POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA POŽAREVCA("Sl. glasnik grada Požarevca", br. 2/2008) |
Ovim poslovnikom uređuje se način pripreme, vođenje, rad sednice Skupštine grada Požarevca (u daljem tekstu: Skupština), način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika i druga pitanja vezana za rad Skupštine.
Skupštinu predstavlja i zastupa predsednik Skupštine.
Rad Skupštine je javan.
U slučajevima predviđenim zakonom, statutom Grada i ovim poslovnikom, javnost se isključuje.
U Skupštini je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo.
1. Sazivanje prve, konstitutivne sednice Skupštine
Prvu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora, a ako on to ne učini u ostavljenom roku konstitutivnu sednicu Skupštine sazvaće najstariji odbornik u narednom roku od 10 dana.
Prvom sednicom Skupštine, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji odbornik (u daljem tekstu: predsedavajući), kome u radu pomaže sekretar Skupštine iz prethodnog saziva, a u njegovom odsustvu po jedan najmlađi odbornik iz dve izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mesta.
Na prvoj sednici Skupštine vrši se potvrđivanje mandata odbornika, izbor predsednika, zamenika predsednika, postavljanje sekretara Skupštine i imenovanje predsednika i članova Komisije za izbor i imenovanja Skupštine.
2. Potvrđivanje, verifikacija mandata odbornika
Odbornici stiču prava i dužnosti u Skupštini danom potvrđivanja mandata.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja verifikacionog odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem. U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenja izborne komisije da su izabrani.
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih odbornika u glasanju i o dnevnom redu sednice Skupštine, pored odbornika, mogu učestvovati i kandidati kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenja Gradske izborne komisije da su izabrani.
Protiv odluke donete u vezi sa potvrđivanjem mandata odbornika može se izjaviti žalba Okružnom sudu u Požarevcu u roku od 48 časova od dana donošenja odluke Skupštine.
Odbornici, na prvoj, konstitutivnoj sednici Skupštine, biraju Verifikacioni odbor koji završava sa radom kad Skupština potvrdi mandate odbornika.
Skupština na konstitutivnoj sednici, na predlog predsedavajućeg, većinom glasova prisutnih odbornika, obrazuje Verifikacioni odbor od tri člana i to po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Glasa se javno dizanjem ruku.
Verifikacionim odborom predsedava najstariji član.
Skupština prekida tok sednice i određuje rok za podnošenje izveštaja.
Verifikacioni odbor, na osnovu izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima odbornika i uverenja o izboru za svakog odbornika, utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije i da li je uverenje izdato od ovlašćenog organa i o tome podnosi Skupštini izveštaj u pisanoj formi, koji sadrži:
- predlog za verifikaciju mandata odbornika,
- predlog da se ne verifikuju mandati pojedinih odbornika, sa obrazloženjem,
- predlog da se odloži verifikacija mandata pojedinih odbornika.
Predsedavajući Verifikacionog odbora podnosi izveštaj Skupštini.
Izveštaj Verifikacionog odbora Skupština pretresa u celini.
Po završetku pretresa odlučuje se o izveštaju u celini, ako nema osporavanja mandata pojedinih odbornika od strane Verifikacionog odbora, javnim glasanjem.
Ako Verifikacioni odbor u svom izveštaju, odnosno odbornik na sednici, predloži da se verifikacija mandata pojedinom odborniku odloži, ili da mu se mandat ne verifikuje, o svakom takvom predlogu glasa se posebno. Glasa se javno, dizanjem ruke.
Odbornik čija je verifikacija mandata odložena ima pravo da prisustvuje sednicama Skupštine i da učestvuje u njenom radu bez prava odlučivanja, najduže 30 dana, osim o dnevnom redu sednice Skupštine, o izboru Verifikacionog odbora i o verifikaciji svog mandata, kada učestvuje i u odlučivanju.
Posle tog roka na prvoj narednoj sednici Skupštine njegov mandat se verifikuje, ili se ne verifikuje, u kom slučaju Gradska izborna komisija će mandat dodeliti kandidatu sa izborne liste koga bude predložio podnosilac izborne liste.
Skupština može odložiti verifikaciju mandata pojedinog odbornika i obavezati Gradsku izbornu komisiju da izvrši proveru valjanosti izdatog uverenja o izboru odbornika i o tome obavesti Skupštinu, najkasnije u roku od 8 dana.
O verifikaciji mandata iz stava 1. ovog člana Skupština odlučuje posle podnetog izveštaja Gradske izborne komisije.
Odbornici kojima je potvrđen mandat polažu zakletvu, davanjem i potpisivanjem svečane izjave, koja glasi:
"Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada Požarevca pridržavati Ustava, zakona i Statuta grada Požarevca i da ću časno i nepristrasno vršiti dužnost odbornika, rukovodeći se interesima građana grada Požarevca."
Potvrđivanjem mandata novoizabranim odbornicima prestaje mandat odbornicima iz prethodnog saziva Skupštine.
Skupština grada se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljanjem sekretara Skupštine.
U Skupštini se obrazuju odborničke grupe.
Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine na način utvrđen ovim poslovnikom.
Odborničku grupu čine odbornici koji pripadaju istoj političkoj stranci, koaliciji političkih stranaka, političkoj organizaciji ili grupi građana.
Odbornička grupa ima najmanje 4 odbornika.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak grupe koji je potpisao svaki njen član. Na spisku se posebno naznačava predsednik odborničke grupe i njegov zamenik.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Predsednik odborničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Skupštine o promeni sastava odborničke grupe.
