POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA BEOGRADA("Sl. list grada Beograda", br. 28/2008) |
Ovim poslovnikom uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine grada Beograda (u daljem tekstu: Skupština) i način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika.
Skupštinu predstavlja predsednik Skupštine.
Konstitutivnu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora, s tim da se Skupština konstituiše u roku od dva meseca od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora.
Konstitutivnom sednicom Skupštine, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji odbornik (u daljem tekstu: predsedavajući), a u radu mu pomažu po jedan najmlađi odbornik sa dve izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata i sekretar Skupštine prethodnog saziva.
Ako predsednik Skupštine prethodnog saziva ne sazove konstitutivnu sednicu u roku iz stava 1. ovog člana, sednicu bez odlaganja saziva najstariji odbornik novog saziva.
Uz poziv za prvu sednicu odbornicima se obavezno dostavlja Statut grada Beograda, Poslovnik Skupštine grada Beograda i Odluka o Gradskoj upravi.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
2. Potvrđivanje mandata odbornika
Odbornici stiču prava i dužnosti odbornika Skupštine danom potvrđivanja mandata na konstitutivnoj sednici.
Skupština potvrđuje mandate odbornicima na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora (u daljem tekstu: Odbor).
Na početku konstitutivne sednice Skupštine predsedavajući predlaže sastav Odbora.
Odbor ima 3 člana i to po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Odbor je izabran ako se za njega, javnim glasanjem, izjasni većina prisutnih odbornika.
Odborom predsedava najstariji član Odbora.
Odbor prestaje sa radom kad Skupština potvrdi mandate odbornika.
Odbor na osnovu izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije i da li su uverenja izdata od nadležnog organa i o tome podnosi izveštaj Skupštini.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja Odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih odbornika. U glasanju mogu učestvovati odbornici kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Gradske izborne komisije o izboru za odbornike.
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata i traje četiri godine, odnosno do prestanka mandata odbornika tog saziva Skupštine.
3. Izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine
Skupština, na konstitutivnoj sednici, bira predsednika Skupštine iz reda odbornika, na četiri godine, tajnim glasanjem.
Kandidata za predsednika Skupštine može predložiti najmanje trećina odbornika.
Trećinu odbornika, u smislu odredaba ovog poslovnika, čini 37 odbornika.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku.
Radi pripreme predloga iz stava 1. ovog člana, predsedavajući određuje pauzu u trajanju od najmanje 30 minuta.
Predsedavajući dostavlja odbornicima sve podnete predloge kandidata za predsednika Skupštine.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, biografiju, stranačku pripadnost, obrazloženje, saglasnost kandidata u pisanom obliku, kao i ime i prezime izvestioca predlagača.
U ime predlagača, izvestilac predlagača ima pravo da obrazloži predlog.
Predloženi kandidat za predsednika Skupštine ima pravo da se predstavi.
O predloženim kandidatima otvara se rasprava.
Posle rasprave predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine po azbučnom redu prezimena.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući, a pomaže mu po jedan najmlađi odbornik sa dve izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata i sekretar Skupštine prethodnog saziva.
Kandidat za predsednika Skupštine ne može da rukovodi glasanjem niti da pomaže u rukovođenju.
Glasanje se vrši na glasačkim listićima.
Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje i overeni pečatom Skupštine.
Na glasačkom listiću, pored naznake da se glasa za predsednika Skupštine, navode se kandidati po redosledu utvrđenom u listi kandidata, a ispred imena i prezimena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasa se za jednog od kandidata između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću, zaokruživanjem rednog broja ispred njegovog imena i prezimena.
Nevažećim se smatra glasački listić koji nije popunjen, koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao, kao i onaj na kome je zaokružen veći broj kandidata.
Po utvrđivanju rezultata glasanja, predsedavajući podnosi Skupštini izveštaj o rezultatima glasanja.
Izveštaj o rezultatima glasanja sadrži: broj upotrebljenih glasačkih listića, broj glasačkih listića koji su ubačeni u glasačku kutiju, broj nevažećih glasačkih listića, broj važećih glasačkih listića i ukupan broj glasova koji je dobio svaki kandidat za predsednika Skupštine.
Za predsednika Skupštine izabran je odbornik koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako nijedan od predloženih kandidata nije dobio potrebnu većinu postupak izbora se ponavlja.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata glasanja i preuzima vođenje sednice.
Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku koji je ovim poslovnikom utvrđen za izbor predsednika Skupštine.
4. Postavljenje sekretara i zamenika sekretara Skupštine
Skupština, na konstitutivnoj sednici, postavlja sekretara Skupštine iz reda diplomiranih pravnika, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Sekretar Skupštine se postavlja na predlog predsednika Skupštine, javnim glasanjem, na četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, biografiju i obrazloženje.
Sekretar Skupštine je postavljen ako je dobio većinu glasova prisutnih odbornika.
Ako kandidat za sekretara Skupštine ne dobije potreban broj glasova za postavljenje, postupak za postavljenje se ponavlja.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine.
III - IZBOR I RAZREŠENJE IZVRŠNIH ORGANA GRADA BEOGRADA
Skupština bira gradonačelnika grada Beograda, zamenika gradonačelnika grada Beograda i članove Gradskog veća grada Beograda najkasnije u roku od mesec dana od dana konstituisanja.
Skupština odlučuje o izboru gradonačelnika grada Beograda, zamenika gradonačelnika grada Beograda i članova Gradskog veća grada Beograda istovremeno, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Tajno glasanje sprovodi komisija. Komisiju čine tri odbornika koje odrede odborničke grupe sa najvećim brojem mandata u Skupštini, a ako one nisu obrazovane - po jedan predstavnik tri izborne liste koje imaju najveći broj mandata u Skupštini. Radom komisije rukovodi odbornik iz odborničke grupe, odnosno sa izborne liste koja ima najveći broj mandata u Skupštini, a u radu im pomaže sekretar Skupštine.
Komisija iz stava 3. ovog člana podnosi Skupštini izveštaj o rezultatima glasanja.
Gradonačelnika grada Beograda (u daljem tekstu: Gradonačelnik) bira Skupština, iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, na način utvrđen u članu 19. st. 2. ovog poslovnika.
Kandidata za gradonačelnika predlaže predsednik Skupštine.
