POSLOVNIKO RADU GRADSKOG VEĆA("Sl. list opštine Kruševac", br. 7/2008) |
Ovim Poslovnikom bliže se uređuje sazivanje, vođenje, način rada i odlučivanja Gradskog Veća (u daljem tekstu: Veća) i radnih tela Veća, kao i druga pitanja od značaja za rad Veća.
Veće obavlja poslove utvrđene zakonom i Statutom Grada Kruševca.
Za razmatranje pitanja iz svoje nadležnosti, davanje mišljenja i predloga o tim pitanjima i za obavljanje određenih zadataka iz svoje nadležnosti, Veće obrazuje stalna i povremena radna tela.
Stalna radna tela obrazuju se kao Komisije, a povremena radna tela mogu nositi i druge nazive (Komisije, radne grupe, saveti i sl.).
Stalna radna tela obrazuju se rešenjem Veća, na period od četiri godine.
Povremena radna tela obrazuju se, rešenjem Veća za razmatranje pojedinih pitanja iz nadležnosti Veća koja ne spadaju u delokrug stalnih radnih tela i njihov mandat prestaje izvršenjem posla i podnošenjem izveštaja Veću.
Rešenjem o obrazovanju povremenih radnih tela utvrđuje se njegova nadležnost, sastav, način rada, rok za izvršenje zadataka i broj članova.
Sednici radnog tela može prisustvovati i učestvovati u radu bez prava odlučivanja Gradonačelnik i članovi Veća koji nisu članovi radnog tela.
Stalno radno telo Veća čine predsednik, i četiri člana.
Predsednik stalnog radnog tela Veća određuje se iz reda članova Veća.
Članovi radnog tela ne moraju da budu članovi Veća.
Stalna radna tela su:
- Komisija za rešavanje u upravnom postupku u drugom stepenu,
- Komisija za rešavanje sukoba nadležnosti.
Komisija za rešavanje u upravnom postupku u drugom stepenu razmatra žalbe u upravnom postupku o kojima odlučuje Veće u drugom stepenu i predlaže rešenja po ovim žalbama.
Nacrte rešenja po žalbama za Komisiju priprema organizaciona jedinica za poslove Veća.
Članovi Komisije imenuju se iz reda diplomiranih pravnika.
Komisija za rešavanje sukoba nadležnosti razmatra zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti između gradske uprave i drugih preduzeća, organizacija i ustanova kad na osnovu odluke Skupštine Grada odlučuju o pojedinim pravima građana, pravnih lica ili drugih stranaka.
Članovi Komisije imenuju se iz reda diplomiranih pravnika.
Radno telo Veća radi u sednicama.
Predsednik radnog tela saziva sednice radnog tela, stara se o organizovanju i pripremi sednice, o izvršavanju zaključaka radnog tela i primeni odredaba ovog Poslovnika koje se odnose na rad radnih tela, predsedava i predlaže dnevni red.
Sednica radnog tela može se održati ako sednici prisustvuje većina članova radnog tela, a odlučuje se većinom glasova prisutnih članova.
Radna telo određuje izvestioca koji, po potrebi, na sednici Gradskog Veća obrazlaže izveštaj radnog tela.
O toku sednice radnog tela sastavlja se zapisnik.
Sednici radnog tela je dužan da prisustvuje obrađivač materijala čiji se materijal razmatra.
O svom stavu, po pitanjima koje je razmatralo, radno telo podnosi izveštaj Veću koji sadrži mišljenje i predloge.
PRIPREMANJE I SAZIVANJE SEDNICE GRADSKOG VEĆA
Sednice Veća saziva Gradonačelnik, kao predsedavajući Veća, po sopstvenoj inicijativi i kada to zatraži najmanje 2/3 članova Veća.
O pripremanju sednice Veća stara se Gradonačelnik uz pomoć organizacione jedinice za poslove Veća.
Sednice Veća sazivaju se pismenim putem.
Poziv za sednicu sadrži mesto i vreme održavanja sednice.
Poziv za sednicu dostavlja se članovima Veća najmanje 3 dana pre sednice. Kada postoje opravdani razlozi, koji moraju biti obrazloženi, ovaj rok može biti i kraći.
Uz poziv za sednicu Veća, članovima Veća, se dostavlja predlog dnevnog reda, materijal koji se odnosi na predlog dnevnog reda i zapisnik sa prethodne sednice.
