POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA LOZNICE("Sl. list Grada Loznice", br. 16/2008 i 26/2020 - autentično tumačenje) |
Ovim Poslovnikom uređuje se način pripreme, vođenje i rad sednice Skupštine grada Loznice (u daljem tekstu: Skupština grada) i način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika kao i druga pitanja vezana za rad Skupštine grada.
Skupština grada je najviši organ grada koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrđene Ustavom, zakonom i Statutom.
Skupštinu grada čine odbornici, koje biraju građani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa Zakonom i Statutom grada.
Odbornici se biraju na 4 godine.
U Skupštini je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo.
Prvu sednicu Skupštine posle završenih izbora, konstitutivnu, saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora.
Ukoliko predsednik Skupštine iz prethodnog saziva ne sazove sednicu novog saziva u roku iz stava 1. ovog člana, sednicu novog saziva sazvaće najstariji odbornik novog saziva.
Do izbora predsednika Skupštine sednicu otvara i njome predsedava najstariji odbornik koji prisustvuje sednici (u daljem tekstu: predsedavajući).
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata.
Skupština na konstitutivnoj sednici javnim glasanjem, većinom od ukupnog broja prisutnih odbornika, odlučuje o potvrđivanju mandata odbornika na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora.
U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa članom 43. Zakona o lokalnim izborima i koji imaju uverenje izborne komisije.
Protiv odluke donete u vezi sa potvrđivanjem mandata odbornika može se izjaviti žalba nadležnom okružnom sudu u roku od 48 časova od dana donošenja odluke Skupštine grada.
Odbornici, na prvoj, konstitutivnoj sednici Skupštine, biraju Verifikacioni odbor, koji završava sa radom kada Skupština izvrši potvrđivanje mandata odbornika.
Verifikacioni odbor sačinjavaju tri najmlađa odbornika, predstavnika sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini, od kojih predsedava najstariji član.
Sastav Verifikacionog odbora predlaže predsedavajući na sednici Skupštine.
Verifikacioni odbor je izabran ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
Po izboru članova Verifikacionog odbora, odbornici istom predaju svoja uverenja o izboru.
Otsutni odbornici dostavljaju svoja uverenja o izboru Verifikacionom odboru poštom ili na drugi način.
Verifikacioni odbor, na osnovu izveštaja Izborne komisije o sprovedenim izborima odbornika i Uverenja o izboru za svakog odbornika, utvrđuje da li su podatci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podatcima iz izveštaja Izborne komisije i da li je Uverenje izdato od ovlašćenog organa i o tome podnosi Skupštini izveštaj u pisanoj formi.
Pisani izveštaj sadrži konstataciju o tome da li su podatci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podatcima iz izveštaja Izborne komisije i da li su uverenja izdata od strane nadležnog organa.
Pored navoda iz stava 2. ovog člana pisani izveštaj sadrži i predlog:
- za potvrđivanje mandata odbornika,
- da se ne potvrde mandati pojedinih odbornika sa obrazloženjem ili
- da se odloži potvrđivanje mandata pojedinih odbornika sa obrazloženjem.
Izveštaj Verifikacionog odbora Skupština pretresa u celini.
Po završetku razmatranja odlučuje se o izveštaju u celini, ako nema osporavanja mandata pojedinih odbornika od strane Verifikacionog odbora.
U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa Zakonom i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Ako Verifikacioni odbor u svom izveštaju predloži da se potvrđivanje mandata pojedinom odborniku odloži ili da mu se mandat ne potvrdi, o svakom takvom predlogu glasa se posebno.
Odbornik čija je potvrda mandata odložena ima pravo da prisustvuje sednicama Skupštine i da učestvuje u njenom radu bez prava odlučivanja do dobijanja obaveštenja iz člana 9. ovog Poslovnika.
Odbornik kome nije potvrđen mandat ima pravo da prisustvuje sednicama Skupštine i da učestvuje u njenom radu bez prava odlučivanja do dostavljanja odluke Okružnog suda po žalbi ako je ista izjavljena.
Skupština može odložiti potvrdu mandata pojedinog odbornika i obavezati Izbornu komisiju da izvrši proveru valjanosti izdatog uverenja o izboru odbornika i o tome obavesti Skupštinu, najdalje u roku od 5 dana.
O potvrdi mandata iz prethodnog stava Skupština će odlučivati posle podnetog izveštaja Izborne komisije.
Posle potvrde mandata odbornici kojima je mandat potvrđen daju svečanu izjavu potpisivanjem teksta svečane izjave koji glasi:
"Izjavljujem da ću prava i dužnosti odbornika Skupštine grada Loznice izvršavati u skladu sa Ustavom, Zakonom i Statutom grada Loznice, a u interesu građana Grada Loznice".
Po datoj izjavi prisutni odbornici potpisuju tekst svečane izjave koji se prilaže izbornom materijalu.
Odbornici koji nisu prisustvovali konstitutivnoj sednici i odbornici čiji je mandat kasnije potvrđen potpisuju tekst svečane izjave na sednici Skupštine na kojoj se potvrđuju njihovi mandati.
Danom potvrđivanja mandata novih odbornika prestaje mandat odbornika iz prethodnog saziva.
Danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skupština jedinice lokalne samouprave prestaje funkcija na koju su imenovani odnosno postavljeni.
3. Potvrđivanje mandata odbornika radi popunjavanja upražnjenog odborničkog mesta
Po postupku koji važi za potvrđivanje mandata odbornika posle sprovedenih izbora za odbornike, vrši se potvrđivanje mandata novih odbornika koji popunjavaju upražnjena odbornička mesta zbog prestanaka mandata odbornika kojim je, u skladu sa Zakonom, prestao mandat pre isteka vremena na koje su izabrani.
U glasanju za potvrđivanje mandata novih odbornika pored odbornika kojima je mandat potvrđen, mogu učestvovati i kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa Zakonom i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Skupština grada ima predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine predsedava Skupštinom grada, organizuje rad Skupštine, saziva i rukovodi njenim sednicama i obavlja druge poslove utvrđene Zakonom, Statutom grada i ovim Poslovnikom.
Predsednik Skupštine je na stalnom radu u Gradu.
Predsednik Skupštine bira se iz reda odbornika na predlog najmanje 1/3 odbornika, na vreme od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine grada.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine grada podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku.
Odbornik može učestvovati u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost, saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Predsedavajući upoznaje odbornike sa svim primljenim predlozima kandidata za predsednika Skupštine.
U slučaju da je predsedavajući kandidat za predsednika Skupštine, sednicom dalje predsedava sledeći najstariji odbornik novog saziva Skupštine.
U ime predlagača izvestilac može obrazložiti predlog.
O predloženim kandidatima otvara se pretres.
Posle završenog predlaganja, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za izbor predsednika Skupštine prema azbučnom redu prezimena.
Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Po utvrđivanju liste kandidata iz člana 14. ovog Poslovnika, obrazuje se Komisija za sprovođenje i utvrđivanje rezultata tajnog glasanja od 3 člana (u daljem tekstu: Komisija).
Sastav Komisije predlaže predsedavajući na sednici Skupštine.
Za člana Komisije određuje se po jedan odbornik sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Za predsednika Komisije određuje se najstariji član.
Komisija je izabrana ako je za nju glasala većina prisutnih odbornika.
Komisiji u radu pomaže sekretar Skupštine.
Tajno glasanje se vrši glasačkim listićima, koji su overeni pečatom Skupštine i čiji broj je jednak broju odbornika u Skupštini.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje, a overeni su pečatom Skupštine.
Za svako ponovljeno glasanje, glasački listići štampaju se ponovo.
Štampanje i pečaćenje glasačkih listića obavlja odeljenje Gradske uprave nadležno za skupštinske poslove.
Na glasačkom listiću kandidati se navode redosledom utvrđenim na listi kandidata.
Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Rad na izradi i pečaćenju glasačkih listića završava se predajom glasačkih listića predsedniku komisije o čemu se sačinjava zapisnik.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa.
