku ostvarivanja programa neophodno je stalno koristiti odgovarajuća nastavna sredstva, grafičke prikaze detalja i elemenata, projekte građevinskih objekata i delove projekata.

U toku ostvarivanja ovog programa ne treba planirati domaće zadatke ni grafičke radove.

Ocenjivanje učenika treba obavljati sistematski u toku školske godine. Pored ocena dobijenih na grafičkim vežbama i usmenim odgovorima, treba uzimati u obzir koliko je učenika osposobljeno da primenjuje usvojena znanja, kakav je odnos imao prema radu, izvršavanju radnih obaveza i poštovanju utvrđenih rokova.

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da učenici steknu potrebna teorijska znanja o molersko-farbarskim radovima da bi se osposobili da ih primenjuju u praktičnoj nastavi, odnosno pri obavljanju poslova i radnih zadataka odabranog zanimanja.

Zadaci programa su:

- upoznavanje materijala koji se koriste u izvođenju molersko-farbarskih radova, njihovih svojstava i načina primene;

- upoznavanje svojstava i načina pripremanja raznih vrsta podloga za molerske, farbarske i tapetarske radove;

- upoznavanje sredstava rada, alata i mehanizovanih sredstava;

- sticanje znanja o fazama, postupcima i radnim operacijama u izvođenju molersko-farbarskih radova;

- osposobljavanje učenika da usvojena znanja primenjuju u ostvarivanju praktične nastave radi uspešnog uključivanja u rad.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (4)

Upoznavanje nastavnog programa. Način ostvarivanja.

Udžbenik i druga stručna literatura.

Molersko-farbarski radovi.

Poslovi i radni zadaci obrazovnog profila.

Radno mesto. Organizacija. Radna disciplina.

MOLERSKO-FARBARSKI RADOVI (22)

Mesto i značaj u okviru završnih radova. Perspektiva razvoja.

Atmosferski, mehanički i drugi štetni uticaji koji razorno deluju na obojene površine.

Zaštitno bojenje spoljašnjih omalterisanih fasada.

Zaštitno bojenje betonskih elemenata fasada.

Bojenje unutrašnjeg prostora različitih namena.

Bojenje stambenih prostora.

Molersko-farbarski radovi na spomenicima kulture.

Ukrasna bojenja drvenih elemenata.

Ukrasna i zaštitna bojenja krovnih elemenata.

PREMAZNA SREDSTVA (28)

Neorganske prirodne boje (zemljane).

Organske prirodne boje.

Veštačke organske i neorganske boje.

Struktura premaznih sredstava. Veziva i pigmenti.

Veziva i njihova primena. Neorganska veziva. Organska veziva (tutkalo, ulja, smole, voskovi). Emulziona veziva.

Razređivači i njihova upotreba.

Materijali za ubrzavanje sušenja (sikativi).

Gitovi i njihova primena.

Osnovni premazi i njihovo korišćenje u molersko-farbarskim radovima. Osnovni premaz zidne površine drveta, metala.

Pokrivni premazi.

Savremeni proizvodi hemijske industrije za bojenje. Mineralne boje, disperzione boje, lakovi. Emajl lakovi.

ALAT I PRIBOR ZA RAD (6)

Alat krupni i sitni. Četke i šajbne. Špahtle. Valjci. Razni drugi alati i pomagala. Posude za pripremu boja i rad.

Mašine za obradu površina i nanošenje boje.

Transportna sredstva u radionici ili na radilištu.

IZVORI OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE NA RADU (14)

Osnovni izvori i uzroci opasnosti. Opasna zona.

Opasnosti od mehaničkih povreda. Mere i sredstva zaštite.

Opasnosti od električne struje. Mere i sredstva zaštite. Prva pomoć nastradalom od udara električne struje.

Opasnosti od požara. Mere i sredstva zaštite.

Opasnosti pri radu sa lako zapaljivim materijalima. Mere i sredstva zaštite.

Opasnosti pri radu sa otrovnim materijalima. Mere i sredstva zaštite.

Opasnosti pri radu sa materijalima koji deluju kao narkotici. Mere i sredstva zaštite.

Opasnosti pri radu na visini. Rad na lestvama i skelama. Mere i sredstva zaštite.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SISTEMATIZACIJA GRADIVA (2)

PODLOGE ZA BOJENJE (22)

Vrste podloga za bojenje. Mineralne podloge. Drvene podloge. Metalne podloge. Veštački materijali kao podloge. Podloge posebnog sastava.

Nove podloge za bojenje.

Svojstva podloga i priprema za nanošenje premaza.

Mehaničko i hemijsko čišćenje.

Popunjavanje pukotina na podlogama.

Zaglađivanje.

Stare podloge.

Uklanjanje starih premaza.

Izolacija, impregnacija i neutralizacija podloga.

Uklanjanje korozije.

Odmašćivanje.

Osnovni premazi na raznim vrstama podloga.

Priprema podloga za lakiranje.

BOJENJE POSNIM I DISPERZIVNIM BOJAMA (20)

Bojenje zidova i plafona.

Priprema zidova za bojenje. Malterisanje zidova. Malteri za malterisanje. Spravljanje maltera. Gletovanje. Uklanjanje stare boje i priprema zidova za nanošenje nove boje.

Toniranje i izvlačenje linija. Izrada moleraja valjcima i četkama.

Dekorativno malanje zidova pomoću šablona (mustre).

Ostale dekorativne tehnike.

Postupci pri izvođenju popravki moleraja. Uklanjanje fleka raznog porekla.

Kontrola kvaliteta izvedenih radova.

BOJENJE ULJANIM BOJAMA I LAKOVIMA (20)

Bojenje zidnih površina uljanim bojama i lakovima.

Priprema novih zidova za bojenje.

Priprema "starih" bojenih površina za nanošenje nove boje.

Bojenje stolarije i drugih predmeta od drveta.

Priprema površina za bojenje. Način uklanjanja "stare" boje i priprema površina za nanošenje nove boje.

Bojenje sa lakiranjem.

Bojenje metalnih površina.

Priprema površina za bojenje. Način uklanjanja "stare" boje i priprema površina za nanošenje nove boje. Nanošenje osnovnog zaštitnog premaza.

TAPETARSKI RADOVI (10)

Vrste tapeta. Tapeti od papira. Plastični i tkani tapeti. Ukrasne trake.

Alat i pribor za rad. Lepkovi. Način održavanja.

Priprema zidova za izvođenje tapetarskih radova.

Postupak postavljanja tapeta. Odmeravanje, način rezanja, ukrajanje i uklapanja "šara".

Postupak pripreme i nanošenje lepka.

Kvalitet izvedenih radova.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SISTEMATIZACIJA GRADIVA (4)

RAZNI MOLERSKO-FARBARSKI RADOVI (20)

Dekorativne tehnike rada (imitacija drveta, kamena).

Bojenje lamperije.

Bojenje i lakiranje raznih vrsta podova. Postupci i tehnike rada.

Bojenje i zaštita obloga od drveta (lamperije).

Bojenje raznih konstrukcionih i drugih građevinskih elemenata (bazeni, rezervoari, električni stubovi, čelične konstrukcije).

Kontrola kvaliteta izvedenih radova.

SANACIJE I REKONSTRUKCIJE (14)

Postupci uklanjanja vlage iz zidova.

Izvođenje naknadnih hidroizolacija. Pripremanje podloge za izvođenje novih dekoracija.

Popravke oštećenih premaza raznih vrsta, kao i moleraja.

Uklanjanje raznih fleka i druge vrste oštećenja.

Popravke grešaka u tapetarskim radovima.

GRAĐEVINSKE NORME (16)

Građevinske norme. Pojam i podela. Čitanje građevinskih normi i primena za obračune.

Radne norme. Norme učinka. Norme materijala. Individualne norme.

Predmer, predračun i obračun radova.

Specifikacija materijala.

Predmer. Način izrade predmera. Opisi.

Predračun. Jedinična cena. Cena pozicije rada. Cena objekta. Predračunski opisi radova.

Obračun izvršenog rada.

ORGANIZACIJA RADOVA (16)

Opšti pojmovi o organizaciji građevinskih radova.

Građevinsko poslovanje.

Proizvodna radna mesta na gradilištu.

Dokumentacija. Obračunska dokumentacija: radni nalog i obračunski nacrt. Tehnička dokumentacija: građevinski dnevnik, građevinska knjiga, knjiga situacije i inspekcijska knjiga. Magacinska dokumentacija: trebovanje, dostavnica, primka, skladišni izveštaj i revers.

Zanatska radnja. Osnivanje i vrste radnji. Proizvodna radna mesta. Dokumentacija, vrste i način vođenja.

Prava i obaveze radnika.

Racionalizacija. Pojam, stepen i vidovi racionalizacije. Racionalizacija radnih procesa i radnog mesta u radnom procesu.

Produktivnost. Pojam produktivnosti rada na gradilištu, u građevinskom preduzeću ili u zanatskoj radnji. Faktori produktivnosti.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji ovog programa odabrani su tako da omoguće učenicima da upoznaju materijale koji se koriste u molersko-farbarskim radovima, faze, postupke i tehnike rada i da se osposobe da usvojena znanja koriste pri ostvarivanju praktične nastave, odnosno pri obavljanju poslova i radnih zadataka odabranog zanimanja, odnosno obrazovnog profila.

Program je sačinjen iz niza tematskih celina uz koje je dat orijentacioni broj časova za ostvarivanje. Pri izradi operativnog plana i programa rada, ako je potrebno, nastavnik može da odstupi od predviđenog redosleda u ostvarivanju pojedinih sadržaja, kao i da izvrši neophodne korekcije predviđenog broja časova za njihovu realizaciju.

Prilikom ostvarivanja tematske celine o premaznim sredstvima, ne treba učenike opterećivati hemijom i procesima proizvodnje boja, lakova i drugih materijala, već pažnju posvetiti njihovim fizičkim i hemijskim svojstvima, ponašanju u različitim uslovima i posebno primeni u izvođenju radova.

Navedene tehnike rada u okviru molersko-farbarske delatnosti treba objasniti tako da učenici nauče faze i postupke izvođenja, odgovarajuću primenu materijala i sredstava rada, principe i pravila kojih se moraju pridržavati ukoliko žele da ostvare potreban kvalitet.

Pri ostvarivanju tematske celine o uzrocima i izvorima opasnosti na radu, pored opštih, zajedničkih pitanja i problema, treba imati u vidu posebne zahteve obrazovnih profila i naročitu pažnju posvetiti obradi onih sadržaja koji objašnjavaju problematiku rada određenih zanimanja, lična sredstva zaštite, kao i mere i sredstva kojima se sprečava zagađivanje okoline otpadnim materijalom u toku izvođenja konkretnih radova.

Nastava se ostvaruje u specijalizovanoj učionici koja treba da bude opremljena potrebnim očiglednim sredstvima, uzorcima boja i drugog materijala. Ostvarivanje programa treba povezivati sa izučavanjem odgovarajućih sadržaja u drugim predmetima, a naročito likovnom obrazovanju i praktičnoj nastavi.

Pri ostvarivanju sadržaja ovog predmeta ne treba planirati domaće zadatke ni pismene provere znanja.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da učenici ovladaju praktičnim znanjima, umenjima i veštinama i da se osposobe da samostalno i bezbedno obavljaju poslove i radne zadatke odabranog zanimanja, odnosno obrazovnog profila.

Zadaci programa su:

- upoznavanje poslova i radnih zadataka zanimanja, odnosno odgovarajućeg obrazovnog profila;

- upoznavanje materijala, alata i pribora za rad, i osposobljavanje učenika da ispravno rukuju sredstvima rada i da ih održavaju;

- povezivanje i primenjivanje znanja stečenih izučavanjem drugih stručnih predmeta;

- upoznavanje mera zaštite na radu i osposobljavanje učenika da ispravno primenjuju sredstva za ličnu zaštitu, kao i sredstva za zaštitu drugih radnika i okoline;

- ovladavanje procesom rada ponavljanjem radnih operacija i obavljanjem konkretnih poslova i radnih zadataka utvrđene složenosti za odgovarajuće zanimanje, odnosno obrazovni profil;

- sticanje i razvijanje radnih navika i radne discipline, kao osnove za uspešno obavljanje svih budućih radnih aktivnosti;

- sticanje samostalnosti i odgovornosti u obavljanju poslova i radnih zadataka, razvijanje i negovanje kritičkog odnosa prema svom i tuđem radu uz sagledavanje mesta i uloge odabranog zanimanja u okviru složenog procesa građenja i održavanja objekata;

- pripremanje učenika za usvajanje novih postupaka i tehnologija radi bržeg, lakšeg, ekonomičnog i kvalitetnog izvođenja radova;

- razvijanje i negovanje kod učenika interesovanja za problematiku ovog područja rada, podsticanje stručne radoznalosti, stvaralačkih sposobnosti i želje za napredovanjem i usavršavanjem u okviru svojih radnih aktivnosti.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

Poslovi i radni zadaci molera.

Organizacija radnog mesta. Održavanje radnog mesta.

Materijal, alat i druga sredstva za rad.

Skladištenje materijala.

Održavanje materijala, alata i pribora za rad.

Pripremanje materijala za rad.

Izvođenje pripremnih molersko-farbarskih radova.

Pripremanje podloge za izvođenje molersko-farbarskih radova.

Mešanje boja.

Izvođenje jednostavnih molersko-farbarskih radova.

Čišćenje prostorija nakon obavljenih radova i uklanjanje otpadaka.

Uklanjanje stare boje sa zidova, drveta i metala.

Izvođenje drugih jednostavnih radova iz delokruga poslova i radnih zadataka obrazovnog profila.

Primena mera i sredstava zaštite na radu.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

Pripremanje materijala, održavanje alata i drugog pribora za rad.

Pripremanje novih površina za bojenje.

Pripremanje podloga za bojenje. Priprema zidova. Gletovanje.

Bojenje zidova kaolinom u raznim tonovima.

Bojenje zidova disperzivnim bojama.

Bojenje "starih" zidnih površina. Uklanjanje "stare" boje i pripremanje površina za novo bojenje.

Ukrasno bojenje zidova. Upotreba šablona-mustri. Izvlačenje linija različitih debljina.

Popravke oštećenog moleraja. Uklanjanje fleka razne prirode.

Bojenje zidova, stolarije i metalnih površina uljanim bojama i lakovima.

Bojenje drvenih podova. Lakiranje parketa. Pripremanje podloge.

Pripremanje zidova za lepljenje tapeta.

Ukrajanje i postavljanje raznih vrsta tapeta. Nanošenje lepka na ukrojene tapete i oblaganje zidova.

Lepljenje ukrasnih lajsni.

Primena mera zaštite na radu i zaštitnih sredstava.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

Organizacija i uređenje skladišta ili radilišta.

Organizacija rada na skelama.

Izrada specifikacije materijala.

Izvođenje raznih vrsta molerskih radova na novim i starim zidnim površinama.

Izvođenje raznih vrsta farbarskih radova na drvenim i metalnim elementima.

Ukrasno bojenje zidova.

Polaganje raznih vrsta tapeta.

Uklanjanje vlage iz zidova i izvođenje novih premaza.

Otklanjanje grešaka u obavljenim radovima. Popravke moleraja, tapetnih obloga, bojene stolarije i metalnih elemenata.

Izračunavanje pozicija molersko-farbarskih radova. Čitanje planova i izrada predmera, predračuna i obračuna izvedenih radova.

Primena mera i sredstava zaštite na radu.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Program je koncipiran tako da omogući učenicima da steknu potrebna praktična znanja, umenja i veštine prema zahtevima obrazovnog profila i da se osposobe da samostalno i bezbedno obavljaju poslove i radne zadatke odgovarajućeg zanimanja, obuhvaćenog Nomenklaturom.

Imajući u vidu psihofizičke mogućnosti učenika, kao i posebne oblike i metode rada i specifične uslove za ostvarivanje predviđenih sadržaja, u ovom programu nisu izdvojene tematske celine i nije predviđen broj časova za njihovu realizaciju. Program praktične nastave, odnosno operativno planiranje sadržaja ovog programa treba da bude u potpunoj korelaciji sa ostvarivanjem odgovarajućih tematskih celina programa tehnologija rada. Zato je neophodno da nastavnik praktične nastave prilikom određivanja konkretnih zadataka i planiranja vremena za izvršenje stalno sarađuje sa realizatorom programa tehnologija rada, odnosno da se u toku čitave školske godine ostvaruje neophodno usklađivanje redosleda, postupka i faza radova kao i vremena potrebnog za uspešno usvajanje predviđenih sadržaja.

U prvom razredu učenici treba da ovladaju rukovanjem alatom i priborom za rad, da savladaju osnovne jednostavne radne operacije, da nauče propise iz zaštite na radu i kako da ih primenjuju. U drugom razredu treba da se osposobe da kvalitetno obavljaju određene poslove i radne zadatke, prema uputstvima i pod kontrolom, da održavaju alat, pribor za rad i radno mesto, i samostalno primenjuju sredstva zaštite. U trećem razredu učenici treba da se osposobe da samostalno i bezbedno obavljaju sve poslove i radne zadatke zanimanja moler, da se osposobe da sračunavaju odgovarajuće pozicije radova, da izračunaju količine materijala, izvrše izbor odgovarajućih sredstava rada, utvrde cenu koštanja radova i potrebno vreme.

Prilikom ostvarivanja sadržaja ovog programa treba insistirati da učenici povezuju i primenjuju usvojena znanja iz stručnih teorijskih predmeta, a posebno onih koji obrađuju uže stručne sadržaje. Naročito treba obratiti pažnju na ostvarivanje sadržaja koji obuhvataju svojstva i ispravnu primenu određenih materijala, kao i zaštitu na radu, radi osposobljavanja učenika da ispravno primenjuju mere i sredstva za ličnu zaštitu i zaštitu drugih radnika i okoline.

Posebno treba insistirati da učenici, obavljajući poslove i radne zadatke odabranog zanimanja, odnosno obrazovnog profila, shvate značaj timskog rada pri izvođenju završnih radova, kao i neophodnost stalne saradnje sa stručnjacima istog ili drugog područja rada koji učestvuju u složenom procesu građenja i održavanja objekata.

Pri ostvarivanju praktične nastave učenike treba postupno i sistematski uvoditi u proces rada. Svaki postupak ili radnu operaciju treba detaljno objasniti, obrazložiti i praktično pokazati učenicima kako se radovi izvode. U zavisnosti od ličnih mogućnosti i sposobnosti obim i složenost svakog zadatka treba primeriti učenicima pojedinačno, pojedine postupke i radne operacije ponavljati sve dok ne postignu potrebnu spretnost i određeni kvalitet, ne zahtevati da urade ono što oni ne mogu da ostvare ili što može da ugrozi bezbednost i njihovu i drugih učesnika u toku rada. Naročito na početku ostvarivanja programa ne treba im davati složene, komplikovane zadatke, a posebno ne one poslove gde se primenjuju sredstva rada ili materijali koji mogu da ugroze zdravlje ili život.

