UZAJAMNA ZAŠTITA IMENA VINA, ALKOHOLNIH PIĆA I AROMATIZOVANIH VINA
Ne dovodeći u pitanje članove 5, 6 i 7 ovog poglavlja, sledeće podleže zaštiti:
(a) za proizvode navedene u članu 2 ovog protokola:
- reference na ime zemlje članice iz koje vino, alkoholno piće ili aromatizovano vino vodi poreklo ili ostale nazive koji se koriste da označe zemlju članicu,
- geografske oznake, navedene u Dodatku 1, Deo A, tačke (a) za vina (b) za alkoholna pića i (v) za aromatizovana vina,
- tradicionalni nazivi navedeni u Dodatku 2, Deo A.
(b) za vina, alkoholna pića ili aromatizovana vina poreklom iz Srbije:
- reference na ime "Srbija" ili bilo koji drugi naziv kojim se imenuje ta zemlja,
- geografske oznake, navedene u Dodatku 1, Deo B, tačke (a) za vina (b) za alkoholna pića i (v) za aromatizovana vina,
- tradicionalni nazivi navedeni u Dodatku 2, Deo V.
Zaštita imena koja se odnose na zemlje članice Zajednice i Srbiju
1. U Srbiji, reference na zemlje članice Zajednice, i ostale nazive koji se koriste da označe zemlju članicu, u cilju identifikovanja porekla vina, alkoholnog pića i aromatizovanog vina:
(a) biće rezervisani za vina, alkoholna pića i aromatizovana vina koja vode poreklo iz dotične zemlje članice, i
(b) neće biti upotrebljeni od strane Zajednice na način koji se razlikuje od onog predviđenog zakonima i propisima Zajednice.
2. U Zajednici, reference na Srbiju, i ostale nazive koji se koriste da označe Srbiju (bez obzira da li su praćeni imenom sorte vinove loze ili ne), u cilju identifikovanja porekla vina, alkoholnog pića i aromatizovanog vina:
(a) biće rezervisani za vina, alkoholna pića i aromatizovana vina koja vode poreklo iz Srbije, i
(b) neće biti upotrebljeni od strane Srbije na način koji se razlikuje od onog predviđenog zakonima i propisima Srbije.
Zaštita oznaka geografskog porekla
1. U Srbiji, geografske oznake za Zajednicu koje su navedene u Dodatku 1, Deo A:
(a) biće zaštićene za vina, alkoholna pića i aromatizovana vina koja vode poreklo iz Zajednice, i
(b) neće biti upotrebljene na način koji nije u skladu sa uslovima predviđenim zakonima i propisima Zajednice.
2. U Zajednici, geografske oznake za Srbiju koje su navedene u Dodatku 1, Deo B:
(a) biće zaštićene za vina, alkoholna pića i aromatizovana vina koja vode poreklo iz Srbije, i
(b) neće biti upotrebljene na način koji nije u skladu sa uslovima predviđenim zakonima i propisima Srbije.
Bez obzira na Član 2 stav 2 tačka b Protokola u delu koji se odnosi na zakonodavstvo EU u vezi alkoholnih pića, trgovački nazivi za alkoholna pića poreklom iz Srbije i plasirana u EU neće se dopunjavati ili zameniti oznakom geografskog porekla.
3. Strane će preduzeti sve potrebne mere, u skladu sa Aneksom ovog sporazuma, za uzajamnu zaštitu oznaka navedenih u članu 4 (a) i (b), druga tačka, kojima se opisuju i predstavljaju vina, alkoholna pića i aromatizovana vina koja vode poreklo sa teritorije Strana. U tom cilju, svaka Strana će koristiti odgovarajuća pravna sredstva navedena u članu 23 TRIPS Sporazuma kako bi se obezbedila efikasna zaštita i sprečila upotreba geografskih oznaka u svrhu identifikacije vina, alkoholnih pića i aromatizovanih vina koja nisu pokrivena dotičnim oznakama ili opisima.
4. Geografske oznake navedene u članu 4 biće rezervisane isključivo za proizvode koji vode poreklo sa teritorije Strane na koju se odnose i mogu se koristiti samo pod uslovima koje postavljaju zakoni i propisi te Strane.
5. Zaštita koju pruža ovaj sporazum će posebno sprečiti bilo kakvu upotrebu zaštićenih imena za vina, alkoholna pića i aromatizovana vina koja ne potiču iz označene geografske oblasti, i primenjivaće se čak i kada je:
- naznačeno pravo poreklo vina, alkoholnog pića ili aromatizovanog vina,
- dotična geografska oznaka upotrebljena u prevodu,
- ime propraćeno izrazima kao što su "vrsta", "tip", "stil", "imitacija", "metod" ili drugim sličnim izrazima,
- zaštićeno ime na bilo koji način upotrebljeno za proizvode koji potpadaju pod tarifnu oznaku 20.09 Harmonizovanog sistema Međunarodne konvencije o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka roba, sačinjene u Briselu 14. juna 1983.
6. Ukoliko su geografske oznake navedene u Dodatku 1 homonimi, biće zaštićena svaka oznaka, pod uslovom da je upotrebljena u dobroj veri. Strane će zajednički odlučiti o praktičnim uslovima upotrebe prema kojima će se homonimne geografske oznake međusobno razlikovati, uzevši u obzir potrebu da se obezbedi ravnopravan tretman dotičnih proizvođača i da se potrošači ne dovode u zabludu.
7. Ako je geografska oznaka navedena u Dodatku 1 homonimna sa geografskom oznakom neke treće zemlje, primenjuje se član 23 (3) TRIPS Sporazuma.
8. Odredbe ovog Aneksa Sporazuma iz ovog ni na koji način neće dovoditi u pitanje pravo bilo kog lica da koristi, u svrhu trgovine, sopstveno ime ili ime svog prethodnika u tom poslu, osim ukoliko se to ime koristi na takav način da dovodi potrošače u zabludu.
9. Ništa u okviru ovog aneksa Sporazuma ne obavezuje jednu Stranu da zaštiti geografsku oznaku druge Strane navedenu u Dodatku 1 koja nije, ili je prestala da bude zaštićena u svojoj zemlji porekla ili koja je prestala da se koristi u toj zemlji.
10. Stupanjem na snagu ovog sporazuma, Strane prestaju da smatraju da su zaštićena geografska imena navedeni u Dodatku 1 uobičajena u jeziku Strana kao zajednički naziv za vina, alkoholna pića i aromatizovana vina kao što je predviđeno članom 24(6) TRIPS Sporazuma.
1. U Srbiji, tradicionalni nazivi za Zajednicu navedeni u Dodatku 2:
(a) neće se koristiti za opis ili predstavljanje vina koje potiče iz Srbije; i
(b) ne mogu se koristiti za opis ili predstavljanje vina koje potiče iz Zajednice, osim ukoliko se odnose na vina sa poreklom i kategorijom i na jeziku kao što je navedeno u Dodatku 2 i pod uslovima predviđenim zakonima i propisima Zajednice.
2. U Zajednici, tradicionalni nazivi za Srbiju navedeni u Dodatku 2 neće se koristiti za opis ili predstavljanje vina koje potiče iz Zajednice; i ne mogu se koristiti za opis ili predstavljanje vina koje potiče iz Srbije osim ukoliko se odnose na vina sa poreklom i kategorijom i na srpskom jeziku kao što je navedeno u Dodatku 2 i pod uslovima predviđenim zakonima i propisima Srbije.
3. Strane će preduzeti sve potrebne mere, u skladu sa ovim Poglavljem, za uzajamnu zaštitu tradicionalnih naziva navedenih u članu 4 a koji se koriste za opis i predstavljanje vina koja potiču sa teritorije Strana. U tom cilju, Strane će obezbediti odgovarajuća pravna sredstva kako bi obezbedile efikasnu zaštitu i sprečile upotrebu tradicionalnih naziva za opisivanje vina koja nemaju prava na te tradicionalne nazive, čak i kada su upotrebljeni tradicionalni nazivi propraćeni izrazima kao što su "vrsta", "tip", "stil", "način", "metod" ili sličnim.
4. Ukoliko su tradicionalni nazivi navedeni u Dodatku 2 homonimi, biće zaštićen svaki naziv pod uslovom da je upotrebljen u dobroj veri i da se potrošači ne dovode u zabludu u vezi pravog porekla vina. Strane će zajednički odlučiti o praktičnim uslovima upotrebe prema kojima će se homonimni tradicionalni nazivi međusobno razlikovati, uzevši u obzir potrebu da se obezbedi ravnopravan tretman dotičnih proizvođača i da se potrošači ne dovode u zabludu.
5. Zaštita tradicionalnih naziva primeniće se isključivo na: jezik ili jezike i pisma na kojima se pojavljuju u Dodatku 2, a ne i na prevod; i za kategorije proizvoda za koje su zaštićeni kod Strana kao što je izneto u Dodatku 2.
1. Odgovorni zavodi strana će odbiti registraciju žiga za vino, alkoholno piće ili aromatizovano vino koji je identičan sa, ili sličan ili sadrži referencu na geografsku oznaku zaštićenu u skladu sa članom 4, poglavlje 1 ovog sporazuma, koji se odnosi na vino, alkoholno piće ili aromatizovano vino koje nema to poreklo i koje ne ispunjava relevantna pravila koja regulišu njegovu upotrebu.