Prilikom pristupanja novih članova odborničkoj grupi predsednik odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine njihove potpisane izjave o pristupanju.
Odborničku grupu predstavlja predsednik odborničke grupe.
Odbornička grupa ima zamenika predsednika odborničke grupe, koji ga zamenjuje u slučaju odsutnosti ili sprečenosti.
U toku sednice Skupštine odbornička grupa može ovlastiti jednog svog člana da po određenoj tački dnevnog reda predstavlja grupu i o tome predsednik odborničke grupe pismeno obaveštava predsednika Skupštine najkasnije do otvaranja rasprave po toj tački dnevnog reda.
Ako odborničku grupu predstavlja zamenik predsednika, odnosno ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenja predsednika odborničke grupe.
IV DONOŠENJE SKUPŠTINSKIH AKATA
1. Vrste akata koje donosi Skupština
Skupština donosi: statut, poslovnik, odluke, rešenja, zaključke, programe, preporuke, planove, autentična tumačenja akata koje donosi i drugu vrstu akata, u skladu sa zakonom, statutom i ovim poslovnikom.
Statutom se uređuju: prava i dužnosti grada i način njihovog ostvarivanja, broj odbornika Skupštine, organizacija i rad organa i službi, način upravljanja građana poslovima iz nadležnosti grada, osnivanje i rad mesne zajednice i drugih oblika mesne samouprave, uslovi za pokretanje građanske inicijative i druga pitanja od značaja za grad.
Poslovnikom se uređuju: način pripreme, vođenje i rad sednice Skupštine i druga pitanja vezana za rad Skupštine.
Odlukom se na opšti način uređuju pitanja iz određenih oblasti koje spadaju u nadležnost grada.
Rešenjem se imenuje, obrazuje, utvrđuje, određuje neka pravna stvar kada se odlučuje o pojedinačnim pravima i obavezama pojedinačnih subjekata.
Zaključkom se preciziraju stavovi, odnosno opredeljenja, mišljenja, konstatacije, zaduženja i ovlašćenja povodom razmatranja određenih pitanja.
Autentičnim tumačenjem se daje tumačenje akata ili pojedinih njihovih odredaba koje Skupština donosi.
Predlog odluke i drugog akta za usvajanje na sednici Skupštine podnosi Gradsko veće, osim rešenja o imenovanju skupštinskih radnih tela, upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća, ustanova, organizacija i službi, čiji je osnivač grad i školskih odbora osnovnih i srednjih škola, koje predlaže Komisija za izbor i imenovanja.
Predlog odluke i drugog akta za usvajanje na sednici Skupštine može podneti i svaki odbornik, odbornička grupa i 500 birača grada.
Predlog se podnosi u obliku u kome se akt donosi i mora da bude obrazložen. Obrazloženje sadrži: pravni osnov, razloge za donošenje akta, objašnjenje cilja koji se želi postići i procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta.
Predlog odluka i drugog akta pre razmatranja u Skupštini mogu razmatrati nadležna radna tela i Gradsko veće, ako Gradsko veće nije predlagač odluke i drugog akta, osim u situacijama kada nisu obrazovana radna tela, odnosno nije izabrano Gradsko veće.
Nadležna radna tela i Gradsko veće u svojim izveštajima i mišljenjima mogu predložiti Skupštini da prihvati predlog akta u celini ili predložiti da Skupština donese odluku ili akt u tekstu izmenjenom delom ili u celini, u odnosu na tekst koji je podneo predlagač, ili da predlog ne prihvati.
Ukoliko nadležna radna tela i Gradsko veće ne dostave izveštaje, odnosno mišljenje, Skupština može odlučiti da se predlog akta razmatra i bez njih.
Skupština o predlogu akta koji je stavljen na dnevni red sednice odlučuje posle rasprave, sem u slučajevima u kojima je ovim poslovnikom određeno da se odlučuje bez rasprave.
Posle zaključene rasprave prelazi se na glasanje o predlogu akta.
Kada se zaključi rasprava o određenom pitanju ne može se ponovo otvarati.
O predlogu se glasa u celini.
Ako je stavljen amandman prvo se odlučuje o njemu, a onda o predlogu u celini.
Predlagač akta, odnosno njegov predstavnik, može na početku rasprave da izloži dopunsko obrazloženje predloga. On ima pravo da učestvuje u raspravi sve do zaključenja rasprave o predlogu, da daje objašnjenja i iznosi svoje mišljenje.
Predlagač akta ima pravo da povuče predlog sve do završetka rasprave o predlogu akta na sednici Skupštine.
Akti koje donosi Skupština, a za čije donošenje je zakonom propisana prethodna saglasnost ili mišljenje nadležnog ministarstva, mogu se donositi na sednici tek po dobijanju saglasnosti, odnosno mišljenja i u skladu sa istima.
Predlog za izmenu i dopunu predloga odluka i drugih akata-amandman podnosi se predsedniku Skupštine.
Amandman mogu podneti odbornik, Gradsko veće i stalna radna tela Skupštine.
Amandman se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Amandman sadrži naziv predloga akta na koji se amandman odnosi, tekst izmene, odnosno dopune predloga akta, razloge za podnošenja amandmana i naziv podnosioca amandmana.
Amandman se može podneti pre sednice, najkasnije jedan dan pre održavanja sednice, sve do zaključenja rasprave po predlogu akta.
O amandmanu se obavezno izjašnjava predlagač, odnosno predstavnik predlagača.
