Učenici treba da razumeju i koriste:
1. Obeležja suglasničkog i samoglasničkog sistema ruskog jezika: izgovor glasova koji se beleže slovima ж, ш, ч, щ, л; pisanje samoglasničkih slova posle suglasnika к, г, х, ж, ш, ч, щ; izgovor i beleženje parnih tvrdih i mekih, zvučnih i bezvučnih suglasnika; izgovor glasova u grupama чт, чн; сч, зч; сш, зш; тся, ться; стн, здн, вств. Načini beleženja glasa j (Sva navedena obeležja trebalo bi usvojiti receptivno).
Tipovi upitne intonacione konstrukcije (receptivno i produktivno).
2. Slaganje subjekta (imenica, zamenica) i složenog glagolskog predikata: Олег начинает рисовать. Я умею играть на гитаре. (receptivno i produktivno)
3. Osnovni pojmovi o upotrebi glagolskog vida: Мальчик всю ночь читал книгу, и на конец ее прочитал. (receptivno)
4. Upotreba oblika prostog i složenog budućeg vremena: Я напишу тебе. Что ты сегодня будешь делать? (receptivno)
5. Upotreba sadašnjeg i prošlog vremena glagola петь, пить, мыть, u funkciji predikata: Аня прекрасно поет. Миша пил сок. Ты моешь руки перед едой? (receptivno i produktivno)
6. Slaganje broja i imenice: один дом, два (три, четыре) дома, пять домов; одна парта, две (три, четыре) парты, пять парт; один год, два (три, четыре) года, пять лет (receptivno).
7. Iskazivanje posesivnosti: мой (твой, наш, ваш) дом, моя (твоя, наша, ваша) мама (receptivno i produktivno); тетрадь Ани, мамина блузка (receptivno); его (ее, их) дом (receptivno).
8. Iskazivanje vremenskih odnosa: Который час? Ровно час; пять минут второго; половина второго; без пяти два. (receptivno).
9. Iskazivanje dopadanja i nedopadanja: я люблю... я не люблю...; мне нравится... мне не нравится...(receptivno).
10. Iskazivanje prostornih odnosa: на столе, над столом, под столом, за столом. (receptivno ).
11. Konstrukcije sa osnovnim glagolima kretanja: Я иду домой. Вова каждый день ходит в школу. Мы едем на машине за город. Мы часто ездим на море. (receptivno)
Učenici treba da razumeju i koriste:
1. Prezentative c’est/ce sont; voici/voilà; il y a; C’est ma soeur. Ce sont mes parents. Voici Miki, notre chien. Voilà nos chats. Il y a cinq chats.
2. Sredstva koja ukazuju na lice:
a) lične zamenice u funkciji subjekta (i ispred glagola koji počinju samoglasnikom): J’habite Novi Sad. Nous avons des amis en France. Ils ont des jeux de société. Le jeu qu’elles adorent, c’est ....
b) naglašene lične zamenici (usamljene): Qui veut effacer le tableau ? - Moi ! Qui a trouvé ce chaton ? - Elles !
v) lične zamenice u funkciji direktnog i indirektnog objekta (nenaglašene lične zamenice za prvo i drugo lice): Tu m’écoutes ? Elles vous connaissent bien. Je te donnerai mon devoir.
(za treće lice): Tu l’aimes beaucoup ? Vous pouvez le dire à Marta ? Nous les voyons souvent. Il lui fait des misères, puis il lui donne des bonbons ! Je leur écris tous les jours.
3. Aktualizatore imenice (član - određeni/neodređeni/nulti, demonstrative, posesive, kvantifikatore); Le pays où nous avons passé nos vacances, c’est la Suisse. C’est un très beau pays. Il y a des lacs et des montagnes. Sur cette photo, c’est mon copain Pierre: il est guide. Ces deux filles sont ses soeurs: Marie est infirmière, elle a 23 ans; Sophie est étudiante, elle a 20 ans.
4. Modalitete rečenice: afirmaciju, negaciju, interogaciju (koja sadrži afirmaciju i negaciju, kao i potvrdni odgovor si): ne/n’....pas/personne/jamais/rien, gubljenje ne/n’ u familijarnom govoru): On va au cinéma ce soir. Je t’invite Je ne veux pas venir avec toi/Je veux pas.... Je n’aime pas tes amis/ J’aime pas... Je ne vois personne... Ils ne font jamais ce que je propose .... Tu ne veux rien me dire ? Vous êtes toujours à ... ? Vous ne devez pas prendre le train de midi ? Si ! Est-ce que vous connaissez X ? Savez-vous où je peux trouver X, s’il vous plaît ? Quand est-ce qu’il revient ? Pourquoi partez-vous si tôt ?
5. Sredstva za iskazivanje prostornih odnosa: ici/là/là-bas; en haut/en bas; à gauche/à droite/en face/tout droit.
6. Kvalifikaciju
- pomoću komparativa superiornosti i superlativa; Je suis plus fort que toi! C’est ma meilleure amie,
- pomoću komparativnog comme; Je suis comme toi !
Determinaciju pomoću relativnih rečenica: relativne zamenice qui, que, où; Le village que nous avons visité s’appelle ...; le village qui se trouve au bord du Danube s’appelle...; le village où est né mon père s’appelle....
7. Sredstva za iskazivanje vremenskih odnosa:
- vremenske indikatore hier, demain, en ce moment/à ce moment-là; aujourd’hui/ce jour-là
- veznike quand, lorsque i vezički izraz pendant que.
8. Glagolske načine i vremena:
- prezent, složeni perfekt, imperfekt, futur prvi indikativa, kao i perifrastične konstrukcije: bliski futur, bliska prošlost: Je lis beaucoup; ce roman, je viens de le finir; cette BD, je vais la lire pendant les vacances;
- prezent subjunktiva glagola prve grupe (posle il faut que): Il faut que tu racontes ça à ton frère, kao i receptivno: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu écrives;
- prezent kondicionala (u izražavanju sugestije/saveta): On pourrait lui montrer ma bibliothèque !
- imperativ sois, soyez.
9. Lične glagolske oblike i bezlične glagolske oblike sa infinitivnom dopunom, direktnom i prepozicionalnom: Ils veulent aller au cinéma. Il faut travailler plus. Je dois travailler. Je peux travailler. Il apprend à parler français.
- Upotrebu glagolskih izraza avoir la permission de, avoir le temps de: Nous avons la permission de rester jusqu’à minuit ! Je n’ai pas le temps de ranger ma chambre, je suis en retard.
- Glagole koji uvode kompletivnu rečenicu sa veznikom que: Il pense que c’est trop loin. Il dit que c’est très loin.
10. Sredstva za iskazivanje logičkih odnosa:
- uzrok: Pourquoi tu ne viens pas avec nous? Parce que je n’ai pas fini mon travail. Il part car il est fatigué. J’ai compris cette phrase grâce à ta mère !
- posledica: Il ne fera pas beau, il faut donc organiser la fète dans un restaurant.
- opozicija:Je sais chanter, mais pas danser.
Učenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: María, Juan, Belgrado, Madrid, Señor, Señora, Profesor, Profesora, la ciudad, el río, mis padres, su madre, nuestro país, sus hijos, este alumno, ¿qué libro?
2. Determinative:
a) određeni i neodređeni član:el, la, los, las, un, una, unos, unas.
b) sažeti oblici: del, al
v) pokazni pridevi i pokazne zamenice:este, ese, aquel; éste, ése, aquél
g) prisvojni pridevi i prisvojne zamenice: mi/mío, tu/tuyo, su/suyo, nuestro, vuestro, su/suyo
3. Nenaglašene zamenice za direktni i indirektni objekat: ¿Tus amigos? No los conozco./¿Este libro?Te lo doy. ¿Puedes ayudarme? Samo receptivno: te lo digo.
5. Prideve - odgovarajući rod, broj, mesto odnosu na imenicu (samo nemarkirano, odnosno iza imenice), poređenje: una canción bonita, un libro divertido, Silvia es más grande que su hermana, una casa grande,
6. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 5
7. Pitanja koja zahtevaju odgovor sí/no i pitanja sa upitnom rečju: ¿Puedes ayudarme? ¿Conoces a mi prima? ¿Cuándo vienes? ¿Dónde vives? ¿Cómo te llamas ? ¿Por qué no vas ?
8. Negaciju: No viene con nosotros. No conozco a tu hermana.
9. Zapovedni način: ¡Ven con Pedro ! Samo receptivno negirane konstrukcije: ¡No salgas sin tu madre !
10. Glagolska vremena:
Prezent i imperativ glagola koji se u infinitivu završavaju na -car, -er, -ir i kod kojih osnova ostaje ista u svim licima.
a) Potvrdni oblici
b) Odrični oblici
v) Prezent glagola: ser i estar
g) Prezent i imperativ glagola: dar, hacer, ir, venir, poner, tener, salir, querer, poder, sentirse, haber (hay)
d) perifrastični futur: ir a + infinitivo
đ) Pretérito perfecto simple, pretérito imperfecto y pretérito perfecto compuesto, samo upotreba nekoliko osnovnih tipova rečenica (bez objašnjenja o građenju): estuve enfermo/a, he terminado, se me ha olvidado, no he entendido
Komunikativna nastava jezik smatra sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledeći stavovi:
- ciljni jezik upotrebljava se u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike, u prijatnoj i opuštenoj atmosferi;
- govor nastavnika prilagođen je uzrastu i znanjima učenika;
- nastavnik mora biti siguran da je shvaćeno značenje poruke uključujući njene kulturološke, vaspitne i socijalizirajuće elemente;
- bitno je značenje jezičke poruke;
- nastavnik i dalje učenicima skreće pažnju i upućuje ih na značaj gramatičke preciznosti iskaza;
- znanja učenika mere se jasno određenim relativnim kriterijumima tačnosti i zato uzor nije izvorni govornik;
- sa ciljem da unapredi kvalitet i količinu jezičkog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji; rad u učionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog rešavanja problema, potragom za informacijama iz različitih izvora (internet, dečiji časopisi, prospekti i audio materijal) kao i rešavanjem manje ili više složenih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno određenim kontekstom, postupkom i ciljem;
- nastavnik upućuje učenike u zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog međusobnog odnosa.
Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika uključuje i sledeće:
- usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu;
- poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i prilagođene liste zadataka i aktivnosti;
- nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja;
- učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu;
- udžbenici postaju izvori aktivnosti i moraju biti praćeni upotrebom autentičnih materijala;
- učionica postaje prostor koji je moguće prilagođavati potrebama nastave iz dana u dan;
- rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstiče učenike na studiozni i istraživački rad;
- za uvođenje novog leksičkog materijala koriste se poznate gramatičke strukture i obrnuto;
Tehnike (aktivnosti)
Tokom časa se preporučuje dinamično smenjivanje tehnika / aktivnosti koje ne bi trebalo da traju duže od 15 minuta.
1. Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake (slušaj, piši, poveži, odredi ali i aktivnosti u vezi sa radom u učionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.).
2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.)
3. Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)
4. Vežbe slušanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vežbanki, dodati delove slike, dopuniti informacije, selektovati tačne i netačne iskaze, utvrditi hronologiju i sl.)
5. Igre primerene uzrastu
6. Pevanje u grupi
7. Klasiranje i upoređivanje (po količini, obliku, boji, godišnjim dobima, volim/ne volim, komparacije...)
8. Rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti
9. Crtanje po diktatu, izrada slikovnog rečnika
10. "Prevođenje" iskaza u gest i gesta u iskaz
11. Povezivanje zvučnog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa tekstom ili pak imenovanje naslova
12. Zajedničko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izveštaj/dnevnik sa putovanja, reklamni plakat, program priredbe ili neke druge manifestacije)
13. Razumevanje pisanog jezika:
- uočavanje distinktivnih obeležja koja ukazuju na gramatičke specifičnosti (rod, broj, glagolsko vreme, lice...)
a. prepoznavanje veze između grupa slova i glasova
b. odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, tačno/netačno, višestruki izbor
c. izvršavanje pročitanih uputstava i naredbi
14. Uvođenje dečije književnosti i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski izraz, likovni izraz.
15. Pismeno izražavanje:
- povezivanje glasova i grupe slova
- zamenjivanje reči crtežom ili slikom
- pronalaženje nedostajuće reči (upotpunjavanje niza, pronalaženje "uljeza", osmosmerke, ukrštene reči, i slično)
- povezivanje kraćeg teksta i rečenica sa slikama/ilustracijama
- popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplatu na dečiji časopis ili sl, nalepnice za kofer)
- pisanje čestitki i razglednica
- pisanje kraćih tekstova
Elementi koji se ocenjuju ne treba da se razlikuju od uobičajenih aktivnosti na času. Isto tako ocenjivanje treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i učenja, a ne kao izolovanu aktivnost koja podiže nivo stresa kod učenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje učenika u skladu sa operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sprovodi sa akcentom na proveri postignuća i savladanosti radi jačanja motivacije, a ne na učinjenim greškama. Elementi za proveru i ocenjivanje:
- razumevanje govora
- razumevanje kraćeg pisanog teksta
- usmeno izražavanje
- pismeno izražavanje
- usvojenost leksičkih sadržaja
- usvojenost gramatičkih struktura
- pravopis
- zalaganje na času
- izrada domaćih zadataka i projekata (pojedinačnih, u paru i grupi)
Načini provere moraju biti poznati učenicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom vežbi i vrstama aktivnosti koje se primenjuju na redovnim časovima.
Predviđena su dva pismena zadatka, po jedan u svakom polugodištu.
1. Morfologija. Obratiti pažnju na ispravnu upotrebu različitih morfoloških oblika.
2. Sintaksa. Obratiti pažnju na:
- slaganje reči (kongruenciju)
- pravilnu upotrebu glagolskih vremena
- pravilno strukturiranje rečenice
- jasnost, nedvosmislenost rečenice
- adekvatnu upotrebu zavisnih rečenica
- adekvatan red reči u rečenici
- ispravnu upotrebu korelativa i veznika unutar jedne rečenice, kao i između rečenica.
3. Koherentnost. Obratiti pažnju da se različiti delovi teksta dobro "uklope" jedni sa drugima i da ne stvaraju probleme u razumevanju:
- informacije i argumente iznositi postepeno i u logičnom sledu
- tekst oblikovati tako da predstavlja semantičku celinu i da svi njegovi delovi doprinesu uspostavljanju te celine.
4. Kohezija. Poštovati logičko-semantičke veze između različitih delova teksta. Obratiti pažnju na:
- adekvatnu upotrebu zamenica i zameničkih reči
- adekvatnu upotrebu veznika i konektora
- ispravnu upotrebu reči i izraza kojima se upućuje na neki drugi deo teksta.
5. Leksička prikladnost. Obratiti pažnju na:
- odabir leksike koja treba da bude u saglasnosti sa registrom (formalnim, neformalnim, itd.)
- primernu upotrebu ustaljenih metafora
- odgovarajuću upotrebu kolokacija i frazeologizama
- semantičko-leksičko nijansiranje
- sigurnu i pravilnu upotrebu terminologije.
6. Stilska prikladnost. Obratiti pažnju na:
- izbor registra (treba da odgovara nameni teksta)
- skladno korišćenje različitih jezičkih sredstava, kako pri oblikovanju neutralnih iskaza, tako i pri oblikovanju iskaza različitog stepena ekspresivnosti
Tipovi i vrste tekstova (govornih i pisanih)
TIP TEKSTA: | VRSTA TEKSTA: |
- Deskriptivni tekst (opis viđenog, doživljenog, zamišljenog, sanjanog). | kratka priča, pripovetka; novinski članak, esej; stručni/naučni članak; reklamni tekst, letak; katalog; itd. |
- Narativni tekst (o stvarnom, istorijskom, imaginarnom). | bajka, basna, pripovetka, novela, roman; novinski članak; izveštaj; dnevnik; hronika; privatno pismo; itd. |
- Informativni tekst Osnovna svrha mu je pružanje informacija. | telegram, vest, izjava, komentar; obaveštenje, poruka; pozivnica; zapisnik; poslovno pismo; oglas tipa "traži se"; reklamni tekst, letak; karta (vozna, bioskopska, …); red vožnje, letenja; recept (lekarski, kulinarski); biografija (CV); bibliografija; itd. |
- Argumentativni tekst Pruža argumente, sa ciljem da dokaže ili opovrgne neku ideju/hipotezu/stav. | diskusija, debata; referat, seminarski, maturski, diplomski rad; stručni/naučni članak; naučna rasprava; novinski članak; reklama; propoved; itd. |
- Regulativni tekst Planira i/ili uređuje aktivnost ili ponašanje; propisuje redosled procesa | uputstva i pravila (za upotrebu aparata, igranje igara, popunjavanje obrazaca, i sl.); ugovor; zakoni i propisi; upozorenja, zabrane; zdravica, pohvala, pokuda, zahvalnica; itd. |
Gramatički sadržaji u šestom razredu
U petom razredu osnovne škole učenici su usvajali strani jezik. Učenje je na tom uzrastu bilo pretežno intuitivno: odgovarajućim nastavnim aktivnostima učenici su dovođeni u situaciju da slušaju strani jezik u okviru određenih, njima bliskih i razumljivih situacija, a zatim da naučene iskaze kombinuju da bi se usmeno i pismeno izrazili u sličnim kontekstima.
U petom razredu učenici su počeli da uočavaju prva jezička pravila koja su im olakšavala početno opismenjavanje na stranom jeziku.
Od petog razreda i u šestom razredu, paralelno sa usvajanjem, počinje i učenje stranog jezika; reč je o svesnom procesu koji posmatranjem relevantnih jezičkih (i nejezičkih) fenomena i razmišljanjem o njima omogućuje uočavanje određenih zakonitosti i njihovu konceptualizaciju.
Gramatički sadržaji predviđeni u šestom razredu dati su, dakle, sa dvostrukim ciljem: da bi učenici mogli da unaprede svoju komunikativnu kompetenciju, ali i da bi stekli osnovna znanja o jeziku kao složenom sistemu. Savladavanje gramatičkih sadržaja, stoga, nije samo sebi cilj, te se autorima udžbenika i nastavnicima predlaže da:
1. ohrabruju učenike da posmatranjem sami pokušavaju da otkriju gramatička pravila;
2. otkrivena gramatička pravila prikažu na shematizovan način;
3. u primerima i vežbanjima koriste što je moguće više poznatu leksiku;
4. primere i vežbanja kontekstualizuju;
5. dodatna objašnjenja - samo najneophodnija - zasnuju na analizi najčešćih gramatičkih grešaka svojih učenika;
6. ukazuju učenicima na nerazumevanje ili nesporazum kao moguće posledice gramatičke nepreciznosti / netačnosti.
Budući da se na ovom uzrastu stiču tek početna gramatička znanja koja će se u višim razredima utvrđivati i proširivati (sposobnost učenika da razumeju strani jezik i da se izraze njime umnogome prevazilazi njihova eksplicitna gramatička znanja), njihovo vrednovanje trebalo bi predvideti pre svega u okviru formativne evaluacije, to jest kroz kratke usmene / pismene vežbe kojima se proverava sposobnost učenika da primene određeno otkriveno gramatičko pravilo; ispravak je za učenike prilika da ga bolje razumeju i zapamte. U sumativnoj evaluaciji (na kraju polugođa i školske godine), to jest u pismenim zadacima i prilikom provere sposobnosti usmenog izražavanja, ne bi trebalo davati gramatička vežbanja, već bi gramatičku tačnost nastavnik trebalo da vrednuje kao jedan od više elemenata kojim se ocenjuju različite receptivne i produktivne jezičke veštine. Elementi i skala vrednovanja, usaglašeni na nivou škole, trebalo bi da budu poznati i jasni učenicima.
FIZIČKO VASPITANJE - IZABRANI SPORT
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj predmeta fizičko vaspitanje - izabrani sport je da učenici zadovolje svoja interesovanja, potrebe za sticanjem znanja, sposobnosti za bavljenje sportom kao integralnim delom fizičke kulture i nastojanje da stečena znanja primenjuju u životu (stvaranje trajne navike za bavljenje sportom i učešćem na takmičenjima).
Opšti operativni zadaci:
Opšti operativni zadaci se ne razlikuju od osnovnih opštih zadatka fizičkog vaspitanja:
- razvoj i održavanje motoričkih sposobnosti učenika;
- učenje i usavršavanje motoričkih formi izabranog sporta;
- sticanje teorijskih znanja u izabranom sportu;
- poznavanje pravila takmičenja u izabranom sportu;
- formiranje navika za bavljenje izabranim sportom;
- socijalizacija učenika kroz izabrani sport i negovanje etičkih vrednosti prema učesnicima u takmičenjima;
- otkrivanje darovitih i talentovanih učenika za određeni sport i njihovo podsticanje da se bave sportom.
Posebni operativni zadaci:
- razvoj i održavanje specifičnih motoričkih sposobnosti (koje su naročito značajne za uspešno bavljenje izabranim sportom);
- učenje i usavršavanje osnovnih i složenih elemenata tehnike izabranog sporta;
- pružanje neophodnih znanja iz izabranog sporta (principi tehnike, način vežbanja-treniranja, sticanje osnovnih i produbljenih taktičkih znanja, pravila takmičenja u sportu....itd.) i njihova primena u praksi;
- učenje i usavršavanje osnovne taktike izabranog sporta i njena primene u praksi;
- obavezna realizacija takmičenja na odeljenskom i razrednom nivou;
- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrđivanjem i grupnim poistovećenjem i dr.
- stvaranje objektivnih predstava učenika o sopstvenim mogućnostima za učešće u izabranom sportu;
- podsticanje stvaralaštva učenika u sportu (u domenu tehnike, taktike i takmičenja).
ORGANIZACIONI OBLICI RADA
Osnovni organizacioni oblik rada je nastavni čas.
Programski sadržaji predmeta fizičko vaspitanje-izabrani sport čini sledeća struktura:
- razvijanje motoričkih sposobnosti učenika;
- sportsko-tehničko obrazovanje učenika (obučavanje i usavršavanje tehnike);
- individualna i kolektivna taktika izabranog sporta;
- teorijsko obrazovanje;
- pravila izabranog sporta;
- organizovanje unutar odeljenskih i međuodeljenskih takmičenja.
TEORIJSKO OBRAZOVANJE
Teorijsko obrazovanje:
- upoznavanje učenika sa značajem i vrednostima izabranog sporta;
- upoznavanje učenika sa osnovnim principima vežbanja u skladu sa njegovim uzrastom;
- upoznavanje učenika sa štetnim posledicama nepravilnog vežbanja i predoziranja u izabranom sportu;
- upoznavanje učenika sa etičkim vrednostima i slabostima sporta;
- upoznavanje učenika sa estetskim vrednostima sporta.
Minimalni obrazovni zahtevi
Predmetni nastavnici utvrđuju minimalne obrazovne zahteve u skladu sa usvojenim programom za svaki izabrani sport. Pod tim se podrazumeva:
- savladanost osnovne tehnike i njena primena;
- poznavanje i primena elementarne taktike;
- poznavanje i primena pravila;
- angažovanost i učešće učenika na takmičenjima u izabranom sportu.
Predmet fizičko vaspitanje - izabrani sport je obavezan izborni predmet i realizuje se u okviru redovne nastave sa jednim časom nedeljno koji se unosi u raspored časova škole. Časovi se upisuju prema redovnom rasporedu časova u rubriku dnevnika pod nazivom fizičko vaspitanje - izabrani sport (npr. atletika) i posebno se numerišu.
Svaki učenik je obavezan da se opredeli za jedan sport koje mu se ponudi početkom školske godine, a još bolje na kraju prethodnog razreda.
Škola učenicima treba da ponudi takav izbor da njime budu ponuđeni najmanje dva inidividualna i dva kolektivna sporta. Ukoliko škola ima optimalne uslove za rad, učenicima se može ponuditi i više sportova. Prihvataju se oni sportovi za koje se opredelilo najviše učenika u jednom odelenju (celo odelenje realizuje program izabranog sporta cele školske godine). Izbor sporta vrši se na nivou odeljenja.
Predlog za izabrani sport daje aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja. Predlog mora biti realan. Predlažu se sportovi za koje postoje adekvatni uslovi.
I. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA
Osnovne karakteristike programu su:
- izbornost;
- da služe potrebama učenika;
- omogućavanje nastavnicima ne samo da planiraju, već i da programiraju rad u nastavi u skladu sa sopstvenim znanjima, iskustvima;
- program u velikoj meri omogućava kreativnost nastavnika;
- program je u funkciji celokupnog fizičkog vaspitanja učenika.
Predlog sportova koje treba ponuditi učenicima za izbor:
1. U prvom redu sportovi koji se u određenom obimu obrađuju kroz nastavu fizičkog vaspitanja:
- atletika
- sportska gimnastika
- ritmička gimnastika
- rukomet
- košarka
- odbojka
- mali fudbal
- ples.
2. Sportovi koji se nalaze u programima takmičenja "Saveza za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije":
- atletika
- streljaštvo
- plivanje
- odbojka
- košarka
- rukomet
- mali fudbal
- stoni tenis
- sportska gimnastika.
3. Sportovi za koje je zainteresovana lokalna sredina odnosno lokalna samouprava.
4. Sportovi za koje postoje odgovarajući prirodni i materijalni resursi:
- skijanje
- veslanje
5. Sportovi sa kojima su se učenici upoznali kroz kursne oblike rada.
Didaktičko-metodičko uputstvo za realizaciju časova izabrane sportske grane (izbornog sporta)
- Časove izabrane sportske grane u pogledu metodike potrebno je u što većoj meri prilagoditi modelu časa fizičkog vaspitanja.
- Prema motoričkim formama koje karakterišu izabrani sport i koje se primenjuju u osnovnoj fazi časa treba birati vežbanja kako za uvodno-pripremnu, tako i završnu fazu časa.
- Težište rada u svim izabranim sportovima treba da je na tehnici i njenoj primeni u situacionim uslovima.
- Kod individualnih sportova insistirati na primeni kretanja u takmičarskim uslovima; na nastojanju da se trči ili pliva što brže, skače što više ili baca što dalje, postiže što više krugova ili da se kretanje izvede tehnički ispravno i estetski doterano - sve u zavisnosti od karakteristika izabranog sporta.
- Kod kolektivnih sportova (sportskih igara) forsirati uvežbavanje tehnike i taktike najviše kroz igru i situacione uslove približne uslovima igre.
- Na svakom času u određenim vremenskim intervalima sprovoditi takmičenje između ekipa.
- U radu na ovim časovima neophodno je praviti timove-ekipe prema sposobnostima.
