PRAVILNIKO KRITERIJUMIMA ZA RAZVRSTAVANJE OTROVA U GRUPE I O METODAMA ZA ODREĐIVANJE STEPENA OTROVNOSTI POJEDINIH OTROVA("Sl. list SFRJ", br. 79/91) |
Otrovi se razvrstavaju u grupe prema stepenu otrovnosti na osnovu sledećih kriterijuma:
1) fizičkih i hemijskih svojstava otrova,
2) toksikoloških svojstava otrova,
3) ekotoksikoloških svojstava otrova,
4) mikrobioloških svojstava otrova,
5) podobnosti otrova za primenu u javnoj higijeni,
6) mera zaštite i mera prve pomoći,
7) načina uništavanja, odnosno uklanjanja otrova,
8) obima proizvodnje i potrošnje otrova na domaćem tržištu.
Pod fizičkim i hemijskim svojstvima otrova podrazumevaju se:
1) tačka topljenja,
2) tačka ključanja,
3) tačka paljenja,
4) viskozitet,
5) gustina,
6) agregatno stanje,
7) napon pare,
8) rastvorljivost u vodi i organskim rastvaračima,
9) podeoni koeficijent,
10) hidroliza u kiselim, baznim i neutralnim sredinama,
11) spektri (UV ili IR ili NMR),
12) adsorpcija - desorpcija,
13) konstanta disocijacije,
14) stabilnost,
15) izomeri,
16) veličina čestica.
Pod toksikološkim svojstvima otrova podrazumevaju se:
1) akutna oralna, akutna dermalna i akutna inhalaciona toksičnost,
2) iritacija kože i iritacija sluzokože,
3) osetljivost kože,
4) subhronična/subakutna toksičnost,
5) hronična toksičnost,
6) pojava kumulativnih, reverzibilnih ili zakasnelih dejstava (neurotoksičnost),
7) sinergističko ili antagonističko dejstvo sastojaka u smeši,
8) kancerogenost,
9) mutagenost,
10) dejstvo otrova na reproduktivnu moć,
11) toksikokinetika.
Pod ekotoksikološkim dejstvima otrova podrazumevaju se:
1) akutna toksičnost za ptice,
2) akutna toksičnost za pčele i druge kopnene artropode,
3) akutna toksičnost za ribe,
4) akutna toksičnost za dafnije,
5) biodegradacija otrova,
6) bioakumulacija otrova,
7) toksičnost za alge,
8) toksičnost za gliste,
9) toksičnost za mikroorganizme zemljišta,
10) sudbina u životnoj sredini.
Pod mikrobiološkim svojstvima otrova podrazumevaju se:
1) morfološke osobine,
2) način kultivisanja,
3) biohemijska aktivnost,
4) antigena struktura,
5) patofiziološki efekti,
6) stabilnost.
Za utvrđivanje toksikoloških svojstava otrova i određivanje stepena otrovnosti otrova primenjuju se sledeće metode:
1) utvrđivanje akutne oralne, akutne dermalne, odnosno akutne inhalacione toksičnosti vrši se ispitivanjem na više grupa laboratorijskih životinja oba pola, i to u vremenu od 14 dana. Ako nije kontraindikovano, kao laboratorijske životinje koriste se pacovi,
2) utvrđivanje iritacije kože vrši se na obrijanoj koži albino kunića ili pacova,
3) utvrđivanje iritacije sluzokože oka vrši se na oku kunića,
4) utvrđivanje osetljivosti kože vrši se na zamorčetu,
5) utvrđivanje subhronične toksičnosti vrši se na sisarima oba pola davanjem određene dnevne doze otrova, u vremenu od 90 dana, na način koji odgovara fizičkim, hemijskim i drugim svojstvima otrova. U toku utvrđivanja i posle utvrđivanja akutne i subhronične toksičnosti prate se i pojave otrova (neurotoksičnost i dr.),
6) utvrđivanje hronične toksičnosti vrši se ispitivanjem na dve vrste sisara u trajanju od najmanje jedne godine, i to unošenjem otrova u organizam sisara hranom. U toku tog ispitivanja vrši se utvrđivanje moguće kancerogenosti,
7) utvrđivanje sinergističkog ili antagonističkog dejstva sastojaka u smeši vrši se metodom iz tačke 1. ovog člana,
8) utvrđivanje mutagenosti vrši se ispitivanjem genskih mutacija, hromozomskih aberacija, dominantno-letalnih mutacija, pojava i učestalosti mikronukleusa, primarnog oštećenja dezoksiribonukleinske kiseline - kao i primenom najmanje dva od tih ispitivanja od kojih jedno mora biti izvršeno na sisarima,
9) utvrđivanje dejstva na reproduktivnu moć vrši se na dve uzastopne generacije pacova ili miševa,
10) utvrđivanje teratogenosti vrši se ispitivanjem na kuniću, mišu ili pacovu ako teratogenost nije utvrđena prilikom ispitivanja dejstva otrova na reproduktivnu moć.