Gradsko veće se izjašnjava o amandmanu kada ono nije predlagač.
Predlagač akta može podnositi amandmane sve do zaključenja rasprave po predlogu.
Skupština odlučuje najpre o amandmanima podnetim pre održavanja sednice.
Amandman koji podnese predlagač postaje sastavni deo predloga i o njemu se Skupština posebno ne izjašnjava.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe tog člana, a zatim o amandmanima kojim se predlaže izmena celog člana.
4. Donošenje autentičnog tumačenja akata
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja akata može da podnese ovlašćeni predlagač akta.
Ako Komisija za propise oceni da je predlog opravdan sačinjava predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga podnosiocu predloga i Skupštini.
Ako Komisija za propise oceni da predlog nije opravdan o tome obaveštava podnosioca predloga i Skupštinu.
Skupština odlučuje o predlozima Komisije za propise iz stava 2. i 3. ovog člana.
Ako Skupština ne prihvati stav Komisije za propise da autentično tumačenje nije opravdano, zadužiće Komisiju za propise da sačini predlog autentičnog tumačenja.
U pogledu postupka za donošenje autentičnog tumačenja shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje akata.
Ako za donošenje pojedinog akta postoji neodložna potreba, ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo, ili moglo imati štetne posledice po interese građana, preduzeća i drugih organa i organizacija, kao i grad, predlog akta se može izneti Skupštini na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u odgovarajućim organima i radnim telima Skupštine.
Predlog akata za čije se donošenje predlaže hitan postupak, može se staviti na dnevni red sednice Skupštine ako je podnet najkasnije 24 časa pre početka te sednice.
Svaki ovlašćeni predlagač može podneti predlog da se o određenom pitanju odluči po hitnom postupku, s tim što mora obrazložiti razloge zbog kojih traži hitnost odlučivanja. O predlogu za donošenje akta po hitnom postupku Skupština odlučuje bez rasprave.
Pre glasanja Skupština će saslušati obrazloženje predlagača.
Ako Skupština usvoji predlog da se akt donese po hitnom postupku predlog akta se unosi u dnevni red sednice kao prva tačka dnevnog reda.
Predlog akta koji se donosi po hitnom postupku mora se dostaviti odbornicima i Gradonačelniku grada najkasnije do početka sednice.
Kad Skupština prihvati predlog da se akt razmatra po hitnom postupku, ona određuje rok u kome će Gradsko veće dati mišljenje o predlogu akta.
Ako Gradsko veće u utvrđenom roku ne da mišljenje o predlogu akta predlog akta će se razmatrati i bez mišljenja Gradskog veća.
Amandman na predlog akta koji se razmatra po hitnom postupku može se podnositi najkasnije do početka pretresa predloga akta, u pisanoj ili usmenoj formi.
O amandmanima se izjašnjavaju predlagač akta, nadležna stalna radna tela i Gradsko veće.
6. Potpisivanje, čuvanje i objavljivanje akata
Akte donete na sednici Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
Izvornik akta podnetog na potpis predsedniku Skupštine svojim potpisom overava sekretar Skupštine.
Na izvornik odluke i drugog akta Skupštine i na izvornik autentičnog tumačenja stavlja se pečat Skupštine.
Izvornikom odluke, odnosno drugog akta ili autentičnog tumačenja smatra se tekst odluke, odnosno drugog akta ili autentičnog tumačenja usvojen na sednici Skupštine.
Izvornik odluke, odnosno drugog akta Skupštine i autentičnog tumačenja čuva se u dokumentaciji Skupštine.
O izradi izvornika, stavljanju pečata na njih, njihovom čuvanju i evidenciji stara se sekretar Skupštine.
Akta koja donosi Skupština objavljuju se u "Službenom glasniku grada Požarevca".
O objavljivanju odluka i drugih akata Skupštine i autentičnih tumačenja stara se sekretar Skupštine.
Sekretar Skupštine, na osnovu izvornog teksta odluke, drugog akta ili autentičnog tumačenja, daje ispravke grešaka u objavljenom tekstu odluke i drugog akta ili autentičnog tumačenja, ako za tim ima potrebe.
1. Pripremanje i sazivanje sednice
Skupština radi u sednicama.
Sednice Skupštine se sazivaju pisanim putem.
Poziv za sednicu sadrži: mesto i vreme održavanja sednice, predlog dnevnog reda, potpis predsednika, odnosno sazivača i pečat Skupštine.
Poziv za sednicu Skupštine dostavlja se odbornicima najkasnije pet dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Odbornicima se sa pozivom dostavlja i predlog dnevnog reda, odgovarajući materijal po predloženom dnevnom redu, kao i zapisnik sa prethodne sednice.
Izuzetno, ako konkretne okolnosti zahtevaju, materijal se odbornicima može uručiti na samoj sednici, ili se može usmeno izložiti od strane predlagača.
Postojanje izuzetnih okolnosti ceni predsednik Skupštine grada.
Izuzetno, u hitnim slučajevima, predsednik Skupštine može sazvati sednicu Skupštine sa rokom kraćim od pet dana, a dnevni red za ovu sednicu može predložiti na samoj sednici.
Kada se sednica održava shodno prethodnom stavu ovog člana na samoj sednici mogu se podnositi amandmani u pisanoj formi ili usmeno.
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine na osnovu pristiglih predloga i materijala i izveštaja sekretara Skupštine.
Materijale koji se mogu uvrstiti u dnevni red sednice predsedniku Skupštine grada mogu podneti: Gradsko veće, odbornička grupa, najmanje 1/3 odbornika, kao i predlagači ovlašćeni zakonom, statutom i odlukama Skupštine grada.