Pri vrednovanju postignutih rezultata treba uzimati u obzir koliko je učenik osposobljen da samostalno i bezbedno obavlja određene poslove i radne zadatke, a isto tako i njegov ukupan odnos prema radu, kakvu je radnu disciplinu pokazao, da li je poštovao utvrđene dogovore i rokove.

Obrazovni profil: PODOPOLAGAČ

CRTANJE I SLIKANJE

Program je identičan sa programom ovog predmeta za obrazovni profil moler.

GRAĐEVINSKI OBJEKTI I MATERIJALI

Program je identičan sa programom ovog predmeta za obrazovni profil moler.

ČITANJE PLANOVA

Program je identičan sa programom ovog predmeta za obrazovni profil moler.

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da se učenicima omogući da upoznaju podne konstrukcije, način izvođenja i održavanja podnih obloga i da se osposobe da usvojena znanja pravilno primenjuju u ostvarivanju poslova i radnih zadataka utvrđene kategorije složenosti obrazovnog profila podopolagač.

Zadaci programa su:

- upoznavanje materijala koji se koriste u izvođenju podopolagačkih radova, njihovih svojstava i načina primene;

- upoznavanje svojstva i načina izvođenja raznih vrsta podloga za polaganje podova;

- upoznavanje alata, mehanizovanih sredstava i pribora za rad, kako se ispravno upotrebljavaju i održavaju;

- osposobljavanje učenika da povezuju i primenjuju usvojena znanja iz drugih stručnih predmeta;

- sticanje teorijskih znanja potrebnih za ostvarivanje praktične nastave radi osposobljavanja za uspešno uključivanje u rad.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (4)

Upoznavanje nastavnog programa. Način ostvarivanja.

Udžbenik i druga stručna literatura.

Podopolagački radovi.

Poslovi i radni zadaci obrazovnog profila.

Radno mesto. Organizacija. Radna disciplina.

PODOPOLAGAČKI RADOVI (16)

Podovi i njihovo izvođenje u okviru završnih radova u građevinarstvu.

Podovi u objektu i podovi van objekta.

Vrste podova prema materijalima i načinu izvođenja.

Materijali za izradu podova.

Alat, mehanizovana sredstva i pribor za rad.

PODOVI VAN OBJEKTA (22)

Podovi na terenu. Pešačke staze i prilazi objektima.

Podloge. Materijali i način izvođenja.

Podovi od opeke, kamenih ploča, betonskih ploča.

Livene betonske staze.

Asfaltne obloge.

Izvođenje i održavanje podova van objekta.

PODOVI U GRAĐEVINSKOM OBJEKTU (18)

Vrste podova u zavisnosti od namene prostorije. Materijali za izradu podova u zgradama. Svojstva materijala.

Topli, polutopli i hladni podovi.

Podovi sa spojnicama i bez spojnica.

Podovi otporni na habanje. Podovi otporni na hemijske uticaje.

IZVORI OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE NA RADU (14)

Osnovni izvori i uzroci opasnost. Opasna zona.

Opasnosti od mehaničkih povreda. Mere i sredstva zaštite.

Opasnosti od električne struje. Mere i sredstva zaštite. Prva pomoć nastradalom od udara električne struje.

Opasnosti od požara. Mere i sredstva zaštite.

Opasnosti pri radu sa lako zapaljivim materijalima. Mere i sredstva zaštite.

Opasnosti pri radu sa otrovnim materijalima. Mere i sredstva zaštite.

Opasnosti pri radu sa materijalima koji deluju kao narkotici. Mere i sredstva zaštite.

Opasnosti pri radu na visini. Rad na lestvama i skelama. Mere i sredstva zaštite.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SISTEMATIZACIJA GRADIVA (4)

KONSTRUKCIJA PODOVA (20)

Slojevi podne konstrukcije.

Podovi na tlu (podrum ili prizemlje). Podne podloge. Zaštita od vlage. Materijali za izvođenje podnih obloga. Način izvođenja podova i njihovo održavanje.

Podovi na međuspratnim konstrukcijama. Podne podloge u zavisnosti od vrste tavanice. Materijali i način izvođenja. Podne obloge u zavisnosti od namene prostorije i drugih zahteva (estetika, lako održavanje, posebni zahtevi).

PODOVI OD DRVETA (22)

Drvo kao materijal za izvođenje podova. Pod od dasaka. Brodski pod.

Podovi od parketa. Klasični parket, lamel parket, mozaik parket. Vrste drveta. Dimenzije. Slojevi poda.

Podloge za izvođenje podova od drveta. Podloge za daščane podove. Podloge za parket. Termička i zvučna izolacija.

Način izvođenja podova od drveta. Finalna obrada ugrađenih podova. Čišćenje mašinom i ručno. Farbanje i lakiranje.

Dekorativni podovi od drvenih oblica.

Održavanje i popravka drvenih podova u eksploataciji. Demontaža oštećenih delova, popravka oštećene podloge i rekonstrukcija podova.

PODOVI OD PLASTIČNIH MASA (14)

Vinaz, vinfleks, guma. Svojstva materijala i dimenzije elemenata za oblaganje.

Podloge. Materijali i način izrade.

Termička i zvučna izolacija. Materijali i način izrade.

Način izvođenja podova. Finalna obrada.

Održavanje podova u eksploataciji.

Liveni podovi. Materijal i način izrade.

"Podovi iz konzerve". Svojstva i način izvođenja.

TKANE PODNE OBLOGE (14)

Tapison, itison, tafting.

Podloge. Materijali i način izrade.

Termička i zvučna izolacija.

Način polaganja tkanih podnih obloga. Vezivna sredstva.

Održavanje podova od tkanih obloga. Rekonstrukcija oštećenih podova.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SISTEMATIZACIJA GRADIVA (4)

OSTALI PODOVI (20)

Podovi u sanitarnim čvorovima. Vrste obloga. Vrste i način izvođenja podnih podloga. Izolacije protiv vlage.

Podovi na otvorenim delovima objekta. Ravni krovovi i terase. Podne obloge. Izolacije.

Podovi u industrijskim objektima. Podne podloge. Toplotna i zvučna izolacija. Izolacija od vlage. Podne obloge. Svojstva i način izvođenja.

Podovi u poljoprivrednim objektima. Podne podloge. Toplotna i zvučna izolacija. Izolacija od vlage. Podne obloge. Svojstva i način izvođenja.

SANACIJE I REKONSTRUKCIJE (14)

Oštećenja raznih vrsta podnih obloga.

Utvrđivanje vrste oštećenja.

Vrste radova na otklanjanju grešaka i oštećenja raznih vrsta podnih obloga.

GRAĐEVINSKE NORME (16)

Građevinske norme. Pojam i podela. Čitanje građevinskih normi i primena za obračune.

Radne norme. Norme učinka. Norme materijala. Individualne norme.

Predmer, predračun i obračun radova.

Specifikacija materijala.

Predmer. Način izrade predmera. Opisi.

Predračun. Jedinična cena. Cena pozicije rada. Cena objekta. Predračunski opisi radova.

Obračun izvršenog rada.

ORGANIZACIJA RADOVA (16)

Opšti pojmovi o organizaciji građevinskih radova.

Građevinsko poslovanje.

Proizvodna radna mesta na gradilištu.

Dokumentacija. Obračunska dokumentacija: radni nalog i obračunski nacrt. Tehnička dokumentacija: građevinski dnevnik, građevinska knjiga, knjiga situacije i inspekcijska knjiga. Magacinska dokumentacija: trebovanje, dostavnica, primka, skladišni izveštaj i revers.

Zanatska radnja. Osnivanje i vrste radnji. Proizvodna radna mesta. Dokumentacija, vrste i način vođenja.

Prava i obaveze radnika.

Racionalizacija. Pojam, stepen i vidovi racionalizacije. Racionalizacija radnih procesa i radnog mesta u radnom procesu.

Produktivnost. Pojam produktivnosti rada na gradilištu, u građevinskom preduzeću ili u zanatskoj radnji. Faktori produktivnosti.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Ovaj program namenjen obrazovnom profilu podopolagač treba da omogući učenicima da steknu potrebna teorijska znanja o materijalima i načinu izvođenja podova da bi se osposobili za samostalno i kvalitetno izvođenje radova odabranog zanimanja.

Program je sačinjen iz niza tematskih celina uz koje je dat orijentacioni broj časova za ostvarivanje. Pri izradi operativnog plana i programa rada, ako je potrebno, nastavnik može da odstupi od predviđenog redosleda u ostvarivanju pojedinih sadržaja, kao i da izvrši neophodne korekcije predviđenog broja časova za njihovu realizaciju.

Nastavu treba ostvarivati u specijalizovanoj učionici opremljenoj propisanim očiglednim sredstvima, slikama, crtežima, modelima, prospektima.

Predviđene tematske celine treba objašnjavati tako da učenici nauče faze i postupke izvođenja raznih vrsta podova, odgovarajuću primenu materijala i sredstava rada, principe i pravila kojih se moraju pridržavati ukoliko žele da ostvare potreban kvalitet. Nastavnik treba da se trudi da svaku tematsku celinu jasno obrazloži i posebno ukaže na posledice koje nastupaju ako radovi nisu izvedeni po propisima ili onako kako je ugovoreno.

Pri ostvarivanju tematske celine o uzrocima i izvorima opasnosti na radu, pored opštih, zajedničkih pitanja i problema, treba imati u vidu posebne zahteve obrazovnih profila i naročitu pažnju posvetiti obradi onih sadržaja koji objašnjavaju problematiku rada ovog zanimanja, lična sredstva zaštite, kao i mere i sredstva kojima se sprečava zagađivanje okoline otpadnim materijalom u toku izvođenja konkretnih radova.

U toku školske godine bilo bi dobro da se organizuju posete izložbama ili sajmu građevinskog materijala i opreme, kao i pojedinim građevinskim preduzećima i gradilištima gde su ovi radovi u toku, da učenici vide razne faze izvođenja podova, podnih obloga i izolacija, posebno kada se radi o specifičnim podovima koji se ređe sreću u praksi.

Prilikom ostvarivanja programa sadržaje treba povezivati sa obradom odgovarajućih tematskih celina u drugim predmetima. Korelacija treba da bude posebno ostvarena sa praktičnom nastavom.

U toku ostvarivanja programa ne treba planirati posebne domaće zadatke ni izradu grafičkih radova.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da učenici ovladaju praktičnim znanjima, umenjima i veštinama i da se osposobe da samostalno i bezbedno obavljaju poslove i radne zadatke odabranog zanimanja, odnosno obrazovnog profila.

Zadaci programa su:

- upoznavanje poslova i radnih zadataka zanimanja, odnosno odgovarajućeg obrazovnog profila;

- upoznavanje materijala, alata i pribora za rad i osposobljavanje učenika da ispravno rukuju sredstvima rada i da ih održavaju;

- povezivanje i primenjivanje znanja stečenih izučavanjem drugih stručnih predmeta;

- upoznavanje mera zaštite na radu i osposobljavanje učenika da ispravno primenjuju sredstva za ličnu zaštitu, kao i sredstva za zaštitu drugih radnika i okoline;

- ovladavanje procesom rada ponavljanjem radnih operacija i obavljanjem konkretnih poslova i radnih zadataka utvrđene složenosti za odgovarajuće zanimanje, odnosno obrazovni profil;

- sticanje i razvijanje radnih navika i radne discipline, kao osnove za uspešno obavljanje svih budućih radnih aktivnosti;

- sticanje samostalnosti i odgovornosti u obavljanju poslova i radnih zadataka, razvijanje i negovanje kritičkog odnosa prema svom i tuđem radu uz sagledavanje mesta i uloge odabranog zanimanja u okviru složenog procesa građenja i održavanja objekata;

- pripremanje učenika za usvajanje novih postupaka i tehnologija radi bržeg, lakšeg, ekonomičnog i kvalitetnog izvođenja radova;

- razvijanje i negovanje kod učenika interesovanja za problematiku ovog područja rada, podsticanje stručne radoznalosti, stvaralačkih sposobnosti i želje za napredovanjem i usavršavanjem u okviru svojih radnih aktivnosti.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

Poslovi i radni zadaci zanimanja podopolagač.

Organizacija radnog mesta. Održavanje radnog mesta.

Materijal, alat i druga sredstva rada.

Skladištenje materijala. Održavanje materijala, alata i drugog pribora za rad.

Pripremanje materijala.

Izvođenje pripremnih radova. Priprema podloga za polaganje podova.

Izvođenje jednostavnih radnih operacija pri polaganju raznih vrsta podova.

Čišćenje prostorija nakon obavljenih radova i uklanjanje otpadaka.

Demontaža i uklanjanje starih i dotrajalih podnih obloga.

Izvođenje drugih jednostavnih poslova i radnih zadataka iz delokruga podopolagača.

Primena mera i sredstava zaštite na radu.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

Organizacija i uređenje skladišta ili radilišta.

Transport i skladištenje materijala.

Pripremanje materijala, održavanje alata i drugih sredstava za rad.

Pripremanje raznih vrsta podloga za podove.

Izvođenje raznih vrsta izolacije.

Polaganje podnih obloga od raznih materijala.

Izvođenje podloga i podnih obloga van objekta.

Izvođenje podloga i podnih obloga u građevinskom objektu.

Izvođenje pripremnih radova za polaganje podova od drveta. Polaganje drvenih podnih obloga.

Izvođenje pripremnih radova za polaganje podova od vinil-azbestnih proizvoda. Polaganje podnih obloga od vinil-azbesta.

Izvođenje pripremnih radova za polaganje podova od tkanina. Polaganje tkanih podnih obloga.

Postavljanje ivičnih elemenata za razne vrste podnih obloga.

Završna obrada raznih vrsta podova.

Primena mera i sredstava zaštite na radu.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

Organizacija i uređenje skladišta ili radilišta.

Izrada specifikacije materijala.

Izvođenje raznih vrsta podopolagačkih radova na novim i starim podlogama.

Uklanjanje vlage iz zidova i podnih podloga. Izvođenje novih hidroizolacija i podnih konstrukcija.

Radovi na održavanju podova u eksploataciji. Zamena oštećenih delova. Demontaža i rekonstrukcija oštećenih podnih površina.

Otklanjanje grešaka u obavljenim radovima. Utvrđivanje propusta u radu i popravke loše izvedenih podnih konstrukcija.

Izrada podloga i podnih obloga u industrijskim objektima.

Izrada podloga i podnih obloga u poljoprivrednim objektima.

Izvođenje podloga i podnih obloga na otvorenim delovima objekta. Obezbeđenje termičke i zvučne zaštite.

Radovi na sanacijama i rekonstrukcijama raznih vrsta podova.

Izračunavanje pozicija podopolagačkih radova. Čitanje planova i izrada predmera, predračuna i obračuna izvedenih radova.

Izvođenje svih navedenih vrsta radova i radnih postupaka, kao i drugih poslova i zadataka treće kategorije složenosti u skladu sa zahtevima i uslovima rada.

Primena mera i sredstava zaštite na radu.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Ovaj program je koncipiran tako da omogući učenicima da steknu potrebna praktična znanja, umenja i veštine prema zahtevima obrazovnog profila, odnosno da se osposobe da samostalno i bezbedno obavljaju poslove i radne zadatke odgovarajućeg zanimanja, obuhvaćenog Nomenklaturom.

Imajući u vidu psihofizičke mogućnosti učenika, kao i posebne oblike i metode rada i specifične uslove za ostvarivanje predviđenih sadržaja, u ovom programu nisu izdvojene tematske celine i nije predviđen broj časova za njihovu realizaciju. Program praktične nastave, odnosno operativno planiranje sadržaja ovog programa treba da bude u potpunoj korelaciji sa ostvarivanjem odgovarajućih tematskih celina programa tehnologija rada. Zato je neophodno, da nastavnik praktične nastave prilikom određivanja konkretnih zadataka i planiranja vremena za izvršenje stalno sarađuje sa realizatorom programa tehnologija rada, odnosno da se u toku čitave školske godine ostvaruje neophodno usklađivanje redosleda, postupaka i faza radova kao i vremena potrebnog za uspešno usvajanje predviđenih sadržaja.

U prvom razredu učenici treba da ovladaju rukovanjem alatom i priborom za rad, da savladaju osnovne jednostavne radne operacije, da nauče propise iz zaštite na radu i kako da ih primenjuju. U drugom razredu treba da se osposobe da kvalitetno obavljaju određene poslove i radne zadatke, prema uputstvima i pod kontrolom, da održavaju alat, pribor za rad i radno mesto, i samostalno primenjuju sredstva zaštite. U trećem razredu učenici treba da se osposobe da samostalno i bezbedno obavljaju sve poslove i radne zadatke zanimanja podopolagač, da se osposobe da sračunavaju odgovarajuće pozicije radova, da izračunaju količine materijala, izvrše izbor odgovarajućih sredstava rada, utvrde cenu koštanja radova i potrebno vreme.

Prilikom ostvarivanja sadržaja ovog programa treba insistirati da učenici povezuju i primenjuju usvojena znanja iz stručnih teorijskih predmeta, a posebno onih koji obrađuju uže stručne sadržaje. Naročito treba obratiti pažnju na ostvarivanje sadržaja koji obuhvataju svojstva i ispravnu primenu određenih materijala, alata, mehanizovanih sredstava i drugih pribora, kao i zaštitu na radu, radi osposobljavanja učenika da ispravno primenjuju mere i sredstva za ličnu zaštitu i zaštitu drugih radnika i okoline.

Posebno treba insistirati da učenici, obavljajući poslove i radne zadatke odabranog zanimanja, odnosno obrazovnog profila, shvate značaj timskog rada pri izvođenju završnih radova, kao i neophodnost stalne saradnje sa stručnjacima istog ili drugog područja rada koji učestvuju u složenom procesu građenja i održavanja objekata.

Pri ostvarivanju praktične nastave učenike treba postupno sistematski uvoditi u proces rada. Svaki postupak ili radnu operaciju treba detaljno objasniti, obrazložiti i praktično pokazati učenicima kako se radovi izvode. U zavisnosti od ličnih mogućnosti i sposobnosti, obim i složenost svakog zadatka treba primeriti učenicima pojedinačno, pojedine postupke i radne operacije ponavljati sve dok ne postignu potrebnu spretnost i određeni kvalitet, ne zahtevati da urade ono što oni ne mogu da ostvare ili što može da ugrozi bezbednost i njihovu i drugih učesnika u toku rada. Naročito na početku ostvarivanja programa ne treba im davati složene, komplikovane zadatke, a posebno ne one poslove gde se primenjuju sredstva rada ili materijali koji mogu da ugroze zdravlje ili život.