- Na časovima izabranog sporta obavezno je primenjivati diferencirane oblike rada u skladu sa znanjima i sposobnostima učenika. Ovakav pristup je obavezan uvažavajući strukturu učenika koji su se opredelili za određeni sport (ima onih koji su se tim sportom već bavili ili se njime bave i učenika početnika).
- Sadržaje rada na časovima programiraju nastavnici zaduženi za realizaciju predmeta fizičko vaspitanje - izabrani sport u skladu sa znanjima o sportskoj grani i sagledavanjem sposobnosti i znanja učenika.
- Programirani sadržaji planiraju se kao i svi ostali časovi nastave fizičkog vaspitanja.
- Ocenjivanje učenika treba da je u skladu sa obimom i kvalitetom naučenosti sadržaja koji je za učenike određen (program za početnike i program za naprednije).
- Kroz časove predmeta fizičko vaspitanje - izabrani sport uočavati učenike koji su posebno talentovani za sport i upućivati ih da se njime bave i izvan škole u klubovima i sportskim školama ako to žele ili imaju interesovanja.
- Kroz rad sa učenicima uočavati učenike čije se interesovanje za određeni sport ne poklapa sa njihovim mogućnostima i iste savetovati na kraju školske godine za koji sport da se opredele u narednoj školskoj godini.
II. ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Sadržaji predmeta fizičko vaspitanje-izabrani sport mogu se realizovati u objektima škole, na odgovarajućim vežbalištima - objektima van škole, pod uslovom da se nalaze u blizini škole ili da je za učenike organizovan namenski prevoz (sportska hala, bazen, otvoreni tereni, klizalište, skijalište, itd.).
Časovi se mogu organizovati u istoj smeni u okviru rasporeda časova sa drugim predmetima ili u suprotnoj smeni ako za tim postoji potreba i adekvatni uslovi.
III. PLANIRANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Planiranje obrazovno-vaspitnog rada sprovode nastavnici u skladu sa osnovnim principima planiranja u fizičkom vaspitanju. Obavezno se radi godišnji plan rada iz koga proističu mesečni i nedeljni planovi rada.
Nastavnici shodno uobičajenoj praksi obavezno prave i pripremu za pojedinačan čas. Priprema za čas bazira se na prihvaćenoj četvorodelnoj strukturi časa primerenog potrebama fizičkog vaspitanja.
IV. PRAĆENJE I OCENJIVANJE
Praćenje i vrednovanje rada učenika
Ocenjivanje se vrši brojčano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih zahteva.
Praćenje napretka učenika obavlja se sukcesivno u toku cele školske godine, na osnovu jedinstvene metodologije koja predviđa sledeće tematske celine.
- Stanje specifičnih motoričkih sposobnosti (u skladu sa zahtevima izabranog sporta).
- Zdravstveno-higijenske navike karakteristične za izabranu sportsku granu.
- Dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa induvidualnim mogućnostima u izabranoj sportskoj grani i minimalnim obrazovnim zahtevima za izabranu sportsku granu.
- Odnos prema radu i vrednovanje učešća na školskim sportskim takmičenjima.
1. Praćenje i vrednovanje cpecifičnih motoričkih sposobnosti vrši se na osnovu savladanosti programskog sadržaja kojim se podstiče razvoj onih fizičkih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kritičan period zbog njihove transformacije pod uticajem rada u izabranoj sportskoj grani.
2. Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrđivanja nivoa pravilnog držanja tela i održavanja lične i kolektivne higijene, a takođe i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja u izabranoj sportskoj grani.
3. Stepen savladanosti motornih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva, koji je utvrđen na kraju navođenja programskih sadržaja.
4. Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog učestvovanja u nastavnom procesu, takmičenjima i vanškolskim aktivnostima.
Ocenjivanje učenika u okviru praćenja i vrednovanja nastavnog procesa, vrši se na osnovu pravilnika o ocenjivanju učenika osnovne škole i na osnovu savremenih didaktičko-metodičkih znanja.
Pedagoška dokumentacija i didaktički materijal
Obavezna pedagoška dokumentacija je:
Dnevnik rada: struktura i sadržaj utvrđuje se na republičkom nivou i odobrava ga ministar, a nastavniku se ostavlja mogućnost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.
Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan stručnog aktiva, plan vančasovnih i vanškolskih aktivnosti i praćenje njihove realizacije.
Pisane pripreme: nastavnik sačinjava za pojedine nastavne teme koje sadrže: vremensku artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj časova, vreme realizacije), konzistentnu didaktičku strukturu časova (oblike rada, metodičke postupke obučavanja i uvežbavanja).
Radni karton: treba da ima svaki učenik sa programom vežbaonog sadržaja kojeg sačinjava učitelj ili predmetni nastavnik, a koji su prilagođeni konkretnim uslovima rada.
Formulari za obradu podataka za: stanje fizičkih sposobnosti, realizaciju programskih sadržaja u časovnoj i vančasovnoj organizaciji rada.
Očigledna sredstva: crteži, konturogrami, video-trake aranžirane, tablice orijentacionih vrednosti motoričkih sposobnosti, raznovrsna obeležavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upućuju učenike na lakše razumevanje radnih zadataka.
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave izbornog predmeta čuvari prirode jeste razvijanje poželjnog ponašanja u skladu sa principima održivosti, etičnosti i prava budućih generacija na očuvanu životnu sredinu, prirodu i biodiverzitet.
Zadaci nastave predmeta čuvari prirode su da učenici:
- primenjuju obrazovanje za zaštitu i održivost životne sredine,
- razvijaju vrednosti, stavove, veštine i ponašanje u skladu sa održivim razvojem,
- znaju da na osnovu stečenih znanja prepoznaju i izaberu kvalitetan i zdrav stil života,
- primenjuju racionalno korišćenje prirodnih resursa,
- prepoznaju izvore zagađivanja i uočavaju posledice,
- razvijaju sposobnost za uočavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema,
- poseduju inicijativu za aktivno učestvovanje i odgovornost,
- poseduju potrebu za ličnim angažovanjem u zaštiti i održivosti životne sredine, prirode i biodiverziteta.
ODRŽIVOST, ŽIVOTNA SREDINA I UTICAJ ČOVEKA
Uzajamna povezanost živog sveta.
Uticaj čoveka na održivost životne sredine.
Sprovođenje akcija - zaštita i održivost životne sredine.
ODGOVORAN ODNOS PREMA ODRŽIVOSTI ŽIVOTNE SREDINE
Ponašanja koja ne narušavaju održivost životne sredine.
Globalne promene u životnoj sredini i njihove posledice.
Smanjenje emisije štetnih gasova (projekat).
Zaštita od buke.
Komunalna higijena (akcija).
Reciklaža (akcija).
Sprovođenje akcija - odgovoran odnos prema održivosti životne sredine.
ODGOVORAN ODNOS PREMA ZDRAVLJU
Pravila ponašanja koja doprinose očuvanju zdravlja.
Potrošačka kultura (projekat).
Organska hrana. Brza hrana.
Sprovođenje akcija - zdravstvena kultura.
ODGOVORAN ODNOS PREMA ŽIVOTINJAMA
Prava životinja - opstanak koji zavisi od čoveka.
Životinje za društvo - kućni ljubimci.
Ugroženost domaćih životinja, oglednih životinja i krznašica.
Sprovođenje akcija - briga o životinjama.
ODGOVORAN ODNOS PREMA RAZNOVRSNOSTI ŽIVOG SVETA
Zaštićene biljke Srbije.
Zaštićene životinje Srbije.
Terenska vežba: poseta rezervatu prirode.
Sprovođenje akcija - obeležavanja Dana planete i Svetskog dana zaštite životne sredine.
Navedeni sadržaji programa izbornog predmeta čuvari prirode, pored osnovnog teorijskog pristupa, poseduju i aktivan pristup koji je usmeren ka praktičnoj realizaciji zaštite životne sredine van učionice, akcijama i izradi malih projekata. Ovako koncipiran program daje veliku kreativnu slobodu nastavnicima i učenicima da ga shodno uslovima, mogućnostima i vremenu realizuju.
Uloga nastavnika je da uz primenu različitih metoda rada podstiču odgovoran odnos prema životnoj sredini, usmeravaju interesovanje učenika u pokušaju da samostalno organizuju aktivnosti i realizuju projekte čuvara prirode.
Operativna razrada programskih sadržaja prepuštena je nastavnicima koji određuju vreme i mesto realizacije nastavnih sadržaja izbornog predmeta čuvari prirode.
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj izučavanja predmeta je proširivanje znanja iz oblasti opšte kulture i osposobljavanje učenika da, kroz upoznavanje s načinom života ljudi u prošlosti, bolje razumeju svet i vreme u kome žive i razviju svest o kontinuitetu i ukorenjenosti. Učenici bi trebalo da se upoznaju sa specifičnostima dinamike kulturnih promena i da nauče kako da sagledaju sebe u kontekstu "drugog" da bi sopstveni identitet što potpunije integrisali u širi kontekst razuđene i složene sadašnjosti.
Zadaci predmeta su da učenici, kroz nastavu usmerenu ka upoznavanju s različitim elementima svakodnevnog života, kao što su odnosi u porodici, ishrana, obrazovanje, igre, zabava, stanovanje, odevanje… uoče njihovu uslovljenost istorijskim procesima i događajima. Koncepcija nastave ovog izbornog predmeta naglasak stavlja na upoznavanje s osnovnim elementima svakodnevnog života u prošlosti Srbije, Evrope i Sredozemlja, s namerom da se uoče njihovi zajednički imenitelji i upoznaju različitosti koje postoje u datom istorijskom kontekstu, kao i u odnosu na savremeno doba u kojem učenik živi. Podsticanjem radoznalosti, kreativnosti i istraživačkog duha u proučavanju ovog predmeta, učenici treba da se osposobe da formiraju jasniju sliku o prošlim vremenima, da ovladaju elementarnim procedurama prikupljanja istorijske građe, kao i da razviju kritički odnos prema toj građi i drugim ostacima prošlih vremena.
Operativni zadaci:
- razumevanje pojma svakodnevni život;
- razumevanje značaja proučavanja svakodnevnog života u prošlosti;
- usvajanje i produbljivanje znanja o razlikama između svakodnevnog života danas i u prošlosti;
- upoznavanje sa ulogom i značajem grbova i zastava;
- upoznavanje sa ulogom i značajem grbova i zastava u prošlosti srpskog naroda;
- upoznavanje sa svakodnevnim životom u srednjem veku;
- upoznavanje sa svakodnevnim životom srpskog naroda u srednjem veku;
- podsticanje učenika na samostalni istraživački rad;
- razvijanje sposobnosti povezivanja znanja iz različitih oblasti.
UVOD
Pojam svakodnevnog života (uočavanje razlike između političke istorije i istorije svakodnevnog života i ukazivanje na osnovne tematske oblasti istraživanja - ishrana, stanovanje, odevanje, školovanje, odnosi u porodici i lokalnoj zajednici, lečenje, religioznost i verovanja običnih ljudi, zabava, takmičarske igre...).
Značaj proučavanja svakodnevnog života u prošlosti (prošlost ne pripada samo vladarima, vojskovođama i državnicima, već i običnim ljudima, u istorijskim izvorima uglavnom anonimnim, kojima se možemo približiti jedino istraživanjem njihove svakodnevice).
GRBOVI I ZASTAVE NEKAD I SAD
Pojam grba i zastave kao simbola i heraldike kao nauke o grbovima (osnovni elementi: zastava - jednobojna ili višebojna tkanina na zastavnom koplju ili stegu; grb - štit sa grbovnom slikom iznad koga je šlem ili kruna).
Uloga i značaj grbova i zastava u sadašnjosti (kao simbola države, nacije, vladara, vojske, grada, ustanove, preduzeća, političke organizacije, sportskog društva...).
Uloga i značaj grbova i zastava u prošlosti (pojava grbova u XII veku - porodični grbovi na štitovima kao način raspoznavanja vitezova na turnirima i u ratnim pohodima; grbovi na zastavama, novcu, pečatima, poštanskim markama, spomenicima, šlemovima...; najčešći heraldički simboli - krst, orao, lav, zmaj, jelen, konj, lik sveca, kula, ljiljan, mesečev srp...; veksilum - zastava rimskih careva, labarum - zastava Konstantina Velikog sa znakom krsta i grčkim početnim slovima imena Isusa Hrista, značaj osvajanja i gubitka zastave u ratu, značenje bele zastave u ratu...).
Grbovi i zastave u prošlosti srpskog naroda (poreklo srpskog grba i zastave, značenje četiri ocila, najčešći heraldički simboli na grbovima srpskih novovekovnih i srednjovekovnih dinastija i vlastelinskih porodica - dvoglavi beli orao Nemanjića, Lazarevića, Karađorđevića, Obrenovića i Petrovića-Njegoša, lav Brankovića i Petrovića-Njegoša, vuk Balšića, ljiljani Kotromanića...).
SVAKODNEVNI ŽIVOT U SREDNJEM VEKU
Svakodnevni životu srednjovekovnoj Evropi
Način ishrane u srednjem veku (sakupljanje i pripremanje namirnica, lov i ribolov, jelovnik, načini čuvanja hrane, zemljoradnja, vinogradarstvo, pića).
Odevanje u srednjem veku (materijali, sirovine i načini obrade, nakit, bojenje, šminka i lična higijena).
Porodični odnosi u srednjem veku (položaj muškarca, žene i deteta, uticaj običajnog prava).
Stanovanje u srednjem veku (građevinski materijali, način gradnje, oruđa za rad, izgled objekata i organizacija prostora, osvetljenje, ukrašavanje prostora - tapiserije, razlika između sela i grada).
Život u srednjovekovnom gradu (primeri Carigrada, Venecije, Firence, Pariza, Londona...; higijenski uslovi, opasnost od epidemija...).
Srednjovekovni zamak (u miru i za vreme opsade, odbrana zamka: jarak, pokretni mostovi, prstenovi odbrane, stražarnice na kapijama, polivanje napadača vrelim uljem i vodom…).
Život u srednjovekovnom selu (obaveze stanovništva, položaj zavisnog seljaka - rabotnika, porez, prisilni rad - izgradnja puteva, nasipa, utvrđenja...).
Vlastelin na svom imanju (lov - obuka sokolova, odnos sa rabotnicima).
Obrazovanje (pismo, tehnika pisanja, škole...).
Život u srednjovekovnom manastiru (svakodnevica organizovana prema liturgijskim časovima i molitvama, osnovni poslovi monaha...).
Vojska (izrada i izgled vojničke opreme: oružje - mač, koplje, borbena sekira, praćka, luk i strela, samostrel, topuz, mlat, "grčka vatra"...; oklop - pancirna košulja, šlem, vizir, rameni oklop, oklopne rukavice, oklop kolena, konjski oklop…; štitovi, opsadne sprave - katapulti, ovnovi, opsadne kule...).
Viteška karijera (put plemićkih sinova od paža i štitonoše do viteza, svečano proglašenje za viteza, viteški zakoni časti).
Viteški turniri i druge takmičarske igre (uvežbavanje ratničkih veština, megdani, nošenje znamenja neke gospe kao način pokazivanja naklonosti, perjanice-čelenke na šlemovima...).
Društveni život (igre, ples uz muziku, muzički instrumenti, pozorište, trubaduri, vlasteoske gozbe: žongleri, putujući svirači i zabavljači...).
Upotrebni predmeti (tehnika i umeće izrade - oruđe, posuđe, kućni inventar, pečati, novac...).
Strahovi srednjovekovnog stanovništva (od smaka sveta, prirodnih nepogoda, bolesti, nepoznatog, drugačijeg i drugog - stranaca, pripadnika druge profesije, pola, veroispovesti, mitskih bića - veštica, vampira, vukodlaka, duhova...).
Lečenje (zarazne bolesti, pojava kuge - "crna smrt", načini zdravstvene zaštite i preventive, lekovi i lekovito bilje).
Putovanje i trgovina (hodočašća - sveta mesta, misionari, putujući trgovci, značajni sajmovi).
Svakodnevni život u srpskim zemljama srednjeg veka
Način ishrane (pripremanje hrane, kućno posuđe, rekonstrukcija mogućeg jelovnika...).
Odevanje (materijali i tkanine, sklavina - osnovna garderoba Južnih Slovena, razlika u odevanju među pripadnicima različitih društvenih grupa, nakit, preodevanje u odeću suprotnog pola i u životinjske kože u vreme poklada i karnevala...).
Stanovanje (građevinski materijali, način gradnje, izgled objekata i organizacija prostora kuće, higijena kuće...).
Lečenje (lična higijena, tehnike lečenja, različiti melemi, lekovito bilje, manastirske bolnice - Hilandar, Studenica...; čudesna isceljenja, vradžbine...).
Životni ciklus (rođenje, krštenje, brak, svadba, smrt, sahrana).
Srpska srednjovekovna porodica (položaj muškarca, žene i deteta u porodici i lokalnoj zajednici).
Obrazovanje (širenje osnovne pismenosti u lokalnim sredinama - parohijski sveštenik kao učitelj pisanja i čitanja, manastiri kao centri pismenosti i visokog obrazovanja, značaj Hilandara).
Društveni život (osnovni praznici zajednice, različiti oblici zabavnih aktivnosti, gozba, ples - kolo, igra, panađuri, crkvene slave, sabori, glumci, žongleri, muzika, muzički instrumenti, narodne pesme dugog stiha - bugarštice, viteške igre, konjičke trke, borbe životinja...).
Naselja (osnovni tipovi naselja - selo, trg, grad, rudarsko naselje; primeri Kotora, Novog Brda, Skoplja, Prizrena, Beograda, Smedereva...).
Život na selu (osnovni ritmovi agrarne proizvodnje, osnovna obeležja srednjovekovne zemljoradnje, vinogradarstva i stočarstva, poljoprivredni alati - ralo, plug, srp, kosa, motika, mlinovi, čuvanje i skladištenje hrane - žitne jame i sl.).
Vojska (način ratovanja, vojna tehnika, značaj utvrđenja i kula).
Putovanje i trgovina (kovanje novca i njegov značaj, osnovni pravci trgovačkih puteva: pravci Morava - Vardar i Drina - Polimlje, pomorske veze - odnosi sa Kotorom i Dubrovnikom i drugim primorskim gradovima).
Program za šesti razred je koncepcijski postavljen da predstavlja smisaonu celinu koja istovremeno otvara mogućnosti za dalji razvoj i nadogradnju sadržaja u programima ovog predmeta za sedmi i osmi razred, a oslanja se na sadržaje iz petog razreda. Sastoji se iz tri tematske celine.
Prva celina se može odrediti kao bazična, jer svi programi za ovaj predmet od petog do osmog razreda njome započinju. Sadržaji u okviru ove teme namenjeni su preciznijem određivanju pojma svakodnevni život, kao i objašnjavanju značaja proučavanja svakodnevnog života ljudi u prošlosti.
Druga je fokusirana na samo jedan sadržaj svakodnevnog života. U šestom razredu ta tema je Grbovi i zastave nekad i sad, koja se obrađuje polazeći od sadašnjosti koja je učenicima poznata ka sve daljoj prošlosti.
Treća tematska celina se bavi različitim aspektima svakodnevnog života u određenom vremenskom periodu. U šestom razredu to je srednji vek, čime se obezbeđuje veza sa proučavanjem istorijskih događaja u okviru obaveznog predmeta istorija.
Podelom na pomenute tematske celine, učenicima je omogućeno da se u bilo kom razredu opredeljuju za ovaj izborni predmet po prvi put, a da propušteni program(i) ne predstavljaju ozbiljniju prepreku. Oni učenici koji izaberu da tokom čitavog drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja pohađaju ovaj predmet ovladaće najvažnijim pojmovima i pojavama, koje čine svakodnevicu ljudi u rasponu od praistorije do savremenog doba, a sa sadržajima četiri teme (po jedna za svaki razred) biće detaljnije upoznati.
Iako je ceo program okrenut prošlosti, neophodno je da se tokom rada sa učenicima vrši stalna komparacija sa savremenim dobom, čime se potencira shvatanje kontinuiteta u razvoju ljudi i društva. Sadržaji se, takođe, obrađuju i kroz dimenziju lokalno - globalno, gde učenici imaju priliku da svoj zavičaj bolje prouče u odnosu na zadatu epohu.
U sadržaju programa date su osnovne tematske celine, a nastavnik ima slobodu da kreira konačnu verziju programa za svaku grupu sa kojom radi, uvažavajući interesovanja učenika i ciljeve i zadatke predmeta. Početni časovi, kad se učenici međusobno bolje upoznaju jer najčešće pripadaju različitim odeljenjima, pogodni su da se razgovara i o izboru sadržaja. Navodeći interesantne istorijske činjenice ili pitanja (kako su u prošlosti ljudi popravljali zube, kako su znali koliko je sati...?), nastavnik pobuđuje učeničku radoznalost i motiviše ih da se opredele za neke od ponuđenih sadržaja. Odgovornost nastavnika je da, zatim, te sadržaje uobliči u konkretne nastavne teme, koje će biti obrađivane na časovima.
Tako dobijeni materijal osnov je za dalji rad nastavnika, planiranje aktivnosti i pripremu za čas. Poželjno je da nastavnik postigne da planirane aktivnosti imaju definisanu strukturu, koju odlikuju fleksibilnost i adaptibilnost. U pripremnoj fazi nastavnik treba da prikupi dovoljan broj informacija o sadržajima na kojima će raditi sa učenicima, ali će konačni obim informacija biti određen učeničkim potrebama i mogućnostima da ih pripreme i prime. Nastavnik je taj koji ne dozvoljava da dominira preterana faktografija, a nastoji da se postigne funkcionalnost znanja i povezanost činjenica u smisaone celine. On na različite načine podstiče osamostaljivanje učenika u prikupljanju i sređivanju istorijskih podataka, usmerava ih na različite izvore informacija i podučava ih kako da se prema njima kritički odnose. Na taj način se neguje istraživački duh i ljubav prema nauci i podstiče mišljenje zasnovano na proverenim činjenicama i argumentima.
Osnovni pristup u radu jeste interdisciplinarnost i savlađivanje novih i nepoznatih činjenica pomoću onih bliskih i poznatih. U okviru ovog predmeta postoje velike mogućnosti za integraciju školskog i vanškolskog znanja učenika, za izlazak iz okvira školskih udžbenika i učionice, uključivanje roditelja i sugrađana koji poseduju znanja, kolekcije, knjige, filmove i drugo što može da pomogne u realizaciji programa.
Nastavnik svakoj nastavnoj jedinici pristupa kao posebnom obrazovnom i didaktičkom problemu za koji zajedno sa učenicima pronalazi odgovarajuća rešenja. Uvek treba težiti kombinovanju različitih metoda rada (kratka predavanja, gledanje filmova, čitanje knjiga, diskusije, analiza pisanih izvora i slika, posete arheološkim i istorijskim lokalitetima, pravljenje upotrebnih predmeta iz prošlosti...). Posebno je prikladno organizovati učenike u timove, gde se centralni zadatak rešava tako što svako ima svoj pojedinačni radni zadatak i ulogu u timu.
U izvođenju nastave aktivnost učenika je najvažnija, bez obzira na izabrane metode rada. Nastavnikova je uloga da organizuje nastavu, pruži pomoć učenicima u radu (od davanja informacija do upućivanja na izvore informacija) i da podstiče interesovanje učenika za predmet. U toku svih aktivnosti treba ohrabrivati razmenu informacija, kako između učenika i nastavnika, tako i između samih učenika.
Kvalitet nastave unaprediće upotreba različitih nastavnih sredstava kao što su: ilustracije, dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, arheološki materijal ili kopije nalaza, posete kulturno-istorijskim spomenicima, kompjuterske igrice koje se zasnivaju na rekonstrukciji društva iz prošlosti i dr.
Domaći zadaci imaju svoje opravdano mesto u realizaciji ovog programa. Ukoliko se dobro postave, neće dodatno opteretiti učenike niti kod njih izazvati odbojnost. Razlog za uvođenje domaćih zadataka ne proizilazi iz malog fonda časova i obimnog gradiva, već iz samog cilja predmeta. Domaći zadaci će u velikoj meri doprineti da se učenici osamostale u istraživačkim aktivnostima i prikupljanju podataka, posebno kada se usklade s interesovanjima učenika (ne treba svi učenici da imaju isti domaći zadatak). Mnoge domaće zadatke učenici mogu raditi u paru ili manjoj grupi, uz pomoć porodice, za vreme raspusta, što su nedovoljno iskorišćeni modaliteti u radu s učenicima.
Kao i kod drugih izbornih predmeta gde ocena ne utiče na školski uspeh, ocenjivanje dobija nešto drugačiju dimenziju. Za ovaj predmet klasično pismeno i usmeno ispitivanje znanja nije pogodno. Svaka aktivnost je prilika da se učenik oceni. Nastavnik prati celokupni rad učenika i nagrađuju sve njegove aspekte. Pored stečenog znanja o svakodnevnom životu ljudi u prošlosti, nastavnik treba da nagradi i učešće i posvećenost aktivnostima nezavisno od postignuća. Ocena je odraz individualnog napredovanja deteta i podsticaj za njegov dalji razvoj.
Kako je sadržaj predmeta povezan sa svim oblastima života (ishrana, odevanje, obrazovanje, lečenje, proizvodnja, zabava...), učenici imaju priliku da savlađivanjem programa ovog predmeta dobiju brojne informacije značajne za svoj budući profesionalni razvoj. Nastavnik treba da ima u vidu i ovaj aspekt predmeta i, ukoliko kod nekog učenika prepozna posebno interesovanje za određene sadržaje, treba da mu ukaže kojom profesijom bi se mogao baviti, odnosno u kojoj srednjoj školi se stiču znanja i zvanja za određenu oblast.
Da bi se zadaci nastave što potpunije ostvarili, trebalo bi da postoji korelacija s drugim obaveznim i izbornim nastavnim predmetima kao što su istorija, geografija, srpski jezik, likovna kultura, muzička kultura, crtanje, slikanje i vajanje, šah, verska nastava, građansko vaspitanje... Učenici koji su u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja obradili programe izbornog predmeta narodna tradicija mogu biti dragoceni pomagači nastavniku jer po načinu rada, a delimično i po sadržaju, postoji srodnost između ova dva predmeta.
Na kraju školske godine, kao mogućnost da se sistematizuje i rekapitulira usvojeno znanje, može se organizovati izložba/priredba kojom bi učenici pokazali stečeno znanje, kao i materijale i predmete koje su prikupili izučavajući ovaj izborni predmet. Ovakve izložbe/priredbe zahtevaju od nastavnika da planira časove na kraju školske godine za njihovu pripremu.