Obrazloženi predlog sa biografijom kandidata za gradonačelnika predsednik Skupštine dostavlja odbornicima.
Gradonačelnik ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Kandidata za zamenika gradonačelnika grada Beograda (u daljem tekstu: zamenik gradonačelnika) predlaže kandidat za gradonačelnika, iz reda odbornika, a bira ga Skupština na način utvrđen u članu 19. st. 2. ovog poslovnika.
Obrazloženi predlog sa biografijom kandidata za zamenika gradonačelnika kandidat za gradonačelnika dostavlja odbornicima.
Gradonačelniku i zameniku gradonačelnika izborom na te funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini.
Gradsko veće grada Beograda (u daljem tekstu: Gradsko veće) čine gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i 13 članova Gradskog veća.
Gradonačelnik je predsednik Gradskog veća a zamenik gradonačelnika je član Gradskog veća po funkciji.
Kandidate za članove Gradskog veća predlaže kandidat za gradonačelnika.
Obrazloženi predlog kandidata za članove Gradskog veća sa biografijama dostavlja se odbornicima.
O izboru članova Gradskog veća Skupština odlučuje na način utvrđen članom 19. st. 2. ovog poslovnika.
Članovi Gradskog veća koje bira Skupština ne mogu istovremeno biti i odbornici.
Odborniku koji bude izabran za člana Gradskog veća prestaje odbornički mandat.
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je izabran i može podneti ostavku.
Gradonačelnik može biti razrešen na obrazloženi predlog najmanje trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine.
Ako Skupština ne razreši gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem ili ostavkom gradonačelnika prestaje mandat zamenika gradonačelnika i Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća može biti razrešen pre isteka vremena na koje je izabran i može podneti ostavku.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, može biti razrešen na predlog gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
Kada predlog za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća podnosi gradonačelnik, dužan je da istovremeno Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i izboru.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove do izbora novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Prestankom mandata Skupštine prestaje mandat izvršnih organa grada Beograda, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novih izvršnih organa, odnosno predsednika i članova privremenog organa ako Skupštini prestane mandat zbog raspuštanja Skupštine.
Skupština grada ima predsednika.
Predsednik Skupštine: organizuje rad Skupštine, saziva sednice, predlaže dnevni red, predsedava sednicama, stara se o ostvarivanju javnosti rada Skupštine, potpisuje akte koje donosi Skupština i vrši druge poslove utvrđene zakonom, Statutom grada Beograda (u daljem tekstu: Statut) i ovim poslovnikom.
Predsednik Skupštine se bira na način predviđen čl. 10. - 14. ovog poslovnika.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku, bude razrešen ili mu prestane mandat odbornika.
Ako je ostavka usmeno ili u pisanoj formi podneta na sednici Skupštine, Skupština na istoj sednici, bez glasanja, utvrđuje da je predsedniku Skupštine prestala funkcija.
Ako je ostavka u pisanoj formi podneta između dve sednice Skupštine, o ostavci predsednika Skupštine odmah se obaveštavaju odbornici Skupštine, a na prvoj narednoj sednici Skupština, bez glasanja, utvrđuje da mu je danom podnošenja ostavke prestala funkcija.
Predsednik Skupštine može biti razrešen i pre isteka vremena na koje je izabran, na isti način na koji se bira.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine pre isteka mandata, dužnost predsednika Skupštine, do izbora novog, vrši zamenik predsednika Skupštine.
2. Zamenik predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku koji je ovim poslovnikom utvrđen za izbor predsednika Skupštine.
Zamenik predsednika Skupštine može podneti ostavku ili biti razrešen sa funkcije po postupku predviđenom za podnošenje ostavke, odnosno razrešenje predsednika Skupštine.
3. Sekretar i zamenik sekretara Skupštine
Sekretar Skupštine stara se o obavljanju stručnih i drugih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Skupština postavlja sekretara Skupštine pod uslovima i na način predviđen članom 17. ovog poslovnika.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine razrešiti sekretara Skupštine i pre isteka vremena na koje je postavljen.
Sekretar Skupštine može podneti ostavku.
U slučaju prestanka funkcije sekretara Skupštine pre isteka mandata, dužnost sekretara Skupštine, do postavljenja novog, vrši zamenik sekretara Skupštine.
Sekretar Skupštine ima zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik sekretara Skupštine se postavlja i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine i može podneti ostavku.
Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine odbornici koji pripadaju jednoj političkoj stranci, koaliciji stranaka, drugoj političkoj organizaciji ili grupi građana, koja ima najmanje četiri odbornika.
Odborničku grupu mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici koji pripadaju političkoj stranci, koalicijama stranaka, drugoj političkoj organizaciji ili grupi građana, koje imaju manje od četiri odbornika.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova odborničke grupe koji je potpisao svaki njen član. Na spisku se posebno naznačava predsednik odborničke grupe koji predstavlja odborničku grupu. Odbornička grupa može ovlastiti drugog člana da zamenjuje predsednika odborničke grupe.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
O promeni sastava odborničke grupe njen predsednik, u pisanoj formi, obaveštava predsednika Skupštine, uz pismenu saglasnost odbornika koji menja pripadnost odborničkoj grupi.
O obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama u postojećim, obaveštavaju se odbornici Skupštine na prvoj narednoj sednici.
Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine na način utvrđen ovim poslovnikom.
Svaka odbornička grupa ima pravo da učestvuje u radnim telima Skupštine i da preduzima druge aktivnosti u skladu sa ovim poslovnikom.
Odborničku grupu predstavlja predsednik odborničke grupe.
U toku sednice Skupštine, odbornička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja odborničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu predsednik odborničke grupe obaveštava predsednika Skupštine najkasnije do otvaranja rasprave o toj tački dnevnog reda.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe odborničkih grupa obavlja Gradska uprava.
5.1.1. Obrazovanje i sastav
Za razmatranje pojedinih pitanja iz nadležnosti Skupštine i vršenje drugih poslova u skladu sa ovim poslovnikom, osnivaju se saveti i komisije kao stalna radna tela.
Članovi stalnih radnih tela biraju se u skladu sa Statutom grada, za mandatni period za koji su izabrani odbornici Skupštine.
Aktom o izboru članova stalnog radnog tela, utvrđuje se broj i sastav članova radnog tela.
