Prethodni

POGLAVLJE 7: EKSPLOATACIJA I ODRŽAVANJE OBJEKATA

7.1. Uvod

7.1.1. Eksploatacija objekata

7.1.1.1. U ovom poglavlju su obrađeni sledeći aspekti korišćenja prenosnih i objekata korisnika prenosnog sistema koji su od značaja za normalan i pouzdan rad navedenih objekata i posledično čitavog elektroenergetskog sistema:

- osoblje za tehničku saradnju;

- pristup objektu od strane ovlašćenog osoblja JP EMS;

- tehnički normativi, postupci i dokumentacija;

- redovno i vanredno ispitivanje objekata.

7.1.1.2. Kako bi se eksploatacija objekata što bolje uredila, u ovom delu Pravila je uređen i sadržaj sporazuma kojim se reguliše eksploatacija objekata.

7.1.2. Održavanje objekata

7.1.2.1. Saglasno propisima koji uređuju planiranje i izgradnju objekata, vlasnik, odnosno nosilac prava korišćenja objekta obezbeđuje izvođenje radova na održavanju objekata. Redovne, vanredne i specijalističke preglede i ispitivanja objekata, mogu da rade privredna društva, odnosno druga pravna lica koja ispunjavaju propisane uslove u pogledu stručnog kadra i opremljenosti za obavljanje poslova.

7.1.2.2. Tehnički normativi za održavanje elektroenergetskih postrojenja i vodova definisani su u odgovarajućem propisu iz priloga B Pravila kojim se uređuje pogon i održavanje elektroenergetskih postrojenja i vodova.

7.2. Opšti uslovi eksploatacije objekata

7.2.1. Opšti uslovi eksploatacije prenosnih i objekata korisnika prenosnog sistema određuju tehničke i organizacione uslove eksploatacije ovih objekata koji su od interesa za normalan rad prenosnog sistema i samih objekata.

7.2.2. Svi tehnički i organizacioni uslovi propisani Pravilima smatraju se za opšte uslove eksploatacije prenosnih i objekata korisnika prenosnog sistema.

7.2.3. Ako se eksploatacija objekata odvija van opštih uslova koji su definisani Pravilima, tada korisnik prenosnog sistema, odnosno JP EMS, u skladu sa svojim obavezama, preduzimaju mere da usaglase eksploataciju ovakvog objekta sa odredbama Pravila.

7.2.4. Ukoliko korisnik prenosnog sistema želi posebne uslove eksploatacije svog objekta sa kojima je JP EMS saglasan, odnosno ako mere iz člana 7.2.3. nije moguće sprovesti, tada se svi posebni uslovi eksploatacije unose u odgovarajući sporazum.

7.2.5. Posebni uslovi eksploatacije objekta korisnika prenosnog sistema ne smeju narušiti normalan rad elektroenergetskog sistema.

7.2.6. Posebni uslovi eksploatacije objekta jednog korisnika prenosnog sistema ne smeju stvarati dodatne troškove drugim korisnicima prenosnog sistema.

7.3. Sporazum o eksploataciji objekata

7.3.1. Eksploatacija objekta reguliše se Sporazumom o eksploataciji objekta (u daljem tekstu: Sporazum o eksploataciji).

7.3.2. Sporazum o eksploataciji koji se odnosi na objekat korisnika prenosnog sistema zaključuje se između JP EMS i ovog korisnika prenosnog sistema.

7.3.3. Sporazum o eksploataciji se zaključuje za svaki objekat korisnika prenosnog sistema, a može se zaključiti za više ili za sve objekte jednog korisnika prenosnog sistema.

7.3.4. Sporazum o eksploataciji sadrži:

- predmet sporazuma (spisak objekata na koje se sporazum odnosi, granice vlasništva na primarnoj, sekundarnoj i ostaloj opremi, nadležne centre upravljanja JP EMS i korisnika prenosnog sistema, spisak ovlašćenog osoblja za tehničku saradnju sa referencama, razmena dokumentacije, tehnički parametri koji se odnose na merenje električne energije i drugo);

- poverljive podatke na osnovu kriterijuma iz Pravila;

- trajanje sporazuma;

- razloge za raskid i način raskidanja sporazuma;

- način rešavanja sporova.

Ukoliko postoje, u ovaj sporazum se mogu uključiti i posebni uslovi eksploatacije.

7.3.5. U Sporazum o eksploataciji se po potrebi mogu uneti utvrđeni obračunski parametri na osnovu kojih će se sprovoditi obračun pristupa prenosnom sistemu: prenosni odnos mernih transformatora, podaci o konfiguraciji brojila, koeficijent korekcije, kao i pravila supstitucije nedostajućih podataka.

7.3.6. Ukoliko korisnik prenosnog sistema zahteva dodatne merne, komunikacione i obračunske usluge u odnosu na one koje je JP EMS obavezan da mu pruži, onda se sadržaj tih dodatnih mernih, komunikacionih i obračunskih usluga, kao i naknada za njihovo sprovođenje unose u Sporazum o eksploataciji.

7.3.7. Sporazum o eksploataciji se po pravilu zaključuje pre priključenja objekta na prenosni sistem.

7.3.8. Sporazum o eksploataciji se zaključuje u pismenoj formi na neodređeno vreme.

7.3.9. Sporazum o eksploataciji je besteretni u delu koji se odnosi na opšte uslove eksploatacije.

7.4. Ovlašćeno osoblje

7.4.1. U cilju efikasne eksploatacije prenosnih i objekata korisnika prenosnog sistema, neophodno je da JP EMS i korisnici prenosnog sistema obostrano ovlaste osoblje za međusobnu saradnju.

7.4.2. Ovo osoblje potrebno je imenovati za sledeće aktivnosti:

- planiranje rada elektroenergetskog sistema;

- upravljanje prenosnim sistemom;

- izvođenje radova u prenosnoj mreži;

- rad sistema zaštita;

- rad komunikacionog sistema;

- rad tehničkog sistema upravljanja;

- rad lokalne opreme za primarnu i sekundarnu regulaciju;

- dostavljanje tehničkih normi, postupaka i dokumentacije.

7.4.3. Za imenovano osoblje potrebno je dati podatke koji obuhvataju:

- ime i prezime;

- naziv preduzeća;

- organizacionu jedinicu preduzeća;

- adresu organizacione jedinice preduzeća;

- broj telefona;

- broj faksa;

- broj mobilnog telefona;

- adresu elektronske pošte (E-mail).

Format i rokove za razmenu navedenih podataka određuje JP EMS.

7.4.4. U slučaju izmena u podacima iz odeljka 7.4. JP EMS i korisnik prenosnog sistema će blagovremeno obavestiti drugu stranu o izmenama u svojim spiskovima ovlašćenog osoblja sa pripadajućim podacima.

7.5. Pristup objektu osoblja JP EMS

7.5.1. Korisnik prenosnog sistema mora garantovati pristup svom objektu u najkraće vreme, nakon najave od JP EMS i pod svim okolnostima, osoblju JP EMS koje je prethodno imenovano za sledeće aktivnosti:

- proveru ispravnosti i podešenja zaštitnih uređaja na elementima prve, druge i treće grupe Kategorizacije, kao i elementima koji su direktno priključeni na ove elemente;

- proveru ispravnosti brojila i pripadajuće merne opreme;

- proveru ispravnosti komunikacionih uređaja koji su relevantni za komunikaciju u prenosnom sistemu;

- proveru ispravnosti uređaja za prikupljanje i razmenu podataka u realnom vremenu sa tehničkim sistemom upravljanja JP EMS;

- proveru ispravnosti i podešenja primarnih regulatora i lokalne opreme za sekundarnu regulaciju;

- obustavu isporuke električne energije;

- trajno isključenje objekta sa prenosnog sistema.

Korisnik prenosnog sistema ima pravo da prisustvuje navedenim aktivnostima.

7.5.2. Pravo pristupa plombiranim delovima merne opreme imaju isključivo predstavnici JP EMS, sa izuzetkom slučajeva više sile kada je ugrožena sigurnost lica i opreme. Vlasnik, odnosno nosilac prava korišćenja objekta u kome se nalazi merna oprema je dužan da takve slučajeve prijavi JP EMS u roku od 24 časa nakon lomljenja plombe.

7.5.3. Korisnik prenosnog sistema mora garantovati pristup objektu imenovanom osoblju JP EMS u cilju sprovođenju najavljenih redovnih ili vanrednih ispitivanja objekta korisnika prenosnog sistema.

7.5.4. JP EMS imenuje navedeno osoblje u ovom odeljku u okviru zahteva za ispitivanje.

7.6. Ispitivanje objekata korisnika prenosnog sistema

7.6.1. Ispitivanje objekata korisnika prenosnog sistema sprovodi se kao:

- redovno ispitivanje, u skladu sa važećim propisima;

- vanredno ispitivanje, na zahtev korisnika prenosnog sistema ili JP EMS.

7.6.2. Korisnici prenosnog sistema organizuju i sprovode redovna ispitivanja na svojim objektima. JP EMS se angažuje tokom redovnog ispitivanja ako su u pitanju aktivnosti za koje je važećim propisima predviđeno da ih isključivo sprovodi JP EMS, i u tim slučajevima JP EMS ne naplaćuje svoje usluge.

7.6.3. Vanredna ispitivanja objekta korisnika prenosnog sistema organizuju se i sprovode u prisustvu JP EMS i ovog korisnika. Troškove vanrednog ispitivanja objekta snosi strana za koju ispitivanja pokažu da u smislu pitanja zbog kojih je ispitivanje izvršeno, nije bila u pravu.

7.6.4. Objekat korisnika prenosnog sistema se ispituje po sledećim pitanjima (važi i za redovna i za vanredna ispitivanja):

- verifikacija tehničkih karakteristika navedenih u odobrenju za priključenje;

- regulacija napona;

- primarna regulacija;

- sekundarna regulacija;

- tercijarna regulacija;

- mogućnost beznaponskog pokretanja generatora;

- ispad generatora na sopstvenu potrošnju;

- funkcionalnost sistema zaštite;

- funkcionalnost komunikacionog i lokalnog sistema upravljanja;

- ostala pitanja koja su uređena Pravilima.

