STRATEGIJA POVEĆANJA IZVOZA REPUBLIKE SRBIJE ZA PERIOD OD 2008. DO 2011. GODINE ("Sl. glasnik RS", br. 58/2008)

1. Republika Srbija u kontekstu globalizacije svetske privrede

Globalizacija svetske privrede, intenzivirana od 80-tih godina prošlog veka, nameće potrebu svim zemljama za veće uključenje u svetske tokove, tj. u razmenu roba, usluga, rada i kapitala. Prilagođavanje izazovima globalizacije važan je zadatak svih država kako bi se mogao ostvariti osnovni ekonomski cilj - rast životnog standarda svih građana.

U takvim okolnostima, povećanje izvoza je jedan od najbitnijih uslova za povećanje privredne aktivnosti neke zemlje. Ova konstatacija je posebno značajna kada je u pitanju mala zemlja, sa relativno skromnim resursima. U takvoj zemlji, koja se još nalazi u tokovima procesa globalizacije, nameće se potreba za povećanjem izvoza zbog najmanje dva razloga:

1) na domaćem tržištu ne može se obezbediti ekonomija obima, a time i jedan od najbitnijih uslova za jačanje konkurentske pozicije domaćih preduzeća u svetu;

2) nedostatak osnovnih proizvodnih inputa kao i neophodnost zadovoljavanja potreba svih građana, kroz kupovinu robe i usluga, neminovno dovode do rasta uvoza, čime se povećava potreba i za većim izvozom kako bi se spoljnotrgovinski sektor održao u ravnoteži.

Republika Srbija spada u grupu relativno malih zemalja sa skromnim resursima. Stoga je jasno da bez rasta izvoza Republika Srbija ne može ostvariti svoje osnovne ekonomske ciljeve. Imajući to u vidu, glavni zadatak ekonomske politike u narednom periodu je povećanje izvoza kako bi se:

- povećala proizvodnja, a time i zaposlenost i životni standard građana;

- obezbedila makroekonomska stabilnost, kroz smanjivanje osetljivosti privrednog rasta od veličine priliva kapitala (rizik smanjivanja deficita tekućeg bilansa na pad kursa dinara, rast inflacije i pad proizvodnje);

- omogućilo uredno servisiranje spoljnog duga.

2. Svetske tendencije u spoljnoj trgovini

Svetska trgovina u poslednjih pet godina beleži viši rast od rasta svetske privrede, što je nastavak trenda prisutnog od druge polovine XX veka1.
________________________________
1Ova tendencija je naročito izražena u poslednjoj četvrtini XX veka.

G1 - Svetska privreda i svetska trgovina
(u %)

Izvor: World Economic Outlook, oktobar 2007. godine

Kada se sagleda obim spoljne trgovine izražen u dolarima, uočava se znatno veći godišnji rast kao posledica rasta svetskih cena i promene deviznih kurseva.

G2 - Rast svetske trgovine izražene u USD
(u %)

Izvor: World Economic Outlook, oktobar 2007. godine

U strukturi svetske privrede dominiraju energenti, putnički automobili i informaciono-telekomunikaciona (IT) oprema.

T1 - Dvadeset najznačajnijih proizvoda u strukturi svetske trgovine prema SMTK klasifikaciji, u mlrd USD

	2005	Prosečan godišnji rast 1995-2005	Učešće u ukupnoj trgovini
	1	2	3
Ukupno	10,250.6	6.6	100.0
Sirova nafta	739.8	12.5	7.2
Putnički automobili	485.1	7.4	4.7
Ulja od nafte i minerala	367.4	12.7	3.6
Elektronske cevi	364.9	6.5	3.6
Telekomunikaciona oprema	351.5	10.4	3.4
Specijalne transakcije proizvoda	342.5	8.4	3.3
Računarska oprema	270.0	6.0	2.6
Delovi, pribor za motorna vozila	232.5	7.1	2.3
Lekovi	204.9	17.1	2.0
Kancelarijska oprema	200.0	6.8	2.0
Električne mašine i aparati	147.3	5.9	1.4
Električni aparati za strujna kola	141.9	7.1	1.4
Vazduhoplovi i oprema	127.9	4.9	1.2
Gas prirodni	124.6	12.7	1.2
Klipni motori sa unutrašnjim sagorevanjem	112.9	6.7	1.1
Merni, kontrolni instrumenti	110.5	7.2	1.1
Nameštaj i delovi	97.2	7.5	0.9
Mašine za pojedine industrijske grane	97.0	4.2	0.9
Hartija i karton	95.4	3.4	0.9
Odeća	91.5	6.7	0.9

Izvor: UNCTAD, Handbook of Statistics 2006-07

Važno je primetiti da je u svetskoj trgovini prisutna velika koncentracija, kako proizvodna tako i geografska. Prvih 20 proizvoda (od ukupno 262) prema Standardnoj međunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji (SMTK, na trećem nivou) učestvuje u ukupnoj trgovini sa 45,9%. Ovakva činjenica ukazuje da u izvozu dominiraju zemlje koje:

1) imaju značajne energetske resurse (sirova nafta, prirodan gas) i

2) zemlje u kojima su razvijene automobilska, elektronska i farmaceutska industrija i sektor informacionih tehnologija.

G3 - Najznačajniji svetski izvoznici u 2006. godini
(u mlrd USD i %)

Izvor: UNCTAD, Handbook of Statistics 2006-07

Koncentracija izvoza prema zemljama izraženija je nego što je koncentracija prema proizvodima. Deset najvećih izvoznika dominira u strukturi ukupnog svetskog izvoza sa 52,4%, a najveći svetski izvoznici su najrazvijenije zemlje sveta.

Kretanja u svetskoj trgovini u periodu 2000-2005. godina, pored rasta ukupne trgovine, karakteriše značajan rast izvoza zemalja u razvoju i tranzicionih zemalja.

G4 - Rast izvoza u periodu 2000-2005. godina
(u %)

Izvor: UNCTAD, Handbook of Statistics 2006-07

U kontekstu rasta izvoza tranzicionih zemalja važno je primetiti da je on uglavnom vođen rastom izvoza Sektora 7 po SMTK, odnosno rastom izvoza mašina i transportnih uređaja.

G5 - Rast ukupnog izvoza i rast učešća izvoza mašina i transportnih
sredstava u ukupnom izvozu u periodu 1995-2005. godina
(u % i procentnim poenima)

Izvor: UNCTAD, Handbook of Statistics 2006-07

Rast izvoza mašina i transportnih uređaja kod svih uspešnih tranzicionih zemlja je veoma visok i brži je u odnosu na rast izvoza kod drugih sektora, čime je njegovo učešće u ukupnom izvozu znatno povećano, a kod nekih zemalja dostiže iznos od preko 50% (Mađarska - 58,8%, Češka 50,2%).

3. Izvoz Republike Srbije u periodu od 2001. do 2007. godine

Jedno od osnovnih obeležja makroekonomskih kretanja u Republici Srbiji nakon 2000. godine je visok spoljnotrgovinski deficit, odnosno deficit tekućeg dela platnog bilansa.

T2 - Kretanja u spoljnom sektoru u periodu 2001-2007. godina, u mil. dolara

	2001	2002	2003	2004	2005	2006	2007
Izvoz robe	1,721.0	2,075.0	2,756.2	3,523.4	4,481.8	6,441.9	8,857.6
Uvoz robe	4,261.0	5,614.0	7,476.8	10,753.2	10,461.3	12,712.6	17,689.4
Spoljnotrgovinski deficit	-2,540.0	-3,539.0	-4,720.6	-7,229.8	-5,979.5	-6,270.7	-8,831.8
BDP	11,812.0	15,840.7	20,344.8	24,516.6	26,231.5	30,409.2	40,796.2
Izvoz (% BDP)	14.6	13.1	13.5	14.4	17.1	21.2	21.7
Uvš (% BDP)	36.1	35.4	36.8	43.9	39.9	41.8	43.4
Spoljnotrgovinski deficit (% BDC)	-21.5	-22.3	-23.2	-29.5	-22.8	-20.6	-21.6
Deficit tekućih transakcija (bez donacija)	-876.0	-1,743.0	-1,946.0	-3,308.0	-2,555.0	-4,199.3	-7,165.8
Deficit tekućih transakcija (bez donacija, % BDP)	-7.4	-11.0	-9.6	-13.5	-9.7	-13.8	-17.6

Napomena: U 2006. i 2007. godini uključena je spoljnotrgovinska razmena sa Crnom Gorom
Izvor: Republički zavod za statistiku i Narodna banka Srbije

Tokom celog perioda beleži se visoko učešće spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućih transakcija u bruto domaćem proizvodu (BDP). U 2007. godini zabeleženi su rekordno visoki deficiti koji prete da naruše makroekonomsku stabilnost i izazovu platnobilansu, odnosno valutnu krizu.

Visoki spoljni debalansi prateća su pojava u tranziciji i prisutni su kod skoro svih zemalja u tranziciji, uglavnom kao posledica strukturnih promena, značajnog priliva kapitala i približavanja ka razvijenim zemljama EU.