2. Odgovorni zavodi Strana će odbiti registraciju žiga za vino koji sadrži, ili se sastoji od tradicionalnog naziva zaštićenog ovim aneksom Sporazuma a, ako dato vino nije ono za koje je taj tradicionalni naziv rezervisan, kao što je naznačeno u Dodatku 2.
Strane će preduzeti sve potrebne korake da bi se osiguralo da se prilikom izvoza vina, alkoholnih pića i aromatizovanih vina koja vode poreklo iz jedne od Strana u neku treću zemlju, zaštićene geografske oznake navedene u Članu 4 (a) i 4 (b) druga tačka i, za vina, tradicionalni nazivi te strane navedeni u Članu 4 (a) i 4 (b) treća tačka ne koriste za opisivanje i predstavljanje proizvoda koji vode poreklo iz druge Strane.
SPROVOĐENJE I UZAJAMNA POMOĆ NADLEŽNIH VLASTI I UPRAVLJANJE OVIM ANEKSOM SPORAZUMA
1) Formiraće se radna grupa koja će raditi pod okriljem Pododbora za poljoprivredu, koji ima biti formiran u skladu sa članom 123 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
2) Radna grupa će obezbeđivati pravilno funkcionisanje ovog aneksa Sporazuma i pregledaće sva pitanja koja mogu proisteći iz njegove primene.
3) Radna grupa može dati preporuke, razmatrati i davati sugestije o svim pitanjima od zajedničkog interesa iz oblasti vina, alkoholnih pića i aromatizovanih vina koja bi mogla doprineti postizanju ciljeva ovog aneksa Sporazuma. Radna grupa će se sastajati na zahtev bilo koje od Strana, naizmenično u Zajednici i u Srbiji, u vreme, na mestu i na način koji Strane zajedno utvrde.
1. Strane će direktno ili preko radne grupe navedene u članu 10 održavati kontakte po svim pitanjima koja se odnose na primenu i funkcionisanje ovog sporazuma.
2. Srbija imenuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kao telo koje će je predstavljati. Evropska zajednica imenuje Generalni direktorat za poljoprivredu i ruralni razvoj Evropske komisije kao telo koje će je predstavljati. U slučaju promene tela koje ju predstavlja, Strana će o toj promeni obavestiti drugu Stranu.
3. Predstavničko telo će obezbediti koordinaciju aktivnosti svih tela nadležnih za sprovođenje ovog aneksa Sporazuma .
4. Strane će:
(a) međusobno menjati i dopunjavati liste navedene u Članu 4 odlukom Odbora za stabilizaciju i pridruživanje vodeći računa o svim izmenama i dopunama zakona i propisa Strana;
(b) zajednički odlučiti, odlukom Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, o izmenama Dodataka Sporazuma iz ovog Aneksa. Dodaci će se smatrati izmenjenim počev od datuma evidentiranog u prepisci između Strana, ili od datuma odluke Radne grupe, u zavisnosti od slučaja;
(v) zajednički odlučiti o praktičnim uslovima navedenim u članu 6 stav 6;
(g) jedna drugu obavestiti o nameri donošenja novih propisa ili izmeni postojećih propisa od javnog interesa, kao što su zaštita zdravlja ili zaštita potrošača, a koji imaju uticaja na sektor vina, alkoholnih pića i aromatizovanih vina;
(d) jedna drugu obavestiti o svim zakonskim, administrativnim i sudskim odlukama koje se odnose na primenu ovog aneksa Sporazuma i obavestiti se međusobno o merama usvojenim na osnovu takvih odluka.
Primena i delovanje ovog Aneksa Sporazuma
Strane imenuju kontakte navedene u Dodatku 3 koji su odgovorni za primenu i delovanje ovog aneksa Sporazuma.
Sprovođenje i uzajamna pomoć strana
1. Ukoliko opisivanje ili predstavljanje vina, alkoholnog pića ili aromatizovanog vina, naročito prilikom deklarisanja, u zvaničnoj ili trgovinskoj dokumentaciji ili reklamiranju, nije u skladu sa ovim aneksom Sporazuma, Strane će primeniti potrebne administrativne mere i/ili pokrenuti zakonski postupak sa ciljem suzbijanja nelojalne konkurencije ili sprečavanja nezakonite upotrebe zaštićene oznake na bilo koji drugi način.
2. Mere i postupci navedeni u stavu 1 će se naročito primenjivati:
(a) kada se opisi ili prevod opisa, naziva, natpisa ili ilustracija koje se odnose na vino, alkoholno piće ili aromatizovana vina čiji su nazivi zaštićeni Aneksom ovog sporazuma koriste direktno ili indirektno, dajući lažnu ili obmanjujuću informaciju u pogledu porekla, prirode ili kvaliteta vina, alkoholnog pića ili aromatizovanog vina.
(b) kada se za pakovanje koriste sudovi koji dovode u zabludu u pogledu porekla vina.
3. Ukoliko jedna od Strana ima razloga da sumnja da:
(a) vino, alkoholno piće ili aromatizovano vino u skladu sa definicijom iz člana 2, koje je u prometu ili koje je bilo u prometu u Srbiji i Zajednici, ne ispunjava pravila koja regulišu sektor vina, alkoholnih pića ili aromatizovanih vina u Zajednici ili u Srbiji ili odredbe ovog sporazuma; i
(b) ako je takvo neispunjavanje od naročitog interesa za drugu Stranu i moglo bi dovesti do preduzimanja administrativnih mera i/ili zakonskih postupaka,
ona će o tome odmah obavestiti predstavničko telo druge Strane.
4. Informacija pružena u skladu sa stavom 3 sadržaće detaljne podatke o neispunjavanju pravila koja regulišu sektor vina, alkoholnih pića i aromatizovanih vina Strane i/ili neispunjavanju ovog aneksa Sporazuma i pratiće ih zvanična, trgovinska ili druga odgovarajuća dokumentacija, sa podacima o svim administrativnim merama ili zakonskim postupcima koji mogu biti preduzeti, ako je potrebno.
1. Strane će započeti konsultacije ako jedna od njih smatra da druga nije ispunila obaveze propisane ovim aneksom Sporazuma.
2. Strana koja traži konsultacije će drugoj strani pružiti sve informacije neophodne za detaljno ispitivanje datog slučaja.
3. U slučajevima kada odugovlačenje može ugroziti zdravlje ljudi ili umanjiti efikasnost mera za suzbijanje prevara, mogu se preduzeti odgovarajuće privremene zaštitne mere, bez prethodnih konsultacija, pod uslovom da se konsultacije održe odmah nakon preduzimanja tih mera.
4. Ukoliko, nakon konsultacija predviđenih stavovima 1 i 3, Strane ne postignu dogovor, Strana koja je tražila konsultacije ili koja je preduzela mere navedene u stavu 3 može preduzeti odgovarajuće mere u skladu sa članom 129. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju da bi se omogućila odgovarajuća primena ovog aneksa Sporazuma.
OPŠTE ODREDBE
I. Ovaj aneks Sporazuma se neće primenjivati na vina, alkoholna pića i aromatizovana vina koja:
(a) su u tranzitu preko teritorije jedne od Strana, ili
(b) potiču sa teritorije jedne od Strana, a otpremaju se u malim količinama između tih Strana pod uslovima i u skladu sa procedurama predviđenim stavom II:
II. Sledeći proizvodi koji se odnose na vina, alkoholna pića i aromatizovana vina se smatraju malim količinama:
1. količine u obeleženim posudama od najviše 5 litara koje imaju zapušač za jednokratnu upotrebu, pri čemu ukupna prevezena količina, bilo da se sastoji od odvojenih pošiljaka ili ne, ne prelazi 50 litara;
2. (a) količine koje su deo ličnog prtljaga putnika a ne prelaze 30 litara;
(b) količine koje u pošiljkama jedno privatno lice šalje drugom u količinama ne većim od 30 litara;
(c) količine koje čine deo imovine privatnih lica koja se sele;
(d) količine koje se uvoze za potrebe naučnih ili stručnih eksperimenata, čija je maksimalna količina 1 hektolitar;
(e) količine koje se uvoze za diplomatska, konzularna ili slična predstavništva kao deo njihove kvote oslobođene od carina;
(f) količine koje se drže utovarene na međunarodnim prevoznim sredstvima kao zalihe za posluženje.
Izuzetak iz tačke 1 se ne može kombinovati sa jednim ili više izuzetaka iz tačke 2.
1. Vina, alkoholna pića ili aromatizovana vina koja su u vreme stupanja na snagu ovog sporazuma bila proizvedena, pripremljena, opisana i predstavljena u skladu sa internim zakonima i propisima Strana, ali su zabranjena ovim aneksom Sporazuma, mogu se prodavati dok traju zalihe.
2. Ukoliko Strane ne usvoje drugačije odredbe, vina, alkoholna pića ili aromatizovana vina koja su proizvedena, pripremljena, opisana i predstavljena u skladu sa ovim aneksom Sporazuma, ali čija proizvodnja, priprema, opis i predstavljanje prestaju da budu u skladu sa njim kao rezultat izmene Sporazuma, mogu se i dalje plasirati dok traju zalihe.
