POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA JAGODINA("Opštinski službeni glasnik opštine Jagodina", br. 11/2008 i "Sl. glasnik grada Jagodina", br. 2/2008) |
Ovim Poslovnikom uređuju se konstituisanje, organizacija, pripreme, vođenje, i rad sednica Skupštine grada Jagodina i druga pitanja vezana za rad Skupštine grada Jagodine (u daljem tekstu: Skupština).
Skupštinu predstavlja predsednik Skupštine.
U Skupštini je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo.
Pečat skupštine je okruglog oblika sa grbom Republike Srbije u sredini i sa natpisom, ćiriličnim pismom, oko njega: "Republika Srbija - Skupština grada Jagodina".
1. Prva, konstitutivna sednica
Prvu, konstitutivnu sednicu Skupštine, saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora.
Konstitutivnom sednicom predsedava najstariji odbornik, koji je ovlašćen i da sazove konstitutivnu sednicu ako to u zakonskom roku ne učini predsednik Skupštine iz prethodnog saziva.
Najstarijem odborniku u radu pomažu dva najmlađa odbornika i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Dnevni red prve, konstitutivne sednice, po pravilu sadrži:
1. Izbor Verifikacionog odbora za potvrđivanje mandata odbornika Skupštine
2. Izveštaj Izborne komisije o sprovedenim izborima za odbornike Skupštine
3. Izveštaj Verifikacionog odbora za potvrđivanje mandata odbornika Skupštine
4. Predlog Rešenja o potvrđivanju mandata odbornika Skupštine
5. Polaganje i potpisivanje zakletve odbornika Skupštine
6. Izbor predsednika Skupštine
7. Izbor zamenika predsednika Skupštine
8. Postavljenje sekretara Skupštine
9. Donošenje Poslovnika Skupštine
10. a) Izbor gradonačelnika grada Jagodine
b) Izbor zamenika gradonačelnika grada Jagodine
v) Izbor članova Gradskog veća grada Jagodine
11. Imenovanje Komisije za kadrovska i administrativna pitanja
2. Potvrđivanje mandata odbornika
Odbornici na konstitutivnoj sednici Skupštine biraju Verifikacioni odbor za potvrđivanje mandata odbornika (u daljem tekstu: Verifikacioni odbor), koji završava sa radom kad Skupština izvrši potvrđivanje mandata odbornika.
Zadatak Verifikacionog odbora je utvrđivanje saglasnosti uverenja o izboru za odbornika i izveštaja Izborne komisije.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora Skupština odlučuje javnim glasanjem.
Odbornici stiču prava i dužnosti u Skupštini danom potvrđivanja mandata.
Verifikacioni odbor sačinjavaju 3 odbornika: po jedan član sa 3 izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mesta. Komisijom predsedava najstariji član.
Članove Verifikacionog odbora predlažu predstavnici 3 izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mesta.
Verifikacioni odbor je izabran ako je za predlog glasala većina prisutnih odbornika.
Verifikacioni odbor na osnovu izveštaja Izborne komisije o sprovedenim izborima za odbornike i uverenja o izboru za svakog odbornika, utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Izborne komisije i da li je uverenje izdato od ovlašćenog organa i o tome podnosi skupštini izveštaj u pisanoj formi.
Izveštaj Verifikacionog odbora za potvrđivanje mandata Skupština pretresa u celini.
Po završetku pretresa odlučuje se o izveštaju u celini, ako nema osporavanja mandata pojedinih odbornika od strane Verifikacionog odbora, čime je potvrđen mandat novoizabranim odbornicima.
Ako Verifikacioni odbor u svom izveštaju, odnosno odbornik na sednici, predloži da se potvrđivanje mandata pojedinom odborniku odloži ili da mu se mandat ne potvrdi, o svakom takvom predlogu glasa se posebno.
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih odbornika, u glasanju, pored odbornika, mogu učestvovati i kandidati kojima su mandati dodeljeni u skladu sa članom 48. Zakona o lokalnim izborima i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Protiv odluke donete u vezi sa potvrđivanjem mandata odbornika može se izjaviti žalba nadležnom Okružnom sudu u roku od 48 časova od dana donošenja odluke Skupštine.
Posle potvrđivanja mandata odbornici kojima je mandat potvrđen polažu zakletvu, potpisivanjem teksta zakletve koji glasi:
"Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada Jagodine pridržavati Ustava, Zakona i Statuta grada Jagodine i da ću časno i nepristrasno vršiti dužnost odbornika, rukovodeći se interesima građana Jagodine."
III IZBOR PREDSEDNIKA I ZAMENIKA PREDSEDNIKA SKUPŠTINE I POSTAVLJENJE SEKRETARA SKUPŠTINE
Kandidata za predsednika Skupštine predlaže najmanje 1/3 odbornika Skupštine.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost, ime i prezime izvestioca, obrazloženje predloga, pisanu saglasnost kandidata i potpise odbornika.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku.
Predsedavajući upoznaje odbornike sa svim primljenim predlozima kandidata za predsednika Skupštine.
O predloženim kandidatima otvara se pretres.
Odbornik može na sednici izneti mišljenje o predloženom kandidatu, s tim da ne može govoriti duže od tri minuta.
Po završenom pretresu predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine i to po azbučnom redu prezimena.
Izbor predsednika Skupštine vrši se tajnim glasanjem.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi Komisija od najmanje tri člana u koju obavezno ulaze predstavnici predlagača kandidata za predsednika Skupštine. Komisiji u radu pomaže sekretar Skupštine iz prethodnog saziva i predsedništvo iz člana 5. stav 2. ovog Poslovnika.
Kandidat za predsednika Skupštine ne može da rukovodi glasanjem niti da pomaže u rukovođenju glasanjem.
Glasanje se vrši glasačkim listićima.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje a overeni su pečatom Gradske uprave.
