ODLUKA

O ADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE

("Sl. glasnik RS", br. 129/2007 i 63/2008)

I OSNOVNE ODREDBE

1. Ovom odlukom utvrđuje se način izračunavanja kapitala banke, kao i pokazatelja adekvatnosti kapitala banke i svih elemenata tog pokazatelja.

Banka je dužna da kapital u svakom trenutku održava na nivou koji je potreban za pokriće svih rizika iz ove odluke koji mogu nastati u poslovanju banke (kapitalni zahtev).

2. Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke jednak je odnosu kapitala banke i zbira aktive ponderisane kreditnim rizikom, kapitalnog zahteva u vezi s deviznim rizikom koji je pomnožen recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala iz stava 3. ove tačke i kapitalnih zahteva u vezi sa za ostalim tržišnim rizicima koji su pomnoženi recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala iz tog stava.

Ostali tržišni rizici u smislu stava 1. ove tačke su:

1) cenovni rizik (po osnovu dužničkih hartija od vrednosti i po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti);

2) rizik izmirenja/isporuke i rizik druge ugovorne strane.

Banka je dužna da pokazatelj adekvatnosti kapitala održava na nivou koji nije niži od 12%.

Narodna banka Srbije može banci odrediti i pokazatelj adekvatnosti kapitala veći od propisanog ako kontrolom boniteta i zakonitosti poslovanja banke, a na osnovu vrste i stepena rizika u poslovanju banke i njenih poslovnih aktivnosti, utvrdi da je to potrebno radi stabilnog i sigurnog poslovanja banke, odnosno radi ispunjenja njenih obaveza prema poveriocima. Ovaj pokazatelj adekvatnosti kapitala određuje se ako su vrsta i stepen rizika i poslovnih aktivnosti banke prouzrokovani:

- snažnom ekspanzijom njene kreditne aktivnosti;

- neadekvatnim internim procedurama i kontrolama banke;

- neadekvatnim upravljanjem rizicima;

- padom depozitnog potencijala;

- ekspanzijom njenih trajnih ulaganja u sopstvena osnovna sredstva ili u druge pravne subjekte;

- neadekvatnom ročnom i valutnom strukturom izvora i plasmana njenih sredstava;

- neadekvatnom kamatnom politikom banke i dr.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala iz stava 4. ove tačke određuje se povećanjem visine kapitala ili smanjenjem nivoa rizične aktive.

II KAPITAL BANKE

3. Kapital banke čini zbir osnovnog kapitala, dopunskog kapitala I i dopunskog kapitala II, umanjen za zbir odbitnih stavki iz ove tačke, s tim da je banka dužna da u svom poslovanju obezbedi da visina njenog kapitala nikad ne bude manja od dinarske protivvrednosti iznosa od 10.000.000 evra, prema zvaničnom srednjem kursu.

Odbitne stavke u smislu ove tačke su:

1) direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno drugih lica;

2) direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu do 10% njihovog kapitala, koja prelaze 10% kapitala banke za koju se obračunava kapital, a koji je izračunat pre umanjenja za odbitnu stavku iz odredbe pod 1 ovog stava;

3) sva potraživanja i potencijalne obaveze od lica povezanih s bankom koje je banka ugovorila u svom poslovanju, i to pod uslovima koji su povoljniji od uslova ugovorenih s drugim licima koja nisu povezana s bankom;

4) iznos posebne rezerve za procenjene gubitke koji nedostaje.

4. Osnovni kapital banke čini zbir sledećih elemenata, umanjen za odbitne stavke iz ove tačke:

1) uplaćeni deo akcionarskog kapitala banke po osnovu običnih i prioritetnih akcija banke, osim prioritetnih kumulativnih akcija;

2) emisiona premija po osnovu običnih i prioritetnih akcija, osim prioritetnih kumulativnih akcija;

3) sve vrste rezervi banke formiranih na teret dobiti nakon njenog oporezivanja, izuzev rezervi iz dobiti za opšte bankarske rizike;

4) deo neraspoređene dobiti banke iz ranijih godina i iz tekuće godine po godišnjem računu banke za koju je skupština banke donela odluku da će biti raspoređen u okviru osnovnog kapitala;

5) kapitalni dobitak ostvaren na osnovu sticanja i otuđenja sopstvenih akcija banke.

Odbitne stavke u smislu ove tačke su:

1) gubici iz proteklih godina;

2) gubitak tekuće godine;

3) kapitalni gubitak ostvaren na osnovu sticanja i otuđenja sopstvenih akcija;

4) nematerijalna ulaganja u obliku gudvila (goodwill), licenci, patenata i zaštitnih znakova;

5) stečene sopstvene akcije banke, isključujući prioritetne kumulativne akcije.

Osnovni kapital banke mora da ispunjava sledeće minimalne uslove:

1) da je bezuslovno nepovratan;

2) da je u celini na raspolaganju za pokriće gubitaka banke koja posluje.

5. Dopunski kapital I banke čini zbir sledećih elemenata, umanjen za odbitne stavke iz ove tačke:

1) uplaćeni deo akcionarskog kapitala po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija banke;

2) emisiona premija po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija banke;

3) deo revalorizacione rezerve banke koji se odnosi na osnovna sredstva i učešća u kapitalu u portfoliju banke;

4) rezerva iz dobiti za opšte bankarske rizike - najviše do iznosa od 1,25% ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikom i izračunate u skladu sa ovom odlukom;

5) instrumenti iz tačke 6. ove odluke;

6) subordinirane obaveze.

Odbitne stavke u smislu ove tačke su:

1) stečene sopstvene prioritetne kumulativne akcije;

2) iznos subordiniranih obaveza koji je veći od 50% osnovnog kapitala banke.

6. Pod instrumentima koji su jedan od elemenata dopunskog kapitala I banke podrazumevaju se instrumenti koji imaju određene karakteristike kapitala i određene karakteristike obaveza banke (hibridni instrumenti), a ispunjavaju sledeće uslove:

- da su u celini uplaćeni;

- da za njih banka nije izdala nikakav instrument obezbeđenja plaćanja;

- za koje je ugovoreno da se, u slučaju stečaja ili likvidacije banke, obaveze po ovim instrumentima mogu izmiriti tek nakon izmirenja svih obaveza banke koje nisu subordinirane obaveze, kao i izmirenja subordiniranih obaveza iz ove odluke;

- da se njima mogu pokriti gubici iz tekućeg poslovanja, kao i u slučaju likvidacije banke;

- da im je prvobitni rok dospeća najmanje pet godina;

- da se ne mogu isplatiti pre roka dospeća;

- da se mogu isplatiti posle roka dospeća samo ako banka obezbedi da njen kapital i adekvatnost kapitala budu u propisanim granicama.

Banka može odložiti plaćanje kamata i dividendi po osnovu hibridnih instrumenata, ako u obračunskom periodu nije ostvarila dobit i nije izvršila raspodelu dividendi, odnosno ako joj je adekvatnost kapitala ispod limita propisanog ovom odlukom.

Hibridni instrumenti mogu se uključiti u dopunski kapital I banke nakon što Narodna banka Srbije, na osnovu dostavljene dokumentacije i ugovora, utvrdi da su ispunjeni uslovi iz stava 1. ove tačke.

7. Subordiniranom obavezom banke koja se uključuje u dopunski kapital I banke smatra se obaveza:

- koja je uplaćena u celini;

- po kojoj banka nije izdala nikakav instrument obezbeđenja plaćanja;

- za koju je ugovoreno da se, u slučaju stečaja ili likvidacije banke, može izmiriti tek nakon izmirenja svih obaveza banke koje nisu subordinirane;

- koja je raspoloživa za pokriće gubitka tek pri likvidaciji banke;

- kojoj je prvobitni rok dospeća najmanje pet godina;

- po kojoj poverilac banke nije istovremeno i dužnik banke po njenom subordiniranom potraživanju;

- po kojoj isplata poveriocima ili otkup od same banke pre dospeća nisu mogući, osim u slučaju pretvaranja ovih obaveza u akcije banke, koje nisu prioritetne kumulativne akcije.

Subordinirana obaveza banke može se uključiti u dopunski kapital I banke nakon što Narodna banka Srbije, na osnovu dostavljene dokumentacije i ugovora, utvrdi da su ispunjeni uslovi iz stava 1. ove tačke.

Iznos subordinirane obaveze banke koji se uključuje u dopunski kapital I banke umanjuje se za po 20% uplaćenog iznosa godišnje u poslednje četiri godine pre dospeća te obaveze, a nakon njenog dospeća više se ne može uključivati u taj kapital.

8. Dopunski kapital II banke čine kratkoročne subordinirane obaveze koje imaju karakteristike utvrđene u tački 7. stav 1, alineje od prve do treće, ove odluke, a čiji je prvobitni rok dospeća najmanje dve godine i koje se ne mogu isplatiti pre roka dospeća.

Plaćanje po obavezama iz stava 1. ove tačke banka ne može vršiti nakon roka njihovog dospeća ako bi se takvim plaćanjem njen kapital smanjio do ispod ukupnih kapitalnih zahteva utvrđenih ovom odlukom.

Banka je dužna da bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije o svakoj isplati obaveza iz stava 1. ove tačke ako se tom isplatom njen kapital smanji do ispod 120% ukupnih kapitalnih zahteva utvrđenih ovom odlukom.

Dopunski kapital II banka može koristiti isključivo za pokriće tržišnih rizika.

9. Osnovni kapital banke, u smislu ove odluke, iznosi najmanje 50% njenog kapitala.

Dopunski kapital II banke ne može preći 250% dela njenog osnovnog kapitala koji se koristi za pokriće tržišnih rizika a ne koristi se za pokriće drugih rizika iz ove odluke.

III KNJIGA TRGOVANJA I BANKARSKA KNJIGA

10. Za potrebe adekvatne procene rizika i izračunavanja kapitalnih zahteva u skladu s ovom odlukom, banka je dužna da identifikuje bilansne i vanbilansne stavke i da ih rasporedi u knjigu trgovanja, odnosno u bankarsku knjigu, vodeći računa o njihovim karakteristikama i nameni zbog koje su pribavljene.

11. Knjiga trgovanja sadrži pozicije u finansijskim instrumentima koje banka drži s namerom trgovanja, ili radi zaštite pozicija u drugim finansijskim instrumentima koji se vode u toj knjizi i za koje ne postoje ograničenja da se njima trguje, niti postoje ograničenja da se ove pozicije zaštite od rizika.

Pozicije iz stava 1. ove tačke uključuju sopstvene pozicije banke (proprietary positions), pozicije proizašle iz transakcija na zahtev klijenta banke (client servicing) i pozicije iz poslova tzv. kreiranja tržišta (market making).

Finansijski instrumenti koje banka drži s namerom trgovanja su instrumenti za koje postoji namera banke da ih u kratkom roku nakon sticanja proda i/ili da u kratkom roku ostvari dobit na osnovu stvarne ili očekivane razlike između njihove nabavne i prodajne cene, odnosno na osnovu drugih promena cena ili kamatnih stopa.

Namera sticanja finansijskih instrumenata ili zaključivanja ugovora koji se odnosi na te instrumente mora biti poznata pre tog sticanja, odnosno zaključivanja.

12. Finansijski instrumenti, u smislu ove odluke, jesu:

- dužničke hartije od vrednosti,

- vlasničke hartije od vrednosti,

- investicione jedinice u investicionim fondovima,

- drugi finansijski instrumenti.

Pod dužničkim i vlasničkim hartijama od vrednosti, u smislu ove odluke, podrazumevaju se i derivatni finansijski instrumenti (u daljem tekstu: derivati).

