POSLOVNIKKONSTITUTIVNE SEDNICE SKUPŠTINE GRADA ŠAPCA("Sl. list grada Šapca i opština: Bogatić, Vladimirci i Koceljeva", br. 23/2008) |
Ovim Poslovnikom uređuju se konstituisanje Skupštine grada Šapca (u daljem tekstu: Skupština) i izbor izvršnih organa grada.
Konstitutivnom sednicom predsedava najstariji odbornik (u daljem tekstu: predsedavajući) do izbora predsednika Skupštine.
Predsedavajućem u radu pomaže sekretar Skupštine prethodnog saziva.
2. Potvrđivanje mandata odbornika
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata. Potvrđivanje mandata odbornika vrši se na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora.
Na konstitutivnoj sednici Skupštine obrazuje se Verifikacioni odbor (u daljem tekstu: Odbor).
Predsedavajući konstitutivne sednice predlaže sastav Odbora. Odbor ima sedam članova, i to po jednog člana sa svake izborne liste koja je dobila odborničke mandate u Skupštini, s tim, što izborna lista koja je dobila najveći broj odborničkih mandata daje još jednog člana za predsednika Odbora.
Odbor je izabran ako za njega glasa većina prisutnih kandidata za odbornike.
Odbor prestaje sa radom kad Skupština potvrdi mandate odbornika na konstitutivnoj sednici.
Odbor, na osnovu izveštaja Opštinske izborne komisije o sprovedenim izborima i uverenja o izboru svakog odbornika, utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Opštinske izborne komisije i da li je uverenje izdato od ovlašćenog organa i o tome podnosi izveštaj Skupštini.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja odbora iz člana 5. ovog poslovnika, Skupština odlučuje javnim glasanjem većinom ukupnog broja kandidata za odbornike. U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike koji imaju uverenje Opštinske izborne komisije o izboru za odbornike.
Vreme trajanja diskusije za ovlašćene predstavnike odborničkih grupa iznosi 5 minuta a za ostale odbornike 3 minuta.
III PREDSEDNIK I ZAMENIK PREDSEDNIKA SKUPŠTINE
Skupština na konstitutivnoj sednici bira predsednika Skupštine iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Kandidata za predsednika Skupštine može predložiti najmanje 1/3 odbornika.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju i stranačku pripadnost.
Predsedavajući obaveštava odbornike o svim primljenim predlozima kandidata i upoznaje ih sa sadržajem predloga.
Predsedavajući, na osnovu primljenih predloga, utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine, i to po azbučnom redu prezimena kandidata.
Izbor predsednika Skupštine vrši se tajnim glasanjem.
Glasanje za izbor predsednika sprovodi Komisija od sedam članova, koju čini po jedan predstavnik sa svake izborne liste koja je dobila odborničke mandate u Skupštini, s tim što izborna lista koja je dobila najveći broj mandata daje još jednog člana za predsednika Komisije.
Komisija je izabrana ako za nju glasa većina od prisutnih odbornika.
Tajno glasanje se vrši glasačkim listićima.
Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje.
Svaki glasački listić overen je pečatom Skupštine.
Na glasačkom listiću kandidati se navode redosledom utvrđenim u listi kandidata. Ispred svakog imena kandidata stavlja se redni broj.
Glasa se za jednog od kandidata, između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću, zaokruživanjem rednog broja ispred njegovog imena.
Ukoliko je predložen samo jedan kandidat, glasanje se vrši zaokruživanjem reči "ZA" ili "PROTIV".
Nevažećim se smatra glasački listić koji nije popunjen, zatim onaj koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao kao i onaj na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira.
Za predsednika Skupštine izabran je odbornik koji je dobio većinu glasova ukupnog broja odbornika.
Ako je predloženo više kandidata, a ni jedan od predloženih kandidata nije dobio potrebnu većinu, glasanje se ponavlja i to između dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova ili više kandidata koji su dobili isti i istovremeno najveći broj glasova.
Ako u ponovljenom glasanju ni jedan kandidat ne dobije potrebnu većinu, postupak kandidovanja i izbora se ponavlja.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata i preuzima vođenje sednice.
2. Zamenik predsednika Skupštine
Zamenik predsednika Skupštine se bira iz reda odbornika, na vreme od četiri godine.
Zamenik predsednika Skupštine bira se i razrešava na isti način kao i predsednik Skupštine.
Svaki odbornik može da učestvuje u predlaganju kandidata za zamenika predsednika Skupštine.
Skupština postavlja sekretara Skupštine, na predlog predsednika Skupštine, na četiri godine, javnim glasanjem.
Sekretar Skupštine je postavljen ako je dobio većinu glasova prisutnih odbornika.
Za sekretara Skupštine može biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom, položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Skupština bira gradonačelnika iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine grada.
Predsednik Skupštine predlaže kandidata za gradonačelnika.
Predlog kandidata za gradonačelnika podnosi se u pisanom obliku. Predlog sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju i stranačku pripadnost.
Glasanje za izbor gradonačelnika sprovodi Komisija iz člana 9. ovog Poslovnika.
Kad Skupština odlučuje o izboru gradonačelnika, istovremeno odlučuje o izboru zamenika gradonačelnika i članova gradskog veća.
Izbor gradonačelnika vrši se tajnim glasanjem na način i po postupku iz člana 10. stav 1, 2, 3, 6. i 7. ovog Poslovnika, s tim da se na glasačkom listiću navode imena i prezimena kandidata za gradonačelnika, za zamenika gradonačelnika i za članove gradskog veća.
Glasanje se vrši zaokruživanjem reči "ZA" ili "PROTIV".
Za gradonačelnika izabran je odbornik koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako predloženi kandidat nije dobio potrebnu većinu, ponavlja se postupak izbora.
Kandidat za gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština, na isti način kao gradonačelnika.
Gradonačelniku i zameniku gradonačelnika izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini.
Gradsko veće čine gradonačelnik, zamenik gradonačelnik i 11 članova Gradskog veća, koje bira Skupština, na period od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika.
Gradonačelnik je predsednik Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika je član Gradskog veća po funkciji.
Kandidate za članove Gradskog veća predlaže kandidat za gradonačelnika. Broj kandidata za članove Gradskog veća odgovara broju koji se bira.
Kada odlučuje o izboru gradonačelnika, Skupština istovremeno odlučuje o izboru zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Odborniku koji bude izabran za člana Gradskog veća prestaje odbornički mandat.
Ovaj Poslovnik stupa na snagu danom donošenja.