Članove stalnih radnih tela Skupštine predlažu odborničke grupe srazmerno broju odbornika koje imaju u Skupštini, a najmanje jednog člana radnog tela.
Odbornik može biti član najviše dva stalna radna tela.
O predloženoj listi za izbor članova stalnog radnog tela Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Stalno radno telo je izabrano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
Ako stalno radno telo ne bude izabrano, ceo postupak se ponavlja.
Prvu sednicu stalnog radnog tela saziva predsednik Skupštine.
Do izbora predsednika stalnog radnog tela, prvom sednicom predsedava najstariji član stalnog radnog tela.
Stalno radno telo na prvoj sednici bira predsednika i zamenika predsednika većinom glasova od ukupnog broja članova.
Zamenik predsednika stalnog radnog tela zamenjuje predsednika stalnog radnog tela u slučaju njegove sprečenosti ili odsutnosti.
Skupština može i pre isteka roka na koji su izabrani, razrešiti pojedine članove stalnih radnih tela i izabrati nove putem pojedinačnog kandidovanja i izbora.
Predlog za razrešenje člana stalnog radnog tela može podneti predsednik Skupštine, predsednik stalnog radnog tela ili odbornička grupa na čiji je predlog izabran.
Član stalnog radnog tela razrešen je kad za to glasa većina odbornika prisutnih na sednici Skupštine.
5.1.2. Sednice stalnih radnih tela
Sednicu stalnog radnog tela saziva i njome predsedava predsednik stalnog radnog tela.
Predsednik stalnog radnog tela dužan je da sazove sednicu na zahtev najmanje jedne trećine članova stalnog radnog tela, kao i na zahtev predsednika Skupštine. Ako to ne učini u zahtevanom roku, sednicu stalnog radnog tela može sazvati predsednik Skupštine.
Stalno radno telo radi u sednici kada je prisutna većina članova, a odlučuje većinom glasova prisutnih, osim kada je ovim poslovnikom drugačije određeno.
Sednici stalnog radnog tela obavezno prisustvuje predstavnik predlagača akta koji se na sednici razmatra.
U radu stalnog radnog tela po pozivu mogu učestvovati stručni i naučni radnici iz oblasti koja se razmatra na sednici stalnog radnog tela, bez prava odlučivanja.
Sednici stalnog radnog tela može prisustvovati i učestvovati u radu bez prava odlučivanja, i odbornik koji nije član tog stalnog radnog tela.
Po završenoj sednici stalno radno telo podnosi Skupštini izveštaj koji sadrži mišljenje i predlog stalnog radnog tela.
Stalno radno telo određuje izvestioca koji na sednici Skupštine, po potrebi, obrazlaže izveštaj stalnog radnog tela.
Na sednici stalnog radnog tela vodi se zapisnik. U zapisnik se obavezno unose: imena prisutnih, predlozi izneti na sednici, stavovi stalnog radnog tela i svako izdvojeno mišljenje.
Stručnu obradu akata, drugih materijala i organizacione i administrativne poslove za sednice stalnih radnih tela vrši Gradska uprava.
5.1.3. Saveti
Saveti Skupštine su:
1. Savet za lokalnu samoupravu
2. Savet za budžet i finansije
3. Savet za komunalno-stambene delatnosti i građevinsko zemljište
4. Savet za urbanizam
5. Savet za saobraćaj
6. Savet za zaštitu životne sredine
7. Savet za privredna pitanja i poljoprivredu
8. Savet za kulturu
9. Savet za obrazovanje, sport i omladinu
10. Savet za zdravstvo, socijalnu i dečju zaštitu, boračka i invalidska pitanja
11. Savet za informisanje.
Savet za lokalnu samoupravu - razmatra ostvarivanje sistema lokalne samouprave u gradu Beogradu (u daljem tekstu: Grad), pitanja vezana za organizaciju i rad Gradske uprave, ostvarivanje poslova državne uprave koje Republika poveri Gradu, kao i druga pitanja iz oblasti lokalne samouprave i uprave.
Savet za budžet i finansije - razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koji se odnose na finansiranje poslova Grada, takse, naknade i druge javne prihode, budžet i završni račun, zajmove Grada, zaduživanje i imovinu Grada, kao i druga pitanja iz oblasti imovinsko-pravnih odnosa i finansija Grada.
Savet za komunalno-stambene delatnosti i građevinsko zemljište - razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koji se odnose na obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta, stambenu izgradnju i stambene odnose, kao i druga pitanja iz ove oblasti i pitanja vezana za planiranje i izgradnju energetskih kapaciteta i snabdevanje Grada svim vrstama goriva.
Savet za urbanizam - razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i druga pitanja iz oblasti prostornog planiranja i urbanizma na teritoriji Grada.
Savet za saobraćaj - razmatra pitanja koja se odnose na javni gradski i prigradski prevoz putnika (linijski i vanlinijski), izgradnju, održavanje i korišćenje lokalnih puteva i ulica, državnih puteva iz nadležnosti Grada, kao i druga pitanja iz ove oblasti.
Savet za zaštitu životne sredine - razmatra pitanja vezana za zaštitu i unapređenje životne sredine, vazduha, prirode i prirodnih dobara, zaštitu od buke i prati aktivnosti na sprečavanju i otklanjanju štetnih posledica koje ugrožavaju životnu sredinu.
Savet za privredna pitanja i poljoprivredu - prati i razmatra pitanja koja se odnose na zanatstvo, turizam i ugostiteljstvo, trgovinu, robne rezerve, privatno preduzetništvo i uređenje, obezbeđenje i korišćenje poslovnog prostora, poljoprivredu, šumarstvo, vodoprivredu i snabdevanje Grada poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, kao i druga pitanja od značaja za razvoj svih privrednih grana.
Savet za kulturu - razmatra predloge odluka i drugih opštih akata iz oblasti kulture, inicijative i predloge za realizaciju programa iz oblasti kulture, kao i druga pitanja iz ove oblasti i oblasti zaštite kulturnih dobara.
Savet za obrazovanje, sport i omladinu - razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i druga pitanja iz ovih oblasti.
Savet za zdravstvo, socijalnu i dečju zaštitu, boračka i invalidska pitanja - razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i druga pitanja iz ovih oblasti.