Posebni zahtevi
GRBOVI I ZASTAVE NEKAD I SAD
Kroz obradu ove tematske celine učenici treba da se upoznaju sa pojmom zastava i grbova, njihovom funkcijom i varijetetima u kojima su se pojavljivali do našeg vremena. Proučavanje ove teme može da započne analizom zastava i grbova iz sadašnjosti, koji su učenicima poznati i dostupni.
Grbovi, čiji se nastanak, u savremenom smislu, vezuje za XII vek, imaju svoje korene u čovekovoj iskonskoj potrebi da upotrebne predmete obeležava i ukrašava. Izučavanjem grbova može se mnogo saznati o nekom istorijskom periodu na određenom prostoru jer je jezik heraldike vrlo precizan.
Proučavajući zastave učenici treba da saznaju da su one bile u nekom obliku u upotrebi i kod naroda starog veka i da su tokom celokupne dosadašnje istorije opstajale sa istom namenom - da izraze pripadanje ili da prenesu određeni signal ili poruku.
Učenici mogu i sami pregledom zastava iz prošlosti i sadašnjosti da identifikuju koji su se simboli često koristili i sa kojom namerom (lavovi i orlovi kao odraz snage, mačevi kao izraz borbenosti, krst kao odraz verskih uverenja...). Za analizu je interesantna i zastava Olimpijskih igara sa simbolikom pet ukrštenih krugova, kao i zastave koje nose simbole iz biljnog sveta kao što je japanska carska zastava sa cvetom hrizanteme, kanadska sa listom javora, ili zastava Ujedinjenih nacija sa maslinovom grančicom kao simbolom mira.
U skladu sa navedenim Načinom ostvarivanja programa favorizuje se istraživački, samostalni rad učenika, ali je i svaki drugi način rada dobar ako doprinosi razumevanju nastavnih sadržaja i pomaže u traganju za odgovorima na pitanja: zašto se u svakoj zemlji skrnavljenje državne zastave smatra za prestup, zašto su na svim državnim ustanovama grb i zastava, zašto na velikim takmičenjima pobednici šire zastave svoje zemlje, zašto se na sahranama ljudi koji su nečim zadužili zemlju njihovi kovčezi obmotavaju zastavom...
Posebnu pažnju treba posvetiti analizi srpskih zastava i grbova kroz istoriju kada se učenici mogu upoznati i sa njihovom simbolikom i značenjem.
Učenici šestog razreda, kod kojih se prirodno sve češće pojavljuju pitanja samospoznaje (Ko sam ja? Kome pripadam? Ko su moji preci...?), ulaze u fazu razvoja koja ih vodi ka finalizaciji formiranja identiteta i integriteta. Priča o zastavama i grbovima može pozitivno doprineti tom aspektu razvoja, naravno, ukoliko počiva na principu poštovanja sopstvenih, ali i tuđih znamenja.
Učenici rad na ovoj temi mogu upotpuniti kreiranjem grba koji bi na neki način izrazio grupu okupljenu oko ovog izbornog predmeta. To bi doprinelo jačanju kohezije u grupi, što je vredan usputni dobitak izučavanja ovog predmeta. Učenicima, takođe, može biti atraktivna aktivnost na osmišljavanju zastave za neku hipotetičku državu, a od radova se može napraviti izložba.
SVAKODNEVNI ŽIVOT U SREDNJEM VEKU
Nastavni sadržaji preporučeni u ovoj temi daju mogućnost učenicima da steknu jasniju sliku o srednjem veku. Najveći deo prošlosti pripada običnim ljudima, koji su nam po mnogo čemu veoma bliski. Taj "običan" i uglavnom "bezimeni" svet pojedinaca i lokalnih zajednica (sagledanih kao opozicija centru) čini zapravo istoriju sveta, koju klasična istorija, politički i događajno usmerena, predstavlja samo kroz istoriju država, vladara i vladajućih elita. Upoznavanjem sa svakodnevicom u srednjem veku, kao i u bilo kojoj drugoj istorijskoj epohi, učenicima će se ukazati brojne sličnosti i razlike s današnjim vremenom.
Uočavanje sličnosti i razlika ima dva osnovna cilja. Prvo, učenicima će se apstraktnost istorijske nauke o istorijskim procesima i davno iščezlim državama i kulturama približiti kroz "konkretizaciju" prošlosti u pojavi svakodnevice običnih ljudi prošlih vremena. Time se kod učenika stvara svest da je prošlost nekada bila nečija sadašnjost, kao što i naša svakodnevica veoma brzo postaje prošlost. Drugo, u dijalogu sa različitim i drugim, učenici će moći da potpunije sagledaju neposredno okruženje i društvo u kome žive, kao i sebe same. Na taj način, doći će do proširivanja stečenih znanja, a u isto vreme proces formiranja svesti o samom sebi i okolnom svetu biće upotpunjen saznanjem o razvoju i usavršavanju kulturnih odlika različitih zajednica, koje najčešće odgovaraju promenama njihovih društveno-ekonomskih sistema. Time bi trebalo da se kod učenika podstakne razvoj veštine posmatranja, upotrebe komparativnosti i kritičkog sagledavanja njegovog sopstvenog okruženja i sadašnjice.
ODABRANA LITERATURA:
V. Bikić, Srednjovekovno selo, Beograd 2007.
Dž. Bingam, Veliko istraživanje - Zamkovi, Beograd 2005.
M. Blagojević, Srbija u doba Nemanjića, Beograd 1989.
S. Bojanin, Zabave i svetkovine u srednjovekovnoj Srbiji (od kraja XII do kraja XV veka), Beograd 2005.
A. Veselinović, R. Ljušić, Srpske dinastije, Novi Sad 2001.
K. Gravet, Vitezovi, Beograd 2006.
N. Đuranović, Srednjovekovna Srbija, Novi Sad 2006.
Istorija privatnog života I, od Rimskog carstva do 1000. godine, priredili F. Arijes i Ž. Dibi, Beograd 2000.
Istorija privatnog života II, od feudalne Evrope do renesanse, priredili F. Arijes i Ž. Dibi, Beograd 2001.
K. Kanduri, Veliko istraživanje - Istorija, Beograd 2005.
Ž. Le Gof, Čovek srednjeg veka, Beograd 2007.
Leksikon srpskog srednjeg veka, priredili S. Ćirković i R. Mihaljčić, Beograd 1999.
F. Mekdonald, Ne bi ti se svidelo da budeš srednjovekovni vitez, Beograd 2004.
M. Milićević, Grb Srbije: razvoj kroz istoriju, Beograd 1995.
D. Mrđenović, A. Palavestra, D. Spasić, Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele, Beograd 1987.
Privatni život u srpskim zemljama srednjeg veka, priredile S. Marjanović-Dušanić i D. Popović, Beograd 2004.
R. Radić, Strah u poznoj Vizantiji I-II, Beograd 2000.
R. Radić, Vizantija - purpur i pergament, Beograd 2006.
R. Radić, Carigrad - priče sa Bosfora, Beograd 2007.
F. Džajs, Vitezovi kroz istoriju, Beograd 2003.
F. Džajs, Dž. Džajs, Život u srednjovekovnom gradu, Beograd 2004.
F. Džajs, Dž. Džajs, Život u srednjovekovnom zamku, Beograd 2005.
F. Džajs, Dž. Džajs, Život u srednjovekovnom selu, Beograd 2006.
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da podstiče i razvija učenikovo stvaralačko mišljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem društva i karakterom ovog nastavnog predmeta.
Zadaci:
- razvijanje sposobnosti učenika za opažanje kvaliteta svih likovnih elemenata
- stvaranje uslova da učenici na časovima u procesu realizacije sadržaja koriste različite tehnike i sredstva i da upoznaju njihova vizuelna i likovna svojstva;
- razvijanje sposobnosti učenika za vizuelno pamćenje i povezivanje opaženih informacija kao osnove za uvođenje u vizuelno mišljenje;
- razvijanje osetljivosti za likovne i vizuelne vrednosti, koje se stiču u nastavi, a primenjuju u radu i životu;
- razvijanje motoričkih sposobnosti učenika i navike za lepo pisanje;
- podsticanje interesovanja i stvaranje potrebe kod učenika za posećivanjem muzeja, izložbi, kao i za čuvanje kulturnih dobara i estetskog izgleda sredine u kojoj učenici žive i rade;
- stvaranje uslova da se upoznavanjem likovnih umetnosti bolje razumeju prirodne zakonitosti i društvene pojave;
- omogućavanje razumevanja i pozitivnog emocionalnog stava prema vrednostima izraženim i u delima različitih područja umetnosti;
- razvijanje sposobnosti za prepoznavanje osnovnih svojstava tradicionalne, moderne i savremene umetnosti.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- razvijaju likovno-estetski senzibilitet za spontani ritam bojenih mrlja, linija, teksturu, svetlinu, boju i čulnu osetljivost i osećajnost za vizuelno sporazumevanje i svet uobrazilje u likovnim delima;
- pokažu interese i sposobnosti za samostalno otkrivanje vizuelnih pojava i zakonitosti sveta oblika: svetlo-tamno, oblik-boja, prostor, kompozicija;
- posmatraju i estetski doživljavaju dela likovnih umetnosti;
- razvijaju ljubav prema likovnom nasleđu;
- se osposobe za stvaralačko prenošenje vizuelno-likovnih iskustava u prirodno-društveno naučna područja i tako razviju interesovanje za oplemenjivanje i zaštitu prirode i smisao za unapređivanje kulture življenja;
- razvijaju svest da će znanja koristiti u daljoj profesionalnoj orijentaciji i unapređivanju opšte kulture.
- razvijaju stvaralački odnos prema okolini i veće kompetencije vizuelnog mišljenja;
- razvijaju osetljivost za probleme u korišćenju likovno-tehničkih sredstava.
Struktura: | 1. Sadržaji programa |
| 2. Kreativnost |
| 3. Medijumi |
CRTANJE
Tačka, linija i smer (3)
Percepcija i apercepcija
Crtanje, crtački materijali, obične olovke, metalno pero, tuš i pero i penkalo, razni crtački materijali
Slobodan ritam masa i volumena, bojenih mrlja, linija, svetlina (2)
Percepcija i apercepcija
Kombinovani, crtanje, slikanje, odgovarajuća sredstva i materijali
Komponovanje osnovnih trodimenzionalnih oblika (3)
Percepcija
Crtanje, crtački materijali, obične olovke sa olovke, metalno pero, tuš i pero i penkalo, razni crtački materijali.
Komponovanje više ritmičkih celina u prostoru (upotrebni predmeti) (3)
Percepcija i apercepcija
Crtanje, crtački materijali, metalno pero, tuš, pero i penkalo, razni crtački materijali
Estetsko procenjivanje (1)
SLIKANJE
Hromatski i ahromatske skup (2)
Percepcija i apercepcija
Slikanje, odgovarajuća sredstva i slikarski materijali
Intenzivne (jarke, čiste) boje i boje oslabljenog intenziteta (zamućene boje) (2)
Percepcija i apercepcija
Slikanje, odgovarajuća sredstva i slikarski materijali
Tople i hladne boje (2)
Percepcija i apercepcija
Slikanje, odgovarajuća sredstva i slikarski materijali
Vizuelno sporazumevanje (3)
Stvaranje i dekodiranje vizuelne šifre
Crtanje, slikanje, odgovarajuća sredstva i materijali
Pantomima, govor tela (1)
Percepcija i apercepcija
Fotografija, film i ostala odgovarajuća sredstva
Ambijent - scenski prostor (1)
Percepcija i apercepcija
Fotografija, film i odgovarajuća sredstva.
Ambijent - scenski prostor (1)
Estetska analiza
VAJANJE
Taktilne vrednosti površine i oblika (2)
Percepcija i apercepcija
Vajanje, odgovarajuća sredstva i vajarski materijali
Čvrsta i meka forma (2)
Percepcija i apercepcija
Vajanje, odgovarajuća sredstva i vajarski materijali
Modelovanje geometrijskih i nepravilnih formi (2)
Percepcija
Vajanje, odgovarajuća sredstva i vajarski materijali
Konveksna i konkavna forma (2)
Percepcija i apercepcija
Crtanje, slikanje, vajanje i odgovarajuća sredstva i materijali
Odnosi masa i volumena (2)
Percepcija
Vajanje, odgovarajuća sredstva i vajarski materijali
Estetska analiza (2)
Programski sadržaji omogućavaju prepoznavanje i razvoj darovitosti učenika i njihovih individualnih sposobnosti i postepeno uvođenje učenika u oblast profesionalne orijentacije.
S obzirom da koncepcija ovog izbornog predmeta poseban naglasak stavlja na podršku darovitoj deci, koja imaju mogućnost da prodube znanja u onim sadržajima koji se ne mogu realizovati u redovno-časovnom sistemu, za izradu ovog programa stručna komisija je oslonce tražila pre svega u programu obaveznog predmeta likovna kultura kako bi se nastavila korelacija i produbila započeta realizacija sadržaja.
U realizaciji ove nastave treba, u skladu sa mogućnostima škole i kreativnostima nastavnika, insistirati na većoj afirmaciji tematskih jedinica u oblasti crtanja (analitičko). Odnosi veličina i razvijanje osetljivosti za shvatanje kompozicije kao celine su neophodni sadržaji kojima se produbljuju saznanja koja se ne mogu realizovati u redovno-časovnom sistemu. U celini slikanje treba posebno obratiti pažnju na pojam boje i njena svojstva. Treba razmotriti sve podele boja, od hromatskih preko ahromatskih, osnovnih i izvedenih boja, toplih i hladnih. Neophodno je razlučiti pojam komplementarnih boja kojima treba posvetiti posebnu pažnju.
U oblasti vajarstva treba obratiti pažnju na osnovna svojstva vajanja, na teksturu, taktilni tretman forme, čvrste i meke forme, konveksno-konkavno, otvoreno-zatvoreno. Treba imati u vidu osnovne geometrijske oblike i odnos između organske i neorganske forme, kao i odnose između predmeta sagledavanjem proporcija. U celini slikanje propisuje se vizuelno sporazumevanje i pantomima, ambijent i scenski prostor. Ove celine su nastavak težnje programa da se neguju oblasti primenjenih umetnosti u okviru kojih pantomima najavljuje sadržaje proširenih medijuma koji treba da korespondiraju sa kretanjima savremene umetnosti. Neophodno je istaći da je pantomima podražavanje, igra bez reči izraznim pokretima, govor pokretima i izrazima lica, dramska radnja, obično praćena muzikom koja se izražava pokretima tela i izrazima lica. Cilj ove tematske jedinice je razvijanje osetljivosti za preoblikovanje misaonog u telesni govor kao univerzalno sredstvo vizuelne komunikacije. Pored toga, stvaranje senzibiliteta za pantomimu, odnosno veštinu čitanja poruke pomoću gestova i pokreta tela kao iskonske vizuelne komunikacije, nastavnicima i učenicima može biti motivacioni faktor i podsticaj za rad. Mogućnosti realizacije ovog sadržaja su velike: od "šetnje" kroz zanimanja kao što su saobraćajac, dirigent, pajac do znakovne komunikacije gluvonemih. U stvari, umetnost pokreta, odnosno govor tela, jeste medijum kojim se proširuju okviri likovnog izraza i najavljuju savremeni oblici izražavanja. Izborni predmet je vid mogućnosti da se uvode novi sadržaji i ogledaju inovacije u ovoj oblasti.
Izborna nastava odmerenim zadacima sistematično razvija različite psihičke i likovne sposobnosti učenika, a naročito one koje podstiču njihovo individualno i kreativno izražavanje.
Ona dodatno motiviše likovne pedagoge na usavršavanje i primenu savremenih metoda učenja (oslanjajući se i na savremena iskustva dečije psihologije) radi podsticanja spontanog i slobodnog izražavanja učenika. Zbog toga ova nastava omogućava prepoznavanje i razvoj darovitosti učenika i njihovih individualnih sposobnosti i omogućava postepeno uvođenje učenika u oblast profesionalne orijentacije ka širokom polju likovnih delatnosti.
S obzirom da postoji inicijativa za veću podršku darovite dece kroz ovaj predmet, ostvarena je mogućnost da se na vreme podstiče prepoznavanje ove dece, u čemu bi učestvovali roditelji i vaspitači (pedagozi, psiholozi).
Izvanredna postignuća ili mogućnosti za velika postignuća uglavnom se nazivaju darovitost (opšti potencijal) i talentovanost (manifestovana darovitost), pod kojima se podrazumeva bistrina, izuzetnost, superiornost, briljantnost, sposobnost lakog i brzog učenja. U redovnim vaspitno-obrazovnim institucijama nastavnik ima ravnopravan didaktičko-metodički odnos prema zainteresovanim i talentovanim učenicima, oslanjajući se na savremena iskustva psihologije koja insistira na razvoju individualnih sposobnosti, što se odnosi i na obrazovanje darovite dece.
Nastavnik treba da nudi adekvatni metodički pristup, koji se bazira na mogućnosti učenja po modelu iz prirode i putem umetničke recepcije kao metode u kome nas priroda i umetničko delo uvode u oblik otkrivanja (opažanjem) u cilju opšte i likovne kulture. Imajući u vidu obrazovni karakter sadržaja predmeta, neophodno je na svakom času svaku tematsku jedinicu ilustrovati adekvatnim likovno-umetničkim delom. Umetnička dela učenike uvode u tajne različitosti jer razumevanje različitosti kultura, kao i večitih promena u prirodi, uslovljava adekvatan odnos prema svom umetničkom nasleđu.
Nastavnici su dužni da prate darovito dete, da ga podržavaju u radu insistirajući na formiranju zbirke radova (mape) i u saradnji sa roditeljima u vreme nastave vode dnevnik i prate razvoj deteta. Očuvanjem težnje darovitih učenika ka kreativnom izražavanju zajedno sa ovladavanjem materijalima (razvoj tehničke spretnosti i senzibiliteta) doprinosi se daljem likovnom obrazovanju.
Smisao planiranja sadržaja programa izbornog predmeta crtanje, slikanje i vajanje jeste da se utvrde zadaci na svakom času koji bi najpotpunije razvijali sve likovne sposobnosti učenika, naročito sposobnosti koje podstiču stvaranje, kao i one koje omogućuju stvaranje. Stoga, gradivo treba planirati tako da se postigne:
- viši nivo opažanja,
- osposobljenost primanja,
- odgovarajući nivo razumevanja,
- sposobnost postupanja.
Vrste plana:
- godišnji plan,
- operativni plan rada (polugodišnji, mesečni).
Godišnji plan rada treba da sadrži pregled likovnih celina i broj časova predviđenih za određene sadržaje.
Operativni polugodišnji plan rada treba da bude detaljno razrađen i da sadrži sledeće rubrike: mesec; osnovni cilj i zadatak (vaspitni i obrazovni); nastavni sadržaj; oblik rada; korelaciju sa drugim predmetima; sredstva i medije i primedbe u koje se ubeležavaju promene.
Ostvarivanje sadržaja:
Sadržaje programa likovne kulture treba ostvariti:
1. primanjem (učenjem), tako što će učenicima biti omogućeno da stiču znanja iz oblasti likovne kulture, savladavaju tehnološke postupke likovnog rada u okviru određenih sredstava i medijuma i da upoznaju zakonitosti i elemente likovnog jezika;
2. davanjem (stvaranjem) putem podsticanja učenika da se izražavaju u okviru likovnih aktivnosti i ostvaruju rezultate (uvek na višem nivou kultivisanja i jačanja likovne osetljivosti).
Za nastavu likovne kulture, na osnovu sadržaja i metodičkih oblika usmerenosti vaspitno-obrazovnog procesa u pravcu bogaćenja dečijeg estetskog iskustva, određeni ciljevi i zadaci proizašli su iz likovne umetnosti, teorije stvaralaštva i razvojne psihologije.
Ovako koncipiranim programom crtanja, slikanja i vajanja naglašena je usmerenost vaspitno-obrazovnog procesa u svim njegovim vremenskim segmentima - pojedini časovi, ciklusi časova, problemski krugovi operativnih zadataka i celine programa uzrasnih zahteva - ka jačanju likovnih sposobnosti učenika, zatim ka bogaćenju likovnog jezika, i, takođe, ka formiranju pozitivnih navika i bogaćenju vlastite sfere estetskog iskustva.
Pretpostavka kreativnosti učenika u domenu likovnih aktivnosti podrazumeva da motivacioni sadržaji budu raznovrsni, primereni uzrastu i interesovanjima učenika. Metodske postupke i oblike rada nastavnik koncipira usaglašavajući vaspitno-obrazovne zadatke (likovne probleme) sa pobuđenim interesovanjem učenika da ove zadatke prihvati na nivou samoinicijative, odnosno formiranoj vlastitoj izraženoj potrebi. U tom smislu uloga nastavnika naglašena je u fazi izbora i didaktičke pripreme motivacionog sadržaja, dok izbor teme zavisi od suštine likovnog zadatka, odnosno konkretnog sadržaja kojim se učenik motiviše u pravcu određenog likovnog problema.
Problemski zahtevi ovog programa imaju karakter nastavnog sadržaja, a teme su u službi realizacije predviđenih zadataka. U procesu pripremanja za rad temama treba posvetiti posebnu pažnju kako ne bi ovladale sadržajima (što je do sada pokazala nastavna praksa). Kao i u mnogim drugim pristupima, i u ovom slučaju se očekuje kreativan odnos nastavnika prilikom izbora tema, zavisno od likovnog problema. Teme treba pronalaziti u povezivanju sa drugim oblastima i to pomoću razgovora sa učenicima.
U strukturi sadržaja nastavnog rada, koji se odnosi na praktične likovne aktivnosti učenika, podrazumeva se oslanjanje na širi izbor likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih likovno-poetskih sadržaja i iskustava. U tom smislu, likovna osetljivost učenika ostvarivala bi se i kao pripremljenost za aktivno učestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti koje zahteva naše vreme i kao sposobnost vrednovanja i kritičkog odnosa savremenog trenutka. Ovakav pristup doprinosi neposrednosti doživljaja likovnog čina i pospešivanju imaginativnih i kreativnih mogućnosti učenika.
Strukturu programa čine:
1. nastavni sadržaji koji se odnose na savladavanje likovnog jezika i upoznavanja sadržaja likovne kulture, poznavanje dela likovnih umetnosti i elemenata likovne pismenosti;
2. kreativnost - sposobnost da se nađu nova rešenja za jedan problem ili novi načini umetničkog izraza i ostvarenje proizvoda novog za individuu (ne nužno novog i za druge), za koju su pretpostavka podsticanja, motivacioni sadržaji praktičnih likovnih aktivnosti učenika koji obuhvataju:
- domen učeničkih doživljaja,
- domen korelacije sa drugim vaspitno-obrazovnim područjima.
3. medijumi - korišćenje likovnih disciplina i upotreba određenih materijala u oblikovanju, prošireni medijumi.
U strukturi sadržaja nastavnog rada koja se odnosi na praktične likovne aktivnosti učenika podrazumeva se oslanjanje na širi izbor savremenih likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih likovno-poetskih sadržaja i iskustava. Ovakav pristup doprinosi neposrednosti doživljaja likovnog čina i pospešivanju imaginativnih i kreativnih mogućnosti učenika. Opredeljenje komisije za izmenu i dopunu programa likovne kulture u osnovnoj školi bilo je usmereno na smanjenje opterećenosti učenika i naglašavanje savremenih medijuma u likovnoj i vizuelnoj umetnosti u skladu sa savremenim kretanjima umetnosti.
Crtanje: korišćenje svih vrsta linija kako bi se postepeno obogaćivalo linearno grafičko izražavanje i bogatstvo u pojedinostima na osnovu opserviranja ili prethodnih vežbi rada po prirodi. Neophodno je analizirati perspektive, ptičje, žablje, linearne i insistirati na preciznostima i detalju sa naglaskom na odnose veličina, proporcije.
Slikanje: obogaćivanje skale pojedinih boja i njihovog kompozicionog odnosa i uvođenje u bojene vrednosti procesom rada po prirodi i ilustrovanju. Slikarske tehnike i podloge.
Grafika: obogaćivanje linearnog izraza grafičkih površina, sa postepenim svesnijim kompozicionim rešenjima; obrada prostora, vrste grafičkih tehnika, linorez, drvorez itd.
Vajanje: trodimenzionalno oblikovanje, osnovni trodimenzionalni oblici. Volumen i prostor, opšta orijentacija u vajarskim oblastima. Konveksno, konkavno, otvoreno i zatvoreno, napregnuta i zategnuta forma, prodor, rascep, tvrda i meka forma. Funkcija plastike u arhitekturi, eksterijeru i enterijeru, primenjeno vajarstvo, sitna plastika. Dekorativna skulptura, ornament. Vajarski materijali, čvrsti materijali. Alati i proces rada pri izradi vajarskog rada. Oblici i umnožavanje vajarskih radova. Sadržaji i ideje u vajarskim delima u istoriji umetnosti.
U realizaciji ove nastave treba, u skladu sa mogućnostima škole i kreativnostima nastavnika, insistirati na većoj afirmaciji primenjenih umetnosti i vizuelnih komunikacija U ovoj nastavi sadržaji nastavnog rada se odnose na praktične likovne aktivnosti učenika i podrazumeva se oslanjanje na širi izbor savremenih likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih likovno-poetskih sadržaja i iskustava iz oblasti primenjenih umetnosti. Stoga se preporučuju sadržaji iz oblasti primenjene grafike i keramike.
Primenjena grafika: Osnovi primenjene grafike. Korišćenje reproduktivne grafike u industriji. Grafika u jednoj boji - nacrt za etiketu. Grafika u dve boje - nacrt za plakat. Grafika u više boja - nacrt za naslovnu stranu knjige (skica u kolažu). Grafika i grafički slog (korišćenje grafike letraset-slova). Grafika-skica za poštansku marku. Grafika i ambalaža (kutije-nacrt i finalni rad). Plakat-izvođenje visokom štampom. Plakat - nacrt - skica kolažom.
Keramika: Uvod u keramiku. Istorija keramike, keramički proizvodi, tehnologija keramike. Sticanje prvog iskustva u radu sa glinom. Mešanje, gnječenje, dodavanje i oduzimanje mase gline. Plastične forme. Konkavne i konveksne forme, puni i prazni prostori u raznim funkcijama (opeka sa šupljinama i slično).
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
Cilj i zadaci
Opšti cilj nastave izbornog predmeta hor i orkestar je razvijanje interesovanja za muzičku umetnost i upoznavanje muzičke tradicije i kulture svoga i drugih naroda.
