PRIVREMENI POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA PANČEVA("Sl. list grada Pančeva", br. 1/2008) |
Ovim Privremenim poslovnikom uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine grada Pančeva (u daljem tekstu: Skupština) i način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika Skupštine.
Rad Skupštine i njenih radnih tela je javan.
U slučajevima predviđenim zakonom i ovim poslovnikom, javnost se isključuje.
Konstitutivnu sednicu Skupštine, saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora.
Konstitutivnom sednicom predsedava najstariji odbornik, koji je ovlašćen i da sazove konstitutivnu sednicu ako to u zakonskom roku ne učini predsednik Skupštine iz prethodnog saziva.
Predsedavajućem Konstitutivne sednice u radu pomažu dva najmlađa odbornika i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Odbornici stiču prava i dužnosti u Skupštini danom potvrđivanja mandata.
Skupština potvrđuje mandate odbornika na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora.
Na početku Konstitutivne sednice predsedavajući predlaže sastav Verifikacionog odbora.
Verifikacioni odbor ima tri člana, i to po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Verifikacioni odbor je izabran ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
Verifikacionim odborom predsedava najstariji član.
Verifikacioni odbor prestaje sa radom kad Skupština potvrdi mandate odbornika.
Verifikacioni odbor, na osnovu izveštaja Izborne komisije za sprovođenje izbora za odbornike u Skupštini grada Pančeva i uverenja o izboru za svakog odbornika, utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Izborne komisije i da li je uverenje izdato od ovlašćenog organa, i o tome podnosi izveštaj Skupštini.
Rad sednice Skupštine se nastavlja podnošenjem izveštaja Verifikacionog odbora.
O Izveštaju Verifikacionog odbora otvara se rasprava.
Po završetku rasprave odlučuje se o izveštaju u celini.
Ako Verifikacioni odbor u svom izveštaju, odnosno odbornik na sednici, predloži da se ne potvrdi mandat pojedinom odborniku, o svakom takvom predlogu glasa se posebno.
Na odluke Skupštine o prestanku mandata odbornika, kao i o potvrđivanju mandata novom odborniku, dopuštena je žalba nadležnom Okružnom sudu.
Žalba je dopuštena i u slučaju kada Skupština propusti da donese odluke iz prethodnog stava.
U slučaju osnovanosti žalbe Sud donosi odluku kojom utvrđuje prestanak mandata odbornika, odnosno potvrđuje mandat novom odborniku.
Pravo na podnošenje žalbe ima svaki odbornik.
Žalba se podnosi u roku od 48 časova od dana donošenja odluke Skupštine, odnosno od dana održavanja sednice na kojoj je Skupština propustila da donese odluke iz stavova 5. i 6. ovog člana.
Kad odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat pripada podnosiocu izborne liste sa čije liste je bio izabran odbornik kome je prestao mandat. Taj mandat izborna komisija dodeljuje kandidatu koga odredi podnosilac izborne liste. Izborna komisija odborniku izdaje uverenje da je izabran.
Kad odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, a na izbornoj listi sa koje je odbornik bio izabran nema kandidata za koje podnosilac izborne liste nije dobio mandat, mandat pripada podnosiocu izborne liste koji ima sledeći najveći količnik, a za njega nije dobio mandat.
Mandat novog odbornika traje do isteka mandata odbornika kome je prestao mandat.
Od kandidata se pre potvrđivanja mandata pribavlja pismena saglasnost da prihvata mandat.
Posle potvrđivanja mandata, odbornici kojima je mandat potvrđen daju svečanu izjavu, potpisivanjem teksta svečane izjave, koja glasi:
"Izjavljujem da ću prava i dužnosti odbornika Skupštine grada Pančeva izvršavati u skladu sa Ustavom, Zakonom i Statutom grada Pančeva, a u interesu građana grada Pančeva".
Odbornici koji nisu prisustvovali konstitutivnoj sednici Skupštine, odbornici čiji je mandat osporen pa kasnije potvrđen daju izjavu, pojedinačno na prvoj narednoj sednici Skupštine koja se održava posle potvrde njihovog mandata.
III IZBOR PREDSEDNIKA I ZAMENIKA PREDSEDNIKA SKUPŠTINE I POSTAVLJENJE SEKRETARA I ZAMENIKA SEKRETARA SKUPŠTINE
Skupština, ima predsednika Skupštine, koji organizuje rad Skupštine, saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja druge poslove utvrđene zakonom i statutom grada.
Predsednik Skupštine može biti na stalnom radu.
Predsednik Skupštine, na predlog najmanje 1/3 odbornika, bira se iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost i potpise odbornika.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanoj formi.
O predloženim kandidatima otvara se rasprava.
Po zaključenju rasprave, predsedavajući Skupštine utvrđuje Listu kandidata za predsednika Skupštine po azbučnom redu prezimena kandidata.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi Glasački odbor koga čine predsedavajući Skupštine i po jedan odbornik, predstavnik svake grupe odbornika koja je predložila kandidata.
Glasanje se vrši glasačkim listićima. Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje.
Svaki glasački listić overen je pečatom Skupštine.
Na glasačkom listiću kandidati se navode redosledom utvrđenim u listi kandidata.
Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasa se za jednog od kandidata između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću, zaokruživanjem rednog broja ispred njegovog imena.
Nevažećim se smatra glasački listić koji nije popunjen, zatim onaj koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao, kao i listić na kome je zaokružen veći broj kandidata.
Predsedavajući Glasačkog odbora, konstatuje da je svim prisutnim odbornicima omogućeno da glasaju i zaključuje postupak glasanja.
Nakon toga se javno, na sednici, sprovodi postupak utvrđivanja rezultata glasanja sledećim redom:
1. utvrđuje se broj izrađenih glasačkih listića,
2. utvrđuje se broj odbornika koji prisustvuju sednici,
3. utvrđuje se broj odbornika koji su primili glasački listić,
4. utvrđuje se broj neupotrebljenih glasačkih listića koji će se zapečatiti u koverat,
5. otvara se glasačka kutija i prebrojavanjem utvrđuje broj glasačkih listića u kutiji, i ako on bude veći od broja odbornika koji su listiće primili, postupak se obustavlja, upotrebljeni materijal se odvaja za uništenje i sprovodi se ponovno glasanje,
6. odbornik utvrđuje važnost, odnosno nevažnost glasačkih listića shodnom primenom propisa koji važe za izbor odbornika,
7. nevažeći glasački listići odvojiće se i zapečatiti u poseban koverat,
8. sa važećih glasačkih listića čitaju se imena kandidata koji su dobili glasove i dobijeni glasovi za svakog od kandidata se evidentiraju na posebnom obrascu,
9. nakon obrade svih glasačkih listića utvrđuje se broj glasova koji je dobio svaki od kandidata.
Za predsednika Skupštine izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako je predloženo više kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu ponoviće se izbor, i to između kandidata koji su dobili najveći broj glasova.