Glasati se može za jednog kandidata i to između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Odborniku se uručuje glasački listić tako što, pošto je prethodno prozvan od strane predsedavajućeg Skupštine, prilazi predsedniku Komisije koji mu uručuje glasački listić, a sekretar Skupštine označava kod imena i prezimena odbornika u spisku da mu je glasački listić uručen.
Nakon uručivanja glasačkih listića prisutnim odbornicima, predsedavajući određuje pauzu za glasanje.
Po završetku glasanja odbornici ubacuju primljene glasačke listiće u glasačku kutiju, a sekretar Skupštine kod imena i prezimena odbornika u spisku, označava da je odbornik glasao.
Glasačka kutija mora biti prazna i od providnog materijala.
Pošto je glasanje završeno, Komisija javno na sednici sprovodi postupak utvrđivanja rezultata glasanja sledećim redom:
1. utvrđuje se broj odštampanih glasačkih listića,
2. utvrđuje se broj odbornika koji su primili glasački listić,
3. utvrđuje se broj neupotrebljenih glasačkih listića, koji će se zapečatiti u koverat,
4. otvara se glasačka kutija i prebrojavanjem utvrđuje broj glasačkih listića u kutiji (ako on bude veći od broja odbornika koji su primili glasački listić, postupak se obustavlja, upotrebljeni materijal se odvaja za uništavanje i sprovodi se ponovno glasanje, na način utvrđen ovim Poslovnikom),
5. utvrđuje se broj nevažećih glasačkih listića koji se odvajaju u poseban koverat (nevažećim glasačkim listićem smatra se nepopunjeni glasački listić, listić koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao, kao i listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira),
6. utvrđuje se broj važećih listića,
7. utvrđuje se ukupan broj glasova koji je dobio svaki od kandidata.
O utvrđenim rezultatima Komisija sačinjava zapisnik u kome konstatuje koji kandidat je izabran, odnosno da ni jedan kandidat nije dobio potrebnu većinu glasova i o tome podnosi izveštaj Skupštini.
Utvrđivanju rezultata glasanja prisustvuje i predstavnik predlagača svakog kandidata o kome se glasalo.
Predsedavajući Skupštine, na osnovu izveštaja Komisije, konstatuje da je za predsednika Skupštine grada izabran kandidat koji je dobio najveći broj glasova.
Ako je za predsednika Skupštine predloženo više kandidata, a ni jedan nije dobio potrebnu većinu, ponoviće se izbor i to između dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova, odnosno između više kandidata ako imaju isti broj glasova.
Ako je predložen jedan kandidat, a nije dobio potrebnu većinu, ponoviće se izbor sa istim kandidatom.
Ukoliko i posle ponovljenog postupka izbora predsednika Skupštine isti nije izabran, zakazuje se nova sednica Skupštine u roku koji ne može biti kraći od 3 ni duži od 8 dana na kojoj se vrši izbor predsednika Skupštine u skladu sa ovim Poslovnikom.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata i preuzima vođenje sednice.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran razrešenjem ili ostavkom.
Predlog za razrešenje može podneti najmanje jedna trećina odbornika Skupštine.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Razrešenje se vrši na način i po postupku koji je predviđen za izbor.
Ostavka se podnosi u pisanom obliku.
O ostavci se ne glasa već se samo konstatuje prestanak funkcije.
U slučaju podnošenja ostavke, predsedniku Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine ako je ostavku podneo između dve sednice.
Ako Skupština ne razreši predsednika Skupštine grada, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje predsednika Skupštine grada, pre isteka roka od 6 meseci od odbijanja prethodnog predloga.
2. Zamenik predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine ima zamenika.
Zamenik zamenjuje predsednika u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik predsednika je na stalnom radu u Gradu.
Zamenik predsednika Skupštine bira se i razrešava po postupku i na način kao i predsednik Skupštine.
Sednicom na kojoj se odlučuje o razrešenju predsednika ili zamenika predsednika, ne može predsedavati lice o čijem se razrešenju rešava.
Ukoliko se na istoj sednici odlučuje o razrešenju predsednika i zamenika predsednika Skupštine, sednicom predsedava najstariji prisutni odbornik.
Skupština grada ima sekretara.
Sekretar se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad. Sekretar Skupštine pomaže predsedniku Skupštine u pripremi i rukovođenju sednica Skupštine.
Sekretar Skupštine se postavlja, na predlog predsednika Skupštine, na 4 godine i može biti ponovo postavljen.
Za sekretara Skupštine grada može biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom, položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Glasanje za postavljenje sekretara je javno.
Sekretar Skupštine je postavljen ako je za predlog za postavljenje glasala većina od prisutnog broja odbornika.
Sekretaru Skupštine može prestati funkcija i pre isteka mandata, ostavkom ili razrešenjem na predlog predsednika Skupštine. Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Sekretar ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar.
Skupština grada je konstituisana izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara.
1. Obrazovanje i sastav radnih tela
Skupština može obrazovati savete i komisije kao i stalna radna tela radi razmatranja i rešavanja pojedinih pitanja iz njene nadležnosti.
Radna tela daju mišljenje na predlog propisa i odluka koje donosi Skupština grada, predlažu Skupštini donošenje opštih i pojedinačnih akata i obavljaju druge poslove utvrđene Statutom grada.
Za članove saveta i komisija pored odbornika mogu se imenovati i građani specijalisti za oblasti koje pokriva savet odnosno komisija.
Predsednik saveta odnosno komisije imenuje se iz reda odbornika.
Predsednici, članovi saveta i komisija imenuju se na 4 godine, s tim da mogu biti razrešeni i pre isteka tog roka.
Obrazovanje saveta i komisija, njihov delokrug i način rada, uređuje se ovim Poslovnikom.
Skupština grada može za obavljanje određenih zadataka iz svoje nadležnosti obrazovati povremena radna tela.
Povremena i anketna radna tela obrazuje Skupština za izvršavanje posebnih zadataka i ona prestaju sa radom po izvršenju zadataka za koje je obrazovana.
Članove stalnih radnih tela predlažu političke stranke, koalicije stranaka, političke organizacije ili grupe građana koje su osvojile odborničke mandate u Skupštini grada.
Predlaganje članova stalnih radnih tela vrši se srazmerno broju osvojenih odborničkih mandata u Skupštini grada.
O predloženoj listi za izbor radnog tela Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Radno telo je obrazovano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
Ako radno telo ne bude izabrano ponavlja se ceo postupak.
Sednicu radnog tela saziva predsednik radnog tela po sopstvenoj inicijativi, na predlog predsednika Skupštine ili na zahtev 1/3 članova tog tela. Radna tela iz svojih redova biraju zamenika predsednika koji ga zamenjuje u slučaju njegove sprečenosti i otsutnosti.
U slučaju sprečenosti predsednika ili zamenika predsednika, sednicu radnog tela saziva predsednik Skupštine, a radno telo bira predsedavajućeg za tu sednicu.
Radno telo Skupštine može odlučivati ako sednici prisustvuje većina članova radnog tela, a zaključci se donose većinom glasova prisutnih članova.
Sednica radnog tela saziva se najkasnije 3 dana pre održavanja sednice a može se sazvati i u kraćem roku ako za to postoje razlozi.
Radno telo Skupštine razmatra pitanja iz svog delokruga po sopstvenoj inicijativi, a dužno je da razmatra i pitanja koja zatraži Skupština.
Sednici radnog tela može prisustvovati predstavnik predlagača akta koji se razmatra na sednici.
U radu radnog tela mogu učestvovati i članovi Gradskog veća, zavisno od pitanja koje je na dnevnom redu.
U radu radnog tela mogu po pozivu učestvovati stručni i naučni radnici i druga lica, bez prava odlučivanja.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga radno telo može, preko svog predsednika, da traži od Gradske uprave podatke i informacije od značaja za njegov rad.
Radno telo određuje svog izvestioca koji na sednici Skupštine obrazlaže mišljenje radnog tela o predlogu akta koji Skupština donosi.