Materijale koji se dostavljaju Veću radi razmatranja i odlučivanja o pitanjima iz nadležnosti Veća, odnosno radi predlaganja i upućivanja na razmatranje Skupštini grada, priprema Gradska uprava, odnosno odsek u čijem delokrugu je pitanje na koje se materijal odnosi.
Javna preduzeća i druge službe čiji je osnivač Grad Kruševac dostavljaju materijal preko Gradske uprave, odnosno Odsek u čijem su delokrugu, a predlog akta za Veće priprema nadležni odsek Gradske uprave.
Uz materijal dostavlja se propratno pismo.
U propratnom pismu se navodi da li se materijal dostavlja radi informisanja članova Veća ili radi razmatranja ili odlučivanja na sednici Veća.
Propratno pismo potpisuje rukovodilac organizacione jedinice Gradske uprave.
Odluke ili druge opšte i pojedinačne akte koje Veće predlaže Skupštini, obrađivač priprema u formi u kojoj se akt donosi i sadrži normativni deo i obrazloženje.
Obrazloženje treba da sadrži zakonski i drugi pravni osnov za donošenje, razloge za donošenje, ciljeve koji se aktom žele ostvariti i objašnjenje osnovnih pravnih rešenja.
Pojedinačni akt priprema se u formi u kojoj se akt donosi i mora da sadrži pravni osnov i obrazloženje za donošenje.
Akt iz nadležnosti Veća obrađivač priprema i dostavlja u formi predloga.
Predlog normativnog akta sadrži elemente navedene u čl. 18. ovog Poslovnika.
Predlog zaključka, kada se njime nalaže obaveza činjenja, sadrži:
- pravni osnov za donošenje,
- naziv subjekta koji se obavezuje ili ovlašćuje,
- mere, odnosno zadatak koji treba da bude realizovan,
- sredstva za realizaciju, ukoliko su potrebna,
- rok u kojem zadatak treba da bude realizovan i
- po potrebi, naveden način realizacije (u saradnji sa određenim subjektima i slično).
Materijal za sednicu Veća obrađivač dostavlja Veću preko organizacione jedinice za poslove Veća.
Pošto primi materijal organizaciona jedinica za poslove Veća ocenjuje da li je on pripremljen prema ovom Poslovniku, ako nije vraća ga predlagaču da ga uskladi sa Poslovnikom u roku od 3 dana, što ako ne učini smatraće se da je predlog povučen i o tome obaveštava Veće.
Materijal koji je dostavljen radi informisanja članova Veća, dostavlja se članovima Veća i on se ne unosi u dnevni red Veća.
OTVARANJE SEDNICE I UČEŠĆE NA SEDNICI
Gradonačelnik, odnosno u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti zamenik Gradonačelnika, otvara sednicu Veća i na osnovu službene evidencije o prisutnosti članova Veća utvrđuje da postoji kvorum za rad Veća.
Kvorum za rad Veća postoji ako je na sednici prisutno više od polovine od ukupnog broja članova Veća.
U naročito opravdanim i hitnim slučajevima, Gradonačelnik može odlučiti da se sednica Veća održi i ako nije prisutna većina članova Veća, a da odsutni članovi Veća glasaju putem telefona ili telefaksa.
Članovi Veća koji su glasali putem telefona ili telefaksa, na prvoj narednoj sednici daće pisanu izjavu o tome kako su glasali.
Ako se utvrdi da potrebna većina utvrđena članom 21. stav 2. ovog Poslovnika ne postoji, Gradonačelnik odnosno zamenik Gradonačelnika odlaže sednicu za odgovarajući dan i sat.
O odlaganju sednice pismeno se obaveštavaju odsutni članovi Veća.
Sednica će se prekinuti i odložiti i u slučaju kada se u toku trajanja sednice utvrdi da nije prisutna većina članova Veća potrebna za punovažan rad.
Pre utvrđivanja dnevnog reda, usvaja se zapisnik sa prethodne sednice Veća.
Veće odlučuje o zapisniku bez pretresa.
Član Veća može staviti primedbu na deo zapisnika koji sadrži njegovo izlaganje.
Primedbe se dostavljaju u pisanom obliku predsedavajućem Veća, do odlučivanja o zapisniku, postaju njegov sastavni deo i o njima se posebno ne glasa.
Dnevni red sednice utvrđuju članovi Veća glasanjem.