Ako ni u drugom krugu predsednik Skupštine nije izabran, ponavlja se postupak izbora.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata glasanja i preuzima vođenje sednice.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku ili bude razrešen.
Predsednik Skupštine podnosi ostavku u pisanoj formi, i o istoj se ne raspravlja i ne odlučuje, već se samo konstatuje.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine ako je ostavku podneo između dve sednice.
Do izbora novog predsednika, Skupštinom predsedava zamenik predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine može biti razrešen i pre istaka mandata.
Predlog za razrešenje predsednika Skupštine pre isteka mandata može podneti najmanje 1/3 od ukupnog broja odbornika u Skupštini.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Razrešenje predsednika Skupštine se vrši na način i po postupku koji je predviđen za njegov izbor.
2. Zamenik predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučajevima njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost, sa svim pravima i obavezama koje ima predsednik Skupštine.
Zamenik predsednika Skupštine bira se i razrešava na isti način kao i predsednik Skupštine.
Zamenik predsednika Skupštine može biti na stalnom radu.
Skupština ima sekretara koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Sekretar Skupštine se postavlja, na predlog predsednika Skupštine, na četiri godine, i može biti ponovo postavljen.
Sekretar Skupštine je postavljen ako je za predlog glasala većina od ukupnog broja odbornika.
Za sekretara Skupštine može biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom, položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Sekretar Skupštine može podneti ostavku u pisanoj formi i pre isteka vremena na koje je postavljen, i o istoj se ne raspravlja i ne odlučuje, već se samo konstatuje.
Skupština može razrešiti sekretara Skupštine i pre isteka vremena na koje je postavljen.
Predlog za razrešenje sekretara može podneti predsednik Skupštine.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
4. Zamenik sekretara Skupštine
Sekretar Skupštine može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučajevima njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se i razrešava pod istim uslovima, na isti način i po istom postupku kao i sekretar Skupštine.
Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine odbornici koji pripadaju jednoj ili više političkih stranaka, odnosno drugih političkih organizacija.
Odbornička grupa ima najmanje 5 odbornika.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova grupe koji je potpisao svaki njen član. Na spisku se posebno navode predsednik i zamenik predsednika odborničke grupe.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
O promeni sastava odborničke grupe, predsednik grupe obaveštava predsednika Skupštine i prilaže izjavu odbornika koji menja pripadnost grupi.
Predsednik Skupštine obaveštava odbornike o obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama u postojećim.
Odborničku grupu predstavlja predsednik.
IV GRADONAČELNIK I GRADSKO VEĆE
Izvršni organi grada su gradonačelnik i gradsko veće.
Gradonačelnika bira Skupština iz reda odbornika na vreme od 4 (četiri) godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Gradonačelnik ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Predsednik Skupštine predlaže kandidata za gradonačelnika.
Kandidat za gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština na isti način kao i gradonačelnika.
Gradonačelniku i zameniku gradonačelnika izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini.
Gradonačelnik i zamenik gradonačelnika su na stalnom radu.
Gradsko veće čine gradonačelnik, zamenik gradonačelnika kao i članovi Gradskog veća, čiji je broj utvrđen Statutom i koje bira Skupština, na period od četiri godine tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika.
Kandidate za članove gradskog veća predlaže kandidat za gradonačelnika.
Kada odlučuje o izboru gradonačelnika, Skupština istovremeno odlučuje o izboru zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Gradonačelnik je predsednik Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika je član Gradskog veća po funkciji.
Članovi Gradskog veća koje bira Skupština ne mogu istovremeno biti i odbornici, a mogu biti zaduženi za jedno ili više određenih područja iz nadležnosti grada.
Odborniku koji bude izabran za člana gradskog veća prestaje odbornički mandat.
Članovi gradskog veća mogu biti na stalnom radu.
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazložen predlog najmanje trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine.
Ako Skupština ne razreši gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem gradonačelnika prestaje mandat zamenika gradonačelnika i Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koje su birani na predlog gradonačelnika ili najmanje 1/3 odbornika, na isti način na koji su izabrani.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana gradskog veća, gradonačelnik je dužan da Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika ili člana gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana gradskog veća.
Stalna radna tela Skupštine su:
1. Savet za budžet i finansije,
2. Savet za privredu,
3. Savet za poljoprivredu,
4. Savet za razvoj sela,
5. Savet za obrazovanje,
6. Savet za zdravstvo, socijalnu zaštitu i društvenu brigu o deci,
7. Savet za sport i fizičku kulturu,
8. Savet za kulturu,
9. Savet za informisanje,
10. Savet za urbanizam, komunalne delatnosti i zaštitu životne sredine,
11. Savet za rodnu ravnopravnost,
12. Savet za omladinu,
13. Komisija za kadrovska, administrativna pitanja i radne odnose,
14. Komisija za mandatna pitanja,
15. Komisija za predstavke i žalbe i
16. Normativno-pravna komisija.
Savet za budžet i finansije razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koji se odnose na finansiranje poslova grada, takse, naknade i druge dažbine, budžet i završni račun, kao i druga pitanja iz oblasti imovinsko-pravnih odnosa i finansija grada.
Savet za budžet i finansije ima predsednika, zamenika predsednika i 5 (pet) članova koje imenuje i razrešava Skupština, na 4 godine, iz reda odbornika i stručnjaka za pitanja budžeta i finansija.
Savet za privredu razmatra predloge odluka, drugih opštih akata i druga pitanja iz svih oblasti privrede, osim oblasti za koje su obrazovana druga radna tela.
Savet za privredu ima predsednika, zamenika predsednika i 5 (pet) članova koje imenuje i razrešava Skupština, na 4 godine, iz reda odbornika, privrednika i stručnjaka, naročito iz oblasti industrije i građevinarstva.
Savet za poljoprivredu prati i razmatra pitanja iz oblasti poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i snabdevanja grada poljoprivredno-prehrambenim proizvodima.
Savet za poljoprivredu ima predsednika, zamenika predsednika i 5 (pet) članova koje imenuje i razrešava Skupština, na 4 godine, iz reda odbornika i stručnjaka iz oblasti poljoprivrede.
Savet za razvoj sela razmatra predloge odluka i drugih opštih akata i druga pitanja iz oblasti života i razvoja sela.
Savet za razvoj sela ima predsednika, zamenika predsednika i 5 (pet) članova koje imenuje i razrešava Skupština, na 4 godine, iz reda odbornika i predstavnika sela.
Savet za obrazovanje razmatra predloge odluka i drugih opštih akata i druga pitanja iz oblasti obrazovanja.
Savet za obrazovanje ima predsednika, zamenika predsednika i 5 (pet) članova koje imenuje i razrešava Skupština, na 4 godine, iz reda odbornika i stručnjaka iz oblasti obrazovanja.
Savet za zdravstvo, socijalnu zaštitu i društvenu brigu o deci razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i sva druga pitanja iz oblasti zdravstva, socijalne zaštite i društvene brige o deci.