Za svako ponovljeno glasanje koriste se listići u drugoj boji.
Na glasačkom listiću kandidati se navode redosledom utvrđenim u listi kandidata.
Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa.
Glasati se može za jednog kandidata i to između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Nevažećim glasačkim listićem smatra se nepopunjeni listić, listić koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao, listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira, i listić na kome je dopisano ime koje nije bilo u predlogu.
O rezultatima glasanja sačinjava se zapisnik koji potpisuju svi članovi Komisije.
Zapisnik o rezultatima glasanja obuhvata podatke o broju:
- uručenih glasačkih listića;
- upotrebljenih glasačkih listića;
- neupotrebljenih glasačkih listića;
- nevažećih glasačkih listića;
- važećih glasačkih listića.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju koji je predlog izglasan, ili da nije izglasan propisanom većinom, odnosno kad se o izboru glasa o dva ili više kandidata za istu funkciju, koji je kandidat od predloženih izabran.
Za predsednika Skupštine izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako u prvom krugu glasanja nijedan od predloženih kandidata ne dobije većinu, u drugom krugu glasaće se za 2 kandidata koji su u prethodnom krugu imali najveći broj glasova.
U drugom krugu izabran je kandidat koji dobije većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako ni u drugom krugu predsednik Skupštine nije izabran ponavlja se postupak izbora, s tim što se više ne mogu predložiti kandidati koji u dotadašnjem glasanju nisu dobili potreban broj glasova.
Predsednik Skupštine može biti razrešen i pre isteka vremena za koje je izabran, na isti način na koji je biran, podnošenjem ostavke ili razrešenjem.
U slučaju podnošenja ostavke, koja mora biti u pisanom obliku, predsedniku Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine ako je ostavku podneo između dve sednice. O podnetoj ostavci ne otvara se pretres, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije predsednika po ovom osnovu samo konstatuje.
Predlog za razrešenje pre isteka mandata može podneti najmanje 1/3 odbornika u Skupštini.
Predlog se podnosi u pisanom obliku i mora biti obrazložen. Ukoliko predlog nije obrazložen smatraće se da isti nije ni bio podnet.
Razrešenje predsednika se vrši na način i po postupku koji je predviđen za njegov izbor.
Do izbora novog predsednika Skupštinom predsedava zamenik predsednika Skupštine, a ukoliko je isti sprečen ili odbija da to čini, Skupštinom će predsedavati najstariji prisutni odbornik.
2. Zamenik predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine ima dva zamenika.
Zamenik predsednika Skupštine pomaže predsedniku Skupštine u obavljanju dužnosti predsednika i obavlja druge poslove koje mu poveri predsednik Skupštine.
U slučaju odsutnosti ili sprečenosti predsednika Skupštine da obavlja svoju dužnost zamenjuje ga zamenik koga odredi predsednik Skupštine.
Zamenik predsednika Skupštine bira se i razrešava na isti način kao i predsednik Skupštine.
Skupština ima sekretara koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Sekretar Skupštine se postavlja, na predlog predsednika Skupštine, na četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Za sekretara Skupštine može biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom, položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Glasanje za postavljenje sekretara je javno.
Sekretar Skupštine je postavljen ako je za predlog glasala većina prisutnih odbornika.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, razrešiti sekretara i pre isteka mandata.
Sekretar može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar.
Sekretaru Skupštine može prestati funkcija i pre isteka mandata, ostavkom ili razrešenjem.
Predlog za razrešenje sekretara može podneti predsednik Skupštine.
Predlog za razrešenje se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
U Skupštini se obrazuju odborničke grupe.
Odbornička grupa ima najmanje pet odbornika.
Odborničku grupu sačinjavaju odbornici koji pripadaju istoj političkoj stranci.
Odborničku grupu mogu udruživanjem da obrazuju političke stranke i grupe građana koje imaju manje od pet odbornika.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak grupe koji je potpisao svaki njen član. Na spisku se posebno naznačuje predsednik odborničke grupe.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Predsednik odborničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Skupštine o promeni sastava odborničke grupe.
Prilikom pristupanja novih članova odborničkoj grupi, predsednik odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine njihove potpisane izjave o pristupanju.
Predsednik Skupštine dužan je da Skupštinu obavesti o promenama unutar odborničkih grupa.
Odborničku grupu predstavlja predsednik grupe. U toku sednice Skupštine odbornička grupa može ovlastiti jednog svog člana da po određenoj tački dnevnog reda predstavlja grupu i o tome predsednik odborničke grupe obaveštava predsednika Skupštine pre početka te tačke dnevnog reda.
Skupština osniva stalna i povremena radna tela za razmatranje pitanja iz njene nadležnosti.
Radna tela daju mišljenje na predloge propisa i odluka koje donosi Skupština, i obavljaju druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine.
Predsednik i zamenik predsednika radnog tela biraju se samo iz reda odbornika, a članovi mogu biti iz reda građana ili iz reda stručnjaka ili iz drugih oblasti društvenog života.
Članove radnih tela predlaže Komisija za kadrovska i administrativna pitanja, uz konsultaciju sa odborničkim grupama, a srazmerno broju odbornika koje imaju u Skupštini.
Radno telo ima predsednika i zamenika predsednika.
Predsednik radnog tela saziva sednice, predsedava sednicama, predlaže dnevni red, potpisuje zapisnik sa sednice radnog tela i obavlja druge poslove u vezi sa radom radnog tela.
Zamenik predsednika radnog tela zamenjuje predsednika u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja ovu dužnost, pomaže predsedniku radnog tela i obavlja druge poslove u vezi rada radnog tela za koje ga ovlasti predsednik radnog tela.
O predlogu za izbor članova radnog tela Skupština odlučuje u celini javnim glasanjem.
Radno telo je izabrano ako je za njega glasala većina od prisutnih odbornika.