7.6.5. Program ispitivanja sačinjava JP EMS samostalno ili na predlog korisnika prenosnog sistema. Program ispitivanja, kao i uslovi za ispunjenje ispitivanja zasnivaju se na odredbama Pravila.

7.6.6. JP EMS podnosi korisniku prenosnog sistema detaljan program ispitivanja sa definisanim uslovima za ispunjenje ispitivanja najmanje 3 radna dana pre termina određenog za početak ispitivanja. Tačan termin ispitivanja dogovaraju JP EMS i korisnik prenosnog sistema.

7.6.7. JP EMS i korisnik prenosnog sistema dogovaraju se oko načina prevazilaženja spornih pitanja, koja se odnose na tehničke karakteristike objekta uređene:

- odobrenjem za priključenje;

- relevantnim projektom objekta;

- tehničkim normama i postupcima korisnika prenosnog sistema koji su dostavljeni JP EMS u cilju eksploatacije objekta;

- međusobno zaključenim ugovorima.

Ukoliko JP EMS ili korisnik prenosnog sistema oceni da se dogovor oko spornih pitanja ne može postići, on može zatražiti odgovarajuće vanredno ispitivanje objekta korisnika prenosnog sistema.

7.6.8. JP EMS može zahtevati vanredno ispitivanje primarne, sekundarne, tercijarne regulacije, odnosno regulacije napona, samo u periodu kada je objekat korisnika prenosnog sistema raspoloživ.

7.6.9. JP EMS može zahtevati vanredno ispitivanje mogućnosti beznaponskog pokretanja generatorske jedinice i ispada generatorske jedinice na sopstvenu potrošnju samo prilikom planiranog pokretanja generatora.

7.6.10. Dužnost JP EMS je da blagovremeno obavesti sve korisnike prenosnog sistema kojima bi kvalitet isporuke električne energije mogao biti ugrožen prilikom izvođenja ispitivanja, o vremenu izvođenja ispitivanja i mogućim posledicama po njihove objekte.

7.6.11. Ukoliko objekat tokom ispitivanja ne zadovolji predviđene uslove, korisnik prenosnog sistema je dužan da u roku od 3 radna dana dostavi JP EMS detaljan izveštaj o ispitivanju koji obuhvata i:

- obrazloženje zbog čega njegov objekat nije ispunio potrebne uslove;

- mere koje će preduzeti da bi se otklonili uzroci koji su doveli do neispunjavanja uslova ispitivanja;

- rok za sprovođenje navedenih mera.

JP EMS je obavezan da prati sprovođenje navedenih mera.

7.6.12. Ako rezultati ispitivanja pokažu da objekat ugrožava druge korisnike prenosnog sistema, JP EMS je dužan da ih o tome blagovremeno obavesti i da preduzme sve raspoložive mere kako bi se ovaj rizik u najskorije vreme otklonio.

7.7. Tehnički normativi, postupci i dokumentacija

7.7.1. JP EMS u svom radu primenjuje tehničke normative, postupke i dokumentaciju korisnika prenosnog sistema.

7.7.2. Korisnici prenosnog sistema odgovaraju za tačnost normativa, postupaka i dokumentacije, i dužni su da pravovremeno obaveste JP EMS o svim relevantnim izmenama. U protivnom, korisnici prenosnog sistema sami snose posledice koje su uzrokovane neblagovremenim informisanjem JP EMS.

7.7.3. Korisnik prenosnog sistema dužan je da za postojeće objekte na zahtev JP EMS obezbedi:

- jednopolnu šemu objekta sa osnovnim podacima o ugrađenoj opremi;

- parametre neophodne za razmenu podataka u realnom vremenu;

- procedure za slučaj neraspoloživosti svog centra upravljanja;

- ostale normative, postupke i dokumentaciju relevantnu za eksploataciju objekta po oceni JP EMS;

u formatu koju zahteva JP EMS.

7.7.4. Korisnik prenosnog sistema mora dostaviti JP EMS osnovne instrukcije o eksploataciji svog objekta (uputstva koja se odnose na pogon objekta, način izvršavanja manipulacija u objektu i slično).

7.7.5. Ukoliko se takve instrukcije ne obezbede, JP EMS ne može biti odgovoran za posledice koje će proisteći iz nedostataka ovih informacija.

7.7.6. JP EMS će blagovemeno obavestiti korisnika prenosnog sistema o aktuelnom sadržaju i izmenama u:

- Pravilima;

- tehničkoj dokumentaciji prenosnih objekata od interesa za eksploataciju objekata ovog korisnika prenosnog sistema.

POGLAVLJE 8: MERENJE ELEKTRIČNE ENERGIJE

8.1. Uvod

8.1.1. Pravila o merenju električne energije određuju prava i odgovornosti JP EMS i svih korisnika prenosnog sistema, odnosno učesnika na tržištu električne energije za potrebe:

- merenja svih ulaza električne energije u, odnosno izlaza iz prenosne mreže;

- očitavanja, prikupljanja i registracije podataka o izvršenim merenjima sa brojila električne energije;

- obrade i distribucije podataka potrebnih za obavljanje transakcija na tržištu električne energije.

8.1.2. Pravila propisuju tehničke uslove za merne transforomatore, brojila, registratore podataka i prateću opremu u svim mestima priključenja i definiše sve potrebne podatke koji se odnose na određeno merno mesto.

8.1.3. Poslovi merenja električne energije i dostavljanja podataka o primopredaji električne energije na mestima priključenja predstavljaju sastavni deo funkcija koje JP EMS pruža korisnicima prenosnog sistema kao energetski subjekat koji obavlja delatnost prenosa električne energije.

8.2. Oblast primene

8.2.1. Odredbe Pravila primenjuju se na merna mesta u svim mestima primopredaje električne energije u prenosnim objektima JP EMS, odnosno objektima korisnika prenosnog sistema direktno priključenim na prenosnu mrežu.

8.2.2. Odredbe Pravila primenjuju se i na merna mesta u poljima transformatora 400/220 kV, 400/110 kV i 220/110 kV na strani nižeg napona unutar prenosne mreže.

8.2.3. Odredbe Pravila primenjuju se i na merna mesta sopstvene potrošnje u prenosnim objektima JP EMS.

8.2.4. Pravila o merenju električne energije odnose se i na merna mesta na srednjem naponu u distributivnoj mreži, ako je reč o dalekovodu preko koga se vrši isporuka električne energije susednom elektroenergetskom sistemu, kao i u slučaju priključenih objekata za proizvodnju električne energije od interesa za rad prenosnog sistema.

8.3. Korišćenje podataka dobijenih merenjem

8.3.1. Prema uslovima Pravila, podaci dobijeni merenjima predstavljaju ključne podloge za sledeće poslovne operacije:

- bilans izmerenih protoka električne energije na svim ulazima u, odnosno izlazima iz prenosne mreže u odgovarajućem obračunskom periodu, specificiran po mernim mestima, naponskim nivoima i u slučaju interkonekcija sa svedenim fizičkim protocima na granicu;

- ostvareni dijagram snage, odnosno energije koja je ušla u prenosnu mrežu u odgovarajućem obračunskom periodu, dobijen kao zbir registrovanih dijagrama opterećenja (15-minutne srednje snage) svih izmerenih ulaza u prenosnu mrežu, pri čemu je ovaj dijagram raščlanjen na dijagram snage, odnosno energije proizvodnih kapaciteta i dijagram svih ulaza električne energije u prenosnu mrežu preko interkonektivnih dalekovoda;

- ostvareni dijagram snage, odnosno energije koja je izašla iz prenosne mreže, dobijen kao zbir registrovanih dijagrama (15-minutne srednje snage) svih izmerenih izlaza iz prenosne mreže u odgovarajućem obračunskom periodu pri čemu je ovaj dijagram raščlanjen na dijagram opterećenja svih unutrašnjih izlaza (neto konzum) i dijagram svih izlaza električne energije iz prenosne mreže preko interkonektivnih dalekovoda;

- ostvareni dijagram energije, odnosno snage gubitaka u prenosnoj mreži u odgovarajućem obračunskom periodu;

- fakturisanje pristupa prenosnom sistemu svakom korisniku prenosnog sistema;

- izveštavanje o izvršenim razmenama električne energije u prenosnoj mreži;

- utvrđivanje relevantne ukupne količine energije gubitaka u prenosnoj mreži u odgovarajućem obračunskom periodu i dinamike nabavke, odnosno kupovine električne energije za pokrivanje gubitaka u prenosnoj mreži;

- izradu finansijskih bilansa i dostavljanje faktura susednim operatorima prenosnog sistema koji su učestvovali u razmeni električne energije;

- sve transakcije preko prenosne mreže između učesnika na tržištu električne energije u Republici Srbiji;

- sve proračune ili prognoze koje se baziraju na razmenjenoj električnoj energiji preko prenosne mreže.

8.4. Merni podaci

8.4.1. Na svakom mernom mestu obavljaće se, preko brojila, sledeća merenja:

- preuzete aktivne energije (A+);

- predate aktivne energije (A-);

- preuzete reaktivne energije (R+);

- predate reaktivne energije (R-).

8.4.2. Smer transakcije, preuzimanje (+), odnosno predaja (-), posmatra se iz perspektive korisnika prenosnog sistema.

8.4.3. Na svakom mernom mestu se registruje dijagram opterećenja u formi srednje 15-minutne aktivne snage (kW), odnosno reaktivne snage (kvar) za svaki interval unutar obračunskog perioda.

8.4.4. Uz svaki merni podatak se pridružuje i vremenska značka (minut, sat, dan, godina) i oni se čuvaju u brojilima i registratorima podataka za potrebe daljinskog očitavanja.

8.4.5. Dnevni period počinje u 00:00 sati po važećem srednjoevropskom vremenu (CET) za merna mesta na interkonektivnim dalekovodovima i završava se u 24:00 sata, dok za sva ostala merna mesta dnevni period počinje u 07:00 sati računato po tekućem nacionalnom vremenu i završava se sledećeg dana u 07:00 sati.