Pre utvrđivanja dnevnog reda, član Veća ima pravo da predloži izmenu ili dopunu dnevnog reda.
Dopuna dnevnog reda novom tačkom može se predložiti ukoliko je materijal pripremljen u skladu sa ovim Poslovnikom.
Članovi Veća izjašnjavaju se posebno o svakom predlogu za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda, a zatim i o predloženom dnevnom redu u celini.
Dnevni red utvrđuje se većinom glasova prisutnih članova Veća.
Razmatranje i odlučivanje na sednici Veća vrši se po tačkama utvrđenog dnevnog reda.
Na početku razmatranja i odlučivanja predstavnik obrađivača daje kratka objašnjenja ako Gradonačelnik ili članovi Veća to zahtevaju.
Predstavnik obrađivača ima pravo da se izjasni o predlozima za izmenu ili dopunu nacrta opšteg akta ili drugog materijala koji se razmatra na sednici.
Kada se oceni da će rasprava o pojedinim pitanjima duže trajati može se, odlukom Veća, ograničiti trajanje govora učesnika u raspravi, s tim da ograničenje trajanja govora ne bude kraće od 5 minuta a da se o tom pitanju može govoriti najviše dva puta.
Ograničenje trajanja govora može predložiti predsedavajući ili član Veća.
Kada je trajanje govora ograničeno predsedavajući po isteku određenog vremena opominje govornika da je vreme isteklo i ako ovaj u toku narednog minuta ne završi govor oduzima mu se reč.
Kada se zaključi rasprava o određenom pitanju, ne može se ponovo otvarati.
Prijava za reč podnosi se predsedavajućem Veća dizanjem ruke.
Predsedavajući Veća daje reč po redu prijave.
Govornik može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Govornik u svom govoru treba da se drži tačke dnevnog reda o kojoj se raspravlja i da se ne izražava uvredljivo o drugim članovima Veća ili bilo kom drugom. Predsedavajući Veća, ako se govornik ne drži tačke dnevnog reda ili ako se izražava uvredljivo, opomenuće govornika a ako ovaj nastavi sa tim, oduzeće mu reč.
Nije dozvoljeno ometanje govornika dobacivanjem i komentarisanjem izlaganja, kao i svaki drugi postupak koji ometa govornika.
Predsedavajući je dužan da se brine da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Veće o svakom predlogu koji je stavljen na dnevni red odlučuje posle rasprave.
Gradsko veće može odlučiti da se pojedino pitanje iz nadležnosti Veća skine sa dnevnog reda i vrati obrađivaču na dalju doradu, dopunu i pojašnjenje ako to nije moguće učiniti na samoj sednici Veća.
Po završenoj raspravi prelazi se na glasanje po pitanju iz dnevnog reda.
Ako su na sednici Veća stavljeni predlozi, prvo se odlučuje o predlozima proisteklim na sednici, po redosledu njihovog davanja, a zatim o pitanju koje se raspravlja u celini.
Kada usled obimnosti dnevnog reda i drugih razloga ne može da se završi rasprava po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan, Veće može odlučiti da se sednica prekine i da se zakaže nastavak u određeni dan i sat o čemu se pisano obaveštavaju samo odsutni članovi.
Veće odlučuje većinom glasova prisutnih članova Veća, ukoliko zakonom ili Statutom za pojedina pitanja nije predviđena druga većina.
Glasa se javno, dizanjem ruke.
Član veća glasa za predlog, glasa protiv predloga, a može se izjasniti i kao uzdržan.
Gradonačelnik je ravnopravan u odlučivanju sa članovima Veća.
Kada se glasa, Gradonačelnik prvo poziva članove da se izjasne koji su "za", zatim koji su "protiv", i na kraju oni koji su uzdržani od glasanja.
Nakon obavljenog glasanja Gradonačelnik zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
ODRŽAVANJE REDA NA SEDNICI VEĆA
O redu na sednici stara se predsedavajući.
Za povredu reda na sednici, predsedavajući Veća može da opomene lice koje se ne pridržava reda, da mu oduzme reč i ako oceni za potrebno može da izrekne meru udaljenja sa sednice, kako bi Veće moglo da radi.
Mera opomene izriče se članu Veća za upadanje u reč govorniku ili za narušavanje reda na sednici.
Mera oduzimanja reči izriče se članu Veća koji svojim govorom narušava red na sednici, a već je opomenut da se pridržava reda i odredaba Poslovnika.