Zadaci:
- negovanje sposobnosti izvođenja muzike (pevanje/sviranje);
- sticanje navike slušanja muzike, podsticanje doživljaja i osposobljavanje za razumevanje muzike;
- podsticanje kreativnosti u svim muzičkim aktivnostima (izvođenje, slušanje, istraživanje i stvaranje muzike);
- upoznavanje osnova muzičke pismenosti i izražajnih sredstava muzičke umetnosti;
- pripremanje programa za kulturnu i javnu delatnost škole;
- upoznavanje zanimanja muzičke struke.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- pevaju po sluhu i iz notnog teksta pesme naših i drugih naroda (narodne, umetničke, dečje, starogradske);
- upoznaju osnovne pojmove iz muzičke pismenosti;
- upoznaju muzičke dela uz osnovne informacije o delu i kompozitoru;
- razvijaju stvaralačke sposobnosti.
IZVOĐENJE MUZIKE
Pevanje, sviranje i osnove muzičke pismenosti
Obraditi i pevati narodne, dečje, umetničke pesme, kanone i pesme naših i stranih kompozitora.
Na dečjim ritmičkim i melodijskim instrumentima izvoditi pesme odgovarajuće težine (obnavljanje: cele note, polovine, četvrtine, osmine, šesnaestine u grupi i odgovarajućih pauza; obrada osminske triole i sinkope).
Kroz obradu pesama upoznati F-dur, D-dur i d-moll lestvicu.
SLUŠANJE MUZIKE
Slušati vokalne, vokalno-instrumentalne i instrumentalne kompozicije naših i stranih kompozitora.
Posebnu pažnju obratiti na solo i horsku pesmu uz osnovne informacije o delu i kompozitoru.
Učenike osposobiti da prepoznaju i upoznaju zvuk instrumenta u primerima koje slušaju, predstavljati im izgledi mogućnosti instrumenta.
STVARANJE MUZIKE
Podsticati muzičke kreativnosti kroz improvizaciju na dostupnim instrumentima.
Improvizovati dijaloge na instrumentima Orfovog instrumentarija.
Stvarati dečje pesme.
U programu izbornog predmeta istaknuto mesto ima slušanje muzičkih dela i aktivno muziciranje (pevanje i sviranje). Osnove muzičke pismenosti i muzičko-teoretski pojmovi u ovakvom pristupu planirani su u funkciji boljeg razumevanja muzike i muzičkog dela.
Osnovni princip u ostvarivanju ciljeva i zadataka treba da bude aktivno učešće učenika na času. Pri tome treba obuhvatiti sva područja predviđena za taj razred i kombinovati razne metode u nastavi. Čas posvećen samo jednom području i izvođen samo jednom metodom ne može biti ni koristan ni zanimljiv za učenike, što vodi ka osiromašivanju sadržaja i smisla predmeta.
Nastava izbornog predmeta ostvaruje se kroz:
- pevanje, sviranje i osnove muzičke pismenosti;
- slušanje muzike;
- dečje muzičko stvaralaštvo.
Grupnim i pojedinačnim pevanjem ili sviranjem razvija se sposobnost učenika da aktivno učestvuju u muzičkom životu svoje sredine.
Polazna opredeljenja pri koncipiranju programa izbornog predmeta
Slušanje muzike
- Usmeravanje pažnje učenika na analitičko slušanje muzike stimulisanjem aktivnog praćenja primera.
- Razlikovanje zvučnih boja muzičkih instrumenata, upoznavanje njihovih karakteristika (osnovne grupe, građa, tehničko-izvođačke mogućnosti).
- Podsticanje različitih vidova izražavanja učenika u vezi sa slušanjem muzike i muzičkim doživljajem. Ovo se ne sme svoditi na pasivizaciju uloge nastavnika i pomeranje akcenata sa aktivnog slušanja na druge aktivnosti, obično likovne ili literarne, za koje nastavnik nema pravu kompetenciju tumačenja i ocenjivanja.
- Upoznavanje muzičkih dela, stvaralaca i izvođača.
Osnove muzičke pismenosti
- snizilica, razrešilica, obnavljanje povisilice;
- upoznavanje klavijature;
- obnavljanje prostih parnih i neparnih taktova sa četvrtinskom i osminskom jedinicom brojanja (utvrđivanje odnosa naglašenih i nenaglašenih delova takta, objašnjenje taktiranja i dirigovanja);
- upoznavanje ala breve takta (polovina kao jedinica brojanja);
- obnavljanje znakova repeticije, učenje oznaka prima i sekunda volta;
- upoznavanje korone;
- obnavljanje oznaka za dinamiku (p, mp, f, mf, crescendo, decrescendo) i tempo (adagio, andante, moderato, allegro), učenje novih: pp i ff, vivo, presto. Objašnjenje značenja termina molto, poco, meno, kao i oznake karaktera cantabile.
- objašnjenje značenja lukova: luk trajanja i luk legata, oznaka za stakato i glisando
- ponavljanje starih i obrada novih lestvica F-dur, D-dur i d-moll obnavljanje značenja termina stupanj, stepen i polustepen, upoznavanje akorda na prvom stupnju (poređenje mola i dura, objašnjenje tonaliteta).
Pevanje pesama po sluhu i iz notnog teksta
- neophodni su redovno ukazivanje na značaj pravilne higijene glasa, stalna briga o položaju tela pri pevanju, vežbe za pevačko disanje, vežbe artikulacije, raspevavanje uz instrumentalnu pratnju i bez nje, pevanje kadence;
- učenje pesme počinje uvođenjem u tematiku, zatim sledi nastavnikovo tumačenje literarnog teksta sa naglašavanjem vaspitnih elemenata;
- kod učenja pesama po sluhu prvo se demonstrira originalni vid pesme (u tempu, sa dinamikom), zatim radi jednostavna analiza pesme zbog razumevanja forme (zajedničko uočavanje ponavljanja i kontrasta);
- kod učenja pesama iz notnog teksta prvo se radi analiza zapisa pesme (uočavaju se: ključ, predznaci, takt uz probu taktiranja, dinamičke i artikulacione oznake, dužine i imena tonova), zatim se notni tekst iščitava parlato (sa ponavljanjima dok se tekst ne utvrdi), uradi se vežba raspevavanja i prelazi na pevanje dok nastavnik svira melodiju;
- osmišljavanje početne intonacije pesme najbolje je dati kroz instrumentalni uvod;
- pesma se uči po delovima i frazama uz instrumentalnu pratnju koja se u početku svodi na melodiju (aranžmane dodati tek pošto je pesma naučena);
- teže ritmičke figure i melodijski skokovi se obrađuju kroz ponavljanja;
- tokom učenja neprekidno se insistira na izražajnom i doživljenom pevanju.
Sviranje
- ponavljanje kraćeg zadatog melodijskog motiva;
- uvođenje većeg broja raznovrsnih instrumenata Orfovog instrumentarijuma;
- sviranje na frulici, melodici, tamburi, gitari i drugim dostupnim instrumentima.
Muzičko stvaralaštvo
- ritmičkim i zvučnim efektima kreirati pratnje za pesme, stihove, koristeći pri tom različite izvore zvuka;
- kreiranje pokreta uz muziku koju učenici pevaju ili slušaju;
- smišljanje muzičkih pitanja i odgovora, ritmička dopunjalka, melodijska dopunjalka sa potpisanim tekstom, sastavljanje melodije od ponuđenih dvotaktnih motiva;
- improvizacija melodije na zadati tekst;
- improvizacija dijaloga na melodijskim instrumentima Orfovog instrumentarijuma.
Didaktičko-metodička uputstva
Preporučeni sadržaji ovog nastavnog predmeta učenicima treba da pruže znanja i informacije kako bi razumeli, pratili, razlikovali, doživljavali i što bolje procenjivali muzičke vrednosti.
Za uspešnu realizaciju nastave muzičke kulture neophodno je ostvariti osnovni preduslov: kabinet sa nastavnim i očiglednim sredstvima. Nastavna sredstva su: klavir, komplet Orfovog instrumentarija za sve učenike, tabla sa linijskim sistemima, kvalitetni uređaj za slušanje muzike, a poželjni su i kompjuter, uređaj za emitovanje DVD sa pratećom opremom. Očigledna sredstva uključuju: slike pojedinačnih instrumenata, gudačkog i simfonijskog orkestra, slike stranih i domaćih kompozitora i izvođača, kvalitetne snimke primera.
Sadržaji muzičke kulture treba da pruže učenicima dovoljno znanja i obaveštenosti koja će im omogućiti da razlikuju stvarne vrednosti i kvalitete u svetu muzike koja ih okružuje u svakodnevnom životu od onih sadržaja koje ne razvijaju njihov ukus i ne doprinose njihovom estetskom vaspitanju.
Usvajanje znanja učenika zavisi od organizacije časa, koji mora biti dobro planiran, osmišljen i zanimljiv. Učenik treba da bude aktivan na času, a čas muzičke kulture treba da bude doživljaj za učenike. Raznim oblicima rada, tehnikama i očiglednim sredstvima učenicima se prenose znanja i kombinuju razne metode u nastavi. Nastavnik je ravnopravni učesnik u svim aktivnostima.
Domaće pismene zadatke ili pisane testove, kontrolne zadatke, referate ne treba zadavati ni u jednom razredu.
Nastavu treba uvek povezivati sa drugim predmetima, muzičkim životom društvene sredine i učestvovati na takmičenjima i muzičkim priredbama.
ZAHTEVI PROGRAMA PO AKTIVNOSTIMA
Izvođenje muzike
Pesma koju učenik uči po sluhu ili iz notnog teksta ima najviše udela u razvoju njegovog sluha i muzičkih sposobnosti uopšte. Pevanjem pesama učenik stiče nova saznanja i razvija muzički ukus. Kroz izvođenje muzike učenik treba da savlada pojmove iz osnova muzičke pismenosti. Nastava ima zadatak da kod učenika razvija ljubav prema muzičkoj umetnosti i smisao za lepo, da pomogne u svestranom razvoju ličnosti učenika, da učenika oplemeni i da mu ulepša život.
Pri izboru pesama nastavnik treba da pođe od psihofizičkog razvoja učenika, od njima bliskih sadržaja, šireći pri tom njihova interesovanja i obogaćujući dotadašnja znanja novim sadržajima. Potrebno je, takođe, da oceni glasovne mogućnosti razreda pre odabira pesama za pevanje.
Detaljnom analizom potrebno je obraditi tekst i utvrditi o čemu pesma govori, kao i u kojoj je lestvici napisana. Za upoznavanje narodne pesme važno je razumeti njeno etničko i geografsko poreklo, ulogu pesme u narodnim običajima ili svakodnevnom životu. Jedna od karakteristika narodnih pesama je i završetak koji odudara od onoga što je učenik saznao kroz osnove muzičke pismenosti - završetak na drugom stupnju. Na ovu karakteristiku treba skrenuti pažnju, a ona će ujedno biti i orijentir za prepoznavanje narodne pesme.
Nastavnik bira od predloženih pesama, ali mora voditi računa da u njegovom radu budu zastupljene umetničke, narodne, prigodne pesme savremenih dečjih kompozitora, kao i kompozicije sa festivala dečjeg muzičkog stvaralaštva koje su stvarala deca. Radi aktuelizacije programa, nastavnik, takođe, može naučiti učenike da pevaju i poneku pesmu koja se ne nalazi među predloženim kompozicijama ako to odgovara cilju i zadacima predmeta i ako odgovara kriterijumu vaspitne i umetničke vrednosti.
Posebnu pažnju treba posvetiti izražajnosti interpretacije - dinamici, fraziranju, dobroj dikciji.
Sviranje
U svakom odeljenju postoji jedan broj učenika koji ima veće ili manje poteškoće u pevanju. Takvim učenicima treba dati mogućnost afirmacije kroz sviranje na dečjim muzičkim instrumentima da bi učestvovali u grupnom muziciranju.
U radu koristiti ritmičke i melodijske instrumente. Pošto su učenici opismenjeni, sviranje na melodijskim instrumentima biće olakšano jer se mogu koristiti notni primeri pojedinih pesama koje su solmizaciono obrađene.
Potrebno je razvijati dečje predispozicije za muzičko oblikovanje i omogućiti im da dožive radost sviranja, čime se bogati ličnost u osetljivom periodu emocionalnog sazrevanja.
Slušanje muzike
Slušanje muzike je aktivni psihički proces koji obuhvata emocionalno doživljavanje i misaonu aktivnost. Uloga nastavnika u organizovanju pravilnog pristupa slušanju muzike je od presudne važnosti za estetski odnos prema muzici, za tumačenje muzičkog dela i njegov doživljaj.
Kompozicije koje se slušaju moraju svojim trajanjem, sadržajem i muzičkim izrazom da odgovaraju mogućnostima percepcije učenika i organizacije časa. One treba da budu kratke, a ravnopravno treba da budu zastupljene vokalne, instrumentalne i vokalno-instrumentalne. Kod slušanja dečjih pesama potrebno je da učenici: uočavaju i objašnjavaju tekst, razumeju funkciju instrumentalne pratnje i načina na koji muzika dočarava tekst.
Pre slušanja treba obnoviti znanja iz oblasti muzičkih izražajnih sredstava koja se stavljaju u funkciju izabranog primera. Treba izbegavati utvrđene metodske postupke i tragati za novim pristupom u skladu sa delom koje se obrađuje. Analizu slušanog primera treba raditi kroz dijalog sa učenicima podstičući slobodno izražavanje. Ličnost stvaraoca se predstavlja najuopštenije, sa osnovnim hronološkim podacima, s merom odabranim anegdotama i uz nastojanje da se učenikova znanja iz različitih oblasti povežu i stave u funkciju razumevanja slušanog dela.
U izboru instrumentalnih kompozicija treba koristiti primere najpopularnijih dela, onih koja će svojom upečatljivošću privući pažnju i lako biti prihvaćena.
Elementi muzičkog oblika ne smeju se obrađivati na formalistički način. Objašnjenja u vezi sa formom dela moraju biti u funkciji olakšavanja praćenja muzičkog toka.
Muzičko stvaralaštvo
Dečje muzičko stvaralaštvo predstavlja viši stepen aktiviranja muzičkih sposobnosti koje se stiču u svim muzičkim aktivnostima, a kao rezultat kreativnog odnosa prema muzici. Ono ima veliku vaspitnu i obrazovnu vrednost: podstiče muzičku fantaziju, oblikuje stvaralačko mišljenje, produbljuje interesovanja i doprinosi trajnijem usvajanju i pamćenju muzičkih reproduktivnih i stvaralačkih aktivnosti i znanja.
Stvaralaštvo može biti zastupljeno kroz:
- muzička pitanja i odgovore;
- komponovanje melodije na zadati tekst;
- sastavljanje melodije od ponuđenih dvotaktnih motiva;
- improvizacija pokreta na određenu muziku.
Ove aktivnosti treba vrednovati prema stvaralačkom angažovanju učenika, a ne prema kvalitetu nastalog dela jer su i najskromnije muzičke improvizacije pedagoški opravdane.
Praćenje i vrednovanje učenika
Da bi se ostvario proces praćenja napredovanja i stepena postignuća učenika u nastavi izbornog predmeta, neophodno je da nastavnik prethodno upozna i identifikuje muzičke sposobnosti svakog učenika.
Praćenje učenika u nastavi mora se sprovoditi organizovano. Ono treba da obuhvati poseban razvoj svakog učenika, njegov rad, zalaganje, interesovanje, stav, umešnost, kreativnost i slično. Nastavnik treba da prati razvoj ličnosti u celini i objektivno određuje stepen na kojem je učenik savladao programske zahteve.
Smisao praćenja nastave izbornog predmeta treba sagledati tako da se svakom učeniku omogući razvoj u okviru vaspitno-obrazovnog rada.
Pevanje u razrednom horu ima obrazovni i vaspitni cilj. Obrazovni cilj obuhvata razvijanje sluha i ritma, širenje glasovnih mogućnosti i učvršćivanje intonacije. Vaspitni cilj obuhvata razvijanje osećanja pripadnosti kolektivu, razvijanje estetskih osećanja, upoznavanje novih reči, odnosa u prirodi i među ljudima.
Razredni hor obuhvata sva odeljenja istog razreda u školi.
Mogu se osnovati:
- grupe pevača vokalnih solista;
- grupe solista instrumentalista, sa kojima se uvežbavaju solo pesme, mali komadi, dueti, terceti, kvarteti i mali kamerni instrumentalni sastavi;
- grupa ljubitelja slušanja muzike - koji će slušati razna muzička izvođenja u školi ili van nje (koncerte, radio i televizijske emisije, muzičke filmove i sl.);
- grupa mladih kompozitora, sa kojima se radi na razvijanju muzičke kreativnosti;
- grupa mladih etnomuzikologa, koji će prikupljati malo poznate, ili gotovo zaboravljene, pesme sredine u kojoj žive.
Vrste aktivnosti koje je moguće osnovati u školi, u odnosu na sposobnosti i interesovanja učenika, određene su interesovanjem učenika.
Nastava orkestra se odvija u grupi do četiri učenika, odnosno od pet do devet učenika kada se radi o blok flautama, tamburama, mandolinama ili Orfovom instrumentarijumu. Zavisno od mogućnosti i interesovanja učenika, u izbornoj nastavi formiraju se mali muzički sastavi, kao i hor i orkestar u većim sastavima.
Da bi se realizovao program izbornog predmeta, koriste se odgovarajući udžbenici, priručnici i zbirke za pojedine instrumente, kao i dela (u originalnom obliku ili prilagođena sastavima učenika) domaćih i stranih kompozitora iz raznih epoha, dostupna izvođačkim mogućnostima učenika.
Učenici prikazuju svoja individualna i grupna dostignuća iz izbornog nastavnog predmeta na školskim i drugim priredbama i takmičenjima.
Za izborni nastavni predmet određuje se 1 čas nedeljno, odnosno 36 časova godišnje.
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj obrazovno-vaspitnog rada izbornog programa je da se učenici osposobe za korišćenje računara.
Zadaci obrazovno-vaspitnog rada:
- upoznavanje osnovnih pojmova iz informatike i računarstva;
- razvijanje interesovanja za primenu računara u svakodnevnom životu i radu;
- podsticanje kreativnog rada sa računarom;
- osposobljavanje za rad na računaru.
Operativni zadaci:
- upoznavanje učenika sa radom sa tabelama u programu za obradu teksta;
- upoznavanje učenika sa primenom računara u oblasti informacija i komunikacija;
- upoznavanje učenika sa osnovnim elementima programa za grafiku i animaciju;
- upoznavanje učenika sa osnovnim elementima programiranja;
- upoznavanje učenika sa različitim obrazovnim softverima.
RAD SA TEKSTOM (10)
Rad sa tabelama (kreiranje tabela, unos teksta, formatiranje, rad sa tekstom u tabeli, kretanje po tabeli, umetanje redova i kolona, brisanje redova i kolona, spajanje i deljenje ćelija, širina i visina redova i kolona). Okviri i senčenje tabele. Umetanje tabela u strane sa tekstom i slikama. Umetanje zaglavlja i podnožja strane, broja strane, datuma i vremena. Prelom strane. Pozadina strane. Podešavanje formata papira i margina. Pregled pre štampanja. Štampanje.
INTERNET (4)
Pojam globalne i lokalne računarske mreže. Povezivanje na Internet. Rad sa osnovnim uslugama Interneta. Pretraživanje Interneta. Preuzimanje teksta i slika sa Interneta. Ponašanje na mreži i zaštita ličnih podataka. Sigurnost na Internetu.
GRAFIKA (10)
Izvori digitalnih slika (crtanje, slikanje ekrana, skeniranje, fotografisanje, preuzimanje sa Interneta). Obrada slika. Tipovi zapisa digitalnih slika. Konverzija između formata. Priprema slika za štampu, ekranski prikaz i objavljivanje na Internet stranama.
ANIMACIJA (3)
Osnove animacije. Izrada jednostavne animacije.
IZBORNI MODULI (9)
Odabrana poglavlja iz programiranja ili interaktivne grafike.
Programiranje
Uvod u programiranje. Tipovi podataka i deklarisanje promenljivih. Osnovne komande programskog jezika. Demonstracija mogućnosti programskog jezika.
Interaktivna grafika
Upoznavanje učenika sa programima za rad sa grafikom i njihova upotreba u realizaciji i savladavanju gradiva drugih predmeta (matematika, fizika, tehničko i informatičko obrazovanje).
Predmet ima status izbornog. Anketiranje učenika vrši se na početku svake školske godine. Ako se učenici opredele za ovaj predmet, pohađaju ga do kraja tekuće školske godine.
Od prijavljenih učenika na nivou škole, potrebno je formirati grupe od 15 do 20 učenika.
Preporučuje se da najveći broj učenika po jednom računaru bude dva.
Učenički računari treba da imaju osnovnu konfiguraciju, sa parom slušalica i mikrofonom zbog obrade multimedijalnih sadržaja.
U učionici od tehničke opreme treba da se nalazi i jedan računar za nastavnika, uspostavljena veza sa Internetom, skener, štampač i zvučnici.
U skladu sa mogućnostima škole, preporučuje se da svi računari u učionici budu umreženi i da učionica ima jedan video projektor.
Programske sadržaje treba ostvarivati prvenstveno kroz vežbe i praktičan rad na računaru. U cilju što optimalnijeg usvajanja znanja preporuka je da učenici imaju po jedan čas vežbi svake nedelje ili da se realizuje dvočas svake druge nedelje.
S obzirom da učenici ne moraju pohađati predmet u sva četiri razreda, neki sadržaji se moraju tematski ponavljati i provlačiti kroz više razreda da bi se predviđene teme što bolje savladale. Tu se pre svega misli na obradu teksta koja ide od početnog ka naprednom nivou, a zatim na kreiranje i obradu multimedijalnih sadržaja, kao i na njihovo uklapanje u funkcionalnu celinu kroz projektne zadatke.
Kod tematske celine Rad sa tekstom glavni akcenat treba staviti na rad sa tabelama koje nisu obrađivane u petom razredu. Kroz primere i jednostavne vežbe obraditi pojmove redova i kolona tabele, kreiranje tabele, pojam ćelije, umetanje redova i kolona, brisanje redova i kolona, spajanje i deljenje ćelija, promenu širine i visine redova i kolona. Obraditi, takođe, kretanje po tabeli, unos teksta u tabelu, formatiranje teksta unutar ćelije, kopiranje i premeštanje teksta. Objasniti postavljanje raznih vrsta okvira i senčenja ćelija tabele, kao i automatsko formatiranje tabela. Zatim treba preći na kompleksnije vežbe sa tabelama i objasniti umetanje tabela u strane sa tekstom i slikama. U okviru iste teme učenici treba da ovladaju naprednijim tehnikama za oblikovanje stranica kao što su: umetanje zaglavlja i podnožja na stranu, umetanje broja strane, datuma i vremena, prelom strane, promena pozadina strane. Nastavnu jedinicu podešavanja formata papira i margina kao i pregled papira pre štampanja i tehniku samog štampanja treba kratko ponoviti, u odnosu na peti razred i kroz zadatu vežbu proveriti koliko su učenici usvojili od prezentovanog sadržaja.
Preporučuje se da se ova tematska celina obradi u programima Microsoft Office Word ili OpenOffice Writer.
Tematsku celinu Internet demonstrirati na primerima. Ukoliko škola nema tehničke mogućnosti za Internet konekciju, rad sa Internetom pokazati na nekoliko stranica smeštenih na hard disku, u offline režimu. Pojam globalne i lokalne računarske mreže objasniti što je moguće jednostavnije. Povezivanje na Internet objasniti više teorijski, a ukoliko postoji mogućnost pokazati i praktično. Ne zadržavati se na tehničkim detaljima. Cilj ove teme je da stvori sliku kod učenika o Internetu i pravilnim načinima korišćenja. Kroz praktičan rad po zadatku objasniti rad sa servisima Interneta (Web i elektronska pošta), načine efikasnog korišćenja sajtova za ciljano pretraživanje Interneta, kao i načine preuzimanja teksta i slika sa Interneta i njihovo skladištenje na memorijske jedinice. Posebnu pažnju posvetiti objašnjavanju strukture Web i elektronske adrese. Detaljno obrazložiti strukturu elektronske poruke, načinima kreiranja, čuvanja, brisanja, čitanja i odgovaranja na primljenu elektronsku poštu. Posebnu pažnju posvetiti sigurnom i bezbednom pretraživanju interneta i sigurnoj i bezbednoj komunikaciji. Obavezno učenicima objasniti značaj zaštite ličnih podataka pri radu na Internetu i pravila ponašanja na nepoznatim Web sajtovima. Posebno istaći opasnost od otkrivanja ličnih podataka nepoznatim sagovornicima na Internetu. Uputiti učenike da pitaju roditelje i nastavnike za savet u slučaju da nisu sami u stanju da odluče da li je neka aktivnost na Internetu bezbedna ili ne.
U okviru tematske celine Grafika učenicima treba predstaviti različite izvore digitalnih slika. Početi od kreiranja jednostavnih crteža, zatim objasniti slikanje ekrana i obradu tako dobijenih slika. Nakon toga treba demonstrirati postupak skeniranja i fotografisanja digitalnim fotoaparatom. Omogućiti svim učenicima da steknu praktično iskustvo u radu sa skenerom i digitalnim fotoaparatom. Ponoviti kroz vežbu preuzimanje slika sa Interneta. Posebnu pažnju posvetiti načinima obrade slika i detaljno objasniti promenu dimenzija i rezolucije slike, selekciju, kopiranje i odsecanje delova slike, podešavanje osvetljenja i kolorita slike. Za obradu ove teme suštinski je važno da učenici usvoje saznanja o tipovima zapisa digitalnih slika. Razjasniti pojmove bitmapirana i vektorska grafika i osobine pojedinih formata. Obavezno učenike naučiti da razlikuju različite tipove zapisa digitalnih slika i da vrše konverziju iz jednog formata u drugi. Kroz vežbu pokazati učenicima kako se vrši priprema slika za štampu, ekranski prikaz i objavljivanje na Internet stranama.
Preporučuje se nastavniku da bitmapiranu grafiku obradi u programima PhotoShop ili Gimp, a vektorsku grafiku u programima Corel Draw ili InkScape. Treba, takođe, uključiti i druge programe koji se uklapaju u temu.
Za obradu pojma Animacija izdvojeno je svega tri časa i treba ih efikasno iskoristiti na definisanje samog pojma, demonstraciju nekoliko primera i izradu jednostavne animacije na zadatu temu. Nastavniku se preporučuje rad sa programima Gif Creator, Gif animator ili Microsoft Photo Story.
U okviru poslednje tematske celine pruža se mogućnost nastavnicima i učenicima koji su zainteresovani za nastavu Programiranja da počnu sa izučavanjem nekog od aktuelnih programskih jezika. Nastavnicima se preporučuje da programske sadržaje obrade u jednom od sledeća tri programska jezika: C#, Java ili Visual Basic. U izabranom programskom jeziku potrebno je objasniti učenicima tipove podataka sa deklaracijom promenljivih, kao i linijsku i razgranatu strukturu programa. Naredbu uslova (IF-THEN-ELSE) i cikličnu strukturu (FOR petlja) predstaviti preko primera.