T3 - Uporedni prikaz kretanja spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućeg računa u tranzicionim zemljama u 2006. godini (% BDP)

	Spoljnotrgovinski deficit	Deficit    tekućeg    računa
Albanija	-22,6	-7,4
Bosna i Hercegovina	-47,2	-12,8
Bugarska	-22,2	-15,9
Estonija	-16,7	-14,9
Letonija	-26,3	-21,1
Litvanija	-13,7	-9,4
Mađarska	-0,5	-5,8
Makedonija	-21,3	-0,4
Poljska	-1,5	-2,3
Rumunija	-12,1	-11,3
Slovačka	-6,2	-7,0
Slovenija	-3,9	-2,5
Srbija	-21,3	-12,3
Hrvatska	-25,9	-8,1
Crna Gora	-53,2	-29,1
Češka	1,2	-4,2

Izvor: EBRD, MMF, RZS i NBS

Ipak, u okviru ove grupe zemalja postoji značajna razlika s obzirom na uspešnost tranzicionog procesa i konsolidovanja i razvoja realnog sektora. Drugim rečima, zemlje koje su na relativno uspešan način završile tranzicioni proces i koje su u razumnom roku uspele da ojačaju privredu i povećaju izvoz (Mađarska, Poljska, Slovenija, Češka) uspele se da povrate ravnotežu u srednjem roku.

U odnosu na uspešne tranzicione zemlje, a naročito na zemlje članice EU, privreda Srbije, koja se još uvek nalazi u procesu tranzicije, nije dovoljno konkurentna, što za posledicu ima nedovoljan nivo investicija, nizak stepen privredne aktivnosti merene visinom BDP po stanovniku (iako se u poslednjih nekoliko godina beleže relativno visoke stope rasta) i nizak nivo izvoza po glavi stanovnika. Ukoliko kao pokazatelj konkurentnosti prihvatimo izvoz po stanovniku uočavamo da Republika Srbija, uprkos visokim stopama rasta izvoza, značajno zaostaje za naprednim tranzicionim zemljama, ali i zemljama iz regiona2.
________________________________
2Kao ilustraciju visokog zaostajanja Republike Srbije za tranzicionim zemljama navedimo podatak da je za dostizanje visine izvoza po stanovniku Slovenije potrebno da 10,4 godina srpski izvoz po stanovniku raste po prošlogodišnjoj stopi rasta (26,1%), a da pri tome slovenački izvoz po stanovniku stagnira! Za dostizanje ostalih zemalja potrebno je 9,9 godina za Češku; 3,6 godina za Hrvatsku; 3,0 godina za Bugarsku; a 1,8 godina za Rumuniju. Pod pretpostavkom zadržavanja stopi rasta iz 2007. godine, Republika Srbija će po nivou izvoza po stanovniku dostići Sloveniju za 27,4; a Hrvatsku za 5,8 godina!

G6 - Izvoz po stanovniku u tranzicionim zemljama
(u EUR i %)

Izvor: Kalkulacije na bazi podataka nacionalnih statističkih zavoda

Uočava se da su zemlje koje su uspele da osnaže izvozni sektor i obezbede visok izvoz najbrže prošle kroz tranzicioni proces i u velikoj meri uspele da se približe najrazvijenijim zemljama EU.

Pored niske konkurentnosti, srpski izvoz se karakteriše i nepovoljnom sektorskom i geografskom strukturom. Prema sektorskoj strukturi, dominiraju proizvodi niže faze prerade, uglavnom sirovine i poluproizvodi.

G7 - Učešče vrsta roba u izvozu prema nameni EU
(u %)

Izvor: Republički zavod za statistiku

Intermedijarni proizvodi čine više od 50% ukupnog izvoza, a ukoliko se tome doda i izvoz energije i ostalih dobara (uglavnom poljoprivrednih proizvoda) može se konstatovati da je sektorska struktura srpskog izvoza nepovoljna. Nepovoljna struktura izvoza predstavlja rizik za ostvarenje izvoznih kretanja u narednom periodu usled potencijalnih pogoršanja odnosa razmene.

Uzrok nepovoljne strukture izvoza je pre svega loša sektorska struktura prerađivačke industrije u kojoj dominiraju sektori sa nižom dodatom vrednošću (oko 70% proizvodnje prerađivačke industrije čine intermedijarni proizvodi). Dakle, uporedo sa promenom strukture izvoza, potrebno je podići izvozni potencijal prerađivačke industrije i povećati stepen finalizacije proizvoda.

Posmatrano po sektorima, najveći doprinos rastu izvoza u periodu 2003-2007. godina imaju sektori osnovnih metala, prehrambena industrija i industrija pića. Ova dva sektora doprineli su ukupnom rastu od 164,8% sa blizu 75 procentnih poena (Tabela 4). Pored pomenuta dva sektora, najveće učešće u strukturi izvoza imaju hemijska industrija i industrija gume, zatim tekstilna i metalska industrija.

T4 - Izvoz 2003-2007. godina prema proizvodnom principu, u mln evra i %

	2003		2007		Rast	Doprinosi rastu
	Iznos	Struktura	Iznos	Struktura	2007/2003
Prerađivačka industrija	2,285.1	100.0	6,050.2	100.0	164.8	164.8
Prehrambeni proizvodi i piće	423.9	18.6	961.4	15.9	126.8	23.5
Duvanski proizvodi	7.0	0.3	21.4	0.4	205.7	0.6
Tekstilna prediva i tkanine	73.5	3.2	191.4	3.2	160.4	5.2
Odevni predmeti i krzno	121.3	5.3	202.9	3.4	67.3	3.6
Koža i predmeti od kože, obuća	83.3	3.6	161.3	2.7	93.6	3.4
Prerada i proizvodi od drveta i plute	57.2	2.5	141.6	2.3	147.6	3.7
Celuloza, papir, prerada papira	46.7	2.0	131.0	2.2	180.5	3.7
Izdavanje, štampanje, reprodukcija	16.3	0.7	56.9	0.9	249.1	1.8
Koks i derivati nafte	40.5	1.8	77.1	1.3	90.4	1.6
Hemikalija i hemijski proizvodi	215.7	9.4	633.8	10.5	193.8	18.3
Proizvodi od gume i plastike	195.8	8.6	424.0	7.0	116.5	10.0
Proizvodi od ostalih minerala	63.7	2.8	136.0	2.2	113.5	3.2
Osnovni metali	274.8	12.0	1,409.4	23.3	412.9	49.7
Metalni proizvodi, osim mašina	47.6	2.1	211.9	3.5	345.2	7.2
Ostale mašine i uređaji	140.1	6.1	412.0	6.8	194.1	11.9
Kancelarijske i računske mašine	2.9	0.1	33.5	0.6	1,055.2	1.3
Druge električne mašine i aparati	52.8	2.3	256.5	4.2	385.8	8.9
Radio, TV i komunikaciona oprema	11.0	0.5	42.7	0.7	288.2	1.4
Precizni i optički instrumenti	14.5	0.6	50.2	0.8	246.2	1.6
Motorna vozila i prikolice	52.3	2.3	121.2	2.0	131.7	3.0
Ostala saobraćajna sredstva	267.0	11.7	95.5	1.6	-64.2	-7.5
Nameštaj i slični proizvodi	57.3	2.5	142.9	2.4	149.4	3.7
Reciklaža	19.9	0.9	135.6	2.2	581.4	5.1

Izvor: Republički zavod za statistiku

Kada je u pitanju geografska struktura srpskog izvoza, čak 88,2% izvoza otišlo je na tržište Evropske unije i u zemlje CEFTA. Prema podacima za 2006. godinu, oko 90% srpskog suficita otpada na samo tri zemlje (Grafikon 3), dok se kod određenih zemalja kao što su Rusija i Kina beleže vrlo visoki deficiti praćeni niskim učešćem srpskog izvoza na ta tržišta.

Suficit - struktura po zemljama, 2006. godina

Izvor: Republički zavod za statistiku

Zaključak je da uprkos visokim stopama rasta od preko 25% godišnje u periodu 2001-2007. godina, srpski izvoz nije na nivou koji može obezbediti održivost kretanja u spoljnom sektoru, pa je neophodno preduzeti značajne mere kojima bi se mogao obezbediti još dinamičniji rast izvoza. Ključni izazov u narednom periodu biće povećanje stepena finalizacije proizvoda i geografska diversifikacija izvoznog programa.

4. Analiza izvoznih tržišta

Republika Srbija je u 2007. godini plasirala 88,2% svog izvoza na tržište Evropske unije i u zemlje članice CEFTA. Od toga, gotovo polovina izvoza u Evropsku uniju usmerena je na tri zemlje: Italiju, Nemačku i Sloveniju. Sa druge strane, 90% od izvoza u zemlje CEFTA otpada na izvoz u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju. Ovakva visoka koncentracija srpskog izvoza na svega nekoliko zemalja može da ima negativne posledice na dalji rast izvoza. Stoga je jedan od osnovnih zadataka spoljnotrgovinske politike u narednom periodu usmeravanje preduzeća na nova tržišta i to:

Ulazak srpskih preduzeća na nova tržišta biće ostvaren u dva pravca, a u skladu sa trećim ciljem Strategije da se ostvari optimalna geografska diversifikacija izvoza osvajanjem novih tržišta:

1. tržišta sa velikim potencijalom rasta i/ili velike kupovne moći i/ili;

2. tržišta koja su bila tradicionalni partneri bivše SFRJ, odnosno zemlje sa kojima je Srbija u okviru bivše SFRJ imala izuzetno razvijenu spoljnotrgovinsku saradnju.