Ako radno telo ne bude izabrano ceo postupak se ponavlja.
Sednicu radnog tela saziva predsednik radnog tela.
Predsednik radnog tela dužan je da sazove sednicu na zahtev najmanje 1/3 od ukupnog broja članova radnog tela, kao i na zahtev predsednika Skupštine. Ako to ne učini u zahtevanom roku, sednicu radnog tela saziva zamenik predsednika radnog tela ili predsednik Skupštine.
U slučaju odsustva odnosno sprečenosti predsednika radnog tela da obavlja dužnost, sednicu radnog tela mogu sazvati zamenik predsednika radnog tela ili predsednik Skupštine.
Radno telo radi na sednici kojoj prisustvuje većina članova, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova radnog tela.
U izvršenju poslova iz svog delokruga radno telo može, preko svog predsednika, tražiti od Gradske uprave, podatke i informacije od značaja za njegov rad, a Gradska uprava je dužna da podatke dostavi ukoliko njima raspolaže.
Nakon završetka pretresa, radna tela podnose Skupštini svoja mišljenja i predloge.
Radno telo određuje izvestioca za sednicu Skupštine.
Na sednici radnog tela vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose imena prisutnih, pitanja koja su razmatrana, mišljenja i predlozi radnih tela, svako izdvojeno mišljenje, kao i izvestioci koje je odredilo radno telo.
Zapisnik potpisuje predsednik radnog tela i lice koje je vodilo zapisnik.
Stalna radna tela Skupštine su saveti koji imaju predsednika, zamenika predsednika i 5 članova, i komisije koje imaju predsednika, zamenika predsednika i 3 člana, osim komisije za socijalna pitanja koja ima predsednika i 6 članova.
Stalna radna tela Skupštine su:
• Savet za privredu, budžet i finansije
• Savet za poljoprivredu i prehrambenu industriju
• Savet za zaštitu životne sredine
• Savet za urbanizam, stambene i komunalne delatnosti
• Savet za podsticaj razvoja male privrede
• Savet za društvene delatnosti
• Komisija za statutarna pitanja i normativna akta
• Komisija za kadrovska i administrativna pitanja
• Mandatno - imunitetna komisija
• Komisija za predstavke i žalbe
• Komisija za rad sa mesnim zajednicama
• Komisija za stambena pitanja
• Komisija za sprovođenje konkursa za davanje gradskog građevinskog zemljišta na korišćenje
• Komisija za društvena priznanja
• Komisija za pitanja lokalne samouprave
• Komisija za socijalna pitanja
SAVET ZA PRIVREDU, BUDŽET I FINANSIJE
Savet za privredu, budžet i finansije razmatra predloge odluka o budžetu Grada i odluka o raspolaganju prihoda i rashodima budžeta Grada koje donosi Skupština, i druga pitanja iz oblasti privrede i finansija. Daje Skupštini inicijative i predloge za rešavanje određenih pitanja iz oblasti za koje je osnovan.
SAVET ZA POLJOPRIVREDU I PREHRAMBENU INDUSTRIJU
Savet za poljoprivredu i prehrambenu industriju razmatra pitanja vezana za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije i druga pitanja iz ove oblasti. Daje Skupštini predloge i inicijative za rešavanje pitanja iz oblasti za koje je osnovan.
SAVET ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE
Savet za zaštitu životne sredine razmatra pitanja iz oblasti zaštite i unapređenja životne sredine i predlaže Skupštini mere za unapređenje ove oblasti.
SAVET ZA URBANIZAM, STAMBENE I KOMUNALNE DELATNOSTI
Savet za urbanizam, stambene i komunalne delatnosti razmatra predloge odluka, drugih opštih akata i ostala pitanja iz oblasti urbanizma, stambenih i komunalnih delatnosti, pitanja vezana za korišćenje građevinskog zemljišta, njegovog uređivanja i korišćenja poslovnog prostora. Pokreće inicijativu i daje predloge Skupštini za rešavanje određenih pitanja iz oblasti za koje je osnovan.
SAVET ZA PODSTICAJ RAZVOJA MALE PRIVREDE
Savet za podsticaj razvoja male privrede razmatra pitanja iz oblasti male privrede i njenog daljeg unapređenja, daje predloge i inicijative Skupštini za rešavanje određenih pitanja vezanih za ovu oblast.
SAVET ZA DRUŠTVENE DELATNOSTI
Savet za društvene delatnosti razmatra predloge odluka, drugih opštih akata i pitanja iz oblasti kulture, obrazovanja, fizičke kulture, socijalne zaštite i ostalih oblasti u okviru društvenih delatnosti, daje predloge i inicijative Skupštini za rešavanje određenih pitanja iz oblasti za koje je osnovan.
KOMISIJA ZA STATUTARNA PITANJA I NORMATIVNA AKTA
Komisija za statutarna pitanja i normativna akta priprema i podnosi Skupštini predlog Poslovnika Skupštine, razmatra predloge akata upućenih Skupštini, daje mišljenje Skupštini na predloge opštih akata i odluka i utvrđuje prečišćene tekstove odluka po zaključku Skupštine.
KOMISIJA ZA KADROVSKA I ADMINISTRATIVNA PITANJA
Komisija za kadrovska i administrativna pitanja priprema predloge za izbore, imenovanja i delegiranje članova organa i predstavnika Skupštine u organe određene propisima Grada i zakonom, a za koje nije predviđeno da ih neki drugi organ predlaže. Donosi pojedinačne akte o statusnim pitanjima odbornika, izabranih, imenovanih i postavljenih lica u Skupštini, Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i Gradskog veća.
Komisija odlučuje o pitanjima naknade troškova, plata i nagrada licima biranim, imenovanim i postavljenim od strane Skupštine, Gradonačelnika i zamenika Gradonačelnika i licima angažovanim u radu organa Skupštine.