13. Knjiga trgovanja, pored pozicija iz tačke 11, ove odluke, obuhvata i:

1) izloženosti banke kao pokrovitelja emisije;

2) izloženosti nastale usled neizmirenih transakcija u trgovanju finansijskim instrumentima, usled neusklađenosti momenta isplate i isporuke (slobodne isporuke), kao i usled trgovine derivatima na vanberzanskom tržištu (over-the-counter);

3) izloženosti banke po osnovu repo ugovora i po osnovu ugovora o pozajmljivanju hartija od vrednosti u kome je banka zajmodavac, a koje se vode u knjizi trgovanja;

4) izloženosti banke po osnovu "reverse" repo ugovora i po osnovu ugovora o pozajmljivanju hartija od vrednosti u kome je banka zajmoprimac, a koje se vode u knjizi trgovanja i koji ispunjavaju sledeće uslove:

- da se dnevno iskazuju po tržišnoj vrednosti, da se vrednost sredstva obezbeđenja usklađuje tako da odražava sve značajne promene vrednosti hartija od vrednosti koje su predmet ugovora, i da ugovor omogućava prebijanje (netiranje) bančinih potraživanja potraživanjima druge ugovorne strane u slučaju neizmirenja obaveza druge ugovorne strane, ili

- da je druga ugovorna strana banka sa sedištem u Republici Srbiji, strana banka sa sedištem u zemlji koja je članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (u daljem tekstu: OECD) ili strana banka čije sedište nije u zemlji članici OECD, ali je Narodna banka Srbije odobrila ovakav tretman, kao i berza ili klirinška kuća iz Priloga 1 (u daljem tekstu: berzansko tržište);

5) druge izloženosti banke po osnovu naknada, provizija, kamata, dividendi i marži, koje nastaju trgovinom derivatima na berzanskom tržištu i koji se vode u knjizi trgovanja.

Repo ugovor, u smislu ove odluke, jeste ugovor kojim banka prodaje hartije od vrednosti uz obavezu ponovnog otkupa istih ili identičnih hartija od vrednosti po unapred utvrđenoj ceni i na unapred utvrđen budući datum (ili na budući datum koji će biti određen) koji je odredila banka.

"Reverse" repo ugovor, u smislu ove odluke, jeste ugovor kojim banka kupuje hartije od vrednosti uz obavezu ponovne prodaje istih ili identičnih hartija od vrednosti po unapred utvrđenoj ceni i na unapred utvrđen budući datum (ili na budući datum koje će biti određen) koji je odredio prodavac.

Ugovori iz st. 2. i 3. ove tačke treba da ispune sledeće uslove:

- banka, odnosno druga ugovorna strana dužna je da prenese pravo vlasništva na hartijama od vrednosti koje su predmet tih ugovora;

- banka može preneti ili dati u zalogu hartije od vrednosti koje su predmet tih ugovora samo jednoj ugovornoj strani.

Ugovor o pozajmljivanju hartija od vrednosti drugoj ugovornoj strani, u smislu ove odluke, jeste ugovor kojim banka pozajmljuje hartije od vrednosti drugoj ugovornoj strani u zamenu za odgovarajuće sredstvo obezbeđenja i uz obavezu druge ugovorne strane da te hartije vrati na tačno utvrđen datum ili na zahtev banke.

Ugovor o pozajmljivanju hartija od vrednosti od druge ugovorne strane, u smislu ove odluke, jeste ugovor kojim banka pozajmljuje hartije od vrednosti od druge ugovorne strane u zamenu za odgovarajuće sredstvo obezbeđenja i uz obavezu banke da te hartije vrati na tačno utvrđen datum ili na zahtev druge ugovorne strane.

Banka je dužna da bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije ako druga ugovorna strana u ugovorima iz ove tačke ne ispuni svoje obaveze.

14. Bilansne i vanbilansne stavke koje nisu raspoređene u knjizi trgovanja - raspoređuju se u bankarsku knjigu.

15. Banka dnevno iskazuje vrednosti pozicija i izloženosti u knjizi trgovanja, u skladu s promenama njihovih tekućih tržišnih cena koje su dobijene iz nezavisnih izvora (marking-to-market).

Ako banka ne može vrednost pozicija i izloženosti da iskaže na način iz stava 1. ove tačke, procenjuje ih primenom alternativnih metoda za vrednovanje.

Pod alternativnim metodama za vrednovanje iz stava 2. ove tačke podrazumeva se utvrđivanje neto sadašnje vrednosti diskontovanjem budućih tokova gotovine za datu poziciju i izloženost i/ili utvrđivanje tržišne vrednosti slične pozicije i izloženosti.

Banka je dužna da Narodnoj banci Srbije - Sektoru za kontrolu poslovanja banaka (u daljem tekstu: Sektor) dostavi obaveštenje koje sadrži kratak opis alternativnog metoda koji je banka odabrala, i to najkasnije do 1. avgusta 2008. godine, kao i da joj, u slučaju njegove izmene, odnosno izbora novog metoda, obaveštenje koje sadrži kratak opis ove izmene, odnosno novog metoda dostavi u roku od 15 dana od dana te izmene, odnosno izbora.

16. Banka je dužna da pismenom internom politikom koja se odnosi na knjigu trgovanja:

1) opiše vrste transakcija koje se smatraju aktivnošću trgovanja;

2) navede kriterijume i opiše postupke za raspoređivanje stavki u knjizi trgovanja i njihovo isključivanje iz te knjige, kao i da navede lica ovlašćena za to raspoređivanje, odnosno isključivanje;

3) utvrdi limite za pozicije i izloženosti u knjizi trgovanja i dinamiku za njihovo ažuriranje;

4) navede način za praćenje utrživosti pozicija i izloženosti u knjizi trgovanja i mogućnosti za njihovu zaštitu od rizika;

5) navede naziv organizacione jedinice banke u čijem je delokrugu zauzimanje pozicija, odnosno upravljanje pozicijama u knjizi trgovanja, kao i nazive radnih mesta lica ovlašćenih za zauzimanje pozicija, odnosno upravljanje pozicijama u okviru limita utvrđenih za te pozicije;

6) navede odabrane metode za izračunavanje izloženosti banke pojedinim vrstama rizika u skladu sa ovom odlukom.

IV KAPITALNI ZAHTEVI I POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA

17. Banka je dužna da izračunava i obezbeđuje pokriće kapitalnih zahteva u vezi s kreditnim i deviznim rizikom koji proizlaze iz njene bankarske knjige i knjige trgovanja ako:

- vrednost stavki u knjizi trgovanja ne prelazi 5% ukupnih poslova banke duže od tri radna dana u kalendarskom mesecu;

- vrednost stavki u knjizi trgovanja ne prelazi 15 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti duže od tri radna dana u kalendarskom mesecu;

- vrednost stavki u knjizi trgovanja ni u jednom momentu ne prelazi 6% ukupnih poslova banke niti iznos od 20 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.

Banka koja ne ispunjava uslove iz stava 1. ove tačke dužna je da, pored kapitalnih zahteva iz tog stava, izračuna i obezbedi pokriće kapitalnih zahteva i u vezi sa ostalim tržišnim rizicima koji proizlaze iz stavki koje se vode u knjizi trgovanja.

Banka iz stava 2. ove tačke izračunava kapitalne zahteve za ostale tržišne rizike i kada ispuni uslove iz stava 1. te tačke - sve dok je Narodna banka Srbije pismeno ne obavesti da više nije dužna da ih izračunava.

Ukupnim poslovima banke, u smislu ove tačke, smatra se zbir neto knjigovodstvene vrednosti bilansne aktive, knjigovodstvenih vrednosti vanbilansnih stavki umanjenih za rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi i pomnoženih faktorima kreditne konverzije, kao i potencijalne izloženosti, odnosno originalne izloženosti kreditnom riziku vanbilansnih stavki iz tačke 23. ove odluke, izražen u dinarima. Dinarska vrednost stavki iz knjige trgovanja, odnosno ukupnih poslova banke utvrđuje se primenom zvaničnog srednjeg kursa dinara na dan obračuna.

Pri obračunu ukupnih poslova banke, dužničke i vlasničke hartije od vrednosti iz knjige trgovanja iskazuju se u svojoj tržišnoj vrednosti, a derivati se iskazuju prema nominalnoj ili tržišnoj vrednosti finansijskog instrumenta koji je predmet ugovora. Duge i kratke pozicije sabiraju se bez obzira na predznak.

Banka koja je u prethodnom periodu ispunjavala uslove iz stava 1. ove tačke može, pri obračunu ukupnih poslova u narednom izveštajnom periodu, dužničke i vlasničke hartije od vrednosti iskazati po njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti.

18. Deo kapitala koji je namenjen za pokriće određenog kapitalnog zahteva banka ne može koristiti za pokriće drugog kapitalnog zahteva.

Kapitalni zahtev za kreditni rizik

19. Kapitalni zahtev u vezi s kreditnim rizikom (kapitalni zahtev za kreditni rizik) izračunava se množenjem ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikom sa 12%, odnosno sa stopom adekvatnosti kapitala koju Narodna banka Srbije odredi banci.

Banka koja je dužna da izračunava kapitalne zahteve u vezi sa ostalim tržišnim rizicima - pri izračunavanju kapitalnog zahteva za kreditni rizik ne uzima u obzir pozicije u finansijskim instrumentima koji se vode u knjizi trgovanja (izuzev derivata kojima se ne trguje na berzanskom tržištu).

20. Aktivom banke ponderisanom kreditnim rizikom, u smislu tačke 19. ove odluke, smatra se zbir rizične bilansne aktive, rizičnih vanbilansnih stavki i derivata iz tačke 23. ove odluke.

21. Rizičnom bilansnom aktivom banke u smislu izloženosti kreditnom riziku smatra se zbir bruto knjigovodstvenih vrednosti bilansnih potraživanja banke umanjenih za ispravke vrednosti i pomnoženih sledećim ponderima rizika:

1) ponderom 0%:

- gotovina u blagajni, sredstva na žiro-računu, zlato i drugi plemeniti metali,

- hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Narodne banke Srbije,

- potraživanja od Narodne banke Srbije ili Republike Srbije i potraživanja obezbeđena njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv,

- potraživanja obezbeđena bezuslovnim garancijama pravnih lica koje je osnovala Republika Srbija, plativim na prvi poziv, ako je zakonom utvrđeno da Republika Srbija odgovara (jemči) za obaveze tih pravnih lica,

- potraživanja osigurana kod pravnih lica koje je osnovala Republika Srbija, u visini osiguranog iznosa, ako je zakonom utvrđeno da Republika Srbija odgovara (jemči) za obaveze tih pravnih lica,

- potraživanja od vlada i centralnih banaka zemalja članica OECD-a i potraživanja obezbeđena njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv,

- pokriveni akreditivi za koje je pokriće obezbeđeno na posebnom računu kratkoročnih depozita na ime pokrića po akreditivima - do visine pokrivenosti,

- potraživanja obezbeđena gotovinskim depozitom kod banke, pod uslovom da je ugovoreno da depozit služi kao obezbeđenje za ta potraživanja, da rok dospeća depozita odgovara roku dospeća potraživanja i da jedino banka može raspolagati tim depozitom u visini dospelog nenaplaćenog potraživanja - u visini depozita;

- potraživanja obezbeđena zalogom na zlatu, drugim plemenitim metalima, kratkoročnim hartijama od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Narodne banke Srbije, obveznicama Republike Srbije ili hartijama od vrednosti koje su izdale vlade ili centralne banke zemalja članica OECD-a - do visine tržišne vrednosti zaloge,

- odbitne stavke od kapitala iz tačke 3. stav 2, odredbe pod 1, 2 i 3, i odbitne stavke od osnovnog kapitala iz tačke 4. stav 2. odredba pod 4, ove odluke;