Prema potencijalu rasta, tj. privrednom rastu, sva tržišta možemo podeliti na brzorastuća (preko 5,5% prosečan rast BDP-a od 2000-2008. godine), umerenorastuća (od 3-5,5%) i spororastuća (ispod 3%). Sa druge strane, prema veličini tržišta možemo podeliti na velika (BDP u 2006. godini preko 330 milijardi dolara), srednja (BDP između 45 i 330 milijardi dolara) i mala (BDP ispod 45 milijardi dolara). Klasifikacija izvoznih tržišta prema ova dva kriterijuma data je na slici 1.

S1. Klasifikacija izvoznih tržišta prema veličini i rastu

B r z o r a s t u ć a	Velika	Srednja	Mala
	Kina	Iran	Belorusija
	Rusija	Irska	Bugarska
	Indija	Argentina	Litvanija
	Turska	Rumunija	Turkmenistan
		Nigerija	Letonija
		Ukrajina	Azerbejdžan
		Kazakstan	Uzbekistan
		Slovačka	Estonija
		Libija	Jermenija
		Angola	Moldavija
		UAE	Mongolija
			Tadžikistan
			Jordan
U m e r e n o r a s t u ć a	Španija	Grčka	Hrvatska
	Brazil	Južna Afrika	Slovenija
	Južna Koreja	Finska	Tunis
	Australija	Češka	Kipar
	Indonezija	Izrael	Bosna i Hercegovina
	Poljska	Alžir	Albanija
	Saudijska Arabija	Mađarska	Gruzija
		Kipar
		Maroko
S p o r o r a s t u ć a	SAD	Austrija	Malta
	Japan	Danska	Makedonija
	Nemačka	Portugal
	Velika Britanija
	Francuska
	Italija
	Kanada
	Meksiko
	Holandija
	Švajcarska
	Švedska
	Norveška

Izvor: Republički zavod za statistiku, MMF

Uzimajući u obzir prosečne stope rasta zemalja od 2000-2008. godine, kao i tradiciju spoljnotrgovinske razmene sa Republikom Srbijom 1987. godine, možemo identifikovati nekoliko potencijalnih novih tržišta za srpske proizvode.

T5 - Potencijalna (tradicionalna) tržišta

	Prosečne stope rasta 2000-2008		Broj stanovnika, u mil.		BDP, 2006, mlrd dolara		BDP po stanovniku, 2006		Tradicija, razmena 1987*	Režim spoljne trgovine/problemi u saradnji
Angola	13.8		11.2		45.167		4,032.8		Relativno visoka
Kina	9.9		1,306.3		2,644.6		2,024.5		Relativno visoka	Neregulisan dug
Kazakstan	9.9		15.2		81.0		5,329.1		Kroz bivši SSSR	Pregovori o SST
Belorusija	7.5		9.8		36.9		3,769.8		Kroz bivši SSSR	Pregovori o SST
Indija	7.2		1,080.3		873.7		808.7		Relativno visoka
Ukrajina	7.1		47.4		106.5		2,246.2		Kroz bivši SSSR	Pregovori o SST
Rusija	6.8		142.8		984.9		6,897.2		Vrlo visoka	SST
Nigerija	5.8		128.8		116.5		904.4
Moldavija	5.7		4.5		3.4		745.8		Kroz bivši SSSR	Članica CEFTA
Iran	5.5		68.0		222.4		3,270.4		Visoka
Libija	5.5		5.8		50.4		8,697.4		Relativno visoka
Indonezija	5.2		242.0		364.2		1,505.1
Turska	5.1		72.1		401.8		5,572.3		Relativno visoka	Pregovori o SST
Egipat	5.0		77.5		107.4		1,385.5		Visoka
Alžir	4.5		32.5		113.9		3,504.2		Relativno visoka
Češka	4.4		10.2		142.5		13,972.3		Vrlo visoka	Članica EU
Poljska	4.2		38.6		341.0		8,833.4		Vrlo visoka	Članica EU
Irak			26.1						Vrlo visoka
Prosek/Ukupno	6.6		3,319.1				4,323.5

 

*	Tradicija je merena preko spoljnotrgovinske razmene 1987. godine
	Ukoliko razmena zauzima 1-10. mesto ocena je VRLO VISOKA TRADICIJA
	Ukoliko razmena zauzima 10-20. mesto ocena je VISOKA TRADICIJA
	Ukoliko razmena zauzima 20-30. mesto ocena je RELATIVNO VISOKA TRADICIJA

Na osnovu prethodne analize i anketa izvoznika o potencijalnim tržištima, možemo izdvojiti četiri ključna izvozna tržišta za Srbiju. To su:

- Evropska unija;

- CEFTA;

- Zajednica Nezavisnih Država (ZND);

- Bliski i Srednji Istok i Severna Afrika (BSISA)

Specifični ciljevi Strategije povećanja izvoza u periodu 2008-2011. godina za ova tržišta su sledeći:

- održati visoke stope rasta izvoza na tržištima Evropske unije i CEFTA od 20-25% prosečno godišnje;

- ostvariti stope rasta izvoza u region ZND od 30% prosečno godišnje do 2011. godine;

- ostvariti stope rasta izvoza u region BSISA od 40% prosečno godišnje do 2011. godine.

4.1 Evropska unija

Evropska unija je tradicionalno najznačajnije srpsko izvozno tržište. U 2007. godini na ovo tržište je izvezeno 56% ukupnog izvoza, što je pad u odnosu na 2006. godinu kada je izvoz u Evropsku uniju iznosio 57,4%. Sa tržištem od 497,2 miliona stanovnika i neponderisanom stopom rasta u periodu 2000-2007. godina od 3,9% (što je nešto ispod prosečnog rasta svetske privrede od 4,4%) i pozitivnim izgledima u pogledu daljeg rasta (naročito novih članica), EU će i u budućnosti predstavljati ključno izvozno tržište za srpske proizvode. To potvrđuje i činjenica da blizu trećine srpskih izvoznika planira u narednom periodu povećanje izvoza u EU.

T6 - Spoljnotrgovinska razmena Republike Srbije sa EU, u mln evra

	2006			2007			Stope rasta 2007/2006
	Izvoz	Uvoz	Saldo	Izvoz	Uvoz	Saldo	Izvoz	Uvoz	Saldo
Italija	741.2	979.5	-238.3	799.5	1,292.8	-493.3	7.9	32.0	107.0
Nemačka	523.7	1,145.5	-621.7	684.0	1,577.3	-893.3	30.6	37.7	43.7
Slovenija	201.0	378.0	-177.1	298.3	508.1	-209.9	48.4	34.4	18.5
Austrija	152.3	333.3	-181.0	220.3	438.4	-218.2	44.6	31.5	20.5
Francuska	187.5	314.7	-127.1	212.2	417.4	-205.2	13.2	32.7	61.4
Rumunija	139.7	356.6	-217.0	193.4	310.1	-116.7	38.5	-13.0	-46.2
Mađarska	149.6	339.5	-189.9	181.2	518.4	-337.2	21.1	52.7	77.6
Bugarska	122.5	343.2	-220.7	159.3	419.2	-259.9	30.1	22.2	17.8
Grčka	121.8	184.6	-62.8	133.0	202.8	-69.8	9.2	9.9	11.2
Velika Britanija	106.3	130.1	-23.8	109.9	150.4	-40.5	3.4	15.6	70.5
Holandija	83.9	145.1	-61.2	109.6	197.0	-87.4	30.6	35.8	42.9
Poljska	60.1	195.6	-135.6	98.9	182.2	-83.3	64.7	-6.8	-38.6
Češka	73.0	199.8	-126.8	87.5	222.2	-134.7	19.9	11.2	6.3
Slovačka	35.3	123.0	-87.7	80.9	225.0	-144.1	129.2	82.9	64.2
Belgija	68.6	115.5	-47.0	72.0	160.1	-88.1	5.0	38.6	87.5
Španija	51.4	100.0	-48.6	45.5	121.7	-76.2	-11.4	21.8	56.9
Švedska	26.0	140.5	-114.6	32.9	201.6	-168.6	26.9	43.5	47.2
Kipar	43.9	25.3	18.6	26.3	7.7	18.6	-40.1	-69.8	0.2
Portugal	6.7	6.4	0.3	17.4	7.1	10.3	159.2	11.1	3,311.6
Letonija	3.7	0.6	3.1	10.6	0.7	9.9	185.5	11.4	221.1
Danska	9.1	46.6	-37.5	9.5	58.1	-48.6	5.1	24.8	29.6
Finska	4.4	30.4	-26.0	7.3	55.3	-47.9	68.3	81.8	84.0
Litvanija	13.9	3.4	10.5	5.3	4.1	1.2	-62.0	19.5	-88.4
Irska	2.9	51.3	-48.3	4.5	63.0	-58.4	53.8	22.8	20.9
Estonija	2.0	2.6	-0.6	2.5	3.4	-0.9	21.6	29.3	57.1
Luksemburg	0.4	3.6	-3.2	0.3	6.4	-6.1	-12.2	77.7	87.4
Malta	0.6	0.3	0.3	0.1	0.5	-0.5	-88.9	82.1	-230.9
Ukupno EU	2,931.5	5,695.0	-2,763.5	3,602.2	7,350.9	-3,748.6	22.9	29.1	35.6
Ukupan sve zemlje	5,102.5	10,462.5	-5,360.1	6,432.6	13,345.5	-6,912.9	26.1	27.6	29.0
Učešće EU	57.5	54.4	51.6	56.0	55.1	54.2

Izvor: Republički zavod za statistiku

Tržište EU je za izvoznike iz Republike Srbije značajno zbog povoljnog tretmana koji omogućava izvoz velikog broja proizvoda bez carine, uključujući i veliki broj proizvoda koji se izvoze pod preferencijalnim statusom. Potpisivanjem i primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, svi naši proizvodi će biti oslobođeni carine prema zemljama EU.