Ispitivanja se izvode po metodama priznatim i preporučenim od međunarodnih organizacija (naročito OECD).
Sve grupe životinja na kojima je vršeno ispitivanje otrovnosti pojedinih supstancija podležu kliničkom pregledu i hematološkim, biohemijskim, patološkim i histopatološkim ispitivanjima.
Za utvrđivanje ekotoksikoloških svojstava otrova primenjuju se sledeće metode:
1) akutna toksičnost za ptice ispituje se najmanje na dve od sledećih vrsta ptica: golub, patka, fazan i prepelica,
2) akutna toksičnost za pčele utvrđuje se određivanjem srednje smrtne koncentracije (LC-50) i vremena izloženosti,
3) akutna toksičnost za ribe ispituje se na jednoj ili više vrsta riba, u vremenu od 48 do 96 časova,
4) akutna toksičnost za dafnije utvrđuje se u toku 48 časova,
5) biodegradacija otrova određuje se utvrđivanjem odnosa između količine kiseonika utrošenog za oksidaciju i količine kiseonika koja bi bila potrebna za potpunu oksidaciju,
6) bioakumulacija se određuje utvrđivanjem podataka o podeonom koeficijentu u rastvaračima n-oktanol/voda, podataka o rastvorljivosti u mastima i u vodi, kao i podataka o biodegradaciji.
Utvrđivanje postojanosti i stepena razgradnje otrova vrši se hemijskom ili biološkom identifikacijom otrova ili njihovih raspadnih produkata u zemljištu, vodi ili živom organizmu.
Pod merama zaštite i merama prve pomoći podrazumevaju se zaštita u proizvodnji, skladištenju i transportu otrova, kao i efikasnost zaštite i pružanja prve pomoći u slučaju nezgoda pri korišćenju otrova za namenjene svrhe.
Uništavanje, odnosno uklanjanje otrova obavlja se tako da razgradnja otrova ili njihovo uklanjanje ne prouzrokuju štetno dejstvo na čoveka ili čovekovu sredinu.
Pod obimom proizvodnje i potrošnje otrova na domaćem tržištu podrazumeva se obim godišnje proizvodnje i uvoza otrova i obim godišnje potrošnje otrova na domaćem tržištu.
Toksikološka ocena otrova sadrži sledeće podatke:
1) generički ili trivijalni naziv supstancije,
2) hemijski naziv otrova po nomenklaturi jugoslovenskog standarda ili Međunarodne unije za čistu i primenjenu hemiju (IUPAC),
3) druge nazive (trgovačke, skraćenice i drugo),
4) broj međunarodnog registra (CAS),
5) empirijsku i strukturnu formulu,
6) podatak o molekularnoj masi,
7) podatak o poreklu aktivne supstancije,
8) stepen čistoće, u procentima,
9) podatak o onečišćenju, uključujući izomere i nusproizvode,
10) metode za identifikaciju i određivanje aktivnih sastojaka i onečišćenja,
11) područja primene otrova,
12) metode za određivanje ostataka aktivnih supstancija i njihovih metabolita u životnim namirnicama i u čovekovoj sredini,
13) antidote prilikom trovanja,
14) podatke o maksimalno dozvoljenim koncentracijama u radnoj sredini.
Pored podataka iz stava 1. ovog člana, toksikološka ocena otrova sadrži i podatke o otrovu utvrđene na osnovu kriterijuma iz ovog pravilnika.
Ako se otrov sastoji od više aktivnih supstancija koje su obuhvaćene listom otrova, razvrstavanje otrova u grupe vrši se na osnovu rezultata ispitivanja akutne toksičnosti smeše.
Razvrstavanje otrova u grupe može se vršiti i na osnovu izraza:
Ca |
+ |
Cb |
+ |
Cz |
= |
100 |
||
Ta |
Tb |
Tz |
Tm |
gde je:
C |
= koncentracija sastojaka a, b i z u smeši izražena u procentima, |
T |
= oralna LD 50 sastojaka a, b i z u smeši, |
Tm |
= oralna LD 50 smeše. |
Primenom izraza iz stava 2. ovog člana može se utvrđivati toksičnost smeše i na osnovu podataka o dermalnoj toksičnosti, ako su ti podaci poznati za sve sastojke.
Odredbe st. 2. i 3. ovog člana ne odnose se na utvrđivanje uzajamnog sinergističkog ili antagonističkog dejstva aktivnih supstancija u smeši niti za utvrđivanje genotoksičnih svojstava smeše.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o bližim kriterijumima za razvrstavanje otrova u grupe i o metodama za određivanje stepena otrovnosti pojedinih otrova ("Službeni list SFRJ", br. 1/83).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".