UREDBAO RATIFIKACIJI VETERINARSKE KONVENCIJE IZMEĐU VLADE BELGIJE I VLADE JUGOSLAVIJE("Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 6/62) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Veterinarska konvencija između Vlade Kraljevine Belgije i Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije, parafirana 19. novembra 1960. godine a potpisana 31. oktobra 1961. godine u Brislu, koja u originalu na francuskom i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
VETERINARSKA KONVENCIJA
IZMEĐU VLADE FEDERATIVNE NARODNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I VLADE KRALJEVINE BELGIJE
U cilju da se što više olakša međusobni promet životinja i životinjskih proizvoda između dve zemlje, obezbeđujući zaštitu svojih životnih interesa, a naročito narodnog zdravlja, Vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlada Kraljevine Belgije sporazumele su se o sledećem:
1. Promet životinja, sirovina životinjskog porekla i uopšte svih proizvoda koji mogu biti prenosioci uzročnika stočnih zaraznih bolesti, mesa i svih mesnih proizvoda namenjenih ljudskoj ishrani kao i ribe, može između teritorija dveju strana ugovornica biti ograničen na granične stanice, pristaništa i aerodrome određene poimenično, da bi se podvrgao veterinarskoj kontroli od strane države na čiju se teritoriju uvoz vrši.
2. Granične stanice, pristaništa i aerodromi otvoreni za sanitarno-veterinarski pregled, kao i dani i časovi pregleda određeni su od strane nadležnih vlasti svake od dveju strana i saopšteni drugoj strani ugovornici u roku od tri meseca od stupanja na snagu ove konvencije.
Svaka izmena tako utvrđene liste biće saopštena bez odlaganja drugoj strani ugovornici.
Domaće životinje, osim pernate živine, koje potiču iz Jugoslavije biće snabdevene uverenjima o poreklu, zdravlju i vlasništvu i zdravstvenim uverenjem koje je izdao državni veterinar.
Domaće životinje, osim pernate živine, koje potiču iz Belgije biće snabdevene uverenjem o poreklu i zdravlju koje je izdao od države ovlašćeni veterinar.
Pernata živina biće snabdevena zdravstvenim uverenjem koje izdaje državni ili od države ovlašćeni veterinar.
Zdravstvena uverenja za meso i za ostale proizvode životinjskog porekla treba da izdaje državni veterinar ili propisno od države ovlašćen veterinar jedne od strana ugovornica.
U slučaju kad uverenja nisu napisana na jeziku zemlje opredeljenja, dodaje im se prevod na francuskom jeziku.
1. Isprave predviđene članom 2. moraju potvrditi:
a) da su životinje odgajene na teritoriji zemlje izvoznice;
b) da su u trenutku utovara bile pregledane i nađene zdravim i bez ikakvih simptoma zarazne bolesti;
c) da su opština porekla, susedne opštine i teritorija pređena do mesta utovara slobodne od zaraznih bolesti čija je obavezna prijava predviđena zakonom.
2. Uverenja mogu biti kolektivna osim za kopitare (za klanje i druge) i goveda koja nisu direktno upućena na klanicu.
Jedno isto uverenje može se odnositi samo na životinje iste vrste, upućene istom primaocu i utovarene u isto prevozno sredstvo.
3. Važnost uverenja je određena na deset dana počev od dana izdavanja. Ako ta važnost istekne za vreme prevoza preko teritorije treće zemlje, uverenje će važiti do prispeća životinja na granicu zemlje opredeljenja.
1. Uverenja predviđena za izvoz domaćih životinja neće se izdavati za životinje prijemčivih vrsta, osim ako nije naročito potvrđeno da nije ustanovljen:
a) u zemlji u toku poslednjih šest meseci nijedan slučaj kuge goveda, plućne zaraze goveda, kuge konja, ovčije kataralne groznice;
b) u opštini porekla i susednim opštinama u toku poslednja tri meseca nijedan slučaj durine, sakagije, infektivne anemije;
c) u opštini porekla i susednim opštinama u toku poslednjih četrdeset dana nijedan slučaj slinavke i šapa, svinjske kuge, atipične kuge peradi ili kuge peradi, ovčijih boginja, šuge ovaca, šuge kopitara.