Pri vrednovanju postignutih rezultata treba uzimati u obzir koliko je učenik osposobljen da samostalno i bezbedno obavlja određene poslove i radne zadatke, a isto tako i njegov ukupan odnos prema radu, kakvu je radnu disciplinu pokazao, da li je poštovao utvrđene dogovore i rokove.

ZAVRŠNI ISPIT

Završnim ispitom proverava se da li je učenik osposobljen da samostalno, stručno i bezbedno obavlja poslove i radne zadatke zanimanja obuhvaćenog odgovarajućim obrazovnim profilom.

Završni ispit sastoji se iz:

1. praktičnog rada i

2. usmene provere znanja.

1. PRAKTIČNI RAD

Sadržaji praktičnog rada definišu se prema zahtevima obrazovnog profila podopolagača iz sledećih oblasti:

- izrada podloga i polaganje raznih vrsta podnih obloga u objektima;

- rekonstrukcija postojećih oštećenih podloga i podova.

Zadaci za praktični rad treba da budu jasno formulisani, primereni zahtevima obrazovnih profila i vremenu za izvršavanje.

Pre izrade praktičnog rada, učenik je dužan da sačini plan rada u pismenoj formi. Plan obavezno treba da sadrži: zadatak, faze i radne operacije, metode i postupke, sredstva rada, potreban materijal i literaturu.

Praktični rad se ostvaruje na gradilištu ili u samostalnoj zanatskoj radnji.

2. USMENA PROVERA ZNANJA

Tokom izrade praktičnog rada i usmene provere znanja učenik daje potrebna objašnjenja o načinu izvođenja radova, postupcima i radnim operacijama, materijalu i upotrebi odgovarajućeg alata i drugog pribora za rad, kao i odgovore na druga pitanja članova komisije, koja se odnose na obavljeni zadatak.

Za vrednovanje rezultata završnog ispita treba imati u vidu naročito:

- opštu pripremljenost kandidata da samostalno primenjuje stečena znanja, umenja i veštine;

- kakvu je sposobnost, spretnost, urednost i radnu disciplinu pokazao;

- u kolikoj je meri pokazao smisao za racionalnu organizaciju posla, postupke i radne operacije, upotrebu odgovarajućeg alata i drugih sredstava rada, utvrđivanje potrebne količine materijala;

- kakve je rezultate i kvalitet rada ostvario.

Područje rada: GEODEZIJA I GRAĐEVINARSTVO

Obrazovni profil: VODOINSTALATER

TEHNIČKO CRTANJE SA NACRTNOM GEOMETRIJOM

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da učenici steknu osnovna opštestručna znanja neophodna za uspešno ovladavanje sadržajima drugih stručnih predmeta i da se osposobe da koriste tehnički crtež kao osnovno sredstvo za sporazumevanje u struci.

Zadaci ovog programa su:

- razvijanje sposobnosti percepcije prostora i logičkog načina zaključivanja;

- osposobljavanje učenika da oblike i predmete iz prostora prikazuju crtežima u ravni, kao i da na osnovu crteža i drugih neophodnih podataka formiraju prostornu predstavu o projektovanim oblicima;

- upoznavanje elemenata i pravila tehničkog izražavanja crtežom u odgovarajućim razmerama;

- upoznavanje načina grafičkog prikazivanja objekata u projekcijama, oznaka građevinskih elemenata, materijala, opreme, sanitarnih uređaja, vodovodnih, kanalizacionih i drugih instalacija;

- upoznavanje načina obrade pojedinih grafičkih priloga, njihovog sadržaja, dimenzija, kota i drugih neophodnih podataka, kao i razmere u kojima se crtaju;

- razvijanje kod učenika shvatanja o neophodnosti urednog i preciznog grafičkog izražavanja, kao uslova za uspešnu realizaciju projektovanog rešenja.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

TEHNIČKO CRTANJE (2)

Zadatak tehničkog crtanja.

Materijali i pribor za rad. Vrste papira. Mine, lenjiri, šestari. Vrste tehničkih crteža. Formati. Oprema crteža.

1. Vežba (6)

Crtanje pravih linija različitih debljina, punih i isprekidanih, njihovo spajanje i ukrštanje. Šrafiranje.

2. Vežba (6)

Crtanje krivih linija šestarom. Spajanje pravih i krivih linija.

3. Vežba (4)

Crtanje osnovnih geometrijskih konstrukcija (paralele, normale, simetrale duži i ugla).

4. Vežba (4)

Konstrukcije pravilnih mnogouglova i elipse.

5. Vežba (8)

Konstrukcije geometrijskih tela (prizma, piramida, valjak, kupa). Razvijanje mreže i izrada modela od kartona.

NACRTNA GEOMETRIJA

Pojam i vrste projekcija (2)

Ortogonalna projekcija. Kosa projekcija.

Ortogonalna projekcija (6)

Koordinatni trijedar.

Projekcije tačke.

Prava. Duž. Ravni geometrijski likovi. Opšti i specijalni položaji.

1. Vežba (10)

Crtanje pravih, duži i ravnih geometrijskih likova u opštem i specijalnom položaju.

Geometrijska tela (10)

Projekcije pravilnih pravih geometrijskih tela sa bazisima paralelnim projekcijskim ravnima. Projekcije pravilnih pravih geometrijskih tela sa bazisima u projekcijskim ravnima.

2. Vežba (16)

Crtanje pravilnih pravih geometrijskih tela sa bazisima paralelnim projekcijskim ravnima i sa bazisima u projekcijskim ravnima.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

NACRTNA GEOMETRIJA

Obnavljanje gradiva (4)

Geometrijski likovi u opštim i specijalnim položajima.

Rotacija i transformacija (4)

Određivanje pravih veličina duži i njihovih nagibnih uglova prema projekcijskim ravnima.

1. Vežba (4)

Određivanje pravih veličina duži i uglova rotacijom i transformacijom.

Ravan (4)

Pojam ravni. Tragovi ravni. Ravan u proizvoljnom položaju. Specijalni položaj ravni. Obaranje ravni.

1. Vežba (4)

Crtanje ravni u opštem i specijalnom položaju. Geometrijski likovi u ravni.

Kosa projekcija (6)

Aksonometrija. Izometrija.

1. Vežba (6)

Crtanje elemenata (građevinski i drugi detalji) u aksonometriji i izometriji.

GRAĐEVINSKI PLANOVI (10)

Projektni elaborat. Sadržaj.

Vrste planova. Sadržaj i razmere. Osnova, presek, izgled, situacija.

Grafički prilozi kao podloga za realizaciju građevinskih i instalaterskih radova.

1. Vežba (4)

Razmere crteža. Vrste razmere. Razmernici. Primena razmere na crtežu.

2. Vežba (4)

Kotiranje crteža. Vrste kotnih linija. Pravila za kotiranje.

3. Vežba (6)

Oznake u planovima.

Oznake materijala, nameštaja i opreme.

Iscrtavanje oznaka u tabelama.

4. Vežba (14)

Oznake u planovima.

Oznake sanitarnih uređaja i vodovodnih i kanalizacionih instalacija. Iscrtavanje cevi i fasonskih delova vodovodnih i kanalizacionih instalacija priborom u razmeri.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUSTVO)

Ovaj program treba da omogući učenicima da steknu osnovna znanja o grafičkom načinu izražavanja tehničkim crtežima i prikazivanju elemenata u projekcijama. Sadržaji su odabrani tako da učenike osposobe da ispravno tumače i "čitaju" skice i druge crteže, što treba da im omogući uspešno ostvarivanje poslova i radnih zadataka, a takođe i neophodno komuniciranje sa stručnjacima istog ili drugog područja rada.

Program je koncipiran tako da sadrži tri segmenta: elemente tehničkog crtanja, nacrtnu geometriju i građevinske planove. Uz svaku tematsku celinu predviđene su grafičke vežbe i dat je orijentacioni broj časova za ostvarivanje odgovarajućih sadržaja. U zavisnosti od realnih potreba i individualnih mogućnosti učenika, nastavnik može da odstupi od predviđenog redosleda tematskih celina ili vežbi prilikom planiranja obima i načina obrade pojedinih sadržaja, kao i da izvrši neophodne korekcije predloženog broja časova za ostvarivanje.

Tehničko crtanje treba ostvarivati pažljivo odabranim, tematski određenim i dobro odmerenim grafičkim vežbama. Zadaci za vežbe treba da budu primereni mogućnostima i potrebama učenika. Treba insistirati da crteži budu precizni, tačno kotirani i obeleženi sa razumevanjem. Ne treba postavljati visoke zahteve kada je u pitanju kvalitet grafičke obrade ili ispisivanje brojeva i slova. Crteži se rade isključivo u olovci na odgovarajućoj hartiji.

Pri ostvarivanju sadržaja programa koji obuhvata nacrtnu geometriju treba imati u vidu psihofizičke mogućnosti učenika i njihove realne mogućnosti, kao i potrebe i zahteve obrazovnog profila. Treba uvek imati u vidu osnovni cilj predmeta a to je da učenici ovladaju prostorom i nauče da "čitaju" projekcije. Prilikom obrade svake tematske celine nove sadržaje treba nadovezivati na već usvojena znanja, i stalno podsticati učenike da povezuju poznato sa nepoznatim, kako bi sa razumevanjem donosili odgovarajuće zaključke i aktivno učestvovali u rešavanju zadataka.

Sadržaji ovog dela programa ostvaruju se isključivo grafičkom metodom, što podrazumeva korektno prikazan crtež na tabli i priborom u odgovarajućoj razmeri crtane zadatke koje učenici samostalno rade na listovima. Unapred pripremljeni crteži mogu se prikazati preko grafoskopa, ali se u tim slučajevima mora posebno objašnjavati svaka etapa u njihovom nastajanju, kao bi učenici mogli da prate postupak u rešavanju zadataka, od postavke do konačnog oblika.

S obzirom na teškoće koje mogu da nastupe u ostvarivanju ovog dela programa, zbog nedovoljno razvijene sposobnosti učenika da prostorne oblike prikazuju u jednoj ravni, sve zadatke treba rešavati isključivo u prvom oktantu.

Naročitu pažnju treba posvetiti obradi tematske celine kosa projekcija i iscrtavanju građevinskih elemenata i drugih oblika, primenom pravila aksonometrije i izometrije. Učenike treba postupno osposobljavati da umesto često nepreciznih i nejasnih usmenih objašnjenja u komuniciranju koriste jasan i precizan crtež.

Tematske celine koje se obrađuju u okviru dela programa nacrtna geometrija treba povezivati sa ostvarivanjem programa tehničko crtanje, što podrazumeva uvek korišćenje odgovarajućeg pribora za rad i primenu pravila za izradu tehničkih crteža.

Ostvarivanje sadržaja građevinski planovi treba da omogući učenicima da nauče da ispravno tumače i "čitaju" grafičke priloge tehničke dokumentacije i prikazane elemente (dimenzije, elementi konstrukcije, oznake materijala, instalacije vodovoda i kanalizacije). Obim i sadržaj vežbi treba primeriti zahtevima obrazovnog profila. Ove vežbe učenici rade u olovci na hameru uz primenu odgovarajućih šablona (za određene vrste razmera), drvenih bojica za gvozdeno-livene, keramičke i druge vrste cevi.

Učenici rade grafičke vežbe isključivo u školi na časovima vežbanja, pod kontrolom i uz neophodnu, stalnu pomoć nastavnika. Svaki crtež treba oceniti, napisati zapažanja i ukazati na greške da ih učenici ne bi ponavljali.

Nastava se ostvaruje u specijalizovanoj učionici, koja treba da bude opremljena propisanim nastavnim sredstvima. U toku ostvarivanja programa neophodno je stalno koristiti odgovarajuće modele (geometrijska tela, ortogonalni trijedar, ravni i ravni likovi), projekte građevinskih objekata, slike i druge grafičke priloge.

U toku ostvarivanja ovog programa ne treba planirati domaće zadatke ni grafičke radove.

Ocenjivanje učenika treba obavljati sistematski u toku školske godine. Pored ocena dobijenih na grafičkim vežbama i usmenim odgovorima, treba uzimati u obzir koliko je učenik osposobljen da primenjuje usvojena znanja, kakav je odnos imao prema radu, izvršavanju radnih obaveza i poštovanju utvrđenih rokova.

GRAĐEVINSKI OBJEKTI I MATERIJALI

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da učenici steknu osnovna znanja o građevinarstvu kao privrednoj grani i građevinskim objektima kao finalnim proizvodima u ovom području rada, da na jednostavan, sistematičan i pristupačan način upoznaju građevinske objekte kao sklopove konstrukcionih delova određenih funkcionalnih i estetskih kvaliteta i da se osposobe da primenjuju usvojena znanja prilikom izučavanja sadržaja drugih stručnih predmeta, posebno tehnologije rada i praktične nastave, kao i pri obavljanju poslova i radnih zadataka odabranog zanimanja.

Zadaci programa su.

- upoznavanje građevinarstva kao privredne delatnosti koja obuhvata projektovanje, izgradnju i održavanje objekata;

- upoznavanje vrsta objekata kao finalnih proizvoda u građevinarstvu;

- upoznavanje faza i postupaka u procesu realizacije građevinskih objekata, kao i vrsta i redosleda izvođenja radova;

- upoznavanje konstruktivnih elemenata zgrade i drugih objekata, njihovih oblika i dimenzija i funkcija koje imaju u sklopu;

- uočavanje i razumevanje značaja kvalitetnog izvođenja svih pojedinačnih radova, njihove međusobne povezanosti i zavisnosti kako u fazi izgradnje objekata tako i u vreme održavanja;

- upoznavanje osnovnih svojstava građevinskog materijala i njegove primene u izvođenju osnovnih, završnih, instalaterskih i drugih radova na objektima;

- osposobljavanje učenika da grafički prikazuju elemente objekata u projekcijama i da "čitaju" crteže koji prikazuju građevinske objekte ili njihove delove, vodovodne i kanalizacione instalacije;

- razvijanje logičkog načina mišljenja i rasuđivanja ukazivanjem na posledice koje nastaju zbog loše oblikovanih ili nestručno izvedenih konstrukcionih rešenja;

- razvijanje interesovanja za budući poziv.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(4 časa nedeljno, 148 časova godišnje)

SADRŽAJ I ZADATAK PREDMETA (2)

GRAĐEVINARSTVO KAO PRIVREDNA DELATNOST (6)

Područja i faze građevinske proizvodnje.

Industrija građevinskog materijala.

Grane u građevinarstvu. Visokogradnja, niskogradnja, hidrogradnja.

Objekti visokogradnje. Stambene zgrade. Objekti društvenog standarda. Privredni objekti. Specijalni objekti.

Objekti niskogradnje i hidrogradnje.

Snabdevanje vodom. Odvođenje otpadnih i atmosferskih voda.

POSTUPCI I FAZE U REALIZACIJI GRAĐEVINSKIH OBJEKATA (8)

Projektovanje. Vrste projekata.

Priprema za građenje.

Učesnici u realizaciji građevinskih objekata.

Radovi na izgradnji objekata. Geodetski radovi. Zemljani radovi. Osnovni, grubi građevinski radovi. Završni, zanatski radovi. Instalaterski radovi.

Gradilište.

Građevinska mehanizacija.

SISTEMI U GRAĐENJU OBJEKATA (8)

Tradicionalna gradnja.

Progresivno (unapređeno) i polumontažno građenje. Prefabrikacija i montažno građenje objekata.

Konstrukcioni sistemi: linijski, površinski i prostorno-površinski.

ZGRADA I NJENI DELOVI (10)

Građevinski objekat kao celina u prostoru. Zgrade. Podela zgrada.

Elementi zgrade. Nazivi elemenata. Podela prema položaju i funkciji.

Noseći elementi. Nenoseći elementi. Elementi obrade. Elementi opreme.

Podela zgrada prema načinu prenošenja tereta.

Instalaterski radovi.

VERTIKALNI KONSTRUKTIVNI (NOSEĆI) ELEMENTI (30)

Zidovi i stubovi.

Zidovi. Vrste zidova. Podela prema položaju, nameni i načinu izrade. Zidovi od opekarskih proizvoda, kamena, betonskih i drugih blokova, betona, armiranog betona, drveta.

Malteri za zidanje. Materijal, spravljanje i primena.

Horizontalni i vertikalni serklaži.

Pregradni zidovi.

Otvori u zidovima i elementi otvora. Vrata i prozori.

Kanali u zidovima. Dimnjaci.

Stubovi. Stubovi od opeke, kamena, betona, armiranog betona.

Temelji. Trakasti temelji. Temelji samci. Ploče.

Zaštita zidova od vlage. Hidroizolacije. Funkcija, materijali i izvođenje. Horizontalna i vertikalna hidroizolacija zidova. Izolacija mokrih prostorija, sanitarni blokovi. Drenaža.

GRAFIČKA VEŽBA (8)

Vertikalni konstruktivni elementi. Temelji i zidovi sa horizontalnim i vertikalnim hidroizolacijama. Osnove, izgledi, preseci detalji.

PISMENI ZADATAK (2)

1. Vertikalni konstruktivni elementi objekta.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SISTEMATIZACIJA GRADIVA (2)

Konstruktivni elementi zgrade.

HORIZONTALNI KONSTRUKTIVNI ELEMENTI (20)

Međuspratne konstrukcije. Funkcija i materijali. Noseći delovi tavanice. Podovi i plafoni. Podela prema načinu izvođenja.

Pune, ravne ploče.

Rebraste tavanice.

Sitnorebraste međuspratne konstrukcije livene u oplati i sa šupljim telima ispune (TM).

Polumontažne međuspratne konstrukcije.

Montažne međuspratne konstrukcije.

Međuspratne konstrukcije od drveta.

VERTIKALNE KOMUNIKACIJE (10)

Stepenice. Funkcija stepenica. Podela prema značaju i upotrebi, konstrukciji i materijalu. Stepenice van objekta. Stepenice u objektu.

Stepenišni prostor. Grafički prikaz osnova i vertikalnih preseka. Delovi stepenica i njihovi nazivi.

Stepenice od betona i armiranog betona livene na licu mesta.

Stepenice od prefabrikovanih elemenata.

Stepenice od drveta.

Dizalice (liftovi). Pokretne stepenice (eskalatori). Kose rampe za pešake i motorna vozila (samo pomenuti).

KROVNE KONSTRUKCIJE (6)

Ravni i skošeni krovovi.