Savet za zdravstvo, socijalnu zaštitu i društvenu brigu o deci ima predsednika, zamenika predsednika i 5 (pet) članova koje imenuje i razrešava Skupština, na 4 godine, iz reda odbornika i stručnjaka iz oblasti zdravstva, socijalne zaštite i društvene brige o deci.
Savet za sport i fizičku kulturu razmatra predloge odluka, drugih opštih akata i druga pitanja iz oblasti sporta i fizičke kulture.
Savet za sport i fizičku kulturu ima predsednika, zamenika predsednika i 5 (pet) članova koje imenuje i razrešava Skupština, na 4 godine, iz reda odbornika i stručnjaka iz oblasti sporta i fizičke kulture.
Savet za kulturu razmatra predloge odluka i drugih opštih akata i inicijative i predloge za realizaciju programa iz oblasti kulture, kao i druga pitanja iz ove oblasti i oblasti zaštite kulturnih dobara.
Savet za kulturu ima predsednika, zamenika predsednika i 5 (pet) članova koje imenuje i razrešava Skupština, na 4 godine, iz reda odbornika i stručnjaka iz oblasti kulture.
Savet za informisanje prati i razmatra ostvarivanje javnosti rada grada, njegovih organa i službi i način obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
Savet za informisanje ima predsednika, zamenika predsednika i 5 (pet) članova koje imenuje i razrešava Skupština, na 4 godine, iz reda odbornika i stručnjaka iz oblasti informisanja.
Savet za urbanizam, komunalne delatnosti i zaštitu životne sredine razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koji se odnose na uređenje, obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, uređivanje i korišćenje zemljišta, razmatra predloge odluka i drugih opštih akata iz oblasti urbanizma na teritoriji grada, kao i pitanja vezana za zaštitu i unapređenje životne sredine.
Savet za urbanizam, komunalne delatnosti i zaštitu životne sredine ima predsednika, zamenika predsednika i 5 (pet) članova koje imenuje i razrešava Skupština, na 4 godine, iz reda odbornika i stručnjaka iz oblasti urbanizma, komunalne delatnosti i zaštite životne sredine.
Savet za rodnu ravnopravnost razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i druga pitanja iz nadležnosti grada sa aspekta ravnopravnosti i jednakih mogućnosti muškaraca i žena.
Savet za rodnu ravnopravnost podstiče razvojne aktivnosti u oblasti ravnopravnosti polova u svim oblastima javnog, društvenog i privrednog života i predlaže mere koje doprinose rodnoj ravnopravnosti.
Savet za rodnu ravnopravnost ima predsednika, zamenika predsednika i 5 (pet) članova koje bira i razrešava Skupština, na 4 godine, iz reda odbornika i građana.
Savet za omladinu razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i druga pitanja iz nadležnosti grada koja se odnose na razvoj, unapređenje, društveni položaj omladine i organizacija koje okupljaju omladinu.
Savet za omladinu bavi se svim pitanjima od značaja za razvoj i usavršavanje mladih, omogućavanje uspešnog uključivanja mladih u sve delove društvenog života, obaveštavanje mladih o svim aktuelnim pitanjima iz oblasti nauke, kulture, zdravstvenog obrazovanja i zapošljavanja, organizacijom tribina i drugih vidova aktivnosti.
Savet za omladinu ima predsednika, zamenika predsednika i 5 (pet) članova koje bira i razrešava Skupština, na 4 godine, iz reda odbornika i građana.
Komisija za kadrovska, administrativna pitanja i radne odnose priprema predloge za imenovanja i razrešenja, odnosno za davanje saglasnosti na odluke o imenovanju, odnosno razrešenju za koje posebnim aktima nije predviđen drugi predlagač, za izbor, imenovanja i razrešenja, kao i predlaganje članova organa i predstavnika Skupštine u organe određene aktima Skupštine i zakonom, za koje nije predviđeno predlaganje od strane drugih organa.
Komisija odlučuje u prvom stepenu o pravima po osnovu rada lica koja bira, imenuje ili postavlja Skupština, i daje predloge i mišljenja Skupštini o ispunjenosti uslova za sprovođenje postupka razrešenja tog lica.
Komisija raspisuje i sprovodi javni konkurs u slučajevima imenovanja na osnovu konkursa, ukoliko osnivačkim aktom nije drugačije određeno.
Komisija odlučuje o pitanjima naknade plata i naknada odbornicima, licima biranim i imenovanim u organu Skupštine i licima angažovanim u radu organa Skupštine.
Komisija ima predsednika, zamenika predsednika i 5 (pet) članova koje imenuje i razrešava Skupština, na 4 godine, iz reda odbornika.
Komisija za mandatna pitanja priprema i predlaže propise kojima se uređuju pitanja ostvarivanja prava i dužnosti odbornika; donosi pojedinačne akte o statusnim pitanjima odbornika i izabranih i imenovanih lica u Skupštini; priprema predloge za izbor i imenovanje članova organa i predstavnika Skupštine u određenim organima u skladu sa zakonom i propisima grada kada nije predviđen drugi predlagač.
Komisija razmatra uverenja o izboru odbornika i izveštaj Izborne komisije, na osnovu kojih Skupštini podnosi izveštaj sa predlogom za potvrđivanje mandata, kao i razloge prestanka mandata pojedinih odbornika.
U postupku potvrđivanja mandata odbornika, Komisija radi na način utvrđen ovim poslovnikom za rad Verifikacionog odbora.
Komisija ima predsednika, zamenika predsednika i 5 (pet) članova koje imenuje i razrešava Skupština, na 4 godine, iz reda odbornika i stručnjaka iz oblasti prava.
Komisija za predstavke i žalbe razmatra predstavke i žalbe koje su upućene organima grada i predlaže Skupštini i nadležnim organima mere za rešavanje pitanja sadržanih u njima i o tome obaveštava podnosioce.
O svojim zapažanjima povodom predstavki i žalbe Komisija podnosi izveštaj Skupštini najmanje jednom godišnje.
Komisija ima predsednika, zamenika predsednika i 5 (pet) članova koje imenuje i razrešava Skupština, na 4 godine, iz reda odbornika.
Normativno - pravna komisija razmatra usklađenost predloga odluka i drugih opštih akata koje usvaja Skupština sa ustavom i zakonom, Statutom i drugim propisima i daje svoje predloge i mišljenja Skupštini.
Komisija prati stanje u oblasti normativne delatnosti Skupštine i ukazuje na potrebu donošenja, odnosno usaglašavanja odluka i drugih opštih akata, utvrđuje prečišćene tekstove ovih akata i obavlja i druge poslove koje joj poveri Skupština.
Komisija ima predsednika, zamenika predsednika i 5 (pet) članova koje imenuje i razrešava Skupština, na 4 godine, iz reda odbornika i stručnjaka iz oblasti prava.
1. Osnivanje i sastav radnih tela
Za razmatranje i rešavanje pojedinih pitanja iz nadležnosti Skupštine i vršenje drugih poslova u skladu sa ovim poslovnikom, osnivaju se stalna radna tela.