Savet za informisanje - prati i razmatra ostvarivanje javnosti rada Skupštine, njenih organa i radnih tela i način obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
5.1.4. Komisije
Komisije Skupštine su:
1. Komisija za propise
2. Administrativno-mandatna komisija
3. Komisija za spomenike i nazive ulica i trgova
4. Komisija za saradnju sa gradovima u zemlji i inostranstvu.
Komisija za propise - razmatra usklađenost predloga odluka i drugih opštih akata koje usvaja Skupština sa Ustavom, zakonom, Statutom i drugim propisima i daje svoje predloge i mišljenja Skupštini.
Komisija, u skladu sa zakonom, utvrđuje predlog mišljenja ili odgovora Ustavnom sudu Republike Srbije u postupku za ocenu ustavnosti, odnosno zakonitosti Statuta, odluka i drugih opštih akata koje je donela Skupština.
Komisija utvrđuje prečišćene tekstove odluka i drugih propisa Skupštine i razmatra predloge autentičnog tumačenja propisa čiji je donosilac Skupština.
Administrativno-mandatna komisija - priprema i predlaže propise kojima se uređuju pitanja ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, donosi pojedinačne akte o statusnim pitanjima odbornika i lica koja bira i postavlja Skupština, razmatra razloge prestanka mandata pojedinih odbornika i o tome podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom za dodelu mandata novom odborniku, u skladu sa zakonom, razmatra izveštaj Gradske izborne komisije i uverenje o izboru odbornika i podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom za potvrđivanje mandata i razmatra druga pitanja u vezi sa mandatno-imunitetnim pravima odbornika.
U postupku potvrđivanja mandata odbornika, Komisija radi na način utvrđen ovim poslovnikom za rad Verifikacionog odbora na konstitutivnoj sednici Skupštine.
Komisija za spomenike i nazive ulica i trgova - vrši poslove utvrđene propisom Skupštine o postavljanju spomenika na javnim mestima i određivanju naziva ulica i trgova.
Komisija za saradnju sa gradovima u zemlji i inostranstvu - razmatra pitanja međugradske saradnje i podnosi predloge nadležnom organu za uspostavljanje, održavanje i dalje razvijanje odnosa i veza Beograda sa drugim gradovima u zemlji i inostranstvu.
Skupština, po potrebi, a na predlog odbornika, gradonačelnika ili Gradskog veća, osniva povremena radna tela radi razmatranja određenih pitanja, odnosno za obavljanje određenog zadatka iz nadležnosti Skupštine.
Skupština osniva povremena radna tela aktom kojim se određuje: zadatak, sastav i broj članova, vreme na koje se obrazuje ili rok za izvršenje zadatka povremenog radnog tela.
Aktom o osnivanju uređuje se i obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za to radno telo.
Na obrazovanje i rad povremenih radnih tela shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o obrazovanju i radu stalnih radnih tela.
Sednice Skupštine održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Svečana sednica Skupštine održava se u vreme praznika Grada, a može se održati i drugim povodom.
Predsednik Skupštine stara se o pripremanju sednice uz pomoć sekretara Skupštine.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi, na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili najmanje jedne trećine odbornika Skupštine.
Kada sednicu Skupštine saziva na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili najmanje jedne trećine odbornika, predsednik Skupštine je dužan da sednicu zakaže u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu u roku iz stava 2. ovog člana, sednicu može zakazati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva. Podnosilac zahteva može povodom istog zahteva samo jednom zakazati sednicu.
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za odlučivanje, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Sednice Skupštine sazivaju se pisanim putem.
Poziv za sednicu sadrži mesto, vreme održavanja sednice i predlog dnevnog reda.
Predsednik Skupštine može vršiti izmene u predlogu dnevnog reda do njegovog utvrđivanja na sednici.
Poziv za sednicu dostavlja se odbornicima najkasnije 10 dana pre sednice. Kada postoje opravdani razlozi, koji moraju biti obrazloženi, ovaj rok može biti i kraći.
Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavlja materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i zapisnik sa prethodne sednice.
Predlozi urbanističkih planova dostavljaju se odbornicima najkasnije 10 dana pre održavanja sednice Skupštine.
Poziv za sednicu Skupštine i materijal obavezno se dostavljaju gradskim opštinama i sredstvima javnog informisanja.
2. Dnevni red i vođenje sednice
Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o pristiglim predlozima za razmatranje.
Predloženi dnevni red sadrži sve predloge ovlašćenih predlagača koji su dostavljeni do momenta zakazivanja sednice.
Sa predloženim dnevnim redom predsednik Skupštine upoznaje predsednike odborničkih grupa.
U predloženom dnevnom redu se posebno grupišu tačke o kojima se, s obzirom na njihov karakter i značaj, obavezno sprovodi procedura po ovom poslovniku i tačke o kojima se odlučuje u skraćenom postupku.
Sednicom predsedava predsednik Skupštine, a u slučaju njegove sprečenosti ili odsutnosti predsedava zamenik predsednika Skupštine.
Pošto otvori sednicu, pre utvrđivanja dnevnog reda, predsednik Skupštine, po izveštaju sekretara Skupštine, utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj odbornika za punovažno odlučivanje.
Za punovažno odlučivanje na sednici potrebno je prisustvo većine odbornika. Ako se utvrdi da većina nije prisutna, predsednik Skupštine odlaže sednicu za odgovarajući dan ili sat. O odlaganju sednice odsutni odbornici se obaveštavaju pisanim putem ili telefonom.
Ako predsednik Skupštine pre glasanja posumnja da sednici ne prisustvuje većina odbornika, naložiće prozivanje ili prebrojavanje. Prozivka ili prebrojavanje pre glasanja izvršiće se i kad to zatraži neki od odbornika, s tim što će predsednik Skupštine odrediti način utvrđivanja kvoruma. Prozivanje na sednici vrši sekretar Skupštine.
Pre prelaska na dnevni red usvaja se zapisnik sa prethodne sednice.
O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez rasprave.
Odbornik može tražiti da se pročita deo stenograma sa sednice koji je osporio, pod uslovima iz člana 98. ovog poslovnika.
Kada predsednik Skupštine utvrdi da je prisutan potreban broj odbornika, pristupa se utvrđivanju dnevnog reda.