Ravni krovovi. Slojevi ravnog krova. Način ostvarivanja zaštite objekta od toplote, odnosno hladnoće i atmosferskih padavina.

Skošeni krovovi. Krovna konstrukcija i krovni pokrivači. Materijali.

Tavanski prostor. Adaptacija i korišćenje tavanskog prostora.

ZAVRŠNI RADOVI NA OBJEKTIMA (4)

Fasaderski radovi. Molersko-farbarski radovi. Oblaganje raznim materijalima.

Pokrivački radovi. Limarski radovi. Pokrivanje krovova limom. Opšivanja. Odvodnjavanje olucima i olučnim cevima.

Stolarski radovi. Bravarski radovi., Staklorezači radovi.

INSTALATERSKI RADOVI (18)

Instalacije u zgradama. Vrste instalacija.

Instalacije vodovoda i kanalizacije.

Odvođenje otpadnih voda.

Snabdevanje toplom vodom.

Instalacije za grejanje, veštačko provetravanje i klimatizaciju.

Električne instalacije.

Gromobrani.

GRAĐEVINSKI OBJEKTI U RATNIM USLOVIMA (4)

Privremeni objekti smeštaja. Brvnare, barake, nadstrešnice.

Montažne konstrukcije za ratne potrebe. Vrste konstrukcija i materijali. Uskladištenje, čuvanje, transport, montaža.

Instalacije. Snabdevanje vodom u posebnim uslovima.

Ojačanje i osposobljavanje objekata visokogradnje za korišćenje u ratnim uslovima.

Onesposobljavanje objekata. Zaprečavanje i rušenje.

GRAFIČKA VEŽBA (8)

Horizontalni konstruktivni elementi. Osnova manje zgrade sa rasporedom rebara tavanice. Vertikalni preseci i detalji raznih vrsta tavanica. Razmera 1:50; 1:10.

PISMENI ZADATAK (2)

Horizontalni konstrukcioni elementi zgrade.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji ovog programa odabrani su tako da pruže učenicima osnovna znanja o građevinarstvu kao privrednoj delatnosti i građevinskim objektima kao finalnim proizvodima u ovom području rada kojima treba da se ostvare određeni konstrukcioni, funkcionalni i estetski zahtevi. Na jednostavan i sistematski način učenici treba da upoznaju razne probleme koji se javljaju u toku izvođenja i eksploatacije građevinskih objekata da bi lakše shvatili mesto i ulogu svog radnog mesta i dobro obavljenih poslova odabranog zanimanja.

Program je koncipiran tako da sadrži časove teorijske nastave i izradu grafičkih vežbi. Tematske celine poređane su prema složenosti, funkciji i fazama gradnje. Uz svaku tematsku celinu dat je orijentacioni broj časova za ostvarivanje, kao okvir i pomoć nastavniku za planiranje obima i načina obrade pojedinih delova programa. Pri tom, treba voditi računa o potrebama obrazovnog profila, pa obradu određenih sadržaja (obim i dubina) prilagođavati postavljenim zahtevima. Učenicima treba objasniti funkcije pojedinih elemenata u objektu, njihove oblike i dimenzije, materijale od kojih se izrađuju i posebno, kako se prikazuju u projekcijama. Pri tom treba povezivati i primenjivati znanja koja su učenici usvojili izučavanjem predmeta tehničko crtanje sa nacrtnom geometrijom.

Prilikom ostvarivanja programa treba imati u vidu zahteve obrazovnog profila što podrazumeva odgovarajući pristup u obradi pojedinih tematskih celina, kao i moguću korekciju predviđenog broja časova za realizaciju. Takođe, treba voditi računa o uzrastu i realnim mogućnostima učenika. Ne treba ih opterećivati suvišnim detaljisanjem, proračunima ili dimenzionisanjem. Važno je da učenici razumeju i shvate da je građevinski objekat konstrukcioni sklop u prostoru, da svaki njegov noseći i nenoseći deo, kao i instalacija vode, kanalizacije, struje ili grejanja ima svoju odgovarajuću funkciju i da svaki pojedinačni dobro ili loše izvedeni rad ima direktnog uticaja na konačni kvalitet oblikovane celine.

Na časovima predviđenim za grafičke vežbe učenici treba da rade dobro odmerene i primerene zadatke priborom za crtanje u određenim razmerama uz pomoć i kontrolu nastavnika. Obim i sadržaj svake vežbe treba planirati tako da većina učenika može da reši i iscrta određene zadatke u školi. Grafičke vežbe treba ocenjivati i ispraviti sve greške i propuste da ih učenici ne bi ponavljali.

Grafičke vežbe treba da doprinesu boljem razumevanju gradiva i postizanju boljih rezultata. Nastavnik treba neposredno i kontinuirano da radi sa svakim učenikom, da blagovremeno ukaže na propuste i nedostatke u radu, pruži dodatna objašnjenja i stekne valjan uvid u ostvarene rezultate.

U toku ostvarivanja programa ovog predmeta ne treba planirati obavezne domaće zadatke.

Nastava se ostvaruje u specijalizovanoj učionici koja treba da bude opremljena svim propisanim nastavnim sredstvima, maketama, modelima konstrukcionih elemenata i sklopova, slikama i crtežima, projektima. Posebno je važno da nastavnici pripreme aksonometrijske prikaze delova objekata i konstrukcionih elemenata i da ih redovno primenjuju prilikom ostvarivanja programa pored grafičkog prikazivanja konstrukcija u projekcijama.

Ocenjivanje učenika treba obavljati sistematski u toku školske godine. Elementi za ocenjivanje treba da budu usmene i pismene provere znanja, rezultati rada na grafičkim vežbanjima, kao i ukupan učenikov odnos prema radu, izvršavanju planiranih obaveza i poštovanju utvrđenih rokova.

ČITANJE PLANOVA

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da se učenici osposobe da razumeju i "čitaju" crteže i druge podatke u planovima i da ih ispravno koriste prilikom izvođenja radova na vodovodnim i kanalizacionim instalacijama.

Zadaci programa su:

- upoznavanje sadržaja i načina korišćenja tehničke dokumentacije;

- upoznavanje sadržaja planova u svim fazama kao osnove za shvatanje i razumevanje prostornih rešenja prikazanih crtežom u jednoj ravni;

- razvijanje osećaja za tačnost i preciznost u radu;

- osposobljavanje učenika da uspostavljaju stalnu neophodnu saradnju sa ostalim učesnicima u realizaciji građevinskih objekata.

SADRŽAJI PROGRAMA

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

UVOD (2)

Zadatak predmeta.

Obnavljanje sadržaja savladanih u prethodnim razredima.

PROJEKTNI ELABORAT (4)

Sadržaj. Grafički prilozi tehničke dokumentacije.

Grafički prilozi kao podloga za realizaciju građevinskih i instalaterskih radova.

1. Vežba (16)

Osnova manjeg građevinskog objekta u odgovarajućoj razmeri. Neophodne kote, oznake i drugi podaci: obim, površina, podovi, nameštaj, sanitarni uređaji. Obeležavanje preseka.

Iscrtavanje osnova (tipski sprat, podrum), sanitarnih čvorova sa vodovodnim i kanalizacionim instalacijama i priključcima na sanitarne uređaje.

2. Vežba (10)

Kanalizacija.

Osnova jednog odabranog objekta (stambena zgrada, hotel) sa dva kupatila priključena na jednu vertikalu.

Iscrtavanje kanalizacione instalacije, oznake dimenzija i vrsta cevi.

3. Vežba (14)

Kanalizacija.

Vertikalni presek odabranog objekta (stambena zgrada, hotel).

Iscrtavanje preseka odabrane kanalizacione vertikale,

obeležavanje, kotiranje i upisivanje drugih neophodnih podataka.

4. Vežba (18)

Vodovod.

Iscrtavanje vodovodnog razvoda u odabranom delu osnove.

Prikaz i tumačenje izometrije vodovoda i potrebnih kota i podataka.

5. Vežba (6)

Situacija. Razmera. Visinske kote. Građevinska i regulaciona linija. Komunikacije.

Priključci vodovodnih i kanalizacionih instalacija na uličnu mrežu. Neophodne kote i drugi podaci.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Ostvarivanje ovog programa treba da omogući učenicima da nauče da tumače i "čitaju" odgovarajuće delove tehničke dokumentacije koji obuhvataju instalacije vodovoda i kanalizacije, kao i da ispravno primenjuju usvojena znanja prilikom obavljanja praktične nastave, radi uspešnog osposobljavanja za rad.

Uz svaku tematsku celinu predviđene su grafičke vežbe i dat je orijentacioni broj časova za ostvarivanje odgovarajućih sadržaja. U zavisnosti od realnih potreba i individualnih mogućnosti učenika, nastavnik može da odstupi od predviđenog redosleda tematskih celina ili vežbi prilikom planiranja obima i načina obrade pojedinih sadržaja, kao i da izvrši neophodne korekcije predloženog broja časova za ostvarivanje.

Za predviđene grafičke vežbe nastavnik treba da obezbedi potrebne podloge - grafičke priloge tehničke dokumentacije (osnove, vertikalne preseke, situacije) u koje će učenici ucrtavati, odnosno precrtavati vodovodne i kanalizacione instalacije sa originalnih projekata. Ne treba insistirati da učenici razrađuju delove tehničke dokumentacije. Oni to ne mogu i ne treba da rade. Ali zato je neophodno da upoznaju sve potrebne delove projektnog elaborata kojim su obuhvaćene instalacije vode i kanalizacija u građevinskom objektu, da nauče da tumače kote u osnovama i vertikalnim presecima i sve druge potrebne podatke i opise bez kojih je nemoguće realizovati radove onako kako su projektovani.

Sve vežbe učenici rade u olovci na hameru uz primenu odgovarajućih šablona (za određene vrste razmera), drvenih bojica za gvozdeno-livene, keramičke i druge vrste cevi.

Učenici rade grafičke vežbe isključivo u školi na časovima vežbanja, pod kontrolom i uz neophodnu, stalnu pomoć nastavnika. Svaki crtež treba oceniti, napisati zapažanja i ukazati na greške da ih učenici ne bi ponavljali.

Nastava se ostvaruje u specijalizovanoj učionici, koja treba da bude opremljena propisanim nastavnim sredstvima. U toku ostvarivanja programa neophodno je stalno koristiti odgovarajuće modele (geometrijska tela, ortogonalni trijedar, ravni i ravni likovi), projekte građevinskih objekata, slike i druge grafičke priloge.

U toku ostvarivanja ovog programa ne treba planirati domaće zadatke ni grafičke radove.

Ocenjivanje učenika treba obavljati sistematski u toku školske godine. Pored ocena dobijenih na grafičkim vežbama i usmenim odgovorima, treba uzimati u obzir koliko je učenik osposobljen da primenjuje usvojena znanja, kakav je odnos imao prema radu, izvršavanju radnih obaveza i poštovanju utvrđenih rokova.

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da učenici steknu stručno-teorijska znanja o kućnom vodovodu i kanalizaciji potrebna za uspešno savladavanje programa praktične nastave i obavljanje poslova i radnih zadataka utvrđene kategorije složenosti odgovarajućeg zanimanja, odnosno obrazovnog profila.

Zadaci programa su:

- povezivanje i primena znanja usvojenog u izučavanju sadržaja drugih stručnih predmeta;

- upoznavanje vrsta i svojstava materijala koji se primenjuju u instalaterskim radovima pri izvođenju kućnog vodovoda i kanalizacije;

- upoznavanje alata, pribora i drugih sredstava za izvođenje instalaterskih radova;

- upoznavanje redosleda radnih operacija i faza u izvođenju radova i ukazivanje na značaj i potrebu stalne saradnje sa svim učesnicima u izvođenju radova;

- osposobljavanje učenika da teorijska znanja povezuju se praktičnim i primenjuju pri ostvarivanju konkretnih radova.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (4)

Upoznavanje nastavnog programa. Način ostvarivanja.

Udžbenik i druga stručna literatura.

Instalaterski radovi.

Poslovi i radni zadaci obrazovnog profila.

VODOVOD (10)

Značaj vode za živa bića. Podzemne, površinske i atmosferske vode.

Sastav i svojstva pijaće vode. Kvalitet i svojstva mineralne, morske i lekovite vode.

Snabdevanje naselja pitkom vodom.

Izvori, bunari, rezervoari. Individualno snabdevanje. Bunari. Česme na izvoru. Samostalni kućni vodovod.

Gradska mreža. Svrha i značaj izgradnje. Granasta i prstenasta mreža. Gravitacioni vodovod i vodovod sa potiskivanjem.

Kućni vodovod.

KANALIZACIJA (8)

Značaj i funkcionisanje kanalizacije.

Otpadne vode. Zagađenost i količine otpadnih voda.

Kanalizaciona mreža u industriji.

Kanalizacija u naseljenom mestu.

Javna ili gradska kanalizacija. Sistemi i funkcionisanje.

Kućna kanalizacija i njeno funkcionisanje. Dvorišna i unutrašnja kanalizaciona mreža.

MATERIJAL ZA VODOVODNE INSTALACIJE (12)

Vodovodne prave cevi i fasonski delovi.

Livene gvozdene cevi. Izrada spojeva livenih cevi. Čelične cevi. Čelične pocinkovane cevi. Azbestnocementne cevi. Izrada spojeva. Olovne cevi. Bakarne cevi. Plastične cevi.

Kvalitet vodovodnih cevi. Način spajanja cevi u zavisnosti od mesta i uslova rada.

Vodovodne armature. Zatvaračko-propusne, ispusne ili izlivne, priključne, regulacione, merne armature.

Točeće armature.

Izlivene armature i baterije (za sudopere, umivaonike i kade).

Hidranti. Ventili za hidrante.

Regulacione armature.

Merne armature. Vodomeri. Mesto postavljanja vodomera i funkcionisanje.

MATERIJALI ZA IZRADU KANALIZACIJE (12)

Kanalizacione cevi i fasonski delovi.

Keramičke cevi. Prave cevi i fasonski delovi.

Livene gvozdene cevi. Prave cevi i fasonski delovi.

Čelične odvodne cevi.

Olovne cevi.

Azbest-cementne cevi. Plastične odvodne cevi.

Betonske, mesingane, bakarne, staklene i cevi od lima.

Propisi i kvalitet cevi od različitih materijala.

Materijali za spajanje delova cevi od različitih vrsta materijala u kanalizacionu mrežu.

ALAT I DRUGA SREDSTVA ZA RAD (10)

Merni alat i pribor. Merila za merenje dužine (razmernici).

Kljunasto pomično merilo sa očitavanjem od 0,1 mm (milimetarska podela) i 1/16" (colovna podela).

Alat i pribor za obeležavanje i ocrtavanje. Ploče, ugaonici, igle i tačkaši. Kotiranje.

Alat za pričvršćivanje i držanje materijala. Pokretne i nepokretne stege (mengele). Klešta (vrste i primena). Ključevi i odvijači. Način korišćenja.

Alat za ručnu i mašinsku obradu materijala. Testere, makaze, turpije, čekići (bravarski i limarski), probojci, bušilice. Način korišćenja.

Alati za rezanje navoja. Ureznice i nareznice.

JEDNOSTAVNI PRIPREMNI RADOVI (8)

Pojam i svrha merenja, obeležavanja i ocrtavanja elemenata.

Rezanje navoja. Postupak. Označavanje navoja na crtežu.

Savijanje materijala. Savijanje limova i cevi. Postupak ručnog i mašinskog savijanja.

Ispravljanje materijala. Ispravljanje limova i cevi. Postupak ručnog i mašinskog ispravljanja.

Spajanje materijala. Spajanje elemenata vijcima, zakivanjem, lemljenjem, varenjem.

IZVORI OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE (10)

Osnovni izvori i uzroci opasnosti. Opasna zona.

Opasnosti od električne struje. Mere i sredstva zaštite.

Opasnost od električne struje. Mere i sredstava zaštite. Prva pomoć nastradalom od udara električne struje.

Opasnosti od požara. Mere i sredstva zaštite.

Mere zaštite na radu. Lična sredstva zaštite i zaštita drugih radnika i okoline.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SISTEMATIZACIJA GRADIVA (4)

KUĆNI VODOVOD (10)

Dovođenje vode do potrošača.

Vodovodna mreža.

Delovi na mreži od priključka na gradsku mrežu do točećeg mesta.

Priključivanje kućnog vodovoda na uličnu mrežu. Način polaganja, spajanja i zaptivanja cevi.

Polaganje vodovodnih cevi u zemlju.

Pričvršćivanje cevi za konstrukciju.

Propisi za vodovodne instalacije.

ZAŠTITA VODOVODNE MREŽE (6)

Zaštita vodovodne mreže od znojenja.

Zaštita od električne struje.

Zaštita od mehaničkih udara i hemijskih sredstava.

Postupak ispitivanja ispravnosti izvedene vodovodne mreže.

ODRŽAVANJE VODOVODNE MREŽE (10)

Oštećenja na vodovodnoj mreži.

Utvrđivanje i način otklanjanja kvarova.

Zamena oštećenih delova.

Sanacija i rekonstrukcija vodovodne mreže.

Ispitivanje ispravnosti rekonstruisane vodovodne mreže.

KUĆNA KANALIZACIJA (12)

Horizontalni kanalizacioni razvod.

Priključak glavnog kućnog kanala na gradsku mrežu.

Polaganje cevi u rovove.

Brzina proticanja otpadne vode i nagibi kanala.

Reviziona okna. Cevna reviziona okna i okna sa kinetama.

Kaskade. Pojam i način izvođenja.

Vertikale za sanitarnu otpadnu vodu. Elementi vertikalnih sprovodnika. Ulivi grana u vertikalu.

Horizontalni kanali ili sabirni vodovi.

Ventilacioni vodovi. Primarni i sekundarni. Delovi ventilacija.

Propisi za kanalizaciju.

Ispitivanje ispravnosti kanalizacione mreže.

Čišćenje i održavanje instalacija.

NAČIN IZRADE I POSTAVLJANJA OGRANAKA I GRANA (10)

Postavljanje kanalizacionih odvodnika. Otvoreni i zatvoreni način.

Pričvršćivanje cevi.

Vertikale. Vođenje vertikala. Pričvršćivanje vertikala.

Prolaz vertikala kroz međuspratne konstrukcije.

Prelaz vertikala u horizontalu.

Prodor cevi kroz zidove.

Sabirni vodovi.

SANITARNI UREĐAJI I KANALIZACIONI OBJEKTI (10)

Sanitarni objekti. Vrste sanitarnih objekata. Način ugrađivanja i montaža.

Pribori za fekalnu vodu. Vrste, način ugrađivanja i montaža.

Pribor za kuhinjsku otpadnu vodu. Vrste, način ugrađivanja i montaža.