Na sednici radnog tela vodi se zapisnik.
U zapisnik se unosi naročito: imena prisutnih, pitanja koja su razmatrana, mišljenja i predlozi radnog tela, svako izdvojeno mišljenje, kao i izvestioci koje je odredilo radno telo.
Zapisnik potpisuje predsednik radnog tela i lice koje je vodilo zapisnik.
Stručne poslove za radna tela vrši Gradska uprava.
Stalna radna tela Skupštine grada su:
1. Savet za urbanizam i komunalne delatnosti
2. Savet za zdravlje i zaštitu životne sredine
3. Komisija za statut i propise
4. Komisija za kadrovska i administrativna pitanja
5. Komisija za predstavke i žalbe
6. Mandatno-imunitetna komisija
7. Savet za bezbednost
8. Savet za privredu, privatizaciju i privatno preduzetništvo
9. Savet za borbu protiv bolesti zavisnosti
10. Savet za razvoj i ekonomske veze sa inostranstvom i dijasporom
11. Savet za rodnu ravnopravnost.
1. Savet za urbanizam i komunalne delatnosti
Savet za urbanizam i komunalne delatnosti, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje na predloge odluka i drugih akata iz oblasti urbanizma, stambeno-komunalnih delatnosti, javnih komunalnih preduzeća, utvrđivanja i korišćenja građevinskog zemljišta i poslovnog prostora, koje donosi Skupština grada.
Savet ima predsednika i šest članova.
2. Savet za zdravlje i zaštitu životne sredine
Savet za zdravlje i zaštitu životne sredine prati, pretresa i inicira pitanja vezana za sistem i organizaciju zdravstvene zaštite stanovništva, ekologiju i aktivnosti na planu sprečavanja zagađivanja životne sredine, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Savet ima predsednika i šest članova.
3. Komisija za statut i propise
Komisija za statut i propise:
- razmatra predlog Statuta, odluka i drugih akata sa stanovišta njihove usaglašenosti sa Ustavom, Zakonom i Statutom grada, kao i u pregledu njihove pravnotehničke obrade i o tome daje mišljenje Skupštini,
- utvrđuje prečišćene tekstove odluka i drugih akata, ako je tim aktima ovlašćena,
- po potrebi učestvuje sa predlagačem opštih akata u pripremanju autentičnog tumačenja odluka i drugih opštih akata i pojedinih odredbi u njima,
- vrši i druge poslove koje joj odredi Skupština u skladu sa Statutom i Poslovnikom.
Komisija ima predsednika i šest članova.
4. Komisija za kadrovska i administrativna pitanja
Komisija za kadrovska i administrativna pitanja
- razmatra predloge za izbor imenovanja, postavljenja i razrešenja iz nadležnosti Skupštine kao i delegiranje predstavnika Skupštine grada u druge organe i organizacije gde se traži njeno učešće.
- odlučuje o pojedinačnim pravima izabranih lica, postavljenih i imenovanih lica od strane organa Grada, o njihovom radno-pravnom statusu, pitanjima koja se odnose na plate i dodatke, naknade i ostala primanja, i obavlja druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada.
Komisija ima predsednika i šest članova.
5. Komisija za predstavke i žalbe
Komisija za predstavke i žalbe razmatra predstavke i žalbe koje građani upućuju Skupštini, kao i predstavke ustupljene od strane republičkih organa, ispituje njihovu osnovanost i o najvažnijim pitanjima obaveštava Skupštinu i predlaže Skupštini donošenje odgovarajuće odluke, kao i mere koje treba preduzeti u cilju otklanjanja utvrđenih nepravilnosti u radu skupštinskih organa i drugih organa grada.
U postupku razmatranja predstavki i pritužbi, ova Komisija pribavlja izveštaje od organa i organizacija na koje se navedeni podnesci odnose, u roku koji sama određuje.
Ako organ ili organizacija iz prethodnog stava ne dostave izveštaj u određenom roku, Komisija o tome obaveštava Skupštinu, odnosno organ koji je ustupio predstavku.
Komisija ima predsednika i četiri člana.
6. Mandatno-imunitetna komisija
Mandatno-imunitetna komisija razmatra pitanja koja se odnose na imunitet odbornika i o tome priprema predloge Odluka za Skupštinu. Komisija ima predsednika i četiri člana.
7. Savet za bezbednost
Savet za bezbednost razmatra i procenjuje sveukupnu bezbedonosnu situaciju na teritoriji grada Loznice. Predlaže Skupštini grada pokretanje inicijative radi zauzimanja stavova i upućivanja preporuka nadležnim organima za rešavanje pojedinih pitanja iz oblasti javne bezbednosti na teritoriji grada Loznice, a u skladu sa zakonom.
Savet ima predsednika i osam članova.
8. Savet za privredu, privatizaciju i privatno preduzetništvo
Savet za privredu, privatizaciju i privatno preduzetništvo prati stanje i probleme u radu i razvoju privrede na teritoriji grada Loznice, razmatra pitanja postupka privatizacije privrednih subjekata, ispunjavanje preuzetih obaveza u postupku privatizacije i o tome informiše Skupštinu grada, prati stanje rada i razvoja privatnog preduzetništva na teritoriji Grada, ukazuje na probleme sa kojima se suočavaju privatni preduzetnici i informiše Skupštinu grada o svojim zapažanjima radi preuzimanja odgovarajućih mera u nadležnosti Skupštine a iz oblasti pojedinih delatnosti privatnih preduzetnika.
Savet ima predsednika i šest članova.
9. Savet za borbu protiv bolesti zavisnosti
Savet za borbu protiv bolesti zavisnosti razmatra unapređivanje osnova preventivnih oblika borbe protiv alkoholizma, narkomanije ili drugih bolesti zavisnosti naročito kod omladine i mlađih populacija, zauzima stavove i o tome izveštava Skupštinu, daje predloge mera za ostvarivanje aktivnosti i saradnje sa nadležnim državnim organima na suzbijanju i sprečavanju problema bolesti zavisnosti pre svega među omladinom školskog uzrasta.
Savet ima predsednika i šest članova.
10. Savet za razvoj i ekonomske veze sa inostranstvom i dijasporom
Savet za razvoj i ekonomske veze sa inostranstvom i dijasporom razmatra pitanja koja se odnose na uspostavljanje i održavanje veza kao i unapređenje odnosa sa građanima koji žive i rade van teritorije Republike Srbije. Razmatra i predlaže planove i programe razvoja u svim oblastima privredne i vanprivredne saradnje Grada Loznice sa dijasporom.
Prati stanje i obaveštava Skupštinu grada o prispelim i upućenim donacijama, poklonima i drugim sredstvima pomoći i u okviru svoje nadležnosti pribavlja izveštaje o realizovanim sredstvima pomoći i o tome upoznaje Skupštinu grada.
Savet ima predsednika i šest članova.
11. Savet za rodnu ravnopravnost
Savet za rodnu ravnopravnost prati i razmatra ostvarivanje jednakih prava polova, ravnopravnosti nacionalnih manjina i načina za stvaranje što boljih uslova za lica sa posebnim potrebama (invalida), razmatra i predlaže Skupštini grada stvaranje uslova za organizovanu pomoć žrtvama porodičnog i drugog nasilja.
Savet u okviru svoje nadležnosti, a kroz predloge koje upućuje Skupštini grada, se zalaže za zaštitu i promociju jednakih prava i odgovornosti oba pola u pogledu zaposlenja, položaja u porodici i učestvovanja u javnom i političkom životu, predlaže Skupštini saradnju sa međunarodnim institucijama (OEBS) i drugim nevladinim organizacijama radi ostvarivanja jednakosti među polovima i pokretanja inicijative otvaranja kancelarija i odvajanja budžetskih sredstava za materijalnu, moralnu i pravnu pomoć ugroženih kategorija (žena, invalida i drugih lica).
Savet ima predsednika i šest članova.
IV DONOŠENJE SKUPŠTINSKIH AKATA
Skupština donosi opšte i pojedinačne akte.