2) ponderom 20%:

- potraživanja od banaka koje su, prema poslednjem rangiranju koje su izvršili Standard&Poor’s ili Fitch-IBCA, rangirane s najmanje BBB ili koje je izvršio Moody’s - s najmanje Baa3, kao i potraživanja obezbeđena njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv,

- potraživanja od međunarodnih razvojnih finansijskih institucija (IBRD, EBRD, EIB, IFC i sl.), potraživanja obezbeđena njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv i potraživanja osigurana zalogom hartija od vrednosti koje su izdale ove institucije;

3) ponderom 50%:

- sredstva na računima banaka koje Standard&Poor’s ili Fitch-IBCA nisu rangirali s najmanje BBB, ili koje Moody’s nije rangirao s najmanje Baa3, osim dela sredstava koji služi za obezbeđenje izmirenja preuzetih obaveza,

- potraživanja u dinarima obezbeđena hipotekom nad stambenim objektom koji je vlasnik nastanio ili dao u zakup (ili koji će nastaniti ili dati u zakup), čija vrednost, prema proceni ovlašćenog procenjivača, nije manja od ukupne visine potraživanja banke i drugih potraživanja obezbeđenih založnim pravom višeg reda prvenstva na istoj nepokretnosti, pod uslovom da se procena vrednosti nepokretnosti vrši redovno, pri svakoj promeni vrednosti nepokretnosti usled značajnih promena cena na tržištu ili promene fizičkog stanja te nepokretnosti, a najmanje jednom u periodu od tri godine od prethodne procene, i da od prvobitnog datuma dospeća potraživanja nije prošlo više od 360 dana,

- potraživanja u stranoj valuti ili u dinarima koja su indeksirana deviznom klauzulom od dužnika koji imaju usklađenu deviznu poziciju, a koja su obezbeđena hipotekom nad stambenim objektom koji je vlasnik nastanio ili dao u zakup (ili koji će nastaniti ili dati u zakup), čija vrednost, prema proceni ovlašćenog procenjivača, nije manja od ukupne visine potraživanja banke i drugih potraživanja obezbeđenih založnim pravom višeg reda prvenstva na istoj nepokretnosti, pod uslovom da se procena vrednosti nepokretnosti vrši na način i u rokovima iz alineje druge ove odredbe i da od prvobitnog datuma dospeća potraživanja nije prošlo više od 360 dana,

- potraživanja od poljoprivrednih gazdinstava u visini procenjene vrednosti uskladištene robe za koju je skladišnicu izdao ovlašćeni skladištar, umanjene za naknade skladištaru, pod uslovom da je skladišnica preneta indosamentom na banku i da banka raspolaže dokazom o prenosu te skladišnice na banku i njenom prepisu u registar skladišta;

4) ponderom 75%:

- potraživanja u stranoj valuti ili u dinarima koja su indeksirana deviznom klauzulom od dužnika koji nemaju usklađenu deviznu poziciju, a koja su obezbeđena hipotekom nad stambenim objektom koji je vlasnik nastanio ili dao u zakup (ili koji će nastaniti ili dati u zakup) čija vrednost, prema proceni ovlašćenog procenjivača, nije manja od ukupne visine potraživanja banke i drugih potraživanja obezbeđenih založnim pravom višeg reda prvenstva na istoj nepokretnosti, pod uslovom da se procena vrednosti nepokretnosti vrši na način i u rokovima iz odredbe pod 3, alineja druga, ovog stava i da od prvobitnog datuma dospeća potraživanja nije prošlo više od 360 dana;

5) ponderom 100%:

- ostala bilansna aktiva koja nije obuhvaćena nijednim drugim ponderom rizika;

6) ponderom 125%:

- potraživanja u stranoj valuti ili u dinarima koja su indeksirana deviznom klauzulom od dužnika koji nemaju usklađenu deviznu poziciju a koja nisu obezbeđena hipotekom na nepokretnosti ili depozitom čiji rok dospeća odgovara roku dospeća potraživanja.

Pod dužnicima koji imaju usklađenu deviznu poziciju, u smislu ove odluke, podrazumevaju se dužnici koji imaju obezbeđen priliv u istoj stranoj valuti, odnosno sa istim osnovom indeksiranja u roku dospeća obaveza prema banci (prilivi iz inostranstva, depozit, zarade i sl.) i mogu ga dokumentovati na odgovarajući način.

Pod dužnicima koji nemaju usklađenu deviznu poziciju, u smislu ove odluke, podrazumevaju se dužnici čiji očekivani prilivi u stranoj valuti ili u dinarima koji su indeksirani deviznom klauzulom pokrivaju manje od 80% njihovih obaveza u stranoj valuti ili u dinarima koji su indeksirani ovom klauzulom.

Banka je dužna da svojim aktima uredi način utvrđivanja dužnika koji imaju usklađenu, odnosno neusklađenu deviznu poziciju i da te akte primenjuje u sastavljanju propisanih izveštaja.

22. Rizičnim vanbilansnim stavkama banke u smislu izloženosti kreditnom riziku smatra se zbir knjigovodstvenih vrednosti vanbilansnih stavki banke umanjenih za rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi i pomnoženih najpre faktorima kreditne konverzije a potom onim ponderima rizika koji bi bili dodeljeni bilansnim potraživanjima od ugovorne strane na koju se te vanbilansne stavke odnose.

Faktori kreditne konverzije, u smislu stava 1. ove tačke, jesu:

1) faktor 0%:

- neiskorišćeni iznos okvirnih kredita koje banka može otkazati bezuslovno i bez najave,

- obveznice emitovane u skladu sa Zakonom o regulisanju javnog duga SR Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana ("Službeni list SRJ", broj 36/2002),

- vanbilansne stavke obezbeđene gotovinskim depozitom položenim kod banke - u visini depozita,

- vanbilansne stavke po kojima ne može doći do plaćanja;

2) faktor 20%:

- neiskorišćeni iznos okvirnih kredita s prvobitnim rokom dospeća do jedne godine,

- dokumentarni akreditivi obezbeđeni zalogom na robi koja se plaća akreditivom i druge slične vanbilansne stavke kod kojih postoji mogućnost potpunog podmirenja iz sredstva obezbeđenja;

3) faktor 50%:

- dokumentarni akreditivi koji nisu obuhvaćeni faktorom konverzije 20%,

- činidbene garancije,

- neopozivi stendbaj akreditivi koji nemaju svojstvo kreditnih supstituta,

- neiskorišćeni iznos okvirnih kredita s prvobitnim rokom dospeća preko jedne godine,

- vanbilansne stavke obezbeđene hipotekom nad stambenim objektom koji je vlasnik nastanio ili dao u zakup (ili koji će nastaniti ili dati u zakup) čija vrednost, prema proceni ovlašćenog procenjivača, nije manja od ukupne visine potraživanja banke i drugih potraživanja obezbeđenih založnim pravom višeg reda prvenstva na istoj nepokretnosti, pod uslovom da se procena vrednosti nepokretnosti vrši na način i u rokovima iz tačke 21. stav 1. odredba pod 3, alineja druga, ove odluke i da od prvobitnog datuma dospeća potraživanja nije prošlo više od 360 dana;

4) faktor 100%:

- za sve ostale rizične vanbilansne stavke, izuzev derivata iz tačke 23. ove odluke.

23. Aktiva ponderisana kreditnim rizikom obuhvata i sledeće derivate kojima se ne trguje na berzanskom tržištu:

1) ugovori o kamatnim stopama: jednovalutni kamatni svopovi (single-currency interest rate swaps), bazični svopovi (basis swaps), kamatni forvard ugovori (forward rate agreements), kamatni fjučers ugovori (interest rate futures), kupljene opcije na kamatne stope i ostali slični ugovori;

2) ugovori o stranim valutama i ugovori koji se odnose na zlato: međuvalutni kamatni svopovi (cross-currency interest rate swaps), valutni forvard ugovori (forward foreign-exchange contracts), valutni fjučers ugovori (currency futures), kupljene valutne opcije i ostali slični ugovori;

3) ugovori koji se odnose na vlasničke hartije od vrednosti (uključujući i berzanske indekse), na plemenite metale (osim zlata), na robu koja nije plemeniti metal i ostali slični ugovori.

Izuzetno od stava 1. ove tačke, aktiva ponderisana kreditnim rizikom ne obuhvata ugovore o stranim valutama čiji je prvobitni rok dospeća do četrnaest kalendarskih dana.

24. Za izračunavanje iznosa koji se uključuje u aktivu ponderisanu kreditnim rizikom kod ugovora iz tačke 23. stav 1, odredbe pod 1 i 2, ove odluke, banke mogu da odaberu ili metod originalne izloženosti ili metod tekuće izloženosti, a kod ugovora iz odredba pod 3 tog stava samo metod tekuće izloženosti.

Banka koja se opredeli da primeni metod tekuće izloženosti - ne može više primenjivati metod originalne izloženosti.

Banka koja je dužna da izračunava kapitalne zahteve u vezi sa ostalim tržišnim rizicima primenjuje metod tekuće izloženosti.

25. Kod metoda originalne izloženosti - nominalni (notional) iznos glavnice svakog ugovora pomnoži se odgovarajućim faktorom konverzije iz sledeće tabele, a potom se ovako dobijena originalna izloženost množi odgovarajućim ponderom rizika koji bi bio dodeljen bilansnom potraživanju od ugovorne strane:

Prvobitni rok dospeća	Ugovori o kamatnim stopama	Ugovori o stranim valutama i zlatu
Jedna godina ili manje	0,5%	2,0%
Više od jedne godine, ali ne više od dve godine	1,0%	5,0%
Dodatak za svaku sledeću godinu	1,0%	3,0%

Dobijena vrednost uključuje se u ukupnu aktivu banke ponderisanu kreditnim rizikom.

Metodom tekuće izloženosti (mark-to-market metod) banka izračunava:

1) tekuću izloženost svakog ugovora čija je vrednost pozitivna, koja je jednaka tekućoj tržišnoj vrednosti tog ugovora - derivata;

2) potencijalnu kreditnu izloženost u periodu preostalom do datuma dospeća ugovorne obaveze, koja se dobija kada se nominalna (notional) vrednost glavnice svakog ugovora - derivata pomnoži odgovarajućim faktorom konverzije iz sledeće tabele:

Period do datuma dospeća ugovorne obaveze	Ugovori o kamatnim stopama	Ugovori o stranim valutama i zlatu	Ugovori o vlasničkim hartijama od vrednosti	Ugovori o plemenitim metalima, osim zlata	Ugovori o ostaloj robi koja nije plemeniti metal
Jedna godina ili manje	0%	1%	6%	7%	10%
Od jedne do pet godina	0,5%	5%	8%	7%	12%
Preko pet godina	1,5%	7,5%	10%	8%	15%

Zbir tekuće i potencijalne kreditne izloženosti svakog ugovora množi se odgovarajućim ponderom rizika koji bi bio dodeljen bilansnom potraživanju od ugovorne strane. Ovako dobijena vrednost uključuje se u ukupnu aktivu banke ponderisanu kreditnim rizikom.

26. U slučaju da su potraživanja banke iz ugovora - derivata iz tačke 23. ove odluke obezbeđena garancijama, primenjuje se ponder kreditnog rizika koji bi se dodelio bilansnim potraživanjima od izdavaoca garancije, i to u visini u kojoj je to potraživanje obezbeđeno tom garancijom.

Kada je potencijalna kreditna izloženost koja proizlazi iz ugovora - derivata iz tačke 23. ove odluke u potpunosti obezbeđena, dodeljuju im se ponderi kreditnog rizika 0% ili 20%, zavisno od kvaliteta sredstva obezbeđenja.