Pribori za umivanje i kupanje. Vrste, način ugrađivanja i montaža.

Razni i specijalni pribori. Vrste, način ugrađivanja i montaža.

PROTIVPOŽARNI RAZVOD I UREĐAJI U ZGRADAMA (4)

Hidrantski uređaji. Način napajanja i vrste hidrantske mreže.

Automatski hidrantski uređaji.

ATMOSFERSKE VODE (8)

Prikupljanje i odvođenje atmosferskog taloga.

Obični i duboki olučnjaci na terasama.

Dvorišni slivnici.

Kanalisanje podzemne vode. Usporavanja u oticanju i mere za sprečavanje usporenog oticanja.

Izliv u rečno korito.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SISTEMATIZACIJA GRADIVA (2)

OSNOVNI POJMOVI IZ HIDRAULIKE KUĆNOG VODOVODA (4)

Hidrostatički i hidraulički pritisak.

Pojava otpora u kućnoj mreži.

Kretanje vode. Brzina i količina proticanja.

TOPLA VODA U ZGRADAMA (8)

Opšti pojmovi o toploj vodi.

Način snabdevanja objekata toplom vodom.

Centralno pripremanje tople vode.

Instalacije za toplu vodu do potrošača.

Individualno pripremanje tople vode.

Instalacije za toplu vodu u stanu.

SNABDEVANJE VODOM U SPECIJALNIM USLOVIMA (4)

Obezbeđivanje pitke vode u ratnim uslovima ili nakon elementarnih nepogoda.

Kaptaža izvora. Cisterne. Transport vode.

Cilj i način privremenog ili trajnog onesposobljavanja vodovodne mreže. Zaštita vodovodne mreže u ratnim uslovima.

OTPADNE VODE (10)

Industrijske otpadne vode.

Propisi i mere za prečišćavanje otpadnih voda.

Drenažna polja. Biološki filteri i prečišćivači.

Okna sa sifonom. Milerov sifon.

SEPTIČKE JAME I POLJSKI NUŽNICI (10)

Dimenzije septičkih jama i položaj na parceli u odnosu na druge objekte. Način izvođenja septičkih jama.

Priključivanje kućne kanalizacione mreže na septičku jamu. Pražnjenje i čišćenje jame.

Poljski nužnici. Dimenzije. Materijal. Način izvođenja.

Poljski nužnici sa taložnicima i prelivom.

PREDMETI I PREDRAČUN RADOVA (16)

Građevinske norme.

Specifikacija materijala.

Predmer radova.

Predračun radova.

ORGANIZACIJA RADOVA (16)

Opšti pojmovi o organizaciji građevinskih radova.

Građevinsko poslovanje.

Proizvodna radna mesta na gradilištu.

Dokumentacija. Obračunska dokumentacija: radni nalog i obračunski nacrt. Tehnička dokumentacija: građevinski dnevnik, građevinska knjiga, knjiga situacije i inspekcijska knjiga. Magacinska dokumentacija: trebovanje, dostavnica, primka, skladišni izveštaj i revers.

Zanatska radnja. Osnivanje i vrste radnji. Proizvodna radna mesta. Dokumentacija, vrste i način vođenja.

Prava i obaveze radnika.

Racionalizacija. Pojam, stepen i vidovi racionalizacije. Racionalizacija radnih procesa i radnog mesta u radnom procesu.

Produktivnost. Pojam produktivnosti rada na gradilištu, u građevinskom preduzeću ili u zanatskoj radnji. Faktori produktivnosti.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Ovaj program koncipiran je tako da omogući učenicima da ovladaju teorijskim znanjima potrebnim za uspešno ostvarivanje praktične nastave i doprinese njihovom stručnom osposobljavanju za obavljanje odgovarajućih poslova i radnih zadataka utvrđene kategorije složenosti.

Tematske celine definisane su tako da obezbeđuju potrebna teorijska znanja o materijalima, alatu i drugom priboru za rad, kao i o postupcima i načinu izvođenja radova na instalacijama vodovoda i kanalizacije. Uz svaku tematsku celinu dat je orijentacioni broj časova za ostvarivanje predviđenih sadržaja, kao okvir i pomoć nastavniku za planiranje obima i načina obrade pojedinih delova programa.

Nastava se ostvaruje u specijalizovanoj učionici koja treba da bude opremljena odgovarajućim nastavnim sredstvima i učilima (alat i drugi pribor za rad, vodovodne i kanalizacione cevi, fasonski delovi, sanitarne armature, slike i grafički prikazi vodovodnog i kanalizacionog razvoda).

Prilikom ostvarivanja sadržaja ovog programa treba primenjivati odgovarajuće metode i oblike rada, primerene populaciji učenika, ali i zahtevima obrazovnih profila.

Naročitu pažnju treba posvetiti obradi tematskih celina koje obuhvataju izvore opasnosti i mere zaštite pri izvođenju radova i kako se pravilno upotrebljava alat i materijal, kao i postupke i redosled radnih operacija i pojedinih faza u realizaciji radova.

U toku ostvarivanja sadržaja ovog programa treba ostvarivati korelaciju sa obradom odgovarajućih tematskih celina predviđenih u programima drugih stručnih predmeta, povezivati i primenjivati znanja koja su učenici već stekli ili ih staču paralelno sa izučavanjem ovog predmeta (tehničko crtanje sa nacrtnom geometrijom, građevinski objekti i materijali i čitanje planova). Posebno treba obratiti pažnju da se učenici osposobe da teorijska znanja uspešno primenjuju u praktičnoj nastavi.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da učenici ovladaju praktičnim znanjima, umenjima i veštinama i da se osposobe da samostalno i bezbedno obavljaju poslove i radne zadatke odabranog zanimanja, odnosno obrazovnog profila.

Zadaci programa su:

- upoznavanje poslova i radnih zadataka zanimanja, odnosno odgovarajućeg obrazovnog profila;

- upoznavanje materijala, alata i pribora za rad i osposobljavanje učenika da ispravno rukuju sredstvima rada i da ih održavaju;

- povezivanje i primenjivanje znanja stečenih izučavanjem drugih stručnih predmeta;

- upoznavanje mera zaštite na radu i osposobljavanje učenika da ispravno primenjuju sredstva za ličnu zaštitu, kao i sredstva za zaštitu drugih radnika i okoline;

- ovladavanje procesom rada ponavljanjem radnih operacija i obavljanjem konkretnih poslova i radnih zadataka utvrđene složenosti za odgovarajuće zanimanje, odnosno obrazovni profil;

- sticanje i razvijanje radnih navika i radne discipline, kao osnove za uspešno obavljanje svih budućih radnih aktivnosti;

- sticanje samostalnosti i odgovornosti u obavljanju poslova i radnih zadataka, razvijanje i negovanje kritičkog odnosa prema svom i tuđem radu uz sagledavanje mesta i uloge odabranog zanimanja u okviru složenog procesa građenja i održavanja objekata;

- pripremanje učenika za usvajanje novih postupaka i tehnologija radi bržeg, lakšeg, ekonomičnog i kvalitetnog izvođenja radova;

- razvijanje i negovanje kod učenika interesovanja za problematiku ovog područja rada, podsticanje stručne radoznalosti, stvaralačkih sposobnosti i želje za napredovanjem i usavršavanjem u okviru svojih radnih aktivnosti.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

Poslovi i radni zadaci vodoinstalatera.

Organizacija radnog mesta. Održavanje radnog mesta.

Materijal, alat i druga sredstva za rad.

Skladištenje materijala, alata i pribora za rad.

Pripremanje materijala.

Kopanje rovova i njihovo obezbeđivanje. Razastiranje peščane podloge u odgovarajućem nagibu za polaganje cevi kanalizacionog odvoda.

Pripremanje vodovodnih cevi za montažu. Merenje i sečenje cevi prema uputstvima i pod kontrolom. Narezivanje i urezivanje navoja.

Spajanje vodovodnih cevi od različitih materijala.

Pripremanje kanalizacionih cevi i fasonskih delova za polaganje i montažu kanalizacione mreže.

Spajanje kanalizacionih cevi od različitih vrsta materijala.

Izvođenje drugih pomoćnih jednostavnih radova (sečenje, savijanje, ispravljanje materijala, spajanje vijcima, zakivanjem, lemljenjem, varenjem).

Primena mera i sredstava zaštite na radu.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

Pripremanje materijala, alata i drugog pribora za rad.

Izvođenje radova na kućnom vodovodu.

Priključivanje kućnog vodovoda na uličnu vodovodnu mrežu. Postavljanje i montaža vodomera.

Montaža vodovodne mreže u objektu. Izrada kanala i žlebova za polaganje cevi.

Provođenje vodovodnih cevi kroz konstrukciju. Pričvršćivanje cevi za konstruktivne elemente objekta.

Montaža armature.

Izvođenje zaštite vodovodne mreže.

Ispitivanje ispravnosti vodovodne instalacije.

Izvođenje kućne kanalizacione mreže.

Polaganje i spajanje kanalizacionih cevi horizontalnog razvoda u zemlji. Priključivanje kućne kanalizacije na uličnu mrežu.

Polaganje i spajanje kanalizacionih cevi u objektu u sanitarnim blokovima. Povezivanje vertikalnih i horizontalnih delova kućne mreže.

Ugrađivanje sanitarnih objekata i armature.

Izvođenje ventilacija kanalizacione instalacije.

Postavljanje ventilacionih cevi i ventilacionih glava.

Ispitivanje ispravnosti kanalizacione mreže.

Čišćenje i održavanje kućne kanalizacije.

Primena mera i sredstava zaštite na radu.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

Organizacija i uređenje skladišta i radilišta.

Organizacija rada na radilištu ili u zanatskoj radnji.

Radovi na održavanju vodovodne mreže u eksploataciji.

Utvrđivanje kvarova i radovi na njihovom otklanjanju.

Radovi na sanacijama i rekonstrukcijama vodovodne mreže.

Utvrđivanje kvarova i oštećenja.

Zamena oštećenih delova.

Ugrađivanje novih delova vodovoda.

Ispitivanje ispravnosti nove vodovodne mreže.

Izvođenje radova na montaži hidrofora u kućnom vodovodu.

Proveravanje ispravnosti rada hidrofora.

Izvođenje raznih vrsta radova na sanacijama i rekonstrukcijama kućne kanalizacije.

Utvrđivanje i otklanjanje uzroka lošeg funkcionisanja kućne kanalizacione mreže. Demontaža oštećenih delova i ugrađivanje novih elemenata.

Izvođenje radova na odvodnjavanju atmosferskog taloga.

Izvođenje radova na prečišćavanju otpadnih voda.

Priključivanje kućne kanalizacije na septičku jamu.

Učestvovanje u radovima na izvođenju septičkih jama i poljskih nužnika.

Izračunavanje pozicija instalaterskih radova. Izrada specifikacije materijala. Čitanje planova i izrada predmera, predračuna i obračuna izvedenih radova.

Izvođenje svih navedenih vrsta radova i radnih postupaka, kao i drugih poslova i zadataka treće kategorije složenosti u skladu sa zahtevima i uslovima rada.

Primena mera i sredstava zaštite na radu.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Ovaj program je koncipiran tako da omogući učenicima da steknu potrebna praktična znanja, umenja i veštine prema zahtevima obrazovnog profila i da se osposobe da samostalno i bezbedno obavljaju poslove i radne zadatke odgovarajućeg zanimanja, obuhvaćenog Nomenklaturom.

Imajući u vidu psihofizičke mogućnosti učenika, kao i posebne oblike i metode rada i specifične uslove za ostvarivanje predviđenih sadržaja, u ovom programu nisu izdvojene tematske celine i nije predviđen broja časova za njihovu realizaciju. Program praktične nastave, odnosno operativno planiranje sadržaja ovog predmeta treba da bude u potpunoj korelaciji sa ostvarivanjem odgovarajućih tematskih celina programa tehnologija rada. Zato je neophodno da nastavnik praktične nastave prilikom određivanja konkretnih zadataka i planiranja vremena za izvršenje stalno sarađuje sa realizatorom programa tehnologija rada, odnosno da se u toku čitave školske godine ostvaruje neophodno usklađivanje redosleda, postupaka i faza radova kao i vremena potrebnog za uspešno usvajanje predviđenih sadržaja.

U prvom razredu učenici treba da ovladaju rukovanjem alatom i priborom za rad, da savladaju osnovne jednostavne radne operacije, da nauče propise iz zaštite na radu i kako da ih primenjuju. U drugom razredu treba da se osposobe da kvalitetno obavljaju određene poslove i radne zadatke, prema uputstvima i pod kontrolom, da održavaju alat, pribor za rad i radno mesto i samostalno primenjuju sredstva zaštite. U trećem razredu učenici treba da se osposobe da samostalno i bezbedno obavljaju sve poslove i radne zadatke zanimanja vodoinstalatera, da se osposobe da sračunavaju odgovarajuće pozicije radova, da izračunavaju količine materijala, izvrše izbor odgovarajućih sredstava rada, utvrde cenu koštanja i potrebno vreme.

Prilikom ostvarivanja sadržaja ovog programa treba insistirati da učenici povezuju i primenjuju usvojena znanja iz stručnih teorijskih predmeta, a posebno onih koji obrađuju uže stručne sadržaje. Naročito treba obratiti pažnju na ostvarivanje tematskih celina koje obuhvataju svojstva i ispravnu primenu određenih materijala, alata, mehanizovanih sredstava i drugog pribora, kao i zaštitu na radu, radi osposobljavanja učenika da ispravno primenjuju mere i sredstva za ličnu zaštitu i zaštitu drugih radnika i okoline.

Posebno treba insistirati da učenici, obavljajući poslove i radne zadatke odabranog zanimanja, odnosno obrazovnog profila, shvate značaj timskog rada pri izvođenju završnih i instalaterskih radova, kao i neophodnost stalne saradnje sa stručnjacima istog ili drugog područja rada koji učestvuju u složenom procesu građenja i održavanja objekata.

Pri ostvarivanju praktične nastave učenike treba postupno i sistematski uvoditi u proces rada. Svaki postupak ili radnu operaciju treba detaljno objasniti, obrazložiti i praktično pokazati učenicima kako se radovi izvode. U zavisnosti od ličnih mogućnosti i sposobnosti obim i složenost svakog zadatka treba primeriti učenicima pojedinačno, pojedine postupke i radne operacije ponavljati sve dok ne postignu potrebnu spretnost i određeni kvalitet, ne zahtevati da urade ono što oni ne mogu da ostvare ili što može da ugrozi bezbednost i njihovu i drugih učesnika u toku rada. Naročito na početku ostvarivanja programa ne treba im davati složene, komplikovane zadatke, a posebno ne one poslove gde se primenjuju sredstva rada ili materijali koji mogu da ugroze zdravlje ili život.

Pri vrednovanju postignutih rezultata treba uzimati u obzir koliko je učenik osposobljen da samostalno i bezbedno obavlja određene poslove i radne zadatke, a isto tako i njegov ukupan odnos prema radu, kakvu je radnu disciplinu pokazao, da li je poštovao utvrđene dogovore i rokove.

ZAVRŠNI ISPIT

Završnim ispitom proverava se da li je učenik osposobljen da samostalno, stručno i bezbedno obavlja poslove i radne zadatke zanimanja obuhvaćenog odgovarajućim obrazovnim profilom.

Završni ispit sastoji se iz:

1. praktičnog rada i

2. usmene provere znanja.

1. PRAKTIČNI RAD

Sadržaji praktičnog rada definišu se prema zahtevima obrazovnog profila vodoinstalater iz sledećih oblasti:

- radovi na montaži horizontalnog i vertikalnog razvoda kućnog vodovoda;

- radovi na montaži horizontalnog i vertikalnog razvoda kućne kanalizacije.

Zadaci za praktični rad treba da budu jasno formulisani, primereni zahtevima obrazovnih profila i vremenu za izvršenje.

Pre izrade praktičnog rada, učenik je dužan da sačini plan rada u pismenoj formi. Plan obavezno treba da sadrži: zadatak, faze i radne operacije, metode i postupke, sredstva rada, potreban materijal i literaturu.

Praktičan rad se ostvaruje na gradilištu ili u samostalnoj zanatskoj radnji.

2. USMENA PROVERA ZNANJA

Tokom izrade praktičnog rada i usmene provere znanja učenik daje potrebna objašnjenja o načinu izvođenja radova, postupcima i radnim operacijama, materijalu i upotrebi odgovarajućeg alata i drugog pribora za rad, kao i odgovore na druga pitanja članova komisije, koja se odnose na obavljeni zadatak.

Za vrednovanje rezultata završnog ispita treba imati u vidu naročito:

- opštu pripremljenost kandidata da samostalno primenjuje stečena znanja, umenja i veštine;

- kakvu je sposobnost, spretnost, urednost i radnu disciplinu pokazao;

- u kolikoj je meri pokazao smisao za racionalnu organizaciju posla, postupke i radne operacije, upotrebu odgovarajućeg alata i drugih sredstava rada, utvrđivanje potrebne količine materijala;

- kakve je rezultate i kvalitet rada ostvario.

Područje rada: LIČNE USLUGE

Obrazovni profil: FRIZER

STRUČNI PREDMETI

HIGIJENA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave ovog predmeta je da učenike upozna sa raznovrsnim faktorima koji utiču na zdravlje, posebno sa metodama kojima se higijena služi u zaštiti zdravlja čime se formira pozitivan stav prema održavanju lične higijene i higijene radne prostorije.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja o značaju i ulozi održavanja lične higijene, higijenskog načina življenja u prevenciji od raznih bolesti i poremećaja koji nastaju kao posledica nedovoljnog i nepravilnog održavanja lične higijene i nehigijenskog načina življenja;

- sticanje neophodnih znanja o mikroorganizmima i zaštiti od njihovog štetnog uticaja na zdravlje;

- sticanje osnovnih znanja iz područja komunalne higijene i razvijanja shvatanja o očuvanju zdravih uslova življenja;

- sticanje znanja o značaju i ulozi higijene u očuvanju higijene u školskoj zgradi, u javnim prostorijama kao i radnim prostorijama i sl.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

UVOD

ZNAČAJ HIGIJENE U SAVREMENIM USLOVIMA ŽIVOTA (2)

ZDRAVSTVENI I ESTETSKI ZNAČAJ HIGIJENE. ODRŽAVANJE HIGIJENE KOŽE I VIDLJIVIH SLUZOKOŽA (3)

POREMEĆAJI I BOLESTI KOJE NASTAJU USLED NEDOVOLJNE LIČNE HIGIJENE I NEPRAVILNOG ODRŽAVANJA LIČNE HIGIJENE (3)

INFEKCIJA KOŽE I SLUZOKOŽE - ŠUGA, VAŠLJIVOST, GLJIVIČNA OBOLJENJA - PREVENTIVNE MERE I NAČIN LEČENJA (5)

HIGIJENA USNE DUPLJE (5)

SPECIFIČNI ZAHTEVI U SPROVOĐENJU HIGIJENE POLNIH ORGANA. ZDRAVSTVENI ASPEKTI KONTRACEPCIJE I KONTRACEPTIVNIH SREDSTAVA I POLNIH ODNOSA. NAJČEŠĆE POLNE BOLESTI I BOLESTI KOJE SE PRENOSE POLNIM PUTEM (10)

HIGIJENA ODEVANJA: POREMEĆAJI KOJI NASTAJU USLED UPOTREBE NEADEKVATNE OBUĆE I ODEĆE (DERMATITI, ALERGIJSKE MANIFESTACIJE, ŽULJEVI, INFEKCIJE) (10)

Higijena ishrane: Životni procesi u vezi sa ishranom - rast, regeneracija i rad. Značaj ishrane za održavanje radnih sposobnosti i normalnog stanja organizma. Pravilna ishrana - hranljive materije. Bolesti izazvane neispravnom hranom - razna trovanja. Životne namirnice.