MANDATNO IMUNITETNA KOMISIJA
Mandatno imunitetna komisija razmatra pitanja primene ili uskraćivanja imuniteta odbornika u slučajevima predviđenim Ustavom i zakonom, razmatra druga pitanja u vezi sa mandatno-imunitetnim pravima odbornika.
KOMISIJA ZA PREDSTAVKE I ŽALBE
Komisija za predstavke i žalbe razmatra predstavke i žalbe koje su upućene Skupštini i nadležnim organima, predlaže mere za rešavanje pitanja sadržanim u njima i o tome obaveštava podnosioce.
O svojim zapažanjima povodom predstavki i žalbi Komisija podnosi izveštaj Skupštini.
KOMISIJA ZA RAD SA MESNIM ZAJEDNICAMA
Komisija za rad sa mesnim zajednicama razmatra pitanja od značaja za rad sa mesnim zajednicama i predlaže nadležnom organu donošenje rešenja o raspodeli sredstava budžeta Grada za investicionu delatnost, tekuće popravke i održavanje, zgrade i građevinske objekte mesnih zajednica sela i grada.
KOMISIJA ZA STAMBENA PITANJA
Komisija za stambena pitanja razmatra zahteve za rešavanje stambenih potreba lica izabranih i postavljenih od strane Skupštine i zaposlenih u Gradskoj upravi i nadležnom organu predviđenom Uredbom o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstva u državnoj svojini ("Službeni glasnik RS" br. 41/02....88/04) predlaže mere za rešavanje zahteva.
Stručne poslove za rad ove Komisije obavlja Odeljenje za urbanizam, građevinske, komunalne, stambene i imovinsko pravne poslove.
KOMISIJA ZA SPROVOĐENJE KONKURSA ZA DAVANJE GRADSKOG GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA NA KORIŠĆENJE
Komisija za sprovođenje konkursa za davanje gradskog građevinskog zemljišta na korišćenje obavlja poslove predviđene Odlukom o građevinskim zemljištu na raspisivanju Konkursa za davanje gradskog građevinskog zemljišta na korišćenje, razmatra prispele zahteve, obavlja rangiranje po Odluci bodovnih zahteva i donosi konačne Odluke o dodeli zemljišta na korišćenje.
Stručne poslove za rad ove Komisije obavlja Odeljenje za urbanizam, građevinske, komunalne, stambene i imovinsko pravne poslove.
KOMISIJA ZA DRUŠTVENA PRIZNANJA
Komisija za društvena priznanja obavlja poslove i zadatke određene Odlukom o obeležavanju praznika i utvrđivanju društvenih priznanja.
KOMISIJA ZA PITANJA LOKALNE SAMOUPRAVE
Komisija za pitanja lokalne samouprave razmatra ostvarivanje sistema lokalne samouprave u gradu, pitanja vezana za organizaciju i rad Gradske uprave, ostvarivanje poslova državne uprave koje Republika poveri gradu, kao i druga pitanja iz oblasti lokalne samouprave.
KOMISIJA ZA SOCIJALNA PITANJA
Komisija za socijalna pitanja odlučuje o pružanju jednokratne novčane pomoći socijalno ugroženim licima koja nemaju dovoljno sredstava za rešavanje osnovnih životnih problema (nabavka lekova, plaćanje troškova lečenja, nabavka osnovnih životnih namirnica, plaćanje komunalnih usluga i dr.) i neposredno sarađuje sa Centrom za socijalni rad i Organizacijom Crvenog krsta. Komisija podnosi izveštaj o svom radu Skupštini po potrebi, a najmanje jedanput u tri meseca.
Povremena radna tela Skupština obrazuje aktom kojim se određuje zadatak, sastav i broj članova, vreme na koje se obrazuje povremeno radno telo i rok za završetak zadatka tela.
Aktom o obrazovanju uređuje se i obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za to radno telo.
Predsednik i zamenik predsednika povremenog radnog tela biraju se iz reda odbornika, a članovi mogu biti iz reda građana ili iz reda stručnjaka ili iz drugih oblasti društvenog života.
1. Pripremanje i sazivanje sednice
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Ako predsednik Skupštine ne sazove sednicu Skupštine ista se može sazvati na predlog najmanje 10 odbornika na 15 dana pre održavanja sednice.
Predsednik Skupštine je dužan da sednicu sazove u roku od 10 dana kada to pisanim putem zatraži ovlašćeni predlagač iz prethodnog člana.
Predsednik Skupštine stara se o pripremanju sednice uz pomoć sekretara Skupštine.
Poziv za sednicu Skupštine dostavlja se odbornicima najkasnije na 5 dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Odbornicima se sa pozivom dostavlja i predlog dnevnog reda, odgovarajući materijal za pitanja koja se predlažu za dnevni red, kao i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
Izuzetno, u hitnim slučajevima, predsednik Skupštine može sazvati sednicu Skupštine sa rokom kraćim od pet dana, a dnevni red za ovu sednicu mora biti dostavljen odbornicima najkasnije 24 sata pre početka sednice.
Kada se sednica održava shodno prethodnom stavu ovog člana, na samoj sednici mogu se podnositi samo amandmani u pisanoj formi, a ne može se tražiti izmena i dopuna predloženog dnevnog reda.
Na sednicu Skupštine, pored odbornika, pozivaju se Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika, članovi Gradskog veća, načelnik Gradske uprave i rukovodioci osnovnih organizacionih jedinica Gradske uprave.
Po potrebi, na sednicu se mogu pozvati i druga lica.
2. Otvaranje sednice i dnevni red
Pošto otvori sednicu, pre utvrđivanja dnevnog reda, predsednik po izveštaju sekretara Skupštine utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj odbornika za punovažno odlučivanje. Sekretar utvrđuje prisutnost odbornika prozivkom po azbučnom redu.