Svaki odbornik i Gradsko veće mogu predložiti da se u dnevni red, pored predloženih, unesu i druga pitanja i predlozi akata za koje smatraju da su hitni, s tim da predlog opšteg akta mora biti sačinjen u skladu sa članom 100. ovog poslovnika.
Odbornik, odnosno Gradsko veće dužni su da hitnost razmatranja obrazlože.
O predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda ne vodi se rasprava.
Na istoj sednici ne može se iznositi predlog za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda ako je predlog iste sadržine već podneo drugi odbornik, odnosno drugi ovlašćeni predlagač.
Odbornici se posebno izjašnjavaju prvo o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, i to po redosledu predlaganja, a zatim o predloženom dnevnom redu u celini.
Dnevni red se utvrđuje većinom glasova prisutnih odbornika.
Posle usvajanja dnevnog reda prelazi se na raspravu o pojedinim tačkama po utvrđenom redosledu.
Skupština može, u toku sednice, bez rasprave, izvršiti izmene u redosledu razmatranja pojedinih tačaka dnevnog reda, na predlog predsednika Skupštine, svakog odbornika i Gradskog veća.
O podnetom predlogu Skupština se izjašnjava glasanjem.
Povodom svake tačke se raspravlja dok ima prijavljenih govornika.
Po zaključenju rasprave o pojedinoj tački predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača ima pravo na završnu reč, a rasprava se o istoj tački ne može ponovo otvoriti.
Na sednici Skupštine ima pravo da govori svaki odbornik, član Gradskog veća, gradonačelnik, odnosno zamenik gradonačelnika, načelnik i zamenik načelnika Gradske uprave, kao i ovlašćeni predstavnik predlagača.
Skupština može odlučiti da o određenim pitanjima sasluša predstavnike pojedinih preduzeća, javnih službi, organa i organizacija, kao i pojedine građane.
Niko ne može pristupiti govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.
Na sednici Skupštine može da govori samo učesnik kome je predsednik Skupštine dao reč.
Prijava za reč podnosi se predsedniku Skupštine čim rasprava počne i može se podnositi sve do njenog zaključenja.
Predsednik Skupštine daje govornicima reč po redosledu prijavljivanja.
Predsednik Skupštine može preko reda dati reč predstavniku predlagača.
Izlaganje svakog učesnika u raspravi, osim predstavnika predlagača i gradonačelnika, može trajati do pet minuta, s tim što svaki učesnik u raspravi o istom pitanju može dobiti reč samo jedanput.
Predsednik Skupštine će u slučaju prekoračenja vremena određenog za izlaganje opomenuti govornika da je vreme proteklo, a ako govornik u toku narednog minuta ne završi izlaganje, oduzeće mu reč.
Predsednik odborničke grupe koji želi da iznese stav te grupe o pitanju koje je na dnevnom redu, ima pravo da dobije reč preko reda, s tim što ne može govoriti duže od vremena određenog za izlaganje, odnosno više od jedanput o istom pitanju.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine.
Odbornici su dužni da se obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, niti iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Ukoliko se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o drugom odborniku ili drugom licu koje prisustvuje sednici, odnosno vređa ga na rasnoj, verskoj, nacionalnoj, rodnoj ili drugoj osnovi, navodeći njegovo ime ili funkciju, odbornik, odnosno lice na koje se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku, samo jedanput, u trajanju do tri minuta.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici pripadaju toj odborničkoj grupi, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima predsednik odborničke grupe.
Predsednik Skupštine može uskratiti pravo na repliku ukoliko oceni da nisu ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana.
Odborniku koji zatraži da govori o povredi ovog poslovnika predsednik Skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.
Odbornik je dužan da navede koja je odredba ovog poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta.
Predsednik Skupštine je dužan da dâ objašnjenje povodom izrečene primedbe.
Ako odbornik nije zadovoljan datim objašnjenjem, predsednik Skupštine poziva odbornike da se izjasne o postojanju povrede ovog poslovnika.
Predsednik Skupštine može da uskrati pravo na reklamiranje povrede ovog poslovnika ukoliko se izlaganje odbornika ne odnosi na povredu ovog poslovnika.
Govornik može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ako se govornik udalji od dnevnog reda, kao i u slučaju da se uvredljivo izrazi o drugom odborniku, odnosno odborničkoj grupi, predsednik Skupštine će ga opomenuti i pozvati da se drži dnevnog reda. Ukoliko odbornik i pored opomene nastavi da govori, predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Predsednik Skupštine je dužan da se brine da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Nije dozvoljeno ometanje govornika dobacivanjem ili komentarisanjem izlaganja, niti drugi postupak kojim se ometa sloboda govora.
Govornika može prekinuti ili opomenuti na red samo predsednik Skupštine.
Skupština o svakom predlogu koji je stavljen na dnevni red sednice odlučuje posle rasprave, osim u slučajevima u kojima je ovim poslovnikom određeno da se odlučuje bez rasprave.
Pre ili posle rasprave Skupština može da odluči da se pojedino pitanje skine sa dnevnog reda ili da se vrati odgovarajućem radnom telu ili Gradskoj upravi na dalje proučavanje i dopunu.
Posle zaključene rasprave prelazi se na glasanje o predlogu. O predlogu se glasa u celini.
Ako je stavljen amandman, prvo se odlučuje o amandmanu, a zatim o predlogu u celini.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika.
Izuzetno od stava 1. ovog člana Skupština, većinom od ukupnog broja odbornika:
bira i razrešava predsednika Skupštine i zamenika predsednika Skupštine,
bira i razrešava gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća,
bira i razrešava zaštitnika građana i zamenike zaštitnika građana,
odlučuje o predlogu za promenu Statuta i donosi Statut,
donosi poslovnik Skupštine,
donosi regionalni prostorni plan, generalni plan Grada i druge urbanističke planove,
donosi program razvoja Grada,
donosi budžet Grada,
donosi akt o javnom zaduživanju Grada,
donosi odluku o dodeli zvanja počasni građanin Beograda,
donosi akt o raspisivanju referenduma kada raspisuje referendum na sopstvenu inicijativu,
donosi odluku o raspuštanju skupštine gradske opštine,
odlučuje o pokretanju postupka za uvođenje samodoprinosa i utvrđuje predlog odluke o uvođenju samodoprinosa,
donosi akt kojim se određuju nazivi ulica i drugih delova Grada i
odlučuje u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, Statutom, odlukom Grada ili kada Skupština tako odluči.