LISTA ZAŠTIĆENIH OZNAKA
(kao što je navedeno u članovima 4 i 6 Aneksa II Protokola 2)
(A) - VINA KOJA POTIČU IZ ZAJEDNICE
AUSTRIJA
1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu
Burgenland
Carnuntum
Donauland
Kamptal
Kärnten
Kremstal
Mittelburgenland
Neusiedlersee
Neusiedlersee-Hügelland
Niederösterreich
Oberösterreich
Salzburg
Steiermark
Südburgenland
Süd-Oststeiermark
Südsteiermark
Thermenregion
Tirol
Traisental
Vorarlberg
Wachau
Weinviertel
Weststeiermark
Wien
2. Stona vina sa geografskom oznakom
Bergland
Steire
Steirerland
Weinland
Wien
BELGIJA
1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu
Côtes de Sambre et Meuse
Hagelandse Wijn
Haspengouwse Wijn
Heuvellandse wijn
Vlaamse mousserende kwaliteitswijn
2. Stona vina sa geografskom oznakom
Vin de pays des jardins de Wallonie
Vlaamse landwijn
BUGARSKA
1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu
Nazivi određenih regiona | |
Асеновград (Asenovgrad) | Плевен (Pleven) |
2. Stona vina sa geografskom oznakom
Дунавска равнина (Danube Plain)
Тракийска низина (Thracian Lowlands)
KIPAR
1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu
Na grčkom | Na engleskom | ||
Region | Pod-region | Region | Pod-region |
Κουμανδαρία |
| Commandaria |
|
Κρασοχώρια Λεμεσού | Αφάμης ili Λαόνα | Krasohora Lemesou | Afames ili Laona |
2. Stona vina sa geografskom oznakom
Na grčkom | Na engleskom |
Λεμεσός | Lemesos |
ČEŠKA REPUBLIKA
1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu
Region | Pod-region |
čechy | Litoměřická |
Morava | Mikulovská |
2. Stona vina sa geografskom oznakom
české zemské víno
moravské zemské víno
FRANCUSKA
1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu
Alsace Grand Cru, praćeno nazivom manje geografske jedinice
Alsace, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Alsace ili Vin d'Alsace, bez obzira da li je praćeno sa "Edelzwicker" ili nazivom vinske sorte i/ili nazivom manje geografske jedinice
Ajaccio
Aloxe-Corton
Awou, bez obzira da li je praćeno sa Val de Loire ili Coteaux de la Loire, ili Villages Brissac
Awou, bez obzira da li je praćeno sa "Gamay", "Mousseu" ili "Villages"
Arbois
Arbois Pupillin
Auxey-Duresses ili Auxey-Duresses Côte de Beaune ili Auxey-Duresses Côte de Beaune-Villages
Bandol
Banyuls
Barsac
Bâtard-Montrachet
Béarn ili Béarn Bellocq
Beaujolais Supérieur
Beaujolais, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Beaujolais-Villages
Beaumes-de-Venise, bez obzira da li mu prethodi "Muscat de"
Beaune
Bellet ili Vin de Bellet
Bergerac
Bienvenues Bâtard-Montrachet
Blagny
Blanc Fumé de Pouilly
Blanquette de Limoux
Blaye
Bonnes Mares
Bonnezeaux
Bordeaux Côtes de Francs
Bordeaux Haut-Benauge
Bordeaux, bez obzira da li je praćeno sa "Clairet" ili "Supérieur" ili "Rosé" ili "mousseux"
Bourg
Bourgeais
Bourgogne, bez obzira da li je praćeno sa "Clairet" ili "Rosé" ili nazivom manje geografske jedinice
Bourgogne Aligoté
Bourgueil
Bouzeron
Brouilly
Buzet
Cabardes
Cabernet d'Anjou
Cabernet de Saumur
Cadillac
Cahors
Canon-Fronsac
Cap Corse, kojem prethodi "Muscat de"
Cassis
Cérons
Chablis Grand Cru, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Chablis, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Chambertin
Chambertin Clos de Beze
Chambolle-Musigny
Champagne
Chapelle-Chambertin
Charlemagne
Charmes-Chambertin
Chassagne-Montrachet ili Chassagne-Montrachet Côte de Beaune ili Chassagne-Montrachet Côte de Beaune-Villages
Château Châlon
Château Grillet
Châteaumeillant
Châteauneuf-du-Pape
Châtillon-en-Diois
Chenas
Chevalier-Montrachet
Cheverny
Chinon
Chiroubles
Chorey-les-Beaune ili Chorey-les-Beaune Côte de Beaune ili Chorey-les-Beaune Côte de Beaune-Villages
Clairette de Bellegarde
Clairette de Die
Clairette du Languedoc, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Clos de la Roche
Clos de Tart
Clos des Lambrays
Clos Saint-Denis
Clos Vougeot
Collioure
Condrieu
Corbieres, bez obzira da li je praćeno sa Boutenac
Cornas
Corton
Corton-Charlemagne
Costieres de Nîmes
Côte de Beaune, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Côte de Beaune-Villages
Côte de Brouilly
Côte de Nuits
Côte Roannaise
Côte Rôtie
Coteaux Champenois, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Coteaux d'Aix-en-Provence
Coteaux d'Ancenis, bez obzira da li je praćeno vinskom sortom
Coteaux de Die
Coteaux de l'Aubance
Coteaux de Pierrevert
Coteaux de Saumur
Coteaux du Giennois
Coteaux du Languedoc Picpoul de Pinet
Coteaux du Languedoc, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Coteaux du Layon ili Coteaux du Layon Chaume
Coteaux du Layon, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Coteaux du Loir
Coteaux du Lyonnais
Coteaux du Quercy
Coteaux du Tricastin
Coteaux du Vendômois
Coteaux Varois
Côte-de-Nuits-Villages
Côtes Canon-Fronsac
Côtes d'Auvergne, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Côtes de Beaune, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Côtes de Bergerac
Côtes de Blaye
Côtes de Bordeaux Saint-Macaire
Côtes de Bourg
Côtes de Brulhois
Côtes de Castillon
Côtes de Duras
Côtes de la Malepere
Côtes de Millau
Côtes de Montravel
Côtes de Provence, bez obzira da li je praćeno sa Sainte Victoire
Côtes de Saint-Mont
Côtes de Toul
Côtes du Forez
Côtes du Frontonnais, bez obzira da li je praćeno sa Fronton ili Villaudric
Côtes du Jura
Côtes du Lubéron
Côtes du Marmandais
Côtes du Rhône
Côtes du Rhône Villages, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Côtes du Roussillon
Côtes du Roussillon Villages, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice Caramany, ili Latour de France ili Les Aspres ili Lesquerde ili Tautavel
Côtes du Ventoux
Côtes du Vivarais
Cour-Cheverny
Crémant d'Alsace
Crémant de Bordeaux
Crémant de Bourgogne
Crémant de Die
Crémant de Limoux
Crémant de Loire
Crémant du Jura
Crépy
Criots Bâtard-Montrachet
Crozes Ermitage
Crozes-Hermitage
Echezeaux
Entre-Deux-Mers ili Entre-Deux-Mers Haut-Benauge
Ermitage
Faugeres
Fiefs Vendéens, bez obzira da li je praćeno sa "lieu dits" Mareuil ili Brem ili Vix ili Pissotte
Fitou
Fixin
Fleurie
Floc de Gascogne
Fronsac
Frontignan
Gaillac
Gaillac Premieres Côtes
Gevrey-Chambertin
Gigondas
Givry
Grand Roussillon
Grands Echezeaux
Graves
Graves de Vayres
Griotte-Chambertin
Gros Plant du Pays Nantais
Haut Poitou
Haut-Médoc
Haut-Montravel
Hermitage
Irancy
Irouléguy
Jasnieres
Juliénas
Jurançon
L'Etoile
La Grande Rue
Ladoix ili Ladoix Côte de Beaune ili Ladoix Côte de beaune-Villages
Lalande de Pomerol
Languedoc, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Latricieres-Chambertin
Les-Baux-de-Provence
Limoux
Lirac
Listrac-Médoc
Loupiac
Lunel, bez obzira da li mu prethodi "Muscat de"
Lussac Saint-Émilion
Mâcon ili Pinot-Chardonnay-Macôn
Mâcon, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Mâcon-Villages
Macvin du Jura
Madiran