8.4.6. Obračunski period za sva merna mesta interkonekcije je kalendarski mesec sa očitavanjem obračunskih brojila prvog dana u mesecu u 00:00 sati i poslednjeg dana u mesecu u 24:00 sata. Obračunski period za sva ostala merna mesta u prenosnoj mreži je period koji počinje očitavanjem obračunskih brojila prvog dana u mesecu u 07:00 sati i završava se očitavanjem brojila prvog dana u sledećem mesecu u 07:00 sati.

8.4.7. Prikupljeni podaci o predatoj, odnosno preuzetoj električnoj energiji za obračunski period iz registara energije brojila i podaci o 15-minutnim dijagramima opterećenja predate, odnosno preuzete električne energije su osnovni obračunski merni podaci za obračune pomenute u odeljku 8.3. Pravila.

8.4.8. U slučaju sporenja daljinski očitanih podataka, kao merodavne vrednosti smatraće se podaci iz odgovarajućih registara brojila očitanih lokalno preko optičkog porta brojila.

8.4.9. Na svakom mernom mestu, potrebno je da brojilo i registratori podataka omoguće očitavanje sledećih podataka koji se prikazuju na displeju uređaja:

- tekućeg kumulativnog stanja registara aktivne energije u Wh (sekundarna konfiguracija) ili kWh (primarna konfiguracija) i reaktivne energije u varh ili kvarh za svaki konfigurisani smer protoka električne energije;

- maksimalnu srednju 15-minutnu aktivnu i reaktivnu snagu za svaki konfigurisani smer protoka energije u W ili kW odnosno var ili kvar, kako za tekući obračunski period tako i za prethodni obračunski period;

- tekuće vreme i datum na brojilu i registratoru podataka;

- kvadrant za trenutne smerove aktivnih i reaktivnih snaga;

- prisutnost mernih napona;

- odgovarajući OBIS kod merne veličine koja se trenutno prikazuje na displeju brojila;

- eventualnu pojavu fatalnog alarma;

- trenutno aktivni tarifni stav (ako se energija po tarifnim stavovima registruje neposredno na brojilu).

8.5. Položaj mernog mesta

8.5.1. Ako postoje svi tehnički uslovi, merno mesto se nalazi na naponskom nivou na kome se nalazi mesto primopredaje električne energije.

8.5.2. Ako se mesto primopredaje i merno mesto ne nalaze na istom naponskom nivou, ili ako se nalaze na istom naponskom nivou ali su toliko udaljena da se gubici električne energije ne mogu zanemariti, neophodno je izvršiti korekciju mernih podataka za vrednost gubitaka električne energije od mesta primopredaje do mernog mesta (svođenje na mesto primopredaje). Korekcija se vrši u toku i sastavni je deo obračunskog procesa.

8.5.3. Koeficijent korekcije utvrđuje JP EMS na osnovu tehničkih karakteristika opreme, prenosnog odnosa transformatora, te proračuna gubitaka između mesta primopredaje i mernog mesta za prosečne uslove eksploatacije objekta. Koeficijent korekcije se utvrđuje Rešenjem o priključenju. Način i uslovi promene koeficijenta korekcije uređuju JP EMS i korisnik prenosnog sistema.

8.6. Merna oprema

8.6.1. Merna oprema na mernom mestu

8.6.1.1. Na svakom mernom mestu merna oprema mora obuhvatati:

- merne transformatore;

- merna električna kola;

- brojila električne energije sa vremenskom bazom;

- po pravilu registrator podataka sa vremenskom bazom;

- komunikacione uređaje;

- pomoćne uređaje (izvori napajanja, osigurači, zaštitni uređaji i slično);

- pomoćna električna kola (MPK kutija i pripadajuća električna kola za lakše prespajanje brojila).

8.6.2. Merni transformatori

8.6.2.1. Uvod

8.6.2.1.1. Na svakom mernom mestu, a za potrebe obračunskog ili kontrolnog merenja električne energije, moraju se postaviti naponski merni transformatori (NMT) i strujni merni transformatori (SMT) koji zadovoljavaju sledeće standarde: IEC 60044-1, IEC 60044-2, IEC 60044-3 i IEC 60044-5.

8.6.2.1.2. Transformatori moraju da nose žig nadležne organizacije za poslove mera i dragocenih metala (u daljem tekstu: Kontrola mera) kome nije istekao rok važenja.

8.6.2.2. Klasa tačnosti

8.6.2.2.1. Minimalna klasa tačnosti za navedene merne transformatore zavisi od vrste mernog mesta, i navedena je u tabeli 8.1:

Tabela 8.1.

(*) dva merna jezgra

8.6.2.3. Strujni merni transformatori

8.6.2.3.1. Primarna nazivna struja strujnog mernog transformatora bira se prema prenosnom kapacitetu elementa prenosne mreže u čije polje se ovaj merni transformator instalira i nazivnom naponu ovog elementa. Na mernom mestu se ugrađuju primarno prevezivi strujni merni transformatori.

8.6.2.3.2. JP EMS određuje odnos na koji se povezuju primarne strane strujnih mernih transformatora u cilju postizanja maksimalne tačnosti merenja. Korisnici prenosnog sistema dužni su da u svojim objektima sprovedu nalog JP EMS po ovom pitanju, koji se dostavlja zvaničnim dopisom.

8.6.2.3.3. Merno jezgro strujnog mernog transformatora je isključivo rezervisano za priključenje brojila. Priključenje bilo kog dodatnog uređaja, odnosno trošila, odobrava se isključivo za potrebe povećanja opterećenja kako bi merni transformator radio u mernom opsegu u kojem je definisana njegova greška, odnosno klasa tačnosti.

8.6.2.3.4. Priključne stezaljke na sekundaru strujnih mernih transformatora moraju da budu zaštićene plombom JP EMS kako bi se sprečio neovlašćeni pristup. Svaka intervencija na vezi merni transformator - brojilo mora biti dokumentovana i izveštaj dostavljen JP EMS.

8.6.2.3.5. Kod mernih mesta na interkonektivnim dalekovodima i mernih mesta proizvodnje električne energije, strujni merni transformatori moraju da budu opremljeni sa dva merna jezgra istih karakteristika. Pri tome:

- prvo merno jezgro je namenjeno isključivo za priključenje obračunskog brojila (svaki dodatni priključak može da bude odobren isključivo u svrhu povećanja opterećenja kako bi strujni merni transformator radio u najpovoljnijem mernom opsegu);

- drugo merno jezgro služi za priključenje kontrolnog brojila (na ovo merno jezgro se mogu priključiti i drugi uređaji ako ne remete granice nazivnog rada strujnog mernog transformatora).

8.6.2.3.6. Karakteristike dodatnog opterećenja utvrđuje JP EMS. Korišćenje dodatnog tereta potrebno je svesti na najmanju moguću meru i isključivo kod strujnog mernog transformatora na postojećim mernim mestima. Kod novih mernih mesta po pravilu ne bi trebalo koristiti dodatno opterećenje, već se mora pravilno izabrati nazivna prividna snaga mernog jezgra strujnog mernog transformatora.

8.6.2.3.7. Priključni kontakti dodatnog opterećenja moraju da budu tako izvedeni da ih je moguće zaštititi plombom JP EMS i plombom korisnika prenosnog sistema.

8.6.2.3.8. Ukupno opterećenje svakog sekundarnog namotaja strujnog mernog transformatora, uključujući i priključne veze, mora da se kreće od 25% do 100% ukupnog nazivnog opterećenja tog namotaja.

8.6.2.3.9. Poprečni presek provodnika strujnih mernih kola od sekundarnih priključnih stezaljki strujnog mernog transformatora do merno-priključne kutije mora iznositi najmanje 2,5 mm2 za dužine voda po fazi manje od 100 m, odnosno 4 mm2 za dužine voda po fazi veće od 100 m.

8.6.2.3.10. Priključne veze mernih i pomoćnih električnih kola moraju da budu izvedene tako da imaju odgovarajuću zaštitu od mehaničkih i električnih uticaja.

8.6.2.4. Naponski merni transformatori

8.6.2.4.1. Merni namotaj naponskog mernog transformatora je po pravilu rezervisan samo za priključenje brojila i registratora podataka.

8.6.2.4.2. U posebnim uslovima, na ovaj namotaj mogu se priključiti i drugi uređaji, samo ako ukupno opterećenje namotaja ne prelazi nazivno opterećenje namotaja.

8.6.2.4.3. Sekundarna merna kola naponskog mernog transformatora moraju biti zaštićena posebnim naponskim automatima i signalnim kontaktom koji se moraju ugraditi što je moguće bliže sekundarnim priključnim stezaljkama naponskog mernog transformatora (u komandnom ormanu u samom polju ovog transformatora). Takođe se u sekundarnim mernim kolima naponskog mernog transformatora mora ugraditi i signalizacija prisutnosti svakog mernog napona. Signal ispada naponskog automata i signali prisutnosti mernih napona moraju biti uvedeni u jedinstveni sistem signalizacije objekta gde će svaki događaj biti registrovan sa vremenskom značkom. U objektima u kojima nije moguće izvesti poseban signal alarma o ispadu naponskog automata, kao identifikator ovog događaja će se koristiti zapis iz Knjige događaja na samom brojilu.

8.6.2.4.4. Pad napona od naponskog mernog transformatora do brojila mora biti manji ili jednak 0,05% sekundarnog nazivnog napona naponskog mernog transformatora u slučajevima priključenja brojila klase tačnosti 0,2S, odnosno manji ili jednak 0,1% sekundarnog nazivnog napona naponskog mernog transformatora u slučaju priključenja brojila klase tačnosti 0,5S. U odnosu na ove kriterijume mora biti izabran poprečni presek provodnika mernih naponskih kola.

8.6.2.4.5. Ukupno opterećenje na svakom sekundarnom namotaju naponskog mernog transformatora, uključujući i opterećenje priključnog kabla mora biti u rasponu od 25% do 100% ukupnog nazivnog opterećenja sekundarnog namotaja. Ako je naponski merni transformator opterećen ispod 25% njegovog nazivnog opterećenja (uključujući i merni vod), u njegovo sekundarno kolo mora se uključiti dodatni teret radi održavanja zahtevane klase tačnosti obračunskog, odnosno kontrolnog merenja.