Članovi stalnih radnih tela biraju se za mandatni period za koji je izabrana Skupština.
Sastav radnih tela predlaže predsednik Skupštine, uz konsultaciju odborničkih grupa.
O predlogu iz prethodnog stava odlučuje Skupština javnim glasanjem.
Radno telo je izabrano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
Ako radno telo ne bude izabrano, ceo postupak se ponavlja.
Stalna radna tela su saveti i komisije.
Skupština može osnovati i druga stalna radna tela.
Članovi saveta i komisija biraju se iz reda odbornika, stručnjaka iz odgovarajućih oblasti i građana za mandatni period za koji je izabrana Skupština, a mogu biti razrešeni i pre isteka mandata.
Predsednik radnog tela može biti samo iz sastava odbornika.
Skupština može i pre isteka mandata na koji su imenovani, razrešiti pojedine članove radnih tela i izabrati nove putem pojedinačnog kandidovanja i izbora.
Predlog za razrešenje člana radnog tela može podneti predsednik Skupštine uz konsultaciju odborničkih grupa i najmanje 10 odbornika.
Radno telo može podneti Inicijativu predsedniku Skupštine za razrešenje, odnosno imenovanje predsednika, zamenika predsednika i članova radnog tela.
Član radnog tela razrešen je kad za to glasa većina prisutnih odbornika.
Skupština, po potrebi, obrazuje povremena radna tela radi razmatranja određenih pitanja i izvršavanja posebnih zadataka iz nadležnosti Skupštine.
Članove povremenih radnih tela i drugih radnih tela Skupštine koji nisu predviđeni Poslovnikom imenuje i razrešava Skupština na predlog Komisije za kadrovska, administrativna pitanja i radne odnose ako posebnom odlukom nije drugačije određeno.
Prvu sednicu radnog tela saziva predsednik Skupštine.
Na toj sednici vrši se konstituisanje radnog tela.
Sednicu radnog tela saziva predsednik radnog tela po sopstvenoj inicijativi, na inicijativu najmanje dva člana radnog tela, ili sekretara Skupštine a dužan je sazvati sednicu na zahtev predsednika Skupštine.
Ako i u tom slučaju predsednik radnog tela ne sazove sednicu, sednicu saziva predsednik Skupštine.
Radno telo radi u sednici kojoj prisustvuje većina članova radnog tela, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova radnog tela.
Sednica radnog tela saziva se najkasnije 3 dana pre održavanja sednice, a može se sazvati i u kraćem roku ako za to postoje razlozi.
Sednici radnog tela obavezno prisustvuje predstavnik predlagača akta koji se na sednici razmatra.
Sednici radnog tela može prisustvovati i učestvovati u radu, bez prava odlučivanja, i odbornik koji nije član radnog tela.
U radu radnog tela mogu učestvovati i članovi Gradskog veća, zavisno od pitanja koje je na dnevnom redu.
U radu radnog tela mogu, po pozivu, učestvovati i druga lica.
Sekretar Skupštine može učestvovati u radu radnih tela bez prava odlučivanja.
Sednice radnih tela priprema predsednik radnog tela uz pomoć sekretara Skupštine ili lica koje on odredi.
Sekretar Skupštine stara se da radno telo dobije od odgovarajućih predlagača svu potrebnu dokumentaciju i stručnu pomoć.
Predlagači su dužni da dostave radnim telima obrazloženje po svakom predmetu koji im je upućen na proučavanje.
Predlagači su dužni da na zahtev radnog tela ili na zahtev sekretara Skupštine hitno odgovore na sva traženja u vezi sa predmetom koji radno telo proučava.
Radno telo može zahtevati od predlagača da dopuni svoj predlog i da pruži potrebna objašnjenja i vratiti predlagaču ceo predmet i odrediti mu rok za postupanje po primedbama radnog tela.
Ako predlagač ne usvoji primedbe, radno telo će izneti predlog na sednici Skupštine sa svojim mišljenjem i predlozima.
O vremenu i mestu održavanja sednice sa označenjem dnevnog reda obavestiće se predsednik i sekretar Skupštine, gradonačelnik i Gradsko veće, a članovima radnih tela dostaviće se pismeni poziv zajedno sa potrebnim materijalom.
Kad radno telo proučava nacrte ili predloge odluka koje sadrže opšte propise, članovima radnih tela dostaviće se, uz poziv za sednicu, potpun tekst nacrta ili predloga odluka, kao i najvažnije primedbe koje su primljene u vezi s tim nacrtom ili predlogom.
Sednicu radnog tela otvara i njom rukovodi predsednik, a u slučaju njegove sprečenosti zamenik predsednika, odnosno član koga ostali članovi za to odrede.
U pretresu pojedini članovi radnog tela mogu više puta govoriti o istom pitanju, ako se ne odluči da se pravo govora ograniči.
Radna tela daju mišljenja o predlozima odluka, drugih opštih akata, i drugim pitanjima iz oblasti za koje su obrazovani i odlučuju o pitanjima koja im poveri Skupština.
U donošenju zaključaka radnog tela mogu učestvovati samo njihovi članovi.
O radu na sednici vodi se zapisnik koji potpisuju predsednik radnog tela i zapisničar.
Radno telo može raditi ako je prisutna većina članova.
Ako zaključak radnog tela nije donesen jednoglasno, članovi radnog tela koji su ostali u manjini imaju pravo da traže da se uz zapisnik dostavi i njihovo mišljenje o odbijanju zaključka.
Radno telo određuje izvestioca koji će pred Skupštinom podnositi izveštaj i obrazlagati zaključak radnog tela.
Ako je manjina podnela svoje izdvojeno mišljenje, može i ona odrediti svog izvestioca.
Stručnu obradu akata i drugih materijala za sednice radnih tela vrše nadležni organi Gradske uprave.
Organizacione i administrativne poslove za potrebe radnih tela vrši nadležni sekretarijat Gradske uprave.
Kad su predmeti proučavanja u radnim telima složena pitanja koja obuhvataju razne oblasti, mogu se održati zajedničke sednice raznih komisija i saveta, ili pojedina komisija ili savet može tražiti da joj druga komisija, odnosno savet dostavi svoje mišljenje ili svoj zaključak o pojedinom pitanju.
Zajedničkim sednicama predsedavaju naizmenično predsednici komisija, odnosno saveta.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Predsednik Skupštine stara se o pripremanju sednice uz pomoć sekretara Skupštine.
Predsednik Skupštine je dužan da sednicu zakaže na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili jedne trećine odbornika, u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu u slučajevima i roku iz prethodnog stava, sednicu može zakazati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Predsednik skupštine može odložiti sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
U slučaju iz prethodnog stava, ne produžava se rok za podnošenje amandmana utvrđen Poslovnikom.
Sednice Skupštine sazivaju se pisanim putem.
Poziv za sednicu sadrži mesto i vreme održavanja sednice.