Maranges Côte de Beaune ili Maranges Côtes de Beaune-Villages
Maranges, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Marcillac
Margaux
Marsannay
Maury
Mazis-Chambertin
Mazoyeres-Chambertin
Médoc
Menetou Salon, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Mercurey
Meursault ili Meursault Côte de Beaune ili Meursault Côte de Beaune-Villages
Minervois
Minervois-la-Liviniere
Mireval
Monbazillac
Montagne Saint-Émilion
Montagny
Monthélie ili Monthélie Côte de Beaune ili Monthélie Côte de Beaune-Villages
Montlouis, bez obzira da li je praćeno sa "mousseux" ili "pétillant"
Montrachet
Montravel
Morey-Saint-Denis
Morgon
Moselle
Moulin-a-Vent
Moulis
Moulis-en-Médoc
Muscadet
Muscadet Coteaux de la Loire
Muscadet Côtes de Grandlieu
Muscadet Sevre-et-Maine
Musigny
Néac
Nuits
Nuits-Saint-Georges
Orléans
Orléans-Cléry
Pacherenc du Vic-Bilh
Palette
Patrimonio
Pauillac
Pécharmant
Pernand-Vergelesses ili Pernand-Vergelesses Côte de Beaune ili Pernand-Vergelesses Côte de Beaune-Villages
Pessac-Léognan
Petit Chablis, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Pineau des Charentes
Pinot-Chardonnay-Macôn
Pomerol
Pommard
Pouilly Fumé
Pouilly-Fuissé
Pouilly-Loché
Pouilly-sur-Loire
Pouilly-Vinzelles
Premieres Côtes de Blaye
Premieres Côtes de Bordeaux, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Puisseguin Saint-Émilion
Puligny-Montrachet ili Puligny-Montrachet Côte de Beaune ili Puligny-Montrachet Côte de Beaune-Villages
Quarts-de-Chaume
Quincy
Rasteau
Rasteau Rancio
Régnié
Reuilly
Richebourg
Rivesaltes, bez obzira da li mu prethodi "Muscat de"
Rivesaltes Rancio
Romanée (La)
Romanée Conti
Romanée Saint-Vivant
Rosé d'Anjou
Rosé de Loire
Rosé des Riceys
Rosette
Roussette de Savoie, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Roussette du Bugey, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Ruchottes-Chambertin
Rully
Saint Julien
Saint-Amour
Saint-Aubin ili Saint-Aubin Côte de Beaune ili Saint-Aubin Côte de Beaune-Villages
Saint-Bris
Saint-Chinian
Sainte-Croix-du-Mont
Sainte-Foy Bordeaux
Saint-Émilion
Saint-Emilion Grand Cru
Saint-Estephe
Saint-Georges Saint-Émilion
Saint-Jean-de-Minervois, bez obzira da li mu prethodi "Muscat de"
Saint-Joseph
Saint-Nicolas-de-Bourgueil
Saint-Péray
Saint-Pourçain
Saint-Romain ili Saint-Romain Côte de Beaune ili Saint-Romain Côte de Beaune-Villages
Saint-Véran
Sancerre
Santenay ili Santenay Côte de Beaune ili Santenay Côte de Beaune-Villages
Saumur
Saumur Champigny
Saussignac
Sauternes
Savennieres
Savennieres-Coulée-de-Serrant
Savennieres-Roche-aux-Moines
Savigny ili Savigny-les-Beaune
Seyssel
Tâche (La)
Tavel
Thouarsais
Touraine Amboise
Touraine Azay-le-Rideau
Touraine Mesland
Touraine Noble Joue
Touraine
Tursan
Vacqueyras
Valençay
Vin d'Entraygues et du Fel
Vin d'Estaing
Vin de Corse, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Vin de Lavilledieu
Vin de Savoie ili Vin de Savoie-Ayze, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Vin du Bugey, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Vin Fin de la Côte de Nuits
Viré Clessé
Volnay
Volnay Santenots
Vosne-Romanée
Vougeot
Vouvray, bez obzira da li je praćeno sa "mousseux" ili "pétillant"
2. Stona vina sa geografskom oznakom
Vin de pays de l'Agenais
Vin de pays d'Aigues
Vin de pays de l'Ain
Vin de pays de l'Svaier
Vin de pays d'Svaobrogie
Vin de pays des Alpes de Haute-Provence
Vin de pays des Alpes Maritimes
Vin de pays de l'Ardeche
Vin de pays d'Argens
Vin de pays de l'Ariege
Vin de pays de l'Aude
Vin de pays de l'Aveyron
Vin de pays des Balmes dauphinoises
Vin de pays de la Bénovie
Vin de pays du Bérange
Vin de pays de Bessan
Vin de pays de Bigorre
Vin de pays des Bouches du Rhône
Vin de pays du Bourbonnais
Vin de pays du Calvados
Vin de pays de Cassan
Vin de pays Cathare
Vin de pays de Caux
Vin de pays de Cessenon
Vin de pays des Cévennes, bez obzira da li je praćeno sa Mont Bouquet
Vin de pays Charentais, bez obzira da li je praćeno sa Ile de Ré ili Ile d'Oléron ili Saint-Sornin
Vin de pays de la Charente
Vin de pays des Charentes-Maritimes
Vin de pays du Cher
Vin de pays de la Cité de Carcassonne
Vin de pays des Collines de la Moure
Vin de pays des Collines rhodaniennes
Vin de pays du Comté de Grignan
Vin de pays du Comté tolosan
Vin de pays des Comtés rhodaniens
Vin de pays de la Correze
Vin de pays de la Côte Vermeille
Vin de pays des coteaux charitois
Vin de pays des coteaux d'Enserune
Vin de pays des coteaux de Besilles
Vin de pays des coteaux de Ceze
Vin de pays des coteaux de Coiffy
Vin de pays des coteaux Flaviens
Vin de pays des coteaux de Fontcaude
Vin de pays des coteaux de Glanes
Vin de pays des coteaux de l'Ardeche
Vin de pays des coteaux de l'Auxois
Vin de pays des coteaux de la Cabrerisse
Vin de pays des coteaux de Laurens
Vin de pays des coteaux de Miramont
Vin de pays des coteaux de Montélimar
Vin de pays des coteaux de Murviel
Vin de pays des coteaux de Narbonne
Vin de pays des coteaux de Peyriac
Vin de pays des coteaux des Baronnies
Vin de pays des coteaux du Cher et de l'Arnon
Vin de pays des coteaux du Grésivaudan
Vin de pays des coteaux du Libron
Vin de pays des coteaux du Littoral Audois
Vin de pays des coteaux du Pont du Gard
Vin de pays des coteaux du Salagou
Vin de pays des coteaux de Tannay
Vin de pays des coteaux du Verdon
Vin de pays des coteaux et terrasses de Montauban
Vin de pays des côtes catalanes
Vin de pays des côtes de Gascogne
Vin de pays des côtes de Lastours
Vin de pays des côtes de Montestruc
Vin de pays des côtes de Pérignan
Vin de pays des côtes de Prouilhe
Vin de pays des côtes de Thau
Vin de pays des côtes de Thongue
Vin de pays des côtes du Brian
Vin de pays des côtes de Ceressou
Vin de pays des côtes du Condomois
Vin de pays des côtes du Tarn
Vin de pays des côtes du Vidourle
Vin de pays de la Creuse
Vin de pays de Cucugnan
Vin de pays des Deux-Sevres
Vin de pays de la Dordogne
Vin de pays du Doubs
Vin de pays de la Drôme
Vin de pays Duché d'Uzes
Vin de pays de Franche-Comté, bez obzira da li je praćeno sa Coteaux de Champlitte
Vin de pays du Gard
Vin de pays du Gers
Vin de pays des Hautes-Alpes
Vin de pays de la Haute-Garonne
Vin de pays de la Haute-Marne
Vin de pays des Hautes-Pyrénées
Vin de pays d'Hauterive, bez obzira da li je praćeno sa Val d'Orbieu ili Coteaux du Termenes ili Côtes de Lézignan
Vin de pays de la Haute-Saône
Vin de pays de la Haute-Vienne
Vin de pays de la Haute Vallée de l'Aude
Vin de pays de la Haute Vallée de l'Orb
Vin de pays des Hauts de Badens
Vin de pays de l'Hérault
Vin de pays de l'Ile de Beauté
Vin de pays de l'Indre et Loire
Vin de pays de l'Indre
Vin de pays de l'Islére
Vin de pays du Jardin de la France, bez obzira da li je praćeno sa Marches de Bretagne ili Pays deRetz
Vin de pays des Landes
Vin de pays de Loire-Atlantique
Vin de pays du Loir et Cher
Vin de pays du Loiret