KOMUNALNA HIGIJENA. POZITIVAN I NEGATIVAN EKOLOŠKI FAKTOR. HIGIJENA STANOVANJA. HIGIJENSKI ZAHTEVI NASELJA - SELA, GRAD I PRIGRADSKA NASELJA. ZNAČAJ VODE I HIGIJENSKI ZAHTEVI VODE ZA PIĆE. SAVREMENI ZAGAĐIVAČI ZEMLJIŠTA. DISPOZICIJA OTPADNIH MATERIJALA RAZLIČITIH OSOBINA (10)

ŠKOLSKA HIGIJENA: HIGIJENSKI ZAHTEVI I STANDARDI ŠKOLSKIH OBJEKATA, NAMEŠTAJA, TRPEZARIJSKE OPREME I DRUGIH PROSTORIJA ZA RAD I ODMOR (10)

HIGIJENA RADNE SREDINE: POJAVA UMORA, ZAMORA I PREMORA KOD POJEDINIH VRSTA RADA I HIGIJENSKE METODE OBNAVLJANJA RADNE SPOSOBNOSTI. VRSTE ŠTETNIH UTICAJA U RADNOJ SREDINI - ZRAČENJE, BUKA, VIBRACIJE I SL. (6)

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Ostvarivanjem sadržaja programa ovog predmeta učenici treba da steknu znanja koja su im neophodna u svakodnevnom životu i radu i da značajno doprinese njihovoj resocijalizaciji.

Sadržaji su tako struktuirani da čine skladnu celinu. Za njihovo ostvarivanje predviđeni su časovi koji su orijentaciono dati, a nastavnik će svojim operativnim planom, u zavisnosti od sastava odeljenja, vršiti njihovu konkretizaciju. Težište pri interpretaciji sadržaja programa treba dati na delu koji obuhvata ličnu higijenu, higijenu radne i školske sredine. Posebno treba detaljno objašnjavati učenicima uticaj higijene na njihovo zdravlje i mogućnosti prenošenja zaraznih oboljenja usled nepridržavanja osnovnih higijenskih zahteva.

Upoznati učenike sa osnovnim etnološkim faktorima, zatim sa tokom i merama zaštite kod onih somatskih i mentalnih oboljenja, odnosno poremećaja koja su karakteristična za ovu populaciju, a nastaju najčešće kao posledica nepoštovanja higijenskih zahteva u pogledu načina života i rada.

Pri izradi operativnih planova rada i toku ostvarivanja sadržaja programa treba da ostvare uvid u sadržaje predmeta koji sadrže teme vezane za zaštitu na radu. Istovremeno, poželjna je i obaveza nastavnika da stalno koordinira rad sa nastavnicima praktične nastave radi jedinstvenog pristupa ostvarivanju higijenskih zahteva.

FRIZURE

CILJ I ZADACI

Cilj ovog predmeta je upoznavanje učenika sa značajem vrednovanja stvarnih vrednosti ulepšavanja čovečijeg izgleda, formiranja njihovog odnosa prema tim vrednostima i mogućnostima otklanjanja estetskih nedostataka.

Zadatak nastave predmeta:

- upoznavanje učenika sa istorijskim razvojem frizure i načinima njenog formiranja;

- osposobljavanje učenika da izbor frizure prilagođavaju liku i drugim telesnim osobinama mušterije;

- osposobljavanje učenika za izradu raznih vrsta frizura u zavisnosti od njihove namene;

- osposobljavanje učenika za estetsko ponašanje kod prijema i ispraćaja mušterije.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

POJAM ESTETIKE. ZNAČAJ ESTETIKE I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FRIZERSKIH USLUGA. POJAM LEPOG I MODERNOG (14)

Oblik glave i proporcije. Idealan lik u odnosu na proporciju.

ISTORIJSKE MUŠKE I ŽENSKE FRIZURE: EGIPĆANSKE, VAVILONSKE, ANTIČKE, GRČKE I RIMSKE FRIZURE. FRIZURE U DOBA RENESANSE, BAROKA, ROKOKOA, AMPIRA I BIDERMAJERA (20)

ONDULACIJA, BUBIKOPF, A LA GARSON I SAVREMENE FRIZURE (30)

Stilovi frizura: klasičan, romantičan i moderan.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

FRIZURE PREMA LIKU ŽENSKE OSOBE. IDEALAN LIK I FRIZURA. NEPRAVILNA FRIZURA ZA OKRUGLO, DUGULJASTO, ČETVRTASTO, TROUGLASTO I SL. LICE. LIK POSMATRAN AN FAS. LIK POSMATRAN IZ PROFILA I REŠENJE FRIZURE (10)

PRAVILNE I NEPRAVILNE ŽENSKE FRIZURE U ODNOSU NA POJEDINE DELOVE LICA: VELIKI ILI MALI NOS; VELIKO ČELO I MALA BRADA; MALO ČELO I VELIKA BRADA; SPUŠTENO ČELO I BRADA I SL. (30)

NEPRAVILNO I PRAVILNO MUŠKO ŠIŠANJE PREMA LICU: OKRUGLOG, DUGULJASTOG, ČETVRTASTOG, TROUGLASTOG I SL. IZGLEDA. NEPRAVILNO I PRAVILNO ČEŠLJANJE PROFILA SA VELIKIM ČELOM I MALOM BRADOM; MALIM ČELOM I VELIKOM BRADOM; VELIKIM I ISTAKNUTIM NOSEM; MALIM NOSEM SA RAVNIM PROFILOM I SPUŠTENIM ČELOM I BRADOM. FAZONIRANJE OKO UHA I VRATA (30)

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Ostvarivanjem sadržaja ovog programa nastavnik će stalno ukazivati na lepotu izgleda lica i tela kao bitnih svojstava sadržaja posla kojim će se učenici baviti.

U uvodnim časovima nastavnik će nastojati da upozna učenike šta je značila frizura kao ukras i kako se razvijala moda u njenom istorijskom nastajanju. Posebnu pažnju nastavnik će posvetiti anatomskom izgledu lica i glave. Pri tome će objašnjavati značaj anatomskog izgleda i pojedinih karakteristika delova lica i glave na formiranje različitih oblika frizure. U daljem izlaganju nastavnik se mora služiti očiglednim primerima izrade raznih stilova frizura. Za to mu je neophodno korišćenje modela i fotografije. Na njima se na očigledan i plastičan način ukazuje na odnos lika i frizure, na pravilno i nepravilno oblikovanje frizure prema liku ili detaljima na licu muške i ženske osobe.

Očiglednost i povezanost sa savremenim životom i modnim kretanjima moraju biti stalno prisutni u izlaganju pojedinih nastavnih tema. Učenici treba da shvate odnos između lepog i modernog i uslovljenost anatomskih pojedinosti sa modernim zahtevima.

Estetika kao bitan elemenat kulture čoveka mora se objašnjavati u njenoj funkciji i značaju. Primerima iz svakodnevnog života stalno ukazivati na njen uticaj za sveukupni kulturni razvoj društva. Mada estetika u svojoj primeni ima punu slobodu izražavanja, treba učenicima isticati potrebu za nekim opštevažećim pravilima koja nisu uslovljena vremenom već koja imaju neprolazne vrednosti.

Ostvarivanjem sadržaja ovog predmeta učenike treba upućivati na adekvatno povezivanje sa sadržajima stručnih predmeta a posebno kod ostvarivanja programa praktične nastave. Na taj način se trajno pripremaju za što nezavisniji rad u praksi.

TEHNOLOGIJA MATERIJALA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave ovog predmeta je osposobljavanje učenika da prepoznaju i pravilno upotrebljavaju različite preparate koji se koriste u frizerskim uslugama.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje preparata koji se koriste kod nege lica i kose sa njihovim fizičkim i hemijskim svojstvima;

- upoznavanje sa dejstvom preparata i negativnim posledicama koje mogu biti izazvane nestručnim rukovanjem;

- upoznavanje učenika sa osnovnim sirovinama, prirodnim ili veštačkim, koje se koriste kod pojedinih preparata;

- upoznavanje i osposobljavanje učenika za razlikovanje kozmetičkih, dezinfekcijskih i higijensko-tehničkih sredstava;

- upoznavanje sa sastavom i vrstama boja za kosu;

- upoznavanje preparata za ondulaciju i njihovu primenu kao i za neutralizaciju kose.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Pojam i značaj preparata za svakodnevnu negu. Kozmetički preparati - definicija, dejstvo i značaj. Klasifikacija preparata prema fizičkim i hemijskim svojstvima. (6)

Rastvori - sadržina, značaj i primena. (6)

Koloidni rastvori - svojstva i primena kod kozmetičkih preparata. (6)

Emulzija - svojstva i značaj kod kozmetičkih preparata. Vrste emulzija i njihovo dejstvo. (10)

Suspenzija - osnovna svojstva suspenzija. (10)

Aerosoli - svojstva i njihov značaj u savremenoj proizvodnji preparata za negu kose. (16)

Sirovine - sastav u preparatima za negu i dekoraciju kose. Klasifikacija sirovina. Osnovna dejstva sirovina. (10)

Voda - svojstvo, dejstvo i primena vode u nezi i održavanju kose i vlasišta. (10)

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Preparati za ličnu higijenu. (2)

Površinski aktivne materije. Svojstva, podela. (3)

Sapuni: sastav, dobijanje i dejstvo. (3)

Šamponi: sastav, dobijanje i dejstvo. (3)

Sredstva za brijanje. (5)

Suvo pranje kose. (5)

Preparati za negu i čuvanje kose. (5)

Kremovi: vrste, upotreba i dejstvo. (5)

Puderi: vrste, upotreba i dejstvo. (5)

Sirovine koje ulaze u sastav preparata za negu i čuvanje kože: masti i ulja, voskovi - sastav, upotreba i dejstvo. (3)

Vrste preparata za zaštitu kože i upotreba. (5)

Preparati za kosu: brilijantin, kremovi za kosu, vode za kosu i ulja za kosu. (5)

Sredstva za regeneraciju dlake: sastav, oblici, primena i dejstvo. (5)

Sredstva za učvršćivanje kose: fiksativi, kanovi za kosu, želatini i sl. sastav, sirovine, karakteristike i dejstvo. (5)

Preparati za ondulaciju kose: sirovine, sastav i način delovanja na dlaku. Pripremanje preparata. (5)

Boje za kosu: vrste, sastav, osobine i primena. (2)

Sredstva za brijanje: vrste, osobine i upotreba pre i posle brijanja. (2)

Sredstva za sušenje kose. (2)

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programski sadržaj ovog predmeta treba realizovati tako da učenici steknu teorijska znanja vezana za preparate koji se koriste u zanimanju.

Sadržaji su svrstani u tematske celine kroz koje učenici moraju da steknu teorijska znanja o kozmetičkim preparatima i najvažnijim sirovinama koji ulaze u sastav određenih preparata.

Sadržaje ovog predmeta treba realizovati na osnovu godišnjih, mesečnih i nedeljnih planova rada nastavnika. U radu primenjivati određene didaktičke metode i maksimalno koristiti nastavna sredstva.

Kroz sadržaje ovog predmeta, takođe, treba da učenici steknu teorijska znanja o sirovinama koje ulaze u sastav određenih preparata. Pri ostvarivanju ovog dela sadržaja nastavnik treba da prilagodi svoje izlaganje tako da više na primerima objašnjava supstance nego što koristi njihov hemijski sastav.

Tematske celine koje obrađuju sredstva za negu kose i preparate za ondulaciju obraditi više sa aspekta njihovih fizičko-hemijskih karakteristika bez detaljnijeg objašnjavanja hemizama imajući u vidu prethodna znanja učenika.

Sadržaji vezani za tematske celine koje obrađuju boje za kosu moraju se objašnjavati prvenstveno sa aspekta njihovog delovanja i opasnosti koje mogu biti izazvane nestručnim rukovanjem.

Kod tematske celine koja se odnosi na upotrebu preparata kod brijanja obratiti pažnju na njihovo dejstvo kada se koriste pre brijanja kao i nakon brijanja.

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave ovog predmeta je sticanje teorijskih znanja neophodnih za razumevanje poslova kojima će se baviti ostvarivanjem vežbi u praktičnoj nastavi i nakon završenog obrazovanja.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje učenika sa savremenim tehnološkim procesima, po fazama rada i osposobljavanje za poslove muškog i ženskog frizera;

- upoznavanje sa savremenim sredstvima i preparatima za negu kose i kože i njihovom primenom;

- upoznavanje sa higijensko-tehničkim sredstvima i njihovom primenom;

- upoznavanje sa tehnikama šišanja, pravljenju razdeljaka, pravljenju talasa i sl.;

- upoznavanje sa tehnologijom izrade vodene ondulacije;

- osposobljavanje sa dijagnostičkim elementima radi pravilnog oblikovanja frizure prema obliku lica;

- osposobljavanje učenika da praktično primenjuju sredstva za regeneraciju i učvršćivanje kose.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Upoznavanje frizerske delatnosti. (1)

Razvijanje ljubavi prema predmetu i zanimanju, odnos prema mušteriji, kolektivni rad. (1)

Prijem i ispraćaj mušterije (2)

Prijem, ophođenje, razgovor, ispraćaj mušterije.

Higijensko-tehnička zaštita (8)

Sredstva i način upotrebe sredstava za održavanje čistoće radnog mesta, alata i pribora. (2)

Analiza kose (10).

Debljina dlake, prirodna nijansa, oštećenje kose i praktična primena preparata za kosu.

Pranje kose (10)

Šamponi za zdravu kosu, u zavisnosti kakva je kosa (masna, suva ili normalna).

Električna trajna ondulacija (8)

Objašnjenje svih elemenata potrebnih za električnu trajnu ondulaciju (filc, šicer, hajncer, grejači).

Hladna trajna ondulacija (8)

Dobijanje hladne trajne ondulacije.

Preparati za hladnu trajnu ondulaciju (8)

Preparati za hladnu trajnu ondulaciju zdrave kose i njihovo dejstvo.

Sredstva za neutralizaciju (8)

Sredstva za neutralizaciju koja se momentano proizvode.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Vrste klasičnih šišanja (8)

Ravno, okruglo, bubikopf i a la garson šišanje.

Ravno i okruglo šišanje (10)

Šematski prikaz ravnog i okruglog šišanja.

Bubi-kopf i ala garson (8)

Način šišanja frizura bubi-kopf i ala garson.

Razdeljci za sve vrste discipline rada (8)

Šematski prikaz svih razdeljaka koji se upotrebljavaju za određenu disciplinu rada.

Talasi prstima (8)

Izrade talasa prstima.

Talasi šesticama sa razdeljkom (8)

Navijanje šestica za talase šesticama bez razdeljka.

Izrada vodene ondulacije (16)

Prikazati i objasniti razne vrste dnevnih frizura.

Osnovne frizure prema obliku lica (8)

Frizure koje odgovaraju okruglom liku, duguljastom, četvrtastom i liku u obliku romba, itd.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Sredstva za regeneraciju kose (6)

Upoznati sva moguća raspoloživa sredstva za regeneraciju kose i njihova dejstva.

Sredstva za učvršćivanje kose (6)

Upoznati sva sredstva za učvršćivanje kose i njihova dejstva.

Spektar boja (6)

Prikazati i objasniti spektar boja - osnovne boje i izvedene boje.

Osnove bojenja kose (14)

Upoznati sve prirodne nijanse raznih boja (odnos boje i hidrogena, vreme delovanja).

Predpigmentacija kose (10)

Ugrađivanje toplih tonova i veštačkog pigmenta u kosu da bi se uspešno mogla bojiti.

Korektura kose (6)

Detaljno upoznati skidanje suvišnih boja i vrste toplih boja.

Pakovanje kose (10)

Upoznati razna sredstva za regeneraciju kose i to uglavnom za brzu regeneraciju.

Sredstva za pakovanje kose (6)

Dejstva sredstava za regeneraciju kose.

Osnova beljenja kose (6)

Upoznavanje raznih sredstava za beljenje kose i upotreba odgovarajućeg procenta hidrogena.

Prelivi za kosu. Upotreba različitih sredstava.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programske sadržaje ovog predmeta treba realizovati tako da učenici steknu teorijska znanja vezana za obavljanje poslova i radnih zadataka.

Sadržaji u I razredu su svrstani u nekoliko tematskih jedinica.

U prvom delu obavestiti učenike o organizaciji radionice - radnog mesta, prijemu i ispraćaju mušterija i istovremeno ukazati na značaj HTZ mera na radu.

Tematsku celinu analiza kose treba realizovati tako da učenici steknu sliku o kosi i njenim osobinama.

Tematske celine pranje kose, električna ondulacija, hladna trajna ondulacija, kao i preparati za ondulaciju, realizovati tako da učenici upoznaju tehnologiju rada i praktičnu primenu određenih preparata.

Sadržaje ovog predmeta treba obraditi tako da se učenici osposobe za neposredan rad u salonu za frizerske usluge.

Sadržaji u II razredu su podeljeni u dve tematske celine.

U prvoj tematskoj celini hladna trajna ondulacija. Učenike osposobiti za praktičnu izradu hladne trajne ondulacije.

Tematska celina - osnovi šišanja - šišanje, obraditi tako da se učenici osposobe da mogu samostalno da izvode šišanje kose, kako ženske tako i muške.

Sadržaji u III razredu su svrstani u nekoliko tematskih celina.

U uvodnom delu učenike upoznati sa sredstvima za negu kose i njihovu praktičnu primenu.