8.6.2.4.6. Priključne veze mernih i pomoćnih električnih kola moraju da budu izvedene tako da imaju odgovarajuću zaštitu od mehaničkih i električnih uticaja.

8.6.3. Brojila

8.6.3.1. Uvod

8.6.3.1.1. Svako brojilo mora biti priključeno na merne transformatore čije su karakteristike definisane u odeljku 8.6.2.

8.6.3.1.2. Na svim mernim mestima na interkonektivnim dalekovodima na naponskim nivoima većim ili jednakim 110 kV, kao i na mernim mestima proizvodnje električne energije, pored obračunskog brojila obavezna je i ugradnja kontrolnog brojila električne energije istih tehničkih karakteristika i iste klase tačnosti. Za obračun se koriste podaci sa obračunskog brojila.

8.6.3.1.3. Brojila aktivne i reaktivne električne energije moraju da budu u skladu sa nacionalnim metrološkim propisima, propisima koji uređuju uslove isporuke električne energije i sledećim IEC standardima:

- IEC 60687 - Statička brojila za aktivnu energiju (klase tačnosti 0,2S i 0,5S);

- IEC 61268 - Statička brojila za reaktivnu energiju (klase tačnosti 2 i 3).

8.6.3.1.4. Brojila nose dve vrste službenih obeležja. Prvo obeležje jeste žig Kontrole mera. Drugo obeležje su korisničke plombe. Na poklopac priključnih stezaljki brojila i na taster za resetovanje brojila stavljaju se plombe JP EMS i pripadajućeg korisnika prenosnog sistema. Na svim mestima interkonekcije na poklopac priključnih stezaljki brojila stavljaju se plombe JP EMS i područnih carinskih organa.

8.6.3.1.5. JP EMS plombira integracionu vezu brojila i registratora podataka radi zaštite od neovlašćenog pristupa.

8.6.3.2. Klasa tačnosti

8.6.3.2.1. Minimalna zahtevana klasa tačnosti za brojila iz odeljka 8.6.3.1. zavisi od vrste mernog mesta i navedena je u tabeli 8.2.

Tabela 8.2.

(*) Obračunsko brojilo i kontrolno brojilo

8.6.3.3. Pomoćno napajanje brojila i registratora podataka

8.6.3.3.1. Sopstveno napajanje potrebno za rad brojila obezbeđuje se iz pomoćnog izvora napajanja i naponskih mernih kola sa priključnih stezaljki brojila. Brojilo se po pravilu napaja preko mernih naponskih kola. Pomoćni izvor napajanja je alternativa napajanju preko mernih naponskih kola. Mora se obezbediti galvansko razdvajanje ova dva izvora sopstvenog napajanja brojila.

8.6.3.3.2. U slučaju prestanka rada oba izvora napajanja, interna baterija brojila mora da obezbedi napajanje vremenske baze unutar uređaja najmanje tri naredna meseca.

8.6.3.4. Registrovanje podataka

8.6.3.4.1. U brojilu moraju se čuvati svi podaci iz svih registara najmanje za dvanaest meseci unazad posle čega se vrši ciklički upis: trinaesti mesec umesto prvog meseca itd. Memorija u kojoj se čuvaju podaci mora biti nezavisna od napajanja brojila.

8.6.3.4.2. Brojila moraju da budu opremljena infracrvenim komunikacionim portom u skladu sa protokolom IEC 61107 za lokalno očitavanje svih registara brojila.

8.6.4. Registrator podataka

8.6.4.1. Registrator podataka je pomoćni uređaj koji registruje po svakom aktivnom kanalu pristigle impulse sa impulsnih davača brojila električne energije koji su, preko pomoćnih impulsnih kola, priključeni na impulsne ulaze registratora. Registrator podataka mora imati najmanje 8 ulaznih kanala.

8.6.4.2. Karakteristike impulsnih ulaza registratora podataka su:

- impulsni napon 100 V; 50 Hz;

- trajanje (dužina) impulsa 30 - 100 ms;

- maksimalna učestanost impulsa 10 imp/s;

- napajanje registratora 100 V ili 230 V; 50 Hz.

8.6.4.3. Sve vrednosti pristigle u registrator podataka moraju se čuvati najmanje 64 uzastopna kalendarska dana u memoriji ovog registratora koja mora biti nezavisna od nestanka napajanja registratora podataka.

8.6.4.4. Registrator podataka predstavlja i komunikacioni uređaj sa ugrađenim Eurocom modemom (fiksna brzina prenosa 2400 bps) i komunikacionim portom RS 485 preko kojeg se vrši komunikacija sa svim brojilima čiji su komunikacioni portovi RS 485 povezani sa komunikacionim portom RS 485 registratora podataka.

8.6.4.5. Registrator podataka mora imati standardni ulaz za eksternu sinhronizaciju tačnog vremena koja se vrši svakog punog sata.

8.6.5. Uređaji za nadzor

8.6.5.1. Na komandnoj tabli objekta moraju biti prikazani signali zbirnog alarma koji ukazuju na sledeće nepravilnosti u radu kao što su:

- greška u radu brojila i registratora podataka;

- gubitak mernog napona;

- gubitak pomoćnog napajanja;

- neovlašćeni pristup brojilu.

Svi alarmi se beleže sa vremenom i datumom nastanka u dnevniku događaja brojila ili registratora podataka. Ove podatke je moguće očitati na licu mesta (lokalno, na objektu) ili daljinski.

8.6.5.2. Pored toga, alarmi se grupišu u lokalnu signalnu petlju i šalju se u centar upravljanja JP EMS.

8.6.6. Vremenska baza u brojilima i registratorima podataka

8.6.6.1. Brojila i registrator podataka moraju biti opremljeni internom vremenskom bazom. Ovi interni satovi se podešavaju prema lokalnom važećem vremenu. Vremenska baza mora da poseduje mogućnost automatske sezonske korekcije vremena koja se primenjuje na području Republike Srbije.

8.6.6.2. Kada ne postoji signal spoljne sinhronizacije, interni sat ne sme da odstupa za više od 15 sekundi tokom jednog meseca.

8.6.6.3. Sinhronizacija internog sata se vrši bilo putem daljinske komunikacije prema brojilu i registratoru podataka putem distribucije signala sa etalon vremenske baze JP EMS, ili putem distribucije signala lokalnog uređaja za distribuciju tačnog vremena.

8.6.6.4. Uređaj mora da poseduje podesiv sinhronizacioni prozor. Osnovno podešavanje sinhronizacionog prozora je ± 3 minuta.

8.6.6.5. Merna mesta mogu da budu opremljena i GPS prijemnikom koji omogućava lokalnu sinhronizaciju internih vremenskih baza brojila i registratora podataka. JP EMS odlučuje da li postoji potreba za ugradnjom lokalnog GPS prijemnika i obezbeđuje GPS prijemnik u slučaju potrebe.

8.6.6.6. JP EMS vrši daljinsku sinhronizaciju vremenske baze na brojilu i registratoru podataka, koja ima prioritet u odnosu na lokalnu sinhronizaciju.

8.6.7. Komunikacija

8.6.7.1. Komunikacioni protokol

8.6.7.1.1. Sve vrednosti koje registruju brojila i registrator podataka očitavaju se daljinski uz korišćenje odgovarajućeg serijskog porta pomoću jednog od sledećih međunarodnih standardizovanih protokola:

- IEC 870-5-102 (registrator podataka);

- IEC 62056 DLMS/COSEM (brojilo);

- IEC 61107 (brojilo).

8.6.7.1.2. Radi integracije komunikacionog interfejsa više brojila i registratora podatka koristi se RS 485 komunikacioni port.

8.6.7.1.3. U slučaju brojila koja poseduju zaseban komunikacioni port RS 232, pristup ovom portu će se omogućiti korisniku radi obavljanja istovremenog pristupa podacima sa brojila (isključivo opcija očitavanja svih registara brojila) u periodima kada komunikaciju obavlja JP EMS. Istovremeni pristup će biti omogućen samo ako postoji zasebni komunikacioni uređaj i zasebni telefonski broj preko koga korisnik obavlja komunikaciju za svoje potrebe.

8.6.7.2. Komunikacioni medijum

8.6.7.2.1. Za potrebe daljinskog očitavanja brojila i registratora podataka mora biti obezbeđen jedan od sledećih komunikacionih medijuma:

- javna telefonska mreža;

- GSM/GPRS mreža mobilne telefonije;

- optička vlakna u zaštitnom užetu dalekovoda u prenosnoj mreži (OPGW/Ethernet).

8.6.7.2.2. Jedna komunikaciona linija može da opslužuje nekoliko brojila (i/ili registratora podataka), a takođe može da se koristi za nekoliko mernih mesta, ukoliko su brojila grupisana približno na istom mestu a različito adresirana, pri čemu se mora koristiti isključivo komunikacioni port RS 485.

8.6.7.2.3. U slučaju obračunskog brojila i kontrolnog brojila, daljinsko očitavanje može se vršiti korišćenjem iste komunikacione linije.

8.6.7.2.4. Komunikacioni medijum mora obezbediti stalnu dostupnost brojila i registratora podataka za potrebe daljinskog očitavanja.

8.6.7.3. Komunikacioni interfejs

8.6.7.3.1. Da bi mogli da budu povezani na komunikacioni medijum, brojila i registratori podataka sadrže komunikacione interfejse koji su kompatibilni sa uređajima za podršku, kao što su modemi, komunikacioni razdelnici, multiplekseri, oprema na krajevima optičkih kablova, itd.

8.6.7.3.2. Komunikacione veze mogu da funkcionišu nezavisno ili da budu ugrađene u brojila i registrator podataka.

8.6.7.3.3. Kod nezavisnog komunikacionog interfejsa, veza sa brojilima i registratorima podataka realizuje se preko porta RS 232, odnosno RS 485.

8.6.8. Integrisanje i okruženje

8.6.8.1. Brojila, registratori podataka, uređaji za nadzor i komunikaciju moraju da budu integrisani u jedinstveni korisnički sistem (za jedno ili više mernih mesta) u cilju:

- zaštite komponenti putem kućišta i plombi koji onemogućavaju neovlašćeni pristup;

- kontrole temperature u skladu sa okruženjem u kojem oprema funkcioniše;

- zaštite od vlage, prašine, udara i vibracija iz okruženja;

- ostvarivanja elektromagnetne kompatibilnosti sa okolnom opremom;

- omogućavanja ispitivanja svakog brojila i komunikacionog interfejsa bez remećenja razmene električne energije sa prenosnom mrežom.