Odlukom se uređuju pitanja iz određenih oblasti koje spadaju u nadležnost grada.
Programima i planovima se normativno uređuju pitanja iz pojedinih oblasti rada i nadležnosti grada za predstojeći period.
Preporukom se predlaže način rešavanja pojedinih pitanja i realizacija pojedinih obaveza i isti nema obavezujuću snagu.
Rešenjem se imenuje, obrazuje, utvrđuje, određuje neka pravna stvar, kada se odlučuje o pojedinačnim pravima i obavezama pojedinačnih subjekata.
Zaključkom se preciziraju stavovi, odnosno opredeljenja, mišljenja, konstatacije, zaduženja i ovlašćenja, povodom razmatranja određenih pitanja.
Autentičnim tumačenjem se daje tumačenje akata ili pojedinih njihovih odredaba koje Skupština donosi.
Pravo predlaganja Odluke i drugog akta za usvajanje na sednici Skupštine, imaju: Gradonačelnik, Gradsko veće, radna tela Skupštine, odbornik, odborničke grupe i građani podnošenjem građanske inicijative i zborovi građana u skladu sa zakonom i Statutom grada.
Predlog se podnosi u obliku u kome se akt donosi i mora da bude obrazložen.
Obrazloženje sadrži: osnov i razloge donošenja, objašnjenje cilja koji se želi postići i procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta.
Stručnu pomoć i izradu predloga i drugih akata za usvajanje na Skupštini vrši nadležno odeljenje Gradske uprave.
Predlog akta koji je upućen Skupštini grada, predsednik Skupštine grada, dostavlja nadležnim odborima, predlagaču i Gradskom veću, ako Gradsko veće nije predlagač.
Ako predlog akta nije pripremljen u skladu sa ovim Poslovnikom predsednik Skupštine grada zatražiće od predlagača da predlog akta uskladi sa odredbama ovog Poslovnika.
Predlagač akta može u roku od 15 dana da podnese predlog akta usklađen sa odredbama ovog Poslovnika.
Ukoliko predlagač ne uskladi predlog akta u skladu sa stavom 2. i 3. ovog člana, predlog akta smatra se povučenim.
Predsednik Skupštine grada odlučuje na kojoj sednici će se materijali odnosno akti, upućeni i dostavljeni predsedniku Skupštine grada, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, uvrstiti u predlog dnevnog reda sednice.
Predloge akata ili materijala za koje je Skupština grada odlučila da se ne uvrste u dnevni red sednice, odnosno koji su bili predmet rasprave, ali ih Skupština grada nije usvojila glasanjem, predsednik Skupštine grada, odnosno Skupština grada, ne može ponovo uvrstiti u predlog dnevnog reda, odnosno u dnevni red, pre proteka roka od najmanje 6 meseci, računajući od dana održavanja sednice Skupštine grada na kojoj nisu uvršćeni u dnevni red, odnosno nisu usvojeni.
Predlog se, pre razmatranja u Skupštini, razmatra u nadležnim radnim telima i Gradskom veću.
Nadležna radna tela u svojim mišljenjima mogu predložiti Skupštini da prihvati predlog u celini ili predložiti da Skupština donese odluku ili drugi akt u tekstu izmenjenom delom ili u celini, u odnosu na tekst koji je podneo predlagač i da predlog ne prihvati.
Skupština o predlogu, koji je stavljen na dnevni red sednice, odlučuje posle pretresa, sem u slučajevima u kojima je ovim Poslovnikom određeno da se odlučuje bez pretresa.
Posle zaključenog pretresa prelazi se na glasanje o predlogu.
O predlogu se glasa u celini. Ako je stavljen amandman, prvo se odlučuje o njemu, a onda o predlogu u celini.
Predlagač akta, odnosno njegov predstavnik, može na početku pretresa, da izloži dopunsko obrazloženje predloga. On ima pravo da učestvuje u pretresu sve do zaključenja pretresa o predlogu, da daje objašnjenja i iznosi svoje mišljenje.
Predlagač ima pravo da povuče predlog sve do zaključenja pretresa o predlogu na sednici Skupštine.
U slučaju podnošenja građanske inicijative i predloga Zbora građana za donošenje akta iz nadležnosti Skupštine grada, o inicijativi odnosno predlogu Skupština je dužna da održi raspravu i dostavi obrazložen odgovor građanima odnosno Zboru građana u roku od 60 dana od dana dobijanja predloga.
Ako Skupština oceni opravdanost predloženog akta, isti će staviti na usvajanje, a ako oceni da nije opravdano, zaključkom će odbiti predlog za donošenje istog.
Broj potpisa potreban za punovažno pokretanje građanske inicijative ne može biti manji od 5% birača.
Predlog za izmenu i dopunu Predloga odluka i drugih akata podnosi se putem amandmana.
Amandman može podneti odbornik, odbornička grupa, Gradonačelnik, Gradsko veće i stalno radno telo Skupštine.
Amandman se podnosi u pisanom obliku sa obrazloženjem, najkasnije 72 sata pre održavanja sednice, a kada je sednica sazvana hitno, amandman se može podneti na samoj sednici.
Predlagač odluka i drugih akata kao i Gradsko veće i nadležna radna tela dužna su da pre sednice Skupštine grada razmotre amandmane koji su podneti na predlog odluka i drugih akata.
Nadležno radno telo neće razmatrati amandmane koji su podneti neblagovremeno, nepotpune i amandmane sa uvredljivom sadržinom, o čemu će obavestiti Skupštinu.
Gradsko veće ima pravo da se izjasni o amandmanu i kada ono nije predlagač odluke.
Amandmani koje je podneo predlagač odluke ili drugih akata, a koje su prihvatili Gradsko veće i nadležna radna tela Skupštine, kao i amandmani koje su prihvatili predlagač, Gradsko veće i nadležna radna tela Skupštine postaju sastavni deo predloga odluke ili drugog akata i o njima Skupština posebno ne odlučuje.
Skupština posebno odlučuje o svakom amandmanu, koji predlagač odluke i drugog akta, Gradsko veće i nadležno radno telo Skupštine nisu prihvatili.
O amandmanima se glasa prema redosledu članova opšteg akta na koja se odnose.
Ako je na istu odredbu opšteg akta podneto više amandmana, prvo se glasa o amandmanu kojim se predlaže brisanje te odredbe, a zatim se glasa po amandmanima onim redom kojim su podneti.
Prihvaćeni amandmani postaju sastavni deo predloga akta.
Po završenom pretresu predloga akata i glasanju o predloženim amandmanima, ako ih je bilo, prelazi se na glasanje o predlogu akta u celini.
Akti koje donosi Skupština, a za čije donošenje je zakonom propisana prethodna saglasnost ili mišljenje nadležnog ministarstva, mogu se donositi na sednici, tek po dobijanju saglasnosti, odnosno mišljenja i u skladu sa istim.
Opšti akt i drugi akti, izuzetno, se mogu doneti po hitnom postupku.
Po hitnom postupku može da se donese samo akt kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje akta po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice.
Ovlašćeni predlagač može podneti predlog da se o određenom pitanju odluči po hitnom postupku sa obrazloženjem o štetnim posledicama koje bi nastale zbog nedonošenja tog akata po hitnom postupku.
O predlogu za donošenje akata po hitnom postupku odlučuje se bez pretresa. Pre glasanja o tom predlogu Skupština će saslušati obrazloženje predlagača.
Ako Skupština usvoji predlog da se akt donese po hitnom postupku, predlog akta se unosi u dnevni red iste sednice.
Skupština može u toku sednice da zatraži hitno mišljenje od odgovarajućeg radnog tela Skupštine i Gradskog veća.
Predlog akta koji se donosi po hitnom postupku mora se dostaviti odbornicima najkasnije do početka sednice u obliku u kome se akt donosi.
Na predlog akta koji se donosi po hitnom postupku, mogu se podnositi amandmani do zaključenja pretresa. Amandman se podnosi u pisanoj formi ili usmeno.
Zahtev za davanje autentičnog tumačenja opšteg akta Skupštine grada mogu da podnesu organi, preduzeća i ustanove koji akt primenjuju.