Kapitalni zahtev za devizni rizik

27. Kapitalni zahtev u vezi s deviznim rizikom (kapitalni zahtev za devizni rizik) izračunava se množenjem zbira ukupne neto otvorene devizne pozicije i apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 12%, odnosno stopom adekvatnosti kapitala koju je Narodna banka Srbije odredila banci.

Ukupna neto otvorena devizna pozicija predstavlja apsolutnu vrednost ukupne duge, odnosno ukupne kratke devizne pozicije, i to zavisno od toga koja je od ovih apsolutnih vrednosti veća.

Ukupna duga devizna pozicija predstavlja zbir svih dugih deviznih pozicija banke u pojedinim valutama.

Ukupna kratka devizna pozicija predstavlja zbir svih kratkih deviznih pozicija banke u pojedinim valutama.

28. U otvorenu deviznu poziciju u pojedinoj valuti, odnosno u otvorenu poziciju u zlatu uključuje se:

1) neto "spot" pozicija, koja predstavlja razliku između devizne imovine (umanjene za ispravku vrednosti) i deviznih obaveza u toj valuti (uključujući i nedospele kamate), odnosno razliku između imovine i obaveza u zlatu;

2) neto "forvard" pozicija, koja je jednaka razlici između svih iznosa koji će biti primljeni i svih iznosa koji će biti plaćeni na osnovu valutnih forvard ugovora (ili forvard ugovora na zlato), uključujući i valutne fjučers ugovore (ili fjučers ugovore na zlato) i glavnicu valutnih svopova koja nije uključena u "spot" poziciju;

3) neopozive garancije, nepokriveni akreditivi i slične vanbilansne stavke na osnovu kojih će banka morati da izvrši plaćanje a postoji verovatnoća da ta sredstva neće moći da nadoknadi;

4) neto delta ekvivalent svih valutnih opcija i opcija na zlato;

5) tržišna vrednost opcija koje nisu ni valutne opcije ni opcije na zlato, čiji je predmet ugovora iskazan u stranoj valuti.

Banka iz obračuna otvorene devizne pozicije može isključiti odbitne stavke od kapitala iz tačke 3. stav 2. ove odluke pod uslovom da tim stavkama ne trguje, pri čemu je dužna da iz otvorene devizne pozicije te stavke dosledno isključuje.

29. Banka ima dugu poziciju u određenoj valuti ili zlatu kada je zbir iznosa svih elemenata iz tačke 28. ove odluke u toj valuti ili zlatu - pozitivan, a kad je taj zbir negativan, banka ima kratku poziciju.

Pod deviznom imovinom i deviznim obavezama, u smislu ove odluke, podrazumevaju se, pored imovine i obaveza iskazanih u stranoj valuti, i imovina i obaveze iskazani u dinarima i indeksirani deviznom klauzulom, pri čemu se pod deviznom klauzulom podrazumeva odredba u ugovoru kojom se ugovoreni iznos u dinarima vezuje za vrednost neke druge valute.

Dinarska protivvrednost imovine i obaveza iskazanih u stranoj valuti utvrđuje se prema zvaničnom srednjem kursu dinara na dan obračuna devizne pozicije banke.

Dinarska vrednost imovine i obaveza u zlatu utvrđuje se prema poslednjoj ceni fine unce zlata utvrđenoj na Londonskoj berzi.

Kapitalni zahtev za cenovne rizike

30. Kapitalni zahtev u vezi sa cenovnim rizicima (kapitalni zahtev za cenovni rizik) obuhvata kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti i kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti.

Pri izračunavanju kapitalnog zahteva za cenovni rizik, neto pozicija u svakoj pojedinačnoj hartiji od vrednosti raspoređenoj u knjizi trgovanja izračunava se kao razlika između duge (posedovanje ili kupovina) i kratke (pozajmljivanje od nekoga ili prodaja) pozicije u toj hartiji. Prebijanje (netiranje) između kratkih i dugih pozicija u određenoj hartiji od vrednosti dozvoljeno je ako je reč o hartijama koje su izdali isti emitenti, koje glase na istu valutu, koje imaju istu kuponsku stopu, dospevaju na isti datum i imaju isti tretman u slučaju stečaja, odnosno likvidacije.

Pozicije u derivatima prikazuju se u skladu s tač. od 31. do 39. ove odluke.

Sve neto pozicije u hartijama od vrednosti koje glase na strane valute preračunavaju se u dinare primenom zvaničnog srednjeg kursa dinara na dan obračuna.

Derivati i drugi finansijski instrumenti koji se vode u knjizi trgovanja

31. Derivati su finansijski instrumenti čija cena direktno ili indirektno zavisi od visine utvrđene kamatne stope, cene hartije od vrednosti, strane valute ili indeksa koji su predmet ugovora.

Pri izračunavanju kapitalnog zahteva za cenovne rizike, pozicije u derivatima iz stava 1. ove tačke prikazuju se kao kombinacija hipotetičkih dugih i kratkih pozicija ili se raščlanjuju na pozicije u hartijama od vrednosti koje su predmet ugovora.

32. U slučaju fjučers ili forvard ugovora koji se odnose na dužničke hartije od vrednosti (kamatni fjučers ugovori ili kamatni forvard ugovori), duga pozicija predstavlja poziciju u kojoj banka prima ugovorenu kamatnu stopu, a kratka pozicija - poziciju u kojoj banka plaća ugovorenu kamatnu stopu. Duga ili kratka pozicija prikazuju se kao kombinacija hipotetičkih dugih i kratkih pozicija u hartijama od vrednosti odgovarajuće ročnosti koje su predmet ugovora, i to:

- kod kamatnog fjučers ugovora, odnosno kod kamatnog forvard ugovora - kao kombinacija dugih i kratkih pozicija u državnim obveznicama bez kupona;

- kod terminske obaveze kupovine ili prodaje dužničke hartije od vrednosti - kao kombinacija dugih pozicija u državnim obveznicama bez kupona i kratkih pozicija u dužničkoj hartiji od vrednosti koja je predmet ugovora, odnosno kao kombinacija kratkih pozicija u tim obveznicama i dugih pozicija u tim hartijama.

Hipotetičke pozicije u hartijama od vrednosti koje su predmet ugovora a koje su rezultat raščlanjavanja dugih ili kratkih pozicija u ugovorima iz ove tačke uzimaju se u obzir pri izračunavanju kapitalnih zahteva u vezi sa specifičnim i opštim rizicima (kapitalni zahtevi za specifične i opšte rizike) po osnovu dužničkih hartija od vrednosti, i to u iznosu tržišne vrednosti hartije od vrednosti koja je predmet ugovora. Pri izračunavanju kapitalnih zahteva za specifični rizik, hipotetičke pozicije u državnim obveznicama bez kupona uključuju se u kategoriju stavki kojima se dodeljuje ponder specifičnog rizika 0%.

33. Pozicije u vlasničkim forvard ugovorima i vlasničkim fjučers ugovorima prikazuju se kao kombinacija dugih/kratkih hipotetičkih pozicija u vlasničkim hartijama od vrednosti koje su predmet tih ugovora i kratkih/dugih hipotetičkih pozicija u državnim obveznicama bez kupona odgovarajuće ročnosti.

Hipotetičke pozicije u vlasničkim hartijama od vrednosti iz stava 1. ove tačke uzimaju se u obzir pri izračunavanju kapitalnih zahteva za specifični i opšti rizik koji proizlazi iz vlasničkih hartija od vrednosti, i to u iznosu tržišne vrednosti ovih hartija. Hipotetičke pozicije u državnim obveznicama bez kupona uključuju se u obračun kapitalnih zahteva za implicitni kamatni rizik u skladu sa ovom odlukom.

34. Pozicije u valutnim forvard ugovorima prikazuju se kao kombinacija hipotetičkih dugih pozicija u državnim obveznicama bez kupona odgovarajuće ročnosti u kupljenoj valuti i kratkih pozicija u tim obveznicama odgovarajuće ročnosti u prodatoj valuti.

Hipotetičke pozicije u državnim obveznicama bez kupona uzimaju se u obračun kapitalnih zahteva za opšte cenovne rizike po osnovu dužničkih hartija od vrednosti.

35. Pozicije u svop ugovorima prikazuju se kao kombinacija hipotetičkih pozicija u hartijama od vrednosti odgovarajućeg dospeća koje su predmet tih ugovora, i to:

1) u slučaju kamatnih svopova - kao kombinacija duge i kratke pozicije u nerizičnim državnim obveznicama s promenljivom ili fiksnom kamatnom stopom;

2) u slučaju međuvalutnih svopova na kamatnu stopu - kao kombinacija duge pozicije u nerizičnim državnim obveznicama u određenoj valuti s fiksnom ili promenljivom kamatnom stopom (zavisno od toga koja se odnosi na tu valutu) i kratkih pozicija u nerizičnim državnim obveznicama u drugoj valuti s fiksnom ili promenljivom kamatnom stopom;

3) kod vlasničkih svopova - kao kombinacija:

- duge/kratke pozicije u vlasničkoj hartiji od vrednosti (portfoliju vlasničkih hartija ili berzanskih indeksa) po osnovu koje banka prima/plaća iznos zasnovan na promeni cene te hartije (portfolija vlasničkih hartija ili berzanskih indeksa) i

- kratke/duge pozicije u vlasničkoj hartiji od vrednosti (portfoliju vlasničkih hartija ili berzanskih indeksa), odnosno u nerizičnoj državnoj obveznici po osnovu koje banka plaća/prima iznos zasnovan na promeni cene te hartije (portfolija vlasničkih hartija ili berzanskih indeksa), odnosno promeni cene te obveznice.

Hipotetičke pozicije u hartijama od vrednosti koje su predmet ugovora i koje su rezultat raščlanjavanja svopova uzimaju se u obzir pri izračunavanju kapitalnih zahteva za cenovne rizike po osnovu dužničkih ili vlasničkih hartija od vrednosti, i to u iznosu tržišne vrednosti tih hartija. Pri izračunavanju kapitalnih zahteva za specifični rizik, pozicije u državnim obveznicama uključuju se u kategoriju stavki kojima se dodeljuje ponder specifičnog rizika 0%.

36. Pozicije u berzanskim indeksima prikazuju se kao pozicije u pojedinačnim vlasničkim hartijama od vrednosti koje čine ovaj indeks. Pozicije u tim hartijama mogu biti prebijane (netirane) suprotnim pozicijama u identičnim hartijama od vrednosti.

Pozicije u berzanskim indeksima uključuju se u obračun kapitalnih zahteva za opšte i specifične cenovne rizike po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti.

Pozicije u forvard ili fjučers ugovorima vezanim za berzanske indekse prikazuju se kao kombinacija duge/kratke pozicije u vlasničkim hartijama od vrednosti koje čine indeks koji je predmet ovih ugovora i kratke/duge hipotetičke pozicije u državnoj obveznici bez kupona odgovarajuće ročnosti.

Pozicije u berzanskim indeksima kojima se trguje na berzanskom tržištu i koji predstavljaju široko diversifikovane indekse mogu biti izuzete iz obračuna kapitalnih zahteva za specifične rizike pod uslovom da ovi indeksi nisu raščlanjeni na vlasničke hartije koje ih čine. Ove pozicije uključuju se u obračun kapitalnih zahteva za opšte rizike po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti, i to za svaku zemlju pojedinačno, kao jedinstvene pozicije u tom indeksu.

37. Pozicije u investicionim jedinicama investicionih fondova obuhvataju se obračunom kapitalnih zahteva za kreditni rizik, ali se ne obuhvataju obračunom kapitalnih zahteva za cenovni rizik.