Poziv za sednicu Skupštine dostavlja se odbornicima najkasnije 15 dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Odbornicima se sa pozivom dostavlja i predlog dnevnog reda, odgovarajući materijal koji se odnosi na predlog dnevnog reda, izveštaj odgovarajućeg radnog tela Skupštine, druga dokumentacija, kao i zapisnik sa prethodne sednice.
Izuzetno, u hitnim slučajevima, predsednik Skupštine može sazvati sednicu Skupštine sa rokom kraćim od 15 dana, a dnevni red za ovu sednicu može predložiti na samoj sednici.
Predlog za koji je pokrenuta građanska inicijativa u skladu sa odredbama Statuta grada i zakona, Inicijativni odbor za pokretanje građanske inicijative dostavlja u pisanoj formi predsedniku Skupštine.
O predlogu iz stava 1. ovog člana Skupština je dužna da održi sednicu i da dostavi obrazložen odgovor građanima u roku od 60 dana od dobijanja predloga.
Podnosioci inicijative se obaveštavaju o vremenu, mestu održavanja i dnevnom redu Skupštine.
O predlogu za koji je pokrenuta građanska inicijativa Skupština odlučuje većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
2. Dnevni red i vođenje sednice
Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o pristiglim materijalima.
Sa predloženim dnevnim redom upoznaju se predstavnici odborničkih grupa.
Svaki odbornik, Gradsko veće i gradonačelnik može zahtevati da se u dnevni red, pored predloženih unesu i druga pitanja i predlozi za koje smatraju da treba da se razmatraju.
Oni su dužni da obrazložen predlog za izmenu i dopunu dnevnog reda, podnesu predsedniku Skupštine u pisanoj formi najkasnije 3 dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Predsednik Skupštine može odbiti da u predlog dnevnog reda uvrsti one predloge i pitanja za koje smatra da nisu dovoljno pripremljeni da bi se o njima moglo na sednici raspravljati. U tom slučaju će predsednik Skupštine obavestiti predlagača o razlozima zbog kojih je odbio da predlog ili pitanje uvrsti u predlog dnevnog reda.
Sednicom predsedava predsednik Skupštine, koga u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti zamenjuje zamenik predsednika Skupštine.
U slučaju njihove odsutnosti i sprečenosti, sednicom predsedava najstariji odbornik, sa svim pravima i obavezama koje ima predsednik Skupštine.
Nakon otvaranja sednice, a pre utvrđivanja dnevnog reda, predsednik Skupštine, po izveštaju sekretara Skupštine, utvrđuje da li postoji kvorum potreban za rad.
Za punovažan rad i odlučivanje na sednici potrebno je prisustvo većine od ukupnog broja odbornika. Ako se utvrdi da ne postoji kvorum potreban za rad, predsednik odlaže sednicu.
Sednica će se prekinuti i odložiti i u slučaju kada se u toku trajanja sednice utvrdi da ne postoji kvorum potreban za rad.
Ako predsednik na početku ili u toku sednice posumnja u postojanje kvoruma potrebnog za rad, narediće prebrojavanje ili prozivku. Prebrojavanje ili prozivka izvršiće se i kada to zatraži neki od odbornika. Prozivanje na sednici vrši sekretar Skupštine.
Predsednik Skupštine može odrediti pauzu sednice da bi se izvršile potrebne konsultacije i pribavila mišljenja.
Kad usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih razloga ne može da se završi rasprava po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan, Skupština može odlučiti da se sednica prekine i da se nastavak zakaže u određeni dan, o čemu se pismeno obaveštavaju samo odsutni odbornici.
Pre prelaska na dnevni red verifikuje se zapisnik sa prethodne sednice.
O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez rasprave.
Potrebna objašnjenja o značajnim radnjama između dve sednice, pre nego što pređe na dnevni red, daje predsednik Skupštine usmeno.
O ovome se ne otvara rasprava.
Kada predsednik Skupštine utvrdi da postoji kvorum potreban za rad, pristupa su utvrđivanju dnevnog reda.
O predlozima odbornika za izmene i dopune predloženog dnevnog reda ne otvara se rasprava.
Odbornici se posebno izjašnjavaju, prvo, o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, a zatim o predloženom dnevnom redu u celini.
Dnevni red se utvrđuje većinom glasova prisutnih odbornika.
Predsednik Skupštine i svaki odbornik mogu predložiti Skupštini da se prilikom utvrđivanja dnevnog reda odluči da će se po pojedinim tačkama dnevnog reda voditi objedinjena rasprava.
Nakon zaključenja objedinjene rasprave o svakoj tački dnevnog reda odlučuje se pojedinačno.
Jednom utvrđen dnevni red može se u toku sednice izmeniti samo Zaključkom, bez otvaranja rasprave.
Posle usvajanja dnevnog reda, prelazi se na raspravu po utvrđenom redosledu.
O svakoj tački dnevnog reda rasprava se vodi dok ima prijavljenih govornika.
Kada se zaključi rasprava povodom određene tačke dnevnog reda, ne može se ponovo otvarati.
Svaki odbornik ima pravo da govori na sednici Skupštine.
Kada se razmatraju pitanja iz delokruga stalnih radnih tela, pravo da govore imaju i njihovi članovi koji nisu odbornici.
Skupština može odlučiti da se po određenim tačkama dnevnog reda da reč predstavnicima pojedinih preduzeća, organa i organizacija, kao i pojedinim građanima.
Prijava za reč podnosi se predsedniku Skupštine čim se otvori rasprava i može se podnositi sve do njenog zaključenja.
Predsednik Skupštine daje govornicima reč po redu prijave.
Predsednik Skupštine dužan je i preko reda dati reč predstavniku predlagača, gradonačelniku i članovima Gradskog veća.
Svaki odbornik, po pravilu može da dobije reč samo jednom, po jednoj tački dnevnog reda, u trajanju ne dužem od 5 minuta.
Govornik može da dobije reč po drugi put, tek pošto se iscrpi lista govornika koji govore prvi put i samo ako tačka dnevnog reda, po oceni predsednika Skupštine, nije dovoljno raspravljena, i to u trajanju ne dužem od 3 minuta.
Predsednik odborničke grupe koji želi da iznese stav te grupe o tački dnevnog reda, ima pravo da dobije reč preko reda, s tim što ne može govoriti duže od 5 minuta, i ne više od dva puta o istoj tački dnevnog reda.
Predsednik Skupštine će u slučaju prekoračenja određenog vremena opomenuti govornika da je vreme proteklo, a ako ovaj u toku narednog minuta ne završi govor, oduzima mu reč.
Ako odbornik zatraži reč da bi ispravio navod koji je po njegovom mišljenju netačan i koji je prouzrokovao nesporazum ili zahteva lično objašnjenje, predsednik Skupštine će mu dati reč čim završi govor lice koje je ispravku izazvalo (replika).
Odbornik se u ovom govoru mora ograničiti na ispravku, odnosno lično objašnjenje i njegov govor ne mogu da traju duže od tri minuta.