Zahtev sa obrazloženjem se podnosi Komisiji za statut i propise.
Ako Komisija za statut i propise oceni da je zahtev za davanje autentičnog tumačenja opravdan, zadužiće predlagača akta da sačini predlog tumačenja i dostaviće ga Skupštini, a ako oceni da zahtev nije opravdan, obavestiće Skupštinu, koja o tome odlučuje.
Zahtev Ustavnog suda za izjašnjavanje povodom predloga za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opšteg akta Skupštine, predsednik Skupštine upućuje na razmatranje i izjašnjavanje Komisiji za statut i propise.
Komisija razmatra zahtev Ustavnog suda i obaveštava sud o svom stavu povodom predloga za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opšteg akta.
Ako Komisija prilikom razmatranja zahteva, oceni da ima osnova za izmenu ili dopunu Odluke ili drugog opšteg akta na koje se zahtev Ustavnog suda odnosi, ili da je prestala potreba za primenom te odluke, predložiće Skupštini da donese zaključak da se pristupi izmeni, odnosno dopuni odluke ili donošenju nove odluke ili drugog opšteg akta. Svoj predlog dostaviće predsedniku Skupštine.
3. Čuvanje i objavljivanje akata
Na izvornik odluke i drugog akta Skupštine i na izvornik autentičnog tumačenja stavlja se pečat Skupštine.
Izvornik odluke, odnosno drugog akta ili autentičnog tumačenja, smatra se tekst odluke, odnosno drugog akta ili autentičnog tumačenja usvojen na sednici Skupštine.
Izvornik odluke, odnosno drugog akta Skupštine i autentičnog tumačenja, čuva se u Skupštini.
O izradi izvornika, stavljanju pečata na njih, njihovom čuvanju i evidenciji, stara se sekretar Skupštine.
Zapisnici i drugi akti Skupštine grada, koji se ne objavljuju u "Službenom listu Grada", dostupni su građanima i medijima jedan radni dan u nedelji.
Opšti akti organa grada objavljuju se u "Službenom listu Grada Loznice".
O objavljivanju odluka i drugih akata Skupštine i autentičnih tumačenja stara se sekretar Skupštine.
Sekretar Skupštine, na osnovu izvornog teksta odluke, drugog akta ili autentičnog tumačenja, daje ispravke grešaka u objavljenom tekstu odluke i drugog akta ili autentičnog tumačenja, ako za tim ima potrebe.
Ostali akti organa grada objavljuju se u "Službenom listu Grada Loznice" kada je to tim aktima predviđeno.
Opšti akti iz stava dva ovog člana stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja, osim ako opštim aktom nije određen poseban datum stupanja na snagu.
Sednice Skupštine saziva predsednik Skupštine po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Svečane sednice se održavaju povodom određenih jubileja i u drugim svečanim prilikama.
Presednik Skupštine stara se o pripremanju sednica uz pomoć sekretara Skupštine.
Sednice Skupštine saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi, a dužan je da sednicu zakaže na zahtev Gradonačelnika, Gradskog veća ili 1/3 odbornika u roku od 7 dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu u pomenutom roku, sednicu može zakazati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Pisani predlog za sazivanje Skupštine sadrži predlog dnevnog reda sednice, a predložene tačke moraju biti iz nadležnosti Skupštine grada, utvrđene zakonom i Statutom i pripremljene u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Ako predlog ne ispunjava uslove predviđene stavom 1. ovog člana, predsednik Skupštine će isti odbaciti.
Poziv za sednicu Skupštine dostavlja se odbornicima najkasnije na 7 dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Odbornicima se sa pozivom dostavlja i predlog dnevnog reda, odgovarajući materijal za pitanja koja se predlažu za dnevni red, kao i zapisnik sa prethodne sednice.
Izuzetno, u hitnim slučajevima predsednik Skupštine može sazvati sednicu Skupštine sa rokom kraćim od 3 dana, a dnevni red za ovu sednicu može predložiti na samoj sednici.
Kada se sednica održava shodno prethodnom stavu ovog člana, na samoj sednici mogu se podnositi amandmani u pisanoj formi ili usmeno.
Za sednicu Skupštine, pored odbornika pozivaju se Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika, pomoćnici Gradonačelnika, poslanici, članovi Gradskog veća, načelnik Gradske uprave i rukovodioci osnovnih organizacionih jedinica Gradske uprave.
Po potrebi na sednicu se mogu pozvati i predstavnici organa i organizacija, kao i pojedinci, stručnjaci za određena pitanja i druga lica.
2. Otvaranje sednice i dnevni red
Pošto otvori sednicu, pre utvrđivanja dnevnog reda, predsednik, na osnovu izveštaja sekretara, utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj odbornika za punovažno odlučivanje.
Za punovažno odlučivanje i rad na sednici, potrebno je prisustvo većine odbornika. Ako se utvrdi da ne postoji većina, predsednik odlaže sednicu za jedan sat.
Ukoliko ni posle pomeranja početka sednice od jednog sata ne postoje uslovi za početak rada sednice Skupštine, predsednik Skupštine, odlaže sednicu za određen dan i čas, o čemu se pisano obaveštavaju odbornici koji su odsutni.
Sednice Skupštine grada su javne.
Za javnost rada Skupštine grada odgovoran je sekretar Skupštine grada.
Poziv i materijali za sednicu Skupštine grada dostavljaju se sredstvima informisanja radi upoznavanja javnosti.
Sednicama Skupštine grada mogu prisustvovati predstavnici sredstava informisanja, ovlašćeni predstavnici predlagača, kao i druga lica čije prisustvo predsednik Skupštine odobri.
Skupština može odlučiti da sednice ne budu javne iz razloga bezbednosti i drugih posebno opravdanih razloga koji se konstatuju pre utvrđivanja dnevnog reda.
Dnevni red predlaže predsednik Skupštine, odnosno predsedavajući.
Izmene i dopune predloženog dnevnog reda, mogu predlagati odbornici, odborničke grupe, radna tela Skupštine, Gradonačelnik i predsednik Skupštine i Gradsko veće.
Predlozi se dostavljaju predsedniku Skupštine u pisanoj formi sa obrazloženjem najkasnije 72 sata pre početka sednice.
Pri utvrđivanju dnevnog reda, Skupština odlučuje o predlozima:
- za hitan postupak,
- da se pojedine tačke povuku iz predloga dnevnog reda,
- da se dnevni red proširi.
Skupština odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda.
Dnevni red, Skupština utvrđuje u celosti bez pretresa, sa izmenama i dopunama uvaženim kod pojedinačnih predloga.
Utvrđivanje dnevnog reda vrši se na početku sednice većinom glasova prisutnih odbornika.
Pre prelaska na dnevni red usvaja se Zapisnik sa prethodne sednice. O primedbama na Zapisnik Skupština odlučuje bez pretresa.
Potrebna obaveštenja o značajnim radnjama između dve sednice, pre nego što pređe na dnevni red, daje predsednik Skupštine usmeno.
O ovome se ne otvara pretres.
Pretres tačaka dnevnog reda vrši se po utvrđenom redosledu.
Jednom utvrđeni redosled tačaka dnevnog reda, može se u toku sednice izmeniti samo zaključkom Skupštine.
Pre pretresa svakog pitanja, predstavnik predlagača može dati uvodno izlaganje.
Posle podnošenja uvodnog izlaganja, otvara se pretres o konkretnom pitanju.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine, pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika.
Predsednik Skupštine daje reč odbornicima, po redu prijavljivanja, sve dok ima govornika. Odbornik ima pravo da po istoj tački dnevnog reda govori najviše dva puta. Odbornik koji želi da govori po drugi put, može da dobije reč, tek pošto se iscrpi lista odbornika koji govore prvi put.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika, predstavnik predlagača akta, predsednici odborničkih grupa, predstavnik radnog tela Skupštine, članovi Gradskog veća i načelnik Gradske uprave mogu dobiti reč čim je zatraže da bi objasnili, izmenili ili dopunili predlog, a sekretar Skupštine radi pružanja neophodnih objašnjenja u vezi sa Poslovnikom Skupštine.