Glasanje na sednici Skupštine je javno.
Odbornici glasaju izjašnjavanjem za predlog ili protiv predloga ili se uzdržavaju od glasanja.
U glasanju o potvrđivanju mandata odbornika mogu učestvovati i odbornici čiji mandati se potvrđuju.
Glasanje se vrši dizanjem ruke ili poimenično-prozivkom.
Kada se glasa dizanjem ruke, predsednik Skupštine prvo poziva da se izjasne odbornici koji glasaju "za", zatim oni koji glasaju "protiv" i najzad, odbornici koji su uzdržani. Kada je većina očigledna prebrojavaju se samo glasovi manjine.
Prilikom glasanja o pitanjima iz člana 88. ovog poslovnika, prebrojava se broj glasova koji su "za" predlog.
Poimenično se glasa tako što odbornici po prozivci izjavljuju da glasaju "za" ili "protiv" ili da su uzdržani.
Poimenično glasanje vrši se ako to odredi predsednik Skupštine ili ako Skupština tako odluči, bez rasprave, na predlog odbornika, radi tačnog utvrđivanja rezultata glasanja.
Skupština može odlučiti da glasanje bude tajno, na predlog jednog odbornika.
Tajno glasanje vrši se na glasačkim listićima koji su iste veličine, oblika i boje i overeni pečatom Skupštine, zaokruživanjem "za" ili "protiv", odnosno zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata.
Svaki odbornik po prozivci dobija glasački listić.
Nevažećim glasačkim listićima smatraju se oni iz kojih se ne može tačno utvrditi da li je odbornik glasao "za" ili "protiv" predloga, odnosno na koji način se izjasnio.
Tajnim glasanjem rukovodi predsednik Skupštine, a pomažu mu sekretar Skupštine i po jedan odbornik iz dve najveće odborničke grupe u Skupštini, ako ovim poslovnikom nije drugačije određeno.
Po završenom glasanju predsednik Skupštine utvrđuje rezultate glasanja i objavljuje da li je predlog prihvaćen ili odbijen.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Za povredu reda na sednici predsednik Skupštine može da izrekne meru upozorenja ili oduzimanja reči.
Skupština na predlog predsednika Skupštine može da izrekne i meru udaljenja sa sednice.
Mera upozorenja izriče se odborniku koji svojim ponašanjem, uzimanjem reči kad mu je predsednik Skupštine nije dao, ometanjem i upadanjem u reč govorniku ili sličnim postupkom, narušava red na sednici ili na drugi način postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku koji svojim govorom narušava red na sednici ili povređuje odredbe ovog poslovnika, a već mu je na toj sednici dva puta izrečena mera upozorenja da se pridržava reda i odredbi ovog poslovnika.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere upozorenja, odnosno mere oduzimanja reči, ometa ili sprečava rad na sednici ili na sednici vređa Skupštinu, odbornike odnosno druge učesnike na sednici ili upotrebljava izraze koji nisu u skladu sa dostojanstvom Skupštine.
Mera udaljenja sa sednice može se izreći odborniku i bez prethodno izrečenih mera u slučaju postupanja kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice.
Odbornik može biti udaljen samo sa sednice na kojoj je povredio red.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće kratak prekid sednice i obezbediti uslove za nastavak sednice.
Odredbe o održavanju reda na sednici Skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike u radu sednice Skupštine.
6. Zapisnici i stenografske beleške
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
O vođenju zapisnika stara se sekretar Skupštine, a usvojeni zapisnik potpisuju predsednik Skupštine i sekretar Skupštine.
U zapisnik se obavezno unosi: vreme i mesto održavanja sednice; ime predsedavajućeg sednicom; imena odsutnih odbornika; imena lica koja su prisustvovala sednici po pozivu i kao gosti; kratak tok sednice sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo i imenima govornika; rezultat glasanja o pojedinim pitanjima; naziv svih akata donetih na sednici; izrečene mere na sednici.
Predsednik Skupštine može formulisati pojedine zaključke koji se unose u zapisnik. Isto to pravo ima i svaki govornik u pogledu formulacije svojih predloga i mišljenja.
Original zapisnika čuva se u dokumentaciji Skupštine, a prepis zapisnika dostavlja se odbornicima uz poziv za narednu sednicu.
O radu na sednici Skupštine vode se stenografske beleške koje sadrže potpuni tok sednice, a obezbeđuje se i tonski zapis sednice, koji se trajno čuva.
U stenografske beleške unose se govori, izjave i izveštaji kako su izloženi, dati ili podneti.
Svaki govornik ima pravo da pregleda stenografske beleške i da tekst svog izlaganja autorizuje. Sekretar Skupštine stara se da se beleške blagovremeno sačine i da se svakom govorniku, na njegov zahtev, obezbedi pravo na autorizaciju.
Stenografske beleške služe, po pravilu, za rad Gradske uprave, a mogu se javno koristiti.
Javno korišćenje stenografskih beležaka odobrava sekretar Skupštine.
VI - POSTUPAK DONOŠENJA ODLUKA I DRUGIH AKATA U SKUPŠTINI
Skupština donosi: odluku, program, strategiju, plan, rešenje, zaključak, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, druge akte u skladu sa zakonom, Statutom i ovim poslovnikom i donosi autentično tumačenje propisa čiji je donosilac.
Predlog odluke može da podnese Gradsko veće, svaki odbornik Skupštine, skupština gradske opštine i građani putem građanske inicijative, odnosno drugi ovlašćeni predlagač u skladu sa opštim aktima Skupštine.
Predlog odluke podnosi se u obliku u kome se odluka donosi i mora biti obrazložen.
Obrazloženje mora da sadrži pravni osnov i razloge za donošenje odluke, objašnjenje cilja koji se želi postići, obrazloženje konkretnih rešenja i procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje odluke.
Predlog odluke upućuje se i nadležnom radnom telu i Gradskom veću kad ono nije predlagač.
Radna tela i Gradsko veće mogu predložiti Skupštini da prihvati predlog odluke u celini ili predložiti da Skupština donese odluku u tekstu izmenjenom, delom ili u celini, u odnosu na tekst koji je podneo predlagač ili da predlog odluke ne prihvati.