2. Uverenja koja prate svinje treba takođe da navedu da nijedan slučaj trihinoze nije ustanovljen u toku poslednje protekle godine, ni u opštini gde su životinje odgajene, ni u susednim opštinama.
3. Preživari i svinje za izvoz u cilju priploda ili korišćenja moraju se cepiti protiv slinavke i šapa; ovo cepljenje trivalentnom vakcinom pripremljenom sa aluminijevim hidroksidom, mora se izvršiti najmanje petnaest dana i najviše tri meseca pre datuma izdavanja uverenja.
Cepljenje protiv svinjske kuge svinja za priplod i korišćenje mora se takođe izvršiti najmanje petnaest dana i najviše tri meseca pre datuma izdavanja uverenja.
1. Uverenja o poreklu i zdravlju moraju pored ostalog potvrđivati:
a) za goveda koja se ne šalju neposredno na klanje, da potiču sa imanja atestiranih i da su slobodna od tuberkuloze i bruceloze;
b) za svinje koje se ne šalju neposredno na klanje, da potiču iz zapata slobodnih od tuberkuloze, bruceloze, atrofičnog rinitisa i virusne bronhopneumonije;
c) za ovce i koze da su slobodne od bruceloze;
d) za kopitare da su slobodni od sakagije, durine, infektivne anemije, zaraznog encefalitisa i leptospiroze;
e) za pernatu živinu za rasplod, piliće od jednog dana i jaja za nasad, da je zapat odakle potiču pod veterinarskom kontrolom i da je slobodan od puloroze.
2. Zvanične veterinarske službe strana ugovornica odrediće, uz uzajamni sporazum, metode, opite i biološka ispitivanja koje treba upotrebljavati u jednoj i drugoj zemlji da bi se obezbedilo zdravstveno stanje bez bolesti nabrojanih u tački 1. ovog člana.
Niže pobrojane životinje ne mogu se prevoziti sa teritorije jedne strane ugovornice na teritoriju druge bez podnošenja uverenja izdatog od strane državnog ili od države ovlašćenog veterinara, koje potvrđuje:
a) za pse i mačke: da je zemlja slobodna od besnila najmanje za šest meseci, ili da su životinje bile cepljene unapred petnaest dana najmanje i šest meseci najviše cepivom odobrenim od obe strane;
b) za zečeve i životinje sa krznom: da je teritorija narodne republike porekla - za Jugoslaviju, ili zemlja - za Belgiju, slobodna od tularemije najmanje za godinu dana;
c) za kuniće: da je teritorija napred navedena pod b) slobodna od miksomatoze najmanje za godinu dana;
d) za papagaje: da je zemlja slobodna od psitakoze za najmanje godinu dana;
e) za divlje ili egzotične preživare: da su boravili najmanje dva meseca u zoološkom vrtu ili u karantinskom parku i da su slobodni od bolesti;
f) za pernatu divljač: da su opština porekla i susedne opštine slobodne od atipične kuge ili kuge peradi najmanje četrdeset dana.
Konji namenjeni za trke, utakmice ili sportska takmičenja mogu biti privremeno uvoženi, za najduže tri meseca, ako ih prati uverenje izdato do strane državnog ili od države ovlašćenog veterinara.
Pored imena i adrese vlasnika, tačnog opisa životinje ili životinja, njihovog porekla i mesta opredeljenja, uverenje mora potvrditi da je štala odakle potiču slobodna od zaraznih bolesti i da su životinje zdrave.
Za svaki privremeni uvoz potrebna je prethodna pismena molba, upućena od strane vlasnika životinje ili životinja zvaničnoj veterinarskoj službi zemlje u koju se uvoz traži.
1. Za uvoz proizvoda životinjskog porekla, kao što su kože, čekinje, grive, dlake, vuna, perje, rogovi, papci, kosti, gnojivo, stočna hrana i krmiva (ukoliko se hrana i krmivo za stoku sastoji potpuno ili delimično od brašna od mesnih otpadaka, koštanog, krvnog ili ribljeg brašna), može se zahtevati da ti proizvodi budu snabdeveni uverenjem izdatim od strane državnog ili od države ovlašćenog veterinara, koje će omogućiti identifikaciju proizvoda i potvrditi da su bili podvrgnuti dezinfekciji ili sterilizaciji i da ne postoji mogućnost da su nosioci ili sadrže salmonele ili druge patogene klice.