U odabranom programskom jeziku odraditi sledeće jednostavne vežbe:
1) Unos dva broja sa tastature i ispisivanje njihovog zbira i razlike;
2) Unos dva broja sa tastature i ispisivanje većeg (manjeg) od njih;
3) Unos dva cela broja a i b, a zatim, pomoću petlje, ispis svih celih brojeva koji se nalaze između datih brojeva;
4) Kalkulator koji omogućava izvođenje operacija nad unetim brojevima, kako osnovnih aritmetičkih (sabiranje, oduzimanje, množenje, deljenje) tako i drugih koje kalkulator omogućava (izračunavanje recipročne vrednosti, kvadratnog korena, stepena). Ovaj zadatak se može realizovati kao Windows program, uz upotrebu dugmića (Button) i polja za unos teksta (TextBox).
Za učenike koji ne žele da se bave programiranjem, ponuđene su zanimljive nastavne teme iz oblasti Interaktivne grafike. Ovde učenicima treba demonstrirati rad sa grafikom u različitim programima, naročito onim koji su besplatni. Preporučuju se programi GeoGebra (primena programa u geometriji) i Google SketchUp (primena u tehničkom crtanju i arhitekturi). Za realizaciju ove nastavne teme potrebno je prezentovati učenicima radno okruženje programa i uraditi jednostavne primere. Od učenika zahtevati samostalnu izradu vežbi koja je tematski povezana sa gradivom matematike, fizike ili tehničkog i informatičkog obrazovanja koje izučavaju tokom školske godine.
Broj časova koji je predviđen za svaku nastavnu oblast je orijentacioni. Nastavniku se ostavlja sloboda da ga koriguje u izvesnoj meri (2 do 3 časa po temi) ukoliko mu je to potrebno radi kvalitetnijeg savladavanja programskih sadržaja.
MATERNJI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
Cilj
Cilj nastave Bošnjačkog/bosanskog jezika sa elementima nacionalne kulture jeste sticanje znanja o osobenostima bosanskog jezika, književnosti i kulture Bošnjaka, kao i razvijanje svijesti o sopstvenom nacionalnom identitetu, te svijesti o tome da ih nacionalne osobenosti ne čine manje vrijednim subjektima šire zajednice u kojoj i sa kojom žive.
Kod učenika treba probuditi interesovanje da čitaju, zapisuju, prikupljaju i sistematizuju leksiku svoga maternjeg jezika, da upoznaju, prihvate i afirmišu osobenosti svoje kulture, običaja i načina života, kao i da uočavaju i upoređuju sličnosti i razlike na nivou jezika, religije, običaja i kulture.
Operativni zadaci
- ovladavanje bosanskim standardnim jezikom u usmenom i pismenom izražavanju
- njegovanje i bogaćenje jezičkog i stilskog izraza
- upoznavanje leksike svojstvene usmenom izražavanju sandžačkih Bošnjaka
- upoznavanje, njegovanje i afirmisanje kulture Bošnjaka
- upoznavanje učenika sa bogatom riznicom narodnog stvaralaštva Bošnjaka (epske pjesme - krajišnice, balade, sevdalinke, hićaje)
- sticanja znanja iz historijske Bošnjaka
- uočavanje kulturnih uticaja drugih na formiranje sopstvene kulture
- njegovanje osjećaja za različite vrijednosti u sopstvenoj i u drugim kulturama
- isticanje važnosti interkulturalnog dijaloga
1. JEZIK
Gramatika
Riječi i rečenice
- Govor mog kraja - riječi iz mog zavičaja
- lokalizmi, varvarizmi, tuđice
- osnovno i preneseno značenje riječi
- homonimi i sinonimi
- alternacija JE / IJE
- rečenica: prosta, proširena, složena
Pravopis i ortoepija
Pravopisni znaci: tačka, zarez, dvotačka, tačka-zarez
- odvajanje apozicije, pisanje vokativa
- izgovor i pisanje NE uz glagole
- pisanje naziva ulica, trgova, naselja
- izgovor i pisanje riječi uz počasti
- udvojeni glasovi
Historija bosanskog jezika
- prvi pisani spomenici
- natpisi na stećcima
- glagoljica, ćirilica, bosančica
- alhamijado tekstovi - književni i drugi
2. KULTURA IZRAŽAVANJA
Usmeno izražavanje
- razgovor: prijateljski, službeni, poslovni
- prepričavanje, sažimanje fabule, stvaralačko prepričavanje
- pričanje
Slušanje
- razvijanje kulture slušanja različitih tekstova ili usmenog izlaganja
Čitanje
- izražajno čitanje (visina i jačina glasa, brzina izgovaranja, boja glasa, pauza)
- usmjereno čitanje
- čitanje u sebi sa provjerom razumijevanja pročitanog teksta
Pismeno izražavanje
- pismeno prepričavanje teksta
- opis lika (portret)
- opis pejzaža (slikanje riječima)
3. KNjIŽEVNOST
Musa Ćazim Ćatić | Bosna žubori |
Ćamil Sijarić | Francuski pamuk |
Rasim Ćelahmetović | Sandžak |
Mak Dizdar | Dažd |
* * * | Zapis sa stećka |
Zija Dizdarević | Prosanjane jeseni |
Hamza Humo | Zvuci u srcu |
Zaim Azemović | Dug zavičaju |
Ismet Rebronja | Kazivar |
Ilijas Dobardžič | Kad Sandžaklija putuje u svijet |
Zuvdija Hodžić | Jesen |
Salih Alić | Golub |
Alija H. Dubočanin | Kuća u čamcu |
Murat Baltić | Svjedok (odlomak) |
Abdulah Sidran | Bašeskija |
Skender Kulenović | Gromovo đule |
Safet Sijarić | Žena sa tromeđe (odlomak) |
Murat Hajrović | Sabur |
Zehnija Bulić | 27. noć |
Kasim Deraković | Srebreni konjanik |
Šukrija Pandžo | Dvije pahulje |
Nedžib Vučelj | Kočijaš |
*** | Hiljadu i jedna noć (odlomak) |
Alija Džogović | Bihor |
Halid Kadrić | Poljubac |
Husein Dervišević | Prodavac osmijeha |
Meša Selimović | Skeledžija |
Enes Kišević | Lampa u prozoru |
Husein Bašič | Tuđe gnijezdo (odlomak) |
Kemal Mahmutefendić | Sve moje cipele |
Muhamed Abdagić | Ramiza (odlomak iz drame) |
M.M. Š. Bašeskija | Ljetopis (dio u kojem se spominje Novi Pazar) |
Književno-teorijski pojmovi
Poezija
- Kompozicija, ritam, poetsko-stilski izraz (stilske figure)
- poetske vrste (sonet, himna, balada, oda, romansa), ljubavna, socijalna, refleksivna pjesma
Proza
- roman, pripovijetka
- likovi
- epizoda i njena uloga u tekstu
Drama
- vrste drame
- uloga dramskog sukoba
4. ELEMENTI NACIONALNE KULTURE
Narodno stvaralaštvo
- Lirska narodna pjesma | Mjesec kara zvijezdu danicu |
- Lirska narodna pjesma | Kaži, dragi, šta bi’ darovala |
- Epsko-lirske pjesme (balade) | Omer i Merima |
- Epska pjesma | Đerzelez Alija i Marko Kraljević |
- Avdo Međedović | Ženidba Smailagić Meha (odlomak) |
- Bajka | Lav i čovjek |
Znamenitosti
- geografski položaj Sandžaka
- život i običaji Bošnjaka
- Sandžak kroz historiju
- događaji o kojima treba znati
- značajne ličnosti iz historije Bošnjaka
U procesu nastave Bošnjačkog/bosanskog jezika sa elementima nacionalne kulture treba uvažiti osnovnu pedagošku pretpostavku da je učenik u centru obrazovno radne kreacije, pa stoga nastavnik mora upoznati i uvažavati intelektualno-mentalne i psihološke sposobnosti učenika, kako bi pronašao didaktičku formulu koja će garantovati da će učenici moći savladati nove sadržaje.
Tokom nastavnog procesa treba na zanimljiv način prezentirati pažljivo odabrane jezičko - literarne vrijednosti koje će učenici bez teškoća usvojiti, a koje će im biti potrebne za dalje školovanje, bogaćenje opšte kulture i znanja o životu.
Osim opštih metoda u savremenoj nastavi jezika i književnosti treba primijenit i:
- metodu čitanja i rada na tekstu (tekst metoda),
- metodu razgovora - dijalošku metodu,
- metodu izlaganja i objašnjavanja (monološku metodu),
- metodu praktičnog rada - naučno-istraživačka metoda iz oblasti jezika, iz oblasti dijalektologije, uočavanje prozodijskih osobina lokalnog govora, sakupljanje raznih oblika usmene književnosti, rad na sredstvima medijske tehnologije (davanjem uloga i zaduženja kao: spiker, reporter, urednik, lektor, koreograf, glumac...)
Treba takođe primijeniti različite oblike rada kao što su: rad sa pojedincima - diferencirani rad, rad u parovima, rad u grupama, rad sa cijelim odjeljenjem - te učenje kroz različite vrste igara, kao što su kvizovi, recitali, imitacije, skečevi i slično, kako bi se nenametljivim ponavljanjem i uvježbavanjem došlo do ciljanih rezultata.
БЪЛГАРСКИ ЕЗИК
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
Цел и задачи на обучението по български език с елементи от национална култура от 4.- 6. клас са:
- По-нататъшно развиване на любов към българския език и необходимост за негово развиване и усъвършенствуване;
- По-нататъшно усъвършенсвуване на правописа и правоговора. да бъдат в състояние да тълкуват подбрани литературни произведения;
- Усвояване на предвидените езикови структури.
- Оспособяване на учениците да си служат с книжовната норма на българския език.
- Разширяване на кръгозора на учениците в областта на българската художествената литература.
- Разширяване на кръгозора с познания от националната идентичност на българите.
- запознаване, развиване, пазене и тачене на собствения национален и културен идентитет чрез произведения от българската литература, театралното и филмово изкуство, както и на останали художествени постижения;
- разширяване на кръгозора с познания от културното, духовното и моралното наследство на българите.
Образователни задачи:
- по-нататъшно овладяване и усвояване на ортоепски и ортографски стандарти на българския книжовен език;
- овладяване на граматическите категории на изменяемите части на речта;
- разпознаване на неизменяемите части на речта;
- постепенно оспособяване на учениците за самостоятелно тълкуване на основните понятия за литературния текст;
- разширяване на знанията за простото изречение и неговите части; практическо приложение;
- запознаване с основната структура на сложното изречение;
- овладяване на умения за късо и ясно устно и писмено изразяване;
-овладяване с основни техники за писане на съчинение.
ЕЗИК
Граматика
Повторение и затвърдяване на знанията придобити в предишните класове.
Упражняване И затвърдяване на знанията по фонетика/основни фонетични закони/.
Разпознаване и усвояване на думи при говорене иписане, които променят основната си форма (изменяеми думи) - Съществително, прилагателно, числително име; местоимения; глагол. Основни граматически категории на изменяемите части на речта.
Забелязване на думи, които не променят основната си формата във всички ситуации (неизменяеми думи) - само именуване.
Изречение - понятие за глаголно сказуемо, забелязванена група думи (словосъчетание) във функция на допълнение, и обстоятелствено пояснение за време, място и начин.. Понятие за подлог, забелязване на думи, които имат функция на определение до съществителното и група думи до съществителното име. Без дефиниции. Обикновен словоред на изречението.
1. Правопис
Употреба на главна буква при писане на имена на държави, области, народи; имена на села и градове и жителите им.
Употреба на основни препинателни знаци.
Правопис на прилагателни имена с двойно -нн-. Правопис на фамилни имена с окончание -ев/а, -ов/а: Илиев/а,Стоев/а, Панайотов/а; -ин, -ски:
Кунчин, Стамболийски. Присъствие или отсъствие на на съгласната: й .
Писане на съкращения от типа: и тн. /и тъй нататък/, под. /подобно/, нпр. /например/, л-ра /литература; и съкращения, които означават имена на държави.
Затвърдяване чрез упражнения на прилагането на изучени правописни правила.
2. Ортоепия
Упражнения чрез четене и говорене.
Отстраняване на диалектни явления в говора на учениците и влиянието им на друг език /сръбски език/.
Изговаряне на всички гласни, съгласни и група съгласни. Упражнения за отстраняване на некнижовни форми при учениците.
Редукция на ударените гласни в края на думите.
Забелязване на диференциални функции на ударението в думи от същ звуков строеж /омоними/.
ЛИТЕРАТУРА
За осъществяване на поставените цели и задачи по Български език с елементи на национална култура учениците могат да използват за обработка на литературни текстове от различни жанрове, както от личното - така и от народното творчество. (продължение и надовързване на учебния материалот 5. клас)
Литература за осъществяване на програмата:
Подбрани четива /стихотворения и разкази/ от Читанката за 6. клас
- Български народни песни / нови издания/
- Български народни приказки /нови издания/
- Христо Ботев - Стихотворения: Хаџи Димитър и др.
- Йорда Йовков - По жицата
- Елин Пелин - Разкази: Андрешко, Печена тиква
- Иван Вазов: Грамада /откъс/
- Ангел Каралийчев - Разкази /подбор/
- Елисавета Багрияна - Стихотворения - любовна поезия /подбор/
- Четива и текстове от детски вестници, списания и енциклопедии.
- Илюстрирани книги и енциклопедии за деца и юноши
- Ползване на училищна библиотека
Четене и тълкуване на текст
Четене на глас и наум като увод за разговор върху текста.
Четене, което е съгласувано с вида и природата на текста: лирически, прозаични, драматични и др.
По-нататъшно упражняване по изразително четене.
Запаметяване на стихотворения и откъси от проза /поизбор на учениците/.
Сценични ученически импровизации.
ЕЗИКОВА КУЛТУРА
Основни форми на устното и писменото изразяване
Преразказване на текстове с промяна на граматическото лице. Преразказване на текст изцяло и по части.
Разказване във форма на диалог. Разказване по свободно избрана тема.
Описание на картинки, които представят пейсажи, интериори, портрети.
Известяване за завършени или незавършени домашни илиучилищни задачи - във форма на поставени въпроси.
Усмени и писмени упражнения
Говорни упражнения: упражняване правилно изговаряне на думи, изрази и изречения, пословици, поговорки, гатанки, кратки текстове; слушане на звукови записи, декламиране на кратки лирични творби.
Диктовки: /различни видове/.
Лексикални и семантични упражнения: образуване на сродни думи; антоними; забелязване на семантична функция на ударението; пряко и преносно значение на думите; диалектни думи и тяхна подмяна с книжовни думи.
Синтактични и стилни упражнения: съставяне и писане наизречения според наблюдаване на картинки и зададени думи; писмено отговаряне.
Преписване на изречения с прилагане на правописни правила.
Упражнения за обогатяване на речника. Общо и конкретно изразяване. Отстраняване на двусмислие и неяснота.
Упражняване на подреждане думите в изречението. Упражняване на техники за писане на писмени съчинения.
Шест домашни писмени упражнения и техен анализ по време на час.
Две класни писмени упражнения - по едно в полугодие.
ЕЛЕМЕНТИ ОТ НАЦИОНАЛНАТА КУЛТУРА
Важни културни и исторически моменти от миналото на своя народ; Българите на Балканския полуостров от 7-14. век. /корелация с учебния материал по история/.
Географски области на България / корелация с учебнияматериал по география/.
Познати фестивали: фолклорни и съвремена музика
Характерни български народно-църковни и културни празници: Коледа, Великден, Гергxовден, 24-ти май Ден на славянската писменост и на българската култура и просвета.
Народни обичаи, вярвания и поверия на българите - разширяване и обогатяване с нови теми И съдържания.
Характерни български народни песни и танци на дадени фолклорни област.
Nastavni sadržaji iz Bugarskog jezika sa elementima nacionalne kulture u prvom planu su namenjeni deci pripadnika Bugarske manjine u Republici Srbiji, koji nemaju mogućnosti da izučavaju u Bugarski jezik kao maternji jezik (Bugari u rasejanju u većim ili manjim gradskim četvrtima, van kompaktnih tradicionih naselja, ili pak na drugi način nemaju mogućnosti da izučavaju maternji jezik), kao i pripadnicima drugih naroda: nacionalno mešovite sredine, mešoviti brakovi, radoznalost i interesovanje učenika drugih naroda i etničkih skupina.
Program Bugarskog jezika je sličan sa programima jezika slovenskog jezičkog korena: srpski, hrvatski, rusinski, ukrajinski, slovački, pa u susedstvu sa tim jezicima u praktičnoj primeni-izučavanju može se ostvariti visoki stepen korelacije. Za obogaćivanje jezičke i kulturne baštine ovaj Program može se izučavati i ot pripadnika drugih naroda: Mađara, Rumuna, Roma, Albanaca, Nemaca i dr. pripadnika neslovenske skupine.
U procesu nastave Bugarskog jezika sa elementima nacionalne kulture treba uvažiti osnovnu pedagošku pretpostavku da je učenik u centru obrazovno radne kreacije, pa stoga nastavnik mora upoznati i uvažiti intelektualno-mentalne i psihološke sposobnosti učenika, kako bi pronašao didaktičku formulu, koja će garantovati da će učenici moći savladati nove sadržaje.
Tokom nastavnog procesa treba na zanimljiv način prezentirati pažljivo odabrane jezičko, literarne vrednosti, koje će učenici bez teškoća usvojiti i će im biti potrebne za dalje školovanje, bogaćenje opšte kulture i znanja o životu.
Sem opštih metoda u savremenoj nastavi jezika i književnosti treba primeniti:
- Metodu čitanja i rada na tekstu,
- Metodu upoređivanja i korelacije / sa drugim predmetima, naročito sa muzičkom kulturom, poznavanjem društva i prirode, t.j. Sveta oko nas, istorije i geografije, kao i sa srodnim jezikom.
- Metodu razgovora - dijalošku metodu,
- Metodu izlaganja i objašnjavanja,
- Metodu posmatranja i opisivanja,
- Metodu praktičnog rada; - naučno - istraživačka metoda iz oblasti jezika, dijalektologije, uočavanje prozodijskih osobina lokalnog govora, sakupljanje raznih oblika usmene književnosti, rad na sredstvima medijske tehnologije ( davanjem uloga i zaduženja kao: spiker-reporter, urednik-lektor, koreograf-glumac...)
Treba takođe primeniti različite oblike rada, kao što su: rad sa pojedincima - individualni rad, diferencirani rad, rad u parovima, grupama, frontalni rad; te učenje kroz različite vrste igara: kvizovi, recitali, imitacije, skečevi, pesmice za igru, brzalice i sl.; kako bi se nenametljivim ponavljanjem i uvežbavanjem došlo do ciljanih rezultata.
MAGYAR NYELV
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
Célok és feladatok
A magyar nyelv a nemzeti kultúra elemeivel tanításának céljai:
Az anyanyelv szerepe a gyermek érzelmi, értelmi és szociális fejlődésében rendkívül nagy. A kommunikáció ma már nehezen képzelhető el a verbális megnyilatkozás formái nélkül. Az egyén érvényesülése a társadalomban nagymértékben függ a nyelvi kifejezőkészség minőségétől, történjen az akár anyanyelven, vagy a társadalmi környezet nyelvén, illetve idegen nyelven.
Az anyanyelv megfelelő szinten való alkalmazása lehetővé teszi az identitástudat kialakítását, a másokkal való kapcsolatteremtést, növeli az önbizalmat.
A magyar nyelv a nemzeti kultúra elemeivel tanításának feladatai:
- A gondolkodás és a nyelv szorosan kapcsolódik egymáshoz. A nyelvi kifejezőkészség fejlesztése közvetlen kapcsolatban áll az egyén megismerő képességének a fejlődésével, valamint a gondolkodás fejlődésével általában. A nyelvtanulás eredményesebb, ha a nyelvet a kommunikáció szolgálatába állított természetes eszközként kezeljük, ezért nem elszigetelten, a kontextustól elidegenítve kell azt tanítani.
- Fontos, hogy a tanuló felismerje anyanyelvének értékeit, szépségét, mert anyanyelvének helyes és szabatos használata hozzájárul személyiségének gazdagításához és kiteljesítéséhez.
- A magyar nyelv tanulását a gyerekek számára élvezetessé kell tenni, amit tudományosan és módszertanilag jól megalapozott módszerekkel lehet elérni.
Operatív feladatok:
- Tovább kell fejleszteni a tanulók beszédértését, hogy a más forrásból kezükbe kerülő szövegeket is önállóan meg tudják érteni, esetleges segédeszközöket is tudjonak használni
- Gyakoroltatni kell a tagolt, érthető beszédet.
- Lényegretörő mozzanatok kiemelésével el tudják mondani a szövegek rövid tartalmát, levonni a tanulságot.
- Tudatosan tudják alkalmazni a helyesírásból tanult elveket.
- El kell sajáttítatni az új nyelvtani ismereteket, és össze kell őket hasonlítani a szerb nyelven tanult tudnivalókkal. Be kell vezetni az életkorukhoz viszonyított összehasonlító nyelvészet alapjait.
- Folyamatosan bővíteni kell aktív szókincsüket.
- A tanulók aktív részvételét kell biztosítani a kommunikációs gyakorlatok során, hogy meg tudják fogalmazni mondanivalóikat, röviden, összefüggő, kerek mondatokat alkalmazva és hogy el tudjonak mondani egy-egy rövid történetet.
- A tanulókat be kell vonni a kommunikációba, beszéltetni kell őket, szituációk teremtésével beszédgyakorlatokat kell feladni nekik, mondjonak el egy-egy velük történt eseményt.
- Foglalják össze vázlatosan, egy-két mondatban a szöveg tartalmát, mondaniválóját.
- Korosztályukhoz illő drámaszövegeket tanuljonak meg és mutassák is be őket az iskolai rendezvényeken.
TÉMAKÖRÖK ÉS TARTALMAK
ÁLTALÁNOS NYELVISMERET
A magyar nyelv területi régegződése és változatati:
- a köznyelv,
- a nyelvjárások,
- a szaknyelvek,
- a gyermeknyelv,
- a diáknyelv.
KOMMUNIKÁCIÓ ÉS BESZÉDMŰVELÉS
- A szövegalkotás célja,
- a kommunikáció funkciói. (Példák alapján történik bemutatásuk.)
- A köszöntések, a jókívánságok kifejezése.
- Gratulálás formái.
- Üdvözletek küldése
NYELVTAN
- A szintagmák fogalma és megfigyelése.
- A magyar nyelv rétegződése, a főbb nyelvváltozatok, a nyelvjárások, a diáknyelv sajátosságai.
- A szótövek.
- A toldalékok típusai, funkcióik.
- Az igekötős igék.
- A főnév többes száma.
- A névelő és a névutók
- A rokonértelmű és az ellentétes jelentésű melléknevek.
- A melléknevek mondatbeli szerepe.
- A határozott és határozatlan számnév és mondatbeli viselkedésük.
HELYESÍRÁS
- A magyar betűrend, a szűkebb és a teljes magyar ábécé, a betűrendezés alapjai.
- A nagy kezdőbetű írásának helyes használata.
- A szóhatárok felismerése, az egybeírás és különírás.
IRODALOMISMERET
Az irodalomismeret keretében be kell mutatni a magyar gyermekirodalom néhány alkotását, különös tekintettel a vajdasági magyar írókra: Majtényi Mihály, Fehér Ferenc, Német István, Deák Ferenc, Kosztolányi Dezső, művei kerüljenek bemutatásra a tanár megítélésére bízva a válogatást. Esetleg, a tanulók nyelvismeretének szintjét megítélve a tanár háziolvásmányként is feladhat egy-egy rövidebb elbeszélést vagy műrészletet.
Ajánlott irodalom:
1. Kosztolányi Dezső (1975) Mostan színes tintákról álmodom, Budapest: Móra
2. Idő, idő, tavaszidő (1971) Újvidék: Fórum
3. Németh István (1976): Lepkelánc
4. Jung Károly (1975) Újvidék: Fórum
5. Majtényi Mihály: A földgömb
6. Herceg János: Három halász meg egy molnár (elbeszélés)
7. Herceg János: Vas Ferkó a vitéz kovács (mese)
8. Kortárs magyar gyermekirodalomból (pl. Friss tinta! c. antológiából)
9. Fehér Ferenc: Az én nyuszim (1961), Szeptemberi útravaló (1968)
10. Szélördög - vajdasági népmesék
Házi olvasmány (javaslat):
Fazekas Mihály: Lúdas Matyi
Benedek Elek: A kék liliom - a tanár válogasson a mesék közül
A NEMZETI KULTÚRA ELEMEI
- A magyarok eredete és őshazája (eredetmondák ismertetése)
- A honfoglalás
- A magyarok Vajdaságban
- Magyar népi, egyházi és nemzeti ünnepek.
- Magyar népi szokások bemutatása.
A témakörök és azok feldolgozásánk szintje feleljen meg a gyermek életkorának. A szövegek, amelyeket a az órán feldolgoznak legyenek érthetőek, egyértelműek. A válogatás a vajdasági magyar gyermekirodalom művein alapuljon.
A TANTERV MEGVALÓSÍTÁSÁNAK MÓDJA
A tanulók tevékenysége:
Olvasásfejlesztés
- a tanulók ösztönzése a ritmus, a hangerő és a hangszín érzékeletetésére olvasás közben
- a kifejező olvasás gyakorlása
- a némaolvasás gyakorlása előre megadott feladatok alapján
Szövegértés
- a szövegösszefüggés megértése
- a leírás jellemzőinek megfigyelése, különös tekintettel a képszerű részekre, valamint azokra a kifejezésekre, amelyek a különböző érzetek felkeltését hivatottak biztosítani
- a külső és belső tényezők, körülmények, állapotok hatásának megfigyelése a szereplők cselekedeteire
- a konfliktusokat ábrázoló szövegrészletek elemzése, a kiváltóok meghatározása, a megoldás lehetősége stb.