Pomoćnici Gradonačelnika imaju pravo na reč kao i odbornici, po redosledu prijavljivanja.
Poslanici koji nisu odbornici, mogu da uzmu učešće u raspravi o svakoj tački dnevnog reda najviše jedan put u trajanju ne dužem od 5 minuta. Poslanik ima pravo na repliku u skladu sa članom 90. ovog Poslovnika. Predsednik Skupštine daje reč poslanicima po redosledu prijavljivanja.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika i predstavnik predlagača akta, imaju pravo da govore bez ograničenja vremena.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu, najduže 5 minuta. Ako se govornik udalji od dnevnog reda predsednik će ga opomenuti i pozvati da se drži dnevnog reda. Ukoliko odbornik i pored opomene nastavi da govori predsednik će mu oduzeti reč.
Niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati, osim predsednika Skupštine.
Predsednik može, u toku sednice, prekinuti istu.
Predsednik će sednicu prekinuti kad utvrdi nedostatak kvoruma, zbog potrebe da se izvrše neophodne pripreme i pribave mišljenja, kao i u drugim slučajevima kad oceni da za to postoje opravdani razlozi.
Predsednik Skupštine prekida rad Skupštine i u drugim slučajevima ako to Skupština odluči.
Predsednik Skupštine obavestiće odbornike o času nastavka sednice, odnosno o danu i času kada će sednica biti nastavljena sa istim dnevnim redom o čemu se pismeno obaveštavaju samo odsutni odbornici.
Sednica Skupštine se prekida i po isteku utvrđenog radnog vremena.
Izuzetno, predsednik Skupštine može produžiti rad sednice Skupštine i po isteku radnog vremena do završetka pretresa i odlučivanja o započetoj tački dnevnog reda.
Kad predsednik Skupštine proceni da je iz razloga efikasnosti, celishodnosti i ekonomičnosti potrebno produžiti rad Skupštine i nakon isteka radnog vremena, predložiće Skupštini da nastavi rad po isteku radnog vremena da bi se završio pretres i odlučivanje po preostalim tačkama utvrđenog dnevnog reda.
Svaki akt i radnja koja predstavlja odstupanje od utvrđene procedure u radu Skupštine predstavlja povredu Poslovnika.
Odborniku koji želi da govori o povredi Poslovnika predsednik Skupštine daje reč čim zatraži, odnosno odmah po završetku izlaganja prethodnog govornika.
Odbornik je dužan da navede odredbu Poslovnika koja je, po njegovom mišljenju, povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda.
Odbornik o povredi Poslovnika može govoriti najviše 2 minuta, s tim što se citat odredbe Poslovnika ne računa u vreme određeno za obrazloženje povrede.
Predsednik Skupštine prekida raspravu o predmetnom pitanju i daje objašnjenja o povredi Poslovnika. Ako odbornik nije zadovoljan objašnjenjem predsednika Skupštine, o povredi Poslovnika odlučuje Skupština bez pretresa.
Skupština odlučuje o eventualnoj povredi Poslovnika većinom glasova prisutnih odbornika.
Odbornik ima pravo na repliku, ako se u prethodnoj diskusiji uvredljivo govorilo o njemu ili su njegove reči pogrešno shvaćene ili navedene.
Predsednik Skupštine tom odborniku odmah daje reč.
Odbornik može govoriti najviše 2 minuta samo o predmetu replike.
Ako predsedavajući smatra da prijavljeni govornik nije izazvan uskratiće mu pravo na repliku.
Ako odbornik nije zadovoljan odlukom predsedavajućeg može tražiti da o tome odluči Skupština.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu odnosno političku stranku ili grupu građana koja ima odbornike u Skupštini grada, pravo na repliku u njihovo ime, ima šef odborničke grupe odnosno ovlašćeni predstavnik stranke odnosno grupe.
Skupština grada odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko Zakonom, Statutom ili ovim Poslovnikom nije drukčije određeno.
O donošenju Statuta, budžeta i urbanističkih planova odlučuje se većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Glasanje u Skupštini je javno, osim ako Zakonom, Statutom, Poslovnikom ili odlukom Skupštine nije određeno da se glasa tajno.
Javno glasanje se vrši dizanjem ruke.
Prebrojavanje glasova vrši stručna služba Skupštine, i podatke o tome predaje predsedniku Skupštine koji objavljuje rezultate glasanja tako što glasno konstatuje koliko je odbornika glasalo "za", koliko "protiv" i koliko je bilo "uzdržano" i saopštava da li je predlog usvojen ili ne, imajući u vidu potrebnu većinu za donošenje odluke - akta.
Za odbornike koji se prilikom glasanja uopšte ne izjasne smatra se da su uzdržani.
Posle objavljivanja rezultata glasanja, ukoliko odbornik izrazi sumnju u tačnost glasova utvrđenih prebrojavanjem, glasanje će se ponoviti prozivkom odbornika.
Tajno glasanje se vrši glasačkim listićima, koji su iste veličine, oblika i boje, i overeni pečatom Skupštine.
Postupak glasanja sprovodi komisija od tri odbornika koji se bira za svako pojedinačno glasanje, i kojoj u radu pomaže Odeljenje za skupštinske poslove.
Komisija iz prethodnog stava o svom radu sačinjava zapisnik sa rezultatima glasanja, koje objavljuje predsednik komisije.
Ukoliko odbornik izrazi sumnju u pravilnost rada komisije i objavljene rezultate, odrediće se kratak prekid sednice da bi se odborniku omogućio uvid u glasački materijal tajnog glasanja.
Ukoliko se utvrde nepravilnosti koje su bile od uticaja na rezultate glasanja, glasanje će se ponoviti sa novim članovima komisije.
Posle završenog glasanja, predsednik Skupštine utvrđuje rezultat glasanja, na osnovu čega objavljuje da li je predlog o kome se glasalo usvojen ili odbijen.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Za povredu reda na sednici predsednik Skupštine može da izrekne meru opomene i oduzimanja reči.
Skupština, na predlog predsednika Skupštine, može da izrekne meru udaljenja sa sednice.
Mera opomene izriče se odborniku:
- koji je prišao govornici, bez dozvole predsednika Skupštine,
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč,
- koji i pored upozorenja predsednika Skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu,
- ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora,
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica,
- ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze,
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku, koji svojim govorom narušava red na sednici ili se ne drži pitanja koje je na dnevnom redu, a već je dva puta opomenut na obavezu pridržavanja reda i odredaba Poslovnika.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se, bez odlaganja, udalji sa govornice. U suprotnom predsednik Skupštine isključuje ozvučenje a po potrebi određuje pauzu.
Mere opomene i oduzimanja reči primenjuju se za sednicu na kojoj su izrečene.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji, i posle izrečene mere oduzimanja reči, ometa ili sprečava rad na sednici, na sednici vređa Skupštinu i odbornike ili upotrebljava izraze koji nisu u skladu sa dostojanstvom Skupštine.
Odbornik može biti udaljen samo sa sednice na kojoj je povredio red. Mera udaljenja izriče se bez pretresa.
Odbornik prema kome je izrečena mera udaljenja sa sednice, dužan je da se odmah udalji iz prostorije u kojoj se održava sednica.
Ako predsednik utvrđenim merama ne može održati red na sednici, odrediće kratak prekid sednice.
Mera udaljenja može se izreći odborniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada, odnosno, drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice.
Odbornik kojem je izrečena mera udaljenja sa sednice, smatra se neopravdano odsutnim.
Odredbe o održavanju reda na sednici Skupštine primenjuju se i na sva druga lica prisutna sednici Skupštine.
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
O vođenju zapisnika stara se sekretar Skupštine.