Predlagač odluke, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača, može, na početku rasprave, da izloži dopunsko obrazloženje predloga. On ima pravo da učestvuje u raspravi sve do njenog zaključenja, da daje objašnjenja i iznosi svoje mišljenje.
Po okončanju rasprave, predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača ima pravo na završnu reč.
Predlagač odluke ima pravo da povuče predlog odluke pre početka glasanja o predlogu odluke u celini.
Pri predlaganju drugih akata iz člana 99. ovog poslovnika shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o donošenju odluka.
Predlog za izmenu i dopunu predloga odluke podnosi se predsedniku Skupštine u obliku amandmana. Amandman može podneti odbornik, Gradsko veće, gradonačelnik, stalno radno telo Skupštine, skupština gradske opštine i građani putem građanske inicijative.
Amandman se podnosi u pisanom obliku, sa obrazloženjem.
Amandman se podnosi pre sednice, a izuzetno na sednici o predlogu koji je podnet na sednici.
Amandman na urbanistički plan može se podneti najkasnije pet dana pre održavanja sednice Skupštine, a uz tekst amandmana odbornicima se dostavlja i mišljenje Komisije za planove.
O amandmanu se obavezno izjašnjava predstavnik predlagača i Gradsko veće kad ono nije predlagač.
Ako predlagač odluke prihvati amandman koji je podnet na predlog odluke, amandman postaje sastavni deo predloga odluke.
Podnosilac amandmana ne može podnositi više amandmana na isti član predloga odluke.
Predlagač odluke može podnositi amandmane sve do početka glasanja.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga odluke, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje tog člana.
Skupština, na predlog Gradskog veća, donosi autentično tumačenje propisa čiji je donosilac, po postupku predviđenom ovim poslovnikom za donošenje odluka.
Ako za donošenje pojedinog akta postoji neodložna potreba ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana ili pravnih lica, odnosno za obavljanje poslova iz nadležnosti Grada ili gradskih opština, predlog akta može se izneti Skupštini na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u radnim telima Skupštine.
Kada predlaže hitan postupak, predlagač akta mora obrazložiti razloge zbog kojih traži hitan postupak.
O predlogu za unošenje akta u dnevni red sednice po hitnom postupku odlučuje se bez rasprave. Pre glasanja o tom pitanju Skupština će saslušati obrazloženje predlagača.
Ako Skupština usvoji predlog da se akt razmatra po hitnom postupku, predlog akta se unosi u dnevni red iste sednice.
Skupština može u toku sednice zatražiti hitno mišljenje nadležnog radnog tela Skupštine i Gradskog veća kada ono nije predlagač.
Predlog akta koji se donosi po hitnom postupku mora se dostaviti odbornicima najkasnije do početka sednice.
U skraćenom postupku odlučuje se bez prethodne rasprave.
U skraćenom postupku Skupština može odlučivati o pojedinačnim aktima.
Odlučivanje u skraćenom postupku može da se sprovede samo ako su predlozi akata iz stava 1. ovog člana u predlogu dnevnog reda grupisani u posebnom odeljku i označeni kao "predlozi o kojima se odlučuje u skraćenom postupku".
U materijalu koji se odbornicima dostavlja uz poziv za sednicu mora se u propisanoj formi izložiti puna sadržina akta o kojem se odlučuje u skraćenom postupku i obrazloženje predloga.
Prilikom utvrđivanja dnevnog reda predsednik Skupštine je dužan da upozna odbornike sa zahtevima za otvaranje rasprave o predlozima iz grupe "predloga o kojima se odlučuje u skraćenom postupku", ukoliko su takvi predlozi podneti do početka sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice ili prelaska na dnevni red po "predlozima o kojima se odlučuje u skraćenom postupku", predsednik Skupštine pita da li ima zahteva za otvaranje rasprave o pojedinom pitanju iz ove grupe predloga.
Odbornik može zatražiti da se određeni predlog izdvoji iz skraćenog i stavi u redovan postupak, o čemu se Skupština izjašnjava glasanjem.
Ukoliko se Skupština izjasni da se određeno pitanje razmatra u redovnom postupku predsednik Skupštine to saopštava, pa se predlozi za koje je zahtevano otvaranje rasprave izdvajaju iz grupe "predloga o kojima se odlučuje u skraćenom postupku" i o njima se raspravlja i odlučuje odvojeno. Predsednik Skupštine potom stavlja na glasanje sve predloge koji su ostali u grupi "predloga o kojima se odlučuje u skraćenom postupku" i o njima se glasa u celini-istovremeno.
7. Potpisivanje i objavljivanje akata
Akte donete na sednici Skupštine potpisuje predsednik Skupštine. Izvornik akta podnetog na potpis predsedniku Skupštine svojim potpisom prethodno overava sekretar Skupštine.
Izvornik akta u tekstu koji je usvojen na sednici Skupštine, potpisan od strane predsednika Skupštine i overen pečatom Skupštine, čuva se u dokumentaciji Skupštine.
Na osnovu izvornika akta sačinjavaju se otpravci akta koji su istovetne sadržine kao izvornik akta.
O izradi izvornika akata i njihovih otpravaka, o čuvanju izvornika akata i njihovoj evidenciji, objavljivanju akata i njihovom dostavljanju zainteresovanim organima i organizacijama stara se stručna služba Gradske uprave.
Akti iz člana 99. ovog poslovnika objavljuju se u "Službenom listu grada Beograda", u skladu sa posebnom odlukom Skupštine.
VII - POSTUPAK ZA RASPISIVANJE GRADSKOG REFERENDUMA
Skupština može odlučiti da pojedino pitanje iz svoje nadležnosti iznese na referendum, na predlog najmanje jedne trećine odbornika, predsednika Skupštine, skupštine gradske opštine, gradonačelnika i Gradskog veća.
Skupština je dužna da raspiše referendum na predlog koji podnese najmanje deset posto birača sa prebivalištem na teritoriji Grada, koji su upisani u birački spisak na dan predaje predloga za raspisivanje referenduma.
Predlog za raspisivanje referenduma iz člana 117. stav 1. ovog poslovnika razmatra stalno radno telo u čijem su delokrugu pitanja o kojima se predlaže odlučivanje na referendumu. Predstavnik podnosioca predloga poziva se na sednicu stalnog radnog tela.