2. Zvanična veterinarska služba svake od strana ugovornica obavestiće drugu o tehničkom postupku koji se koristi za dezinfekciju ili sterilizaciju proizvoda životinjskog porekla, pre njihovog izvoza.
1. Da bi se dozvolio uvoz mesa konjskog, goveđeg, ovčijeg, kozjeg, svinjskog, svežeg, smrznutog ili konzervisanog na drugi način, sala, svinjske masti i svih proizvoda od mesa, namenjenih za ishranu, moraju biti snabdeveni uverenjem izdatim od strane državnog ili od države ovlašćenog veterinara, kojim se potvrđuje da su životinje od kojih potiču podvrgnute veterinarskom pregledu pre i posle klanja i da je meso nađeno zdravo i bezuslovno podesno za potrošnju.
2. Za proizvode od mesa uverenje mora potvrditi, pored ostalog, da su pripremljeni pod nadzorom veterinarske službe i da ne sadrže nikakve primese čije je korišćenje zabranjeno propisima zemlje opredeljenja.
Zvanična veterinarska služba svake od strana ugovornica saopštiće drugoj listu sastojaka čije je dodavanje proizvodima od mesa dozvoljeno propisima koji važe u zemlji.
3. Za masnoće i svinjsku mast uverenje mora potvrditi da ne sadrže regenerisane masti niti bilo kakve druge sastojke čije je korišćenje zabranjeno propisima zemlje opredeljenja.
Zvanična veterinarska služba svake strane ugovornice saopštiće drugoj listu sastojaka čije je dodavanje masnoćama i svinjskoj masti dozvoljeno propisima koji važe u zemlji.
4. Ambalaža koja sadrži proizvode od mesa i natpisi koji se na njih odnose moraju bitu u saglasnosti sa propisima zemlje opredeljenja.
5. Sveže i smrznuto meso mora se prilikom uvoza podneti na veterinarski pregled pod sledećim uslovima:
a) goveđe meso, izuzev telećeg: odrane životinje i podeljene na polovine ili četvrtine;
b) teleće, ovčije, kozije i svinjsko meso; odrane životinje (izuzev svinja), cele ili podeljene na polovine;
c) konjsko meso: celi trupovi ili podeljeni na polovine ili četvrtine.
6. Svaka cela životinja, svaka polovina, svaka četvrtina mora, isto kao i veterinarsko uverenje, nositi istovetan pečat zvaničnog pregleda mesa u mestu klanja.
7. Čišćenje (isecanje bilo kog dela ili grebanje seroza), ili vađenje gangliona povlači odbijanje u svakom slučaju.
8. Uvoz svežeg ili smrznutog mesa bez organa, sirovih masnoća i odvojenih organa dozvoljena je ukoliko potiču od životinja zaklanih u klanici odobrenoj od strane sanitarnih vlasti zemlje izvoznice. Zvanična veterinarska služba svake od strana ugovornica saopštiće drugoj listu klanica odobrenih za izvoz i dostaviti zakonske propise o pregledu mesa.
9. Za svinjsko meso ili proizvode od svinjskog mesa uverenje će potvrditi da nijedan slučaj trihinoze nije ustanovljen najmanje za godinu dana ni u opštini odakle potiču svinje, ni u susednim opštinama. Pomenuta izjava nije potrebna za kuvano meso.
1. Zaklana pernata živina, sveža ili smrznuta, mora biti snabdevena uverenjem izdatim od strane državnog ili od države ovlašćenog veterinara kojim se potvrđuje da pernata živina o kojoj se radi potiče iz zapata slobodnog od zaraznih bolesti čije je prijavljivanje obavezno.
2. Pernata živina mora biti zaklana u posebnoj klanici i spremljena za uvoz očerupana i, osim gusaka i pataka, bez utrobe.
1. Biće dozvoljen uvoz i izuzimaće se od ograničenja nametnutih zbog veterinarsko-sanitarnih razloga mlečni proizvodi kao i jaja, osim jaja za nasad koja moraju biti snabdevena uverenjem izdatim od strane državnog ili od države ovlašćenog veterinara kojim se potvrđuje da je mesto porekla slobodno od puloroze.