U zapisnik se unose obavezno sledeći podaci: vreme i mesto održavanja sednice, imena predsedavajućeg i broj prisutnih odbornika, imena opravdano odsutnih odbornika, imena ostalih prisutnih, utvrđeni dnevni red, kratak tok sednice sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo, imenima govornika, najvažniji delovi diskusije govornika sa prikazom eventualnih predloga i amandmana ukoliko ih Skupština usvoji, podaci o rezultatima glasanja i formulacija donetih akata.
Završna odredba zapisnika je podatak o vremenu završetka sednice.
Odbornicima se dostavlja zapisnik sa sednice Skupštine.
Usvojeni zapisnik potpisuje predsednik i sekretar Skupštine.
O čuvanju zapisnika stara se sekretar Skupštine.
Na sednici Skupštine se vode stenografske beleške koje sadrže potpun tok sednice, a može se vršiti i tonsko snimanje.
Prekucane stenografske beleške čuvaju se u dokumentaciji i dostavljaju šefovima odborničkih grupa.
O vođenju, sređivanju, čuvanju stenografskih beleški i tonskih zapisa stara se sekretar Skupštine grada.
VI RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG I VANREDNOG STANJA
Skupština nastavlja sa radom od proglašenja vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja do dana izbora novog saziva.
Odredbe ovog Poslovnika primenjuju se u radu Skupštine i u slučaju vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja, ukoliko ovim Poslovnikom ili drugim opštim aktima Skupštine nije drugačije određeno.
Sednicu Skupštine, u slučaju vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja, saziva predsednik Skupštine, na način i u rokovima primerenim datim okolnostima u vreme saziva iste.
Kada sednici Skupštine nije u mogućnosti da prisustvuje većina odbornika, sednica se održava sa brojem prisutnih.
Ukoliko sednica Skupštine ne može da se organizuje u slučaju ratnog stanja, poslove i zadatke iz njene nadležnosti obavlja Gradonačelnik, s tim što je dužan da na prvoj narednoj sednici Skupštine podnese izveštaj o preuzetim aktivnostima radi njihove verifikacije.
Odbornici su dužni da u slučajevima vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja izveštavaju sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese prebivališta ili boravišta.
Rad Skupštine je dostupan javnosti.
Sednici Skupštine i njenih radnih tela mogu prisustvovati ovlašćeni predstavnici štampe i drugih vidova javnog informisanja.
Pre ulaska u salu za sednice, akreditovani novinari dužni su da pokažu ovlašćenom licu svoju novinarsku karticu sredstva informisanja iz kojeg dolaze i dužni su da je nose na vidnom mestu.
Akreditovanom novinaru mogu se staviti na raspolaganje predlozi odluka i drugih opštih akata, kao i informativni dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Sednici Skupštine mogu prisustvovati i građani.
Građanin kome je odobreno da prisustvuje sednici Skupštine u obavezi je da na ulazu u salu za sednice Skupštine ovlašćenom radniku pokaže svoju ličnu kartu radi identifikacije i unošenja u evidenciju prisutnih na sednici.
Radio i televizijske stanice mogu prenositi tok sednice Skupštine ukoliko Skupština drugačije ne odluči.
Skupština može da izdaje službeno saopštenje za štampu i duga sredstva javnog informisanja. Tekst službenog saopštenja sastavlja odgovarajuća služba a odobrava predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za štampu u Skupštini može da drži Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika, predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti, zamenik predsednika i predsednici odborničkih grupa.
Skupština grada može odlučiti da sednica Skupštine ne bude javna iz razloga bezbednosti i drugih razloga utvrđenih zakonom.
Izvršni organi Grada su: Gradonačelnik i Gradsko veće.
Gradonačelnik predstavlja i zastupa Grad.
Gradonačelnik ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Gradsko veće čine Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika, kao i članovi Gradskog veća čiji je broj utvrđen Statutom.
Gradonačelnik je predsednik Gradskog veća.
Gradonačelnik i zamenik Gradonačelnika su na stalnom radu u Gradu.
Članovi Gradskog veća mogu biti na stalnom radu u Gradu.
Gradonačelnik i zamenik Gradonačelnika biraju se iz reda odbornika.
Članovi Gradskog veća mogu se birati iz reda odbornika.
Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članove Gradskog veća bira Skupština na vreme od 4 godine, istovremeno, tajnim glasanjem većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Predsednik Skupštine grada predlaže kandidata za Gradonačelnika.
Kandidat za Gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika Gradonačelnika i kandidate za članove Gradskog veća koje bira Skupština. Broj kandidata za članove Gradskog veća odgovara broju koji se bira.
Predlog iz stava 4. i 5. ovog člana dostavlja se odbornicima u pisanom obliku i sadrži: ime i prezime kandidata, biografiju, stranačku pripadnost, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
O kandidatima za Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članove Gradskog veća otvara se jedinstven pretres.
Po završetku pretresa predsednik Skupštine utvrđuje jedinstvenu listu kandidata.
Jedinstvena lista sadrži:
- predlog kandidata za Gradonačelnika,
- predlog kandidata za zamenika Gradonačelnika,
- predlog kandidata za članove Gradskog veća koje bira skupština po azbučnom redu prezimena.
Po utvrđivanju liste kandidata pristupa se glasanju.
Kada se glasa o izboru Gradonačelnika istovremeno se glasa o izboru zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Glasanje se vrši na glasačkom listiću koji sadrži predloge utvrđene jedinstvenom listom kandidata.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje, a overeni su pečatom skupštine grada.
Broj štampanih glasačkih listića jednak je broju odbornika.
Odbornik glasa tako što zaokružuje reč "za" ili "protiv".
Tajno glasanje za izbor Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članove Gradskog veća sprovodi Komisija iz člana 15. ovog Poslovnika, na način i po postupku utvrđenom ovim Poslovnikom za izbor predsednika Skupštine grada.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika i članovi Gradskog veća izabrani su ako za jedinstvenu listu glasa većina od ukupnog broja odbornika.
Gradonačelniku, zameniku Gradonačelnika i članovima Gradskog veća izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini grada.
Ako za jedinstvenu listu ne glasa većina od ukupnog broja odbornika glasanje se ponavlja.
Ukoliko i posle ponovljenog postupka izbora za jedinstvenu listu, Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika i članovi gradskog veća nisu izabrani zakazuje se nova sednica Skupštine u roku koji ne može biti kraći od 3 ni duži od 8 dana, na kojoj se vrši izbor istih po odredbama ovog Poslovnika.
Kandidati za Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članove Gradskog veća koji su dobili potrebnu većinu glasova, stupaju na dužnost po objavljivanju rezultata izbora.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika i Gradsko veće redovno izveštavaju Skupštinu grada po sopstvenoj inicijativi ili na njen zahtev o izvršenju odluka i drugih akata Skupštine grada.
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazložen predlog najmanje 1/3 odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje Gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine.
Ako Skupština ne razreši Gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje Gradonačelnika, pre isteka roka od 6 meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Gradonačelniku prestaje mandat: prestankom mandata Skupštine, razrešenjem i podnošenjem ostavke.
Razrešenjem Gradonačelnika prestaje mandat zamenika Gradonačelnika i Gradskog veća.
Zamenik Gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog Gradonačelnika ili najmanje 1/3 odbornika, na isti način na koji su izabrani.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća, Gradonačelnik je dužan da Skupštini grada podnese predlog za izbor novog zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove do izbora novog Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Gradska uprava obavlja poslove grada, u skladu sa zakonom i Statutom grada.
Organizacija i način rada Gradske uprave reguliše se posebnom Odlukom o Gradskoj upravi, koju donosi Skupština, na predlog Gradskog veća, u skladu sa Zakonom i Statutom grada.
Radom Gradske uprave rukovodi načelnik.
Za načelnika se postavlja lice koje ispunjava uslove iz zakona.
Za svoj rad i za rad Gradske uprave načelnik odgovara Skupštini i Gradskom veću.
Načelnika postavlja Gradsko veće na osnovu javnog oglasa na 5 godina.
Do donošenja odluke Gradskog veća o postavljenju načelnika Gradske uprave dužnost će obavljati dosadašnji načelnik.