Predsednik odborničke grupe ima pravo da dobije reč, da bi ispravio netačne navode koji se odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici pripadaju toj odborničkoj grupi, u trajanju ne dužem od 3 minuta.
Odbornik na osnovu čijeg je izlaganja drugi odbornik ostvario pravo da dobije reč radi ispravljanja navoda, nema pravo da govori u vezi sa onim što je naveo taj odbornik (replika na repliku).
Odborniku koji zatraži da govori o povredi Poslovnika predsednik Skupštine daje reč čim je zatraži, s tim da odbornik mora navesti koji član Poslovnika je povređen i u čemu se sastoji povreda, i njegov govor ne može trajati duže od 3 minuta.
Predsednik Skupštine je dužan da da objašnjenje povodom povrede Poslovnika.
Ako odbornik ne bude zadovoljan datim objašnjenjem, predsednik Skupštine poziva odbornike da odluče o povredi Poslovnika.
Govornik može govoriti samo o tački koja je na dnevnom redu.
Ako se govornik udalji od tačke dnevnog reda, predsednik Skupštine će ga opomenuti i pozvati da se drži tačke dnevnog reda. Ukoliko odbornik i pored opomene nastavi da govori, predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Nije dozvoljeno ni ometanje govornika dobacivanjem i komentarisanjem izlaganja, kao i svaki drugi postupak koji sprečava slobodu govora.
Predsednik Skupštine je dužan da se brine da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Sednica Skupštine može trajati od 8.00 do 15.00 časova.
Skupština može odlučiti da se rad na sednici nastavi i posle 15.00 časova.
Skupština o svakoj tački dnevnog reda odlučuje posle rasprave, sem u slučajevima u kojima je ovim poslovnikom određeno da se odlučuje bez rasprave.
Pre zaključenja rasprave Skupština može da odluči da se pojedina tačka skine sa dnevnog reda ili da se vrati odgovarajućem radnom telu ili organu na ponovno razmatranje ili dopunu.
Predsednik Skupštine može predložiti da Skupština zaključi raspravu i pre nego što je iscrpljena lista prijavljenih odbornika, ako smatra da se o tački dnevnog reda dovoljno raspravljalo. Takav predlog može podneti i svaki odbornik. O ovome predlogu glasa se bez rasprave.
Posle zaključene rasprave prelazi se na glasanje o predlogu. O predlogu se glasa u celini. Ako je podnet amandman, prvo se odlučuje o amandmanu, a zatim o predlogu u celini.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili Statutom nije drukčije određeno.
Većina glasova od ukupnog broja odbornika potrebna je kad se odlučuje o:
1. donošenju i promeni Statuta grada;
2. donošenju i izmenama urbanističkog plana;
3. donošenju i izmenama budžeta;
4. i u drugim slučajevima predviđenim zakonom i Statutom.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, sem ukoliko Skupština na predlog odbornika, ne odluči da glasanje bude tajno.
Odbornici glasaju izjašnjavanjem za predlog ili protiv predloga ili se uzdržavaju od glasanja.
Glasanje se vrši dizanjem ruke ili poimenično - prozivkom.
Kada se glasa dizanjem ruke, predsednik Skupštine poziva da se izjasne odbornici koji glasaju "za", zatim oni koji glasaju "protiv" i najzad, odbornici koji su uzdržani. Pri tom prebrojava samo glasove manjine ukoliko je većina glasova očigledna.
Poimenično se glasa tako što odbornici po prozivci izjavljuju da glasaju "za" ili "protiv" ili da su uzdržani.
Poimenično glasanje vrši se ako to odredi predsednik Skupštine ili ako Skupština odluči na predlog odbornika.
Kada se završi prozivka, pozivaju se još jednom svi odbornici koji se prvi put nisu odazvali.
Tajno glasanje vrši se glasačkim listićima koji su iste veličine, oblika i boje i overeni pečatom Skupštine.
Kada se glasa o predlogu koji treba da se prihvati ili odbije, odbornici zaokružuju na glasačkom listiću reč "za" ili "protiv".
Glasački listić odbornici spuštaju u glasačku kutiju po prozivci.
Pre nego što se pristupi tajnom glasanju, predsedavajući će pročitati odredbe Poslovnika koje se odnose na postupak tajnog glasanja, a potom se bira Komisija od 3 (tri) člana za utvrđivanje rezultata glasanja.
Utvrđivanje glasanja vrši se na sledeći način:
Jedan član Komisije vadi jedan po jedan listić iz glasačke kutije, čita šta je na listiću zapisano, pa listić dodaje drugom članu koji isto tako čita listić i dodaje ga trećem članu, a ovaj ga čita i beleži u spisak sadržinu listića.
Nevažećim se smatra glasački listić koji nije popunjen, zatim onaj koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je odbornik glasao "za" ili "protiv", kao i listić na kome je zaokruženo i "za" i "protiv".
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Za povredu reda na sednici Skupštine mogu da se izreknu disciplinske mere:
- opomena,
- oduzimanje reči,
- privremeno udaljavanje sa sednice.
Opomenu i oduzimanje reči izriče predsednik Skupštine.
Privremeno udaljavanje sa sednice izriče Skupština, bez rasprave, na predlog predsednika Skupštine.
Opomena će se izreći odborniku koji svojim ponašanjem i govorom na sednici narušava red ili odredbe Poslovnika, odnosno vređa pravila pristojnosti.
Odborniku će se oduzeti reč ako i posle opomene povredi red na sednici ili povredi odredbe Poslovnika, odnosno vređa pravila pristojnosti.
Oduzimanje reči unosi se u zapisnik.
Odbornik koji u svom govoru vređa druge odbornike ili druga lica ili na drugi način ruši ugled odbornika ili izaziva nered i ometa rad na sednici ili upotrebljava izraze koji nisu u skladu sa dostojanstvom Skupštine, može biti privremeno udaljen sa sednice.
Udaljenje sa sednice unosi se u zapisnik.
Odbornik kome je izrečeno udaljenje sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale i ne može prisustvovati sednici sa koje je udaljen.
Ako se odbornik protivi da napusti sednicu, predsedavajući će narediti da ga služba obezbeđenja udalji iz sale.
U slučaju težeg poremećaja reda na sednici, ako predsedavajući ne može da održi red, narediće prekid sednice i zakazati nastavak istog dana, posle kratkog vremena, ili drugog dana u određeni čas.
Predsednik Skupštine može da naredi da se svako lice koje prisustvuje kao građanin na sednici, a ponaša se nepristojno ili ne poštuje red, odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica.
U slučaju teže povrede reda od strane građana, predsednik Skupštine može da naredi da se građani odmah udalje iz sale u kojoj se održava sednica.
Sva lica koja se po službenoj dužnosti nalaze u sali za vreme sednice su pod nadzorom predsednika Skupštine i dužni su da izvršavaju njegove naloge.
O radu na sednici vodi se zapisnik.
O vođenju zapisnika stara se sekretar Skupštine.