Za punovažno odlučivanje i rad na sednici potrebno je prisustvo većine od ukupnog broja odbornika. Ako se utvrdi da većina ne postoji, predsednik odlaže sednicu za odgovarajući dan i sat. O odlaganju sednice pismeno se obaveštavaju odbornici koji su odsutni. Sednica će se prekinuti ili odložiti i u slučaju kada se u toku trajanja utvrdi da nije prisutna većina odbornika. Ako predsednik na početku ili u toku sednice posumnja da sednici ne prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika narediće prozivanje ili prebrojavanje. Prozivanje vrši sekretar Skupštine.
Sednice Skupštine i njenih radnih tela su javne.
Skupština može da odluči da sednica Skupštine bude zatvorena za javnost. Obrazloženi predlog o tome daje predsednik Skupštine.
Dnevni red predlaže predsednik Skupštine.
Svaki odbornik može zahtevati da se u dnevni red unesu i druge tačke osim predloženih.
Predlozi za izmene i dopune dnevnog reda moraju biti dostavljeni predsedniku Skupštine najmanje 24 sata pre početka sednice, kako bi stručne službe mogle da pripreme potreban materijal.
Predlog za izmenu i dopunu dnevnog reda mora da sadrži pravni osnov za donošenje predložene Odluke, formu Odluke i obrazloženje Odluke.
O predlozima odbornika za izmene i dopune dnevnog reda ne vodi se rasprava.
Odbornici se posebno izjašnjavaju prvo o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, a zatim o predloženom dnevnom redu u celini.
Odbornička pitanja su poslednja tačka dnevnog reda.
Dnevni red se utvrđuje većinom glasova prisutnih odbornika.
Nakon utvrđivanja dnevnog reda redosled tačaka se ne može menjati.
Pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda usvaja se izvod iz zapisnika sa prethodne sednice. O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez rasprave.
Posle usvajanja dnevnog reda prelazi se na raspravu o pojedinim pitanjima po utvrđenom redosledu.
Pre pretresa svakog pitanja predstavnik predlagača može dati uvodno izlaganje.
Posle podnošenja uvodnog izlaganja otvara se pretres o konkretnom pitanju.
Na sednici Skupštine ima pravo da govori svaki odbornik.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika.
Predsednik Skupštine daje reč odbornicima po redu prijavljivanja sve dok ima govornika. Svaki učesnik u raspravi o istom pitanju može govoriti samo jedanput, osim lica iz stava 5. ovog člana.
Trajanje govora svakog učesnika u raspravi ograničava se na 5 (pet) minuta a može se udvostručiti po odluci Skupštine pre otvaranja rasprave po tački dnevnog reda.
Ako želi da učestvuje u pretresu, predsednik Skupštine prepušta predsedavanje zameniku predsednika Skupštine.
Gradonačelniku, zameniku Gradonačelnika, predsednicima odborničkih grupa, predstavniku predlagača i sekretaru Skupštine daje se reč preko reda.
Prijava za reč podnosi se predsedniku čim rasprava počne i može se podnositi sve do njenog zaključivanja.
Predsednik će u slučaju prekoračenja određenog vremena opomenuti govornika da je vreme proteklo, a ako ovaj u toku narednog minuta ne završi govor, oduzima mu reč.
Niko ne može prekidati odbornika niti ga opominjati, osim predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine može odrediti pauzu u radu sednice radi obavljanja potrebnih konsultacija, neophodnih priprema ili odmora, a najduže u trajanju do 20 minuta.
Predsednik Skupštine prekida rad skupštine, odnosno određuje pauzu u radu, kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici, dok se kvorum ne obezbedi.
Ukoliko kvorum ne bude obezbeđen u roku od 15 minuta, predsednik Skupštine će prekinuti sednicu i odrediti dan i čas održavanja nastavka sednice.
Predsednik Skupštine prekida rad Skupštine i radi pribavljanja mišljenja kao i u drugim slučajevima ako to Skupština zaključi.
Nastavak prekinute sednice održaće se najkasnije u roku od 10 dana od dana prekida.
Svaki akt i radnja koja predstavlja odstupanje od utvrđene procedure u radu Skupštine, predstavlja povredu Poslovnika Skupštine.
Odborniku koji želi da govori o povredi Poslovnika predsednik Skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.
Odbornik je dužan da navede koja je odredba Poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta, pri čemu se ne računa vreme potrebno za citat.
Predsednik Skupštine je dužan da nakon toga da objašnjenje.
Ako i posle objašnjenja predsednika Skupštine odbornik ostaje pri tome da je Poslovnik povređen, predsednik Skupštine poziva skupštinu da, bez pretresa, odluči o tom pitanju.
Skupština odlučuje o eventualnoj povredi Poslovnika većinom glasova prisutnih odbornika.
Odbornik ima pravo na repliku ako se u prethodnoj diskusiji uvredljivo govorilo o njemu ili su njegove reči pogrešno shvaćene ili navedene. U tom slučaju predsednik Skupštine odmah daje tom odborniku reč, s tim što taj odbornik ne može da govori duže od 3 minuta i to samo o predmetu replike.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika na sednici.
Skupština odlučuje većinom glasova od ukupnog broja odbornika o donošenju i promeni Statuta Grada, budžeta i urbanističkih planova, izboru i razrešenju Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća, izboru i razrešenju predsednika Skupštine, izboru i razrešenju zamenika predsednika Skupštine i drugim pitanjima propisanim Zakonom.
Odbornik ima pravo i dužnost da glasa o svakom predlogu o kome se odlučuje.
Posle zaključene rasprave prelazi se na glasanje o predlogu. O predlogu se glasa u celini, a ako je stavljen amandman prvo se odlučuje o amandmanu, a zatim o predlogu u celini.
Pri glasanju predsednik poziva odbornike da se izjasne ko je "za", a zatim ko je "protiv" predloga i da li se neko uzdržava od glasanja. Predsednik Skupštine je dužan da utvrdi i koliko odbornika nije glasalo.