4.2 CEFTA

Prema učešću u ukupnom izvozu Republike Srbije od 32,2% tržište CEFTA je drugo po značaju3. Ovo tržište je značajno za privredu Republike Srbije zbog činjenice da na ovom tržištu Srbija ostvaruje kontinuirani suficit, koji je u 2007. godini iznosio 978,9 miliona evra, što je rast od 40,7% u odnosu na prethodnu godinu. Rast izvoza na ovo tržište u 2007. godini je značajno viši od rasta ukupnog izvoza (33,4% naspram 26,1%). Sa druge strane, uvoz je rastao 27,6% u prošloj godini, što je na nivou rasta ukupnog uvoza. Oko 22% srpskih izvoznika planira u narednom periodu da poveća izvoz u CEFTA region.
________________________________
3CEFTA, pored Srbije, uključuje Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Moldaviju, Hrvatsku i Crnu Goru.

T7 - Spoljnotrgovinska razmena Srbije sa zemljama članicama CEFTA, u mln evra

	2006			2007			Stope rasta 2007/2006
	Izvoz	Uvoz	Saldo	Izvoz	Uvoz	Saldo	Izvoz	Uvoz	Saldo
Albanija	26.5	3.7	22.8	58.5	8.3	50.1	120.6	124.5	119.9
BiH	593.9	275.4	318.5	759.4	375.4	384.0	27.9	36.3	20.6
Makedonija	238.0	160.1	77.9	318.1	219.5	98.5	33.6	37.1	26.4
Moldavija	3.1	6.3	-3.2	3.4	8.5	-5.1	9.5	35.0	59.5
Hrvatska	199.4	290.3	-90.9	240.9	385.2	-144.3	20.8	32.7	58.7
Crna Gora	491.7	120.9	370.8	691.8	96.2	595.6	40.7	-20.5	60.6
Ukupno CEFTA	1,5516	856.7	695.9	2,071.9	1,093.1	978.9	33.4	27.6	40.7
Ukupan sve zemlje	5,102.5	10,462.5	-5,360.1	6,432.6	13,345.5	-6,912.9	26.1	27.6	29.0
Učešće CEFTA	30.4	8.2		32.2	8.2

Izvor: Republički zavod za statistiku

Potencijali tržišta zemalja koje su članice CEFTA su značajni:

- u periodu 2000-2007. godina ostvarene su visoke stope rasta BDP od 4,7% prosečno godišnje;

- jasne su perspektive u pogledu daljeg rasta kao posledice napretka u evropskim integracijama;

- tržište CEFTA čini 17,5 miliona stanovnika, a njegove dodatne prednosti su blizina i poznavanje poslovne kulture i preferencija potrošača;

- mogućnost oslobađanja od carina za izvoz proizvoda za čiju proizvodnju je korišćeno 70% sirovina iz CEFTA regiona ili EU.

4.3 Zajednica Nezavisnih Država

Zajednica Nezavisnih Država (ZND) je veoma značajno potencijalno tržište za Republiku Srbiju4. To potvrđuje i veliki interes srpskih firmi, pre svega za rusko i ukrajinsko tržište (oko 20% preduzeća planira da poveća izvoz u ove dve zemlje u narednom periodu). Učešće izvoza na ova tržišta u ukupnom izvozu iznosi 7,0% u 2007. godini, ali je rast izvoza na ova tržišta manji u odnosu na rast ukupnog izvoza (23,8% naspram 26,1%). U spoljnotrgovinskoj razmeni sa ovim zemljama, Republika Srbija ostvaruje visok deficit od 1.681,4 miliona evra, što čini trećinu ukupno ostvarenog spoljnotrgovinskog deficita, a to je direktna posledica uvoza energenata iz ovog regiona, prvenstveno iz Rusije.
________________________________
4Zajednica Nezavisnih Država uključuje Rusiju, Jermeniju, Azerbejdžan, Belorusiju, Gruziju, Kazakstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan, Ukrajinu, Uzbekistan i Moldaviju. Kako je Moldavija uključena u CEFTA ova zemlja nije uzeta u obzir prilikom analize ZND.

T8 - Spoljnotrgovinska razmena Srbije sa zemljama ZND, u mln evra

	2006			2007			Stope rasta 2007/2006
	Izvoz	Uvoz	Saldo	Izvoz	Uvoz	Saldo	Izvoz	Uvoz	Saldo
Rusija	246.9	1,706.7	-1,459.8	326.0	1,911.4	-1,585.4	32.0	12.0	8.6
Jermenija	0.6	2.5	-1.9	1.7	0.0	1.7	178.8	-98.8	-190.7
Azerbejdžan	1.0	0.9	0.1	1.0	2.0	-1.0	1.3	124.9	-1,105.2
Belorusija	11.9	16.0	4.1	9.4	25.5	-16.0	-21.0	58.9	291.3
Gruzija	1.1	40.2	-39.1	0.8	4.0	-3.1	-26.0	-90.1	-92.0
Kazakstan	4.3	39.5	-35.2	8.2	55.0	-46.8	93.4	39.3	32.8
Kirgistan	0.0	1.5	-1.4	0.1	4.0	-3.9	20.4	169.4	174.5
Tadžikistan	0.0	3.6	-3.6	2.9	0.3	2.6	5,828.6	-92.9	-173.8
Turkmenistan	0.3	5.8	-5.4	2.3	20.9	-18.6	556.1	261.3	242.6
Ukrajina	97.8	229.4	-131.6	97.7	274.2	-176.5	-0.1	19.5	34.1
Uzbekistan	0.8	0.1	0.7	1.6	1.0	0.6	94.0	771.3	-13.4
Ukupno ZND	364.9	2,046.2	-1,681.4	451.8	2,298.2	-1,846.4	23.8	12.3	9.8
Ukupno sve zemlje	5,102.5	10,462.5	-5,360.1	6,432.6	13,345.5	-6,912.9	26.1	27.6	29.0
Učešće ZND	7.2	19.6	31.4	7.0	17.2	26.7

Izvor: Republički zavod za statistiku

Potencijal tržišta zemalja Zajednice Nezavisnih Država je veliki:

- rast BDP u periodu 2000-2007. godina je iznosio 9,1% prosečno godišnje, sa velikim izgledima za nastavak tako visokog rasta i u narednom periodu;

- ukupan broj stanovnika na ovom tržištu je 273,7 miliona;

- Republika Srbija tradicionalno ima dobre političke i ekonomske odnose sa ovim zemljama (kroz saradnju sa bivšim SSSR);

- potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, a u toku su pregovori za potpisivanje SST sa Belorusijom;

- struktura srpskog izvoza je takva da bi mogla da bude konkurentna na ovim tržištima u pojedinim segmentima;

- ključne zemlje iz regiona: Rusija, Ukrajina, Belorusija i Kazakstan.

4.4 Region Bliskog i Srednjeg Istoka i Severne Afrike

Region Bliskog i Srednjeg Istoka i Severne Afrike (BSISA) imao je značajno učešće u spoljnotrgovinskoj razmeni u sedamdesetim i osamdesetim godinama prošlog veka5. U 2007. godini učešće srpskog izvoza u ovaj region je iznosilo 1,8%, ali uz snažan rast od 40,4% koji znatno prevazilazi ukupan rast izvoza.
________________________________
5Ovaj region obuhvata: Egipat, Libiju, Maroko, Angolu, Tunis, Tursku, Iran, Izrael, Jordan, Kuvajt, Liban, Oman, Katar, Saudijsku Arabiju, Siriju i Ujedinjene Arapske Emirate.

