DIREKTIVA EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA (EZ) O PONOVNOM KORIŠĆENJU INFORMACIJA IZ JAVNOG SEKTORAbr. 2003/98 od 17. novembra 2003. godine- "Sl. list EZ", br. L 355 od 31.12.2003. godine - |
EVROPSKI PARLAMENT I SAVET EVROPSKE UNIJE,
Imajući u vidu Ugovor o osnivanju Evropske Zajednice, a naročito njegov član 95,
Imajući u vidu predlog Komisije(1),
Imajući u vidu mišljenje Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta(2),
Imajući u vidu mišljenje Komiteta regiona(3),
Postupajući u skladu sa postupkom propisanim članom 251 Ugovora(4).
____________________
(1)Sl. list C 227 E, 24.9.2002,
str. 382.
(2)Sl. list C 85, 8.4.2003, str. 25.
(3)Sl. list C 73, 26.3.2003, str. 38.
(4)Mišljenje Evropskog parlamenta
od 12. februara 2003. godine (još uvek nije objavljeno u Službenom
listu), Zajednički stav Saveta od 26. maja 2003. godine (Sl.
list C 159 E, 8.7.2003, str. 1) i Stav Evropskog parlamenta
od 25. septembra 2003. godine (još uvek nije objavljen u Službenom
listu). Odluka Saveta od 27. oktobra 2003. godine.
S obzirom na sledeće:
(1) Ugovorom se predviđa osnivanje unutrašnjeg tržišta i sistema kojim se obezbeđuje da konkurencija na unutrašnjem tržištu ne bude narušena. Harmonizacija pravila i prakse koje se odnose na iskorišćavanje informacija iz javnog sektora u državama članicama doprinosi postizanju ovih ciljeva.
(2) Razvoj usmeren ka stvaranju informacionog društva i društva znanja utiče na život svih građana Zajednice između ostalog, i tako što im omogućava da steknu nove načine za pristup znanju i za sticanje znanja.
(3) Digitalni sadržaji imaju značajnu ulogu u ovom razvoju. Proizvodnja ovakvih sadržaja je tokom poslednjih godina dovela do otvaranja velikog broja novih poslova, i ta tendencija se nastavlja. Većina tih poslova se otvara u malim privrednim društvima u nastajanju.
(4) Javni sektor prikuplja, proizvodi, reprodukuje i širi širok spektar informacija u brojnim područjima delatnosti, kao što su podaci iz oblasti socijalnog staranja, ekonomije, geografije, vremena, turizma, poslovanja, patenata i obrazovanja.
(5) Jedan od osnovnih ciljeva osnivanja unutrašnjeg tržišta jeste i stvaranje uslova koji pogoduju razvoju usluga na nivou cele Zajednice. Informacije iz javnog sektora predstavljaju značajan početni materijal za proizvode i usluge sa digitalnim sadržajem i sa razvojem usluga bežičnog sadržaja postaće još značajniji izvor sadržaja. Široka prekogranična pokrivenost će takođe biti od ključnog značaja u ovom smislu. Veće mogućnosti ponovnog korišćenja podataka iz javnog sektora trebalo bi da, između ostalog, omoguće evropskim privrednim društvima da koriste njihove potencijale i doprinesu ekonomskom razvoju i stvaranju novih radnih mesta.
(6) Između država članica postoje ozbiljne razlike u pravilima i praksi u vezi sa korišćenjem izvora informacija iz javnog sektora, koje predstavljaju prepreku za postizanje punog ekonomskog potencijala ovog ključnog izvora dokumenata. Tradicionalna praksa organa u vezi sa korišćenjem informacija iz javnog sektora razvijala se na veoma neujednačen način. To treba uzeti u obzir. Stoga treba pristupiti minimalnoj harmonizaciji harmonizaciji nacionalnih pravila i prakse u vezi sa ponovnim korišćenjem dokumenata iz javnog sektora, u slučajevima kad razlike u nacionalnim pravilima i praksi ili postojanje nejasnoća sprečavaju nesmetanog funkcionisanja unutrašnjeg tržišta i pravilan razvoj informacionog društva u Zajednici.