U zapisnik se obavezno unosi:
- vreme i mesto održavanja sednice;
- ime predsedavajućeg;
- imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika;
- imena lica koja su prisustvovala sednici po pozivu i kao gosti;
- kratak tok sednice sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo i imenima govornika; rezultat glasanja o pojedinim pitanjima;
- naziv odluka i zaključaka donetih na sednici; i
- pitanja odbornika.
Predsednik može formulisati pojedine zaključke koji se unose u zapisnik. Isto to pravo ima i svaki govornik u pogledu formulacije svojih predloga i mišljenja.
Originali zapisnika čuvaju se u dokumentaciji Skupštine, a zapisnik se dostavlja odbornicima uz poziv za narednu sednicu.
Tekst zapisnika potpisuju predsednik i sekretar Skupštine.
Sednice Skupštine se audio snimaju i stenografišu, pri čemu se obezbeđuje prepis snimka.
Govornik ima pravo da pregleda tekst svog govora i da napravi ispravke ukoliko se tekst prepisa snimka ne slaže sa magnetofonskim snimkom.
Predsednik Skupštine se stara da se odborniku obezbedi vršenje ovog prava.
Svakom odborniku će se na njegov zahtev staviti na uvid prepis magnetofonskog snimka sednice, odnosno stenografske beleške.
VII POSTUPAK DONOŠENJA ODLUKA I DRUGIH AKATA U SKUPŠTINI
Skupština donosi odluke, druga opšta akta, rešenja, zaključke, preporuke, daje mišljenja i autentična tumačenja akata koje donosi.
O obliku akata odlučuje Skupština s obzirom na prirodu predloga koji je bio stavljen na dnevni red, bez obzira na to u kom je obliku akt bio predložen.
Akta Skupštine izrađuju se na osnovu izvornika i zapisnika o radu sednice na kojoj su doneti.
Akta Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
O čuvanju i objavljivanju akata Skupštine stara se sekretar Skupštine.
Predlog odluke i drugih opštih akata (u daljem tekstu: odluka) može da podnese, Gradsko veće, gradonačelnik, stalna radna tela Skupštine, svaki odbornik i najmanje 5% birača.
Predlog odluke podnosi se u obliku u kome se odluka donosi i mora biti obrazložen.
Obrazloženje mora da sadrži pravni osnov i razloge za donošenje odluke.
Predlog odluke koji je upućen Skupštini predsednik Skupštine dostavlja odbornicima.
Predlog odluke upućuje se i nadležnom radnom telu i Gradskom veću, ako ono nije predlagač.
Predlog odluke se, pre razmatranja u Skupštini, razmatra u nadležnim radnim telima.
Nadležna radna tela u svojim izveštajima mogu predložiti Skupštini da prihvati predlog odluke u celini ili predložiti da Skupština donese odluku u tekstu izmenjenom, delom ili u celini, u odnosu na tekst koji je podneo predlagač ili da predlog odluke ne prihvati.
Predlagač odluke, odnosno njegov predstavnik, može na početku rasprave, da izloži dopunsko obrazloženje predloga. On ima pravo da učestvuje u raspravi sve do njenog zaključenja, da daje objašnjenje i iznosi svoje mišljenje.
Predlagač odluke ima pravo da povuče ili izmeni predlog odluke sve do zaključenja rasprave.
Predlog za izmenu i dopunu predloga odluke podnosi se u obliku amandmana.
Amandman mogu podneti Gradsko veće, gradonačelnik, stalna radna tela Skupštine, svaki odbornik, kao i drugi subjekti koji prema Statutu Grada imaju pravo predlagača prema Skupštini.
Amandman se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
O amandmanu se obavezno izjašnjava predstavnik predlagača i Gradsko veće, kad ono nije predlagač.
Amandman se podnosi predsedniku Skupštine, najkasnije 3 dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Izuzetno od prethodnog stava, kada se o nekom aktu odlučuje po hitnom postupku predviđenom ovim poslovnikom, amandman se može podneti na samoj sednici do zaključenja rasprave o predlogu akta.
U slučaju da je amandman podnet na samoj sednici, predsednik Skupštine određuje pauzu radi izjašnjavanja predlagača i Gradskog veća, kada ono nije predlagač.
Predsednik Skupštine će neblagovremene, nepotpune i pravno nemoguće amandmane, po izveštaju sekretara Skupštine, odbaciti i oni ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Amandman koji podnese predlagač odluke, kao i amandman koji prihvati predlagač odluke, postaje sastavni deo predloga odluke i o njemu se ne glasa.
Ako predlagač odluke prihvati u načelu podneti amandman, ali ne prihvati njegovu formulaciju, predložiće novu formulaciju amandmana.
Ako podnosilac amandmana prihvati novu formulaciju, amandman postaje sastavni deo predloga odluke.
Ukoliko podnosilac amandmana ne prihvati novu formulaciju, Skupština prvo glasa o amandmanu onakvom kakvim ga je formulisao podnosilac.
O amandmanima se glasa prema redosledu članova odluke na koji se odnose.
Ako je na isti član odluke podneto više amandmana, o amandmanima se glasa onim redom kojim su podneti.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga odluke, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje tog člana.
Prihvaćeni amandmani postaju sastavni deo predloga odluke.
Amandman je usvojen ako je za njega glasala većina odbornika koja je potrebna za usvajanje odluke na koji se amandman odnosi.
Kada se završi rasprava o predlogu odluke i kad je izvršeno glasanje o predloženim amandmanima, ako ih je bilo, prelazi se na glasanje o predlogu odluke u celini.
Predlog odluke je usvojen kad ga Skupština prema odredbama ovog poslovnika izglasa u celini.
Ako za donošenje pojedinih akata postoji neodložna potreba ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana, preduzeća ili drugih organa i organizacija, predlog akta može se izneti Skupštini na razmatranje i odlučivanje, bez prethodnog razmatranja, u odgovarajućim organima i radnim telima Skupštine.
Predlagač hitnog postupka mora obrazložiti razloge zbog kojih traži hitan postupak.
Svaki ovlašćeni predlagač može podneti obrazloženi predlog da se o određenom pitanju odluči po hitnom postupku.
O predlogu za donošenje akta po hitnom postupku odlučuje se bez rasprave. Pre glasanja o tom pitanju Skupština će saslušati obrazloženje predlagača.
Ako Skupština usvoji predlog da se akt donese po hitnom postupku, predlog akta će se uvrstiti u dnevni red iste sednice, sa naznakom da se radi o hitnom postupku.
Predlog akta koji se donosi po hitnom postupku mora se dostaviti odbornicima najkasnije do početka sednice, a izuzetno se podnosi na samoj sednici.
4. Potpisivanje i objavljivanje akata
Akta doneta na sednici Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
Izvornik akta potpisan od strane predsednika Skupštine i overen pečatom Skupštine čuva se u dokumentaciji Skupštine.
Pod izvornikom akta podrazumeva se tekst koji je usvojen na sednici Skupštine.
O izradi izvornika akata i njihovih otpravaka, o čuvanju izvornika akata i njihovoj evidenciji, objavljivanju akata i njihovom dostavljanju zainteresovanim organima i organizacijama stara se nadležni sekretarijat Gradske uprave.