Vin de pays du Lot
Vin de pays du Lot et Garonne
Vin de pays des Maures
Vin de pays de Maine et Loire
Vin de pays de la Mayenne
Vin de pays de Meurthe-et-Moselle
Vin de pays de la Meuse
Vin de pays du Mont Baudile
Vin de pays du Mont Caume
Vin de pays des Monts de la Grage
Vin de pays de la Niévre
Vin de pays d'Oc
Vin de pays du Périgord, bez obzira da li je praćeno sa Vin de Domme
Vin de pays des Portes de Méditerranée
Vin de pays de la Principauté d'Orange
Vin de pays du Puy de Dôme
Vin de pays des Pyrénées-Atlantiques
Vin de pays des Pyrénées-Orientales
Vin de pays des Sables du Golfe du Lion
Vin de pays de la Sainte Baume
Vin de pays de Saint Guilhem-le-Désert
Vin de pays de Saint-Sardos
Vin de pays de Sainte Marie la Blanche
Vin de pays de Saône et Loire
Vin de pays de la Sarthe
Vin de pays de Seine et Marne
Vin de pays du Tarn
Vin de pays du Tarn et Garonne
Vin de pays des Terroirs landais, bez obzira da li je praćeno sa Coteaux de Chalosse ili Côtes de L'Adour ili Sables Fauves ili Sables de l'Océan
Vin de pays de Thézac-Perricard
Vin de pays du Torgan
Vin de pays d'Urfé
Vin de pays du Val de Cesse
Vin de pays du Val de Dagne
Vin de pays du Val de Montferrand
Vin de pays de la Vallée du Paradis
Vin de pays du Var
Vin de pays du Vaucluse
Vin de pays de la Vaunage
Vin de pays de la Vendée
Vin de pays de la Vicomté d'Aumelas
Vin de pays de la Vienne
Vin de pays de la Vistrenque
Vin de pays de l'Yonne
NEMAČKA
1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu
Naziv određenog regiona | Pod-region |
Ahr | Walporzheim / Ahrtal |
Baden | Badische Bergstraße |
Franken | Maindreieck |
Hessische Bergstraße | Starkenburg |
Mittelrhein | Loreley |
Mosel-Saar-Ruwer(*) ili Mosel | Bernkastel |
Nahe | Nahetal |
Pfalz | Mittelhaardt / Deutsche Weinstraße |
Rheingau | Johannisberg |
Rheinhessen | Bingen |
Saale-Unstrut | Mansfelder Seen |
Sachsen | Elstertal |
Württemberg | Bayerischer Bodensee |
2. Stono vino sa geografskom oznakom
Landwein | Tafelwein |
Ahrtaler Landwein | Albrechtsburg |
GRČKA
1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu
Na grčkom | Na engleskom |
Σάμος | Samos |
2. Stona vina sa geografskom oznakom
Na grčkom | Na engleskom |
Ρετσίνα Μεσογείων, bez obzira da li mu sledi Αττικής | Retsina of Mesogia, bez obzira da li mu sledi Attika |
Ρετσίνα Κρωπίας ili Ρετσίνα Κορωπίου, bez obzira da li mu sledi Αττικής | Retsina of Kropia ili Retsina Koropi, bez obzira da li mu sledi Attika |
Ρετσίνα Μαρκοπούλου, bez obzira da li mu sledi Αττικής | Retsina of Markopoulou, bez obzira da li mu sledi Attika |
Ρετσίνα Μεγάρων, bez obzira da li mu sledi Αττικής | Retsina of Megara, bez obzira da li mu sledi Attika |
Ρετσίνα Παιανίας ili Ρετσίνα Λιοπεσίου, bez obzira da li mu sledi Αττικής | Retsina of Peania ili Retsina of Liopesi, bez obzira da li mu sledi Attika |
Ρετσίνα Παλλήνης, bez obzira da li mu sledi Αττικής | Retsina of Palini, bez obzira da li mu sledi Attika |
Ρετσίνα Πικερμίου, bez obzira da li mu sledi Αττικής | Retsina of Pikermi, bez obzira da li mu sledi Attika |
Ρετσίνα Σπάτων, bez obzira da li mu sledi Αττικής | Retsina of Spata, bez obzira da li mu sledi Attika |
Ρετσίνα Θηβών, bez obzira da li mu sledi Βοιωτίας | Retsina of Thebes, bez obzira da li mu sledi Viotias |
Ρετσίνα Γιάλτρων, bez obzira da li mu sledi Ευβοίας | Retsina of Gialtra, bez obzira da li mu sledi Evvia |
Ρετσίνα Καρύστου, bez obzira da li mu sledi Ευβοίας | Retsina of Karystos, bez obzira da li mu sledi Evvia |
Ρετσίνα Χαλκίδας, bez obzira da li mu sledi Ευβοίας | Retsina of Halkida, bez obzira da li mu sledi Evvia |
Βερντεα Ζακύνθου | Verntea Zakynthou |
Αγιορείτικος Τοπικός Οίνος | Regional wine of Mount Athos Agioritikos |
Τοπικός Οίνος Αναβύσσου | Regional wine of Anavyssos |
Αττικός Τοπικός Οίνος | Regional wine of Attiki-Attikos |
Τοπικός Οίνος Βίλιτσας | Regional wine of Vilitsa |
Τοπικός Οίνος Γρεβενών | Regional wine of Grevena |
Τοπικός Οίνος Δράμας | Regional wine of Drama |
Δωδεκανησιακός Τοπικός Οίνος | Regional wine of Dodekanese - Dodekanissiakos |
Τοπικός Οίνος Επανομής | Regional wine of Epanomi |
Ηρακλειώτικος Τοπικός Οίνος | Regional wine of Heraklion - Herakliotikos |
Θεσσαλικός Τοπικός Οίνος | Regional wine of Thessalia - Thessalikos |
Θηβαϊκός Τοπικός Οίνος | Regional wine of Thebes - Thivaikos |
Τοπικός Οίνος Κισσάμου | Regional wine of Kissamos |
Τοπικός Οίνος Κρανιάς | Regional wine of Krania |
Κρητικός Τοπικός Οίνος | Regional wine of Crete - Kritikos |
Λασιθιώτικος Τοπικός Οίνος | Regional wine of Lasithi - Lasithiotikos |
Μακεδονικός Τοπικός Οίνος | Regional wine of Macedonia - Macedonikos |
Τοπικός Οίνος Νέας Μεσήμβριας | Regional wine of Nea Messimvria |
Μεσσηνιακός Τοπικός Οίνος | Regional wine of Messinia - Messiniakos |
Παιανίτικος Τοπικός Οίνος | Regional wine of Peanea |
Παλληνιώτικος Τοπικός Οίνος | Regional wine of Palini - Paliniotikos |
Πελοποννησιακός Τοπικός Οίνος | Regional wine of Peloponnese - Peloponnisiakos |
Τοπικός Οίνος Πλαγιές Αμπέλου | Regional wine of Slopes of Ambelos |
Τοπικός Οίνος Πλαγιές Βερτίσκου | Regional wine of Slopes of Vertiskos |
Τοπικός Οίνος Πλαγιών Κιθαιρώνα | Regional wine of Slopes of Kitherona |
Κορινθιακός Τοπικός Οίνος | Regional wine of Korinthos - Korinthiakos |
Τοπικός Οίνος Πλαγιών Πάρνηθας | Regional wine of Slopes of Parnitha |
Τοπικός Οίνος Πυλίας | Regional wine of Pylia |
Τοπικός Οίνος Τριφυλίας | Regional wine of Trifilia |
Τοπικός Οίνος Τυρνάβου | Regional wine of Tyrnavos |
Τοπικός Οίνος Σιάτιστας | Regional wine of Siatista |
Τοπικός Οίνος Ριτσώνας Αυλίδας | Regional wine of Ritsona Avlidas |
Τοπικός Οίνος Λετρίνων | Regional wine of Letrines |
Τοπικός Οίνος Σπάτων | Regional wine of Spata |
Τοπικός Οίνος Πλαγιών Πεντελικού | Regional wine of Slopes of Pendeliko |
Αιγαιοπελαγίτικος Τοπικός Οίνος | Regional wine of Aegean Sea |
Τοπικός Οίνος Ληλάντιου πεδίου | Regional wine of Lilantio Pedio |
Τοπικός Οίνος Μαρκόπουλου | Regional wine of Markopoulo |
Τοπικός Οίνος Τεγέας | Regional wine of Tegea |
Τοπικός Οίνος Αδριανής | Regional wine of Adriani |
Τοπικός Οίνος Χαλικούνας | Regional wine of Halikouna |
Τοπικός Οίνος Χαλκιδικής | Regional wine of Halkidiki |
Καρυστινός Τοπικός Οίνος | Regional wine of Karystos - Karystinos |
Τοπικός Οίνος Πέλλας | Regional wine of Pella |
Τοπικός Οίνος Σερρών | Regional wine of Serres |
Συριανός Τοπικός Οίνος | Regional wine of Syros - Syrianos |
Τοπικός Οίνος Πλαγιών Πετρωτού | Regional wine of Slopes of Petroto |
Τοπικός Οίνος Γερανείων | Regional wine of Gerania |
Τοπικός Οίνος Οπούντιας Λοκρίδος | Regional wine of Opountia Lokridos |
Tοπικός Οίνος Στερεάς Ελλάδας | Regional wine of Sterea Ellada |
Τοπικός Οίνος Αγοράς | Regional wine of Agora |
Τοπικός Οίνος Κοιλάδος Αταλάντης | Regional wine of Valley of Atalanti |
Τοπικός Οίνος Αρκαδίας | Regional wine of Arkadia |