(7) Nadalje, bez minimalne harmonizacije na nivou Zajednice, zakonodavne aktivnosti na nacionalnom nivou koje neke države članice već započele kao odgovor na tehnološke izazove, mogu dovesti do još većih razlika. Uticaj takvih razlika u zakonodavstvu postaće još značajniji sa daljim razvojem informacionog društva, koje je već u velikoj meri povećalo prekogranično korišćenje informacija.
(8) Opšti okvir za uslove kojima se reguliše ponovno korišćenje dokumenata iz javnog sektora potreban je kako bi se osiguralo postojanje poštenih, srazmernih i nediskriminativnih uslova za ponovno korišćenje tih informacija. Organi javnog sektora prikupljaju, proizvode, reprodukuju i šire dokumenta kako bi ispunili svoje javne zadatke. Korišćenje takvih dokumenata iz drugih razloga predstavlja ponovno korišćenje. Politike država članica mogu i prevazilaziti minimalne standarde ustanovljene ovom direktivom, čime se omogućava obimnija ponovna upotreba.
(9) Ova direktiva ne sadrži obavezu da se dozvoli ponovno korišćenje dokumenata. Odluku o tome da li će dozvoliti ponovno korišćenje donose države članice ili organi javnog sektora u pitanju. Ova direktiva treba da se primenjuje na dokumente koji su dostupni za ponovno korišćenje kada organi javnog sektora izdaju dozvole, prodaju, šire, razmenjuju ili objavljuju informacije. Kako bi se izbeglo preklapanje subvencija, ponovno korišćenje treba da uključi dalje korišćenje dokumenata u okviru same organizacije koje nije obuhvaćeno njenim javnim zadacima. Delatnosti koje nisu obuhvaćene javnim zadacima obično obuhvataju dostavljanje dokumenata koji se sačinjavaju i naplaćuju na isključivo tržišnoj osnovi i u konkurenciji sa drugima na tržištu. Definicija pojma "dokument" ne uključuje računarske programe. Direktiva se zasniva na postojećim režimima pristupa u državama članicama i njome se ne menjaju nacionalna pravila pristupa dokumentima. Ona se ne primenjuje u onim slučajevima kada građani ili privredna društva mogu, u skladu sa merodavnim režimom pristupa, pribaviti dokument samo kada dokažu poseban interes. Na nivou Zajednice, članovima 41 (pravo na dobru upravu) i član 42 Povelje Evropske Unije o osnovnim pravima priznato je pravo svakog građanina Unije i svakog fizičkog ili pravnog lica koje ima prebivalište ili registrovano sedište u nekoj državi članici da pristupi dokumentima Evropskog parlamenta, Saveta i Komisije. Organi javnog sektora bi trebalo da promovišu i podstiču ponovno korišćenje dokumenata, uključujući zvanične tekstove zakonodavne i upravne prirode u onim slučajevima kada organ javnog sektora ima ovlašćenje da odobri njihovu ponovnu upotrebu.
(10) Definicije "organa javnog sektora" i "subjekta javnog prava" treba uzeti iz direktiva o javnim nabavkama (92/50/EEZ(5), 93/36/EEZ(6) i 93/37/EEC(7) i 98/4/EZ(8)). Ove definicije ne obuhvataju javna preduzeća.
____________________
(5)Sl. list L 209, 24.7.1992, str. 1. Direktiva sa poslednjim izmenama i dopunama učinjenim Direktivom Komisije 2001/78/EZ (Sl. list L 285, 29.10.2001, str. 1).
(6)Sl. list L 199,
9.8.1993, str. 1. Direktiva sa poslednjim izmenema i dopunama
učinjenim Direktivom Komisije 2001/78/EZ.
(7)Sl. list L 199,
9.8.1993, str. 54. Direktiva sa poslednjijm izmenama i dopunama
učinjenim Direktivom Komisije 2001/78/EZ.