Mera udaljenja sa sednice Veća izriče se članu Veća koji i posle opomene, odnosno oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici ili vređa i upotrebljava izraze koji nisu u skladu sa dostojanstvom Gradskog veća.
Član Veća može biti udaljen samo sa sednice Veća na kojoj je povredio red.
Član Veća kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz prostorije u kojoj se održava sednica Veća.
Ako predsedavajući redovnim merama ne može da održi red na sednici odrediće prekid sednice.
Odredbe o održavanju reda na sednici Veća, primenjuju se i na sve druge učesnike u radu sednice Veća.
PRAVA I DUŽNOSTI ČLANA GRADSKOG VEĆA
Član Veća je dužan da učestvuje u radu Veća.
Član Veća koji je iz opravdanih razloga sprečen da prisustvuje sednici dužan je da o tome prethodno obavesti Gradonačelnika.
Član Veća može da odsustvuje sa sednice ako mu Gradonačelnik prethodno odobri odsustvo o čemu Gradonačelnik obaveštava Veće.
Član Veća ima pravo na naknadu i druge troškove za obavljanje funkcije člana Veća u skladu sa odlukom Skupštine koja se odnosi na naknadu i druge troškove odbornika Skupštine.
PREČIŠĆENI TEKST AKTA ILI PREDLOGA AKTA
Prečišćeni tekst je, tekst akta ili predloga akta, u koji su unete izmene usvojene na sednici Veća i koji je pravno tehnički redigovan.
Prečišćeni tekst priprema predlagač u saradnji sa organizacionom jedinicom za poslove Veća.
Ako je Veće predlagač akta u Gradskoj Skupštini predloge amandmana na predloge akata priprema nadležni odsek u saradnji sa organizacionom jedinicom za poslove Veća.
Ako amandman na predlog akta podnesu drugi predlagači, organizaciona jedinica za poslove Veća dostavlja ih nadležnom odseku da pripremi za Veće predlog mišljenja o amandmanima. U predlogu mišljenja navodi se koji se amandmani mogu prihvatiti, a koji se ne mogu prihvatiti i obrazlažu razlozi za to.
Sednice Veća zapisuju se na audio-snimcima sa kojih se izrađuju zapisnici.
Zapisnik se dostavlja članovima Veća uz poziv za narednu sednicu.
Zapisnik sadrži vreme i mesto održavanja sednice, ime predsedavajućeg, imena odsutnih članova Veća, imena lica koja su prisustvovala sednici po pozivu, dnevni red, kratak tok sednice sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo, imena govornika i rezultate glasanja o pojedinim pitanjima.
O zapisniku stara se organizaciona jedinica za poslove Veća.
AKTA GRADSKOG VEĆA I NJEGOVIH RADNIH TELA
Veće u vršenju poslova iz svog delokruga utvrđuje: predlog Statuta Grada, budžeta i drugih odluka i akata koje donosi Skupština Grada, donosi rešenja, zaključke, Poslovnik i druga akta.
U slučaju da Skupština grada ne donese budžet pre početka fiskalne godine Veće donosi odluku o privremenom finansiranju.
Radno telo Veća iz svog delokruga utvrđuje predloge rešenja, predlaže zaključke, preporuke i način rešavanja pitanja za koje je obrazovano.
Rešenjem se odlučuje o pojedinim pravima, obavezama i pravnim interesima građana, pravnih lica i drugih subjekata u skladu sa zakonom, Statutom i drugim aktima.
Zaključkom se odlučuje o proceduralnim pitanjima i inicira donošenje i predlaganje odluka i drugih akata, kao i način rešavanja pojedinih pitanja.
Poslovnikom se uređuju pitanja od značaja za organizaciju i rad Gradskog veća, odnosno radnog tela.
Javnost rada Veća obezbeđuje se u skladu sa zakonom.
Veće može odlučiti na predlog Gradonačelnika ili zamenika Gradonačelnika da se sednica održi bez prisustva javnosti ili da se samo o pojedinim pitanjima raspravlja i odlučuje bez prisustva javnosti.
Odluka o ovom predlogu donosi se bez pretresa.
Veće može odlučiti da objavi kratak izveštaj o radu na nejavnoj sednici, kao i odluku koja je na datoj sednici doneta.
O javnosti rada Veća stara se Gradonačelnik.
Ovaj Poslovnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu opštine Kruševac".