38. Pozicije u konvertibilnim hartijama od vrednosti prikazuju se kao pozicije u vlasničkim hartijama od vrednosti kada je:

- period do prvog datuma kada se može izvršiti konverzija kraći od tri meseca ili je, ako je taj prvi datum prošao, period do sledećeg datuma kraći od jedne godine;

- tržišna vrednost dužničke hartije od vrednosti za manje od 10% veća od odgovarajućeg iznosa tržišne vrednosti vlasničke hartije koja se može pribaviti konverzijom.

Ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ove tačke - pozicije u konvertibilnim hartijama od vrednosti prikazuju se kao pozicije u dužničkim hartijama od vrednosti.

Pozicije u konvertibilnim hartijama od vrednosti mogu biti prebijane (netirane) suprotnim pozicijama u dužničkim ili vlasničkim hartijama samo ako banka ima dovoljan kapital za pokriće gubitaka koji mogu nastati u slučaju konverzije.

39. Pozicije u hartijama od vrednosti iz knjige trgovanja koje su predmet repo ugovora ili ugovora o pozajmljivanju hartija od vrednosti drugoj ugovornoj strani prikazuju se kao kombinacija duge pozicije u privremeno prodatoj ili pozajmljenoj dužničkoj ili vlasničkoj hartiji od vrednosti i hipotetičke kratke pozicije u državnoj obveznici odgovarajuće ročnosti čija je kuponska stopa jednaka stopi prinosa na ove ugovore.

Pozicije u dužničkim ili vlasničkim hartijama od vrednosti i hipotetičke pozicije u državnim obveznicama iz stava 1. ove tačke uzimaju se u obzir pri izračunavanju kapitalnih zahteva za cenovne rizike po osnovu dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti, i to u iznosu tržišne vrednosti hartija od vrednosti koje su predmet ugovora. Pri izračunavanju kapitalnih zahteva u vezi sa specifičnim rizikom, pozicije u državnim obveznicama uključuju se u kategoriju stavki kojima se dodeljuje ponder specifičnog rizika 0%.

Pozicije u hartijama od vrednosti koje su predmet repo ugovora ili ugovora o pozajmljivanju hartija od vrednosti drugoj ugovornoj strani mogu biti prebijane (netirane) suprotnim pozicijama u identičnim hartijama od vrednosti.

Pozicije u hartijama od vrednosti iz knjige trgovanja koje su predmet "reverse" repo ugovora ili ugovora o pozajmljivanju hartija od vrednosti od druge ugovorne strane prikazuju se kao hipotetičke duge pozicije u državnim obveznicama odgovarajuće ročnosti i kuponske stope jednake stopi prinosa na "reverse" repo ugovor.

Hipotetičke pozicije u državnim obveznicama iz stava 4. ove tačke uzimaju se u obzir pri izračunavanju kapitalnih zahteva za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti. Pri izračunavanju kapitalnih zahteva u vezi sa specifičnim rizikom, pozicije u državnim obveznicama uključuju se u kategoriju stavki kojima se dodeljuje ponder specifičnog rizika 0%.

Cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti

40. Cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti je rizik promene cena dužničkih hartija od vrednosti usled promene kamatnih stopa i može biti opšti i specifični cenovni rizik.

Opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti je rizik od promene cene dužničke hartije od vrednosti usled promene opšteg nivoa kamatnih stopa.

Specifični cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti je rizik od promene cene dužničke hartije od vrednosti usled činilaca vezanih za njenog emitenta.

41. Dužničkim hartijama od vrednosti, u skladu sa ovom odlukom, smatraju se obveznice i druge dužničke hartije od vrednosti, kao i derivati čiji je predmet kamatna stopa ili dužnička hartija od vrednosti.

42. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti jednak je zbiru kapitalnog zahteva za opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti i kapitalnog zahteva za specifični cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti.

43. Banka je dužna da neto pozicije u svakoj dužničkoj hartiji od vrednosti rasporedi u skladu s valutom na koju glase i da kapitalni zahtev za opšti i specifični cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti izračuna u svakoj valuti posebno.

Sve neto pozicije u dužničkim hartijama od vrednosti moraju se dnevno iskazivati u dinarima - primenom zvaničnog srednjeg kursa dinara na dan obračuna.

Opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti

44. Za izračunavanje opšteg cenovnog rizika banka primenjuje metod dospeća (maturity) ili, uz prethodno odobrenje Narodne banke Srbije, metod trajanja (duration).

Banka je dužna da se dosledno pridržava metoda iz stava 1. ove tačke koji izabere.

45. Kapitalni zahtev se primenom metoda dospeća i metoda trajanja izračunava odvojeno za svaku pojedinačnu valutu. Ukupni kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti jednak je zbiru kapitalnih zahteva za svaku pojedinačnu valutu preračunatih u dinarsku protivvrednost primenom zvaničnog srednjeg kursa dinara na dan obračuna.

46. Pri izračunavanju kapitalnih zahteva za opšti cenovni rizik, banka može, pre raščlanjavanja pozicija u derivatima na pozicije u hartijama od vrednosti koje su predmet ugovora, da prebije (netira) duge i kratke pozicije u identičnim derivatima ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) pozicije su iste nominalne vrednosti i glase na istu valutu;

2) referentne kamatne stope za pozicije s promenljivom stopom, odnosno kuponske stope za pozicije s fiksnom stopom su identične ili slične;

3) preostali periodi do dospeća za hartije od vrednosti s fiksnom stopom ili periodi do datuma sledećeg određivanja kamatne stope za hartije od vrednosti s promenljivom stopom se:

- ne razlikuju - ako su ovi periodi kraći od jednog meseca,

- ne razlikuju za više od sedam dana - ako su ovi periodi između jednog meseca i jedne godine,

- ne razlikuju za više od 30 dana - ako su ovi periodi duži od jedne godine.

Metod dospeća (maturity)

47. Banka sve neto pozicije u dužničkim hartijama od vrednosti raspoređuje u klase i zone dospeća - prema preostalom periodu do dospeća (odnosno prema periodu preostalom do sledećeg određivanja kamatne stope za hartije od vrednosti s promenljivom stopom) i kuponskoj (kamatnoj) stopi, a prema sledećoj tabeli:

Zona	Klasa dospeća		Ponder u %
Zona	Kamatna stopa 3% i više	Kamatna stopa manja od 3%	Ponder u %
Jedan	0 ≤ 1 mesec	0 ≤ 1 mesec	0,10
	>1 ≤ 3 meseca	>1 ≤ 3 meseca	0,20
	>3 ≤ 6 meseci	>3 ≤ 6 meseci	0,40
	>6 ≤ 12 meseci	>6 ≤ 12 meseci	0,70
Dva	>1 ≤ 2 godine	>1 ≤ 1,9 godine	1,25
	> 2 ≤ 3 godine	> 1,9 ≤ 2,8 godine	1,75
	> 3 ≤ 4 godine	> 2,8 ≤ 3,6 godine	2,25
Tri	> 4 ≤ 5 godina	>3,6 ≤ 4,3 godine	2,75
	> 5 ≤ 7 godina	>4,3 ≤ 5,7 godine	3,25
	> 7 ≤ 10 godina	>5,7 ≤ 7,3 godine	3,75
	>10 ≤ 15 godina	>7,3 ≤ 9,3 godine	4,50
	>15 ≤ 20 godina	>9,3 ≤ 10,6 godine	5,25
	>20 godina	>10,6 ≤ 12 godina	6,00
		>12 ≤ 20 godina	8,00
		>20 godina	12,50

48. Banka svaku poziciju (neto dugu ili neto kratku) množi odgovarajućim ponderom za tu klasu dospeća. Za svaku klasu dospeća posebno se sabiraju sve ponderisane duge pozicije i sve ponderisane kratke pozicije. Usklađena ponderisana pozicija klase dospeća je manja vrednost od (a) zbira ponderisanih dugih pozicija i (b) zbira ponderisanih kratkih pozicija u okviru te klase dospeća, dok je neusklađena ponderisana pozicija klase dospeća razlika između tih vrednosti.

49. Banka izračunava zbir svih dugih neusklađenih ponderisanih pozicija za svaku zonu i zbir svih kratkih neusklađenih ponderisanih pozicija za svaku zonu. Iznos (a) zbira svih dugih neusklađenih ponderisanih pozicija koji je usklađen sa (b) zbirom svih kratkih neusklađenih ponderisanih pozicija u istoj zoni (manja od te dve vrednosti) smatra se usklađenom ponderisanom pozicijom te zone. Preostali iznos (razlika te dve vrednosti) smatra se (dugom ili kratkom) neusklađenom ponderisanom pozicijom te zone.

50. Banka usklađuje neusklađene duge i kratke pozicije prema sledećem redosledu: između zona 1 i 2, zona 2 i 3 i zona 1 i 3 i izračunava preostalu neusklađenu poziciju. Usklađena ponderisana pozicija između zona je manja vrednost od (a) neusklađene ponderisane duge i (b) neusklađene ponderisane kratke pozicije u različitim zonama, dok je preostala neusklađena ponderisana pozicija zbir svih neusklađenih pozicija između zona.

51. Kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti izračunava se kao zbir:

- 10% zbira usklađenih ponderisanih pozicija u svim klasama dospeća,

- 40% usklađene ponderisane pozicije u zoni 1,

- 30% usklađene ponderisane pozicije u zoni 2,

- 30% usklađene ponderisane pozicije u zoni 3,

- 40% usklađene ponderisane pozicije između zona 1 i 2,

- 40% usklađene ponderisane pozicije između zona 2 i 3,

- 150% usklađene ponderisane pozicije između zona 1 i 3,

- 100% preostalih neusklađenih ponderisanih pozicija.

Ako je Narodna banka Srbije odredila banci pokazatelj adekvatnosti kapitala veći od propisanog, obračunati kapitalni zahtev iz stava 1. ove tačke uvećava se za procenat za koji je pokazatelj adekvatnosti kapitala koji je određen toj banci veći od minimalno propisanog.

Metod trajanja (duration)

52. Primenom metoda trajanja banka izračunava prinos do dospeća za dužničke hartije od vrednosti na osnovu njihovih tržišnih vrednosti, pri čemu se za ove hartije s promenljivom kamatnom stopom pretpostavlja da im je rok dospeća glavnice datum kada se može izvršiti sledeće određivanje kamatne stope.

53. Banka izračunava modifikovano trajanje svake dužničke hartije od vrednosti na osnovu sledeće formule:

Dmod	=	D
		(1+ r)

D=	m	tCt
	∑
	t=1	(1+ r) t
	m	Ct
	∑
	t=1	(1+ r) t

gde su:
Dmod = modifikovano trajanje,
D = trajanje,
r = prinos do dospeća,
Ct = gotovinsko plaćanje u vremenskom trenutku t,
M = ukupno dospeće,
t = vreme.

54. Banka raspoređuje sve dužničke hartije od vrednosti u odgovarajuće zone na osnovu sledeće tabele:

Zona	Modifikovano trajanje (u godinama)	Pretpostavljena promena kamatne stope (u %)
1	> 0, ≤ 1	1,00
2	> 1, ≤ 3,6	0,85
3	> 3,6	0,70

Banka izračunava poziciju ponderisanu trajanjem za svaku dužničku hartiju od vrednosti tako što njenu tržišnu vrednost množi njenim modifikovanim trajanjem i odgovarajućom pretpostavljenom promenom kamatne stope.

55. Banka izračunava duge pozicije ponderisane trajanjem i kratke pozicije ponderisane trajanjem za svaku zonu. Iznos (a) zbira svih dugih pozicija ponderisanih trajanjem usklađen sa (b) zbirom svih kratkih pozicija ponderisanih trajanjem u istoj zoni, odnosno manja od ove dve vrednosti smatra se usklađenom pozicijom ponderisanom trajanjem za tu zonu. Razlika između te dve vrednosti predstavlja neusklađenu dugu/kratku poziciju ponderisanu trajanjem za tu zonu.