(8)Sl. list L 101,
1.4.1998, str. 1.
(11) Ovom direktivom se propisuje generička definicija pojma "dokumenta" u skladu sa razvojem informatičkog društva. Ona obuhvata samo predstavljanje onih akata, činjenica ili informacija - kao i svake zbirke takvih akata, činjenica ili informacija - bez obzira na vrstu nosača podataka (napisani na papiru, ili pohranjeni u elektronskom obliku kao što je audio, vizuelni ili audiovizuelni snimak), koji su u posedu javnog sektora. Dokument koji je u posedu javnog sektora je dokument čije ponovno korišćenje podleže odobrenju javnog sektora.
(12) Rok za odgovor na zahtev za ponovno korišćenje treba da bude razuman i u skladu sa odgovarajućim rokom za zahtev za pristup dokumentu u skladu sa odgovarajućim režimima pristupa. Razumi rokovi u Uniju će podstaći stvaranje novih udruženih informacionih proizvoda i usluga na penevropskom nivou. Po odobrenju zahteva za ponovno korišćenje, organi javnog sektora treba da učine dokumente dostupnim u vremenskom okviru koji omogućava iskorišćavanje njihovog punog privrednog potencijala. Ovo je naročito značajno u slučaju dinamičnog sadržaja (npr. podaci u vezi sa saobraćajem) čija ekonomska vrednost zavisi od neposredne dostupnosti informacija i redovnog ažuriranja. Ako se koristi dozvola, blagovremena dostupnost informacija može predstavljati deo uslova predviđenih dozvolom.
(13) Mogućnosti za ponovno korišćenje mogu se poboljšati ograničavanjem potrebe za digitalizacijom papirnih dokumenata ili procesiranjem digitalnih baza podataka tako da postanu međusobno kompatibilne. Stoga, organi javnog sektora treba da učine dokumente dostupnim u već postojećim formatima ili jezicima, elektronski, kada je to moguće ili primereno. Organi javnog sektora treba da pozitivno odluče o zahtevima za davanje izvoda iz postojećih dokumenata kada odobrenje takvog zahteva predstavlja jednostavan postupak. Organi javnog sektora ne bi smeli biti obavezni da obezbede izvode iz dokumenata kada to predstavlja nesrazmeran napor. Kako bi se olakšalo ponovno korišćenje, organi javnog sektora treba da učine svoje dokumente dostupnim u formatu koji, u meri u kojoj je to moguće i primereno, ne zavisi od upotrebe posebnog softvera. Kada je to moguće i primereno, organi javnog sektora treba da uzmu u obzir mogućnosti ponovnog korišćenja dokumenata za lica sa posebnim potrebama ili od strane lica sa posebnim potrebama.
(14) Pri izračunavanju naknada, ukupan prihod ne sme da prelazi ukupne troškove prikupljanja, proizvodnje, reprodukovanja i širenja dokumenata, zajedno sa razumnim prihodom, imajući u vidu zahteve za samofinansiranjem organa javnog sektora u pitanju, gde je to primereno. Proizvodnja uključuje sačinjavanje i sređivanje, a širenje može uključiti i podršku korisniku. Povraćaj troškova, zajedno za razumnim profitom, u skladu sa merodavnim računovodstvenim principima i metodom izračunavanja troškova za organ javnog sektora u pitanju, predstavlja gornju granicu naknade, te sve preterane cene treba isključiti. Gornja granica za naknadu predviđena ovom Direktivom ne utiče na pravo država članica ili organa javnog sektora da primenjuju niže naknade ili da ih uopšte ne primenjuju, a države članice treba da podstiču organe javnog sektora da učine dokumente dostupnim uz naknade koje ne prelaze granične troškove reprodukovanja i širenja dokumenta.