Irdodalomelméleti fogalmak elsajátítása
- a téma,
- a költői nyelv alapvető tényezői
- a körülmény, a helyzet, a hangulat, a benyomás, a következtetés fogalmainak tisztázása, azok megkeresése a szövegekben
Szövegalkotás
- a tanuló közvetlen környezetének a megfigyelése és szóbeli leírása
- természeti jelenségek és történések megfigyelése és élő szóban való leírása
- személyek megfigyeltetése és leírása
- a jól tagolt elbeszélések fő részeinek megfigyelése, a szövegkoherencai elemeinek tudatosítása és használata
- kérvény megfogalmazása
- üdvözlőlapok írása valamilyen ünnep alkalmából
A szövegek műfajával kapcsolatos gyakorlatok
- az eseményekre és személyekre vonatkozó leírás alkalmazása
- a kérvényírás formai jellemzői
- a táviratírás jellemzői
- üdvözlőlapok írásának formái
Szókincsbővítés
- a szövegben felbukkanó ismeretlen kifejezések kiemlése,
- az ismeretlen kifejezések jelentésének megkeresésére irányuló gyakorlatok
- ritka és szép szavak folyamatos feljegyzése és megfelelő szövegkörnyezetben való alkalmazása
- szómezők gyűjtése
Vers- és szövegtanulás
- a diák életkornak megfelelő, a vajdasági magyar gyermekirodalom néhány versének vagy szövegrészletének megtanulása
Elbeszélés
- a diákok életével kapcsolatos események, történések elmondása
- személyek és állatok külső tulajdonságainak leírása megfigyelés alapján
A kommunikációs készségek fejlesztése
- táviratírás
- kérvényírás
- üdvözlőlap írása
- telefonbeszélgetések lebonyolítása
Film- és színművészet
- a fő- és mellékszereplők felismerése és jellemzése
- vizuális és akusztikai hatások megfigyelése
- a jelenet és felvonás megfigyelése a drámaműben
Házi feladatok
- időnként a tanulók rövid, fél- egyoldalas fogalmazásokat írjonak
Fogalmazástanítás
A fogalmazás szóban és írásban is világos mondatszerkesztésű, célratörő legyen. Az olvasott művekről értelmesen, világosan és összefüggően kell beszámolnia a tanulóknak.
Írásbeli dolgozat
A tanév közben a diákok 2 iskolai dolgozatot írnak: egyet-egyet minden félévben. A dolgozat témáját a diákok érdeklődéséhez kell szabni és átlalánosnak kell lennie (pl. Az én családom, Hogyan ünnepeltük a karácsonyt, vagy a húsvétot? Szünidei élményem stb.)
A felsorolt tevékenységeken kívül alkalmazni lehet a más tárgyak keretében éppen aktuális tevékenységeket is (pl. a szerb nyelvi órákon, vagy az idegen nyelvi órákon stb.)
A tanár tevékenysége
A tanárnak szem előtt kell tartania a gyerekek életkorát, előtudását, a különböző diákok különböző nyelvi szintjét. A tanító szabadon dönthet a tanítási témák és tartalmak megválasztásáról és azokat összekapcsolhatja más tantárgyak témáival. A tanár nemcsak információkat továbbít, hanem irányítja a tanítási folyamatot, megszervezi a tanítási tevékenységet.
A tanár által használatos taneszközök
Magyar irodalmi lexikon
Magyar értelmező kéziszótár
Rokon értelmű szavak szótára
Idegen szavak és kifejezések szótára
Irodalmi fogalomtárak
Enciklopédiák
Aktuális könyvajánlatok
A világháló
Napilapok, folyóiratok, a diákok által is olvasott magazinok
Oktató jellegű televíziós műsorok
Munkalapok és gyakorlófüzetek, amelyek az anyanyelvápolásra készületek
A témakörnek megfelelő konstruált, sokszorosított szövegek stb.
ROMANI ČHIB
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
Reso thaj buti
Reso programesko e bukjako sito barjaripe dajaka čhibjako thaj gatisaripe sikhavnengo te pendžarenpe e fundone kanunenca pere dajaka čhibjake, te siklon thaj te istemalkeren.Jekha jekh manglape te baravalakeren poro alavari,bajakaren hačaribe prekal lačho thaj te pendžarenpe e kultura thaj istoria e Romengi.
Siklovibasko programi vaš barjaripe romana dajaka čhibjako gatisardo sito vaš odola siklovne ano fundone skole,savengi dajaki čhib romani,a nakhena ano klase e srpsko siklovibasko čhibja jase čhibja ever nacionalno minotitetjengo.Buti edukaciako kotar dajaki čhib akate siton jekha jekh e bukja edukaciako kotar srpsko sar dajaki čhib ano sikljovibe, e specifikane karakteristika save siola romani čhib.
Operativno bukja:
Barjaripe mujibasko thaj hramibasko mothovdipe sikljovnengo.
Pendjaripe e sikljovnen e morfologia savi sitoj dendi thaj e sikljovibaske programea ani paralelea e materia ani srbikani čhib.
Manglape te pendjaren e čhibjenge forme save sikljile.
Sikljovibe romano lekipasko pedo fundo bahamja save denape palo odova.
Barjaripe kvalifikuibe drabaribasko ko sikljovne.
Kana kerelape materia kotar lilavnipe manglape te sikavnenpe sikljovne te analizirinen tekstja kotar beletristika, kokore te sikaven poro gndipe thaj te anen klidutnipe. Ano lirsko tekstja manglape te dikhljaren poetikane pilte thaj hačaribe.
Mujesko thaj hramibasko deskripcia karakterjengi, dijalogjengi kotar paramisja.
Bufljaripe aktivno laforutne ko sikljovne.
MOTHODIPE PROGRAMESKO
Mujesko vakheribe
Te dikhenpe forme vakheribaske ano poanglune klase thaj te sikavenpe.
Sikljovne te čhiven pučibe phande e tekstea savo dikhljarlape.
Lungaripe paramisaki pedo fundo dendo angluno mothovdipe. Anava agoreske. Deskripcia šejengi. Deskripcia persojengi kotar poangle kedime lafja (avrune thaj andrune karakteristike).
Kupatni deskripcia skolako amalesko po fundo disave punktja dikhibaske.
Sao berš te kedenpe lafja, sar ini vastušea vaš hor mothovdipe thaj dinamika stileski.
Hramibasko vakheribe
Diktati čučavne tekstjengo. Transformacia laforutnaki. Pherdipe thaj bufljardipe laforutnako. Keripe kupatne konceptesko. Sikljovibe te kerolpe deskripcia po fundo konceptesko. Arakhibe deskripciake kotora kotar e drabarutni. Deskripcia persojnengi, šejengi, pejsažja. Istemalkeribe atributja thaj personifikacia.
Te zumavingon sikljovne pedo korkorutno kreativno buti (drabaripe hramime bukja sikljovnengo thaj olengo analiziribe).
Privatno thaj oficielno lil. Hramibe divutnesko.
Skolake hramibaske teme
Kotar o berš hraminenape duj skolake hramibaske teme thaj duj kherutne hramibaske teme. (Harne korkorutne bukja).
Gramatika thaj lekhipe
Anavnutne thaj forme anavnutjenge. Komparacia adjektivjengo. Gendja thaj forme gendjengo: fundone thaj rndone. Pronounja thaj olengo semnibe.
Komparativno sikljovibe čhibjako materiako srbikana čhibjako.
Laforutni, kotora laforutnake, avazipaske prmibe, verbeske vakhtja: aorist, futur, imperativ, potencijal, funndone thaj kompleksno verbjenge vakhtja.
Drabaripe
Sikljovibe hačaribasko drabaripe, sar ini šukar vakheribe tekstjengo thaj giljengo. Šukar vakheribe lafjengo thaj laforutnengo.
Sikljovibe drabaripe anda peste pedo fundo poangle dende teme (pherdipe, alosaribe misaljengo thaj aver).
Uzi drabarutni šaj te istemalkerenpe čhavrikane lila thaj aver adekvatno paramisja.
Literatura
Alosaribe kotar stampimi literatura pi romani čhib.
Nakhavdi literatura kotar srbikane thaj lumiake lilavnipe.
B. Stanković - "Koštana",
I. Andrić; - "Na Drini Ćuprija"
DJ. Jakšić; - "Na liparu";
Branko V. Radičević; - "Pesme";
Aleksandar Puškin "Cigajna";
Servantes - "Don Kihot";
Lorka - "Ratvale bijava";
Pustikja
Rajko Djurić - Gramatika romana čhibjaki
Tatomir Vukanović - "Cigani, Romi u Jugoslaviji"
Rade Uhlik - "Jezik Roma"
Drabarutni
Istorija Roma
Marsel Kortijade - Romani čhib;
Trifun Dimić "Tradicionalno themesko lilavnipe"
Orijentaciono rndipe beršesko fondi sahatjengo
1. Buti po teksti - 16
2. Vakheribaske bukja - 12
3. Hramibaske bukja - 10
4. Hramibaske tekstja - 5
5. Gramatika e lekhipa - 16
6. Istoria Romengi - 5
7. Lektira - 6
8. Sistematizacia - 2
Romani čhib realizuinelape 2 sahatja ano kurko, jase 72 sahatja ano berš.
LIMBA ROMÂNĂ
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
Scopul activităţii instructive în clasa a VI-a este:
Însuşirea limbii române literare, dezvoltarea nivelului de cunoştinţe şi capacităţi, crearea şi menţinerea interesului pentru lectură cu identificarea informaţiilor esenţiale dintr-un mesaj oral şi scris, însuşirea exprimării orale şi scrise, îmbogăţirea vocabularului cu cuvinte şi expresii noi şi sesizarea sensului unităţilor lexicale noi în funcţie de context, dezvoltarea interesului faţă de creaţiile literare în limba română, dezvoltarea capacităţii de exprimare, oralăşi scrisă, receptarea, iniţierea şi participarea la un act de comunicare oral şi în scris în limba română literară.
Sarcini operative
La sfârşitul clasei a VI-a elevii trebuie:
- să-şi îmbogăţească vocabularul cu expresii şi cuvinte noi
- să identifice sensul unui cuvânt necunoscut
- să aplice regulile de ortografie în scris
- să sesizeze abaterile de la normele gramaticale într-un mesaj oral şi scris
- să cunoască părţile de vorbire flexibile şi neflexibile
- să identifice informaţiile esenţiale şi detaliile dintr-un mesaj oral
- să manifeste interes pentru creaţiile literare în limba română
- să sesizeze valorile stilistice ale unor cuvinte dintr-un text literar
- să alcătuiască rezumatul unui text literar
- să alcătuiască lucrări scurte pe o temă dată
- să respecte metodologia lucrărilor scrise
- să utilizeze corect şi eficient limba română în diferite situaţii de comunicare
- să înţeleagă semnificaţia limbii române în conturarea identităţii naţionale
- formarea deprinderilor de muncă independentăşi dezvoltarea creativităţii elevilor
CONŢINUTURI DE PROGRAM
LITERATURA
Lectură şcolară
SUBIECTE PROPUSE PENTRU CLASA A ŞASEA
28. Ion Agârbiceanu, Întâiul drum
29. Vasile Alecsandri, Iarna
30. Ion Creangă, Amintiri din copilărie, (fragment)
31. Balada populară Corbea
32. Marin Sorescu, La ce latră Grivei?
33. Doina
34. Mihai Eminescu, La mijloc de codru
35. Mark Twain, Prinţşi cerşetor, (fragment)
36. Grigore Vieru, În limba ta
37. Grigore Alexandrescu Toporul si pădurea
38. Localitatea Marcovăţ, satul lui Marcu ciobanul
39. Frank Baum, Vrăjitorul din Oz, (fragment)
40. Otilia Cazimir, A murit Luchi
41. George Coşbuc, Noapte de vară
42. Barbu Ştefănescu Delavrancea, Domnul Vucea
43. Ştefan O. Iosif, Furtuna
44. Ljubivoje Ršumović - Motanul Michelangelo şi frumoasele Veronici
45. A. Bassarabescu, Duman
46. I. L. Caragiale, Bubico
47. Din creaţiile populare (cântece, proverbe, ghicitori, zicători, poezii ocazionale)
48. Dumitru Almaş, Povestea frumoasei Dochia
49. Alexandru Odobescu, Pe plaiurile Bisocei
50. Petre Dulfu, Isprăvile lui Păcală (fragment)
51. Mihail Sadoveanu, Ţara de dincolo de negură (fragment)
52. Petar Kočić, Jablan
53. Rebus
54. Mihai Condali, Florin şi Florica
Lectură şcolară
Rudyard Kipling, Cartea junglei
Ferenc Molnar, Băieţii din strada Pàl
Johanna Spyri, Haydi, fetiţa munţilor
Selecţie din literatura română
Selecţie din literatura popoarelor şi naţionalităţilor conlocuitoare
ANALIZA TEXTULUI
Stabilirea contactului direct cu operele literare şi descoperirea mijloacelor de limbăşi stil cu ajutorul cărora sunt realizate imaginile artistice.
Delimitarea subiectului şi motivului într-o operă literară.
Observarea şi explicarea ideilor literar-artistice, funcţia lor în compoziţia operei literare şi identificarea elementelor componente ale naraţiunii.
Identificarea elementelor de bază ale acţiunii, ordinea lor (intriga, desfăşurarea), personajele şi trăsăturile lor (fizice, de caracter şi morale), procedeele artistice de construire a personajelor (autocaracterizare, propriile mărturisiri, caracterizarea de către alte personaje).
Aprecierea expresiilor idiomatice, sensului propriu şi figurat al cuvântului.
Formarea unor opinii personale despre opera analizată
Identificarea noţiunilor de teorie literară.
Noţiuni literare
Naraţiunea, descrierea, dialogul, monologul, metafora, alegoria, pastelul, personificarea, comparaţia, rima (tipurile), ritmul, doina, balada, romanul, oda, fabula, legenda, dramatizarea, nuvela, stilul
LIMBA (gramatică, ortografie)
Repetarea şi consolidarea materiei din clasa a V-a.
Noţiuni de fonetică, diftongii, triftongii (actualizare). Accentul. Despărţirea în silabe a cuvintelor derivate şi a cuvintelor compuse.
Vocabularul limbii române. Familia lexicală - actualizare. Omonimele. Paronimele. Sinonimele şi antonimele (actualizare).
Arhaismele şi regionalismele.
Procedeele interne de îmbogăţire a vocabularului. Derivarea (actualizare),
Substantivul. Substantivele simple şi compuse. Substantivele comune şi proprii. Genul. Numărul. Cazurile substantivului şi funcţia sintactică.
Articolul. Articolul hotărât şi articolul nehotărât.
Nominativul. Genitivul. Articolul posesiv-genitival. Dativul. Acuzativul. Prepoziţia şi rolul ei în exprimarea acuzativului.Vocativul.
Declinarea substantivelor comune şi proprii cu articol hotărât şi nehotărât.
Articolul demonstrativ-adjectival. Acordul cu substantivul.
Adjectivul. Adjectivele variabile şi invariabile. Acordul cu substantivul în gen, număr şi caz.
Gradele de comparaţie.
Pronumele. Pronumele personal şi categoriile lui gramaticale (persoană, gen, număr, caz)
Formele accentuate şi neaccentuate ale pronumelui personal. Pronumele personal de politeţe.
Pronumele de întărire. Pronumele reflexiv.
Pronumele şi adjectivele pronominale: pronumele şi adjectivul posesiv, pronumele şi adjectivul demonstrativ.
Numeralul cardinal şi ordinal. Numeralul colectiv, distributiv, multiplicativ şi adverbial.
Scrierea corectă a numeralului.
Verbul. Categoriile gramaticale ale verbului: timpul, persoana, numărul, modul.
Conjugarea. Modurile personale şi modurile nepersonale ale verbului.
Timpurile modului indicativ: prezent, imperfect, perfect simplu, perfect compus, mai mult ca perfectul, viitor, viitor anterior.
Modurile: imperativ, conjuctiv, condiţional-optativ.
Infinitiv. Gerunziu. Participiu. Supin.
Părţile de vorbire neflexibile. Adverbul - de loc, timp, mod. Gradele de comparaţie ale adverbului.
Conjuncţia coordonatoare şi subordonatoare. Prepoziţia. Interjecţia. Tipuri de interjecţii.
Sintaxa propoziţiei.
Propoziţia simplăşi dezvoltată. Subiectul. Subiectul exprimat prin substantive şi pronume. Subiectul multiplu .Subiectul neexprimat.
Predicatul. Predicatul verbal şi predicatul nominal
Atributul. Atributul adjectival şi substantival. Atributul substantival genitival şi prepoziţional. Atributul pronominal.
Complementul. Complementul direct şi indirect. Complementele circumstanţiale de loc, de timp, de mod.
Sintaxa frazei. Fraza - noţiuni generale (actualizare). Propoziţia principalăşi propoziţia secundară. Delimitarea propoziţiilor dintr-o frază.
Noţiuni de ortografie. Despărţirea cuvintelor în silabe (actualizare). Scrierea corectă a substantivelor proprii şi a substantivelor în genitiv. Scrierea corectă a numeralelor şi a pronumelui personal sau reflexiv din cadrul paradigmelor verbale compuse. Folosirea corectă a ortogramelor: într-o, într-un, dintr-o, dintr-un. Folosirea corectă a adverbului de negaţie nu (n-). Semnele de punctuaţie (actualizare).
CULTURA EXPRIMĂRII
Exprimarea orală
Activarea cunoştinţelor de limbă pentru a percepe şi realiza fapte de comunicare, oralăşi scrisă.
Exprimarea în mod original, într-o formă accesibilă, a propriilor idei şi opinii
Stabilirea principalelor modalităţi de înţelegere şi interpretare a unor texte scrise în diverse situaţii de comunicare.
Înţelegerea textului literar şi comentarea lui ca mijloc de dezvoltare a exprimării orale
Determinarea sensului unor cuvinte şi explicarea orală a semnificaţiei acestora în diferite contexte.
Exerciţii de însuşire şi definire a noţiunilor şi cuvintelor -prin activităţi în ateliere.
Observarea mijloacelor de limbă şi stil în fragmentele din textele cu caracter descriptiv (în versuri şi proză).
Discuţii pe marginea textelor literare şi a subiectelor libere prin menţionarea indicilor spaţiali şi temporali într-o naraţiune.
Stabilirea legăturilor corecte dintre elementele unei unităţi gramaticale (propoziţie sau frază), şi folosirea corectă a categoriilor gramaticale specifice părţilor de vorbire.
Exerciţii de rostire corectă a cuvintelor cu probleme de accentuare.
Transformarea vorbirii directe în vorbire indirectă, a monologului în dialog, a textului narativ în text dramatic.
Exprimarea în scris
Dictări libere şi de control.
Compunerea (naraţiunea, descrierea, portretul, rezumatul)
Interpretarea liberă ale unor aspecte structurale ale unei opere literare.
Scrierea argumentată a impresiilor provocate de textele literare şi interpretarea unor aspecte din operă.
Îmbinarea diferitelor forme de expunere (povestire, descriere şi dialog) în compunerile elevilor pe teme libere şi teme date.
Naraţiunea (naraţiunea la persoana a III-a, la persoana I, subiectul operei literare, momentele subiectului, timpul şi spaţiul în naraţiune)
Exerciţii de înţelegere şi explicare a noţiunilor de teorie literară.
Exerciţii pentru dezvoltarea creativităţii elevilor.
Scrierea corectă a frazelor în text folosind corect regulile ortografice şi semnele de punctuaţie.
Afişul, anunţul, corespondenţa, invitaţia.
Şase teme pentru acasăşi analiza lor la oră.
Patru lucrări scrise (o oră pentru scriere şi o oră pentru corectare).
MODUL DE REALIZARE A PROGRAMEI
Programa pentru Limba română ca limbă maternă pentru clasa a VI-a se realizează prin metode tradiţionale prezentate în forma unei succesiuni de etape clar delimitate.
În domeniul literaturii se propun următoarele activităţi: însuşirea limbii române literare, dezvoltarea nivelului de cunoştinţe şi capacităţi, crearea şi menţinerea interesului pentru lectură cu identificarea informaţiilor esenţiale dintr-un mesaj oral şi scris, însuşirea exprimării orale şi scrise, dezvoltarea interesului faţă de creaţiile literare în limba română, dezvoltarea capacităţii de exprimare, oralăşi scrisă, receptarea, iniţierea şi participarea la un act de comunicare oral şi în scris în limba română literară.
În domeniul limbii se pune accent pe evaluarea posibilităţilor de exprimare prin expresii şi cuvinte noi în vocabularul activ al elevilor şi sesizarea sensului unităţilor lexicale noi în funcţie de context. Trebuie să identifice sensul unui cuvânt necunoscut, să aplice regulile de ortografie în scris, să sesizeze abaterile de la normele gramaticale într-un mesaj oral şi scris, să cunoască părţile de vorbire flexibile şi neflexibile. Mesajul pe care elevul îl va comunica în limba română trebuie să fie bazat pe structurile lingvistice în spiritul limbii române, determinate de gândirea în această limbă.
Cultura exprimării orale şi în scris are o importanţă deosebită deoarece reprezintă baza unei comunicări calitative. Din acest motiv în cursul activităţii trebuie insistat asupra îmbogăţirii fondului lexical, să identifice informaţiile esenţiale şi detaliile dintr-un mesaj oral, să manifeste interes pentru creaţiile literare în limba română, să sesizeze valorile stilistice ale unor cuvinte dintr-un text literar, să utilizeze corect şi eficient limba română în diferite situaţii de comunicare şi formarea deprinderilor de muncă independentă şi dezvoltarea creativităţii elevilor
РУСКИ ЯЗИК
КУЛТУРА УСНОГО И ПИСАНОГО ВИСЛОВЙОВАНЯ
Приповеданє - о дожицох и зявеньох з хаснованьом нарастаня дїї, пошвидшаня, спомалшованя, пременки дїї або законченя. Власни приступ розуменю зявеньох.
Творче преприповедованє - хаснованє нових словох, синоними, антоними, гомоними.
Описованє - рух у природи (животинї у рушаню, природни зявеня - виторбуря, габи и под.).
Описованє зоз звекшованьом интензитету руху, глєданє и хаснованє нових словох доактивного словнїка школярох.
Лексика - слова и вирази за звекшованє, преувелїчованє, зменшованє. Виражованє ирониї зоз словами и интонацию. Виражованє довирия и нєдовирия.
Поровнаня характеристични за руски язик.
Менованє - дїї, роботи, сцелосци.
Писанє - литерарни состав, новинарска вистка, дописованє, винчованка, телеграм.
Два школски писмени задатки рочно.
Преглїбйованє елементох култури висловйованя наведзених у предходних класох.
РОБОТА НА КНЇЖОВНИМ ТЕКСТУ
Обробок текстох з народней и уметнїцкей творчосци на руским язику.
риповедка - описани виривок зоз живота, главна подоба, тема, причина и пошлїдок, морални и други дилеми як пренєшене искуство.
Басна и присловка - швет поукох о живоце.
Сказка - медзи можлївим и жаданим.
Писня - швет любовних, социялних и другихчувствох.
ЕЛЕМЕНТИ НАЦИОНАЛНЕЙ КУЛТУРИ
Историйни околносци у старим краю пред досельованє Руснацох на простор южней Панониї.
Преселєнє перших фамилийох ипознєйше селєнє векших ґрупох.
Околносци у котрих ше приселєнци нашли у новим краю. Условия за живот и роботу, законски одредзеня контракту зоз царским двором, дружтвени околносци, орґанизованосц приселєнцох, културни обставини, просвитна робота, духовни живот.
Школяре треба же би у заєднїцких активносцох:
- патрели голєм єдну театралну представу на руским язику,
- научели шпивац вецей народни або компомовани писнї,
- научели танцовац голєм єден народни танєц и єден класични танєц,
- уключели ше до роботи културно-уметнїцкого дружтвау своїм месце,
провадзели часописи, радио и ТВ емисиї за дзеци на руским язику и упознавали ше з процесом наставаня тих емисийох и активно у нїх участвовали спрам индивидуалних способносцох.
ҐРАМАТИКА И ПРАВОПИС
Дїєсловни форми.
Розличносц виражованя часу.
Пременки гласох (консонанти к,ґ,х, єдначенє по дзвонкосци у бешеди и писаню, нєпостояне о,е, у пожичених словох - а).
Вежби за утвердзованє правописних навикнуцох.
ЛЕКТИРА
Дюра Папгаргаї: Конєц швета (приповедки по вибору)
УПУТСТВО ЗА ВИТВОРЙОВАНЄ ПРОГРАМА
Спрам своєй форми програм подзелєни на класи як часц структури основней школи. Медзитим, возростни уровень нє знак и уровня комуникативней оспособеносци школяра на руским язику, та з того виходзи же ше зоз каждим школяром роби поєдинєчно у складзе зоз його язичну компетенцию. Основни циль у тим же би школяр почал бешедовац по руски кед дотля нє бешедовал. У даєдних случайох то буду лєм одвити на питаня, а з даєдним мож розвиц розгварку.
Укупни процес ученя и вежбаня унапрямени на подруче култури висловйованя праве прето же основни циль то здобуванє комуникативней компетенциї, тє. бешеди по руски. У тим смислу треба хасновац велї комбинациї усних вежбох по моделох комуникациї, а то значи модел напр. менованя єствох и предметох, модел обрацаня з питаньом, одвита на питанє, модел висловйованя прикметох предмета итд. док ше нє розвиє самостойне висловйованє. Кажди модел ше увежбує зоз школяром тельо кельо то потребне на исти способ як цо ше то роби при ученю странского язика. Зоз хаснованьом рижних способох лексичних вежбох мож увежбовац модели питаньох и одвитох и на таки способ розвивац комуникативну компетенцию школяра.
SLOVENSKÝ JAZYK
Ciele a úlohy
Uschopniť žiakov pre konverzáciu v slovenskej reči, vypestovať v maximálne možnej miere kultúru ústneho vyjadrovania, vyvinúť schopnosti a spôsobilosti čítania a písania v slovenskej reči. Dávať dôraz na komunikačnú funkciu jazyka. Sprostredkovať deťom základné pravidlá slovenského jazyka, ktoré im umožnia čo efektívnejšiu slovnú a písomnú komunikáciu v slovenčine. Pestovať čitateteľské návyky, predovšetkým smerom k slovenskému tlačenému slovu vo Vojvodine (Zornička, Vzlet, Hlas ľudu, Rovina, Evanjelický hlásnik, knižná produkcia), ale i k prilehavým publikáciám zo Slovenskej republiky, tiež návyky sledovania slovenských elektronických masovokomunikačných prostriedkov (celovojvodinské a lokálne TV a rozhlasové stanice, tiež dostupné TV vysielania zo Slovenskej republiky). Motivovať ich k zapajániu sa do mimotriednej činnosti v slovenskej reči a do záujmovej činnosti v slovenských kultúrno-umeleckých a iných spolkoch a inštitúciách v lokálnom prostredí. Nevtieravým a vekuprimeraným spôsobom pestovať národnú a kultúrnu identitu slovenských detí, etnickú sebaúctu a zoznamovať ich s prvkami tradície, kultúry, zvykov a obyčajov slovenského národa vcelku a slovenskej vojvodinskej komunity zvlášť, tiež uschopňovať ich pre multikultúrne spolunažívanie vo vojvodinskom, ale i širšom štátnom a regionálnom kontexte. Zoznámiť deti so súčasnými kultúrnymi a vzdelávacími organizáciami a inštitúciami slovenskej menšiny vo Vojvodine a v Srbsku a motivovať ich k ďalšiemu školeniu v slovenskej reči (gymnázium, fakulta). Uschopňovať ich pre súčasné, demokratické a multikultúrne vzťahy medzi etnickými skupinami, pestovať zmysel pre zachovávanie svojho etnického a jazykového povedomia, uctievanie toho, čo je odlišné, rozdielne, tiež zmysel a spôsobilosti pre toleranciu a nenásilnú medzietnickú komunikáciu.