Tematsku celinu - osnovi bojenja kose realizovati tako da se učenici upoznaju sa svim operacijama bojenja kose.

Tematsku celinu pakovanje kose treba realizovati tako da učenici dobiju teoretska znanja o pakovanju kose i upotrebi sredstava za pakovanje.

Sadržaje vezane za beljenje kose realizovati tako da učenici znaju redosled operacija pri beljenju kose i njihovog izvođenja.

Sadržaje ovog predmeta treba realizovati na osnovu godišnjih, mesečnih i nedeljnih planova nastavnika. U radu primenjivati odgovarajuće didaktičke metode i maksimalno koristiti nastavna sredstva.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave je praktično osposobljavanje učenika za rad na poslovima muškog i ženskog frizera delimično samostalno ili uz stručnu instrukciju.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje učenika sa priborom i alatom i njihovom primenom na praktičnom radu;

- upoznavanje učenika sa ophođenjem od prijema i ispraćaja mušterija u salonu;

- praktično upoznavanje sa strukturom kose radi adekvatne primene sredstava i preparata;

- osposobljavanje za neposredan rad na pranju, pripremi boja za kosu i sušenju kose;

- osposobljavanje za pružanje berbersko-frizerskih usluga;

- osposobljavanje za pripremu kose radi izrade različitih ondulacija;

- osposobljavanje za pakovanje, bojenje kose i izradu frizura.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

Prijem i ispraćaj mušterija

Doček i pozdravljanje, pri dolasku i odlasku, pravilno ophođenje prema mušterijama.

Upoznavanje: pribora i alata koji se nalaze u frizerskom salonu. Upoznavanje haube, fen-aparata, saune i sl.

Upoznavanje salona

Funkcija radne stolice, ogledala, haube, alata, pribora i materijala.

Održavanje higijene radnog mesta

Način i sredstva za održavanje čistoće, proces čišćenja i dezinfekcije.

Održavanje pribora i alata

Održavanje makaza, efilir-makaza, mašinice za šišanje (rasklapanje mašinice) i podmazivanje fen-aparata, figara, održavanje brijača, električnih mašinica.

Primena mera zaštite: praktična primena higijene, ispravnog alata, pribora.

Rukovanje priborom i alatom

Naučiti pravilno rukovanje makazama, efilir-makazama, mašinicom za šišanje, fen-aparatom, šišačem, brijačem, depilatorom i sl.

Analiza kose

Utvrđivanje stepena oštećenosti kose. Debljina dlake. Procenat sede kose.

Pranje kose

Kvašenje kose, nanošenje šampona za kosu, pravilni pokreti ruku i ispiranje.

Osnovi električne trajne ondulacije

Filc (pravilno postavljanje filca i šicera)

Navijanje namotača (hajcera - zatezanje hajcera). Postavljanje grejača - vreme delovanja.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

Hladna trajna ondulacija

Razdeljci za hladnu trajnu ondulaciju. Razdeljci za bojenje kose. Razdeljci za vodenu ondulaciju. Razdeljci za talase prstima i talase šesticama. Razdeljci za šišanje. Izrada hladne trajne ondulacije na zdravoj kosi. Pranje kose, podela za hladnu trajnu ondulaciju, navijanje namotača za hladnu trajnu ondulaciju, kontrola pre postavljanja kape, postavljanje kape, vreme delovanja, neutralisanje kose, ispiranje kose.

Osnovi šišanja

Talasi prstima. Razdeljak za talase. Pravilan smer kose ka licu i od lica. Talasi od šestica. Talasi sa razdeljkom. Razdeljak za talase - talasi sa razdeljkom. Podela kose za šestice ka licu ili od lica za dobijanje talasa - mala strana, velika strana. Talasi: od šestica bez razdeljka, postavljanje viklera - šestice ka licu - od lica - za dobijanje dva talasa sa jedne strane i dva talasa sa druge strane.

Pravilno postavljanje razdeljka

Razdeljci. Pravilan položaj češlja jedne i druge ruke.

Šišanje

Ravno šišanje - podela za šišanje - zadnji deo - (početak). Razdeljci 1cm po 1cm ka prednjem delu i da svaki pramen bude nešto duži od prethodnog.

Bubikopf - okrugao fazon na vratu - stepenasti na gornjem delu. Okrugao fazon na vratu.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

Pakovanje kose

Pakovanje kose raznim sredstvima.

Pakovanje kose uljima.

Pakovanje kose kremama.

Nanošenje sredstava za regeneraciju. Pranje kose.

Bojenje kose

Osnove spektra boja. Osnovne boje, izvedene boje, komplementarne boje.

Tonovi za poništavanje žutog, narandžastog i crvenog pigmenta.

Osnove bojenje kose, obrva i trepavica.

Utvrditi kvalitet kose.

Odnos boje i hidrogena.

Utvrditi procenat H2O2 u zavisnosti od nijansnosti kose.

Nanošenje boje i vreme delovanja.

Pravljenje razdeljka za bojenje kose.

Tehnika nanošenja boje.

Vreme delovanja.

Pranje kose.

Nanošenje sredstava za regeneraciju.

Predpigmentacija bojenja kose, utvrditi željenu nijansu kose, oštećenost kose.

Ugrađivanje crvenih tonova u kosu, odnos boje i crvenih tonova, nanošenje smese za predpigmentaciju.

Predpigmentacija sede kose (80%, 90% i 100%).

Utvrditi želju mušterije i tu boju nanositi bez hidrogene korekture.

Izrada dnevne frizure

Izrada klasičnih dnevnih frizura, nanošenje sredstava za regeneraciju kose, postupak nanošenja, nanošenje sredstava za učvršćivanje kose, postupak nanošenja.

Sredstva za beljenje kose

Upoznavanje sredstava za beljenje kose (procenat H2O2).

Loreal - blanš žele - blanš platin - blanš pacifik itd.

Nanošenje sredstava za regeneraciju, vreme delovanja - pranje kose nakon beljenja.

Nanošenje boje posle beljenja kose i procenat H2O2, prelivi za kosu, pranje kose, odnos preliva i H2O2, nanošenje preliva na kosu, vreme delovanja, ispiranje kose.

Stavljanje sredstava za regeneraciju kose.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaje ovog predmeta u I razredu treba realizovati tako da se učenici upoznaju sa osnovama frizerske delatnosti. U uvodnom delu obraditi sadržaje tako da se učenici osposobe za praktičnu primenu znanja u neposrednom radu sa strankama, zatim da savladaju veštinu rukovanja priborom i alatom koji se koriste u ovoj struci.

U okviru tematske celine HTZ na radu, obratiti pažnju na to da učenici praktično primenjuju HTZ na radu.

Sadržaji tematske celine - analiza kose, učenici moraju da se upoznaju sa strukturom kose, kako bi mogli stručno da primene odgovarajuća sredstva i preparate na najbolji način.

U okviru tematske celine pranje kose i osnovi električne trajne ondulacije, učenici moraju da se osposobe za pravilnu tehnologiju rada, upotrebu sredstava i aparata za te operacije.

Učenike na praktičnoj nastavi treba podeliti u što manje grupe, a dobro bi bilo da se obezbede uslovi da nastavnik radi individualno sa svakim učenikom, jer nastava ovog predmeta kao i sposobnosti učenika to zahtevaju.

U II razredu sadržaji su svrstani u više tematskih celina.

U prvoj tematskoj celini učenike upoznati sa tehnikom šišanja.

U drugoj tematskoj celini obraditi izradu talasa, objasniti način na koji se izrađuju talasi.

Tematska celina izrade vodene ondulacije. Upoznati učenike sa tehnološkim procesom izrade vodene ondulacije kao i sa osnovnom frizurom prema obliku lica.

U III razredu programski sadržaj pakovanja kose treba realizovati tako da učenici znaju da praktično primene sve preparate za pakovanje kose kao i redosled operacija pakovanja kose.

Sadržaji tematskih celina bojenja kose treba obraditi tako da učenici umeju praktično da primene boje za kosu i ceo tehnološki proces bojenja kose.

Tematsku celinu sredstva za beljenje kose treba obraditi tako da učenici znaju praktično da primene sva sredstva za beljenje kose, zatim osposobiti učenike da samostalno izrađuju dnevne frizure.

Priroda sadržaja ovog predmeta i sposobnosti ovih učenika zahtevaju da se nastava realizuje u što manjim grupama a najbolje bi bilo da se nastava izvodi individualno sa učenikom.

U nastavi koristiti maksimalno nastavna sredstva.

Područje rada: LIČNE USLUGE

Obrazovni profil: MANIKIR-PEDIKIR

Obrazovni profil: MANIKIR - PEDIKIR

TEHNOLOGIJA MATERIJALA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave ovog predmeta je da učenici steknu neophodna znanja o vrstama, oblicima, svojstvima i dejstvu preparata koji se koriste u higijensko-estetskoj nezi kože ruku i nogu i njenih izdanaka (nokata) i formiranje stručnog odnosa na kvalitet i dejstvo različitih kozmetičkih proizvoda koji se nalaze i pojavljuju na tržištu.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja o kozmetičkim sredstvima, njihovim svojstvima, dermatološkim svojstvima i mogućnostima njihove primene;

- sticanje znanja o vrstama kozmetičkih preparata, njihovim osobinama i dejstvu;

- sticanje znanja o svojstvima, sastavu, dejstvu, izradi i mogućnostima primene preparata za održavanje lične higijene;

- sticanje znanja o sastavu, svojstvima i dejstvu pojedinih preparata koji se koriste za estetsku negu kože ruku i nogu;

- upoznavanje preparata koji se koriste u tretmanu gljivičnih oboljenja kože i nokata;

- sticanje znanja o alergijskim svojstvima preparata, odnosno njihovim sastojcima koji neprestano izazivaju senzibilizaciju kože;

- sticanje znanja o sastavu, svojstvima, dejstvu i ovladavanju tehnikom pripreme i primene preparata za mehaničku i hemijsku depilaciju;

- sticanje znanja o vrstama, svojstvima i ovladavanju tehnikom pripreme i primene antiseptičkih i dezinfekcionih sredstava;

- osposobljavanje učenika da znanja stečena u okviru nastave ovog predmeta aktivno primenjuju u obavljanju profesionalnih zadataka.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

UVOD (2)

Značaj, mesto i zadatak predmeta.

KOZMETIČKE SIROVINE (10)

Klasifikacija sirovina: osnovno dejstvo pojedinih grupa sirovina i njihova primena. Ispitivanje sirovina.

Površinske aktivne materije - svojstva i klasifikacije.

Voda - svojstva, dejstva, primena, uticaj tvrde vode na kosu i kožu.

KOZMETIČKI PREPARATI (10)

Definicija, svojstva i njihov značaj u svakodnevnoj nezi. Klasifikacija preparata prema fizičko-hemijskim svojstvima sistema - mikrodisperzni sistemi kao kozmetički oblici preparata.

Pravi rastvori - svojstva, značaj, izrada i primena. Koncentracije rastvora.

Koloidni rastvori kao oblici preparata - svojstva i primena.

Emulzije - svojstva, značaj, vrste emulzija i dermatološka svojstva. Izrada emulzija.

Suspenzije - svojstva, oblici i izrada.

Aerosoli - svojstva i njihov značaj u savremenoj proizvodnji preparata za negu kože i nokata.

Ostali oblici preparata - ekstraktivni rastvori, aromatične vode, praškovi i paste.

SREDSTVA ZA DEZINFEKCIJU (10)

Klasifikacija sredstava, način dejstva i primena dezinfekcionih sredstava.

Fizička i hemijska dezinfekcija.

Razlika između dezinfekcije i sterilizacije.

Značaj sterilizacije.

Značaj dezinfekcije.

PREPARATI ZA LIČNU HIGIJENU (5)

Sapuni: sastav, dobijanje, vrste, dejstvo i primena.

Šamponi: vrste, sastav, dejstvo i primena.

PREPARATI ZA KUPANJE (10)

Soli za kupanje i ostali preparati.

Paste za zube i voda za usta: sastav, svojstva, dejstvo i primena preparata.

PREPARATI ZA NEGU RUKU I NOGU (20)

Sirovinski sastav kremova: masti, ulja, voskovi, fosfolipidi, masni alkoholi i višemasne kiseline.

Preparati za održavanje funkcije kože i noktiju.

Preparati za negu: vrste, oblici, formulacije i dejstvo.

Masni kremovi, hidratantni kremovi: sastav i izrada.

Kremovi za ruke: vrste, sastav i namena.

Puderi za negu kože nogu i ruku: sastav, dejstvo i primena.

PREPARATI ZA KOZMETIČKU NEGU NOKTIJU (20)

Kremovi za negu noktiju: vrste, sastav i primena.

Preparati za poliranje noktiju: vrste, sastav i primena.

Preparati za otklanjanje pokožice sa noktiju: vrste, sastav i primena.

Preparati za skidanje keratolističkih naslaga: svojstva, dejstvo keratolitika.

Lakovi za nokte: vrste, sastav i dejstvo.

Rastvarači lakova za nokte: vrste i dejstvo.

PREPARATI ZA ZAŠTITU I PRIKRIVANJE NEDOSTATAKA KOŽE (24)

Sirovine: masna i vodena faza.

Preparati za zaštitu od hemikalija: sastav, svojstva i primena.

Preparati za pojačavanje cirkulacije: kremovi za masažu, kremovi za noge i ruke - sastav, svojstva i primena.

Preparati za zaštitu od insekata: vrste, sastav i primena.

Preparati za negu diseoborične kože: sastav i primena.

Preparati za beljenje kože: vrste, sastav i primena.

Preparati za ljuštenje kože: vrste, sastav i primena.

Preparati za negu dečije kože: vrste, sastav, dermatološka svojstva i oblici.

III razred

(2 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

DEPILATORI (20)

Hemijski sastav i svojstva dlake.

Voštani depilatori: vrste, sastav, izrada, primena, svojstva i oblici.

Vrste elektrodepilacije.

PREPARATI ZA SUZBIJANJE ZNOJENJA I NEPRIJATNOG MIRISA (20)

Sastav znoja, neprijatni mirisi znoja.

Dezodoransi: vrste, sastav, način dejstva, oblici i primena.

Preparati koji se koriste kod znojenja nogu: vrste, sastav i dejstvo.

TERAPIJSKI PREPARATI (10)

Fungicidi, bakterocidi i bakterioticidi, antiflogistici, keratolici, antiforetici: vrste, sastav i dejstvo.

Kortikosteroidni preparati: vrste i primena.

MIRISNE MATERIJE (10)

Pojam, svojstva i značaj mirisnih materija.

Prirodni i sintetički mirisi, dobijanje etarskih ulja.

Parfemi i kolonjske vode: vrste, sastav i dejstvo.

Primena mirisnih materija u preparatima koji se koriste za higijensko-kozmetičku negu nogu, ruku i nokata.

ALERGENA SVOJSTVA HIGIJENSKO-ESTETSKIH PREPARATA (5)

Sirovine sa najčešćim alergenim svojstvima i njihova upotreba.

KONTROLA KVALITETA KOZMETIČKIH PREPARATA (5)

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji ovog predmeta su u neposrednoj funkciji profesionalnog osposobljavanja učenika radi obavljanja poslova manikira i pedikira.

U osnovi programa postavljeni su zahtevi koji obezbeđuju sticanje osnovnih znanja o svojstvima, sastavu, oblicima i mogućnostima primene svih preparata koji se koriste u svakodnevnoj nezi i kozmetici kože ruku i nogu i nokata. Pri ostvarivanju sadržaja programa posebnu pažnju treba posvetiti objašnjenjima o svojstvima, dejstvu i primeni preparata, posebno sa aspekta antiseptičkog i dezinfekcionog delovanja. S obzirom na značaj ovog temata učenici trebaju da sadržaje usvoje na nivou primene. Na sličan način treba obraditi preparate koji se koriste za skidanje pokožice i hiperkeratinskih naslaga kao i sredstava za hemijsku i mehaničku depilaciju.

Pri ostvarivanju sadržaja kod pojedinih tema treba ukazati i na sastojke preparata koji najčešće izazivaju senzibilizaciju kože i na sredstva i postupke koji se primenjuju u slučaju alergijskih manifestacija na koži ili iritiraju kožu.

Posebnu pažnju treba posvetiti u izlaganju onih tema koje se odnose na samostalno pripremanje rastvora u različitim procentima i koncentracijama kao osnovu za praktičnu primenu kod ostvarivanja programa tehnologije rada i praktične nastave.

Nastavne teme koje se odnose na poznavanje oblika preparata, svojstva sirovina kao i poznavanje fizičko-hemijskih osobina preparata učenici treba da usvoje na nivou razumevanja.

Radi lakšeg razumevanja i bržeg usvajanja sadržaja bilo bi neophodno, ukoliko je to moguće, da nastavnik praktično priprema određenu vrstu kozmetičkog preparata o kome govori, kao i da ga praktično koristi kako bi više približio njihova svojstva učenicima radi dostupnosti i prepoznatljivosti.

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave ovog predmeta je sticanje teorijskih znanja neophodnih za razumevanje tehnika izvođenja manikirskih i pedikirskih poslova kojima će se učenici baviti kroz ostvarivanje vežbi u praktičnoj nastavi i u obavljanju profesionalnih zadataka.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja o vrstama, upotrebi i načinu čuvanja sredstava koja se koriste u obavljanju poslova manikira i pedikira;

- ovladavanje postupcima sprovođenja manikirskih procedura;

- ovladavanje postupcima izvođenja pedikirskih procedura;

- upoznavanje sa tehnikama i izvođenjem različitih oblika depilacije;

- osposobljavanje za primenu dijagnostičkih elemenata radi pravilnog izbora metoda rada na nezi kože ruku i nogu i noktiju;

- osposobljavanje učenika da praktično primenjuju sredstva za negu kože;

- osposobljavanje učenika za negovanje i razvijanje estetske kulture i prihvatanje savremenih dostignuća u ovoj oblasti kao i razvijanje interesovanja za stalnim stručnim obrazovanjem.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (12)

Upoznavanje sa poslovima manikira i pedikira, upoznavanje sa uslovima rada i radnog mesta.

SREDSTVA RADA U MANIKIRSTVU I PEDIKIRSTVU (32)

Vrste aparata, instrumenata i ručnog pribora. Način korišćenja i rukovanja. Postupci održavanja aparata i instrumenata i ostalog pribora. Način dezinfekcije i sterilizacije pojedinih aparata, instrumenata i materijala.

ZAŠTITA NA RADU (16)

Higijensko-tehnička zaštitna sredstva - sanitarni i drugi propisi o zaštiti na radu. Propisi o uređivanju prostora. Radna obuća i radna odeća. Vrste zaštite stranke.