U dnevni red sednice se mogu uvrstiti samo materijali koji su sačinjeni u skladu sa odredbama ovog poslovnika i koji su predsedniku Skupštine grada dostavljeni najkasnije 10 dana pre dana održavanja sednice.
Predlog sadrži ime i prezime predstavnika predlagača, odnosno izvestioca na Skupštini grada.
Ukoliko su predlagači odbornička grupa, ili 1/3 odbornika, a predlog ne sadrži ime i prezime predstavnika predlagača, smatraće se da je predstavnik predlagača predsednik odborničke grupe, odnosno prvopotpisani odbornik.
Gradsko veće kao predlagač, za obrazlaganje podnetog materijala na sednici, može odrediti više predstavnika predlagača.
Materijali iz prethodnog člana, koji se kao predlozi upućuju predsedniku Skupštine, radi uvršćivanja u dnevni red sednice, dostavljaju se u pisanoj formi, u dva primerka, sa obrazloženjem, kao i u elektronskom obliku.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine grada mogu se uvrstiti samo oni predlozi akata koji su pripremljeni u skladu sa statutom i ovim poslovnikom.
Sa predloženim dnevnim redom predsednik Skupštine grada upoznaje predsednike odborničkih grupa.
Za sednicu Skupštine, pored odbornika, pozivaju se Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika, pomoćnici Gradonačelnika, članovi Gradskog veća, predlagači materijala, načelnik Gradske uprave i rukovodioci osnovnih organizacionih jedinica Gradske uprave.
Po potrebi na sednicu se mogu pozvati i druga lica.
2. Otvaranje sednice i dnevni red
Sednicom predsedava predsednik Skupštine, koga u slučaju sprečenosti ili odsutnosti zamenjuje zamenik predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine otvara sednicu Skupštine i na osnovu službene evidencije o prisutnosti odbornika utvrđuje da je prisutno više od polovine ukupnog broja odbornika.
Ako se utvrdi da ne postoji većina odbornika predsednik Skupštine odlaže sednicu za određeno vreme - čas ili dan. O odlaganju sednice obaveštavaju se odbornici koji su odsutni i to pisanim putem, ili na drugi pogodan način (u slučaju odlaganja sednice za određeni čas), odnosno pisanim putem (u slučaju odlaganja sednice za određeni dan).
Sednica Skupštine se može odložiti (za određeni čas ili dan) i ako se u toku sednice konstatuje da ne postoji većina odbornika.
Ako odbornik izrazi sumnju u postojanje kvoruma za rad može da zatraži da se kvorum utvrdi prozivanjem odbornika, o čemu Skupština odlučuje bez pretresa.
Prozivanje na sednici vrši sekretar Skupštine.
Kad predsednik Skupštine utvrdi da je prisutan potreban broj odbornika za punovažno odlučivanje Skupština počinje sa radom.
Na početku rada Skupštine predsednik Skupštine obaveštava Skupštinu o odbornicima koji su sprečeni da prisustvuju sednici Skupštine, kao i o tome ko je pozvan na sednicu.
Istovremeno predsednik Skupštine daje potrebna objašnjenja u vezi sa radom na sednici i drugim pitanjima.
Pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda, usvaja se zapisnik sa prethodne sednice.
O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez rasprave.
Po izjašnjavanju o zapisniku Gradonačelnik i Gradsko veće mogu podneti izveštaj o realizaciji odluka i drugih akata Skupštine grada, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev Skupštine grada.
Izveštaj iz prethodnog stava Gradonačelnik, odnosno Gradsko veće može podneti u pisanoj ili usmenoj formi.
O podnetom izveštaju ne otvara se rasprava.
O podnetom izveštaju Skupština grada se ne izjašnjava.
Potrebna obaveštenja o značajnim radnjama između dve sednice, pre nego što pređe na dnevni red, daje predsednik Skupštine usmeno.
O ovome se ne otvara rasprava.
Nakon usvajanja zapisnika pristupa se utvrđivanju dnevnog reda.
Odbornici, radna tela Skupštine i gradonačelnik mogu predlagati izmene i dopune predloženog dnevnog reda. Predlozi se dostavljaju predsedniku Skupštine, u pisanoj formi, najkasnije do početka sednice.
Ako je predlagač grupa odbornika u predlogu mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača.
Ako to nije učinjeno smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani odbornik.
Pri utvrđivanju dnevnog reda Skupština odlučuje sledećim redom o predlozima:
- za hitni postupak,
- da se pojedine tačke povuku iz dnevnog reda,
- da se dnevni red proširi,
- za spajanje rasprave,
- za promenu redosleda pojedinih tačaka.
O predloženim izmenama i dopunama predloženog dnevnog reda obavlja se pretres, u kome mogu učestvovati samo:
- predlagač promene dnevnog reda, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača;
- predlagač akta na koji se promena odnosi, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta.
Skupština odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, većinom glasova prisutnih odbornika.
Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za dopunu dnevnog reda, predloga za spajanje rasprave, predloga za hitan postupak, uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač predložio drugi redosled razmatranja, o čemu se Skupština izjašnjava bez pretresa.
O dnevnom redu u celini Skupština odlučuje bez pretresa, većinom glasova prisutnih odbornika.
Skupština može, u toku sednice, bez pretresa, izvršiti izmene u redosledu tačaka dnevnog reda, uz saglasnost predlagača odgovarajućih akata.