8.6.8.2. Za sva merna mesta u jednom objektu, mora da se obezbedi pomoćno napajanje preko spoljnog jednofaznog izvora napajanja 230 V, 200 VA radi napajanja brojila i komunikacionih interfejsa, spojnih veza između komponenti, uključujući sve potrebne zaštitne uređaje.

8.6.8.3. Pomoćni spoljni izvor napajanja brojila i registratora podataka mora biti zaštićen posebnim osiguračem sa signalnim kontaktom za nestanak napajanja.

8.7. Isporuka, montaža, puštanje u rad i demontaža merne opreme

8.7.1. Vlasnik, odnosno nosilac prava korišćenja objekta u kome se nalaze brojila i registratori podataka odgovoran je za nabavku i ugradnju:

- mernih transformatora;

- eksternog pomoćnog napajanja zajedno sa zaštitnim uređajima;

- spojnih kablova između brojila i sekundara mernih transformatora i kablova od komunikacionog ormana do komunikacionog uređaja.

Takođe je vlasnik, odnosno nosilac prava korišćenja ovakvog objekta odgovoran za obezbeđivanje pristupa komunikacionom mediju na mernom mestu sa zaštitnim uređajima.

8.7.2. Vlasnik, odnosno nosilac prava korišćenja objekta je odgovoran za sprovođenje ispitivanja usklađenosti komponenti iz tačke 8.7.1. sa tehničkim uslovima Pravila, kao i za prosleđivanje odgovarajućih rezultata i potvrda (sertifikata, atesta) JP EMS, naročito u pogledu sekundarnog opterećenja mernih električnih kola.

8.7.4. JP EMS obezbeđuje nabavku i ugradnju:

- brojila zajedno sa, po potrebi, registratorom podataka;

- komunikacionog interfejsa;

- opreme za nadzor;

- GPS prijemnika (po potrebi);

- korisničkog interfejsa opreme za integrisanje merne opreme.

JP EMS je odgovoran za povezivanje navedenih komponenti odgovarajućim kablovima.

8.7.5. Vlasnik, odnosno nosilac prava korišćenja objekta, je odgovoran za obezbeđivanje posebne direktne javne telefonske linije namenjene za daljinsku komunikaciju sa brojilima i registratorima podataka.

8.7.6. U slučajevima kada telefonska linija nije dostupna, JP EMS može da zahteva od vlasnika, odnosno nosioca prava korišćenja objekta da obezbedi GSM/GPRS liniju namenjenu za komunikaciju sa brojilom i registratorima podataka.

8.7.7. JP EMS odlučuje da li će koristiti mrežu optičkih kablova za komunikaciju sa brojilima i registratorima podataka nakon uspostavljanja raspoloživosti optičkih veza u odgovarajućem objektu. JP EMS je odgovoran za obezbeđivanje ili ukidanje raspoloživosti optičke mreže.

8.7.8. Prilikom puštanja u rad, ugradnje ili zamene merne opreme JP EMS obavlja sledeće aktivnosti:

- pregled karakteristika dijagrama opterećenja;

- verifikaciju testova usklađenosti koje je obavio isporučilac;

- konfiguraciju brojila i registara podataka;

- proveru klase tačnosti brojila;

- kontrolu ispravnog priključenja (svih mernih i komunikacionih kola) brojila i registratora podataka;

- kontrolu raspoloživosti lokalnog i daljinskog očitavanja upisanih vrednosti sa brojila i registratora podataka;

- kontrolu ispravnosti plombi na mernoj opremi;

- evidentiranje identifikacija merne opreme.

8.7.9. Nakon puštanja u rad ne smeju se vršiti neovlašćene izmene na mernoj opremi bez pismenog naloga JP EMS. Svaka neovlašćena izmena na opremi povlači ponovnu proveru i puštanje u rad opreme po svim navedenim funkcijama u tački 8.7.8. na trošak strane koja je sprovela neovlašćenu izmenu.

8.8. Konfiguracija merne opreme

8.8.1. Pod konfiguracijom merne opreme podrazumevaju se:

- izbor i definisanje prenosnih odnosa mernih transformatora ugrađenih na mernom mestu;

- konfiguracija brojila na mernom mestu.

8.8.2. Prenosne odnose mernih transformatora definiše JP EMS prema naponskom nivou priključenja, mestu priključenja i prenosnom kapacitetu opreme.

8.8.3. Pod konfiguracijom brojila podrazumeva se određivanje unutrašnjih parametara brojila koje mora biti u skladu sa tehničkim karakteristikama mernog mesta i zahtevima postavljenim od strane JP EMS. Konfiguracija brojila može biti primarna ili sekundarna, već prema tome da li brojilo prikazuje primarne ili sekundarne vrednosti obračunskih veličina. Konfiguracija brojila mora imati svoju jednoznačnu oznaku (ime).

8.8.4. Popis svih postavljenih prenosnih odnosa mernih transformatora i konfiguracija brojila sa svih mernih mesta unosi se u odgovarajući dokument, saglasno dogovoru JP EMS i korisnika prenosnog sistema.

8.8.5. JP EMS definiše i realizuje parametre konfiguracije brojila za svako merno mesto koji su neophodni za njihov rad, registre podataka, nadzor uređaja i komunikacionih veza, u cilju obezbeđenja:

- merenja u skladu sa zahtevanom klasom tačnosti;

- evidentiranja izmerenih vrednosti u formi 15-minutnih vremenskih intervala;

- raspoloživosti lokalne i daljinske komunikacije prema svim ovlašćenim stranama koje imaju pravo pristupa mernim podacima.

8.8.6. Samo je JP EMS ovlašćen da vrši izmene konfiguracije merne opreme.

8.8.7. JP EMS je odgovoran za održavanje odnosno ažuriranje konfiguracije merne opreme tako da ona uvek bude kompatibilna sa karakteristikama tačaka priključenja na prenosnu mrežu.

8.8.8. JP EMS pismeno obaveštava korisnika prenosnog sistema o promenama konfiguracije brojila.

8.8.9. Obračunske konstante za električnu energiju i snagu moraju biti na odgovarajući način unete u aplikacije za obračun i mogu se menjati samo preko posebnog pismenog naloga koji izdaje JP EMS na osnovu zapisnika o promeni obračunske konstante sačinjenog između ovlašćenih predstavnika JP EMS i korisnika prenosnog sistema.

8.8.10. Radnu konfiguraciju brojila i registratora podataka JP EMS će dostaviti korisniku prenosnog sistema kao dokument na njegov zahtev.

8.8.11. JP EMS evidentira i čuva u arhivi podatke koji opravdavaju radnu konfiguraciju brojila i registratora podataka.

8.9. Ispitivanje i kontrola merne opreme

8.9.1. Uvod

8.9.1.1. U cilju obezbeđivanja ispravnog, pouzdanog i preciznog rada merne opreme, neophodno je vršiti povremena ispitivanja i kontrolu merne opreme. Ispitivanje i kontrolu merne opreme sprovode JP EMS, korisnici prenosnog sistema i Kontrola mera.

8.9.2. Ispitivanje brojila

8.9.2.1. Ispitivanje od strane JP EMS

8.9.2.1.1. JP EMS ispituje ispravnost i tačnost rada brojila na svakom mernom mestu prilikom puštanja u rad kao i tokom rada brojila i to najmanje jednom godišnje.

8.9.2.1.2. JP EMS može da skrati ili da produži interval između ispitivanja brojila u zavisnosti od podataka koje dobije o ispravnosti rada brojila. Međutim, taj interval ne može da bude duži od verifikacionog roka koji određuje Kontrola mera.

8.9.2.1.3. Pored ispitivanja brojila, JP EMS ispituje i ostale komponente merne opreme radi kontrole njihove usaglašenosti sa zahtevima Pravila.

8.9.2.1.4. U postupku ispitivanja brojila vrše se sledeće aktivnosti:

- provera ispravnosti i neoštećenosti svih žigova na mernoj opremi;

- provera prenosnog odnosa strujnih i naponskih mernih transformatora;

- provera svih strujnih i naponskih veza od mernih transformatora do brojila;

- provera statusa i konfiguracije brojila;

- provera prikaza na displeju brojila;

- etalonsko ispitivanje brojila;

- provera funkcionisanja izlaznih kontakata brojila;

- provera lokalne i daljinske komunikacije sa brojilom.

8.9.2.1.5. Rezultati ispitivanja brojila se upisuju u bazu podataka koja se vodi za ovu mernu opremu.

8.9.2.1.6. U slučaju kada rezultati ispitivanja ukazuju da jedna ili više komponenti merne opreme više ne odgovara zadatim tehničkim uslovima iz odobrenja o priključenju, vlasnik, odnosno nosilac prava korišćenja takve komponente, je dužan da zameni neispravnu komponentu u najkraćem mogućem roku po dobijanju rezultata ispitivanja. U slučaju kvara opreme za koju postoji redundansa, ovaj rok može biti najviše 30 dana.

8.9.2.1.7. Nakon zamene starog, odnosno ugradnje novog brojila, JP EMS iznova ispituje na licu mesta novougrađeno brojilo.

8.9.2.1.8. U slučaju da JP EMS ili korisnik prenosnog sistema posumnja u ispravnost rada brojila, JP EMS je dužan da organizuje ispitivanje na terenu u najkraćem mogućem roku, u cilju provere ispravnosti brojila.

8.9.2.1.10. Nakon popravke kvara na brojilu ili delu merne opreme, JP EMS će ponovo ispitati brojilo na licu mesta.

8.9.2.1.11. Rezultati intervencija na brojilima unose se u bazu podataka koju JP EMS vodi za brojila.

8.9.2.2. Ispitivanje od strane Kontrole mera

8.9.2.2.1. Kontrola mera, preko ovlašćene laboratorije, vrši periodični pregled, kalibraciju i žigosanje brojila u vremenskim razmacima utvrđenim zakonom, a u zavisnosti od vrste brojila i deklarisane klase tačnosti.