Načelnik Gradske uprave može imati zamenika koji se postavlja na isti način kao i načelnik Gradske uprave.
U Skupštini se obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu sačinjavaju najmanje 5 odbornika koji pripadaju istoj ili različitim političkim strankama, odnosno grupi građana.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak grupe koji je potpisao svaki njen član. Na spisku se posebno označava predsednik ili šef odborničke grupe, kao i njegov zamenik.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
O promeni sastava odborničke grupe predsednik grupe uz pismenu izjavu odbornika koji menja pripadnost grupi obaveštava predsednika Skupštine, koji o tome informiše Skupštinu.
Odborničku grupu predstavlja predsednik ili šef grupe ili njegov zamenik.
Odbornik ima pravo i dužnost da prisustvuje sednicama Skupštine i njenih radnih tela čiji je član, da učestvuje u njenom radu i odlučivanju i da traži informacije koje su mu potrebne za ostvarivanje funkcije odbornika od funkcionera Skupštine i Gradske uprave.
Odbornik ima pravo da prisustvuje sednicama drugih radnih tela Skupštine, i ako nije njihov član, i da učestvuje u njihovom radu, bez prava odlučivanja.
Odborniku se ne može uskratiti ulazak i boravak u zgradi Skupštine.
Odbornik koji iz opravdanih razloga ne može da prisustvuje sednici obaveštava o tome predsednika ili sekretara Skupštine.
Funkcija odbornika Skupštine grada vrši se bez nagrade.
Odbornik ima pravo na naknadu putnih troškova i izgubljene zarade nastale vršenjem odborničke dužnosti. Visinu naknade utvrđuje Skupština.
1. Prestanak mandata odbornika
Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
- podnošenjem ostavke;
- donošenjem odluke o raspuštanju Skupštine;
- ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;
- ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti;
- preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika;
- ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave;
- gubljenjem državljanstva;
- ako nastupi smrt odbornika.
Odbornik može podneti ostavku usmeno na sednici Skupštine, a između dve sednice podnosi je u formi overene pisane izjave.
U ime odbornika ostavku može podneti podnosilac izborne liste ukoliko je to predviđeno ugovorom između odbornika i podnosioca izborne liste.
Posle podnošenja usmene ostavke odbornika ili ovlašćenog podnosioca izborne liste, Skupština bez odlaganja, na istoj sednici utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
O ostavci koju je odbornik podneo između dve sednice, Skupština je dužna da odluči na prvoj narednoj sednici.
Ako odborniku prestaje mandat nastupanjem slučaja iz stava 1. ovog člana alineja 2 do 8, Skupština na prvoj narednoj sednici, posle obaveštenja o nastupanju takvog slučaja, utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine, da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem, ne koristeći uvredljive izraze, niti iznositi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica.
Odbornik na sednici može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu, a za vreme govora niko ne sme da ga prekida ili ometa dobacivanjem, niti na bilo koji način ugrožava slobodu govora.
Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje.
Odbornička pitanja koja se odnose na poslove i zadatke iz nadležnosti Gradske uprave sekretar Skupštine upućuje načelniku Gradske uprave.
Načelnik Gradske uprave ima obavezu da preko organizacionih jedinica Gradske uprave obezbedi blagovremeno davanje odgovora na postavljeno pitanje.
Odborničko pitanje postavlja se u pismenom ili usmenom obliku.
Ukoliko se odborničko pitanje na sednici usmeno postavi, odbornik je dužan naknadno dostaviti odborničko pitanje u pisanoj formi u roku od 3 dana od održane sednice. U suprotnom, takvo pitanje se ne uzima u dalji postupak.
U vremenu između dve sednice, pitanja se mogu dostaviti pismeno preko sekretara Skupštine grada.
Odbornička pitanja treba da budu kratka i ne smeju imati obeležja raspravljanja stvari na koja se pitanje odnosi.
Predsednik Skupštine može da upozori odbornika koji postavlja odborničko pitanje da isto nije postavljeno u skladu sa odredbama Poslovnika.
Odgovori na odbornička pitanja daju se u pisanoj formi svim odbornicima i to po pravilu na prvoj sednici posle postavljenog pitanja.
Izuzetno ako je u pripremi odgovora na odborničko pitanje potrebno utvrditi više činjenica ili izvršiti složeniju analizu, rok za davanje odgovora na odborničko pitanje može se produžiti, ali ne duže od 30 dana.
Posle datog odgovora na odborničko pitanje, odbornik koji je postavio pitanje ima pravo u trajanju od najviše 2 minuta da komentariše odgovor na svoje pitanje, da postavi dopunsko pitanje u trajanju od najviše 2 minuta ili da predloži otvaranje pretresa na jednoj od narednih sednica Skupštine, u vezi sa odgovorom.
O predlogu odbornika da se otvori pretres povodom odgovora na odborničko pitanje, Skupština se izjašnjava bez pretresa.
3. Mandatno-imunitetna prava odbornika
Odborniku se posle izvršene potvrđivanja mandata izdaje odbornička legitimacija.
U legitimaciji se navode imunitetna prava koja odborniku pripadaju.
Odbornik uživa imunitet.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen za izraženo mišljenje ili davanje glasa u Skupštini.
Ako se povodom izraženog mišljenja ili davanja glasa u Skupštini steknu uslovi da se odborniku odredi pritvor ili pozove na krivičnu odgovornost, a on se pozvao na imunitet, nadležni organ je dužan da od Skupštine traži odobrenje za određivanje pritvora ili pokretanje krivičnog postupka.
Zahtev iz prethodnog stava razmatra Komisija za mandatno-imunitetna pitanja i dostavlja svoj predlog Skupštini, koja ga razmatra na prvoj sednici. Ako Skupština ne da odobrenje, pritvor se ukida, a krivični postupak obustavlja.
XII OBAVLJANJE STRUČNIH I DRUGIH POSLOVA ZA POTREBE SKUPŠTINE
Stručne i druge poslove za potrebe Skupštine, njenih radnih tela i odbornika vrši Gradska uprava, što se posebno uređuje Odlukom o gradskoj upravi.
XIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Za sve što nije regulisano ovim Poslovnikom primenjuju se odredbe Ustava, Zakona, Statuta grada Loznice i drugih propisa kojima je uređen rad organa lokalne samouprave.
Stupanjem na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine opštine Loznica ("Sl. list opštine Loznica", br. 11/04, 2/05 i 6/05).
Ovaj Poslovnik stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom listu Grada Loznice".
* Na osnovu člana 66. stav 3. Poslovnika Skupštine grada Loznice ("Službeni list grada Loznice", broj 16/08), Skupština grada Loznice na sednici održanoj dana 12. novembra 2020. godine, donela je
AUTENTIČNO TUMAČENJE
ČLANA 102. POSLOVNIKA SKUPŠTINE GRADA LOZNICE ("SLUŽBENI LIST GRADA LOZNICE", BROJ 16/08)
("Sl. list grada Loznice", br. 26/2020)
Član 102. Poslovnika Skupštine grada Loznice glasi:
"Na sednici Skupštine se vode stenografske beleške koje sadrže potpun tok sednice, a može se vršiti i tonsko snimanje.
Prekucane stenografske beleške čuvaju se u dokumentaciji i dostavljaju šefovima odborničkih grupa.
O vođenju, sređivanju, čuvanju stenografskih beleški i tonskih zapisa stara se sekretar Skupštine grada.".
Odredbe ovog člana treba razumeti tako da se potpun tok sednice može zapisati i samo na tonskom i video nosaču zvuka i slike, bez vođenja stenografskih beleški i prekucavanja celokupnog zapisa toka sednice.
Tok sednice, zapisan u odgovarajućem elektronskom obliku, dostavlja se šefovima odborničkih grupa i čuva uz primenu odgovarajućih standarda u arhivama Gradske uprave.
Imajući u vidu pravnu prirodu autentičnog tumačenja isto daje smisao odredbama ovog člana od stupanja na snagu opšteg akta čije su sastavni deo.
Ovo autentično tumačenje objaviti u "Službenom listu grada Loznice".