Po otvaranju rasprave svake tačke dnevnog reda sednice Skupštine pravo da dobiju reč imaju po sledećem redosledu:
- predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta,
- izvestioci nadležnih radnih tela,
- odbornici koji su na sednicama radnih tela izdvojili mišljenje,
- predsednici, odnosno predstavnici odborničkih grupa i
- odbornici po redosledu prijavljivanja.
Skupština može odlučiti da o određenim pitanjima sasluša predstavnike pojedinih preduzeća, organa i organizacija, kao i pojedine građane.
Prijave za reč podnose se po otvaranju rasprave, a mogu se podnositi do njenog zaključenja.
Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine dok ne zatraži i dobije reč od predsednika Skupštine.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati, osim predsednika Skupštine u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom.
Za vreme govora odbornika ili drugih učesnika u raspravi nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine.
Odbornici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koji se odnosi na privatni život drugih lica.
Govornik može dobiti reč po drugi put tek pošto se iscrpi lista govornika koji govore po prvi put i samo ako pitanje koje je na dnevnom redu, po oceni predsednika Skupštine, nije dovoljno raspravljeno.
Gradonačelniku, članovima Gradskog veća, predstavnicima odborničkih grupa, sekretaru Skupštine i predstavnicima predlagača predsednik Skupštine daje reč kada je zatraže.
Kada predsednik oceni da će rasprava o pojedinim pitanjima duže trajati ili kad je prijavljen veći broj govornika može predložiti da se ograniči trajanje govora svakog učesnika u raspravi (osim predlagača) i da svaki učesnik u raspravi o istom pitanju govori samo jedanput, o čemu se Skupština izjašnjava većinom glasova prisutnih odbornika.
Ograničenje trajanja govora može predložiti i svaki odbornik.
Kad je trajanje govora ograničeno predsednik će u slučaju prekoračenja određenog vremena opomenuti govornika da je vreme proteklo, a ako isti u toku narednog minuta ne završi govor oduzima mu reč.
Sednice Skupštine traju od 10 do 18 časova, a ako je potrebno i duže, ukoliko se izjasni većina od prisutnog broja odbornika.
Predlog iz stava 1. ovog člana može se izneti najkasnije do 17,00 časova.
O predlogu za produženje Skupština se izjašnjava odmah po njegovom iznošenju.
Svaki akt i radnja koja predstavlja odstupanje od utvrđene procedure u radu Skupštine predstavlja povredu poslovnika Skupštine.
Odborniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika predsednik Skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.
Odbornik je dužan da navede koja je odredba poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda.
Obrazloženje povrede ovog poslovnika ne može trajati duže od 3 minuta.
Predsednik Skupštine je dužan da nakon toga da objašnjenje.
Ako i posle objašnjenja predsednika Skupštine odbornik ostaje pri tome da je poslovnik povređen predsednik Skupštine poziva Skupštinu da, bez pretresa, odluči o tom pitanju.
Skupština odlučuje o eventualnoj povredi poslovnika većinom glasova prisutnih odbornika.
Ukoliko se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o drugom odborniku, ili pogrešno protumači njegovo izlaganje, odbornik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Odbornik traži repliku dizanjem ruke.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu u ime odborničke grupe pravo na repliku ima predsednik odborničke grupe.
Odluku u slučajevima iz stava 1. i 2. ovog člana donosi predsednik Skupštine.
Ukoliko predsednik Skupštine ne dozvoli traženu repliku odbornik koji je tražio repliku može zahtevati da se o tome izjasni Skupština, bez pretresa.
Odbornik koji je tražio repliku ima pravo da replicira najviše dva puta, a odbornik koji je repliku izazvao ima pravo da replicira samo jednom.
Replika ne može trajati duže od tri minuta.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Zbog povrede reda na sednici predsednik Skupštine može da izrekne sledeće mere: opomenu ili oduzimanje reči.
Skupština, na predlog predsednika Skupštine, bez pretresa, može da izrekne meru udaljenja sa sednice.
Opomena se izriče odborniku:
- koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Skupštine;
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji i pored upozorenja predsednika Skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze; i
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene, a koji i posle toga čini povredu poslovnika iz člana 65. ovog poslovnika.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči, dužan je da se, bez odlaganja, udalji sa govornice. U suprotnom predsednik Skupštine isključuje ozvučenje, a po potrebi određuje pauzu.
Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo odbornika na repliku u daljem toku sednice.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu člana 65. ovog poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice može se izreći odborniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada odnosno drugog sličnog postupka, kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice u zgradi Skupštine.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se sednica održava.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji sa sednice Skupštine predsednik Skupštine će naložiti službi ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi Skupštine da tog odbornika udalji sa sednice i odrediti pauzu do izvršenja mere udaljenja.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice smatra se neopravdano odsutnim.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici odrediće pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red.
Mere koje je izrekao predsednik Skupštine primenjuju se dok traje rasprava po tački dnevnog reda u toku koje su izrečene, a mera koju izrekne Skupština primenjuje se za sednicu na kojoj je izrečena.
Odredbe ovog poslovnika o redu na sednici Skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike na sednici, pored odbornika, a shodno se primenjuju na sednicama stalnih radnih tela i drugih radnih tela Skupštine.
U prostoriji u kojoj se održavaju sednice Skupštine grada zabranjeno je unošenje oružja, korišćenje mobilnih telefona i drugih predmeta koji mogu ometati rad Skupštine grada.