6. ročník
Cieľ: Žiaci majú dosiahnúť taký stupeň rozvoja komunikatívnych zručností v rámci predpísaného učiva, aby vedeli samostatne uplatniť osvojené rečové zručnosti v štandardných i odborných komunikatívnych situáciách (v súlade s tematickým minimom).
V 6. ročníku si osvojujú základné pravidlá slovenského pravopisu a získavajú zručnosť a návyk podľa osvojených pravidiel pravopisne správne písať. Získavajú zručnosť správne a plynule čítať. Aj ďalej obohacujú svoju slovnú zásobu a pestujú kultúru vyjadrovania.
ČIASTKOVÉ ÚLOHY
Úlohou vyučovania slovenčiny v 6. ročníku je prehlbovanie a rozširovanie rečových zručností získaných v predchádzajúcich ročníkoch. Žiaci majú získať väčšiu pohotovosť, samostatnosť a istotu v tematických a obsahovo ohraničených prejavoch.
Z rečových zručností vo vyučovaní prevažuje ústny prejav, ktorý je stimulovaný počúvaním a čítaním.
Písomný prejav je menej zastúpený. Systematicky sa upevňujú návyky správnej výslovnosti. Dôležité je uschopňovať žiakov, aby vedeli:
- samostatne odpovedať na otázky, aby aj sami vedeli tvoriť otázky;
- správne reagovať na partnerovu repliku;
- samostatne opísať obrázok, situáciu alebo svoj zážitok;
- formulovať hlásenie, prosbu, ospravedlnenie, poďakovanie;
- aktívne a správne využiť svoju slovnú zásobu a prehlbovať ju použijúc slovník, učebnice, encyklopédie...
- často sa zapájať do rečovej činnosti, do dialógov a súvislých prejavov a kvalitatívna úroveň týchto sa má zvýšiť.
KULTÚRA ÚSTNEHO A PÍSOMNÉHO VYJADROVANIA
Rozprávanie - o zážitkoch, o tom čo videli, čo by si priali.Tvorenie skupiny slov pre určenú tému a viet zo zadaných slov. Majú vedieť vyjadriť svoj názor o prečítanom texte (čo sa mi páčilo a prečo), jeho názov, autora, ústrednú postavu a jej vlastnosti. Majú sa vedieť poďakovať, požiadať o pomoc. Majú samostatne porozprávať niekoľko viet o svojom súrodencovi, priateľovi, spolužiakovi, o živote v škole, porozprávať svoj zážitok, nejakú udalosť, v ktorej brali účasť...
Reprodukcia - počutého a prečítaného textu alebo rozprávky za pomoci osnovy alebo samostatne. Opísať obrázok alebo postupný dej pomocou členenej ilustrácie. Vedieť reprodukovať za pomoci osnovy sledovaný slovenský film, rozprávku alebo detské divadelné predstavenie, scénku alebo oslavu.
Opis - enteriéru a exteriéru, ľudí, zvierat, prírodných javov.
Dialóg - rozprávanie o udalosti prostredníctvom vynechania slov opisu; priama a nepriama reč. Majú povedať samostatne a súvisle najmenej 8 viet o obrázku, precvičenej téme a viesť dialóg.
Dávať dôraz na interpunkciu (bodka, čiarka, výkričník, otáznik).
Dramatizácia - textu podľa výberu, zážitku alebo udalosti z každodenného života (situáciu v knižnici, v obchode, na pošte, u školského pedagóga...); čítanie podľa úloh a striedania úloh.
Rozhovor - prihliadať na rozvoj slovníka každodennej konverzácie, obohacovanie aktívnej slovnej zásoby, frazeológia. Frekventné vety z každodenného života. Rozličné tvary vyjadrovania, vynachádzavosť, dôvtip. Cvičenia so zmenou a dopĺňaním viet.
Slovník - použitie slovníka pri obohacovaní slovnej zásoby, paralela so srbským jazykom, kalky, vysvetlenie významu slov v kontexte. Synonymá, homonymá, antonymá, zdrobneniny. Obohacovanie slovnej zásoby žiakov pomocou didaktických hier z jazyka, rébusov, doplňovačiek, prešmyčiek, hlavolamov,... Písanie vlastného slovníka menej známych slov a výrazov.
Čítanie - Hlasné a tiché čítanie, správna dikcia a intonácia vety. Melódia vety. Slová, v ktorých nastáva spodobovanie spoluhlások.
Odpisovanie - kratších viet a textov, charakteristických slov a výrazov, odpisovanie so zadanou úlohou (obmena rodu, čísla, času, slabík...). Písanie krátkej slohovej práce podľa osnovy alebo zadaných otázok v rozsahu 6-8 viet; písanie pozdravu a blahoželania.
Od žiakov očakávame, aby vedeli aspoň 4 básne, 5 slovenských ľudových piesní, hádany, riekanky, niektoré porekadlá a príslovia, dve krátke prózy v rozsahu 6-8 riadkov a 4 krátke dialógy alebo účasť v detskom divadelnom predstavení.
Žiaci si majú osvojiť aktívne príbližne 400 slov a frazeologických spojení. Pasívna slovná zásoba má byť na každej úrovni vyššia ako aktívna.
Diktáty treba písať len ako nácvičné.
Mimovyučovacie čítanie - časopisy pre deti a mládež, slovenská detská literatúra a ľudová slovesnosť.
PRÁCA S TEXTOM
Rozlišovanie: rozprávky (ľudovej a autorskej), bájky, básne, porekadlá a príslovia, hádanky, rečňovanky.
Čítanie - kratších slovenských ľudových rozprávok, textov z umeleckej tvorby, piesní, básní, bájok. Nacvičovanie plynulého čítania s porozumením, ktorá sa rovná hovoru. Pri spracovaní básní nacvičovanie umeleckého prednesu.
Vypozorovať priebeh udalosti, hlavné a vedľajšie postavy, čas a miesto konania deja, začiatok, zauzlenie a rozuzlenie, dejová postupnosť, opis okolia a ľudí; posolstvo prísloví; ponaučenie bájok porovnávať s udalostiami zo života. Všímať si fantastické prvky v rozprávkach a prenesený význam v bájke. Viacvýznamové slová.
Populárne detské a ľudové piesne.
Sledovať detské časopisy. Písanie krátkych literárnych prác do časopisov.
Spoločné pozerania a rozbor aspoň jedného divadelného predstavenia a filmu pre deti v slovenskej reči.
GRAMATIKA A PRAVOPIS
Rozdelenie hlások (upevňovanie, vyhľadávanie v texte).
Rozdelenie spoluhlások na tvrdé, mäkké a obojaké.
Písanie y, ý vo vybraných slovách.
Zvykať žiakov správne používať pády podstatných mien a iných ohybných slov s osobitným dôrazom na pravopis. Pomenovanie ohybných slov: podstatné mená, prídavné mená, zámená, číslovky, slovesá (poznať v texte).
Stupňovanie prídavných mien.
Veta - základné rozdelenie. Jednoduchá veta a súvetie. Podmet a prísudok.
Vety s tvarmy prídavných mien rád, rada, radi, rady.
Podstatné mená a slovesá vo vete - ich funkcia. Písanie vlastných podstatných mien.
Slovesá, slovesné časy, neurčitok. Časovanie slovies.
Slabika a rozdelenie slov na slabiky.
Výslovnosť- nacvičovanie výslovnosti jednotlivých hlások a slov.
Zámená - ukazovacia a opytovacie zámená.
Pravopis prídavných mien, zámen, čísloviek, slovies.
ODPORÚČANÁ LITERATÚRA
Výber krátkych a veselých textov z ľudovej slovesnosti: rozprávky, rečňovanky, hádanky, príslovia, detské ľudové hry a piesne, bájky.
Ľudové piesne - výber.
Vyčítanky - výber.
Výber z poézie a prózy vojvodinských autorov.
Zo svetovej literatúty (výber).
Jozef Pavlovič (výber)
Detské ľudové hry.
Daniel Hevier (výber)
Mária Rázusová - Martáková (výber)
Klára Jarunková (výber)
Zoroslav Jesenský (výber)
Mária Kotvášová - Jonášová (výber)
Štefan Moravčík (výber)
Slovenská ľudová pieseň: Po nábreží
Slovenská ľudová balada.
Alojz Čobej: Čo všetko deťom k šťastiu treba
Marta Hlušíková: Príbeh o Európe
Miroslav Demák: Vranka Hanka a havran Ján
Anna Majerová: Májový deň
Krista Bendová: Čapica
Reprodukcia spracovaných textov systematicky podľa sledu udalostí. Diferencované úlohy.
Obmena zakončenia rozprávky.
Podľa učiteľovho názoru žiaci sa môžu naučiť vybranú báseň naspamäť a nacvičovať umelecký prednes.
TÉMY NA SPRACOVANIE: IV-VI. ročník
Širšia rodina. Príbuzenské vzťahy. Životopisné údaje. Moje narodeniny. Hostia. Jedálny lístok. Návštevy. Sviatky. Môj priateľ-moja priateľka. Pracovný deň žiaka. Voľný čas. Záľuby. Kniha. TV a rozhlas. Rozprávky starej matere a starého otca. Časti tela - podrobnejšie. Vnútorné orgány. Chráňme prírodu - zvieratá a rastliny. Počasie. Ročný kolobeh v prírode. Povolania a remeslá. Rodná reč. Láska k rodnej reči. Najdôležitejšie slovenské vojvodinské manifestácie pre deti - festivaly a prehliadky. Časopis Zornička. Návšteva priateľa v Novom Sade. Telefonická konverzácia. Doprava. V obchodnom dome. Na pošte. Na kúpalisku. Športy. Kupujeme počítač. Budova, byt. Koľko je hodín. Dátumy. Adresy. Slovenské kultúrne, informačné a náboženské inštitúcie v Novom Sade. U lekára. Planéta Zem. Kontinenty, strany sveta. Kam by som chcel(a) cestovať. Pesničky, dialógy, scénky, dielne na vylepšenie konverzácie. Comics. Pexeso.
Prvky národnej kultúry a tradície
Zoznamovanie detí so základmi dejín slovenskej menšiny vo Vojvodine a Srbsku (dosťahovanie, kultúrne, vzdelanostné, cirkevné a hospodárske snahy, vrcholné kultúrne výsledky, relevantné organizačné formy a inštitúcie…), sprostredkovanie poznatkov, ale i pestovanie emočného vzťahu k tradícii, kultúre, obyčajom a zvykom slovenskej menšiny vo Vojvodine, Srbsku, ale i na celej Dolnej zemi (folklor, remeslá, ľudová slovesnosť, divadlo, literatúra, hudba, tradičné detské hry, obyčaje, demonológia…), no nie v zmysle romantického tradicionalizmu a paseizmu, ale vždy v relácii k budúcnosti, rozvoju a modernizácii. Na minulosť sa opierať, do budúcnosti sa pozerať. Sprostredkovať deťom poznatky o slovenskej komunite vo Vojvodine a Srbsku (osady, inštitúcie a organizácie, osobnosti, mená, priezviská, pôvod…), ale i stykoch s inými etnickými skupinami a kultúrami, o prínosoch Slovákov tunajšiemu prostrediu (v školstve, kultúre,umení, architektúre…). Snažiť sa slovenskú identitu a sebaúctu pestovať subtílne, nie prostredníctvom hesiel a fráz, ale na konkrétnych príkladoch, spájať pritom poznatky s emočným nasadením, vždy ale so zreteľom na menšinové a ľudské práva, na európsky kontext, tiež na interetnickú úctu, toleranciu a interakciu.
DIDAKTICKÉ POKYNY
Keď ide o tento predmet, musí sa mať na zreteli podstatná úloha: naučiť žiakov pekne rozprávať po slovensky, pekne čítať, písať a získať zručnosť v jazykovej správnosti. Musia sa mať vždy na zreteli predvedomosti žiakov a na ne sa musí vždy sústavne nadväzovať.
Gramatika sa má podávať v implicitnej podobe, namiesto opravovania chýb sa využíva modelovanie správneho rečového variantu. Neodmysliteľné je vytvorenie príjemnej atmosféry, ktorá predpokladá partnerský vzťah medzi učiteľom a žiakom a má pomôcť prekonať psychickú bariéru pri aktivizácii získaných rečových zručností, schopností a návykov. Každý jazykový prostriedok sa demonštruje v určitom kontexte, nie izolovane. V nácviku rečových zručností majú dominovať rozličné formy párovej konverzácie v interakcii učiteľ - žiak a žiak - žiak. K požiadavkám na spôsob vyjadrovania sa patrí jednoduchosť, prirodzenosť, spontánnosť a jazyková správnosť.
Метою навчання української мови у п’ятому класі є: вивчання української літературної мови, ознайомлення з українською літературою, опанування учнями мови для усного і письмового висловлювання, збагачення словникового запасу новими словами і виразами, навчання мови до рівня вільного висловлювання своїх думок стосовно повсякденного життя, оволодіння методикою написання творів на вільну тему, ознайомлення із звичаями та традиціями українського народу.
Оперативні завдання
В кінці шостого класу учні повинні:
- правильно і плавно та з розумінням читати відомі та невідомі тексти;
- дотримуватись правил пунктуації при читанні;
- дотримуватись правил правопису на письмі;
- чітко писати писаними літерами під час диктантів та самодиктантів;
- висловлювати свої думки стосовно повсякденного життя;
- зрозуміти прочитане і зробити усний та письмовий висновок прочитаного тексту;
- збагатити свій словниковий запас і засвоїти близько 300 нових слів та виразів;
- висловлювати свої думки використовуючи реченнєві моделіу минулому, теперішньому і майбутньому часі;
- правильно виділяти головну думку в рамках засвоєної теми;
- розпізнавати відомі структури тексту;
- поступово опановувати методикою написання творівна вільну тему;
- збагачувати знання про звичаї та традиції українського народу.
УКРАЇНСЬКИЙ ПРАВОПИС
Повторення вивченого в 5 класі.
Фонетика:
Вимова приголосних - уподібнення за м’якістю: пісня, освітній, для, сміх та ін.
Уподібнення за місцем творення -шиплячі ж, ч, ш перед фрикативними с’і ц’: намажся, діжці, не мучся, дочці, ховаєшся, дошці та фрикативні з і с перед шиплячими ж і ш: з жалю, з шести, зшити та ін.
Подвоєння приголосних: сумління, подружжя, піддошшя, розрісся та спрощення груп приголосних: стн, здн, слн, рдц, скн, стклн, нтств і ін.
Уподібнення за способом творення - зімкненого д перед фрикативними з і с та африкати ц і дз: відзимувати, підсісти, над цим, віддзекалення; а також зімкненого т перед фрикативним с: багатство, сміється.
Іменник:
Повторення відмінювання іменників засвоєне в попередніх класах. Називний, знахідний та місцевийві дмінки (множина). Закінчення іменників у родовому, давальному та місцевому відмінках множини.
Займенник:
Питальні, неозначені та заперечні займенники. Відмінювання займкнниківю
Дієслово:
Рід дієслів. Дієслова І і ІІ дієвідміни. Імператив парадигми. Теперішній час. Минулий час. Майбутній час.
Прислівник:
Вживання прислівника у ролі присудка.
Речення:
Інформація про особу (предмет), | Мою сестру звати Віра. |
Інформація про якісні ознаки | Роман веселої вдачі. |
Наказовий спосіб (наказ, бажання, | Роскажи про свою подорож! |
Заперечні речення:
Без протиставлення. | Ні, це не наша вулиця. |
З протиставленням. | Це не книжка, а зошит. |
| Ніні не дев’ять, а десять років. |
Комунікативні одиниці:
З Новим роком!
Зі святом Вас!
Вітаю тебез днем нароџення!
Спасибі за привітання.
Дуже приємно.
Мені подобається.
ЛІТЕРАТУРА
1. | Література стосовно пір року. |
2. | Українські народні казки. |
3. | Казки народів світу. |
4. | Байки. |
5. | Українські народні пісні. |
6. | Обрядові пісні (Миколая, Різдво, Новий рік, Великдень) |
7. | Тематичні вірші та пісні (День нароџення, дружба) |
8. | Твори українських письменників. |
9. | Леся Українка "Мрії" |
10. | Павло Тичина "Гаї шумлять" |
11. | Борис Грінченко "Олеся" |
12. | Тематична література. |
13. | Літопис "Слово о полку Ігоревім" |
14. | Легенди. |
Читання
Правильне і плавне читання з розумінням прочитаного відомого та невідомого тексту. Виразне читання різних літературних жанрів.
Правильне читання драматургічного тесту.
Виразне читання невідомого тексту з дотриманням правил пунктуації.
Аналіз тексту
Аналіз літературних творів таусної народної творчості.
Поділ текстів на частини. Вибір найцікавішої частини тексту. Висловлювання своєї думки про прочитане та дискусії на базі прочитаного.
Виділення головних героїв та другорядних дійових осіб. Характеристика головних дійових осіб.
Опис природиу тексті.
Пряме та переносне значення слів.
Аналіз поезії (тема, ідея).
Виділення та пояснення виразів, слів та діалогів в тексті стосовно поведінки головних героїв, драматичних ситуацій і їхніх причин та наслідків.
Аналіз частин тексту на базі головної думки тексту.
Літературні терміни
Діалог, портрет, головний герой і дійові особи, вірш, стовпчик, план твору, головна думка, висновок.
Розповідь, казка, байка, басна, легенда, літопис.
КУЛЬТУРА МОВЛЕННЯ
Розмовна мова
Розповідь про різні випадки та пригоди.
Складання розповіді на задану тему на вибір учня або викладача. Опис природи. Опис з використанням запропонованих слів. Водження дискусії на задану тему.
Розмова про улюблену книгу, фільм, телепередачу.
Закінчення розповіді з заданим початком.
Розмови на актуальні теми, що цікавлять дітей. Розмови з використанням тематичних слів.
Переказ тексту.
Опис поодиноких предметів, осіб, природи та природних явищ.
Вправи для збагачення словникового запасу слів.
Короткі розмови на теми з повсякденного життя.
Письмо
Письмовий переказ цікавих пригод з особистого життя учнів.
Опис поодиноких предметів, осіб, природи.
Диктант, самодиктант.
Правильне написання різних граматичних форм сліввжитих у тексті.
Складання творів з дотриманням головних елементів (вступ, головна частина, кінцівка).
Вправи складання простих поширених речень. Вправи перетворення простих коротких речень в поширені.
Вправи правильного вживання правил пунктуації.
Виконання домашніх завдань і їхня перевірка на уроці.
Дві письмові роботи - по одній в кожному шкільному півріччі.
Елементи національної культури
Весільні обряди та хрестини.
Український народний одяг у Воєводині.
Географічні поняття (міста України, туристичні центри).
Історія формування української нації.
Генезис українського народу і досягнення української культури за часів Київської Русі.
Вивчання українських пісень.
Українські народні ігри.
Архітектура - специфічність українських осель, деякі назви старовинних побутових предметів.
Презентація народних звичаїв, пісень та ігор на шкільних вечорах в традиційному народному одязі.
Історичний контекст доселення українців на терени південної Панонії.
Огляд доселень українців вколишню Югославію і сьогоднішню Сербію.
ШЛЯХИ ВИКОНАННЯ ПРОГРАМИ
Традиційні методи виконання програми з української мови з елементами національної культури представлені у вигляді чітко сформульованих етапів.
У сфері літератури запропоновано дві адекватні системи: читання з розумінням тексту і письмо з вживанням правил правопису, засвоєних протягом минулих років навчання. Відповідна презентація цих систем та їхнє засвоєння, разом з тим і розуміння поетичних, прозових чи драматургічних творів, допомагають учням в правильному і логічному спілкуванні українською мовою.
В області мови наголос ставиться на вдосконалення спілкування шляхом збагачення словникового запасу, як і використання синонімів та антонімів. Мова учнів повинна грунтуватись на мовних структурах в дусі української мови.
Культура мови та письма є від виняткового значення, аџе являє собою кістяк будь-якого якісного спілкування. З цих причин, протягом роботи з учнями велику увагу потрібно приділяти збагаченню лексичного фонду та проширенню семантичного значення слів, плеканню національної культури, звичаїв, історії та культури.
CILJ I ZADACI:
Cilj nastave hrvatskog jezika i književnosti jeste obrazovanje i odgoj učenika kao slobodne, kreativne i kulturne ličnosti, kritičkog uma i oplemenjenog jezika.
Zadaci nastave hrvatskog jezika i književnosti su da:
- upoznaje učenike s književnom umetnošću,
- razvija humanističko i književno obrazovanje na najboljim djelima hrvatske i svjetske kulturne baštine
- usavršava učenike na istraživački i kritički odnos prema književnosti i osposobljava ih za samostalno čitanje, doživljavanje, razumijevanje, tumačenje i ocjenjivanje književno-umjetničkih djela,
- osigurava funkcionalna znanja iz teorije i historije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnijeg proučavanja umjetničkih tekstova,
- osposobljava učenike da se pouzdano služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja,
- širi saznajne vidike učenika i potiče ih na kritičko mišljenje i originalna gledišta,
- odgaja u duhu općeg humanističkog progresa i na načelu poštovanja, čuvanja i bogaćenja kulturne i umjetničke baštine, civilizacijskih tekovina i materijalnih dobara u okviru hrvatske i svetske zajednice,
- uvodi učenike u proučavanje jezika kao sustava,
- uvodi učenike u lingvistička znanja i pojmove,
- razvija jezični senzibilitet i izražavanje učenika,
- osposobljava učenike da teorijska znanja o jezičnim pojavama i pravopisnoj normi uspješno primenjuje u praksi,
- odgaja u duhu jezične tolerancije prema drugim jezicima i varijantnoj osobnosti hrvatskog jezika,
- razvija učenja u pismenom i usmenom izražavanju,
- potiče učenike na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i na njegovanje kulture dijaloga,
- osposobljava učenike da se uspješno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajućim funkcionalnim stihovima u različitim govornim situacijama,
- potiče i razvija trajno interesiranja za nova saznanja, obrazovanje i osposobljava za stalno samoobrazovanje.
NASTAVNO PODRUČJE: JEZIK
1. Početci hrvatske pismenosti
ključni pojmovi:
- hrvatska pisma: latinica, glagoljica, ćirilica
- prvotisak
- Bašćanska ploča)
2. Punoznačne i nepunoznačne riječi (ključni pojmovi: punoznačne i nepunoznačne riječi, naglasnice, nenaglasnice, prednaglasnice, zanaglasnice)
3. Osnovno i preneseno značenje riječi (pojam)
4. Rečenični i pravopisni znakovi: trotočje, izostavnik, crtica, zagrada, točka sa zarezom
5. Veliko početno slovo u imenima naselja, dijelova naselja, trgova i ulica (ključni pojmovi: pisanje višečlanih naziva naselja, ulica i trgova)
6. Glagoli po značenju (ključni pojam: glagoli radnje, stanja i zbivanja)
7. Glagoli po vidu (ključni pojam: glagolski vid, svršeni i nesvršeni glagoli)
8. Glagoli po predmetu radnje (ključni pojam: prijelazni, neprijelazni i povratni glagoli)
9. Infinitiv (ključni pojmovi: infinitiv, infinitivna osnova i završetci)
10. Glagolski pridjevi i glagolska imenica (ključni pojmovi: glagolski pridjev radni, glagolski pridjev trpni, glagolska imenica)
11. Izricanje sadašnjosti prezentom (ključni pojmovi: prezent, prezentski nastavci, sprezanje/konjugacija)
12. Izricanje prošlosti perfektom (ključni pojmovi: perfekt, krnji perfekt)
13. Izricanje prošlosti aoristom, imperfektom i pluskvamperfektom (ključni pojmovi: aorist, imperfekt, pluskvamperfekt)
14. Izricanje budućnosti futurom (ključni pojmovi: futur prvi, futur drugi)
15. Izricanje zapovijedi i molbe imperativom (ključni pojmovi: glagolski način, imperativ)
16. Izricanje želje kondicionalom (ključni pojmovi: kondicional prvi, kondicional drugi)
17. Glagolski prilozi (ključni pojmovi: glagolski prilog sadašnji, glagolski prilog prošli)
NASTAVNO PODRUČJE: JEZIČNO IZRAŽAVANJE
1. Stvaralačko prepričavanje s promjenom gledišta (ključni pojmovi: prepričavanje s promjenom gledišta, gledište)
2. Sažeto prepričavanje
3. Vrsta razgovora (ključni pojmovi: službeni razgovor, privatni razgovor)
4. Interpretativno (umjetničko, izvedbeno) čitanje i krasnoslov
5. Portret (vanjski i unutrašnji opis) (ključni pojmovi: vanjski opis lika, unutarnji opis lika, portret)
6. Opis otvorenoga prostora (ključni pojmovi: plan opisa, otvoreni prostor, opis otvorenoga prostora)
7. Izvođenje dramatiziranog teksta (ključni pojmovi: dramatizacija teksta, nedijaloški tekst, dijaloški tekst, osobni doživljaj i izražavanje osjećaja na sceni)
8. Interpretativno kazivanje malih epskih vrsta (ključni pojmovi: male epske vrste: anegdota, vic, crtica).
NASTAVNO PODRUČJE: KNJIŽEVNOST
1. Odnos teme i motiva (ključni pojmovi: tema, tematske jedinice, motiv)
2. Lik u proznom dijelu (ključni pojmovi: fabula, lik, glumačko označenje lika)
3. Male epske vrste (ključni pojmovi: epska djela, proza, anegdota, vic, crtica)
4. Pustolovni roman
5. Monolog (samogovor) u dramskom djelu (ključni pojmovi: drama, dijalog, didaskalije, dramski monolog/samogovor)
6. Pjesničko izražajno sredstvo (kontrast - figura misli)
7. Epska pjesma (ključni pojmovi: epska pjesma, događaji i likovi u epskoj pjesmi)
8. Povjestica
9. Dijalektalno pjesništvo (ključni pojmovi: lirska pjesma, štokavsko, kajkavsko i čakavsko pjesništvo)
10. Usmeno i pisano pjesništvo (ključni pojmovi: stalni epitet, usmena lirska pjesma, usmena epska pjesma, epski deseterac, pisana pjesma)
11. Zavičajna književnost (ključni pojmovi: zavičajna književnost, književnici, narodno stvaralaštvo, bunjevačka ikavica).
