PRAVILNIKO NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU PREDMETA GRAĐANSKO VASPITANJE ZA OSMI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 6/2008) |
Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program nastavnog predmeta Građansko vaspitanje za osmi razred osnovne škole.
Predmet iz stava 1. ovog člana ostvaruje se kao izborni predmet.
Broj časova nastave predmeta Građansko vaspitanje ostvaruje se sa po jednim časom nedeljno, odnosno sa 34 časa godišnje.
Plan i program nastave predmeta Građansko vaspitanje deo je propisanog plana i programa za osnovnu školu.
Nastavni program predmeta iz stava 1. ovog člana odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
Cilj predmeta je da učenici steknu znanja, formiraju stavove, razviju veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavka za uspešan, odgovoran i angažovan život u demokratskom društvu.
- razumevanje koncepta univerzalnosti prava deteta;
- sticanje znanja o uzrocima različitog stepena ostvarenosti prava deteta u savremenom svetu;
- podsticanje razvoja kritičkog odnosa prema pojavama zloupotrebe prava deteta;
- upoznavanje sa neophodnim uslovima za ostvarivanje najboljeg interesa deteta;
- upoznavanje sa mestom, ulogom i značajem međunarodnih organizacija koje se u svom radu bave unapređivanjem položaja dece;
- upoznavanje sa mestom, ulogom i značajem institucija i organizacija koje se u svom radu bave unapređivanjem položaja dece u Republici Srbiji;
- upoznavanje sa nacionalnim zakonodavnim okvirom čiji je cilj zaštita interesa dece;
- razumevanje mesta, uloge i odgovornosti države, društva, porodice i deteta u unapređivanju položaja dece u jednom društvu;
- identifikovanje osobina, znanja i veština kod dece koje su značajne za njihovu aktivnu ulogu u unapređivanju položaja dece u društvu;
- razumevanje uloge i značaja medija u savremenom društvu;
- unapređivanje veština kritičkog razmatranja informacija dobijenih preko različitih medija;
- upoznavanje sa ulogom medija u kreiranju slike deteta u društvu.
VIII razred osnovne škole
(izborni predmet)
(1 čas nedeljno, 34 časa godišnje)
Pogled unazad - (1 čas)
Podsećanje na sadržaje programa Građanskog vaspitanja za peti, šesti i sedmi razred (prava i odgovornosti na nivou škole/lokalne zajednice i društva, aktivno učešće u životu škole/lokalne zajednice i društva).
Predstavljanje ciljeva, zadataka, sadržaja i metoda rada (1 čas)
2. DECA U SAVREMENOM SVETU (18 časova)
Položaj dece u savremenom društvu (5 časova)
Položaj deteta u društvu - mesto, uloga i odgovornost države, društva, porodice i deteta;
Univerzalnost ljudskih prava i prava deteta, povezanost dečijih potreba sa pravima deteta;
Činioci koji utiču na ostvarenost dečijih prava - ekonomski razvoj, socijalni i politički ambijent, tradicija, kultura i sl. Primeri zloupotrebe prava deteta - trgovina decom, deca vojnici, dečija pornografija, zloupotreba dečijeg rada, deca beskućnici, nasilje nad decom i sl. Primeri koji pokazuju načine kojima se obezbeđuju uslovi za ostvarivanje najboljeg interesa dece - jednake mogućnosti za sve (u obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i sl.), zakonska regulativa koja zabranjuje telesno kažnjavanje dece, učešće dece u aktivnostima koje su od značaja za njih i društvo i sl.;
Međunarodne organizacije koje se bave unapređivanjem položaja dece i zaštitom njihovih interesa (1 čas)
Uloga i značaj organizacija kao što su Unicef, Unesko, Međunarodni komitet Crvenog krsta, Save the children i sl.;
Položaj dece u Republici Srbiji (8 časova)
Analiza položaja dece u Republici Srbiji (primeri uspešne zaštite interesa dece i primeri iz kojih se vidi da zaštita nije ostvarena).
Institucionalni okvir - ustanove koje se bave unapređivanjem položaja dece i zaštitom njihovih interesa i odgovarajuća zakonska regulativa u oblastima: socijalne zaštite, bezbednosti, obrazovanja, slobodnog vremena, aktivnog učešća, zapošljavanja, zaštite životne sredine.
Nacionalne i lokalne organizacije koje se bave pitanjima dece i organizacije u kojima deca uzimaju učešće (Prijatelji dece Srbije, Centar za prava deteta, Naša Srbija, Crveni krst Srbije i sl.).
Kompetencije dece značajne za uključivanje u aktivnosti koje doprinose poboljšanju položaja dece u društvu (2 časa)
Osobine, znanja i veštine deteta koje su od značaja za preuzimanje aktivne uloge u društvu (osetljivost za probleme drugih, dobra informisanost, otvorenost za nove ideje, timski rad, inicijativnost, samopouzdanje, argumentovano iznošenje stavova i sl.).