56. Banka usklađuje neusklađene duge i kratke pozicije prema sledećem redosledu: između zona 1 i 2, zona 2 i 3 i zona 1 i 3 i izračunava neusklađene pozicije ponderisane trajanjem. Usklađena pozicija ponderisana trajanjem između zona predstavlja manju vrednost od (a) neusklađene duge pozicije ponderisane trajanjem i (b) neusklađene kratke pozicije ponderisane trajanjem u različitim zonama. Preostala neusklađena pozicija ponderisana trajanjem predstavlja zbir svih neusklađenih pozicija ponderisanih trajanjem u svim zonama.

57. Kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti izračunava se kao zbir:

- 2% usklađene pozicije ponderisane trajanjem za svaku zonu,

- 40% usklađenih pozicija ponderisanih trajanjem između zona 1 i 2,

- 40% usklađenih pozicija ponderisanih trajanjem između zona 2 i 3,

- 150% usklađenih pozicija ponderisanih trajanjem između zona 1 i 3,

- 100% preostalih neusklađenih pozicija ponderisanih trajanjem.

Specifični cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti

58. Kapitalni zahtev za specifični cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti jeste zbir apsolutnih vrednosti ponderisanih pozicija u dužničkim hartijama od vrednosti, izračunatih u skladu s tačkom 59. ove odluke.

59. Kapitalni zahtev za specifični cenovni rizik izračunava se tako što banka raspoređuje sve neto duge i neto kratke pozicije u dužničkim hartijama od vrednosti u odgovarajuće kategorije, zavisno od njihovog emitenta i preostalog perioda do dospeća, i potom ih množi odgovarajućim ponderima rizika iz sledeće tabele:

Stavke koje ne nose specifični rizik	Kvalifikovane stavke			Druge stavke
Stavke koje ne nose specifični rizik	Do 6 meseci	Između 6 i 24 meseca	Preko 24 meseca	Druge stavke
0,00%	0,375%	1,50%	2,40%	12,00%

Stavkama koje ne nose specifičan rizik smatraju se pozicije u dužničkim hartijama od vrednosti koje su emitovala ili koje u celini obezbeđuju lica kojima se dodeljuje ponder kreditnog rizika 0% u skladu sa ovom odlukom.

Kvalifikovanim stavkama smatraju se pozicije u dužničkim hartijama od vrednosti koje su emitovala ili koje u celini obezbeđuju lica kojima se dodeljuje ponder kreditnog rizika 20% u skladu sa ovom odlukom.

60. Pri izračunavanju kapitalnih zahteva za specifični cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti banka ne uzima u obzir pozicije u dužničkim hartijama od vrednosti koje je sama emitovala.

Cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti

61. Cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti predstavlja rizik promene cena vlasničkih hartija od vrednosti i može biti opšti i specifični rizik.

Opšti cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti je rizik od promene cene vlasničke hartije od vrednosti usled promene opšteg nivoa cena tih hartija.

Specifični cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti je rizik od promene cene vlasničke hartije od vrednosti usled činilaca vezanih za njenog emitenta ili, kod derivata, emitenta vlasničke hartije od vrednosti koja je predmet ugovora.

62. Vlasničkim hartijama od vrednosti, u smislu ove odluke, smatraju se: akcije, depozitne potvrde, berzanski indeksi, konvertibilne obveznice ako ispunjavaju uslove iz tačke 38. stav 1. ove odluke i derivati koji se odnose na akcije ili berzanske indekse.

63. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti jednak je zbiru kapitalnih zahteva za opšti i specifični cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti i kapitalnog zahteva za implicitni kamatni rizik ugrađen u derivate.

64. Kapitalni zahtev za specifični cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti iznosi 12% ukupne bruto pozicije banke u vlasničkim hartijama od vrednosti, izračunate u skladu sa ovom odlukom.

65. Kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti iznosi 12% ukupne neto pozicije u vlasničkim hartijama od vrednosti, izračunate u skladu sa ovom odlukom.

66. Ako je Narodna banka Srbije odredila banci pokazatelj adekvatnosti kapitala veći od propisanog, kapitalni zahtevi iz tač. 64. i 65. ove odluke uvećavaju se za procenat uvećanja pokazatelja adekvatnosti kapitala te banke u odnosu na minimalno propisani pokazatelj adekvatnosti kapitala.

67. Ukupna bruto pozicija banke u vlasničkim hartijama od vrednosti jednaka je zbiru apsolutnih vrednosti neto dugih i neto kratkih pozicija banke u tim hartijama.

Ukupna neto pozicija banke u vlasničkim hartijama od vrednosti jednaka je apsolutnoj vrednosti razlike između neto dugih i neto kratkih pozicija banke u tim hartijama.

68. Vlasničke hartije od vrednosti razvrstavaju se po zemljama na čijim su nacionalnim tržištima listirane i/ili na čijim se tržištima njima trguje. Derivati se razvrstavaju po zemljama na čijim su nacionalnim tržištima listirane vlasničke hartije od vrednosti koje su predmet ugovora i/ili na čijim se tržištima trguje tim hartijama.

Kapitalni zahtevi za cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti izračunavaju se odvojeno za svaku zemlju i za svaku valutu.

69. Banka odvojeno izračunava neto dugu i neto kratku poziciju u svakoj vlasničkoj hartiji od vrednosti.

Banka može da prebije (netira) duge i kratke pozicije u vlasničkim hartijama od vrednosti samo ako su te hartije identične.

Identičnim hartijama od vrednosti, u smislu ove odluke, smatraju se one hartije koje je emitovao isti emitent, koje imaju isti tretman u slučaju likvidacije ili stečaja i koje glase na istu valutu.

70. Banka kapitalni zahtev za implicitni kamatni rizik ugrađen u derivate čiji su predmet vlasničke hartije od vrednosti izračunava tako što hipotetičke duge/kratke pozicije u nerizičnim državnim obveznicama bez kupona (koje su dobijene raščlanjavanjem pozicija u tim derivatima) pomnoži faktorima iz sledeće tabele:

Period preostao do isteka ugovora		Faktor (%)
> 0, ≤ 3 meseca		0,20
> 3, ≤ 6 meseci		0,40
> 6, ≤ 12 meseci		0,70
> 1, ≤ 2 godine		1,25
> 2, ≤ 3 godine		1,75
> 3, ≤ 4 godine		2,25
> 4, ≤ 5 godina		2,75
preko 5 godina		3,75

Ukupni kapitalni zahtev za implicitni kamatni rizik iz ove tačke izračunava se kao zbir apsolutnih vrednosti iznosa izračunatih u skladu sa stavom 1. te tačke.

Opcije

71. Pozicije u opcijama uključuju opcije na kamatne stope, dužničke i vlasničke hartije od vrednosti, berzanske indekse, fjučerse, svopove i strane valute kojima se trguje na berzanskom ili vanberzanskom tržištu, kao i hartije od vrednosti slične opcijama - varante, opcije gornje granice (cap), opcije donje granice (floor), istovremenu kupovinu "put" opcije i prodaju "call" opcije (collar) i sl.

Pri izračunavanju kapitalnih zahteva za cenovni i devizni rizik po osnovu pozicija u opcijama - banka primenjuje pojednostavljeni metod kada samo kupuje opcije, odnosno deltaplus metod kada prodaje opcije.

Pojednostavljeni metod

72. Banka koristi pojednostavljeni metod za obračun kapitalnih zahteva za kupljene opcije na hartije od vrednosti ili stranu valutu, odnosno zlato (u daljem tekstu: opcije na hartije od vrednosti ili stranu valutu) kao i kapitalnih zahteva za kombinaciju pozicija u hartijama od vrednosti ili stranoj valuti i pozicija u kupljenim opcijama koje su namenjene zaštiti pozicija u hartijama od vrednosti ili stranoj valuti.

Pozicije u hartijama u vrednosti ili stranoj valuti koje su predmet opcija banka ne uzima u obzir pri obračunu kapitalnih zahteva za cenovne rizike i devizni rizik.

73. Za kupljene "call" ili "put" opcije, kapitalni zahtev predstavlja manju od sledeće dve vrednosti:

- tržišna vrednost hartije od vrednosti ili strane valute koje su predmet ugovora pomnožena zbirom pondera za specifični i opšti rizik vezan za predmet opcije, a kod opcija čiji je predmet ugovora strana valuta, tržišna vrednost predmeta ugovora množi se sa 12%;

- tržišna vrednost opcije.

74. Za pozicije koje su kombinacija kupljenih "put" opcija i dugih pozicija u hartiji od vrednosti ili stranoj valuti koje su predmet opcija, kao i za pozicije koje su kombinacija kupljenih "call" opcija i kratkih pozicija u hartiji od vrednosti ili stranoj valuti koje su predmet opcija - kapitalni zahtev izračunava se tako što se tržišna vrednost hartije od vrednosti ili strane valute koja je predmet opcije pomnoži zbirom pondera za specifični i opšti rizik vezan za predmet opcije (u slučaju valutnih opcija, zbir pondera za specifični i opšti rizik iznosi 12%) i umanji za iznos prihoda koji ostvari kupac opcije (in the money).

Delta-plus metod

75. Pri obračunu kapitalnih zahteva za cenovni i devizni rizik, pozicije u opcijama prikazuju se kao kombinacija hipotetičkih dugih i kratkih pozicija, odnosno raščlanjuju se na pozicije u hartijama od vrednosti ili stranim valutama koje su predmet opcija. Pozicije u tim hartijama ili stranim valutama pomnožene delta koeficijentom opcije predstavljaju delta ponderisanu vrednost u toj hartiji, odnosno stranoj valuti.

Delta koeficijent obračunava se na berzanskom tržištu ili ga, kada ovaj koeficijent nije dostupan (u slučaju vanberzanske trgovine) - obračunava sama banka, i to samo ako je Narodna banka Srbije prethodno odobrila upotrebu modela banke za obračun tog koeficijenta.

76. Delta ponderisana vrednost pozicije u hartiji od vrednosti ili stranoj valuti koje su predmet opcija uključuje se u obračun kapitalnih zahteva za cenovne i devizni rizik na sledeći način:

- kupljene "call" opcije kao duge pozicije,

- prodate "call" opcije kao kratke pozicije,

- kupljene "put" opcije kao kratke pozicije,

- prodate "put" opcije kao duge pozicije.

Delta vrednost pozicija u hartiji od vrednosti ili stranoj valuti koje su predmet opcija može biti prebijena (netirana) suprotnom pozicijom u identičnoj hartiji od vrednosti ili stranoj valuti. Ovako dobijene neto pozicije banka je dužna da uključi u obračun kapitalnih zahteva za cenovne rizike i za devizni rizik.

77. Banka je dužna da obračunava i dodatne kapitalne zahteve za ostale rizike vezane za opcije, i to:

- gama rizik (parametar osetljivosti koji izražava stopu promene delta za inkrementalne promene cene hartije od vrednosti ili strane valute koje su predmet opcije);

- vega rizik (parametar osetljivosti koji meri osetljivost cene opcije s obzirom na inkrementalnu promenu volatilnosti cene hartije od vrednosti ili strane valute koje su predmet opcije).

Gama i vega koeficijent obračunavaju se na berzanskom tržištu ili ih, kada ti koeficijenti nisu dostupni (u slučaju vanberzanske trgovine) - obračunava sama banka, i to samo ako je Narodna banka Srbije prethodno odobrila upotrebu modela banke za obračun tih koeficijenata.

Banka je dužna da izračunava kapitalne zahteve za gama i vega rizik po osnovu pozicija u opcijama na način dat u Prilogu 2.