Posle završenog glasanja predsednik Skupštine utvrđuje rezultat glasanja, na osnovu čega objavljuje da li je predlog o kome se glasalo usvojen ili odbijen.
Ako najmanje 1/3 prisutnih odbornika izrazi sumnju u utvrđeni rezultat glasanja pristupa se ponovljenom glasanju i to se može učiniti samo jednom po istom pitanju.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Za povredu reda na sednici predsednik, bez pretresa, može da izrekne sledeće mere: opomenu ili meru oduzimanja reči.
Skupština, na predlog predsednika, bez pretresa, može da izrekne meru udaljenja sa sednice.
Opomena se izriče odborniku:
- koji je prišao govornici, bez dozvole predsednika Skupštine;
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji, i pored upozorenja predsednika Skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze;
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene, a koji i posle toga čini povredu iz člana 77. ovog Poslovnika.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanjem reči dužan je da se, bez odlaganja, udalji sa govornice. U suprotnom, predsednik Skupštine isključuje ozvučenje, a po potrebni određuje pauzu.
Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo odbornika na repliku u daljem toku sednice.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu člana 78. ovog Poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim Poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice može se izreći odborniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice u zgradi Skupštine.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale i galerije u kojoj se sednica održava.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji sa sednice Skupštine, predsednik Skupštine će naložiti službi obezbeđenja Skupštine da tog odbornika udalji sa sednice, i odrediti pauzu do izvršenja mere udaljenja.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red.
Mera opomene i mera oduzimanja reči primenjuju se tokom trajanja sednice u toku koje su ove mere izrečene.
Mera udaljenja sa sednice primenjuje se u trajanju od 10 radnih dana rada Skupštine.
Odredbe ovog Poslovnika o redu na sednici Skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike i prisutne na sednici kao i na građane na galeriji.
Tok sednice Skupštine tonski se snima.
Tonski snimak sednice Skupštine smatra se zapisnikom sa sednice.
Na osnovu zapisnika sačinjava se izvod iz zapisnika koji se dostavlja odbornicima zajedno sa pozivom za narednu sednicu.
Izvod iz zapisnika sadrži datum i redni broj sednice, ko je predsedavao sednicom, naziv svake tačke dnevnog reda, ko je po tačkama dnevnog reda diskustovao, da li je predlog usvojen i na koji način (jednoglasno ili većinom glasova - iskazati rezultate glasanja brojčano), i usvojene zaključke. Ako je predlog akta ili predloženi zaključak izmenjen, u izvodu iz zapisnika treba da se vidi na čiji predlog su izmene izvršene i u čemu se one sastoje.
Usvojeni izvod iz zapisnika potpisuju predsednik i sekretar Skupštine.
Usvojenom izvodu iz zapisnika prilaže se kopija materijala koji je bio razmatran na sednici.
O zapisniku i izvodu iz zapisnika sa sednice stara se sekretar Skupštine.
VII DONOŠENJE SKUPŠTINSKIH AKATA
Skupština donosi odluke, rešenja, zaključke i daje autentična tumačenja akata koje donosi.
Odlukom se uređuju pitanja iz određenih oblasti koje spadaju u nadležnost Grada.
Zaključkom se preciziraju stavovi, odnosno opredeljenja, mišljenja, konstatacije, zaduženja i ovlašćenja, povodom razmatranja određenih pitanja.
Rešenjem se imenuje, obrazuje, utvrđuje, određuje neka pravna stvar kada se odlučuje o pojedinačnim pravima i obavezama pojedinih subjekata.
Autentičnim tumačenjem se daje tumačenje akata ili pojedinih njihovih odredaba koje donosi Skupština.
Predlog akta za usvajanje na sednici Skupštine mogu odneti Gradsko veće, svaki odbornik i građani putem građanske inicijative.
Nacrt akta za usvajanje na sednici Skupštine pripremaju Gradska uprava i drugi nadležni organi u zavisnosti od oblasti na koju se nacrt akta odnosi, i dostavljaju ih Gradskom veću koje utvrđuje predlog akta.
Predlog se podnosi u obliku u kome se akt donosi i mora da bude obrazložen. Obrazloženje predloga sadrži: pravni osnov i razloge za donošenje, objašnjenje cilja koji se želi postići i procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akata.
Predlog se, pre razmatranja na sednici Skupštine, razmatra u nadležnim radnim telima.
Nadležna radna tela u svojim mišljenjima mogu predložiti Skupštini da prihvati predlog u celini ili predloži da Skupština donese Odluku ili drugi akt u tekstu izmenjenom delom u odnosu na tekst koji je podneo predlagač, kao i da predlog ne prihvati.
Skupština o predlogu koji je stavljen na dnevni red sednice odlučuje posle pretresa osim u slučajevima u kojima je ovim Poslovnikom određeno da se odlučuje bez pretresa.
Predlagač akta odnosno njegov predstavnik, mogu na početku pretresa da daju dopunsko obrazloženje predloga. Oni imaju pravo da učestvuju u pretresu sve do zaključenja pretresa o predlogu, da daju objašnjenja i iznose svoje mišljenje.
Predlagač ima pravo da povuče predlog sve do završetka pretresa o predlogu na sednici Skupštine.
Predlog za izmenu i dopunu predloga akata koje donosi Skupština, podnosi se putem amandmana.
Amandman mogu podneti svaki odbornik Skupštine, predlagač odluke i nadležno radno telo.
Amandman se podnosi u pisanom obliku, najkasnije tri dana pre održavanja sednice, a kada je sednica sazvana hitno amandman se može podneti na samoj sednici do početka rasprave o aktu na koji se amandman odnosi.
Amandman mora da sadrži: naziv predloga akta na koji se amandman odnosi, puni tekst izmene, odnosno dopune predloga koji se želi postići amandmanom, obrazloženje sa naznačenim razlozima za podnošenje amandmana i naziv odnosno ime podnosioca amandmana.