7. Prekidanje i zaključenje sednice
Kad usled obimnosti dnevnog reda, ili iz drugih razloga ne može da se završi rasprava po svim tačkama dnevnog reda predsedavajući može odlučiti da se sednica prekine i zakaže nastavak sednice u određeni dan i čas, o čemu se pisano obaveštavaju samo odsutni odbornici.
Sednicu Skupštine zaključuje predsednik Skupštine posle sprovedenog postupka odlučivanja o dnevnom redu. Nakon toga sprovodi se procedura po odborničkim pitanjima, kada su postavljena u smislu ovog poslovnika.
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
O vođenju zapisnika stara se sekretar Skupštine.
U zapisnik se unose obavezno sledeći podaci:
- vreme i mesto održavanja sednice,
- ime predsedavajućeg i zapisničara,
- broj prisutnih odbornika,
- imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika,
- imena ostalih prisutnih,
- utvrđeni dnevni red,
- imena učesnika u raspravi,
- podaci o rezultatima glasanja,
- formulacija donetih akata i
- pitanja odbornika.
Završna odredba zapisnika je podatak o vremenu završetka sednice.
Predsednik Skupštine može formulisati pojedine zaključke koji se unose u zapisnik. To pravo ima i svaki govornik u pogledu formulacije svojih predloga i mišljenja.
Odbornik koji je na sednici Skupštine izdvojio svoje mišljenje može da traži da se njegova diskusija unese u zapisnik, doslovce kako je izneta.
Usvojen zapisnik potpisuju predsednik Skupštine, sekretar Skupštine i zapisničar.
Usvojenom zapisniku prilaže se kopija materijala koji je bio razmatran na sednici.
Svaki odbornik ima pravo da ostvari uvid u zapisnik.
O čuvanju izvornika zapisnika stara se sekretar Skupštine.
Na sednici Skupštine vrši se snimanje celokupnog toka sednice. Snimljen zapis čuva se u dokumentaciji Skupštine.
Svaka odbornička grupa može da dobije kopiju snimljenog zapisa na njen zahtev.
Pravo je svakog odbornika da dobije prekucan tekst svoje diskusije ili diskusije drugog govornika u raspravi, na njegov zahtev.
Skupština odlučuje glasanjem odbornika, u skladu sa zakonom, statutom i ovim poslovnikom.
Odbornik ima pravo i dužnost da glasa o svakom predlogu o kome se odlučuje.
O svakom predlogu koji je stavljen na dnevni red Skupština odlučuje posle rasprave, sem u slučajevima u kojima je ovim poslovnikom utvrđeno da se odlučuje bez rasprave.
Pre ili posle rasprave Skupština može da odluči da se pojedino pitanje skine sa dnevnog reda, ili da se vrati odgovarajućem organu, ili radnom telu na doradu.
Skupština odlučuje većinom glasova na sednici na kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
Kada je to utvrđeno zakonom i statutom grada Skupština odlučuje po nekim pitanjima većinom glasova ukupnog broja odbornika.
Odbornici glasaju "za" predlog, "protiv" predloga, ili se uzdržavaju od glasanja.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, a tajno je samo u slučajevima predviđenim zakonom, statutom grada i poslovnikom.
Skupština odlučuje javnim glasanjem dizanjem ruke ili prozivkom.
Dizanjem ruku glasa se na način određen ovim poslovnikom.
Na zahtev odbornika Skupština može, bez rasprave, odlučiti da se glasa prozivkom, na način određen ovim poslovnikom.
Kada se glasa dizanjem ruke predsednik Skupštine poziva odbornike prvo da se izjašnjavaju - ko je za predlog, zatim - ko je protiv predloga i na kraju - ko se uzdržava od glasanja.
Nakon obavljenog glasanja predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja, odnosno da li je predlog o kome se glasalo usvojen ili odbijen.
Ako najmanje pet odbornika izrazi sumnju u utvrđeni rezultat glasanja pristupa se prebrojavanju glasova i to se može učiniti samo jednom po istom pitanju.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom sekretar Skupštine proziva po azbučnom redu prezimena, a svaki prozvani odbornik izgovara reč "za", "protiv", ili "uzdržan". Predsednik Skupštine ponavlja ime i prezime odbornika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa.
Sekretar Skupštine zapisuje izjavu odbornika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom u postupku izbora u kome je predloženo dva ili više kandidata odbornici koji pristupaju glasanju izgovaraju puno ime i prezime kandidata za koje glasaju.
Skupština odlučuje tajnim glasanjem kad je to predviđeno zakonom, statutom grada, ovim poslovnikom ili posebnom odlukom Skupštine.
Tajno se glasa glasačkim listićima.
Za svako glasanje štampa se 68 glasačkih listića.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje, a overeni su pečatom Skupštine.
Za štampanje i pečaćenje glasačkih listića obrazuje se posebna komisija, koju čini po jedan predstavnik od tri najveće odborničke grupe. Predsednik komisije je najstariji odbornik iz reda članova komisije.
Komisija sastavlja zapisnik koji potpisuju svi članovi komisije.
Rad komisije završava se predajom glasačkih listića i potpisanog zapisnika rukovodiocu glasanja.
Glasački listić sadrži predlog o kome se odlučuje i opredeljenje "za" i "protiv". Na dnu glasačkog listića reč "za" je na levoj, a reč "protiv" na desnoj strani. Odbornik glasa tako što zaokružuje reč "za" ili reč "protiv".
Prilikom izbora na glasačkim listićima kandidati se navode redosledom utvrđenim na listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa.