Poslovi pokrovitelja emisije hartija od vrednosti

78. Radi izračunavanja kapitalnih zahteva za cenovne rizike, banka uzima u obzir pozicije po osnovu ugovora o pokroviteljstvu emisije hartija od vrednosti kojim se banka obavezala da bude pokrovitelj emisije novih dužničkih ili vlasničkih hartija od vrednosti ili ranije emitovanih dužničkih ili vlasničkih hartija od vrednosti koje plasira na novo tržište.

Neto pozicije u hartijama od vrednosti koje proističu iz ugovorne obaveze banke da otkupi ove hartije uključuju se u izračunavanje kapitalnih zahteva za specifične i opšte cenovne rizike, zavisno od vrste tih hartija. Neto pozicija predstavlja razliku između ukupnih obaveza banke po osnovu ugovora o pokroviteljstvu hartija od vrednosti i dela pozicije koji je prenet na treća lica koja su upisala, odnosno kupila ove hartije.

Banka može, uz prethodno odobrenje Narodne banke Srbije, neto poziciju obračunatu na način iz stava 2. ove tačke smanjiti primenom faktora umanjenja iz sledeće tabele:

	Faktori umanjenja za dužničke i vlasničke hartije od vrednosti (specifični rizici)
Radni dan 0	100%
Radni dan 1	90%
Radni dan 2 ili 3	75%
Radni dan 4	50%
Radni dan 5	25%
Posle radnog dana 5	0%

Radni dan nula iz tabele iz stava 3. ove tačke je datum kada banka postaje bezuslovno obavezna da otkupi utvrđeni iznos hartija od vrednosti po ugovorenoj ceni.

Kapitalni zahtev za pozicije po osnovu ugovora o pokroviteljstvu emisije hartija od vrednosti banka izračunava primenom metodologija iz tač. od 40. do 70. ove odluke, korišćenjem umanjenih pozicija iz poslova pokrovitelja emisije.

Kapitalni zahtev za rizik izmirenja/isporuke i kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane

79. Rizik izmirenja/isporuke (settlement/delivery risk) nastaje kada transakcije vezane za dužničke ili vlasničke hartije od vrednosti (izuzev repo i "reverse" repo ugovora i ugovora o pozajmljivanju hartija od vrednosti) nisu izmirene nakon predviđenog datuma isporuke ugovorenog između banke i druge ugovorne strane (due delivery date).

Rizik druge ugovorne strane (counterparty risk) nastaje kod svih nedospelih potraživanja iz knjige trgovanja.

Rizik izmirenja/isporuke i rizik druge ugovorne strane predstavljaju rizike vezane za drugu ugovornu stranu a ne za emitenta hartije od vrednosti.

Ako je Narodna banka Srbije odredila banci pokazatelj adekvatnosti kapitala veći od propisanog, obračunati kapitalni zahtev u vezi s rizikom izmirenja/isporuke (kapitalni zahtev za rizik izmirenja/isporuke) iz tač. 80. i 81. ove odluke i kapitalni zahtev u vezi s rizikom druge ugovorne strane (kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane) iz tač. od 82. do 86. te odluke uvećava se za procenat za koji je pokazatelj adekvatnosti kapitala koji je određen toj banci veći od minimalno propisanog.

Pri izračunavanju kapitalnih zahteva iz ove tačke, obračun neto pozicija u pojedinačnim hartijama od vrednosti vrši se u skladu s tačkom 30. stav 2. ove odluke, pri čemu se pozicije u derivatima prikazuju u skladu s tač. od 31. do 39. te odluke.

Rizik izmirenja/isporuke

80. Ako, pri transakcijama iz knjige trgovanja (koje se odnose na dužničke ili vlasničke hartije od vrednosti), ugovorna strana banke nije izmirila obavezu u roku od pet ili više radnih dana nakon datuma isporuke - banka je dužna da izračuna izloženost riziku izmirenja/isporuke.

Izloženost riziku izmirenja/isporuke izračunava se kao razlika između ugovorene cene izmirenja za određenu dužničku ili vlasničku hartiju od vrednosti i njene tekuće tržišne vrednosti, ako ta razlika predstavlja gubitak za banku. Gubitak za banku nastaje kada je, pri kupovini hartije od vrednosti, njena tekuća tržišna cena veća od ugovorene, odnosno kada je, pri prodaji hartije od vrednosti, njena tekuća tržišna cena niža od ugovorene.

81. Kapitalni zahtev za rizik izmirenja/isporuke izračunava se tako što se izloženost banke izračunata u skladu s tačkom 80. stav 2. ove odluke pomnoži odgovarajućim procentom iz sledeće tabele:

Broj radnih dana nakon datuma isporuke/dostave ili datuma predviđenog za ispunjenje obaveze	Procenat (%) razlike u ceni
5 - 15	12
16 - 30	50
31 - 45	75
46 ili više	100

Banka ne izračunava izloženost riziku izmirenja/isporuke u slučaju repo i "reverse" repo ugovora, kao ni u slučaju ugovora o pozajmljivanju hartija od vrednosti.

Rizik druge ugovorne strane

82. Pored obračuna kapitalnog zahteva u vezi s rizikom izmirenja/isporuke, banka za istu stavku, ako su za to ispunjeni uslovi iz tač. od 83. do 86. ove odluke, obračunava i kapitalni zahtev u vezi s rizikom druge ugovorne strane.

83. Banka izračunava kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane koji nastaje usled neusklađenosti momenta isplate i isporuke (slobodne isporuke), i to:

- ako je platila hartije od vrednosti pre nego što ih je primila ili ih je isporučila pre nego što su joj plaćene, ili

- ako je protekao najmanje jedan dan od dana kada je obavljeno plaćanje ili izvršena isporuka iz alineje prve ovog stava - kod transakcija sa inostranstvom.

Kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane iznosi 12% vrednosti hartije od vrednosti ili gotovine koji se duguju banci pomnoženih ponderom kreditnog rizika koji bi bio dodeljen bilansnom potraživanju od ugovorne strane.

84. Kod repo ugovora i ugovora o pozajmljivanju hartija od vrednosti drugoj ugovornoj strani, banka izračunava razliku između tržišne vrednosti prodatih, odnosno pozajmljenih hartija od vrednosti i primljenog iznosa, odnosno tržišne vrednosti sredstva obezbeđenja primljenog od druge ugovorne strane, ako je ta razlika pozitivna.

Kod "reverse" repo ugovora i ugovora o pozajmljivanju hartija od vrednosti od druge ugovorne strane, banka izračunava razliku između iznosa koji je platila, odnosno tržišne vrednosti sredstva obezbeđenja koje je isporučila drugoj ugovornoj strani i tržišne vrednosti kupljenih, odnosno pozajmljenih hartija od vrednosti koje je primila od druge ugovorne strane, ako je ta razlika pozitivna.

Tržišna vrednost iznosa koji je pozajmljen ili dat na zajam i tržišna vrednost sredstva obezbeđenja uključuju i obračunatu kamatu.

Kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane koji proizlazi iz repo i "reverse" repo ugovora, kao i ugovora o pozajmljivanju hartija od vrednosti, iznosi 12% vrednosti izračunate u skladu sa ovom tačkom i pomnožene ponderom kreditnog rizika koji bi bio dodeljen bilansnom potraživanju od ugovorne strane.

85. Kod vanberzanskog trgovanja derivatima kod kojih se ne primenjuju zahtevi za dnevnim odmeravanjem margina, kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane iznosi 12% ukupnih troškova zamene (zbira tekuće i potencijalne kreditne izloženosti) izračunatih u skladu s tačkom 25. ove odluke i pomnoženih ponderom kreditnog rizika koji bi bio dodeljen bilansnom potraživanju od ugovorne strane.

86. Banka izračunava kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane za izloženosti po osnovu naknada, provizija, kamata, dividendi i marži za derivate kojima se trguje na berzanskom tržištu i koji se odnose na stavke uključene u knjigu trgovanja ali nisu uzeti u obzir pri izračunavanju kapitalnog zahteva za cenovne rizike ili rizik druge ugovorne strane.

Kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane iz stava 1. ove tačke iznosi 12% zbira izloženosti navedenih u tom stavu, pomnoženog ponderom kreditnog rizika koji bi bio dodeljen bilansnom potraživanju od ugovorne strane.

V ADEKVATNOST KAPITALA BANKARSKE GRUPE NA KONSOLIDOVANOJ OSNOVI

87. Banka koja je član bankarske grupe i koja, u skladu s propisima kojima se uređuju kontrola bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi, sačinjava i Narodnoj banci Srbije dostavlja konsolidovane finansijske izveštaje - dužna je da, u skladu sa ovom odlukom, obračunava pokazatelj adekvatnosti kapitala bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi.

Ako banka iz stava 1. ove tačke nije dužna da izračunava kapitalne zahteve za ostale tržišne rizike na pojedinačnoj osnovi, a bankarska grupa ne ispunjava uslove iz tačke 17. ove odluke - ta banka izračunava i ispunjava kapitalne zahteve za ostale tržišne rizike samo na konsolidovanoj osnovi.

88. Obračun pojedinačnih elemenata kapitala bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi vrši se na osnovu podataka iz konsolidovanih finansijskih izveštaja bankarske grupe - primenom metoda pune konsolidacije.

U osnovni kapital bankarske grupe se, pored elemenata iz tačke 4. stav 1. ove odluke, uključuje i manjinski interes koji proizlazi iz vlasništva trećih lica u zavisnim društvima, a odbitne stavke od kapitala bankarske grupe čine, pored odbitnih stavki iz tačke 3. stav 2. te odluke, i učešća u pridruženim društvima i zavisnim društvima koja se u konsolidovanim finansijskim izveštajima prikazuju metodom udela, odnosno neto vrednosti kapitala (društva za osiguranje, društva za upravljanje investicionim fondovima i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima).

89. Kreditnim rizikom ponderisana aktiva bankarske grupe izračunava se primenom metoda pune konsolidacije - na način utvrđen odlukom kojom se uređuje kontrola bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi.

Kapitalni zahtev za kreditni rizik na konsolidovanoj osnovi iznosi 12% kreditnim rizikom ponderisane aktive bankarske grupe, odnosno, ako je Narodna banka Srbije banci iz tačke 87. ove odluke odredila pokazatelj adekvatnosti kapitala veći od propisanog - ovaj kapitalni zahtev dobija se primenom stope tako uvećanog pokazatelja na kreditnim rizikom ponderisanu aktivu bankarske grupe.

90. Ukupna otvorena devizna pozicija bankarske grupe za koju se izračunava kapitalni zahtev za devizni rizik na konsolidovanoj osnovi utvrđuje se primenom metoda agregiranja. U ovom se slučaju, izuzetno, može primeniti metod pune konsolidacije ako Narodna banka Srbije prethodno utvrdi da su istovremeno ispunjeni sledeći uslovi:

1) najviše matično društvo bankarske grupe identifikuje, meri i kontroliše devizni rizik na nivou cele grupe (centralizovano upravljanje deviznim rizikom);

2) sva podređena društva održavaju pokazatelj adekvatnosti kapitala na propisanom nivou;

3) najviše matično društvo bankarske grupe je kadrovski i tehnički osposobljeno da primeni metod pune konsolidacije.

Kapitalni zahtev za devizni rizik na konsolidovanoj osnovi iznosi 12% ukupne neto otvorene devizne pozicije bankarske grupe (uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu), odnosno, ako je Narodna banka Srbije banci iz tačke 87. ove odluke odredila pokazatelj adekvatnosti kapitala veći od propisanog - ovaj kapitalni zahtev dobija se primenom stope tako uvećanog pokazatelja na ukupnu neto otvorenu deviznu poziciju bankarske grupe (uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu).