(15) Osiguravanje da uslovi za ponovno korišćenje dokumenata javnog sektora budu jasni i javno dostupni predstavlja preduslov za razvoj tržišta informacija na nivou Zajednice. Stoga i treba razjasniti sve uslove za ponovno korišćenje dokumenata potencijalnim ponovnim korisnicima. Države članice treba da postiču stvaranje popisa dostupnih dokumenata koji su dostupni putem interneta (on-line), gde je to primereno, kako bi se promovisalo i olakšalo podnošenje zahteva za ponovno korišćenje. Lica koja podnose zahteve za ponovno korišćenje moraju biti obavešteni o dostupnim pravnim sredstvima koja se odnose na odluke ili praksu koja na njih utiče. To je naročito značajno za mala i srednja preduzeća koja možda nisu upoznata sa odnosima sa organima javnog sektora iz drugih država i odgovarajućim pravnim sredstvima.
(16) Javni pristup za sve opšte dostupne dokumente u posedu javnog sektora - koji se odnose ne samo na politički proces već i na zakonodavni i upravni proces - predstavlja osnovno sredstvo za širenje prava na znanje, što je osnovno načelo demokratije. Ovaj cilj se upotrebljava za sve ustanove na svakom nivou - lokalnom, državnom ili međunarodnom.
(17) U nekim slučajevima dokumenti će biti ponovno upotrebljeni iako dozvola nije data. U drugim slučajevima dozvola će biti izdata a njome će se imaocu dozvole za ponovno korišćenje postaviti uslovu u vezi sa pitanjima kao što je odgovornost, pravilna upotreba dokumenata, garancija da dokument neće biti promenjen i obaveza navođenja izvora. Ako organi javnog sektora izdaju dozvolu za ponovno korišćenje dokumenata, uslovi iz dozvole moraju biti pošteni i transparentni. Standardne dozvole koje su dostupne putem interneta takođe mogu u tom pogledu imati značajnu ulogu. Stoga države članice treba da obezbede dostupnost standardnih dozvola.
(18) Ako nadležni organi odluče da neke dokumente više neće činiti dostupnim za ponovno korišćenje, ili da će prestati sa ažuriranjem tih dokumenata, on takvu odluku mora javno objaviti, u što kraćem roku, elektronskim putem kad god je to moguće.
(19) Uslovi za ponovno korišćenje ne smeju biti diskriminatorni za uporedive kategorije ponovnog korišćenja. To, na primer, ne bi smelo da spreči razmenu informacija između organa javnog sektora, bez naknade, u cilju vršenja njihovih javnih zadataka, dok se od drugih stranaka ponovno korišćenje istih dokumenata naplaćuje. Takođe, to ne sme sprečiti usvajanje različite politike naplaćivanja za komercijalno i nekomercijalno ponovno korišćenje.
(20) Organi javnog sektora bi, prilikom određivanja načela za ponovno korišćenje dokumenata, trebalo da poštuju načela konkurencije, izbegavajući, u meri u kojoj je to moguće, isključive sporazume između sebe ili privatnih partnera. Ipak, nekada je isključivo pravo ponovnog korišćenja određenih dokumenata iz javnog sektora neophodno kako bi se obezbedila usluga od opšteg ekonomskog interesa. To se može dogoditi ako nijedan komercijalni izdavač ne bi objavio informacije bez takvog isključivog prava.
(21) Ovu direktivu treba usvojiti i primeniti u punom skladu sa načelima koja se odnose na zaštitu ličnih podataka u skladu sa Direktivom 95/46/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 24. oktobra 1995. godine o zaštiti pojedinaca u vezi sa obradom podataka o ličnosti i slobodnog kretanja tih podataka(9).
____________________
(9)Sl. list L 281,
23.11.1995, str. 31.