T9 - Spoljnotrgovinska razmena Republike Srbije sa zemljama BSISA, u mln evra

	2006			2007			Stope rasta 2007/2006
	Izvoz	Uvoz	Saldo	Izvoz	Uvoz	Saldo	Izvoz	Uvoz	Saldo
Turska	30.7	204.0	-173.2	42.2	284.2	-242.0	37.6	39.4	39.7
Egipat	13.6	7.2	6.4	14.8	9.8	5.0	8.9	36.1	-21.5
Izrael	13.2	23.7	-10.6	12.0	26.8	-14.8	-8.6	13.1	40.1
Iran	6.5	3.0	3.6	11.7	4.8	6.8	78.1	61.9	91.6
UAE	5.6	2.0	3.6	10.7	2.2	8.4	90.2	12.5	132.7
Sirija	7.2	4.7	2.5	7.9	6.4	1.4	8.7	37.1	-43.7
Jordan	0.9	0.1	0.8	6.9	0.2	6.7	652.8	67.8	738.7
Saudijska Arabija	1.6	1.9	-0.3	5.8	2.0	3.7	263.1	9.5	-1,457.3
Alžir	5.6	0.1	5.5	5.2	0.0	5.1	-7.5	-66.1	-6.3
Libija	2.7	0.5	2.2	3.6	1.5	2.0	31.5	184.2	-6.6
Maroko	1.8	5.9	-4.1	3.6	11.1	-7.6	99.0	87.2	82.1
Tunis	0.5	2.6	-2.1	2.6	7.7	-5.1	422.1	201.8	147.3
Liban	0.9	0.0	0.8	2.0	0.2	1.8	125.5	345.9	115.8
Kuvajt	0.8	0.8	-0.1	0.7	0.4	0.3	-7.8	-49.1	-582.0
Angola	0.8	0.1	0.7	0.4	0.1	0.2	-49.5	63.6	-64.1
Katar	0.2	2.3	-2.1	0.1	4.1	-4.1	-69.8	81.5	97.0
Oman	0.0	0.8	-0.8	0.0	2.5	-2.5	-93.6	210.9	229.6
Ukupno BSISA	92.7	259.7	-167.0	130.1	364.4	-234.3	40.4	40.3	40.3
Ukupan sve zemlje	5,102.5	10,462.5	-5,360.1	6,432.6	13,345.5	-6,912.9	26.1	27.6	29.0
Učešće BSISA	1.8	2.5	3.1	2.0	2.7	3.4

Izvor: Republički zavod za statistiku

Potencijali ovih tržišta su:

- rast BDP u periodu 2000-2007. godina je iznosio 5,7% prosečno godišnje, sa velikim izgledima za nastavak tako visokog rasta i u narednom periodu;

- ukupan broj stanovnika na ovom tržištu je 388,2 miliona;

- Republika Srbija tradicionalno ima dobre političke i ekonomske odnose sa određenim zemljama ovog regiona;

- struktura srpskog izvoza je takva da bi mogla da bude konkurentna na ovim tržištima u pojedinim segmentima;

- ključne zemlje iz regiona su: Turska, Egipat, Izrael, Iran, Libija i Jordan.

5. SWOT analiza

SWOT analiza daje prikaz prednosti, slabosti, šansi i pretnji za ostvarenje visokih stopa rasta izvoza Republike Srbije. Ona omogućava prepoznavanje pozitivnih i negativnih faktora koji utiču na ostvarenje opredeljenja i uspostavlja ravnotežu između internih sposobnosti i eksternih mogućnosti.

S2. SWOT analiza za ostvarenje visokih stopa rasta izvoza Republike Srbije

Prednosti:	Nedostaci:
- Jaka sirovinska osnova kod određenih grupa proizvoda (osnovni metali, gvožđe i čelik, drvo, prehrambena industrija) - Geografski položaj (Koridor VII i X) - Visok privredni rast od 2000. godine - Potencijali za razvoj ljudskog kapitala - Dinamičan MSP sektor	- Nedovoljan broj krupnih privrednih sistema koji obezbeđuju veliki izvoz - Slab imidž Srbije u svetu - Nedovoljne investicije u izvozni sektor - Nepovoljna struktura izvoza - visoko učešće proizvoda niže faze prerade - Visoki troškovi finansiranja izvoznih poslova - Visok politički rizik zemlje - Zaostajanje za uspešnim tranzicionim zemljama
Šanse:	Opasnosti:
- Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom - CEFTA sporazum - Tradicionalno dobri odnosi sa tržištima bivše SFRJ - Rast svetske privrede, naročito zemalja regiona	- Moguće usporavanja svetske privrede (SAD i EU) - Jačanje konkurencije iz okruženja - Zaostajanje u evropskim integracijama - Politička nestabilnost - Kašnjenje za velikim nacionalnim infrastrukturnim projektima - Pogoršanje odnosa razmene

6. Ciljevi Strategije

Osnovni ciljevi Strategije povećanja izvoza u periodu 2008-2011. godina su:

- rast izvoza robe i usluga od 25% prosečno godišnje do 2011. godine;

- promena strukture izvoza od dominacije proizvoda niže faze prerade ka dominaciji proizvoda više faze prerade (veće učešće izvoza proizvoda sa višom dodatom vrednošću) - povećano učešće kapitalnih i potrošnih dobara u ukupnom izvozu sa 43,2% u 2007. godini na 65% u 2011. godini;

- optimalna geografska diversifikacija izvoza osvajanjem novih tržišta;

- povećan broj preduzeća koja izvoze preko 10 miliona evra godišnje sa 66 u 2007. godini na 120 do 2011. godine.

Prema projekciji makroekonomskih kretanja zaključno sa 2011. godinom, uz ostvarenje ciljeva definisanih strategijom, spoljnotrgovinski deficit (saldo robne razmene) će se smanjiti sa 21,5% na 15,8% BDP, uz smanjenje deficita tekućeg računa bez donacija sa 17,5% na 12,1%, čime će se obezbediti makroekonomska stabilnost. Neophodni uslovi za ostvarenje projekcija je priliv stranih direktnih investicija od tri milijarde evra godišnje, rast BDP od oko 6,3% prosečno godišnje i rast učešća investicija u osnovna sredstva u BDP sa 21,6% (procena) u 2007. na približno 25% u 2011. godini (videti Tabelu 9.).

7. Principi Strategije

Osnovni principi Strategije su:

- saradnja sektora privrede i države sa jasno definisanim nadležnostima, odgovornostima i zadacima u pogledu formulisanja i primene strategije;

- formulisanje sistema podrške izvozu u skladu sa dinamikom priključenja Svetskoj trgovinskoj organizaciji (očekivano 2009. godine) i Evropskoj uniji (očekivano 2014. godine).

- Strategija se bazira na dva osnovna stuba:

- jačanje kapaciteta malih i srednjih preduzeća (pre svega srednjih preduzeća) za izvoz;

- uspostavljanje sistema podsticaja za priliv stranih direktnih investicija koje su izvozno orjentisane.

T10 - Osnovne projekcije kretanja u tekućem delu platnog bilansa u periodu 2008-2011. godina, u mln USD

	2007	Indeks 2007/2006	2008	Indeks 2008/2007	2009	Indeks 2009/2008	2010	Indeks 2010/2009	2011	Indeks 2010/2011
I. TEKUĆE TRANSAKCIJE - SALDO	-6,888.9	173.7	-8,618.2	125.1	-8,740.0	101.4	-8,657.3	99.1	-8,051.6	93.0
I. TEKUĆE TRANSAKCIJE BEZ ZVANIČNE POMOĆI - SA	-7,165.7	170.6	-8,868.2	123.8	-8,990.0	101.4	-8,907.3	99.1	-8,302.6	93.2
1. Saldo robne razmene (1.1-1.2.)	-8,831.8	140.8	-10,675.7	120.9	-10,995.9	103.0	-11,090.1	100.9	-10,822.2	97.6
1.1. Izvoz robe-f.o.b.	8,857.6	137.5	11,866.4	134.0	14,995.6	126.4	18,495.0	123.3	22,471.5	121.5
1.2. Uvoz robe, f.o.b.	17,689.4	139.1	22,542.2	127.4	25,991.4	115.3	29,585.2	113.8	33,293.7	112.5
2. Saldo usluga (2.1.-2.2.)	-17.3	33.1	-42.0	242.8	96.3	-229.3	257.3		600.7
2.1. Prihodi	2,940.2	126.7	3,678.0	125.1	4,597.5	125.0	5,838.8	127.0	7,298.5	125.0
2.2. Rashodi	2,957.5	124.6	3,720.0	125.8	4,501.2	121.0	5,581.5	124.0	6,697.8	120.0
3. Saldo roba i usluga (3.1.-3.2.)	-8,849.1	140.0	-10,717.7	121.1	-10,899.6	101.7	-10,832.8	99.4	-10,221.5	94.4
3.1. Izvoz roba i usluga	11,797.8	134.6	15,544.4	131.8	19,593.1	126.0	24,333.9	124.2	29,770.0	122.3
3.2. Uvoz roba i usluga	20,646.9	136.9	26,262.2	127.2	30,492.6	116.1	35,166.7	115.3	39,991.5	113.7
4. Neto faktorski transferi (kamate)	-686.6	165.4	-757.5	110.3	-906.0	119.6	-1,087.2	120.0	-1,304.6	120.0
5. Tekući transferi	2,370.0	93.4	2,607.0	110.0	2,815.6	108.0	3,012.6	107.0	3,223.5	107.0
6. Bespovratni transferi	276.8	118.6	250.0	90.3	250.0	100.0	250.0	100.0	251.0	100.4
BDP, u milijardama dinara	2,393.0	116.7	2,775.0	116.0	3,156.4	113.7	3,543.0	112.2	3,943.2	111.3
BDP, realan rast, u %	7.5		6.0		6.5		6.5		6.5
BDP deflator, prosek perioda	9.0		9.4		6.8		5.4		4.5
BDP, u mil. dolara	41,004.0	134.0	49,794.0	121.4	55,983.0	112.4	62,230.0	111.2	68,553.0	110.2
Deficit tekućeg računa bez donacija (% BDP)	-17.5		-17.8		-16.1		-14.3		-12.1
Deficit tekućeg računa sa donacijama (% BDP)	-16.8		-17.3		-15.6		-13.9		-11.7
Izvoz, % BDP	21.6		23.8		26.8		29.7		32.8
Izvoz roba i usluga, % BDP	28.8		31.2		35.0		39.1		43.4
Uvoz, % BDP	43.1		45.3		46.4		47.5		48.6
Uvoz roba i usluga, % BDP	50.4		52.7		54.5		56.5		58.3
Saldo robne razmene, %BDP	-21.5		21.4		19.6		17.8		15.8