91. Izloženost cenovnim rizicima bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi izračunava se metodom agregiranja, pri čemu prebijanje (netiranje) neto dugih i kratkih pozicija između članova grupe nije dozvoljeno. U ovom se slučaju, izuzetno, može primeniti metod pune konsolidacije ako Narodna banka Srbije prethodno utvrdi da su istovremeno ispunjeni sledeći uslovi:

1) najviše matično društvo bankarske grupe identifikuje, meri i kontroliše cenovne rizike na nivou cele grupe (centralizovano upravljanje cenovnim rizicima);

2) sva podređena društva održavaju pokazatelj adekvatnosti kapitala na propisanom nivou;

3) najviše matično društvo bankarske grupe je kadrovski i tehnički osposobljeno da primeni metod pune konsolidacije.

Ako banka primenjuje metod pune konsolidacije za obračun kapitalnih zahteva za cenovne rizike na konsolidovanoj osnovi - kod utvrđivanja opšteg cenovnog rizika svako društvo koje je član bankarske grupe može obračunavati neto pozicije u identičnoj hartiji od vrednosti umesto da u konsolidaciju ulazi duga i kratka pozicija u toj hartiji. Ako jedno društvo koristi ovaj pristup, isti pristup moraju koristiti i sva ostala društva iz bankarske grupe.

Kapitalni zahtev za cenovni rizik na konsolidovanoj osnovi iznosi 12% ukupne izloženosti cenovnim rizicima, odnosno ako je Narodna banka Srbije banci iz tačke 87. ove odluke odredila pokazatelj adekvatnosti kapitala veći od propisanog, ovaj kapitalni zahtev dobija se primenom stope tako uvećanog pokazatelja na ukupnu izloženost cenovnim rizicima bankarske grupe.

92. Kapitalni zahtevi za rizik izmirenja/isporuke i rizik druge ugovorne strane na konsolidovanoj osnovi izračunavaju se primenom metoda agregiranja.

93. Pokazatelj adekvatnosti kapitala bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi jednak je odnosu tog kapitala i zbira kreditnim rizikom ponderisane aktive na konsolidovanoj osnovi i kapitalnih zahteva za devizni rizik i za ostale tržišne rizike na konsolidovanoj osnovi koji su pomnoženi recipročnom vrednošću propisanog pokazatelja adekvatnosti kapitala, odnosno recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala koji je utvrdila Narodna banka Srbije.

94. Banka, odnosno banka članica bankarske grupe čiju kontrolu na konsolidovanoj osnovi vrši Narodna banka Srbije dužna je da sačinjava i Narodnoj banci Srbije dostavlja izveštaje o pokazatelju adekvatnosti kapitala, o kapitalnim zahtevima, kao i o dnevnom stanju i elementima knjige trgovanja banke, odnosno bankarske grupe - na način i u rokovima propisanim uputstvom koje donosi Narodna banka Srbije.

95. Prilozi iz ove odluke odštampani su uz tu odluku i njen su sastavni deo.

VI PRELAZNA ODREDBA I ZAVRŠNE ODREDBE

96. Banka je dužna da usvojenu internu politiku iz tačke 16. ove odluke dostavi Sektoru najkasnije do 31. avgusta 2008. godine, a eventualne izmene i dopune te politike - u roku od 15 dana od dana njihovog usvajanja.

97. Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o adekvatnosti kapitala banke ("Službeni glasnik RS", br. 57/2006, 116/2006 i 56/2007).

98. Ova odluka objavljuje se u "Službenom glasniku RS" i stupa na snagu 1. jula 2008. godine.

Prilog 1

BERZE I KLIRINŠKE KUĆE

1. American Securities Exchange
2. Athens Stock Exchange (ASE)
3. Australian Securities Exchange
4. Banjalučka berza
5. Barcelona Stock Exchange (Bolsa de Barcelona)
6. Beogradska berza
7. Berlin Stock Exchange (Berliner Börse)
8. Bilbao Stock Exchange (Bolsa de Valores de Bilbao)
9. Bolsa de Madrid
10. Borsa Italiana
11. Börse Düsseldorf
12. Börse Hannover
13. Budapest Stock Exchange
14. Canadian Venture Exchange (CDNX)
15. Cassa di Compensazione e Garanzia S. p. A (CCG)
16. Chicago Board of Trade
17. Chicago Board Options Exchange
18. Copenhagen Stock Exchange (Kobenhavns Fondsbors)
19. Deutsche Börse
20. Euronext Amsterdam
21. Euronext Brussels
22. Euronext Lisbon
23. Euronext Paris
24. Finnish Options Exchange
25. Hamburger Börse
26. Hong Kong Exchanges and Clearing Limited
27. Irish Stock Exchange
28. LCH Clearnet
29. Ljubljanska borza
30. London Securities and Derivatives Exchange (OMLX)
31. London Stock Exchange
32. Luxembourg Stock Exchange (Société de la Bourse de Luxembourg SA)
33. Madrid Stock Exchange (Bolsa de Valores de Madrid)
34. Makedonska berza
35. MEFF Renta Fija
36. MEFF Renta Variable
37. Montenegroberza
38. Montreal Stock Exchange (Bourse de Montreal)
39. Munich Stock Exchange (Bayerische Börse in München)
40. Nagoya Stock Exchange
41. National Association of Securities Dealers Incorporated (NASDAQ)
42. New York Stock Exchange
43. Oesterreichische Kontrollbank Aktiengesellschaft (OeKB)
44. OMX Nordic Exchange Copenhagen A/S
45. OMX Nordic Exchange Helsinki Oy
46. OMX Nordic Exchange Iceland
47. OMX Nordic Exchange Stockholm AB
48. Osaka Securities Exchange
49. Oslo Stock Exchange (Oslo Bors)
50. Philadelphia Stock Exchange
51. Riga Stock Exchange
52. Russian Trading System Stock Exchange (Фондовая биржа Российская Торговая Система)
53. Singapore Exchange Limited (SGX)
54. Stuttgart Stock Exchange (Baden-Württembergische Wertpapierbörse zu Stuttgart)
55. SVX Swiss Exchange
56. Tallinn Stock Exchange
57. The Clearing Corporation
58. The Depository Trust and Clearing Corporation
59. The Norwegian Futures and Options Clearinghouse (Norsk Opsjonssentral A.S.)
60. The Options Clearing Corporation
61. Tokyo Financial Exchange
62. Tokyo Stock Exchange
63. Toronto Stock Exchange
64. TSX Venture Exchange
65. Valencia Stock Exchange (Bolsa de Valores de Valencia)
66. Vienna Stock Exchange
67. Vilnius Stock Exchange
68. Zagrebačka burza

Prilog 2

KAPITALNI ZAHTEV ZA GAMA I VEGA RIZIKE PO OSNOVU POZICIJA U OPCIJAMA

Banke koje prodaju opcije izračunavaju kapitalne zahteve za rizike vezane za opcije korišćenjem delta-plus metoda. Kako delta-plus metod ne pokriva sve rizike u vezi sa opcijama - banka izračunava dodatne kapitalne zahteve za druge rizike u vezi sa opcijama (gama i vega rizike), i to za svaku poziciju u opcijama odvojeno, kao i za zaštićene pozicije.

Radi izračunavanja kapitalnih zahteva za gama i vega rizik ukupne pozicije u opcijama, banka pojedinačne pozicije u opcijama grupiše prema rizičnim kategorijama. Prebijanje (netiranje) gama i vega uticaja pojedinačnih pozicija dozvoljeno je samo u okviru pojedinačne rizične kategorije.

Posebnu rizičnu kategoriju čine:

- svaki par stranih valuta i zlato - za valutne opcije ili opcije čiji je predmet zlato;

- svako nacionalno tržište - za opcije čiji su predmet vlasničke hartije od vrednosti, a ako je vlasnička hartija od vrednosti listirana na više nacionalnih tržišta, referentno tržište određuje se prema zemlji u kojoj izdavalac te hartije ima registrovano sedište;

- svaka klasa dospeća (prema metodu dospeća), odnosno svaka zona dospeća (prema metodu trajanja) - za opcije čiji su predmet dužničke hartije od vrednosti i kamatne stope.

Delta rizik

Delta (δ) opcije predstavlja procentualnu promenu cene opcije usled inkrementalne promene cene hartije od vrednosti ili strane valute koje su predmet ugovora. Matematički, delta je prvi parcijalni izvod funkcije cene opcije po ceni predmeta ugovora.

δ=δ cena opcije/δ cena predmeta ugovora

Gama rizik

Gama (γ) opcije predstavlja relativnu promenu delte koja se odnosi na tu opciju usled inkrementalne promene cene hartije od vrednosti ili strane valute koje su predmet ugovora. Matematički, gama je drugi parcijalni izvod funkcije cene opcije po ceni predmeta ugovora. Radi izračunavanja kapitalnog zahteva za gama rizik ukupne pozicije u opcijama, banka je dužna da izračuna tzv. gama uticaj za svaku pojedinačnu opciju, aproksimacijom cene opcije Tejlorovim nizom:

Gama uticaj=½Gama*N*(ΔB)2,

gde je:
ΔB - varijacija cene predmeta ugovora,
N - količina predmeta ugovora.

Varijacija cene predmeta ugovora (ΔB) izračunava se na sledeći način:

- za opcije čiji su predmet ugovora dužničke hartije od vrednosti i kamatne stope - tržišna vrednost predmeta ugovora množi se odgovarajućim ponderima iz tabele iz tačke 47. ove odluke, odnosno odgovarajućim promenama kamatne stope navedenim u tabeli iz tačke 54. te odluke, zavisno od pristupa koji banka koristi;

- za opcije čiji su predmet vlasničke hartije od vrednosti - tržišna vrednost predmeta ugovora množi se sa 12%;

- za valutne opcije ili opcije čiji je predmet zlato - tržišna vrednost predmeta ugovora množi se sa 12%.

Za izračunavanje kapitalnog zahteva za gama rizik ukupne pozicije u opcijama, banka najpre sabira pojedinačne gama uticaje u okviru pojedinačnih rizičnih kategorija. Tako dobijeni neto gama uticaji za svaku pojedinačnu rizičnu kategoriju mogu imati pozitivnu ili negativnu vrednost. Apsolutna vrednost zbira svih negativnih neto gama uticaja po svim rizičnim kategorijama predstavlja kapitalni zahtev za gama rizik ukupne pozicije u opcijama.

Vega rizik

Vega (Λ) opcije predstavlja procentualnu promenu cene opcije uzrokovanu inkrementalnom promenom volatilnosti cene hartije od vrednosti ili strane valute koje su predmet ugovora. Matematički, vega je prvi parcijalni izvod funkcije cene opcije u odnosu na volatilnost cene predmeta ugovora. Radi izračunavanja kapitalnog zahteva za vega rizik ukupne pozicije u opcijama, banka je dužna da izračuna tzv. vega uticaj za svaku pojedinačnu opciju, aproksimacijom cene opcije Tejlorovim nizom:

Vega uticaj = VegaN	volatilnost	,
	4

gde je
N - količina predmeta ugovora.

Pretpostavlja se da promena volatilnosti iznosi jednu četvrtinu tekuće volatilnosti (±25%).

Za izračunavanje kapitalnog zahteva za vega rizik ukupne pozicije u opcijama, banka najpre sabira pojedinačne vega uticaje u okviru pojedinačnih rizičnih kategorija. Tako dobijeni neto vega uticaji za svaku pojedinačnu rizičnu kategoriju mogu imati pozitivnu ili negativnu vrednost. Apsolutna vrednost zbira svih negativnih neto vega uticaja po svim rizičnim kategorijama predstavlja kapitalni zahtev za vega rizik ukupne pozicije u opcijama.