(22) Ova direktiva ne utiče na prava intelektualne svojine trećih lica. Radi izbegavanja nedoumica, pojam "prava intelektualne svojine" odnosi se na samo na autorska prava i sa njima povezana prava (uključujući sui generis oblike zaštite). Ova direktiva se ne primenjuje na dokumente na koje se odnose prava industrijske svojine, kao što su patent, registrovani dizajn (uzorci i modeli) i žig. Direktivom se ne utiče na nosioca prava intelektualne svojine organa javnog sektora, niti se njome ograničava vršenje ovih prava na bilo koji način, izvan granica propisanih ovom direktivom. Obaveze koje se nameću ovom direktivom treba da se primenjuju samo ukoliko su u skladu sa odredbama međunarodnih sporazuma o zaštiti prava intelektualne svojine, a naročito Bernske konvencije u zaštiti književnih i umetničkih dela (Bernska konvencija) i Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS). Organi javnog sektora bi trebalo da vrše svoje autorsko pravo na način koji olakšava ponovno korišćenje.
(23) Sredstva koja pomažu potencijalnim ponovnim korisnicima da pronađu dokumente koji su dostupni za ponovno korišćenje i uslove za ponovno korišćenje mogu značajno olakšati prekogranično korišćenje dokumenata iz javnog sektora. Države članice stoga treba da obezbede postojanje praktičnih dogovora kojima se pomaže ponovnim korisnicima u potrazi za dokumentima dostupnim za ponovnu upotrebu. Popisi dostupnih glavnih dokumenata (dokumenata koji se često ponovo koriste ili koji imaju potencijal da često budu ponovo korišćeni), po mogućstvu dostupni online i portal sajtovi koji su vezani za decentralizovane spiskove dokumenata predstavljaju primer takvih praktičnih dogovora.
(24) Ova direktiva je bez uticaja na Direktivu 2001/29/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta od 22. maja 2001. godine o harmonizaciji određenih aspekata autorskog prava i povezanih prava u informatičkom društvu (10) i Direktivu 96/9/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 11. marta 1996. godine o pravnoj zaštiti baza podataka(11). Njome se propisuju uslovi pod kojima organi javnog sektora mogu vršiti svoja prava intelektualne svojine na unutrašnjem tržištu informacija kada se dozvoljava ponovno korišćenje dokumenata.
____________________
(10)Sl. list L 167,
22.6.2001, str. 10.
(11)Sl. list L 77, 27.3.1996, str. 20.
(25) S obzirom na to da ciljevi predložene akcije, to jest, olakšavanje stvaranja informacionih proizvoda i usluga na nivou Zajednice koji se zasnivaju na dokumentima javnog sektora, jačanje efikasnog prekograničnog korišćenja informacija iz javnog sektora od strane privrednih društava za informacione proizvode i usluge sa dodatom vrednošću i ograničavanje poremećaja konkurencije na tržištu Zajednice, ne mogu biti na zadovoljavajući način postignuti od strane država članica i stoga mogu, imajući u vidu inherentni delokrug Zajednice i uticaj pomenute akcije, biti volje postignuti na nivou Zajednice, Zajednica može usvojiti mere, u skladu sa načelom supsidijarnosti predviđenim članom 5 Ugovora. U skladu sa načelom srazmernosti, kao što je predviđeno u tom članu, ova Direktiva ne sme ići preko onog što je neophodno kako bi se postigli ti ciljevi. Ovom direktivom treba postići minimalnu harmonizaciju, čime se izbegava dalja neusklađenost između država članica prilikom rešavanja o ponovnom korišćenju dokumenata javnog sektora.
USVOJILI SU OVU DIREKTIVU:
OPŠTE ODREDBE
1. Ovom Direktivom propisuju se minimalna pravila kojima se uređuje ponovna upotreba i praktična sredstva za olakšanu ponovnu upotrebu postojećih dokumenta koji se nalaze u posedu organa javnog sektora država članica.