Glasati se može za najviše onoliko kandidata koliko se bira i to između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Tajnim glasanjem rukovodi predsednik Skupštine, kome u radu pomažu zamenik predsednika Skupštine i sekretar Skupštine.
Odborniku se uručuje glasački listić, tako što prilazi stolu predsednika, pošto je prethodno prozvan. Predsednik Skupštine uručuje odborniku glasački listić, a sekretar Skupštine označava kod imena i prezimena odbornika u spisku da mu je glasački listić uručen. Predsednik Skupštine pre početka glasanja određuje vreme trajanja glasanja.
Kad odbornik popuni glasački listić prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i ubacuje u nju glasački listić.
Glasačka kutija mora biti prazna i od providnog materijala.
Po isteku vremena glasanja predsednik Skupštine zaključuje glasanje.
Pošto je glasanje završeno komisija za glasanje utvrđuje rezultat glasanja, u istoj prostoriji u kojoj je glasanje i obavljeno.
Pre otvaranja glasačke kutije prebrojaće se neuručeni glasački listići i staviti u poseban koverat, koji će biti zapečaćen.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata podatke o broju:
- upotrebljenih glasačkih listića,
- neupotrebljenih glasačkih listića, koji se pečate u poseban koverat,
- nevažećih glasačkih listića,
- važećih glasačkih listića,
- glasova "za" i glasova "protiv", odnosno, ako se prilikom izbora glasa o više kandidata za istu funkciju, glasova koje su dobili pojedini kandidati.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju da je predlog izglasan, ili da nije izglasan propisanom većinom, odnosno kad se o izboru glasa o dva ili više kandidata za istu funkciju koji kandidat je izabran.
Nevažećim glasačkim listićem, ukoliko nije zakonom drugačije uređeno, smatra se nepopunjeni glasački listi i glasački listić iz koga se ne može sa sigurnošću utvrditi za koji je predlog glasao.
Prilikom glasanja o izboru nevažećim glasačkim listićem smatra se glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira.
O utvrđivanju rezultata glasanja sastavlja se zapisnik koji potpisuju svi članovi komisije za glasanje.
Predsednik Skupštine objavljuje rezultat glasanja na sednici Skupštine.
VII RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG I VANREDNOG STANJA
Skupština nastavlja sa radom od proglašenja vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja do dana izbora novog saziva.
Odredbe ovog poslovnika primenjuju se u radu Skupštine i u slučaju vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja, ukoliko ovim poslovnikom i drugim opštim aktima Skupštine nije drugačije određeno.
Sednicu Skupštine u slučaju vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti, ili ratnog stanja saziva predsednik Skupštine, na način i u rokovima primerenim datim okolnostima u vreme saziva iste.
Ukoliko sednica Skupštine ne može da se organizuje Gradsko veće donosi akte iz nadležnosti Skupštine, s tim što je dužno da ih podnese na potvrdu Skupštini grada čim ona bude u mogućnosti da se sastane.
Odbornici su dužni da u slučajevima vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti, ili ratnog stanja izveštavaju sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese prebivališta ili boravišta.
Rad Skupštine i njenih radnih tela je dostupan javnosti.
Sednici Skupštine i njenih radnih tela mogu prisustvovati ovlašćeni predstavnici štampe i drugih vidova javnog informisanja.
Pre ulaska u salu za sednice akreditovani novinari dužni su da pokažu ovlašćenom licu svoju novinarsku karticu sredstva informisanja iz kojeg dolaze i dužni su da je nose na vidnom mestu.
Akreditovanim novinarima stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka i drugih opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Radio-stanice i televizijske stanice mogu prenositi tok sednice Skupštine, ukoliko Skupština drukčije ne odluči, u skladu sa članom 107. poslovnika.
Sednici Skupštine mogu prisustvovati i građani, osim kada se sednica drži bez prisustva javnosti.
Ukupan broj građana koji može da prisustvuje sednici ograničava se, ako je to potrebno radi obezbeđivanja nesmetanog toka sednice.
Građanin koji želi da prisustvuje sednici Skupštine u obavezi je da na ulazu u salu za sednice Skupštine ovlašćenom licu pokaže svoju ličnu kartu radi identifikacije.
Skupština može da izdaje službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja.
Tekst službenog saopštenja sastavlja odgovarajuća služba, a odobrava predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za štampu u Skupštini može da drži Gradonačelnik, predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti, zamenik predsednika Skupštine i predsednici odborničkih grupa, ili lice koje predsednik odborničke grupe ovlasti, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti tog radnog tela.
Sednice Skupštine i njenih radnih tela, u celini ili jedan njihov deo, mogu biti zatvorene za javnost iz razloga bezbednosti i drugih razloga utvrđenih zakonom, ako to predloži predsednik Skupštine, Gradonačelnik, Gradsko veće grada, radna tela ili najmanje 10 odbornika. Obrazložen predlog o tome daje predsednik Skupštine, gradonačelnik, predsednik radnog tela, odnosno 10 odbornika. O tom predlogu glasa se bez pretresa.
Predlog može biti iznet na sednici Skupštine, pre, u toku ili neposredno nakon utvrđivanja dnevnog reda sednice.
Predlog se može odnositi na isključenje javnosti po svim ili po pojedinim tačkama dnevnog reda.
O iznetom predlogu Skupština grada odlučuje odmah po njegovom predlaganju.