IZVOĐENJE MANIKIRSKIH I PEDIKIRSKIH PROCEDURA (14)

Prijem stranke i postavljanje stranke u odgovarajući položaj.

Priprema instrumenata, alata i pribora, materijala i sredstava za dezinfekciju.

Redosled izvođenja pojedinih radnih operacija; objašnjavanje pokreta pri izvođenju vežbi ruku i prstiju i ručnog zgloba.

Utvrđivanje izgleda noktiju na rukama i nogama i njihovi različiti oblici.

Izgled zdravog nokta.

Postupci pri pravilnom podsecanju noktiju na nogama i rukama.

Higijensko-estetska nega ruku - fizikalni postupci i primena preparata. Postupci masaže pojedinih regija ruku. Priprema i postupci čišćenja nokata na rukama.

Postupci u skidanju zanoktica. Postupci oblikovanja noktiju prema izgledu prstiju, izgledu ruke, fizionomiji i proflu stranke.

Tehnike i postupci lakiranja noktiju.

II razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

NEGA STOPALA I POTKOLENICE (10)

Vrste masaže stopala i efekti koji se postižu pri primeni masaže. Masaža potkolenice - vreme masaže, postupci masiranja i efekti masaže. Indikacije i kontraindikacije za izvođenje masaže. Aparati i instrumenti za izvođenje masaže.

OBRADA HIPERKERATOTIČNE KOŽE (10)

Postupci pri skidanju hiperkeratotičnih naslaga. Pravilno držanje velikih i malih makaza. Pravilno držanje i upotreba skalpela. Postupci obrade hiperkeratinskih naslaga na stopalima.

OBRADA HIPERKERATINSKIH NASLAGA NA PRSTIMA NOGU (8)

Postupci skidanja hiperkeratinskih naslaga. Primena keratinskih sredstava i tretman kože posle primene.

OBRADA SUVE KOŽE NA STOPALIMA (10)

Pregled i utvrđivanje stanja kože. Odlike suve kože i principi pedikir tretmana kod suve kože. Principi produžene nege kod suve kože stopala. Preparati za produženu negu.

PODSECANJE I OBRADA NOKTIJU NA NOGAMA (8)

Odlike i izgled nokata na nogama. Principi higijensko-estetske nege na nogama. Deformacije nokata. Postupci podsecanja pravilnih oblika nokata. Postupci obrade zadebljanog nokta. Preventivne mere kod mogućih povreda i infekcija pri radu. Kozmetička nega nokata na nogama. Tretman pokožice noktiju i lakiranje nokata na nogama.

HIGIJENSKO-ESTETSKA NEGA STOPALA (12)

Izgled normalnog stopala i vrste deformiteta. Nega čukljeva. Principi nege stopala sa hiperhidrozom. Priprema preparata i pružanje saveta o održavanju lične higijene i higijene obuće kod hiperhidroze stopala.

DEPILACIJA (10)

Vrste depilacije. Priprema materijala, stranke i pribora za izvođenje mehaničke depilacije. Postupci izvođenja mehaničke depilacije na rukama i nogama. Pregled i indikacije odnosno kontraindikacije za izvođenje mehaničke depilacije.

Hemijska depilacija. Postupci oblikovanja hemijskih depilatora. Priprema kože i nega nakon izvođenja hemijske depilacije. Kontraindikacije za izvođenje hemijske depilacije.

Postupci u izvođenju elektrodepilacije. Priprema aparata, pribora i stranke. Estetski izgled kože posle elektrodepilacije.

Higijensko-estetski principi u sprovođenju depilacije na licu i vratu.

PRIPREMA INSTRUMENATA ZA RAD (6)

Postupci u pripremi instrumenata za oštrenje. Oštrenje na kaišu i kamenu. Oštrenje instrumenata. Postupci dezinfekcije i sterilizacije posle oštrenja. Postupci odlaganja i čuvanja instrumenata posle upotrebe.

III razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

OBRADA ŽULJEVA (16)

Vrste žuljeva - uzroci, nastanak i prevencija stvaranja žuljeva. Postupak i mere opreza pri tretmanu žuljeva u zavisnosti od lokacije i vrste žulja. Komplikacije koje mogu nastati pri tretmanu žulja. Postupci u tretmanu žulja bez nukleusa i primena medikamenata. Postupci u tretmanu žuljeva kod osoba sa proširenim krvnim kapilarima.

OBRADA ŽULJEVA KOD DEFORMISANOG STOPALA (8)

Odlike normalnog stopala. Vrste deformiteta i principi izvođenja tretmana kod postojanja deformiteta stopala. Postupci u odstranjivanju mekog žulja. Obrada žulja ispod nokta. Obrada uraslog nokta. Postupci obrade žuljeva na čukljevima.

OBOLJENJA NOGU (14)

Gljivična oboljenja na koži stopala i nokata - prepoznavanje promena i granice pedikirske intervencije. Mere opreza pri radu i način dezinfekcije kod gljivičnih oboljenja. Bradavice i tranice pedikirskog rada. Mere opreza u tretmanu kože sa bradavicama. Prepoznavanje razlika između tvrdog i mekog žulja i bradavica.

Postupci pri slučajnoj povredi bradavica.

Vrste i postupci pedikiranja nogu oštećenih hladnoćom. Postupci rada kod oštećene cirkulacije krvnih sudova nogu nastalih arteriosklerozom, dijabetesom, proširenim venama i sl. Mere opreza pri radu kod oštećenja nastalih hladnoćom ili cirkulacijom krvnih sudova.

HIGIJENSKO-ESTETSKA NEGA NOKTIJU (10)

Vrste umetnih noktiju. Nanošenje umetnih noktiju. Obrada noktiju gelom. Dorada nadgrađenih noktiju. Alergije i infekcije. Proizvodnja umetnih noktiju.

SUVI PEDIKIR - ŠOLO SISTEM (6)

Odlike, način rukovanja i primena šolovog aparata. Obrada tvrdog i zadebljalog nokta. Pedikir na suvo šolovim aparatom.

PRIMENA PEDOGRAFA (8)

Odlike, rukovanje i primena pedografa. Postupci uzimanja otiska. Pružanje saveta pacijentima i obezbeđivanje saradnje sa ortopedima i fizijatrima u radu.

OBOLJENJE RUKU I MANIKIR POSTUPCI (8)

Specifični principi rada nege ruku i manikir postupci kod deformiteta i oboljenja na koži i noktima ruku. Specifičnost tretmana kod oštećenja nastalih usled povišene ili snižene temperature. Uspostavljanje saradnje sa dermatolozima u slučaju kožnih oboljenja i domen manikirskih postupaka.

PRAKTIČNA NASTAVA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

Upoznavanje radne prostorije, opremljenosti, izgleda i opremljenosti radnog mesta.

Prijem, ophođenje i ispraćaj stranke.

Upoznavanje aparata, instrumenata i drugog pribora i osposobljavanje za njihovo korišćenje i rukovanje. Održavanje aparata i instrumenata i ostalog pribora dezinfekcijom i sterilizacijom.

Priprema aparata, pribora i radnog mesta za obavljanje pedikirskih i manikirskih procedura.

Priprema sredstava za dezinfekciju.

Uvežbavanje pokreta ruku i prstiju i ručnog zgloba pri izvođenju pedikirskih i manikirskih procedura.

Upoznavanje sa oblicima noktiju na rukama i nogama. Utvrđivanje izgleda zdravog i oštećenog nokta. Pravilno podsecanje noktiju na nogama i rukama.

Priprema preparata i izvođenje postupaka higijensko-estetske nege ruku. Uvežbavanje skidanja zanoktica.

Oblikovanje noktiju prema izgledu ruku, prstiju, fizionomiji i profilu stranki.

Lakiranje noktiju.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

Masaža stopala različitim postupcima masaže. Masaža potkolenice različitim postupcima masaže. Masaža korišćenjem aparata.

Skidanje hiperkeratinskih naslaga uvežbavanjem na sveći. Uvežbavanje pravilnog držanja velikih i malih makaza. Uvežbavanje pokreta skalpelom. Vežbanje kredom. Obrada hiperkeratinskih naslaga na stopalima.

Obrada suve kože na stopalima. Podsecanje noktiju, skidanje zanoktica i lakiranje noktiju. Obrada suve kože na stopalima. Utvrđivanje deformacije nokata. Podsecanje i obrada pravilne obrade nokata. Obrada zadebljanog nokta. Tretiranje pokožice noktiju i lakiranje nokata na nogama. Izvođenje mehaničke depilacije nogu i ruku.

Izvođenje hemijske depilacije. Priprema depilatora. Utvrđivanje indikacije i kontraindikacije za izvođenje depilacije.

Priprema aparata, pribora i stranke za izvođenje elektrodepilacije. Izvođenje elektrodepilacije. Izvođenje depilacije na licu i vratu.

Priprema instrumenata za oštrenje. Oštrenje instrumenata. Dezinfekcija i sterilizacija instrumenata posle oštrenja.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

Obrada žuljeva u zavisnosti od lokacije i vrste žulja. Tretman žulja bez nukleusa. Tretman žulja sa proširenim krvnim kapilarima.

Izvođenje pedikirskih procedura kod osoba sa deformitetima stopala. Izvođenje pedikirskih postupaka kod stopala i noktiju sa gljivičnim oboljenjima.

Obrada mekog i tvrdog žulja i bradavice.

Pedikiranje nogu oštećenih hladnoćom.

Pedikiranje nogu kod osoba sa oštećenjem cirkulacije krvnih sudova. Rukovanje šolovim aparatom.

Uzimanje otisaka stopala pomoću pedografa.

Izvođenje manikirskih procedura kod osoba sa deformitetima.

Izvođenje manikirskih procedura kod osoba sa oboljenjima nokata i pokožice.

Priprema, čuvanje i održavanje preparata, instrumenata i pribora za rad. Izvođenje procedura svih vrsta depilacije.

Izvođenje procedura ručne masaže i masaže aparatima kože ruku i nogu.

Izvođenje postupaka nadgradnje noktiju nanošenjem umetnih noktiju.

Davanje saveta strankama o produženoj higijenskoj estetskoj nezi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Praktična nastava sa tehnologijom rada predstavlja jedinstven proces osposobljavanja učenika pa se stoga uputstvo za ostvarivanje programa praktične nastave neodvojivo povezuje sa ostvarivanjem nastave iz tehnologije rada i čine jedinstvo. Koncepcija programa je sačinjena tako da se nakon teorijskog objašnjenja tehnoloških postupaka paralelno praktično ostvaruje deo vezan za nastavne teme u praktičnoj nastavi.

Sadržaji programa struktuirani su tako da u svakom razredu precizno određuju nivo preciznih znanja, umenja, veština i navika radi postupnog osposobljavanja učenika za rad u obrazovnom profilu.

U prvom razredu sadržaji su dati uglavnom u funkciji upoznavanja učenika sa sredstvima rada, radnim materijalom i organizacijom rada i sa osnovnim tehnikama i postupcima u izvođenju manikirsko-pedikirskih procedura. Teorijski deo nastave koji se ostvaruje kroz sadržaj programa tehnologije rada podrazumeva frontalni oblik rada sa čitavim odeljenjem odnosno vaspitnom grupom. Praktična nastava u ovom razredu po pravilu se izvodi sa dva do tri učenika u namenski opremljenim školskim radionicama.

Ostvarivanje programa u prvom razredu kako za predmet tehnologija rada tako i za praktičnu nastavu ima za cilj da navikne i osposobi učenike da redovno koriste higijensko-tehničke mere zaštite u održavanju lične nege i higijene radnog mesta kao i da pravilno rukuju i održavaju instrumente, aparate i pribor koji koriste u profesionalnom radu. Nastavnici treba posebnu pažnju da posvete vaspitnoj funkciji ove vrste nastave kroz komuniciranje sa strankama.

Sadržaji programa u drugom razredu takođe se ostvaruju kroz teorijsku nastavu u predmetu tehnologija rada, kombinovanjem frontalnog i pojedinačnog rada u odeljenje odnosno sa vaspitnom grupom ili pojedincem. Kroz praktičnu nastavu u drugom razredu učenici stiču povišena praktična znanja u ovladavanju postupcima rada manikirsko-pedikirskih poslova. Posebnu pažnju treba posvetiti postupcima obrade noktiju kako normalnih tako i sa deformitetima. U ovom razredu praktično se primenjuju i postupci izvođenja mehaničke i hemijske depilacije. Započinje i proces pravilnog postupanja pri oštrenju instrumenata i njihovom održavanju. U trećem završnom razredu učenici treba da se osamostale do tog stepena da mogu samostalno da izvršavaju manikirske i pedikirske procedure usavršavanjem postupaka i principa stečenih u prvom i drugom razredu. U ovom razredu kroz teorijsku i praktičnu nastavu učenici se moraju osposobiti da uočavaju poremećaje odnosno odstupanje od normalnog stanja kože i noktiju i da u tom smislu preduzimaju lične ali i medicinske aktivnosti uz pomoć medicinskih stručnjaka.

U ovom razredu učenici će se osposobiti i za izvođenje suvog pedikiranja pomoću šolovog aparata kao i tehnikom uzimanja otiska stopala pomoću pedografa.

Za uspešno ostvarivanje cilja i zadataka tehnologije rada i praktične nastave potrebno je da nastavnici ovih predmeta uspostave neposrednu saradnju i koordinaciju sa drugim stručnim predmetima koji su u funkciji profesionalnog obrazovanja. Planirajući operativne planove rada nastavnici moraju voditi računa o najneposrednijoj koordinaciji između sadržaja programa tehnologije rada i praktične nastave.

ZAVRŠNI ISPIT

Završni ispit polaže učenik koji na kraju trogodišnjeg obrazovanja ima pozitivnu ocenu iz svih predmeta predviđenih nastavnim planom i programom obrazovanja za obrazovni profil frizer i manikir - pedikir.

Ovim ispitom proverava se stručna osposobljenost učenika za samostalno obavljanje poslova utvrđenih u obrazovnom profilu.

Završni ispit sastoji se iz:

1. izrade praktičnog rada,

2. obrade praktičnog rada.

Obrazovni profil: FRIZER

1. IZRADA PRAKTIČNOG RADA

U okviru praktičnog rada pruža se usluga izvođenja ženske i muške frizure u sledećim oblastima:

- izrada trajne ondulacije,

- izrada drugih oblika ondulacije,

- pakovanje kose raznim sredstvima,

- bojenje kose,

- nanošenje sredstava za regeneraciju,

- šišanje i fazoniranje muške frizure različitim postupcima,

- brijanje sa skidanjem brade i bez skidanja brade sa fazoniranjem i sl.

2. ODBRANA PRAKTIČNOG RADA

U okviru odbrane praktičnog rada učenik pred komisijom obrazlaže redosled tehnoloških operacija karakterističnih za pruženu uslugu.

Pitanja u okviru odbrane praktičnog rada treba da su neposredno u vezi sa pruženom uslugom kao i u vezi sa korišćenjem osnovnih i pomoćnih materijala, izborom postupaka i načinom pružanja odgovarajuće usluge.

Obrazovni profil: PEDIKIR - MANIKIR

1. IZRADA PRAKTIČNOG RADA

U okviru praktičnog rada kod pružanja usluga manikira i pedikira treba obuhvatiti sadržaj iz kompletnog programa praktične nastave i tehnologije rada, a posebno:

- pripremanje aparata i pribora za pružanje manikirsko-pedikirske usluge;

- masaža stopala i potkolenice uz korišćenje aparata;

- obrada suve kože na stopalima;

- izvođenje različitih oblika depilacije;

- obrada žuljeva u zavisnosti od lokacije žulja;

- obrada deformisanog stopala;

- obrada mekog i tvrdog žulja i bradavice;

- pružanje manikirskih usluga;

- izvođenje manikirskih procedura kod osoba sa deformitetom ili oboljenjem nokata i pokožice;

- izvođenje postupaka nadgrađivanja noktiju nanošenjem umetnih noktiju.

2. ODBRANA PRAKTIČNOG RADA

U okviru odbrane praktičnog rada učenik pred komisijom obrazlaže tehnološke postupke pružene usluge koji su karakteristični za obavljeni praktični rad.

Pitanja u okviru praktičnog rada treba da su u vezi sa obavljenim praktičnim radom ali i sa bitnim elementima pri korišćenju alata, uređaja, hemikalija i drugih sredstava rada.

Bliže uslove o organizaciji i načinu sprovođenja završnog ispita utvrdiće škola posebnim pravilnikom.

NAČIN OSTVARIVANJA NASTAVNIH PLANOVA I PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastavni planovi i programi obrazovani za rad u trajanju od dve godine i srednjeg obrazovanja u trajanju od tri godine, za pojedina područja rada i obrazovne profile, sačinjen je tako da omogući nagluvim i gluvim učenicima osposobljavanje za rad u skladu sa njihovim preostalim sposobnostima.

Za tematske celine u svakom teorijskom predmetu predviđen je broj časova za njihovu obradu i proveru stečenog znanja. Predviđeni fond časova određen je tako da pojedine nastavne teme može da savlada svaki učenik kod koga postoji samo slušna ometenost. Međutim, imajući u vidu i prateće smetnje, sastav odeljenja, pa i svakog učenika u odeljenju pojedinačno, moguće je odstupanje od predviđenog fonda časova. Nastavnik koji ostvaruje pojedine sadržaje može u toku školske godine smanjiti ili povećati predviđeni fond časova za određeni predmet najviše za 20 odsto. Ovo odstupanje daje pravo nastavniku da izostavi one teme koje učenik nije u stanju da shvati, a koje bitno ne utiču na ukupno savlađivanje sadržaja predmeta i ne predstavljaju smetnju za razumevanje sadržaja drugih predmeta ili praktične nastave.

Posebnu pažnju kod planiranja treba obratiti na pojedine operacije predviđene sadržajima programa praktične nastave. Po pravilu, program praktične nastave treba razrađivati za manju grupu učenika ili pojedinačno. Izostaviti one sadržaje čijim ostvarivanjem može dovesti do povrede učenika.

Ukoliko učenik, npr. ima ograničenja u pogledu rada na visini ili je mašina, odnosno uređaj podešen da radi sa zvučnim signalima, vežbe se obavezno izostavljaju. Ukoliko učenik ima i druge smetnje koje mu onemogućavaju da savlada minimum 70 odsto predviđenih sadržaja praktične nastave škola ga mora uputiti u neki drugi obrazovni profil koji odgovara njegovim sposobnostima.

Da bi se ova ograničenja na vreme izbegla, škola je u obavezi da učenike razvrsta u ona odeljenja i one obrazovne profile koji odgovaraju njihovim stvarnim sposobnostima, vodeći pri tome računa o želji učenika, odnosno roditelja.