Izvor: Kalkulacije autora

8. Specifični ciljevi, mere, nadležnosti i rokovi za sprovođenje mera podsticaja izvoza

Rešen status preduzeća sa društvenim kapitalom do 2009. godine
Tekuće stanje i problemi: Analizom strukture izvoza uočeno je da su najveći izvoznici uglavnom privatizovana preduzeća. Na kraju 2007. godine ostalo je još oko 750 neprivatizovanih društvenih preduzeća, uključujući i jedan broj nekadašnjih velikih privrednih sistema. Privatizacijom ovih preduzeća povećaće se njihova produktivnost, a time i konkurentska pozicija na inostranim tržištima.
Mere:	Nadležnost:	Potrebna sredstva:6	Period:	Pokazatelji:
Završetak privatizacije preduzeća sa društvenim kapitalom	Agencija za privatizaciju, MERR	-	Kraj 2008. godine	Broj neprivatizovanih preduzeća sa društvenim kapitalom
Okončan proces stečaja i likvidacije neprivatizovanih preduzeća	Agencija za privatizaciju, MERR, Trgovinski sud		Kraj 2009. godine	Broj neprivatizovanih preduzeća u procesu stečaja i likvidacije

_______________
6U dinarima

Stvoren efikasan servis za izvoznike
Tekuće stanje i problemi: Jačanje servisa za izvoznike bitan je faktor povećanja izvoza. Neke od aktivnosti na ovom polju sprovodi SIEPA. Njeni finansijski i kadrovski kapaciteti nisu dovoljni za preduzimanje svih navedenih aktivnosti. Takođe, uočeno je da ne postoji dovoljna komunikacija svih državnih institucija koje se, u okviru svojih nadležnosti. bave podrškom izvoznom sektoru.
Mere:	Nadležnost:	Potrebna sredstva:	Period:	Pokazatelji:
Formiranje jedinstvenog šaltera (one-stop shop) za izvoznike	SIEPA, PKS		Kraj 2008. i početak 2009.	Broj korisnika jedinstvenog šaltera
Uspostavljanje jače komunikacije i koordinacije državnih institucija koje se bave promocijom izvoza	MERR, MTU, SIEPA,	-	2008-2011. godina
Savetodavne usluge, edukacija izvoznika, razvoj ljudskih resursa	SIEPA, PKS		2008-2011. godina	Broj korisnika i broj programa obuke
Analiza inostranih tržišta (rast, struktura privrede, glavni proizvodi, potencijalni partneri, poslovno okruženje, barijere, praćenje tendera)	SIEPA, MERR, i ostala nadležna ministarstva i PKS		2008-2011. godina	Broj izvršenih analiza, broj korisnika
Formiranje baze podataka (po ugledu i u saradnji sa ITC)	SIEPA, MERR, PKS		2008-2009. godina	Porast izvoza u zemljama za koje je rađena analiza
Prezentacija iskustava - stvaranje mreže izvoznika	SIEPA, MERR, PKS		2008-2011. godina	Broj prezentacija i korisnika
Logistička podrška u transferu robe i usluga ka udaljenim tržištima, Distributivni centri u inostranstvu	SIEPA, MERR, MD i ostala nadležna ministarstva		2008-2011. godina	Izvršene aktivnosti u cilju davanja logističke podrške, broj distributivnih centara u inostranstvu
Organizovanje sajamskih promocija srpske privrede i utvrđivanje godišnje liste međunarodnih sajmova	SIEPA, PKS, MTU, MPŠV, MTID	800.000.000	2008-2011. godina	Broj organizovanih sajmova, broj učesnika, vrednost zaključenih poslova po učesniku, vrednost realizovanih poslova po učesniku
Posebni podsticaji za promociju novih ili unapređenih proizvoda	MERR, SIEPA, MPŠV, MTID		2008-2011. godina	Povećanje izvoznih proizvoda kao rezultat inovacija

 

Stabilan devizni kurs
Tekuće stanje i problemi: U periodu nakon 2001. godine ostvaren je respektabilan rast izvoza, uglavnom kao posledica privatizacije i restrukturiranja preduzeća. Nakon 2005. godine, posle održavanja cenovne konkurentnosti u 2004. i 2005. godini, ponovo dolazi do realne apresijacije, a od polovine 2006. godine i do nominalne apresijacije dinara, što nije povoljna tendencija sa stanovišta stvaranja pretpostavki za rast izvoza. U proteklom periodu došlo je do značajnog rasta produktivnosti po osnovu smanjenja zaposlenosti i tehnološke modernizacije u restrukturiranim i privatizovanim preduzećima, što je kompenzovalo jačanje domaće valute. Međutim, deo privrede, a naročito neto izvoznici, pogođen je kursom.
Mere:	Nadležnost:	Potrebna sredstva:	Period:	Pokazatelji:
Izrada i primena Strategije ekonomske politike koja bi imala za cilj da očuva i unapredi cenovnu konkurentnost srpske privrede na inostranom tržištu	NBS, MF, MTU, MERR i ostala nadležna ministarstva	-	2008. godina	Kretanje nominalnog i realnog deviznog kursa i inflacije
Razvoj deviznog tržišta - jačanje osiguranja od valutnog rizika	MF, NBS, PKS	-	2008. godina	Broj i vrednost izvršenih terminskih transakcija

 

Povoljni i unapređeni sistem finansiranja i osiguranja izvoza
Tekuće stanje i problemi: Identifikovan je problem nedostajućih finansijskih sredstava za obrtna sredstva i nove investicije u izvozne programe kod srpskih preduzeća. U Srbiji postoje četiri institucije koje se u (delu) svojim aktivnostima bave kreditiranjem i osiguranjem izvoznika: SMECA, AOFI, Fond za razvoj i Garancijski fond. Trenutno ove institucije nemaju dovoljno sredstava za podršku izvoza. Sa druge strane, banke nisu preterano zainteresovane da samostalno podrže izvozni sektor.
Mere:	Nadležnost:	Potrebna sredstva:	Period:	Pokazatelji:
Spajanje institucija za osiguranje i finansiranje izvoza	MERR	-	2008. godina	Broj i efikasnost rada institucija za finansiranje i osiguranje izvoza
Eliminisanje preklapanja aktivnosti i obezbeđivanje koordinacije različitih agencija	SIEPA, AOFI, SMECA, Garancijski fond, Fond za razvoj, MERR	-	2008. godina	Razdvajanje i specijalizacija funkcija
Obezbeđivanje dodatnih sredstva za finansijsko jačanje institucija za finansiranje i osiguranje izvoza	MF i ostala nadležna ministarstva	600.000.000	2008-2011. godina	Visina kapitala agencija za kreditiranje izvoza
Poboljšanje uslova finansiranja i osiguranja izvoznih poslova (rokovi, visina kamata)	MERR, MF,	-	2008 godina	Uslovi odobravanja kredita, visina premije osiguranja
Obezbeđivanje veće finansijske podrške za izvoz proizvoda sa višom dodatom vrednošću	MERR, MF, Fond za razvoj		2008-2011. godina	Obezbeđivanje boljih finansijskih uslova za izvoz proizvoda sa višom dodatnom vrednošću
Razmatranje obavezne rezerve NBS u vezi sa odobravanjem kredita namenjenih finansiranju izvoznih poslova	NBS, MF, Vlada RS	-	Druga polovina 2008. godine	Broj odobrenih bankarskih kredita izvoznom sektoru
Razvoj faktoringa i forfetinga kao instrumenata finansiranja izvoznih poslova - identifikovanje i rešavanje problema za razvoj ovih finansijskih instrumenata	NBS, MF, Udruženje banaka	-	2008-2009. godina	Broj i vrednost faktoring i forfeting transakcija
Veća kontrola rada institucija za finansiranje i osiguranje izvoza	MF, MERR, Vlada	-	2008-2011. godina	Efikasnost rada institucija za finansiranje i osiguranje izvoza

 

Unapređena komunikacija sa izvoznicima
Tekuće stanje i problemi: U dosadašnjoj praksi bila je izražena nedovoljna komunikacija države i privrednika. Pozitivan pomak je učinjen organizacijom Samita izvoznika, novembra 2007. godine i uključivanjem privrednika u Nacionalni savet za konkurentnost. Ne postoje reprezentativna udruženja izvoznika kako bi se na jednom mestu mogli definisati problemi izvoznika i uspostavila efikasna komunikacija sa Vladom.
Mere:	Nadležnost:	Potrebna sredstva:	Period:	Pokazatelji:
Održavanje redovnih godišnjih samita izvoznika	Vlada, PKS	3.500.000	2008-2011. godina	Broj održanih samita izvoznika
Sprovođenje redovnih godišnjih anketa izvoznika	Vlada, PKS, RZS	400.000	2008-2011. godina	Broj sprovedenih anketa, procenat odgovora privrednika
Formiranje reprezentativnih udruženja izvoznika	PKS	-	2008. godina	Broj formiranih udruženja izvoznika, ukupan izvoz članova udruženja

 