8.9.2.2.2. JP EMS obezbeđuje da sva brojila na mernim mestima budu overena i da nose odgovarajući važeći žig Kontrole mera.

8.9.3. Kontrola brojila i registratora podataka

8.9.3.1. JP EMS vrši kontrolu ugrađenih brojila i registratora podataka najmanje jednom godišnje.

8.9.3.2. U cilju kontrole brojila i registratora podataka JP EMS sprovodi sledeće aktivnosti:

- vizuelni pregled ispravnog rada brojila i registratora podataka;

- vizuelni pregled ispravnosti svih žigova na brojilu;

- poređenje vrednosti energije registrovane na obračunskom brojilu sa vrednostima energije registrovanim na kontrolnom brojilu (ukoliko je ugrađeno na određenom mernom mestu) - ovo odstupanje mora biti u granicama definisanim klasom tačnosti obračunskog i kontrolnog brojila;

- poređenje vrednosti energije registrovane na obračunskom brojilu sa vrednostima energije registrovanim na registratoru podataka (ukoliko je ugrađen na određenom mernom mestu) - ovo odstupanje mora biti u granicama definisanim klasom tačnosti obračunskog brojila;

- akviziciju signala sa uređaja za nadzor;

- analizu signala i alarma koji su zabeleženi u dnevnicima događaja brojila i registratora podataka;

- analizu vrednosti faznih napona koje se dovode na brojilo na mernom mestu;

- analizu faznog dijagrama napona i struja i njihov ispravni redosled na mernom mestu.

8.9.3.3. Vlasnik, odnosno nosilac prava korišćenja objekta obezbeđuje kontrolu ispravnosti rada brojila i registratora podataka na objektu putem nadzora i očitavanja signala na licu mesta. U slučaju pojave kvara ili signala koji obaveštava o odstupanju od ispravnog rada brojila ili registratora podataka, korisnik prenosnog sistema bez odlaganja obaveštava o tome JP EMS.

8.9.4. Ispitivanje mernih transformatora

8.9.4.1. Kontrola mera, preko ovlašćene laboratorije, vrši periodični pregled, kalibraciju i žigosanje mernih transformatora u vremenskim razmacima utvrđenim zakonom.

8.9.4.2. Vlasnik mernih transformatora obezbeđuje da svi merni transformatori na mernim mestima budu overeni i da nose odgovarajući važeći žig Kontrole mera.

8.9.4.3. Vlasnik mernih transformatora obezbeđuje nepovredivost i svih drugih žigova i plombi koje postoje na mernim transformatorima.

8.9.5. Kontrola mernih transformatora

8.9.5.1. JP EMS i vlasnik mernih transformatora, vrše kontrolu ugrađenih mernih transformatora kada se za to pokaže potreba i kada postoje preduslovi da se ova kontrola uspešno obavi (prilikom remonta u objektu ili isključenja mernog izvoda).

8.9.5.2. U cilju kontrole mernih transformatora sprovode se sledeće aktivnosti:

- vizuelni pregled mernih transformatora;

- utvrđuje se ispravnost svih žigova na mernim transformatorima;

- utvrđuje se usaglašenost prevezanosti primarne strane strujnog mernog transformatora sa dokumentacijom u objektu i onom koju poseduje JP EMS;

- vrši se akvizicija signala sa uređaja za nadzor;

- analiza signala i alarma koji su zabeleženi u dnevnicima događaja na objektu;

- analiza vrednosti faznih napona koji su stizali na brojilo u proteklom periodu (iz dnevnika događaja brojila).

8.9.5.3. Vlasnik mernih transformatora obezbeđuje kontrolu ispravnosti rada mernih transformatora na objektu putem nadzora i očitavanja signala na licu mesta. U slučaju pojave kvara ili signala koji obaveštava o odstupanju od ispravnog rada mernih transformatora, korisnik prenosnog sistema bez odlaganja obaveštava o tome JP EMS. Vlasnik mernog transformatora i JP EMS zajednički analiziraju događaj i određuju da li je potrebno izvršiti zamenu mernog transformatora.

8.9.5.4. U slučaju da je merni transformator došao u neispravno stanje, vlasnik mernog transformatora je nosilac posla zamene ove opreme. Neispravni merni transformator se mora zameniti u dogovoru sa JP EMS, u najkraćem mogućem roku, sa mernim transformatorom istog ili sličnog tipa, na osnovu standardnih rokova isporuke ove vrste opreme koje daje isporučilac, i na osnovu mogućnosti u prenosnom sistemu da se ova zamena izvrši.

8.9.5.5. Vlasnik mernih transformatora je dužan da održava ove uređaje u ispravnom i radnom stanju u skladu sa preporukama proizvođača opreme i odgovarajućim internim dokumentima vlasnika koji uređuju ovu oblast.

8.10. Obrada mernih podataka

8.10.1. Baza mernih podataka

8.10.1.1. JP EMS vodi bazu podataka o brojilima i registratorima podataka, kao i o izmerenim veličinama sa ovih uređaja, a na koje se odnose odredbe Pravila.

8.10.1.2. Baza podataka sadrži:

- identifikaciju merne opreme u skladu sa jedinstvenim identifikacionim EIC Z kodom na osnovu koje je moguće utvrditi sledeće:

a. lokaciju objekta priključenog na prenosni sistem,

b. priključni izvod za priključenje na prenosni sistem,

v. naziv korisnika prenosnog sistema;

- sastav merne opreme, konfiguraciju i rezultate preduzetih radova na održavanju;

- identifikaciju i vrednosti koje su izmerene i zapisane o priključnom izvodu;

- prava pristupa podacima i preduzete mere zaštite od neovlašćenog pristupa.

8.10.1.3. Neophodno je da u svakom trenutku i u svim uslovima bude poznat izvor svakog mernog podatka koji se koristi u skladu sa svrhom i zahtevima Pravila.

8.10.1.4. Dozvoljen je period od najviše dve nedelje od datuma puštanja u rad brojila i registratora podataka ili izmena na mernoj opremi do ažuriranja baze podataka.

8.10.1.5. Baza mernih podataka mora da sadrži izvorne vrednosti prikupljene daljinski ili lokalno sa brojila i registratora podataka, korekcije za podatke koji se koriguju sa gubicima električne energije u prenosu i transformaciji i supstituisane vrednosti u skladu sa navedenim pravilima. Baza podataka mora da omogući:

- identifikaciju merne opreme koja odgovara svakoj veličini i vrednosti dobijenoj sa merne opreme, u skladu sa njenom šifrom u bazi podataka;

- određivanje tipa merenja (kW, kWh, kvar, kvarh) za datu vrednost;

- jasnu i nedvosmislenu identifikaciju izvorne vrednosti, te korigovane vrednosti gubitaka i supstituisane vrednosti;

- vezu sa izvornom vrednošću za svaku korigovanu ili supstituisanu vrednost;

- vremensku značku o datumu akvizicije izvornih vrednosti i datumu supstitucije podataka.

8.10.1.6. JP EMS stavlja na raspolaganje podatke o izmerenim i izračunatim vrednostima iz baze mernih podataka korisnicima prenosnog sistema za objekte preko kojih im se isporučuje, odnosno preuzima električna energija.

8.10.1.7. Korisnici prenosnog sistema pristupaju mernim i obračunskim podacima preko web servera koji prikazuje sve podatke dobijene daljinskim očitavanjem brojila kao i sve rezultate obračuna za korisnika. Korisnici preko ovog servera mogu pogledati i preuzeti samo one podatke koji se odnose na njihovo korišćenje prenosne mreže.

8.10.1.8. Baza mernih podataka sadrži sve potrebne podatke koji se odnose na rad merne opreme za poslednjih 12 meseci.

8.10.1.9. Podaci stariji od 12 meseci se čuvaju u arhivi baze podataka. Arhiviranje baze mernih podataka obavlja se redovno u cilju čuvanja podataka, a dužina čuvanja podataka u arhivi iznosi pet godina.

8.10.2. Daljinska akvizicija podataka

8.10.2.1. JP EMS je odgovoran za daljinsku akviziciju mernih podataka koje su lokalno zabeležila brojila i registratori podataka kako bi se popunila baza podataka.

8.10.2.2. Ovakvo daljinsko prikupljanje podataka izvodi se u skladu sa komunikacionim protokolima navedenim u odeljku 8.6.7.1. Pravila putem komunikacionog medijuma i komunikacionog interfejsa sa mernom opremom.

8.10.2.3. Ukoliko dođe do dužeg prekida komunikacije, JP EMS sprovodi lokalno očitavanje brojila i registratora podataka i prebacuje očitane podatke direktno u bazu podataka. Ovaj postupak se mora obaviti u roku koji omogućava da svi neophodni merni podaci budu raspoloživi prilikom vršenja obračuna.

8.10.2.4. JP EMS će redovno očitavati merne podatke u svakom objektu u određenim vremenskim razmacima. Period očitavanja mora da bude u skladu sa važećim zahtevima u pogledu obračuna i fakturisanja kao i sa preuzetim ugovornim obavezama, kako bi podaci bili raspoloživi imajući u vidu vreme potrebno za proces validacije i supstitucije podataka.

8.10.2.5. Vremenski interval očitavanja je po pravilu najmanje jedan dan, a najviše mesec dana. Ukoliko su uslovi na komunikacionim linijama takvi da ne dozvoljavaju prikupljanje mernih podataka, JP EMS će preispitati periode akvizicije u cilju uvođenja češćeg očitavanja brojila.

8.10.3. Validacija podataka

8.10.3.1. JP EMS proverava i potvrđuje verodostojnost prikupljenih mernih podataka, vrši validaciju podataka, a pre unošenja mernih podataka u bazu podataka.