LEKTIRA (odabrati najmanje pet naslova)
Balint Vujkov: Šaljive narodne pripovitke
Blaž Rajić: Bunjevčice - crtice iz života bunjevačkih Hrvata
Ivan Kujundžić: Deran s očima i druge pripovijesti
Stjepan Tomaš: Mali ratni dnevnik
August Šenoa: Povjestice
Blanka Dovjak-Matković: Zagrebačka priča
Mark Twain: Kraljević i prosjak
Henryk Sienkiewicz: Kroz pustinju i prašumu
Ivona Šajatović: Tajna ogrlice sa sedam rubina
Josip Cvenić: Čvrsto drži joy-stick
Jadranko Bitens: Twist na bazenu
Vladimir Nazor: Veli Jože
Milutin Majer: Dolazak Hrvata
Jonathan Swift: Guliverova putovanja
Branko Ćopić: Čudesna sprava
NASTAVNO PODRUČJE: MEDIJSKA KULTURA
1. Kadar (kadar, dugi i kratki kadar)
2. Plan (vrste filmskih planova: total, srednji plan, krupni plan, detalj)
3. Kut snimanja (položaj kamere u kojem se može snimati: donji rakurs, gornji rakurs, visina ljudskih očiju)
4. Dječji časopis (ilustracija, poučni tekst, popularno znanstveni, zabavni tekst)
5. Jezik stripa (strip, kvadrat kao osnovno sredstvo strip priče, fabula ispričana kvadratima, dijalogmonolog u stripu).
Metode izvođenja nastave:
- interaktivna, nastavnik - učenik
- radioničarska
- ambijentalna
- kooperativno učenje u grupama učenika
- iskustveno učenje primenjeno u saznajnim i socijalnim situacijama
- razne forme učenja putem otkrića i rješavanja problema
- integrativni pristup različitim područjima u sklopu kulture
Aktivnosti nastavnika:
- Organizira nastavni proces(planira metode rada, sredstva, planira sadržaj)
- Realizira nastavni proces(stvara prilike za učenje, prezentira sadržaje, vodi ciljani razgovor, omogućuje primjenu stečenih vještina)
- Motivira učenika, podržava i razvija njihova interesovanja
- Prati efekte sopstvenog rada
- Unapređuje sopstveni rad
- Učestvuje u kulturnim događajima sredine s učenicima
Aktivnosti učenika:
- Aktivni promatrači
- Aktivni slušatelji
- Aktivni učesnici u komunikaciji
- Partneri - suradnja s odraslima i vršnjacima, uzimaju u obzir i tuđe mišljenje
- Organizatori - učenje i angažman u zajednici
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave šaha jeste da učenici ovladaju osnovnim i naprednim zakonitostima i principima šahovske igre radi formiranja njihovih radnih sposobnosti, savesnosti, istrajnosti, upornosti, urednosti, radoznalosti, kreativnosti, originalnosti i spremnosti na saradnju uz uvažavanje tuđeg mišljenja i načela lepog ponašanja, da se kod učenika izgradi kultura rada, da se rad obavlja u određeno vreme u predviđenom radnom prostoru, kao i da se razvija svesna potreba da se započeti posao dovrši do kraja.
Zadaci nastave šaha su:
- razvijanje interesovanja za šahovsku igru kod učenika;
- stimulisanje učenika, njihove mašte, kreativnosti i radoznalosti tokom učenja šaha;
- povezivanje znanja o šahu sa životnim situacijama;
- izgrađivanje razumevanja šahovske igre kao osnove za logičko mišljenje;
- osposobljavanje učenika da samostalno donose odluke kroz igranje šaha;
- jačanje tolerancije na frustraciju kao bitnog faktora emocionalne inteligencije;
- razvijanje svesti o sopstvenom napredovanju i jačanje motivacije za dalje učenje šaha;
- igranje šaha.
Operativni zadaci
Učenici treba da se:
- kroz veći broj zanimljivih i atraktivnih primera, koji se odnose na veštinu igranja šaha, zainteresuju za razvijanje šahovske igre;
- kroz veći broj zadataka osposobe da samostalno donose odluke u toku šahovske igre.
UVOD (1+0)
Uvodni čas - upoznavanje sa ciljevima i zadacima programa i načinom rada
(demonstracija, interakcija; vežbanje - samostalno i u parovima, odigravanje partija kroz učeničke turnire, tema-turnire i simultanke).
OTVARANJE I SREDIŠNJICA (6+6)
Poluotvorene igre
Sicilijanska odbrana (teorijski pristup i poučne partije)
- Ševeniška varijanta (ideje za obe strane, osnovne teorijske varijante).
Poučna partija: Karpov - Kasparov 0:1, Moskva (m/24) 1985.
- Paulsenova varijanta (ideje za obe strane, osnovne teorijske varijante).
Poučna partija: Karpov - Kasparov 0:1, Moskva (m/16) 1985.
- Najdorfova varijanta (ideje za obe strane, osnovne teorijske varijante).
Poučna partija: Spaski - Fišer 1:0, Rejkjavik (m/11) 1972.
- Zmajeva varijanta (ideje za obe strane, osnovne teorijske varijante).
Poučna partija: Karpov - Korčnoj 1:0, Moskva (m/2) 1974.
- Rihter-Rauzerova varijanta (ideje za obe strane, osnovne teorijske varijante).
Poučna partija: Anand - Timan 1:0, Vajk an Ze 2004.
- Laskerova varijanta (ideje za obe strane, osnovne teorijske varijante).
Poučna partija: Kasparov - Širov 1:0, Horgen 1994.
ODIGRAVANJE PARTIJA (0+5)
- Praktična igra u tematskim varijantama Sicilijanske odbrane (2 časa).
- Turnir učenika (2 časa).
- Simultanka predmetnog nastavnika protiv učenika (1 čas).
ZAVRŠNICA (3+3)
Top i pešak protiv topa
- Kralj slabije strane je odrezan od linije promocije pešaka. Osnovni načini postizanja Lucenove pozicije i osnovni postupci odbrane.
- Kralj slabije strane nije na liniji promocije pešaka, a nije ni direktno odsečen.
Pravilo "kraće strane".
- Ostali slučajevi T + P: T.
SVETSKI ŠAMPIONI I NJIHOVO STVARALAŠTVO (6+3)
1. Viljem Štajnic
- Doprinos istoriji šaha.
- Poučna partija: Štajnic - Bardeleben 1:0, Hestings 1895.
- Primeri iz Štajnicovog stvaralaštva (pozicije iz njegovih partija i samostalno nalaženje najboljih rešenja).
2. Emanuel Lasker
- Doprinos istoriji šaha.
- Poučna partija: Lasker - Kapablanka 1:0, Sankt Petersburg 1914.
- Primeri iz Laskerovog stvaralaštva (pozicije iz njegovih partija i samostalno nalaženje najboljih rešenja).
3. Hoze-Raul Kapablanka
- Doprinos istoriji šaha.
- Poučna partija: Kapablanka - Maršal 1:0, Njujork 1918.
- Primeri iz Kapablankinog stvaralaštva (pozicije iz njegovih partija i samostalno nalaženje najboljih rešenja).
ODIGRAVANJE PARTIJA (0+3)
- Turnir učenika (2 časa).
- Simultanka predmetnog nastavnika protiv učenika (1 čas).
Nastava se realizuje u specijalizovanoj učionici opremljenoj za izborni nastavni predmet šah.
Grupa učenika za realizaciju sadržaja programa nastavnog predmeta šah broji od 10 do 16 učenika.
Pri sastavljanju programa vodilo se računa o obezbeđivanju postupnosti u ostvarivanju sadržaja, pa je neophodno da nastavnik poštuje redosled tematskih celina. Već u petom razredu se otvaranja razmatraju na nivou varijanata, a u šestom razredu novinu predstavlja uvođenje tema-turnira, na kojima učenici mogu da neposredno u praksi provere svoja znanja iz tematske celine koja prethodi (to jest, da sistematski proigraju razne varijante Sicilijanske odbrane). U petom razredu su se proučavali stari majstori iz perioda pre uvođenja zvaničnih takmičenja za prvaka sveta (Andersen i Morfi), dok se u šestom razredu pažnja posvećuje stvaralaštvu prve trojice svetskih prvaka: Štajnica, Laskera i Kapablanke.
Uz svaku tematsku celinu dat je broj časova za ostvarivanje vežbi (posmatranje + vežbanje). Nastavnik može da izvrši manja odstupanja od predviđenog broja časova ukoliko se za tim ukaže potreba.
U uvodnom delu časa, nastavnik ističe cilj i zadatke odgovarajuće nastavne jedinice, zatim realizuje teorijski deo neophodan za vežbanje. Uvodni deo časa može da traje najviše 15 minuta.
Za vreme rada nastavnik će voditi računa o stečenom šahovskom znanju svakog učenika. Učenicima koji brzo savladaju postavljeni cilj i zadatke dati složenije zadatke za tu nastavnu jedinicu.
3. PREPORUČENE VRSTE AKTIVNOSTI U OBRAZOVNO-VASPITNOM RADU
Preporučene vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu date su uz obavezne i preporučene sadržaje svakog obaveznog i izbornog nastavnog predmeta, u odeljku Način ostvarivanja programa.
4. NAČIN PRILAGOĐAVANJA PROGRAMA
4.1. Način prilagođavanja programa za muzičko i baletsko obrazovanje i vaspitanje
Muzičke i baletske škole donose svoje školske programe u skladu sa Nastavnim planom i programom, a specifičnosti se iskazuju posebnim nastavnim planovima i programima za ovu delatnost.
4.2. Način prilagođavanja programa za obrazovanje odraslih
Prilagođavanje programa za obrazovanje odraslih vrši se u pogledu organizacije, trajanja, ciljeva, zadataka i ocenjivanja, saglasno potrebama i mogućnostima odraslih u skladu sa zakonom.
4.3. Način prilagođavanja programa za obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju
Školski programi donose se na osnovu Nastavnog plana i programa za šesti razred osnovne škole, a specifičnosti se iskazuju posebnim programima u zavisnosti od vrste i stepena ometenosti.
4.4. Način prilagođavanja programa za obrazovanje i vaspitanje učenika sa posebnim sposobnostima
Prilagođavanje programa za učenike sa posebnim sposobnostima vrši se:
- individualizacijom nastavnih aktivnosti i prilagođavanjem nastavnih metoda i tehnika;
- izborom odgovarajućih nastavnih sredstava;
- formiranjem manjih grupa u okviru odeljenja za intenzivniji nastavni rad sa ovim učenicima, a u skladu sa potrebama;
- procenjivanjem napredovanja i uspeha standardima naprednih postignuća;
- ponudom odgovarajućih izbornih predmeta;
- ponudom fakultativnih nastavnih predmeta i slobodnih aktivnosti u fakultativnom delu školskog programa;
- uključivanjem stručnih saradnika u pripremu individualizovanih nastavnih aktivnosti za ove učenike, kao i za procenjivanje i praćenje njihove efikasnosti i uspešnosti.
4.5. Način prilagođavanja programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine
Prilagođavanje programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine vrši se tako što:
- maternji jezik nacionalne manjine ima status obaveznog nastavnog predmeta;
- nastava srpskog jezika, kao nematernjeg jezika, izvodi se kao nastava obaveznog predmeta;
- fond časova za nastavu obaveznih predmeta srpski jezik ili srpski jezik kao nematernji jezik i maternjeg jezika određuje se nastavnim planom;
- nastava maternjeg jezika prilagođava se potrebama, interesima i mogućnostima škole, učenika, roditelja i lokalne sredine, u skladu sa zakonom i nastavnim planom i programom;
- za pripadnike nacionalnih manjina program nastave prilagođava se u pogledu sadržaja koji se odnose na istoriju, umetnost i kulturu nacionalne manjine: u nastavi istorije obrađuju se sadržaji iz istorije te manjine sa fondom do 5 časova u toku školske godine; u nastavi muzičke kulture do 60% sadržaja koji se obrađuju pevanjem i sviranjem, odnosno do 20% sadržaja u oblasti slušanja muzike, po izboru nastavnika, obuhvata dela nacionalnih stvaralaca; u nastavi likovne kulture, do 30% sadržaja, po izboru nastavnika, obuhvata umetnička dela nacionalnih stvaralaca i nacionalne spomenike kulture.
5. OPŠTI I POSEBNI STANDARDI ZNANJA
Standardi obrazovanja određuju nivo razvijenosti očekivanih znanja, sposobnosti i veština na opštem i posebnom nivou.
Očekivana znanja, sposobnosti, veštine identifikuju se u rezultatima pedagoškog procesa, čija su polazišta određena ciljevima i zadacima obrazovanja i vaspitanja.
Posebni standardi određuju nivo razvijenosti znanja, sposobnosti i veština koje učenik ostvaruje na kraju svakog razreda, nivoa obrazovanja i vaspitanja u okviru svakog nastavnog predmeta. Posebni standardi su dati u programima za pojedine nastavne predmete.
Standardi znanja su referentna osnova za prikupljanje pouzdanih i valjanih podataka o stepenu ostvarenosti očekivanih postignuća i, posredno, ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja.
Na osnovu rezultata nacionalnih ispitivanja i očekivanog, odnosno poželjnog nivoa postignuća - nacionalnih standarda, formuliše se republički plan razvoja kvaliteta obrazovanja. Ovim planom određuju se realistička očekivanja u okviru definisanih postignuća za pojedine nastavne oblasti i nastavne predmete za određeni vremenski period - za celu zemlju, na nacionalnom nivou.
Standardi ostvarenosti zadataka, odnosno postignuća propisanih na školskom nivou, određuje se takođe na osnovu:
- rezultata školskih ispitivanja i
- očekivanog i poželjnog nivoa postignuća - školskog standarda.
Na osnovu rezultata ispitivanja i očekivanog i poželjnog nivoa postignuća formuliše se školski plan razvoja kvaliteta obrazovanja, kojim se određuje stepen ostvarenosti postignuća koji se očekuje u određenom vremenskom periodu.
Standardi ostvarenosti zadataka, odnosno postignuća, određuju se tako da budu u određenoj meri iznad nivoa koji se u datom trenutku može utvrditi na osnovu ispitivanja učenika kako bi se na taj način uticalo na razvoj kvaliteta obrazovanja. Na osnovu ispitivanja postignutog, standardi se menjaju i pomeraju na više.
6. DRUGA PITANJA OD ZNAČAJA ZA OSTVARIVANJE NASTAVNIH PROGRAMA
Školski program sadrži obavezni, izborni i fakultativni deo.
Obavezni deo školskog programa sadrži nastavne predmete i sadržaje koji su obavezni za sve učenike određenog nivoa i vrste obrazovanja.
Izborni deo školskog programa obuhvata obavezne izborne nastavne predmete i izborne nastavne predmete. U okviru izbornog dela obavezni izborni nastavni predmeti, učenik se obavezno opredeljuje za:
- versku nastavu ili građansko vaspitanje i izabrani nastavni predmet zadržava do kraja drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja;
- strani jezik, sa liste stranih jezika koju nudi škola i izabrani nastavni predmet zadržava do kraja drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja;
- sportsku granu (izborni predmet: fizičko vaspitanje - izabrani sport), sa liste koju nudi škola na početku školske godine.
Škola je dužna da u šestom razredu učenicima ponudi, pored obaveznih izbornih nastavnih predmeta, još najmanje četiri izborna predmeta za šesti razred, od kojih učenik bira jedan, na početku školske godine.
Fakultativni deo školskog programa obuhvata sadržaje kojima se zadovoljavaju interesi učenika, u skladu sa mogućnostima škole, kao i sadržaje i oblike slobodnih aktivnosti (hor, orkestar, ekskurzije, sekcije, kulturne i druge aktivnosti...).
Učenik šestog razreda ima 24 časa nedeljno, odnosno 27 časova ako obrazovanje stiče na jeziku nacionalne manjine.
Navedeni broj časova uvećava se sa maksimalno pet časova izbornih nastavnih predmeta, odnosno šest časova za učenike pripadnike nacionalnih manjina.
PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA
Cilj i zadaci
Cilj nastave zdravstvenog vaspitanja jeste da učenici ovladaju osnovnim znanjima, veštinama, stavovima i vrednostima u oblasti zdravstvenog vaspitanja koja su osnov za formiranje odgovornog odnosa prema sopstvenom zdravlju i zdravlju drugih.
Zadaci nastave zdravstvenog vaspitanja su:
- sticanje znanja, umenja, stavova i vrednosti u cilju očuvanja i unapređivanja zdravlja;
- razvijanje zdrave ličnosti, odgovorne prema sopstvenom i tuđem zdravlju;
- podsticanje pozitivnog odnosa prema zdravom načinu življenja;
- motivisanje i osposobljavanje učenika kao aktivnih učesnika u očuvanju svog i tuđeg zdravlja;
- podsticanje humanog odnosa prema bolesnim osobama i spremnosti da im se pruži pomoć;
- prepoznavanje štetnih uticaja po zdravlje i ovladavanje veštinama zaštite.
Operativni zadaci
Kroz primere i zadatke iz svakodnevnog života razvijati zdravu ličnost koja će biti odgovorna za sopstveno zdravlje.
- Zdravlje i zdravi stilovi života.
- Psihoemotivni razvoj.
- Lična higijena.
- Oralno zdravlje.
- Higijena sporta.
- Pravilna ishrana.
- Problemi ponašanja mladih i socijalni pritisak vršnjaka.
Učenje sadržaja zdravstvenog vaspitanja podrazumeva prevođenje znanja o zdravlju u željeni način ponašanja, uz prepoznavanje pravih životnih vrednosti i podsticanja razvoja ličnosti.
Zdravstveno vaspitanje je proces koji se planski i kontinuirano odvija. Naučna istraživanja su pokazala da 52% svih mogućih uticaja na zdravlje se odnose na svakodnevno ponašanje pojedinca. Veliki broj patoloških stanja mogao bi se izbeći pravilnim odnosom prema zdravlju i životu. Zdrav način života se uči u porodici, školi i široj društvenoj zajednici. Škola treba kod učenika da pokrene pozitivne emocije i formiranje pravilnih stavova, da sprovodi pozitivnu akciju za zdravlje, ugradi znanja u obliku navika u karakter učenika i trasira put ka veštinama zdravog življenja.
Za zdrav razvoj ličnosti učenicima je neophodno pomoći da sigurnost traže u sopstvenoj moći poimanja sveta, intelektualno, emocionalno i estetski. Zdravo ponašanje je neposredno povezano sa zdravljem i predstavlja svaku aktivnost preduzetu u cilju očuvanja, unapređivanja i održavanja zdravlja. Suprotno ovom, "rizično ponašanje" je definisano kao specifičan oblik ponašanja koji povećava osetljivost za specifične poremećaje zdravlja. Same informacije nisu dovoljne da učenici prihvate zdravo ponašanje. To je samo početna faza, odnosno azbuka vaspitnog procesa koja se mora dopuniti savremenim zdravstveno-vaspitnim strategijama, sa dobro planiranim i kontrolisanim intervencijama koje utiču na postepeno dobrovoljno prihvatanje ponašanja koje vodi zdravlju.
Prilikom donošenja školskog programa, škola na nivou aktiva i nastavničkog veća, a u skladu sa potrebama, usaglašava, planira i realizuje tematska područja koja se realizuju iz oblasti zdravstvenog vaspitanja. Izuzetno je važno unapred odrediti na koji način i u okviru kojih aktivnosti će biti realizovani sadržaji iz programa da bi se ostvarili postavljeni ciljevi i zadaci predmeta.
Sadržaji iz programa se mogu realizovati kroz:
- obavezne nastavne i izborne predmete
- izborne i fakultativne predmete
- časove odeljenskog starešine
- dodatni rad, sekcije i slobodne aktivnosti
- saradnju sa roditeljima
- rad stručnih saradnika
- saradnju sa lokalnom zajednicom.
U okviru redovne nastave, izbornih i fakultativnih predmeta postoje velike mogućnosti za integraciju zdravstveno-vaspitnih sadržaja.
Na časovima predviđenim za rad sa odeljenskom zajednicom učenika realizuju se:
- sadržaji koji nisu obrađeni u okviru nastavnih predmeta;
- ostvaruje se sinteza znanja, koriguju se i utvrđuju stavovi i uverenja;
- objektiviziraju kriterijumi vrednovanja;
- ostvaruje se saradnja sa nosiocima aktivnosti (roditeljima i zdravstvenim radnicima).
Vannastavne aktivnosti su pogodne za rad klubova zdravlja, akcije za unapređivanje školskog prostora, kao i prostora oko škole, akcije posvećene zdravoj ishrani i svim ostalim aktivnostima planiranih kalendarom zdravlja, saradnju sa zajednicom, za organizovanje kulturnih aktivnosti i drugih sadržaja za kreativno i rekreativno korišćenje slobodnog vremena.
Pošto su sadržaji integrisani u više nastavnih predmeta, neophodna je i korelacija među njima, tako da se postigne jedinstvo vaspitne i obrazovne uloge škole.
Nosioci zdravstveno-vaspitnog rada u školama su prosvetni i zdravstveni radnici. Za uspešno ostvarivanje programa posebnu odgovornost imaju direktor škole i stručni saradnici. Oni pripremaju godišnji program rada škole. Pored toga što predlaže godišnji program rada, direktor obezbeđuje saradnju sa ustanovama i predavačima van škole, kao i stručno usavršavanje nastavnika i saradnika koji čine deo tima za realizaciju ovog programa.
Uloga direktora škole je bitna za uspostavljanje uspešnih i pozitivnih relacija sa roditeljima, društvenim organizacijama, institucijama iz okruženja i pojedincima koji mogu dati svoj doprinos u realizaciji ovog programa. Za što uspešniju promociju zdravlja i zdravih stilova života, veoma je važno efikasno partnerstvo između škole i zdravstvenih ustanova.
Realizacija programa se ostvaruje na nivou škole, razreda i odeljenja. Učesnici u realizaciji programa su: koordinatori aktivnosti - školski odbor, direktor škole i pedagoška služba. Realizatori programa su nastavnici, roditelji, učenici, usko specijalizovani stručnjaci angažovani za određenu oblasti ostali radnici škole.
U cilju što uspešnije realizacije sadržaja poželjno je organizovati seminar za koordinatore i realizatore programa, na kome će savladati tehnike i metode rada sa učenicima.
Vaspitni proces treba usmeriti na celokupan razvoj ličnosti sa njenim afektivnim, kognitivnim i psihofizičkim karakteristikama. Nastavnici biologije, geografije, književnosti, umetnosti, fizičkog vaspitanja, kao i nastavnici drugih predmeta, u okviru svoga rada daju učenicima osnovne naučno zasnovane informacije iz programa zdravstvenog vaspitanja.
U slobodnim aktivnostima učenici se uključuju u rad sekcija čiji je jedan od ciljeva održavanje zdravstveno-higijenskih uslova u školi. Učešće učenika je dobrovoljno, ali je obaveza škole da im stvori uslove za rad i obezbedi mentora za rad. Metod realizacije sadržaja, vreme i način, zavise od mogućnosti škole, od samog direktora škole, stručnih saradnika, nastavnika i odeljenskog starešine.
U zdravstveno vaspitnom radu veoma je važno odabrati pravu informaciju i metod rada sa učenicima.
Metode rada treba prilagoditi sadržaju pri čemu prednost treba dati metodama aktivnog učešća i radu u grupama. Najčešće se preporučuju kako individualne tako i grupne metode rada: planirani razgovor, kreativne radionice, zdravstveno predavanje, igranje uloga i simulacije, izložbe, pisani radovi, analiza situacija i praktični primeri, debate, audio i vizuelne aktivnosti, vežbanje životnih veština specifičnih za određeni kontekst i rad u maloj grupi. Učešće samih učenika kao organizatora ili vršnjačkih edukatora je neophodno i u praksi pokazalo pozitivne rezultate.
PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA SLOBODNIH AKTIVNOSTI
Hor
Učešćem u horu mlada ličnost sagledava vrednosti zajedničkog rada u postizanju određenog umetničkog zadatka. Hor je najmasovniji vid kolektivnog muziciranja u osnovnoj školi i od njegovog rada zavisi ugled škole. Od učesnika hora se zahteva jedinstveni pristup i rad svih učenika.
Horsko pevanje može biti:
- odeljensko horsko pevanje,
- razredno horsko pevanje,
- horsko pevanje starijih razreda.
Pevanje u horu ima obrazovni i vaspitni cilj. Obrazovni cilj obuhvata razvijanje sluha i ritma, širenje glasovnih mogućnosti, učvršćivanje intonacije. Vaspitni cilj obuhvata razvijanje osećanja pripadnosti kolektivu, razvijanje estetskih osećanja, komunikaciju sa drugim članovima hora.
Razredni hor obuhvata sva odeljenja istog razreda u školi.
Hor učenika starijih razreda obuhvata uzrast učenika od petog do osmog razreda, sa nedeljnim fondom od 3 časa.
Časovi hora ulaze u fond časova neposrednog rada sa učenicima.
Repertoar hora obuhvata dela domaćih i stranih kompozitora. Na repertoaru hora starijih razreda uvrstiti dvoglasne i troglasne kompozicije a kapela ili uz instrumentalnu pratnju.
U toku školske godine potrebno je sa horom uraditi osam do deset kompozicija i nastupati na smotrama, takmičenjima i drugim muzičkim manifestacijama.
Orkestar
Orkestar koji najbolje odgovara interesovanjima i mogućnostima učenika jeste Orfov instrumentarij. Kako se na ovim instrumentima lako savladava tehnika sviranja, velika je mogućnost za odabir najbolje uvežbanih učenika za ovaj sastav.
Na početku rada na Orfovim instrumentima sviranje se svodi na praćenje ritma, pevane pesme ili muzičke igre. Sviranje na melodijskim instrumentima uvodi se kasnije kada se učenici priviknu na zajedničko muziciranje.
U školi se može formirati orkestar sastavljen i od neke druge grupe instrumenata (harmonika, mandolina, tambura, blok flauta).
Časovi rada orkestra predviđaju 3 časa nedeljno i ulaze u fond časova neposrednog rada sa učenicima.
U toku školske godine potrebno je sa orkestrom uraditi najmanje 5 kompozicija i nastupiti na koncertima, priredbama, smotrama, takmičenjima i drugim muzičkim manifestacijama.