Povećan broj klastera
Tekuće stanje i problemi: Često preduzeća iz Republike Srbije nisu u mogućnosti da samostalno nastupe na inostranom tržištu (nedostatak finansijskih sredstava, usitnjena ponuda, nedostatak u ljudstvu). Problem bi se mogao prevazići formiranjem klastera.
Mere:	Nadležnost:	Potrebna sredstva:	Period:	Pokazatelji:
Stvaranje institucionalnog okvira za razvoj klastera	MERR i ostala nadležna ministarstva	-	2008. godina	Donošenje zakona i podzakonskih akata koji regulišu rad klastera
Identifikacija modela za formiranje klastera i potencijalnih klastera	MERR i ostala nadležna ministarstva i PKS		2008. godina	Broj analiza i broj utvrđenih potencijalnih klastera
Obezbeđivanje sredstava za razvoj klastera (tehničko usklađivanje proizvoda klastera, nabavka novih tehnologija za proizvodnju, stručno osposobljavanje zaposlenih, aktivnosti pripreme, prodaje i upravljanja)	SIEPA, MTU, MERR, MPOLJ, PKS	1.000.000.000	2008-2011. godina	Broj klastera koji koristi sredstva iz državnih fondova
Izrada biznis planova i logistička podrška za klastere	MERR, PKS		2008-2009. godina	Broj primenjenih biznis planova
Obrazovanje klaster menadžera	MERR, PKS	100.000.000	2008-2011. godina	Broj menadžera koji je prošao kroz obuku

 

Razvijena ekonomska diplomatija u funkciji povećanja izvoza
Tekuće stanje i problemi: Srpska diplomatija do sada nije bila u funkciji promocije interesa srpskih kompanija u inostranstvu. Ekonomska pitanja su u dosadašnjem periodu bila periferna u odnosu na politička pitanja. U narednom periodu očekuju se aktivnosti susednih država na planu redukcije uvoza iz Republike Srbije (Crna Gora, BiH). S tim u vezi, potrebno je pojačati diplomatske aktivnosti kako bi se pomoglo domaćim preduzećima da nastupe na inostranim tržištima.
Mere:	Nadležnost:	Potrebna sredstva:	Period:	Pokazatelji:
Identifikovanje barijera koje domaće kompanije imaju na inostranom tržištu	MERR, MSP i ostala nadležna ministarstva i PKS	-	2008-2011. godine	Broj identifikovanih barijera i efikasnost njihovog rešavanja
Lobiranje za interese domaćih preduzeća	MSP, MERR, MTU i ostala nadležna ministarstva i PKS		2008-2011. godine	Broj sprovedenih aktivnosti u cilju zaštite interesa domaćih preduzeća na inostranom tržištu
Jačanje uloge ekonomskog tima ambasada Srbije i koordinacija različitih institucija u inostranstvu u cilju promocije izvoza	MERR, MSP		2008-2011. godine	Broj dostavljenih izveštaja o kretanju na inostranim tržištima
Korišćenje prostora ambasada za potrebe privrede na ključnim tržištima	MSP, MERR, PKS		2008-2011. godine	Broj poseta preduzeća ambasadama, broj zaključenih poslova

 

Povećana podrška nastupu srpskih preduzeća na novim izvoznim tržištima
Tekuće stanje i problemi: Postojeći srpski izvoz nije dovoljno dobro geografski diversifikovan. Čak 90% suficita Republika Srbija ostvaruje sa samo tri zemlje: Makedonijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom.
Mere:	Nadležnost:	Potrebna sredstva:	Period:	Pokazatelji:
Analiza perspektivnih izvoznih tržišta i mogućnosti srpske privrede da odgovori na njihove potrebe	MERR, SIEPA, MSP i ostala nadležna ministarstva i PKS	-	2008. godina	Broj izvršenih analiza i stepen zainteresovanosti privrede za korišćenje ove usluge
Razvoj diplomatskih odnosa sa zemljama u razvoju	MSP	-	2008-2011. god.	Diplomatska aktivnost
Zaključivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa potencijalnim partnerima	MERR i ostala nadležna ministarstva	-	2008-2011. godina	Broj zaključenih sporazuma na ciljnim tržištima
Rešavanje zaostalih problema sa zemljama u razvoju koji ugrožavaju jačanje međusobne trgovine	MF i ostala nadležna ministarstva i NBS		2008-2011. godina	Broj rešenih problema na ciljnim tržištima
Veća podrške izvozu na ključna ciljna tržišta (povoljni uslovi kreditiranja i osiguranja izvoznih poslova, podrška za promotivne aktivnosti)	AOFI, SMECA, SIEPA, MF		2008-2011. godina	Rast izvoza na tim tržištima, broj sajmova na novim tržištima

 

Povećano učešće domaćih dobavljača u lancu izvoznog proizvoda
Tekuće stanje i problemi: Uočeno je da postoji značajna veza između izvoza i uvoza, u smislu da su najveći izvoznici istovremeno i značajni uvoznici. Izvoz je u velikoj meri zavisan od uvoza (koeficijent elastičnosti uvoza intermedijarnih dobara od izvoza kreće se u rasponu od 0,65 do 1). Zato je teško obezbediti smanjivanje spoljnotrgovinskog deficita sa sadašnjom strukturom izvoza. Jedna od mogućnosti je supstitucija uvoza razvojem mreže domaćih dobavljača.
Mere:	Nadležnost:	Potrebna sredstva:	Period:	Pokazatelji:
Formiranje baze podataka postojećih i potencijalnih domaćih dobavljača	MERR, SIEPA, MTU, PKS		2008. godina	Formirana baza podataka domaćih dobavljača
Povećavanje kontrole kvaliteta uvoznih proizvoda	MF, MZ, MPŠV, MZŽS, MERR, MTU		2008. godina	Smanjen uvoz proizvoda lošeg kvaliteta
Smanjenje cena domaćih sirovina i poboljšanje uslova poslovanja (pre svega javnih preduzeća)	Komisija za restruktur. i privatizaciju JP		2008-2011. godine	Kretanje cena sirovina za metalsku, prehrambenu i drvnu industriju

 

Unapređeni imidž Srbije u svetu
Tekuće stanje i problemi: Republika Srbija još uvek ima lošu reputaciju u svetu. Ideja je da se na sistematski način sprovode mere koje imaju za cilj promociju Republike Srbije u svetu. Ovakve mere za posledicu će imati i razvoj privredne saradnje sa inostranstvom
Mere:	Nadležnost:	Potrebna sredstva:	Period:	Pokazatelji:
Izrada i sprovođenje Strategije brendiranja Srbije	MTU		2008-2009. god.	Doneta Strategija brendiranja Srbije
Program "Srbija u modi". Potrebno je sinhronizovanom akcijom staviti Srbiju na mapu investitora.	MTU, MERR, MSP		2008-2011. godine	Broj stranih investitora

 

Poboljšana poreska i carinska politika u funkciji rasta izvoza
Tekuće stanje i problemi: Reforme koje su nakon 2000. godine sprovedene sa ciljem da se poveća naplata fiskalnih dažbina i suzbije siva ekonomija imale su pozitivne rezultate. Međutim, razvoj privrede u prethodnom periodu ukazao je na potrebu za daljim reformama i postepenom liberalizacijom fiskalnog sistema. Rezultati analize poslovanja izvoznika u Republici Srbiji pokazuju da su neki od najvećih problema i prepreka ka bržem rastu izvoza vezani za komplikovanost i sporost carinskih i poreskih organa.
Mere:	Nadležnost:	Potrebna sredstva:	Period:	Pokazatelji:
Pojednostavljenje rada poreskih i carinskih organa (izmena Carinskog zakona i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji)	MF	-	2008. godina	Broj procedura i potrebno vreme za obavljanje administrativnih poslova
Pojednostavljenje procedura za dobijanje rešenja za uvoz po osnovu odobrenih carinskih kontingenata	MF	-	2008. godina	Broj izdatih rešenja
Ublažavanje kriterijuma za sticanje statusa pretežnog izvoznika na 50% i razmatranje njegovog daljeg smanjivanja	MF, Poreska uprava	-	1. januar 2009. godine	Smanjen cenzus
Nastavak politike smanjenja direktnih (porez na zarade i dobit, doprinosi), a povećanja indirektnih poreza (PDV, akcize)	MF	-	1. januar 2009. godine	Visina poreskih stopa
Unapređenje portala (internet sajta) Uprave carina	Uprava carina		Kraj 2008. godine	Broj korisnika portala
Stvaranje uslova da se omogući elektronsko popunjavanje, obrada i provera carinskih deklaracija i pratećih dokumenata	MF, Uprava carina, MTID		Prva polovina 2009. godine	Vreme trajanja obrade carinskih dokumenata

 

Unapređena nacionalna infrastruktura
Tekuće stanje i problemi: Jedan od ključnih uzroka niske konkurentnosti srpskih proizvoda je nepostojanje ili loš kvalitet nacionalne infrastrukture. U narednom periodu potrebno je pokrenuti nekoliko ključnih projekata na Koridoru X, čime bi se Republika Srbija uključila u međunarodne tokove.
Mere:	Nadležnost:	Potrebna sredstva:	Period:	Pokazatelji:
Razvoj partnerstva privatnog i javnog sektora u oblasti infrastrukture, uspostavljanje institucionalnog okvira	MINFR, MERR, MF, MRE i ostala ministarstva	-	Treći kvartal 2008. godine	Broj i vrednost PPP u oblasti infrastrukture
Razvoj vodenog saobraćaja kroz osposobljavanje kanala Dunav-Tisa-Dunav	MINFR i ostala nadležna ministarstva		2008-2011. godine	Ostvareni rečni saobraćaj
Iskorišćavanje plovnog potencijala Koridora 7	MINFR, MERR		2008-2011. godine	Ostvareni rečni saobraćaj
Opremanje luka i kapaciteta za skladištenje proizvoda;	MINFR, MERR		2008-2011. godine	Nivo investicija
Razvoj železničkog saobraćaja od nacionalnog značaja - utvrđivanje ključnih prioriteta	MINFR		2008-2011. godine	Ostvareni tonski kilometri
Završetak izgradnje ključnih deonica na Koridoru X	MINFR		2008-2011. godine	Stepen završetka Koridora X