Predlog za raspisivanje referenduma razmatra i Gradsko veće ako ono nije predlagač.
Nadležno stalno radno telo i Gradsko veće daju mišljenje Skupštini o predlogu za raspisivanje referenduma.
Ako usvoji predlog za raspisivanje referenduma, Skupština donosi akt o raspisivanju referenduma kojom se utvrđuje tekst pitanja o kome se građani izjašnjavaju, odnosno određuje predlog odluke ili drugog akta iz njene nadležnosti koji se iznosi na referendum.
Referendum se sprovodi na način i po postupku utvrđenom zakonom.
Ako se na referendum iznosi određeno pitanje na izjašnjavanje, rezultat referenduma obavezuje Skupštinu u pogledu uređivanja tog pitanja, osim u slučaju izjašnjavanja na savetodavnom referendumu.
VIII - RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG ILI VANREDNOG STANJA
Rad Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti, u ratu i u slučaju vanrednog stanja, uređuju se posebnom odlukom Skupštine.
Rad Skupštine dostupan je javnosti.
Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine i njenih radnih tela radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
Sednici Skupštine imaju pravo da prisustvuju i građani, osim kada se sednica drži bez prisustva javnosti.
Predsednik Skupštine može ograničiti ukupan broj građana koji može da prisustvuje sednici, ako je to potrebno radi obezbeđivanja nesmetanog toka sednice.
Skupština i njena radna tela, na obrazloženi predlog predsednika Skupštine, stalnog radnog tela, Gradskog veća ili najmanje deset odbornika, izuzetno mogu ograničiti ili isključiti javnost iz svog rada, u skladu sa zakonom.
O predlogu iz stava 1. ovog člana Skupština odlučuje bez rasprave.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine i njenih radnih tela.
Radio-stanice i televizijske stanice mogu prenositi tok sednice Skupštine, ukoliko Skupština drukčije ne odluči, u skladu sa članom 124. ovog poslovnika.
Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja.
Tekst službenog saopštenja sastavlja nadležna služba Gradske uprave, a odobrava predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za štampu, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština, može da održi predsednik i zamenik predsednika Skupštine, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti tog radnog tela.
X - PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA
Odbornik je dužan da učestvuje u radu Skupštine i radnih tela čiji je član.
Predsednik Skupštine može da odobri odborniku odsustvo sa sednice, o čemu obaveštava Skupštinu.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici Skupštine i radnih tela.
Odbornik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima čije mu je poznavanje potrebno radi vršenja funkcije odbornika.
Radi potpunijeg obaveštavanja, odbornicima se redovno dostavljaju službene publikacije i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima koja su na dnevnom redu sednice Skupštine i o drugim pitanjima iz delokruga Skupštine.
Odbornik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Skupštine, predsednika stalnih radnih tela Skupštine i načelnika Gradske uprave o pitanjima koja se odnose na poslove iz okvira njihovih prava i dužnosti, a koja su mu potrebna za vršenje funkcije odbornika.
Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje.
Odbornik postavlja odborničko pitanje, između dve sednice, u pisanom obliku, neposredno predsedniku Skupštine, a izuzetno može ga, u usmenom ili pisanom obliku, postaviti na kraju sednice Skupštine.
Prilikom postavljanja odborničkog pitanja, odbornik treba da se izjasni da li želi da se na pitanje odgovori usmeno ili u pisanom obliku, neposredno njemu van sednice ili na sednici Skupštine.
Na pitanje koje je postavljeno između dve sednice, odgovor se, po pravilu, dostavlja na prvoj narednoj sednici.
Ako to nije moguće zbog potrebe prikupljanja podataka i informacija ili iz drugih razloga, predstavnik organa ili radnog tela na koje se pitanje odnosi ima pravo da zatraži da Skupština odredi duži rok za pripremu odgovora.
Na odborničko pitanje postavljeno na sednici odgovara se, ako je moguće, na istoj sednici, a ako to nije moguće, na prvoj narednoj sednici.
Kada se odgovor na odborničko pitanje ne daje na istoj sednici na kojoj je pitanje postavljeno, odgovor se, po pravilu, daje u pisanom obliku odborniku koji je odborničko pitanje postavio.
Na zahtev odbornika koji je pitanje postavio, odgovor se dostavlja svim odbornicima.
Odgovor mora biti kratak, jasan i direktan i, po pravilu, treba da sadrži predloge za rešavanje problema na koje se pitanje odnosi.
Povodom dobijenog odgovora, odbornik koji je postavio pitanje, kao i svaki odbornik, može predložiti da se o pitanju na koje se odgovor odnosi otvori rasprava.
O predlogu iz stava 1. ovog člana odlučuje Skupština.
Kada odbornici prihvate da se o pitanju na koje se odnosi odgovor vodi rasprava, to pitanje se uvršćuje u dnevni red naredne sednice kao poslednja tačka dnevnog reda, ako Skupština ne odluči drugačije.
Gradska uprava obezbeđuje, u okviru svojih zadataka, uslove za vršenje funkcije odbornika i na njihovo traženje, po nalogu načelnika:
- pruža im stručnu pomoć u izradi predloga koje oni podnose Skupštini i radnim telima Skupštine;
- obezbeđuje im korišćenje "Službenog lista grada Beograda", kao i dopunsku dokumentaciju za pojedina pitanja koja su na dnevnom redu Skupštine ili njenih radnih tela;
- stara se o obezbeđenju uslova za rad odborničkih grupa.
Odbornik ima pravo na naknadu troškova za obavljanje odborničke funkcije i druga primanja koja utvrđuje Skupština posebnom odlukom.
Odborniku se, posle izvršene potvrde mandata, izdaje posebna legitimacija.
Administrativno-mandatna komisija propisuje sadržinu, oblik i način izdavanja legitimacije i vođenje evidencije izdatih legitimacija.
XI - POSTUPAK DONOŠENJA POSLOVNIKA SKUPŠTINE
Skupština donosi poslovnik, odnosno odlučuje o izmeni ili dopuni poslovnika većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Predlog akta iz stava 1. ovog člana, sačinjen u skladu sa članom 100. ovog poslovnika, može podneti najmanje 20 odbornika.
XII - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Danom stupanja na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine grada Beograda ("Službeni list grada Beograda", br. 36/04 i 1/05).
Ovaj poslovnik stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".