8.10.3.2. Svrha postupka provere validnosti podataka dobijenih merenjima je:

- da se proveri ima li nedostajućih podataka ili nepotpunih informacija nakon izvršenog očitavanja brojila i registratora podataka;

- da se proveri da li je na mernoj opremi u toku provera, popravka i da li se vršila neka lokalna intervencija u periodu za koji je vršeno očitavanje;

- da se utvrdi da li uređaj za nadzor signalizira odsustvo pomoćnog napajanja u dane očitavanja podataka;

- da se utvrdi da nije bilo odstupanja lokalnog vremena na brojilu i registratoru podataka u odnosu na referentno vreme tokom čitavog obračunskog perioda;

- da se utvrdi da li su svi prikupljeni podaci realni i u skladu sa mogućim opterećenjima na konkretnom mernom mestu.

8.10.3.3. Prilikom validacije se upoređuju merni podaci dobijeni sa obračunskih i kontrolnih brojila, a potom se vrši upoređivanje energije dobijene na osnovu razlike stanja registara energije sa energijom dobijenom integracijom dijagrama opterećenja. Takođe, dobijeni podaci se upoređuju sa podacima iz prethodnog obračunskog perioda, kao i sa podacima za isti obračunski period u prethodnim godinama.

8.10.3.4. Dozvoljena razlika između vrednosti registrovanih preko obračunskog i kontrolnog brojila mora biti unutar granica deklarisane tačnosti brojila.

8.10.3.5. Dozvoljena razlika između vrednosti električne energije obračunate na osnovu dijagrama opterećenja i kumulativne registrovane vrednosti u odgovarajućem obračunskom periodu, uz uslov da se vrši sinhronizacija tačnog vremena, mora biti manja od 0,1%.

8.10.4. Supstitucija podataka

8.10.4.1. U slučaju nevalidnosti podataka ili utvrđivanja greške merenja, JP EMS će obaviti supstituciju nevalidnih mernih podataka, odnosno nedostajućih mernih podataka.

8.10.4.2. JP EMS će supstituisati nevalidne, odnosno, nedostajuće merne podatke uvažavajući sledeći redosled:

- podacima koje je registrovalo kontrolno brojilo, ukoliko je ovakvo brojilo sastavni deo merne opreme, i ako je izvršena provera tačnosti podataka;

- alternativno, podacima dobijenim preko SCADA sistema JP EMS ako su za takvo merno mesto raspoloživi podaci;

- procenom na osnovu sličnog prethodnog perioda razmene električne energije preko prenosne mreže (pravila o izboru takvih perioda utvrđuju se međusobnim sporazumom između JP EMS i korisnika prenosnog sistema).

8.10.4.3. U slučajevima utvrđenim propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije, supstitucija mernih podataka vrši se u skladu sa tim propisom.

8.10.4.4. JP EMS mora dokumentovati supstituciju mernih podataka za potrebe interne revizije i kontrole obračuna.

8.10.4.5. Ukoliko se tokom ispitivanja, redovne ili vanredne kontrole merne opreme, utvrdi da je merenje, odnosno registrovanje mernih podataka bilo netačno, merni podaci će se zameniti u bazi podataka u skladu sa pravilima za supstituciju iz ovog odeljka i to za period:

- od dana nastanka kvara, ako se vreme nastanka kvara može pouzdano utvrditi;

- koji se utvrdi na osnovu analize raspoloživih podataka.

8.10.4.6. Ako se supstitucija mernih podataka vrši nakon izvršenog obračuna, potrebno je izvršiti ispravku obračuna i supstituisane podatke dostaviti korisniku.

8.11. Pristup mernim podacima

8.11.1. Direktan pristup mernim podacima sa brojila i registratora podataka putem daljinske i lokalne komunikacije je dozvoljen samo ovlašćenim licima JP EMS zaduženim za konfiguraciju, održavanje, validaciju, supstituciju i akviziciju podataka i korisnicima mernih podataka. Korisnici mernih podataka su:

- korisnik prenosnog sistema ili njegovi ovlašćeni predstavnici radi uvida i prikupljanja podataka koji se odnose na njegovo merno mesto;

- snabdevač korisnika prenosnog sistema;

- druga lica ovlašćena aktom kojim se uređuju pravila o radu tržišta električne energije.

8.11.2. JP EMS je odgovoran za organizovanje i izdavanje odgovarajućih dozvola za pristup mernim podacima i za definisanje nivoa prava pristupa, vodeći istovremeno računa o sigurnosti lokalnih podataka u objektu i bazi podataka.

8.11.3. JP EMS obezbeđuje delegiranje prava daljinskog pristupa mernim podacima na brojilu tako što definiše spisak ovlašćenih korisnika mernih podataka u cilju izbegavanja konflikta između ovlašćenih strana. JP EMS dodeljuje vreme pristupa mernim podacima vodeći računa o potrebama za akvizicijom podataka JP EMS i korisnika mernih podataka u skladu sa principom nediskriminacije.

8.11.4. Nepoštovanje odredbi utvrđene raspodele vremena pristupa mernim podacima dovodi do ukidanja prava pristupa mernim podacima.

8.11.5. Ako korisnik mernih podataka to zahteva, JP EMS će na mernom mestu dozvoliti pristup odgovarajućem komunikacionom portu brojila i registratora podataka za lokalno ili daljinsko očitavanje i to:

- u opštem smislu, putem IC komunikacionog porta koristeći protokole prema međunarodnim standardima IEC 61107;

- alternativno, putem serijskog komunikacionog porta, koristeći protokole prema međunarodnim standardima IEC 870-5-102 ili IEC 61107 ili protokole prema IEC 62056 DLMS/COSEM.

JP EMS dodeljuje korisniku mernih podataka pravo samoočitavanja sa lozinkama za pristup brojilu i registratoru podataka i vremenski interval u kojem se ova komunikacija može vršiti.

8.11.6. Obaveza korisnika mernih podataka je da koristi licencirane aplikacije za daljinsku komunikaciju i prenos podataka i da isključivo on koristi lozinke za samoočitavanje koje mu je dodelio JP EMS.

8.11.7. JP EMS obezbeđuje sigurnost lokalno registrovanih podataka na brojilima i registratorima podataka kao i sigurnost baze mernih podataka i registara u brojilima i registratorima podataka.

8.11.8. JP EMS nema ovlašćenje da menja podatke koji su lokalno registrovani na brojilima i registratorima podataka, izuzev za vreme perioda ispitivanja brojila i provere instalacije (samo za period trajanja ispitivanja). O svakoj intervenciji nad brojilima i registratorima podataka na terenu, sačinjava se zapisnik koji sadrži podatke o neregistrovanoj ili neispravno registrovanoj energiji.

POGLAVLJE 9: PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

9.1. Uvod

9.1.1. U roku od tri godine od dana stupanja na snagu Pravila rešavaju se sledeća pitanja:

- postupak i rokovi usaglašavanja karakteristika i eksploatacije prenosnih i objekata korisnika prenosnog sistema sa odredbama Pravila, uključujući i trajno izuzimanje od usaglašavanja;

- određivanje odobrene snage za postojeće objekte korisnika prenosnog sistema.

9.2. Usaglašavanje

9.2.1. Principi usaglašavanja

9.2.1.1. Prenosni objekti

9.2.1.1.1. Usaglašavanje prenosnih objekata mora se urediti u prvom Planu razvoja prenosnog sistema koji će biti izrađen nakon stupanja Pravila na snagu.

9.2.1.2. Objekti korisnika prenosnog sistema

9.2.1.2.1. U slučajevima za koje je predviđeno izdavanje Rešenja o priključenju mora se pristupiti potpunom usaglašavanju, izuzev po onim pitanjima za koje je prethodno odobreno trajno izuzimanje od usaglašavanja.

9.2.1.2.2. U slučajevima za koje nije predviđeno izdavanje Rešenja o priključenju mora se pristupiti potpunom usaglašavanju najkasnije prilikom prve rekonstrukcije, odnosno dogradnje objekta, izuzev po onim pitanjima za koje je prethodno odobreno trajno izuzimanje od usaglašavanja.

9.2.1.3. Merenje električne energije

9.2.1.3.1. Za potrebe usaglašavanja mernih mesta sačinjavaju se posebni izveštaji o usaglašenosti i planovi usaglašavanja u skladu sa odredbama odeljaka 9.2.2 i 9.2.3 koji sadrže i tehničke uslove za postojeće merno mesto i tipska rešenja za opremanje i instalaciju brojila, registratora podataka i pomoćnih uređaja.

9.2.1.3.2. Postojeći ugrađeni merni transformatori koji ne zadovoljavaju kriterijume iz tačke 8.6.2.3.5. će se i dalje koristiti do veće rekonstrukcije objekta. U slučajevima postojećih mernih transformatora kojima drugo merno jezgro ne zadovoljava klasu tačnosti 0,2 do usaglašavanja može se koristiti njihovo prvo merno jezgro klase tačnosti 0,2 za priključenje i obračunskog i kontrolnog brojila. U slučaju strujnih mernih transformatora sa jednim mernim jezgrom, i obračunsko i kontrolno brojilo će biti priključeno na prvo merno jezgro.

9.2.1.3.3. Kod objekata gde postoji više prekidnih mesta u vezi merni transformator - brojilo, potrebno je pozvati se na tehničku dokumentaciju objekta i šemu merenja uraditi u skladu sa postojećim stanjem u objektu. Svaka intervencija na bilo kom prekidnom mestu na vezi merni transformator - brojilo mora biti dokumentovana i izveštaj dostavljen JP EMS.

9.2.2. Izveštaj o usaglašenosti

9.2.2.1. JP EMS u roku od 6 meseci nakon stupanja Pravila na snagu dostavlja korisnicima prenosnog sistema zahtev za podatke o neusaglašenosti sa tehničkim specifikacijama i standardima uređenim u Pravilima.

9.2.2.2. Korisnici prenosnog sistema su dužni da dostave JP EMS sve podatke u skladu sa zahtevom iz tačke 9.2.2.1. u roku od 3 meseca nakon prijema ovog zahteva.

9.2.2.3. Na osnovu podataka iz tačke 9.2.2.2. i rezultata redovnih i vanrednih ispitivanja JP EMS će izraditi izveštaje o usaglašenosti prenosnih i objekata korisnika prenosnog sistema sa odredbama Pravila najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu Pravila.

9.2.3. Planovi usaglašavanja

9.2.3.1. U cilju određivanja postupka usaglašavanja prenosnih i objekata korisnika prenosnog sistema sa odredbama Pravila, a na osnovu izveštaja o usaglašenosti, izrađuju se planovi usaglašavanja.