Τοπικός Οίνος Παγγαίου | Regional wine of Pangeon |
Τοπικός Οίνος Μεταξάτων | Regional wine of Metaxata |
Τοπικός Οίνος Ημαθίας | Regional wine of Imathia |
Τοπικός Οίνος Κλημέντι | Regional wine of Klimenti |
Τοπικός Οίνος Κέρκυρας | Regional wine of Corfu |
Τοπικός Οίνος Σιθωνίας | Regional wine of Sithonia |
Τοπικός Οίνος Μαντζαβινάτων | Regional wine of Mantzavinata |
Ισμαρικός Τοπικός Οίνος | Regional wine of Ismaros - Ismarikos |
Τοπικός Οίνος Αβδήρων | Regional wine of Avdira |
Τοπικός Οίνος Ιωαννίνων | Regional wine of Ioannina |
Τοπικός Οίνος Πλαγιές Αιγιαλείας | Regional wine of Slopes of Egialia |
Toπικός Οίνος Πλαγίες Αίνου | Regional wine of Slopes of Enos |
Θρακικός Τοπικός Οίνος ili Τοπικός Οίνος Θράκης | Regional wine of Thrace - Thrakikos ili Regional wine of Thrakis |
Τοπικός Οίνος Ιλίου | Regional wine of Ilion |
Μετσοβίτικος Τοπικός Οίνος | Regional wine of Metsovo - Metsovitikos |
Τοπικός Οίνος Κορωπίου | Regional wine of Kiliopi |
Τοπικός Οίνος Φλώρινας | Regional wine of Florina |
Τοπικός Οίνος Θαψανών | Regional wine of Thapsana |
Τοπικός Οίνος Πλαγιών Κνημίδος | Regional wine of Slopes of Knimida |
Ηπειρωτικός Τοπικός Οίνος | Regional wine of Epirus - Epirotikos |
Τοπικός Οίνος Πισάτιδος | Regional wine of Pisatis |
Τοπικός Οίνος Λευκάδας | Regional wine of Lefkada |
Μονεμβάσιος Τοπικός Οίνος | Regional wine of Monemvasia - Monemvasios |
Τοπικός Οίνος Βελβεντού | Regional wine of Velvendos |
Λακωνικός Τοπικός Οίνος | Regional wine of Lakonia - Lakonikos |
Tοπικός Οίνος Μαρτίνου | Regional wine of Martino |
Aχαϊκός Tοπικός Οίνος | Regional wine of Achaia |
Τοπικός Οίνος Ηλιείας | Regional wine of Ilia |
Τοπικός Οίνος Θεσσαλονίκης | Regional wine of Thessaloniki |
Τοπικός Οίνος Κραννώνος | Regional wine of Krannona |
Τοπικός Οίνος Παρνασσού | Regional wine of Parnassos |
Τοπικός Οίνος Μετεώρων | Regional wine of Meteora |
Τοπικός Οίνος Ικαρίας | Regional wine of Ikaria |
Τοπικός Οίνος Καστοριάς | Regional wine of Kastoria |
MAĐARSKA
1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu
Određeni region | Pod-region |
Ászár-Neszmély(-i) | Ászár(-i) |
Badacsony(-i) |
|
Balatonboglár(-i) | Balatonlelle(-i) |
Balatonfelvidék(-i) | Balatonederics-Lesence(-i) |
Balatonfüred-Csopak(-i) | Zánka(-i) |
Balatonmelléke ili Balatonmelléki | Muravidéki |
Bükkaqa(-i) |
|
Csongrád(-i) | Kistelek(-i) |
Eger ili Egri | Debrő(-i), bez obzira da li je praćeno sa Andornaktálya(-i) ili Demjén(-i) ili Egerbakta(-i) ili Egerszalók(-i) ili Egerszólát(-i) ili Felsőtárkány(-i) ili Kerecsend(-i) ili Maklár(-i) ili Nagytálya(-i) ili Noszvaj(-i) ili Novaj(-i) ili Ostoros(-i) ili Szomolya(-i) ili Aldebrő(-i) ili Feldebrő(-i) ili Tófalu(-i) ili Verpelét(-i) ili Kompolt(-i) ili Tarnaszentmária(-i) |
Etyek-Buda(-i) | Buda(-i) |
Hajós-Baja(-i) |
|
Kőszegi |
|
Kunság(-i) | Bácska(-i) |
Mátra(-i) |
|
Mór(-i) |
|
Pannonhalma (Pannonhalmi) |
|
Pécs(-i) | Versend(-i) |
Szekszárd(-i) |
|
Somló(-i) | Kissomlyó-Sághegyi |
Sopron(-i) | Köszeg(-i) |
Tokaj(-i) | Abaújszántó(-i) ili Bekecs(-i) ili Bodrogkeresztúr(-i) ili Bodrogkisfalud(-i) ili Bodrogolaszi ili Erdőbénye(-i) ili Erdőhorváti ili Golop(-i) ili Hercegkút(-i) ili Legyesbénye(-i) ili Makkoshotyka(-i) ili Mád(-i) ili Mezőzombor(-i) ili Monok(-i) ili Olaszliszka(-i) ili Rátka(-i) ili Sárazsadány(-i) ili Sárospatak(-i) ili Sátoraqaújhely(-i) ili Szegi ili Szegilong(-i) ili Szerencs(-i) ili Tarcal(-i) ili Tállya(-i) ili Tolcsva(-i) ili Vámosújfalu(-i) |
Tolna(-i) | Tamási |
Villány(-i) | Siklós(-i), bez obzira da li je praćeno sa Kisharsány(-i) ili Nagyharsány(-i) ili Palkonya(-i) ili Villánykövesd(-i) ili Bisse(-i) ili Csarnóta(-i) ili Diósviszló(-i) ili Harkány(-i) ili Hegyszentmárton(-i) ili Kistótfalu(-i) ili Márfa(-i) ili Nagytótfalu(-i) ili Szava(-i) ili Túrony(-i) ili Vokány(-i) |
ITALIJA
1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu
D.O.C.G. (Denominazioni di Origine Controllata e Garantita)
Albana di Romagna
Asti ili Moscato d'Asti ili Asti Spumante
Barbaresco
Bardolino superiore
Barolo
Brachetto d'Acqui ili Acqui
Brunello di Motalcino
Carmignano
Chianti, bez obzira da li je praćeno sa Colli Aretini ili Colli Fiorentini ili Colline Pisane ili Colli Senesi ili Montalbano ili Montespertoli ili Rufina
Chianti classico
Fiano di Avellino
Forgiano
Franciacorta
Gattinara
Gavi ili Cortese di Gavi
Ghemme
Greco di Tufo
Montefalco Sagrantino
Montepulciano d'Abruzzo Colline Tramane
Ramandolo
Recioto di Soave
Sforzato di Valtellina ili Sfursat di Valtellina
Soave superiore
Taurasi
Valtellina Superiore, bez obzira da li je praćeno sa Grumello ili Inferno ili Maroggia ili Sassella ili Stagafassli ili Vagella
Vermentino di Gallura ili Sardegna Vermentino di Gallura
Vernaccia di San Gimignano
Vino Nobile di Montepulciano
D.O.C.(Denominazioni di Origine Controllata)
Aglianico del Taburno ili Taburno
Aglianico del Vulture
Albugnano
Alcamo ili Alcamo classico
Aleatico di Gradoli
Aleatico di Puglia
Alezio
Alghero ili Sardegna Alghero
Alta Langa
Alto Adige ili dell'Alto Adige (Südtirol ili Südtiroler), bez obzira da li je praćeno sa: - Colli di Bolzano (Bozner Leiten),- Meranese di Collina ili Meranese (Meraner Hugel ili Meraner),- Santa Maddalena (St.Magdalener),- Terlano (Terlaner),- Valle Isarco (Eisacktal ili Eisacktaler),- Valle Venosta (Vinschgau)
Ansonica Costa dell'Argentario
Aprilia
Arborea ili Sardegna Arborea
Arcole
Assisi
Atina
Aversa
Bagnoli di Sopra ili Bagnoli
Barbera d'Asti
Barbera del Monferrato
Barbera d'Alba
Barco Reale di Carmignano ili Rosato di Carmignano ili Vin Santo di Carmignan ili Vin Santo Carmignano Occhio di Pernice
Bardolino
Bianchello del Metauro
Bianco Capena
Bianco dell'Empolese
Bianco della Valdinievole
Bianco di Custoza
Bianco di Pitigliano
Bianco Pisano di S. Torpe
Biferno
Bivongi
Boca
Bolgheri e Bolgheri Sassicaia
Bosco Eliceo
Botticino
Bramaterra
Breganze
Brindisi
Cacc'e mmitte di Lucera
Cagnina di Romagna
Caldaro (Kalterer) ili Lago di Caldaro (Kalterersee), bez obzira da li je praćeno sa "classico"
Campi Flegrei
Campidano di Terralba ili Terralba ili Sardegna Campidano di Terralba ili Sardegna Terralba
Canavese
Candia dei Colli Apuani
Cannonau di Sardegna, bez obzira da li je praćeno sa Capo Ferrato ili Oliena ili Nepente di Oliena ili Jerzu
Capalbio
Capri
Capriano del Colle
Carema
Carignano del Sulcis ili Sardegna Carignano del Sulcis
Carso
Castel del Monte
Castel San Lorenzo
Casteller
Castelli Romani
Cellatica
Cerasuolo di Vittoria
Cerveteri
Cesanese del Piglio
Cesanese di Affile ili Affile
Cesanese di Olevano Romano ili Olevano Romano
Cilento
Cinque Terre ili Cinque Terre Sciacchetra, bez obzira da li je praćeno sa Costa de sera ili Costa de Campu ili Costa da Posa
Circeo
Ciro
Cisterna d'Asti
Colli Albani
Colli Altotiberini
Colli Amerini
Colli Berici, bez obzira da li je praćeno sa "Barbarano"