2. Ova direktiva se ne primenjuje na:
(a) dokumente čije pribavljanje ne spada u delokrug javnih poslova odnosnih organa u javnom sektoru, kako je to definisano zakonom ili ostalim obavezujućim pravilima u državama članicama, ili, u odsustvu takvih pravila, kako je određeno u skladu sa zajedničkim upravnim praksama u odnosnim državama članicama;
(b) dokumente nad kojima treća lica imaju pravo intelektualne svojine;
(c) dokumente koji ne mogu biti stavljeni na uvid shodno režimima koji važe za pristup podacima u državama članica, uključujući sledeće osnove:
- zaštita nacionalne bezbednosti (na primer državna bezbednost), odbrana ili javna bezbednost;
- statističke ili poslovne tajne;
(d) dokumente koji su u posedu medijskih javnih servisa i njihovih ogranaka i ostalih organa ili njihovih ogranaka za obavljanje javne usluge radio i televizijskog emitovanja;
(e) dokumente koji su u posedu istraživačkih ustanova, kao sto su škole, univerziteti, arhivi, biblioteke i istraživački objekti, uključujući gde je to primereno, organizacije koje su osnovane za prenošenje istraživačkih rezultata;
(f) dokumenti koji su u posedu kulturnih ustanova, kao sto su muzeji, biblioteke, arhivi, orkestri, opere i pozorišta.
3. Direktiva se zasniva na postojećim režimima pristupa u državama članicama i ne utiče na njih. Ova Direktiva se ne primenjuje na slučajeve kada građani ili društva moraju da dokažu svoj interes shodno pristupnom režimu da bi mogli da imaju pristup dokumentu.
4. Direktiva ne krši i ni na koji način ne utiče na stepen zaštite pojedinaca u vezi sa obradom podataka o ličnosti u skladu sa odredbama nacionalnog i komunitarnog prava, a naročito ne utiče na obaveze i prava utvrđena Direktivom 95/46/EZ.
5. Obaveze koje su propisane ovom Direktivom primenjivaće se samo ako su u skladu sa odredbama međunarodnih sporazuma o zaštiti prava intelektualne svojine, naročito Bernske konvencije o zaštiti književnih i umetničkih dela (Bernska konvencija) i Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS).
U smislu ove Direktive se primenjuju sledeće definicije:
1. "organ javnog sektora" označava državne, regionalne ili lokalne organe na koje se primenjuje javno pravo i udruženja koja je osnovalo nekoliko takvih organa ili jedan ili više takvih organa na koje se primenjuje javno pravo;
2. "subjekt javnog prava" podrazumeva bilo koji organ:
(a) ustanovljen u posebnom cilju ispunjavanja potreba u opštem interesu, a koji nema industrijski ili komercijalni karakter; ili
(b) koji ima pravni subjektivitet; i
(c) koji većim delom finansiraju državni, regionalni ili lokalni organi na koji se primenjuje javno pravo ili ostali organi na koje se primenjuje javno pravo; ili nad kojima takvi organi vrše nadzor; ili organi koji imaju upravne i nadzorne odbore u kojima više od polovine članova postavljaju državni, regionalni ili lokalni organi ili ostali organi na koje se primenjuje javno pravo;
3. "dokument" označava:
(a) bilo koji sadržaj bez obzira na vrstu nosača podataka (napisani na papiru, ili pohranjeni u elektronskom obliku kao što je audio, vizuelni ili audiovizuelni snimak);
(b) bilo koji deo tog sadržaja;
4. "ponovno korišćenje" označava korišćenje dokumenata koji su u posedu organa javnog sektora od strane fizičkih i pravnih lica u komercijalne i nekomercijalne svrhe koje su različite od prvobitne svrhe javnog posla zbog kojeg je dokument izrađen. Razmena dokumenata između organa javnog sektora isključivo u vršenju njihovih javnih zadataka ne predstavlja ponovno korišćenje;
5. "podaci o ličnosti" označavaju podatke koji su definisani u članu 2(a) Direktive 95/46/EZ.
Države članice su dužne da obezbede ponovno korišćenje u komercijalne i nekomercijalne svrhe u skladu sa uslovima utvrđenim u poglavljima III i IV, kada je ponovno korišćenje dokumenata koji su u posedu organa javnog sektora, dozvoljeno. Kada je to moguće, dokumenti će biti dostupni elektronskim putem.