2. Uvoz jaja bez ljuske ili njihovih prerađevina biće propraćen uverenjem izdatim od strane državnog ili od države ovlašćenog veterinara kojim se potvrđuje nepostojanje salmonela ili patogenih klica u tim proizvodima.
1. Ribe i ostali prehrambeni proizvodi od riba mogu se uvoziti bez sanitarnog uverenja.
2. Ribe, u svežem ili smrznutom stanju, moraju biti cele. Međutim, zvanične veterinarske službe strana ugovornica utvrdiće slučajeve i uslove kad se riba može primiti bez glave, peraja i repa, bez utrobe ili pripremljena u filetima.
3. Ribe i ostali prehrambeni proizvodi od riba zatvoreni u kutije ili konzervisani u druge hermetički zatvorene sudove, mogu se uvoziti pod uslovom da su bili podvrgnuti temeljnom procesu sterilizacije ili konzervisanja i da ne sadrže bilo kakve sastojke čije je korišćenje zabranjeno propisima zemlje opredeljenja. Ambalaža mora takođe biti prema propisima zemlje opredeljenja.
1. Kad u pošiljci životinja namenjenih uvozu, veterinar koji vrši pregled nađe, pri prelasku granice, životinje obolele ili sumnjive da su obolele od zarazne bolesti, te životinje biće obavezno zaklane o trošku vlasnika ili izvoznika u najbližoj klanici koju odrede veterinarske vlasti zemlje opredeljenja.
Prema prirodi bolesti ta mera će se moći primeniti na sve životinje istog porekla ili iz iste pošiljke.
Meso i proizvodi od zaklanih životinja biće podvrgnuti propisima koji se primenjuju na životinje domaćeg porekla.
2. Međutim, ukoliko se vlasti tranzitnih zemalja tome ne protive, životinje za koje nije dozvoljen uvoz moći će na zahtev vlasnika ili izvoznika, da budu vraćene u zemlju porekla.
3. Mere predviđene tačkama 1. i 2. ovog člana moći će se primenjivati na pošiljke životinja namenjenih za uvoz koje ne budu odgovarale uslovima predviđenim ovom konvencijom.
4. Kontrolni veterinar zemlje uvoznice mora upisati u uverenje, u potpisanu izjavu, razlog vraćanja ili klanja.
5. Ako se pojava neke zarazne bolesti kod životinja primeti tek po njihovom ulasku u zemlju opredeljenja, činjenica se mora zabeležiti u izveštaju koji će sastaviti državni ili od države ovlašćeni veterinar.
6. Kada se na osnovu napred navedenih propisa preduzmu sanitarne mere nad životinjama namenjenim za uvoz, zvanična veterinarska služba zemlje uvoznice mora odmah obavestiti telegramom zvaničnu veterinarsku službu zemlje izvoznice, naznačujući, pored ostalog, broj životinja nad kojima su te mere primenjene, simptome ili vrstu utvrđene bolesti, prirodu preduzetih mera. Telegram će biti naknadno potvrđen iscrpnim izveštajem.
1. Sanitarne mere predostrožnosti koje svaka od strana ugovornica smatra nužnim da primeni na zdrave životinje prilikom prelaska granice ograničavaju se na neophodni minimum na njenoj sopstvenoj teritoriji.
2. Izdavanje sanitarnih dozvola za uvoz životinja i proizvoda životinjskog porekla ne može se podvrći ograničenju koje bi bilo u suprotnosti sa odredbama ove konvencije.
1. Odredbe ove konvencije primenjivaće se na životinje poreklom sa teritorije strana ugovornica za direktni provoz preko teritorije jedne ili druge strane, pod uslovom da zemlja opredeljenja preuzme obavezu da neće odbiti ni u kom slučaju životinje otpremljene za provoz. Ako provoz zahteva prelazak drugih zemalja, dozvola prelaska treba prethodno da se pribavi od raznih zemalja koje se prelaze.
2. Za preživare u provozu bez pretovara nisu obavezna uverenja o zdravlju predviđena članom 5. ove konvencije.
3. Provoz svežeg, smrznutog, konzervisanog ili prerađenog mesa, sirovina životinjskog porekla, otpremljenih sa teritorije druge strane železnicom u zatvorenim plombiranim vagonima, ili avionom, dozvoljava se bez traženja prethodne saglasnosti o prijemu od zemalja koje dolaze u obzir za tranzit i zemlje opredeljenja.