9.2.3.2. JP EMS izrađuje planove usaglašavanja koji se odnosi na funkcionisanje celokupnog prenosnog sistema i za prenosne objekte.

9.2.3.3. Korisnici prenosnog sistema izrađuju plan usaglašavanja za svoje objekte u roku i formatu koji odredi JP EMS.

9.2.3.4. U planovima usaglašavanja potrebno je navesti:

- opis potrebne opreme i radova;

- rok za sprovođenje plana usaglašavanja.

9.2.3.5. JP EMS odobrava, odnosno nalaže unošenja izmena u planove usaglašavanja korisnika prenosnog sistema.

9.2.3.6. Sve planove usaglašavanja potrebno je izraditi najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu Pravila.

9.2.4. Trajno izuzimanje od usaglašavanja

9.2.4.1. Objekti za proizvodnju električne energije mogu biti trajno izuzeti od usaglašavanja sa Pravilima u slučajevima kada su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

- usaglašavanje zahteva promenu agregata;

- neusaglašenost ne narušava uslove normalnog rada elektroenergetskog sistema;

- neusaglašenost ne ugrožava pristup prenosnom sistemu ostalim korisnicima prenosnog sistema.

9.2.4.2. Zahtevi za trajno izuzimanje od usaglašavanja sa Pravilima moraju se dokumentovati.

9.2.4.3. Pitanje narušavanja uslova normalnog rada elektroenergetskog sistema ocenjuje isključivo JP EMS.

9.2.4.4. JP EMS je ovlašćen da odluči o trajnom izuzimanju od usaglašavanja sa odredbama Pravila.

9.3. Odobrena snaga

9.3.1. Za postojeće objekte korisnika prenosnog sistema kojima, u skladu sa propisima koji su važili u vreme njihovog priključenja, nije izdat akt kojim je utvrđena odobrena snaga, odobrenom snagom u smislu Pravila se smatra manja od sledeće dve vrednosti:

- instalisana snaga objekta (za faktor snage 0,95);

- srednja vrednost tri najveće maksimalne mesečne aktivne snage tog korisnika koje su ostvarene tokom 2005. i 2006. godine, ili u nekom drugom periodu ako je to za korisnika prenosnog sistema povoljnije, sa tim da je korisnik dužan da sam to zahteva uz podnošenje validnog dokaza.

9.3.2. JP EMS utvrđuje odobrenu snagu u skladu sa tačkom 9.3.1. i o tome obaveštava korisnike prenosnog sistema najkasnije u roku od tri meseca od dana stupanja Pravila na snagu.

9.4. Prilozi

9.4.1. Sastavni deo Pravila su i sledeći prilozi:

- Prilog A: Standardni podaci;

- Prilog B: Propisi i tehnički normativi.

9.5. Izmene Pravila

9.5.1. Inicijativu za izmenu, odnosno dopunu Pravila može dati JP EMS, Agencija, proizvođači električne energije, energetski subjekti koji obavljaju delatnost distribucije električne energije i upravljanja distributivnim sistemom električne energije, energetski subjekt koji trguje električnom energijom radi snabdevanja tarifnih kupaca, energetski subjekti koji obavljaju delatnost trgovine električnom energijom na tržištu električne energije, tarifni i kvalifikovani kupci čiji su objekti priključeni na prenosni sistem.

9.5.2. Inicijativa za izmenu, odnosno dopunu Pravila dostavlja se predsedniku Komisije, koji je prosleđuje članovima Komisije.

9.5.3. U roku od 30 dana od dana održavanja sednice na kojoj je Komisija razmatrala predlog za izmenu, odnosno dopunu Pravila, JP EMS sačinjava predlog za izmenu, odnosno dopunu Pravila i dostavlja ga Agenciji radi pribavljanja saglasnosti, ili Agenciji dostavlja obrazloženje zbog čega neće dostaviti predlog za izmenu, odnosno dopunu Pravila, zajedno sa zapisnikom sa sednice Komisije.

9.6. Ostale prelazne odredbe

9.6.1. Prva redovna sednica Komisije mora se održati u roku od šest meseci nakon stupanja Pravila na snagu.

9.6.2. JP EMS je dužan da u roku od dve godine nakon stupanja Pravila na snagu usaglasi sa odredbama Pravila sve opšte i druge akte, kao i zaključene sporazume i ugovore.

9.6.3. Osnovna jedinica za dnevno planiranje rada elektroenergetskog sistema, do donošenja pravila o radu tržišta električne energije, iznosi 1 sat.

9.6.4. Do donošenja pravila o radu tržišta električne energije, smatra se da unutardnevna izmena planova rada počinje u 17:00 sati prethodnog dana. Izmenjene dnevne planove rada odgovorne strane su dužne da podnesu JP EMS najmanje 60 minuta pre početka sata na koji se odnosi izmena dnevnih planova rada, osim za prekogranične razmene električne energije, za koje to vreme iznosi 90 minuta.

9.7. Završne odredbe

9.7.1. Danom stupanja na snagu Pravila prestaje da važi:

- Pravilnik o radu elektroenergetskog sistema i dispečerskom upravljanju koji je usvojen na 18. sednici Upravnog odbora JP Elektroprivreda Srbije održanoj 24. jula 1998. godine, u delu koji se odnosi na obaveze i odgovornosti energetskog subjekta za prenos električne energije i upravljanje prenosnim sistemom;

- Pravilnik o zajedničkom radu u elektroenergetskom sistemu SR Jugoslavije, iz decembra 1992. godine, u delu koji se odnosi na obaveze i odgovornosti energetskog subjekta za prenos električne energije i upravljanje prenosnim sistemom.

9.7.2. Pravila i tehnički normativi i postupci iz Priloga B Pravila se objavljuju na zvaničnom internet sajtu JP EMS.

9.7.3. Pravila se, po dobijanju saglasnosti Agencije za energetiku Republike Srbije, objavljuju u Službenom glasniku Republike Srbije i stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja.

PRILOG A: STANDARDNI PODACI

A1. Planirana potrošnja električne energije u objektu

Podaci iz sledeće tablice dostavljaju se obavezno za narednih pet godina:

gde je Pmax maksimalna snaga u posmatranom vremenskom periodu.

Ukoliko elektroenergetski objekat ima i proizvodnju i potrošnju, bilansi proizvodnje i potrošnje se upisuju odvojeno.

A2. Planirana proizvodnja električne energije u objektu

Podaci iz sledeće tablice dostavljaju se obavezno za narednih pet godina:

Pod proizvodnjom smatra se neto proizvodnja u mestu priključenja u kojoj se vrši predaja proizvedene energije, tj. potrebno je odbiti iznos sopstvene potrošnje.

A3. Prilagođenost proizvodnje

Podaci iz sledeće tablice dostavljaju se obavezno za narednih pet godina, i to za svaki generator ponaosob:

Prilog: tipovi neraspoloživosti prema UCTE metodologiji GAFRM:

7 Nekorišćeni kapaciteti

7b Konzervirani kapaciteti

8 Remont, rekonstrukcija kapaciteta

9 Ispadi i kvarovi kapaciteta (za termoelektrane)

10 Rezerva

A4. Generator i prateća oprema

Generator

Dodaci:

1. Pogonski dijagram generatora

2. Krive ogleda kratkog spoja i praznog hoda

Sistem pobude generatora

Dodaci:

1. Strukturni blok dijagram sa parametrima svih blokova

2. Osnovni podaci o forsiranju pobude (faktor, vreme trajanja...)

3. Električne zaštite i njihove karakteristike

Dodatak

1. Strukturni blok dijagram sa parametrima svih blokova

Lokalna oprema za sekundarnu regulaciju

Dodatak

1. Strukturni blok dijagram sa parametrima svih blokova

Sopstvena potrošnja

1. Iznos sopstvene potrošnje sa otcepa generatora u funkciji snage na generatoru

2. Iznos sopstvene potrošnje generatora koja se preuzima iz prenosne mreže u funkciji snage generatora

A5. Transformatori

Dodaci:

1. Električne zaštite i njihove karakteristike

A6. Dalekovodi i kablovi

Dodatak:

1. Električne zaštite i njihove karakteristike

A7. Prekidači

A8. Oprema za kompenzaciju reaktivne energije

PRILOG B: PROPISI I TEHNIČKI NORMATIVI

B1. Propisi

Zakon o energetici ("Službeni glasnik RS", broj 84/2004)

Zakon o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/2003 i 34/2006)

Zakon o metrologiji ("Službeni list SCG", broj 44/2005)

Zakon o akreditaciji ("Službeni list SCG", broj 44/2005)

Uredba o uslovima isporuke električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 107/2005)

Pravilnik o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadržini zahteva i načinu izdavanja energetske dozvole ("Službeni glasnik RS", broj 23/2006)

Pravilnik o tehničkim normativima za pogon i održavanje elektroenergetskih postrojenja i vodova ("Službeni list SRJ", broj 41/93)

Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na radilištima ("Službeni glasnik SRS", broj 21/89)

Pravilnik o tehničkim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V ("Službeni list SFRJ", broj 4/1974)

Pravilnik o tehničkim normativima za uzemljenja elektroenergetskih postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V ("Službeni list SRJ", broj 61/1995)

Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV ("Službeni list SFRJ", broj 65/1988; "Službeni list SRJ", broj 18/1992)

Pravilnik o načinu i uslovima overavanja merila ("Službeni list SCG", broj 24/2006)

Pravilnik o načinu na koji područna organizaciona jedinica SZMDM vrši pregled merila ("Službeni list SRJ", broj 14/95)

Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu elektroenergetskih postrojenja od prenapona ("Službeni list SFRJ", br. 7/71 i 44/76)

Naredba o vrstama i oblicima žigova i drugih znakova ("Službeni list SRJ", broj 69/2002)

B2. Tehnički normativi UCTE-a i ETSO-a

UCTE operativni priručnik

UCTE Generation Adequacy Forecast and Retrospect Methodology

ETSO Scheduling System

ETSO Harmonized Electricity Role Model

ETSO Coding List

ETSO Transmition Capacity Allocation