ZAHTEV ZA PONOVNO KORIŠĆENJE
Uslovi koji se primenjuju na obradu zahteva za ponovnu upotrebu
1. Organi javnog sektora, ukoliko je to moguće i primereno, obrađuju zahteve za ponovno korišćenje i stavljaju dokument na raspolaganje podnosiocu ili, ukoliko se zahteva dozvola, organi finalizuju ponudu o dozvoli u razumnom roku koji je u skladu sa vremenskim okvirom utvrđenim za obradu zahteva za pristup dokumentima.
2. Ukoliko nisu utvrđeni vremenski rokovi ili druga pravila koja propisuju blagovremeno dostavljanje dokumenata, organi javnog sektora obrađuju zahtev i dostavljaju podnosiocu dokumente za ponovno korišćenje. Ukoliko je potrebna dozvola, organi javnog sektora finalizuju ponudu o dozvoli u roku koji ne može da bude duži od 20 radnih dana od prijema zahteva. Ovaj rok se može produžiti za još 20 radnih dana ukoliko se radi o opsežnim i složenim zahtevima. U tim slučajevima podnosilac se obaveštava u roku od tri nedelje nakon prvobitnog zahteva da je neophodno više vremena za obradu zahteva.
3. U slučaju odluke kojom se odbija zahtev, organi javnog sektora obaveštavaju podnosioca o razlozima za odbijanje zahteva, na osnovu odgovarajućih odredbi kojima se propisuje režim uvida u državi članici, a koje su usvojene u skladu sa ovom Direktivom, naročito članovima 1 (2)(a)(b) i (c) i 3. Ukoliko se odluka kojom se odbija zahtev zasniva na članu 1 (2)(a),(b), organ javnog sektora mora da naznači, ukoliko je poznato, fizičko ili pravno lice koje je titular prava ili alternativno nosioca dozvole od kojeg je organ javnog sektora dobio odnosni materijal.
4. U bilo kojoj odluci kojom se odbija zahtev mora da se navede pravno sredstvo u slučaju kada podnosilac želi da se žali protiv odluke.
5. Organi javnog sektora koji potpadaju pod član 1(2)(d), (e) i (f) nemaju obavezu da ispune uslove iz ovog člana.
USLOVI ZA PONOVNO KORIŠĆENJE
1. Organi javnog sektora treba da učine dokumente dostupnim u već postojećim formatima ili jezicima, elektronski, kada je to moguće ili primereno. Ovo ne podrazumeva obavezu organa javnog sektora da izrađuju ili upodobe dokumente kako bi postupili po zahtevu, niti podrazumeva obavezu pribavljanja delova dokumenata ako bi to zahtevalo nesrazmeran napor koji prevazilazi onaj za redovnu radnju organa.
2. Na osnovu ove Direktive, ne može se tražiti od organa javnog sektora da nastavi sa izradom određenog tipa dokumenta u cilju ponovnog korišćenja takvih dokumenata od strane ustanova iz privatnog i javnog sektora.
Načela koja se odnose na naknade
U slučajevima kada se naplaćuje naknada, ukupan prihod ne sme da prelazi ukupne troškove prikupljanja, proizvodnje, reprodukovanja i širenja dokumenata, zajedno sa razumnim prihodom od same operacije. Naknade treba da se zasnivaju na troškovima u toku određenog finansijskog perioda i treba da se izračunavaju u skladu sa načelima koja se primenjuju na uključene organe javnog sektora.
Svi primenljivi uslovi i standardne naknade za ponovno korišćenje dokumenata u posedu javnog sektora biće prethodno utvrđeni i objavljeni elektronskim putem, ukoliko je to odgovarajuće i moguće. Organ javnog sektora označava, na zahtev, osnovu objavljene naknade. Odnosni organ javnog sektora takođe označava koji se činioci mogu uzeti u obzir prilikom izračunavanja naknade za tipične slučajeve. Organi javnog sektora su dužni da obaveste podnosioce zahteva za ponovno korišćenje dokumenata o raspoloživim pravnim sredstvima protiv odluka ili postupanja koji se na njih odnose.