Statut, odluka i drugi opšti akti Skupštine objavljuje se u "Službenom listu grada Pančeva".
VIII RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG ILI VANREDNOG STANJA
Odredbe ovog poslovnika primenjuju se u radu Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja, ako odredbama ovog poglavlja ili drugim opštim aktima Skupštine nije drugačije određeno.
Predsednik Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja:
- određuje vreme i mesto održavanja sednica Skupštine;
- odlučuje o načinu pozivanja odbornika na sednice i načinu i rokovima dostavljanja materijala za te sednice;
- može, po potrebi, odrediti poseban način vođenja, izdavanja i čuvanja stenografskih beležaka i zapisnika sa sednice Skupštine i njenih stalnih radnih tela;
- može odrediti da se predlozi odluka i drugi opšti akti i drugi materijali ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja dok Skupština drugačije ne odluči;
- odlučuje o načinu rada i izvršavanju zadataka stručnih službi Skupštine.
U slučaju neposredne ratne opasnosti, za vreme ratnog ili vanrednog stanja, predlozi odluka i drugih opštih akata koje razmatra Skupština mogu se izneti na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u nadležnim radnim telima, ukoliko to Skupština odluči.
O ovim aktima Gradsko veće daje svoje mišljenje na samoj sednici Skupštine.
Odbornici su dužni da u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja, izveštavaju sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese prebivališta ili boravišta.
IX JAVNOST RADA SKUPŠTINE I RADNIH TELA
Rad Skupštine i njenih radnih tela dostupan je javnosti.
Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine i njenih radnih tela radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu, ukoliko dobiju akreditaciju od predsednika Skupštine.
Sednici Skupštine imaju pravo da prisustvuju i građani, osim kada Skupština odluči da se javnost isključi.
Ukupan broj građana koji može da prisustvuje sednici ograničava se, ako je to potrebno, radi obezbeđivanja nesmetanog toka sednice.
Građani koji žele da prisustvuju sednici Skupštine dužni su da se pre početka sednice prijave stručnoj službi, sa ličnom kartom, radi evidentiranja.
Skupština i njena radna tela, u slučaju razmatranja određenih pitanja, mogu ograničiti ili isključiti javnost iz svog rada iz razloga bezbednosti ili iz drugih razloga utvrđenih zakonom i ovim poslovnikom.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka i opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijal o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Radi stvaranja uslova za rad predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine i njenih radnih tela.
Radio stanice i televizijske stanice mogu prenositi tok sednice Skupštine ukoliko Skupština drukčije ne odluči.
Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja.
Konferenciju za štampu, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština, može da održi predsednik ili zamenik predsednika Skupštine, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti tog radnog tela.
Sekretar Skupštine ili lice koje on odredi ostvaruje kontakte između novinara i Skupštine.
Kada akreditovani novinar zloupotrebi svoja prava ili grubo povredi red ili pravila pristojnosti na sednici, predsednik Skupštine udaljiće ga sa sednice, a može doneti i odluku da to lice ne može vršiti prava koja mu po ovom poslovniku pripadaju. U tom slučaju obavestiće se i novinska agencija, radio ili televizija čiji je predstavnik to lice i zamoliće se da odredi drugo lice kao svog predstavnika.
Skupština može odlučiti, na predlog predsednika Skupštine ili na predlog 10 odbornika, da se sednica održi bez prisustva javnosti ili da se samo o pojedinim pitanjima raspravlja i odlučuje bez prisustva javnosti.
Odluka o ovom predlogu donosi se bez rasprave.
Skupština može odlučiti da objavi kratak izveštaj o radu na sednici, kao i odluke donete na sednici koja je održana bez prisustva javnosti.
Odbornik je dužan da učestvuje u radu Skupštine i radnih tela čiji je član.
Odbornici su dužni da najkasnije 48 časova pre početka zakazane sednice obaveste sekretara Skupštine o eventualnoj sprečenosti učešća na sednici.
Odbornik ima pravo na naknadu troškova za obavljanje odborničke funkcije i druga primanja koja utvrđuje Skupština posebnim aktom.
Odbornik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima čije mu je poznavanje potrebno radi vršenja funkcije odbornika.
Radi potpunijeg obaveštavanja, odbornicima se redovno dostavljaju službene publikacije i informativan i dokumentacioni materijal o pitanjima koja su na dnevnom redu sednice Skupštine i o drugim pitanjima iz delokruga Skupštine.
Odbornik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Skupštine, predsednika stalnih radnih tela Skupštine, sekretara Skupštine, gradonačelnika, Gradskog veća, načelnika Gradske uprave o pitanjima koja se odnose na poslove iz okvira njihovih prava i dužnosti, odnosno poslova iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalazi, a koja su mu potrebna za vršenje funkcija odbornika.
Svaki odbornik ima pravo da postavlja pitanja u vezi sa poslovima Grada.
Pitanja se podnose usmeno ili pismeno.
Usmena pitanja podnose se na sednici Skupštine, a pismena preko sekretara Skupštine.
Usmena pitanja postavljaju se na kraju sednice, nakon okončanja rada po utvrđenom dnevnom redu.
Skupština mora biti obaveštena o svim pitanjima koja su odbornici postavili.
Na postavljeno pitanje odbornika, odgovor se daje na istoj ili na narednoj sednici. Izuzetno, odgovor se može dati i kasnije, ukoliko ga onaj kome je pitanje upućeno (organ, ustanove, preduzeće i sl.), i pored urgencije nadležnog sekretarijata Gradske uprave, nije na vreme dostavio.
Skupština može odlučiti da se lice kome je pitanje postavljeno pozove na sednicu Skupštine da usmeno da odgovor ili tražena obaveštenja. Ono ima pravo da u toku pretresa dobije reč radi davanja naknadnih obaveštenja ili svoga mišljenja.
Nadležni sekretarijat Gradske uprave, obezbeđuje u okviru svojih zadataka, uslove za vršenje funkcije odbornika i na njihovo traženje:
- pružaju im stručnu pomoć u izradi predloga koje oni podnose Skupštini i radnim telima Skupštine;
- obezbeđuju im korišćenje dokumentacije za pojedina pitanja koja su na dnevnom redu Skupštine ili njenih radnih tela;
- staraju se o obezbeđivanju tehničkih uslova za njihov rad.
Odborniku se posle potvrđivanja mandata izdaje posebna legitimacija.
Odbornik uživa imunitet.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen za izraženo mišljenje ili davanje glasa u Skupštini i njenim radnim telima.
Danom stupanja na snagu Privremenog poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine opštine Pančevo ("Službeni list opštine Pančevo" br. 13/2006 - prečišćen tekst i 25/2006).
Ovaj Privremeni poslovnik stupa na snagu danom donošenja i primenjivaće se do donošenja Poslovnika Skupštine grada Pančeva, a objaviće se u "Službenom listu grada Pančeva".