Aktivnosti za unapređivanje položaja dece u Republici Srbiji (2 časa)
Razmatranje predloga učenika o mogućim aktivnostima društva koje bi imale za cilj unapređenje položaja dece u Republici Srbiji i upućivanje inicijativa i odabranih predloga odgovarajućim ustanovama.
3. MEDIJI U SAVREMENOM DRUŠTVU (11 časova)
Mediji u savremenom društvu (2 časa)
Mesto, uloga i značaj medija.
Razumevanje i tumačenje medijskih poruka (4 časa)
Mediji kao izvor informacija; zloupotreba informacija, izobilje informacija, selekcija informacija, verodostojnost informacija;
Uticaj tačke gledišta na objektivnost informacija.
Deca i mediji (5 časova)
Uloga medija u stvaranju slike o položaju dece u jednom društvu i načini na koji se ona prikazuju (deca kao žrtve, deca i obrazovanje, deca i slobodno vreme, deca sa posebnim potrebama i sl.);
Učešće dece u medijima - mogućnosti i načini;
Analiza odabranog domaćeg medija (TV, radio, internet, dnevne ili nedeljne novine i sl.) sa ciljem da se utvrdi kako se u njemu, koliko često i na koji način, prikazuju deca;
Razmatranje predloga učenika koji imaju za cilj sadržajnije, verodostojnije i u većem obimu predstavljanje dece i njihovih problema u analiziranom mediju.
Šta nosim sa sobom (3 časa)
Razmena učeničkih iskustava o aktivnostima realizovanim na časovima građanskog vaspitanja u toku osmog razreda i celokupnog drugog ciklusa. Procena korisnosti i upotrebljivosti stečenih znanja i veština za svakodnevni život.
Program osmog razreda nastavlja razvojni pravac izbornog nastavnog predmeta Građansko vaspitanje u drugom ciklusu osnovne škole sa fokusom na položaj deteta u savremenom društvu. Realizacijom programa ovog izbornog nastavnog predmeta u petom, šestom i sedmom razredu učenicima je pružena mogućnost da razumeju svoje mesto i ulogu u društvu i da se osnaže u tome da aktivno učestvuju u društvenom životu zajednica kojima pripadaju. Ta znanja i iskustva se ovim programom proširuju, čime se stvaraju uslovi da učenici još bolje razumeju problematiku u vezi sa položajem dece, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Složeni zahtevi koji proizlaze iz programa primereni su učenicima završnog razreda osnovne škole jer su oni u stanju da uspešno analiziraju uzročno-posledične veze, prave poređenja, donose zaključke i imaju kritički odnos prema pojavama u društvu.
Za razumevanje programskih sadržaja neophodno je poći od bazičnih pojmova kao što su potrebe deteta i prava deteta. Sa ovim pojmovima, kao i sa Konvencijom o pravima deteta učenici su se već upoznali. Međutim, potrebno je još jednom ukazati na te sadržaje jer Konvencija, gde se kao četiri osnovna principa navode nediskriminacija, najbolji interesi deteta, pravo na život i razvoj i participacija, najbolje odražava cilj koji se želi postići u društvu kada je u pitanju položaj deteta. Primeri uspešne zaštite interesa dece i primeri zloupotrebe prava deteta u svetu i Republici Srbiji pružaju mogućnost da učenici steknu znanja o uzrocima različitog stepena ostvarenosti prava deteta, ali i da izgrađuju kritički odnos prema negativnim pojavama.
Prava deteta su prepoznate potrebe deteta, a najveću odgovornost i obavezu da se ta prava što doslednije i svestranije ostvaruju ima država koja je potpisala i ratifikovala Konvenciju o pravima deteta. Država sa svojim organima i nadležnim službama garantuje da će se ta prava i uživati. Zato je potrebno da učenici razumeju značaj i neophodnost institucionalnog okvira, odnosno da se upoznaju sa različitim ustanovama (lokalnim, nacionalnim i međunarodnim) i zakonskom regulativom koja je u vezi sa položajem deteta u društvu. Ova tematika je izuzetno složena i zato je važno pravilno odmeriti obim činjenica i njihovu funkciju u nastavnom procesu. Kako su zakoni i ostala dokumenta pisana jezikom koji je učenicima dalek i nerazumljiv, dovoljno je da se učenici upoznaju sa njihovim postojanjem, oblašću koju uređuju i razlozima za njihovo donošenje. Republika Srbija je poslednjih godina usvojila više strateških dokumenata, zakona i podzakonskih akata protiv zlostavljanja dece, eksploatacije dece, trgovine ljudima i diskriminacije, kao i dokumenata o pravima dece s invaliditetom. Usvojeni su i Posebni protokol o postupanju policijskih službenika u zaštiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja, Posebni protokol za zaštitu dece u ustanovama socijalne zaštite od zlostavljanja i zanemarivanja, Posebni protokol za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama. Ova dokumenta, a u pripremi nekih od njih učestvovala su i deca sa svojim predlozima i primedbama, pokazuju da država Republika Srbija stvara uslove za unapređenje položaja dece i ostvarenje njihovih prava.