1. Organi iz javnog sektora mogu dozvoliti bezuslovno korišćenje, ili, gde je to primereno, putem dozvole propisati uslove koji se odnose na bitna pitanja. Ovi uslovi neće nužno ograničiti mogućnosti za ponovno korišćenje i neće se koristiti zarad ograničavanja konkurencije.
2. Državama članicama u kojima se koriste sistemi dozvola dužne su da osiguraju da su standardne dozvole za ponovno korišćenje dokumenata iz javnog sektora koje mogu da se prilagode određenim aplikacijama za dozvole dostupne u digitalnom formatu i da mogu da se obrađuju elektronskim putem. Države članice su dužne da podstiču sve organe u javnom sektoru da upotrebljavaju standardne dozvole.
Države članice su dužne da omoguće sredstva za olakšano traženje dokumenta dostupnih za ponovno korišćenje, kao što su popisi dostupnih dokumenata, po mogućstvu dostupne online i portal sajtovi koji su vezani za decentralizovane i popis dokumenata.
NEDISKRIMINACIJA I POŠTENA TRGOVINA
1. Bilo koji uslov koji se može primeniti zarad ponovne upotrebe dokumenata ne sme da bude diskriminatorski za uporedive kategorije ponovnog korišćenja
2. Iste takse i ostali uslovi za aktivnosti, koji se primenjuju na ostale korisnike, primenjivaće se na pribavljanje dokumenata za aktivnosti organa iz javnog sektora koji ponovo koristi dokumente kao ulaganje za svoje komercijalne aktivnosti koje ne potpadaju pod delokrug javnih poslova.
1. Ponovno korišćenje biće dostupno svim potencijalnim akterima na tržištu, čak i ako jedan ili više igrača na tržištu iskorišćavaju proizvod sa dodatom vrednošću koji se zasniva na tim dokumentima. Ugovori ili ostali dogovori između organa iz javnog sektora koji poseduju dokumente i trećih lica ne smeju predviđati isključiva prava.
2. Međutim, kada je isključivo pravo neophodno za pružanje usluga u javnom interesu, valjanost razloga za davanje takvog prava biće podvrgnuto redovnoj kontroli. U svakom slučaju biće podvrgnuto kontroli svake tri godine. Isključivi dogovori uspostavljeni nakon stupanja na snagu ove Direktive biće transparentni i otvoreni za javnost.
3. Postojeći isključivi dogovori koji ne mogu da se podvedu pod izuzetke iz stava 2 prestaju da važe nakon isteka ugovora ili u svakom slučaju najkasnije do 31. decembra 2008. godine.
ZAVRŠNE ODREDBE
Države članice su dužne da usvoje zakone, podzakonske akte i upravne mere kako bi ispunili obaveze iz direktive do 1. jula 2005. godine. One će odmah obavestiti Komisiju o tim merama.
Nakon usvajanja tih mera, države članice će upućivati na direktivu ili će prilikom zvaničnog objavljivanja izvršiti upućivanje na direktivu. Države članice same odlučuju o načinu upućivanja.
1. Komisija će obaviti kontrolu primene ove Direktive pre 1. jula 2008. godine i dostaviće rezultate kontrole, zajedno sa bilo kojim predlozima izmena Evropskom parlamentu i Savetu.
2. Kontrola će se naročito ticati delokruga i uticaja ove Direktive, uključujući obim povećanja ponovne upotrebe dokumenata u javnom sektoru, rezultate načela koja se primenjuju na naknade i ponovno korišćenje zvaničnih tekstova zakonodavne i upravne prirode, kao i dalje mogućnosti za poboljšanje pravilnog funkcionisanja unutrašnjeg tržišta i razvoja evropske industrije sadržaja.
Ova Direktiva stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom listu Evropske unije.
Direktiva je upućena državama članicama.