Predlagač odluka i drugih akata može podnositi amandmane sve do zaključenja pretresa predloga.
Amandman se podnosi predlagaču odluke i nadležnom radnom telu Skupštine radi davanja mišljenja.
Amandman sa kojim se saglasi predlagač odluke postaje sastavni deo predloga odluke.
Ako se predlagač odluke u načelu složi sa podnesenim amandmanom, ali se ne složi sa njegovom formulacijom, predložiće novu formulaciju amandmana.
Ako podnosilac amandmana prihvati novu formulaciju, amandman postaje sastavni deo predmetne odluke. Ako podnosilac ne prihvati novu formulaciju onda Skupština prvo glasa o amandmanu onakvim kakvim ga je formulisao podnosilac, a zatim glasa o amandmanu prema formulaciji predlagača.
Podnosilac amandmana može od amandmana odustati sve dok se amandman ne stavi na glasanje.
Odbornici iste odborničke grupe mogu da predlože samo jedan amandman na isti član predloga odluke.
Amandman koji podnese predlagač postaje sastavni deo predloga i o njemu se Skupština posebno ne izjašnjava.
O amandmanima se glasa prema redosledu članova opšteg akta na koje se odnose.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga odluke, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe tog člana, a zatim o amandmanima kojima se predlaže izmena tog člana.
Prihvaćeni amandmani postaju sastavni deo odluke.
4. Glasanje o predlogu u celini i usvajanje predloga
Kad se završi pretresanje predloga odluke i kad je izvršeno glasanje o predloženim amandmanima, ako ih je bilo, prelazi se na glasanje o predlogu odluke u celini.
Predlog odluke usvojen je u Skupštini kada ga Skupština, prema odredbama ovog Poslovnika izglasa u celini.
Akti koje donosi Skupština, a za čije donošenje je zakonom propisana prethodna saglasnost ili mišljenje nadležnog organa, mogu se donositi na sednici tek po dobijanju saglasnosti, odnosno mišljenja, i u skladu sa istima.
5. Donošenje odluke po hitnom postupku
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika i Gradsko veće mogu predložiti da se po hitnom postupku donese akt kojim se regulišu pitanja i odnosi za čije uređivanje postoji neodložna potreba, ili ako bi donošenje takvog akta u redovnom postupku moglo da izazove štetne posledice, s tim da su u obavezi da takav predlog obrazlože.
Predlog odluke za čije se donošenje predlaže hitni postupak može se staviti na dnevni red sednice Skupštine ako je podnet najkasnije 24 časa pre određenog početka te sednice.
O predlogu za stavljanje na dnevni red akta po hitnom postupku Skupština prethodno odlučuje bez pretresa, prilikom utvrđivanja dnevnog reda. Kad Skupština prihvati predlog da se akt razmatra po hitnom postupku, ona određuje rok u kome će nadležna radna tela podneti izveštaje o usvojenim mišljenjima, sugestijama i predlozima za donošenje tog akta.
Ako nadležna radna tela ne podnesu izveštaje u utvrđenom roku, pretres akta i njegovo usvajanje može se obaviti u Skupštini bez njihovih izveštaja.
6. Potpisivanje, čuvanje i objavljivanje akata
Akte donete na sednici Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
Izvornik akta podnetog na potpis predsedniku Skupštine overava sekretar Skupštine.
Na izvornik akta Skupštine stavlja se pečat Skupštine.
Izvornikom odluke, odnosno drugog akta ili autentičnog tumačenja, smatra se tekst usvojen na sednici Skupštine.
Izvornik odluke, odnosno drugog akta Skupštine i autentičnog tumačenja, čuva se u Skupštini.
O izradi izvornika, stavljanju pečata na njih, njihovom čuvanju i evidenciji stara se sekretar Skupštine.
Akti koje donosi Skupština objavljuju se u "Službenom glasniku grada Jagodine".
O objavljivanju akata Skupštine stara se sekretar Skupštine.
Sekretar Skupštine, na osnovu izvornog teksta akta, daje ispravke grešaka u objavljenom tekstu akta, ako za tim ima potrebe.
VIII POSTUPAK ZA RASPISIVANJE GRADSKOG REFERENDUMA
Skupština može na sopstvenu inicijativu da raspiše referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti.
Referendum o pitanju iz svoje nadležnosti Skupština je dužna da raspiše na predlog koji podnese najmanje 10% birača od ukupnog biračkog tela u jedinici lokalne samouprave, na način utvrđen zakonom i statutom.
IX RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG ILI VANREDNOG STANJA
Odredbe ovog Poslovnika primenjuju se u radu Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti, u ratu i u slučaju drugog vanrednog stanja, ako odredbama ovog poglavlja ili drugim opštim aktom Skupštine nije drugačije određeno.
Predsednik Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja:
- određuje vreme i mesto održavanja sednice Skupštine,
- odlučuje o načinu pozivanja odbornika na sednice i načinu i rokovima dostavljanja materijala za te sednice,
- može, po potrebi, odrediti poseban način vođenja, izdavanja i čuvanja tonskih zapisa, odnosno zapisnika sa sednice Skupštine i njenih stalnih radnih tela,
- može odrediti da se predlozi odluka i drugi opšti akti i materijali ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja dok Skupština drugačije ne odluči,
- odlučuje o načinu rada i izvršavanju zadataka stručnih službi Skupštine.
U slučaju neposredne ratne opasnosti, za vreme ratnog ili vanrednog stanja, predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata koje razmatra Skupština mogu se izneti na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u nadležnim radnim telima.
Odbornik je dužan da u slučaju neposredne ratne opasnosti, za vreme ratnog ili vanrednog stanja, izveštava sekretara Skupštine o svakoj promeni prebivališta ili boravišta.