Odbornik ima pravo i dužnost da prisustvuje sednicama Skupštine i njenih radnih tela čiji je član, da učestvuje u njihovom radu i odlučivanju, da izvršava poverene zadatke, predlaže Skupštini raspravu o određenim pitanjima, podnosi predloge za donošenje odluka i drugih akata, podnosi amandmane na predlog odluka i drugih akata i učestvuje u obavljanju i drugih poslova u Skupštini i radnim telima Skupštine i da traži informacije koje su mu potrebne za ostvarivanje funkcije odbornika od funkcionera Skupštine i Gradske uprave.
Odbornik ima pravo da prisustvuje sednicama drugih radnih tela Skupštine i ako nije njihov član i da učestvuje u njihovom radu bez prava odlučivanja.
Odborniku ne može se uskratiti ulazak i boravak u zgradi grada.
Odbornik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima koja su predmet razmatranja Skupštine i da traži obaveštenja i obrazloženja od predsednika ili zamenika predsednika Skupštine, predsednika radnog tela i rukovodioca organizacionih jedinica Gradske uprave, po svim pitanjima koja su mu potrebna za vršenje funkcije odbornika.
Odbornik koji iz opravdanih razloga ne može da prisustvuje sednici obaveštava o tome predsednika ili sekretara Skupštine.
Na predlog predsedavajućeg Skupština može da odobri odsustvo odborniku sa sednice.
Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje u vezi sa poslovima grada. Pitanja se podnose usmeno ili u pisanom obliku. Usmena pitanja podnose se na sednici Skupštine, a u pisanom obliku preko predsednika Skupštine.
Odbornik je dužan da pitanje jasno formuliše. Prilikom postavljanja pitanja u pisanom obliku odbornik treba da se izjasni da li želi da se na pitanje odgovori usmeno na sednici Skupštine, ili u pisanom obliku neposredno njemu, van sednice ili na sednici Skupštine.
Odbornička pitanja koja se odnose na poslove i zadatke iz nadležnosti Gradske uprave sekretar Skupštine upućuje načelnicima organizacionih jedinica Gradske uprave.
Načelnici organizacionih jedinica Gradske uprave imaju obavezu da obezbede blagovremeno davanje odgovora na postavljena pitanja.
Na pitanje koje je postavljeno na sednici Skupštine odgovor se, po pravilu, daje na istoj sednici.
Ako gradonačelnik, predsednik Skupštine, sekretar Skupštine ili načelnik Gradske uprave izjavi da nije u mogućnosti da na istoj sednici odgovori na postavljeno pitanje, odgovore će dati najkasnije na prvoj narednoj sednici Skupštine.
Pitanje na koje nije dat odgovor na istoj sednici i pitanje koje je postavljeno između dve sednice predsednik Skupštine dostavlja sekretaru Skupštine, radi pripreme odgovora za prvu narednu sednicu Skupštine.
Posle dobijanja odgovora odbornik koji je postavio pitanje može da se izjasni da li je zadovoljan odgovorom.
Ako odbornik nije zadovoljen odgovorom može tražiti da se o odgovoru otvori rasprava na jednoj od narednih sednica Skupštine.
O predlogu odbornika da se otvori rasprava povodom odgovora na odborničko pitanje Skupština se izjašnjava bez rasprave.
Stručna služba za skupštinske poslove obezbeđuje uslove za vršenje funkcije odbornika i na njihovo traženje:
- pruža stručnu pomoć u izradi predloga koji oni podnose Skupštini i njenim radnim telima i pomaže im u vršenju drugih poslova poverenih od strane radnih tela i Skupštine,
- obezbeđuje korišćenje dokumentacije za pojedina pitanja koja su na dnevnom radu Skupštine ili njenih radnih tela i
- stara se o obezbeđivanju tehničkih uslova za rad odbornika i vrši kancelarijske i druge poslove za njihove potrebe.
X OBAVLJANJE STRUČNIH I DRUGIH POSLOVA ZA POTREBE SKUPŠTINE
Stručne i druge poslove za potrebe Skupštine, njenih radnih tela, odbornike i odborničke grupe vrše odgovarajuće osnovne organizacione jedinice Gradske uprave, što se posebno uređuje Odlukom o gradskoj upravi.
XI SARADNJA SKUPŠTINE SA SKUPŠTINAMA DRUGIH OPŠTINA I GRADOVA
Skupština sarađuje sa skupštinama, odnosno predstavničkim telima drugih gradova i opština u zemlji i inostranstvu.
Saradnja se ostvaruje uzajamnim posetama delegacija Skupštine ili pojedinih funkcionera, odnosno odbornika skupština drugih gradova i opština, razmenom informacija, drugih materijala i publikacija kao i putem drugih oblika saradnje sa odgovarajućim predstavničkim telima drugih država.
Delegacija Skupštine, odnosno predstavnik Skupštine ili odbornik dužni su da u roku od 10 dana od dana završene posete podnesu Skupštini izveštaj o poseti.
XII TUMAČENJE, DONOŠENJE I PROMENA POSLOVNIKA
Autentično tumačenje poslovnika daje Skupština grada na predlog Komisije za propise.
Predlog za donošenje ili promenu poslovnika može podneti Gradsko veće i najmanje 1/3 odbornika u Skupštini grada.
O predlogu za promenu poslovnika Skupština grada odlučuje većinom prisutnih odbornika na sednici kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
XIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Za sve što nije regulisano ovim poslovnikom neposredno se primenjuju odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi, Statuta grada Požarevca i drugih propisa kojima se uređuje oblast samouprave.
Stupanjem na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine opštine Požarevac ("Službeni glasnik opštine Požarevac", br. 2/05 i 10/06).
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku grada Požarevca".