Colli Bolognesi, bez obzira da li je praćeno sa Colline di Riposto ili Colline Marconiane ili Zola Predona ili Monte San Pietro ili Colline di Oliveto o Terre di Montebudello ili SerraValle
Colli Bolognesi classico-Pignoletto
Colli del Trasimeno ili Trasimeno
Colli della Sabina
Colli dell'Etruria Centrale
Colli di Conegliano, bez obzira da li je praćeno sa Refrontolo ili Torchiato di Fregona
Colli di Faenza
Colli di Luni (Regione Liguria)
Colli di Luni (Regione Toscana)
Colli di Parma
Colli di Rimini
Colli di Scandiano e di Canossa
Colli d'Imola
Colli Etruschi Viterbesi
Colli Euganei
Colli Lanuvini
Colli Maceratesi
Colli Martani, bez obzira da li je praćeno sa Todi
Colli Orientali del Friuli Picolit, bez obzira da li je praćeno sa Cisvaa ili Rosazzo
Colli Perugini
Colli Pesaresi, bez obzira da li je praćeno sa Focara ili Roncaglia
Colli Piacentini, bez obzira da li je praćeno sa Vigoleno ili Gutturnio ili Monterosso Val d'Arda ili Trebbianino Val Trebbia ili Val Nure
Colli Romagna Centrale
Colli Tortonesi
Collina Torinese
Colline di Levanto
Colline Lucchesi
Colline Novaresi
Colline Saluzzesi
Collio Goriziano ili Collio
Conegliano-Valdobbiadene, bez obzira da li je praćeno sa Cartizze
Conero
Contea di Sclafani
Contessa Entellina
Controguerra
Copertino
Cori
Cortese dell'Alto Monferrato
Corti Benedettine del Padovano
Cortona
Costa d'Amalfi, bez obzira da li je praćeno sa Furore ili Ravello ili Tramonti
Coste della Sesia
Delia Nivolelli
Dolcetto d'Acqui
Dolcetto d'Alba
Dolcetto d'Asti
Dolcetto delle Langhe Monregalesi
Dolcetto di Diano d'Alba ili Diano d'Alba
Dolcetto di Dogliani superior ili Dogliani
Dolcetto di Ovada
Donnici
Elba
Eloro, bez obzira da li je praćeno sa Pachino
Erbaluce di Caluso ili Caluso
Erice
Esino
Est! Est!! Est!!! Di Montefiascone
Etna
Falerio dei Colli Ascolani ili Falerio
Falerno del Massico
Fara
Faro
Frascati
Freisa d'Asti
Freisa di Chieri
Friuli Annia
Friuli Aquileia
Friuli Grave
Friuli Isonzo ili Isonzo del Friuli
Friuli Latisana
Gabiano
Galatina
Galluccio
Gambellara
Garda (Regione Lombardia)
Garda (Regione Veneto)
Garda Colli Mantovani
Genazzano
Gioia del Colle
Giro di Cagliari ili Sardegna Giro di Cagliari
Golfo del Tigullio
Gravina
Greco di Bianco
Greco di Tufo
Grignolino d'Asti
Grignolino del Monferrato Casalese
Guardia Sanframondi o Guardiolo
Irpinia
I Terreni di Sanseverino
Ischia
Lacrima di Morro ili Lacrima di Morro d'Alba
Lago di Corbara
Lambrusco di Sorbara
Lambrusco Grasparossa di Castelvetro
Lambrusco Mantovano, bez obzira da li je praćeno sa: Oltrepo Mantovano ili Viadanese-Sabbionetano
Lambrusco Salamino di Santa Croce
Lamezia
Langhe
Lessona
Leverano
Lison Pramaggiore
Lizzano
Loazzolo
Locorotondo
Lugana (Regione Veneto)
Lugana (Regione Lombardia)
Malvasia delle Lipari
Malvasia di Bosa ili Sardegna Malvasia di Bosa
Malvasia di Cagliari ili Sardegna Malvasia di Cagliari
Malvasia di Casorzo d'Asti
Malvasia di Castelnuovo Don Bosco
Mandrolisai ili Sardegna Mandrolisai
Marino
Marmetino di Milazzo ili Marmetino
Marsala
Martina ili Martina Franca
Matino
Melissa
Menfi, bez obzira da li je praćeno sa Feudo ili Fiori ili Bonera
Merlara
Molise
Monferrato, bez obzira da li je praćeno sa Casalese
Monica di Cagliari ili Sardegna Monica di Cagliari
Monica di Sardegna
Monreale
Montecarlo
Montecompatri Colonna ili Montecompatri ili Colonna
Montecucco
Montefalco
Montello e Colli Asolani
Montepulciano d'Abruzzo, bez obzira da li je praćeno sa: Casauri ili Terre di Casauria ili Terre dei Vestini
Monteregio di Massa Marittima
Montescudaio
Monti Lessini ili Lessini
Morellino di Scansano
Moscadello di Montalcino
Moscato di Cagliari ili Sardegna Moscato di Cagliari
Moscato di Noto
Moscato di Pantelleria ili Passito di Pantelleria ili Pantelleria
Moscato di Sardegna, bez obzira da li je praćeno sa: Gsvaura ili Tempio Pausania ili Tempio
Moscato di Siracusa
Moscato di Sorso-Sennori ili Moscato di Sorso ili Moscato di Sennori ili Sardegna Moscato di Sorso-Sennori ili Sardegna Moscato di Sorso ili Sardegna Moscato di Sennori
Moscato di Trani
Nardo
Nasco di Cagliari ili Sardegna Nasco di Cagliari
Nebiolo d'Alba
Nettuno
Nuragus di Cagliari ili Sardegna Nuragus di Cagliari
Offida
Oltrepo Pavese
Orcia
Orta Nova
Orvieto (Regione Umbria)
Orvieto (Regione Lazio)
Ostuni
Pagadebit di Romagna, bez obzira da li je praćeno sa Bertinoro
Parrina
Penisola Sorrentina, bez obzira da li je praćeno sa Gragnano ili Lettere ili Sorrento
Pentro di Isernia ili Pentro
Pergola
Piemonte
Pietraviva
Pinerolese
Pollino
Pomino
Pornassio ili Ormeasco di Pornassio
Primitivo di Manduria
Reggiano
Reno
Riesi
Riviera del Brenta
Riviera del Garda Bresciano ili Garda Bresciano
Riviera Ligure di Ponente, bez obzira da li je praćeno sa: Riviera dei Fiori ili Albenga o Albenganese ili Finale ili Finalese ili Ormeasco
Roero
Romagna Albana spumante
Rossese di Dolceacqua ili Dolceacqua
Rosso Barletta
Rosso Canosa ili Rosso Canosa Canusium
Rosso Conero
Rosso di Cerignola
Rosso di Montalcino
Rosso di Montepulciano
Rosso Orvietano ili Orvietano Rosso
Rosso Piceno
Rubino di Cantavenna
Ruche di Castagnole Monferrato
Salice Salentino
Sambuca di Sicilia
San Colombano al Lambro ili San Colombano
San Gimignano
San Martino della Battaglia (Regione Veneto)
San Martino della Battaglia (Regione Lombardia)
San Severo
San Vito di Luzzi
Sangiovese di Romagna
Sannio
Sant'Agata de Goti
Santa Margherita di Belice
Sant'Anna di Isola di Capo Rizzuto
Sant'Antimo
Sardegna Semidano, bez obzira da li je praćeno sa Mogoro
Savuto
Scanzo ili Moscato di Scanzo
Scavigna
Sciacca, bez obzira da li je praćeno sa Rayana
Serrapetrona
Sizzano
Soave
Solopaca
Sovana
Squinzano
Strevi
Tarquinia
Teroldego Rotaliano
Terracina, bez obzira da li mu prethodi "Moscato di"
Terre dell'Alta Val Agri
Terre di Franciacorta
Torgiano
Trebbiano d'Abruzzo
Trebbiano di Romagna
Trentino, bez obzira da li je praćeno sa Sorni ili Isera ili d'Isera ili Ziresi ili dei Ziresi
Trento
Val d'Arbia
Val di Cornia, bez obzira da li je praćeno sa Suvereto
Val Polcevera, bez obzira da li je praćeno sa Coronata
Valcalepio
Valdadige (Etschaler) (Regione Trentino Alto Adige)
Valdadige (Etschtaler), bez obzira da li je praćeno sa ili mu prethodi TerradeiForti (Regieno Veneto)
Valdichiana
Valle d'Aosta ili Valle d'Aoste, bez obzira da li je praćeno sa: Arnad-Montjovet ili Donnas ili Enfer d'Arvier ili Torrette ili Blanc de Morgex et de la Salle ili Chambave ili Nus
Valpolicella, bez obzira da li je praćeno sa Valpantena
Valsusa
Valtellina
Valtellina superiore, bez obzira da li je praćeno sa Grumello ili Inferno ili Maroggia ili Sassella ili Vagella
Velletri
Verbicaro
Verdicchio dei Castelli di Jesi
Verdicchio di Matelica
Verduno Pelaverga ili Verduno
Vermentino di Sardegna
Vernaccia di Oristano ili Sardegna Vernaccia di Oristano
Vernaccia di San Gimignano