Institucionalni okvir, iako važan, nije dovoljan da obezbedi dobar položaj dece u jednom društvu. Stoga učenicima treba ukazati na značaj koji ima tzv. socijalni ambijent kojim se stvaraju uslovi da ono što je proklamovano na državnom nivou bude i ostvareno, odnosno primenjeno. Za stvaranje podsticajnog socijalnog ambijenta od izuzetne je važnosti da svi društveni akteri (porodica, mediji, organizacije civilnog društva i sl.) svojim delovanjem doprinose zaštiti interesa deteta i unapređenju njegovog položaja.
Kroz realizaciju programa učenici treba da stvore jasnu sliku o sopstvenom mestu i značaju u aktivnostima čiji je cilj unapređivanje položaja deteta u društvu. Zato je neophodno da steknu potrebna znanja i veštine koje će im omogućiti preuzimanje inicijative u različitim aktivnostima. Blagovremenim upoznavanjem sa pravima koja im pripadaju samim rođenjem i koja im se garantuju Konvencijom o pravima deteta, deca imaju veće šanse da se razvijaju u odgovorne osobe koje će znati da poštuju i tuđa prava i da se bore za što doslednije ostvarivanje svojih. U skladu sa tim, program predviđa da učenici sami pripremaju predloge mogućih aktivnosti društva kojima se može unaprediti položaj dece u Republici Srbiji. Da ti učenički predlozi ne bi ostali samo u okviru odeljenja, mogu se proslediti odgovarajućim ustanovama, koristeći tehnike i procedure sa kojima su se učenici upoznali u šestom razredu.
Obrađujući nastavne sadržaje iz tematske celine koja se bavi medijima, učenici treba da shvate njihovu ulogu u savremenom svetu, a posebno u kreiranju slike deteta u jednom društvu i osetljivosti tog društva za poštovanje dečijih prava. Učenike treba upoznati sa činjenicom da mediji imaju moć da se različite teme i problemi učine vidljivim i da se, zahvaljujući njihovom uticaju, pokrene rešavanje tih problema. Za analizu medija, koja je predviđena programom, mogu se izabrati i nacionalni i lokalni mediji. Kako u Republici Srbiji postoji veliki broj lokalnih medija učenicima se može ukazati na prednosti pri njihovoj analizi (lokalni mediji često pored opštih sadržaja obrađuju i one iz lokalne zajednice, koji su učenicima bliži i razumljiviji). Na osnovu analize moguće je pripremiti predloge za sadržajnije i verodostojnije predstavljanje dece i njihovih problema, koji se, zatim, mogu dostaviti tim medijima. Kroz takve aktivnosti učenici imaju priliku da jačaju svoje veštine kritičkog razmatranja informacija, što je potrebna veština za život u svetu koga karakteriše izobilje informacija.
Načini i metode realizacije programa su isti oni koji su već korišćeni u okviru ovog predmeta. Kroz izborni nastavni predmet Građansko vaspitanje i dalje se neguje i razvija proces saznavanja kroz aktivno učenje, odnosno kroz punu participaciju učenika, učenje od drugih i zajedno sa drugima, kao i učenje za život uz korišćenje iskustva učenika. U skladu sa razvojnim karakteristikama učenika osmog razreda sve češće se mogu koristiti složeniji načini rada kao što su diskusija, argumentovanje, debata, analiza slučaja i poređenje. Neki od sadržaja posebno su pogodni za rad u malim grupama ili parovima (npr. tematski sadržaji o ustanovama i zakonskoj regulativi u Republici Srbiji u različitim oblastima, analiza medija i sl.).
Kao i pri realizaciji prethodnih programa ovog predmeta, nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti, kao i osoba koja daje povratnu informaciju. Učenici osmog razreda su u velikoj meri ovladali načinom rada koji podrazumeva lični angažman, saradnju i aktivnosti van učionice, tako da se nastavlja učenje kroz partnerski odnos između njih i nastavnika.
Tokom realizacije programa treba imati u vidu da se time završava obrazovanje iz Građanskog vaspitanja u osnovnoj školi. Razmena iskustava učenika i evaluacija nastave predmeta u celini sa stanovišta šta su naučili i kako procenjuju upotrebljivost stečenih znanja i veština za svakodnevni život, predviđeni su za realizaciju u završnom delu programa. Međutim, to nije dovoljno, već je potrebno da se tokom svih časova vrši povezivanje i "umrežavanje" ključnih pojmova Građanskog vaspitanja kao što su prava, slobode, odgovornosti, demokratija, poštovanje itd. sa sadržajem koji se obrađuje ovim programom. Cilj celokupnog programa Građanskog vaspitanja u osnovnoj školi je da se kod učenika postignu promene na nivou znanja, veština, stavova, vrednosti kao pretpostavke za celovit razvoj ličnosti i za uspešan, odgovoran i angažovan život u savremenom građanskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.