1. Svaka strana ugovornica se obavezuje da objavljuje, najmanje jedanput mesečno, bilten o zdravstvenom stanju koji će se neposredno dostavljati drugoj strani ugovornici.
Osim toga, jedna od strana ugovornica moći će uvek pribaviti od druge, za svaku zaraznu bolest čije je prijavljivanje obavezno, listu zaraženih opština koje se nalaze u narodnim republikama ili provincijama koje ona naznači.
2. Kad se na teritoriji jedne strane ugovornice ustanovi zarazna bolest koja nije uobičajena, kao što je goveđa kuga, plućna zaraza goveda, slinavka i šap egzotične vrste, kuga konja, centralni veterinarski organ druge strane ugovornice biće o tome telegrafski obavešten.
U tom slučaju druga strana ima pravo da zabrani ili ograniči za toliko vremena koliko traje opasnost širenja zaraze uvoz životinja, proizvoda životinjskog porekla i uopšte svakog proizvoda koji može biti nosilac zaraze, vodeći računa o ostalim odredbama ove konvencije.
3. Hitna obaveštenja koja se odnose na primenu ove konvencije mogu se neposredno izmenjivati između veterinarskih organa svak od strana ugovornica.
Dezinfekcija prevoznih sredstava za životinje i sirovine životinjskog porekla, izvršena prema važećim propisima na teritoriji jedne od strana ugovornica, smatra se punovažnom od druge strane.
Razmenom pisama između službenih veterinarskih organa strana ugovornica urediće se pojedini načini primene ove konvencije, kao što su oni predviđeni članovima 1, 5, 8, 9. i 12, kao i izmene koje bi docnije bile izvršene.
1. Strane ugovornice ustanoviće jednu mešovitu komisiju. Svaka od dve strane ugovornice odrediće po tri člana.
Sastanci mešovite komisije održavaće se na zahtev jedne od dve strane ugovornice, naizmenično na teritoriji Federativne Narodne Republike Jugoslavije i na teritoriji Kraljevine Belgije.
Šefovi dveju delegacija u mešovitoj komisiji predsedavaće naizmenično sednicama.
Svakoj delegaciji za vreme zasedanja mogu pomagati stručnjaci koji bi bili pozvani da daju svoje stručno mišljenje po izvesnim pitanjima.
2. Mešovita komisija imaće za zadatak:
- da ispituje rezultate praktične primene ove konvencije i da predlaže dvema vladama mere za što bolju primenu odredaba ove konvencije,
- da podnosi vladama sve predloge o mogućnim izmenama ili dopunama izvesnih odredaba konvencije,
- da rešava sporna pitanja u pogledu primene i tumačenja ove konvencije,
- da podnosi dvema vladama predloge za usklađivanje odredaba konvencije, prema preporukama Međunarodnog ureda za stočne zaraze.
3. Odluke Mešovite komisije podleže odobrenju dveju vlada.
Odredbe ove konvencije mogu biti proširene naknadnim sporazumom dveju strana ugovornica na druge bolesti, poznate ili nepoznate u ovom trenutku, a od čijeg bi prenošenja postojala opravdana bojazan.
Ova konvencija će se ratifikovati shodno ustavnim odredbama dveju strana ugovornica.
Ova konvencija se zaključuje za trajanje od pet godina.
Ona će stupiti na snagu danom razmene ratifikacionih instrumenata koja će se izvršiti u Beogradu.
Ako nijedna od strana ugovornica ne otkaže ovu konvenciju šest meseci pre isteka gore navedenog roka, važnost konvencije će se automatski produžiti za neodređeno vreme, ali svaka od dve strane ugovornice moći će da je otkaže diplomatskim putem prethodnim obaveštenjem od šest meseci.
Sačinjeno u Brislu, 31. oktobra 1961. godine, u dva originalna primerka na francuskom jeziku.
Za Vladu |
|
Za Vladu |
Vjekoslav Prpić, s. r. |
|
Paul Henri Spaak, s. r. |
ČLAN 2
Ova uredba stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom listu FNRJ".