Sednice Skupštine su javne.
Sednici Skupštine i njenih radnih tela mogu prisustvovati ovlašćeni predstavnici medija.
Pre ulaska u salu za sednice akreditovani predstavnici medija dužni su da pokažu ovlašćenom licu svoju novinarsku karticu i dužni su da je nose na vidnom mestu.
Akreditovanom novinaru stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka i drugih opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada skupštine i njenih radnih tela.
Sednici Skupštine imaju pravo da prisustvuju i građani, osim kada se sednica drži bez prisustva javnosti.
Ukupan broj građana koji može da prisustvuje sednici ograničava se ako je to potrebno radi obezbeđivanja nesmetanog toka sednice.
Skupština može odlučiti da sednica Skupštine ne bude javna iz razloga bezbednosti i drugih razloga utvrđenih zakonom.
Skupština može da izda službeno saopštenje za štampu i druga sredstva informisanja. Tekst službenog saopštenja sastavlja nadležna služba Skupštine ili lice koje predsednik Skupštine ovlasti.
Konferenciju za novinare, u vezi sa pitanjima koje razmatra Skupština, može da održi predsednik ili zamenik predsednika Skupštine, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti tog radnog tela.
Odbornik ima pravo i dužnost da prisustvuje sednicama Skupštine i njenih radnih tela čiji je član, da učestvuje u njihovom radu i odlučivanju i da traži informacije koje su mu potrebne za ostvarivanje funkcije odbornika od funkcionera Skupštine i Gradske uprave.
Odbornik ima pravo da prisustvuje sednicama drugih radnih tela Skupštine i ako nije njihov član, i da učestvuje u njihovom radu bez prava odlučivanja.
Odborniku se ne može uskratiti ulazak i boravak u zgradi Skupštine.
Odbornik ima pravo da koristi prostorije koje su mu određene za sastanak sa građanima.
Odbornik koji, iz opravdanih razloga, ne može da prisustvuje sednici obaveštava o tome predsednika ili sekretara Skupštine.
Ukoliko je odbornik naknadno pristupio sednici dužan je da svoj dolazak prijavi sekretaru Skupštine, radi evidentiranja prisutnosti.
Ukoliko odbornik napusti sednicu Skupštine pre njenog završetka, dužan je da to prijavi sekretaru Skupštine, radi pravilnog utvrđivanja kvoruma.
Odbornici su dužni da sekretaru Skupštine u pisanom obliku dostave svaku promenu adrese i broja telefona, radi uredne dostave materijala.
Odbornik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima čije mu je poznavanje potrebno radi vršenja dužnosti odbornika.
Radi potpunijeg obaveštavanja, odbornicima se mogu dostavljati službene publikacije i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima koja su na dnevnom redu sednice Skupštine i o drugim pitanjima iz delokruga Skupštine.
Odbornik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Skupštine, predsednika radnih tela Skupštine i načelnika Gradske uprave o pitanjima koja se odnose na poslove iz okvira njihovih prava i dužnosti, odnosno poslova iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalazi, a koja su mu potrebna za vršenje funkcije odbornika.
Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje.
Odbornička pitanja koja se odnose na poslove i zadatke iz nadležnosti Gradske uprave, sekretar Skupštine upućuje načelniku Gradske uprave.
Načelnik Gradske uprave ima obavezu da, preko organizacionih jedinica Gradske uprave, obezbedi blagovremeno davanje odgovora na postavljena pitanja.
Odborničko pitanje daje se u pisanom obliku.
Izuzetno, odborničko pitanje može se postaviti i usmeno na kraju sednice, s tim što je odbornik dužan naknadno dostaviti odborničko pitanje u pisanoj formi u roku od tri dana od održane sednice. U suprotnom, tako pitanje se ne uzima u dalji postupak.
Ukoliko odbornik ne postavi odborničko pitanje u skladu sa ovim poslovnikom, predsednik Skupštine će ga upozoriti na to.
Na postavljeno pitanje na sednici odgovara se, ako je moguće na istoj sednici.
Ukoliko nisu dati usmeno, odgovori na odbornička pitanja dostavljaju se u pisanoj formi odbornicima i to, po pravilu najkasnije do prve naredne sednice Skupštine.
Izuzetno, ako je u pripremi odgovora na odborničko pitanje potrebno utvrditi više činjenica ili izvršiti složeniju analizu, rok za davanje odgovora na odborničko pitanje može se produžiti, ali ne duže od 30 dana.
Posle datog odgovora na odborničko pitanje, odbornik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše dva minuta komentariše odgovor na svoje pitanje, da postavi dopunsko pitanje u trajanju od najviše dva minuta ili da predloži otvaranje pretresa na jednoj od narednih sednica Skupštine u vezi sa odgovorom.
O predlogu odbornika da se otvori pretres povodom odgovora na odborničko pitanje Skupština se izjašnjava bez pretresa.
2. Mandatno-imunitetna prava odbornika
Odborniku se posle potvrđivanja mandata izdaje odbornička legitimacija.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici Skupštine i radnih tela.
XII OBAVLJANJE STRUČNIH I DRUGIH POSLOVA ZA POTREBE SKUPŠTINE
Stručne i druge poslove za potrebe Skupštine, njenih radnih tela, odbornika i odborničkih grupa vrši odgovarajuća organizaciona jedinica, što se posebno uređuje odlukom o Gradskoj upravi.
XIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Danom stupanja na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik o radu Skupštine opštine Jagodina ("Opštinski službeni glasnik opštine Jagodina", broj 22/04, 10/06 i 3/07)
Ovaj Poslovnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u '"Službenom glasniku grada Jagodine".
Samostalni član Odluke o izmeni
Poslovnika Skupštine grada Jagodina
("Sl. glasnik grada Jagodina", br. 2/2008)
Član 2
Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja, a objaviće se u "Službenom glasniku grada Jagodina".