 

Veći izvoz proizvoda na bazi inovacija
Tekuće stanje i problemi: Korišćenje rezultata istraživanja i razvoja, odnosno jačanje inovacione sposobnosti povećavaju produktivnosti i unapređuju konkurentnost privrede Republike Srbije. Postojeći Zakon o inovacionoj delatnosti nije se do sada adekvatno primenjivao.
Mere:	Nadležnost:	Potrebna sredstva:	Period:	Pokazatelji:
Potpuno obezbeđivanje primene Zakona o inovacionoj delatnosti ("Službeni glasnik RS" 110/05)	MNAUKE, MF, MERR		2008. godine	Broj inovacija
Unapređenje rada poslovno-tehnološkog inkubatora za visoke tehnologije	MNAUKE, MTID		2008-2011. godine	Broj primenjenih inovacija u privredi

 

Smanjen broj administrativnih prepreka izvozu
Tekuće stanje i problemi: Prema izveštaju Svetske banke, državna administracija u Republici Srbiji je, u odnosu na druge tranzicione zemlje, jedna od najneefikasnijih i to predstavlja jednu od najvećih prepreka obavljanju poslovanja u zemlji.
Mere:	Nadležnost:	Potrebna sredstva:	Period:	Pokazatelji:
Pojednostavljenje svih administrativnih procedura i smanjenje broja procedura	MERR, MINFR, MZZS i ostala nadležna ministarstva i PKS	-	2008-2009. godine	Broj procedura
Izmena regulative u oblasti izdavanje uvoznih i izvoznih dozvola	MF, MINFR, MERR, MZŽS, MUP	2.000.000	2008-2009. godine	Broj dana potrebnih za izdavanje dozvola
Ubrzanje procedura za dobijanje transportnih dozvola - skraćenje roka izdavanja dozvola	MINFR	1.000.000	2008-2009. godine	Broj dana potrebnih za izdavanje dozvola
Koordinacija i umrežavanje ministarstava nadležnih za izdavanje dozvola	MTID		2008-2009. godine	Broj dana potrebnih za izdavanje dozvola
Veća koordinacija i saradnja inspekcijskih službi, naročito na graničnim prelazima	MERR, MFIN, MTU, MZŽS, MPOLJ, MZ, MUP, MTID		2008-2011. godine	Broj izlazaka inspekcijskih službi

 

Unapređeni sistem standardizacije proizvoda
Tekuće stanje i problemi: U Republici Srbiji trenutno postoji nekoliko hiljada standarda koji nisu usaglašeni sa evropskim i svetskim standardima. Za adekvatan nastup srpskih firmi na inostranom tržištu, potrebno je što pre izvršiti prilagođavanje ovih standarda sa EU i STO standardima.
Mere:	Nadležnost:	Potrebna sredstva:	Period:	Pokazatelji:
Usvajanje grupe zakona iz oblasti tehničkih propisa i standarda i usaglašavanje sa standardima EU i STO	MERR, Institut za standardizaciju	5.000.000	2008-2010. godine	Stepen usaglašenosti sa standardima EU i STO
Akreditacija institucija koje se bave sertifikacijom	MERR, Institut za standardizaciju		2008-2010. godine	Broj akreditovanih ustanova
Usvajanje podsticaja za uvođenje standarda i sertifikacije - opredeljivanje bespovratnih sredstava u budžetu za uvođenje i primenu standarda (uz uslov delimičnog sufinansiranja od strane preduzeća)	MERR, MF i ostala nadležna ministarstva i SIEPA	400.000.000	2008-2011. godine	Visina opredeljenih sredstava i njihova efikasnost
Osnivanje nacionalnih laboratorija za kontrolu kvaliteta	MTU, MERR, MPŠV		2008-2011. godine	Broj osnovanih nacionalnih laboratorija

 

Povećan nivo stranih direktnih investicija usmerenih u proizvodnju razmenljivih dobara ili usluga na 1,5 milijardi evra godišnje
Tekuće stanje i problemi: Dosadašnje strane direktne investicije u Republici Srbiji pretežno su bile usmerene u finansijski sektor ili telekomunikacije, što ne stvara direktno potencijal za rast izvoza. Potrebno je privući investicije koje imaju za cilj ulaganje u sektore proizvodnje razmenljive robe i usluga i koje će osigurati stabilan devizni priliv u narednom periodu.
Mere:	Nadležnost:	Potrebna sredstva:	Period:	Pokazatelji:
Regulatorna giljotina - Pretresanje svih privrednih propisa sa ciljem da se ukinu nepotrebni i zastareli, unapredi preciznost i jasnoća važećih propisa, otklone protivrečnosti i nelogičnosti, smanji administriranje, promene ili ukinu odredbe koje ometaju i usporavaju funkcionisanje privrede i dr.	MERR, MP, MF, MINF i ostala ministarstva i PKS	60.000.000	2008-2009. godina	Broj novih SDI u razmenjiva dobra i usluge
Pojednostavljenje i ubrzanje dobijanja dozvola za gradnju objekata	MINFR, MTID, lokalna samouprava	1.000.000	2008-2009. godina	Broj novih SDI u razmenjiva dobra i usluge, potrebno vreme i procedura za dobijanje dozvola
Razmatranje obezbeđivanja besplatnog zemljišta za investicije preduzeća čija je proizvodnja preko 50% namenjena izvozu	MERR, MF, SIEPA		2008-2011. godine	Broj novih SDI u razmenjiva dobra i usluge
Povećanje subvencija po novozaposlenom ako je u pitanju investicija preduzeća čija je proizvodnja preko 50% namenjena izvozu	MERR, MF, SIEPA		2008-2011. godine	Broj novih SDI u razmenjiva dobra i usluge
Jačanje kapaciteta lokalne uprave za definisanje imovinsko-pravne dokumentacije (priprema lokacija), strategije razvoja i opremanja infrastrukture (industrijski parkovi, IT infrastruktura), privatizacije gradskog građevinskog zemljišta, PPP, prihvatanje novih tehnologija, poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta	MERR, MF, SIEPA, MDULS		2008-2011. godine	Broj i vrednost novih SDI u razmenljiva dobra i usluge na lokalnom nivou
Primena prava intelektualne svojine	MUP, MTU		2008-2011. godine	Stepen primene prava intelektualne svojine

 

9. Primena Strategije i kontrola sprovođenja

Imajući u vidu da se utvrđivanje i donošenje Strategije povećanja izvoza Republike Srbije za period od 2008. do 2011. godine odvija u uslovima tranzicije privrede Republike Srbije sa jedne i globalizacije svetske privrede sa druge strane, kao i da su dugoročne prognoze, a samim tim i ciljevi Strategije, utvrđeni na bazi makroekonomskih pretpostavki i odgovarajućih ekonomskih parametara o intenzitetu spoljnotrgovinske razmene i industrijskog razvoja, neophodno je obezbediti kontinualno praćenje realizacije specifičnih ciljeva ove strategije.

Praćenje realizacije i ocena uspešnosti Strategije, sa stanovišta ostvarivanja ciljeva, treba da počiva na detaljnoj analizi ekonomskih faktora generisanih u zemlji i okruženju, na utvrđenim principima Strategije i delotvornosti instrumenata pri implementaciji mera u okvirima pojedinačnih specifičnih ciljeva Strategije. Ovde se pre svega misli na uticaje privredno-ekonomskih okolnosti u zemlji, strukturnih promena u izvoznim sektorima, povećanje konkurentnosti domaće privrede, kao i ekonomske i političke promene na ciljnim tržištima.

Analiza uticaja ovih faktora na realizaciju Strategije, a time kvalitativnih promena u celini spoljnotrgovinskog sektora Srbije, uključujući i efikasnost rada i poslovanja novih privrednih subjekata i rast izvoza postojećih, zahteva ne samo visoko profesionalan tim za analitičko-studijski nadzor realizacije Strategije, već i državno telo sa visokim autoritetom u pogledu predlaganja mera resornim ministarstvima i Vladi za ažuriranje specifičnih ciljeva i mera, sa ciljem podsticanja doslednog ostvarivanja ciljeva Strategije povećanja izvoza Republike Srbije.

U tom svetlu, za realizaciju mera iz Strategije biće nadležna resorna ministarstva i specijalizovane institucije, dok će za nadzor realizacije Strategije biti zadužen Nacionalni savet za konkurentnost, sastavljen od predstavnika relevantnih ministarstava, privrede i nauke. Ministarstva nadležna za sprovođenje mera dužna su da kvartalno podnose izveštaj Nacionalnom savetu za konkurentnost i Vladi. Na osnovu analiza stanja spoljnog sektora i efikasnosti sprovođenja mera, dva puta godišnje će se po potrebi vršiti ažuriranje mera i specifičnih ciljeva Strategije.

10. Završna odredba

Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".