Vernacia di Serrapetrona
Vesuvio
Vicenza
Vignanello
Vin Santo del Chianti
Vin Santo del Chianti classico
Vin Santo di Montepulciano
Vini del Piave ili Piave
Vittoria
Zagarolo
2. Stona vina sa geografskom oznakom:
Allerona
Alta Valle della Greve
Alto Livenza (Regione veneto)
Alto Livenza (Regione Fruili Venezia Giula)
Alto Mincio
Alto Tirino
Arghillá
Barbagia
Basilicata
Benaco bresciano
Beneventano
Bergamasca
Bettona
Bianco di Castelfranco Emilia
Calabria
Camarro
Campania
Cannara
Civitella d'Agliano
Colli Aprutini
Colli Cimini
Colli del Limbara
Colli del Sangro
Colli della Toscana centrale
Colli di Salerno
Colli Trevigiani
Collina del Milanese
Colline del Genovesato
Colline Frentane
Colline Pescaresi
Colline Savonesi
Colline Teatine
Condoleo
Conselvano
Costa Viola
Daunia
Del Vastese ili Histonium
Delle Venezie (Regione Veneto)
Delle Venezie (Regione Friuli Venezia Giulia)
Delle Venezie (Regione Trentino - Alto Adige)
Dugenta
Emilia ili dell'Emilia
Epomeo
Esaro
Fontanarossa di Cerda
Forli
Fortana del Taro
Frusinate ili del Frusinate
Golfo dei Poeti La Spezia ili Golfo dei Poeti
Grottino di Roccanova
Isola dei Nuraghi
Lazio
Lipuda
Locride
Marca Trevigiana
Marche
Maremma toscana
Marmilla
Mitterberg ili Mitterberg tra Cauria e Tel ili Mitterberg zwischen Gfrill und Toll
Modena ili Provincia di Modena
Montecastelli
Montenetto di Brescia
Murgia
Narni
Nurra
Ogliastra
Osco ili Terre degli Osci
Paestum
Palizzi
Parteolla
Pellaro
Planargia
Pompeiano
Provincia di Mantova
Provincia di Nuoro
Provincia di Pavia
Provincia di Verona ili Veronese
Puglia
Quistello
Ravenna
Roccamonfina
Romangia
Ronchi di Brescia
Ronchi Varesini
Rotae
Rubicone
Sabbioneta
Salemi
Salento
Salina
Scilla
Sebino
Sibiola
Sicilia
Sillaro ili Bianco del Sillaro
Spello
Tarantino
Terrazze Retiche di Sondrio
Terre del Volturno
Terre di Chieti
Terre di Veleja
Tharros
Toscana ili Toscano
Trexenta
Umbria
Valcamonica
Val di Magra
Val di Neto
Val Tidone
Valdamato
Vallagarina (Regione Trentino - Alto Adige)
Vallagarina (Regione Veneto)
Valle Belice
Valle del Crati
Valle del Tirso
Valle d'Itria
Valle Peligna
Valli di Porto Pino
Veneto
Veneto Orientale
Venezia Giulia
Vigneti delle Dolomiti ili Weinberg Dolomiten (Regione Trentino - Alto Adige)
Vigneti delle Dolomiti ili Weinberg Dolomiten (Regione Veneto)
LUKSEMBURG
1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu
Određeni region | Naziv vinogradarske oblasti ili delova vinogradarske oblasti |
Moselle Luxembourgeoise | Ahn |
MALTA
1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu
Određeni region | Naziv vinogradarske oblasti ili delova vinogradarske oblasti |
Island of Malta | Rabat |
Gozo | Ramla |
2. Stona vina sa geografskom oznakom
Na malteškom | Na engleskom |
Gzejjer Maltin | Maltese Islands |
PORTUGALIJA
1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu
Određeni region | Pod-region |
Alenquer |
|
Alentejo | Borba |
Arruda |
|
Bairrada |
|
Beira Interior | Castelo Rodrigo |
Biscoitos |
|
Bucelas |
|
Carcavelos |
|
Colares |
|
Dao, bez obzira da li je praćeno sa Nobre | Alva |
Douro, bez obzira da li mu prethodi Vinho do ili Moscatel do | Baixo Corgo |
Encostas d'Aire | Alcobaça |
Graciosa |
|
Lafőes |
|
Lagoa |
|
Lagos |
|
Lourinha |
|
Madeira ili Madere ili Madera ili Vinho da Madeira ili Madeira Weine ili Madeira Wine ili Vin de Madere ili Vino di Madera ili Madeira Wijn |
|
Madeirense |
|
Óbidos |
|
Palmela |
|
Pico |
|
Portimao |
|
Port ili Porto ili Oporto ili Portwein ili Portvin ili Portwijn ili Vin de Porto ili Port Wine ili Vinho do Porto |
|
Ribatejo |
|
Setúbal, bez obzira da li mu prethodi Moscatel ili je praćeno sa Roxo |
|
Tavira |
|
Távora-Varosa |
|
Torres Vedras |
|
Trás-os-Montes | Chaves |
Vinho Verde | Amarante |
2. Stona vina sa geografskom oznakom
Određeni region | Pod-region |
Açores |
|
Alentejano |
|
Algarve |
|
Beiras | Beira Alta |
Duriense |
|
Estremadura | Alta Estremadura |
Minho |
|
Ribatejano |
|
Terras Madeirenses |
|
Terras do Sado |
|
Transmontano |
|
RUMUNIJA
1. Kvailtetna vina proizvedena u određenom regionu
Određeni region | Pod-region |
Aiud |
|
Alba Iulia |
|
Babadag |
|
Banat, bez obzira da li mu sledi | Dealurile Tirolului |
Banu Mărăcine |
|
Bohotin |
|
Cernăteşti - Podgoria |
|
Coteşti |
|
Cotnari |
|
Crişana, bez obzira da li mu sledi | Biharia |
Dealu Bujorului |
|
Dealu Mare, bez obzira da li mu sledi | Boldeşti |
Drăgăşani |
|
Huşi, bez obzira da li mu sledi | Vutcani |
Iana |
|
Iaşi, bez obzira da li mu sledi | Bucium |
Lechinţa |
|
Mehedinţi, bez obzira da li mu sledi | Corcova |
Miniş |
|
Murfatlar, bez obzira da li mu sledi | Cernavodă |
Nicoreşti |
|
Odobeşti |
|
Oltina |
|
Panciu |
|
Pietroasa |
|
Recaş |
|
Sâmbureşti |
|
Sarica Niculiţel, bez obzira da li mu sledi | Tulcea |
Sebeş - Apold |
|
Segarcea |
|
Ştefăneşti, bez obzira da li mu sledi | Costeşti |
Târnave, bez obzira da li mu sledi | Blaj |
2. Stona vina sa geografskom oznakom
Određeni region | Pod-region |
Colinele Dobrogei |
|
Dealurile Moldovei, ili | Dealurile Covurluiului |
Dealurile Munteniei |
|
SLOVAČKA
1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu
Određeni region | Pod-region |
Južnoslovenská | Dunajskostredský |
Malokarpatská | Bratislavský |
Nitrianska | Nitriansky |
Stredoslovenská | Fiľakovský |
Tokaj / -ská / -sky / -ské | Čerhov |
Východoslovenská | Kráľovskochlmecký |
SLOVENIJA
1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu
Određeni region (bez obzira da li mu sledi naziv vinogradarske oblasti i/ili naziv vinogradarskog poseda)
Bela krajina ili Belokranjec
Bizeljsko-Sremič ili Sremič-Bizeljsko
Dolenjska
Dolenjska, cviček
Goriška Brda ili Brda
Haloze ili Haložan
Koper ili Koprčan
Kras
Kras, teran
Ljutomer-Ormož ili Ormož-Ljutomer
Maribor ili Mariborčan
Radgona-Kapela ili Kapela Radgona
Prekmurje ili Prekmurčan
Šmarje-Virštanj ili Virštanj-Šmarje
Srednje Slovenske gorice
Vipavska dolina ili Vipavec ili Vipavčan
2. Stona vina sa geografskom oznakom
Podravje
Posavje
Primorska
ŠPANIJA
1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu
Određeni region | Pod-region |
Abona |
|
Alicante | Marina Alta |
Almansa |
|
Costers del Segre | Raimat |
Dehesa del Carrizal |
|
La Palma | Hoyo de Mazo |
Lanzarote |
|
Monterrei | Ladera de Monterrei |
Montilla-Moriles |
|
Navarra | Baja Montana |
Penedés |
|
Rías Baixas | Condado do Tea |
Ribeira Sacra | Amandi |
Ribeiro |
|
Ribera del Guardiana | Canamero |
Ribera del Júcar |
|
Rioja | Alavesa |
Rueda |
|
Sierras de Málaga | Serranía de Ronda |
Somontano |
|
Tacoronte-Acentejo | Anaga |
Tarragona |
|
Valencia | Alto Turia |
Valle de Güímar |
|
Vinos de Madrid | Arganda |
Ycoden-Daute-Isora |
|
2. Stona vina sa geografskom oznakom
Vino de la Tierra de Abanilla
Vino de la Tierra de Bailén
Vino de la Tierra de Bajo Aragón
Vino de la Tierra Barbanza e Iria
Vino de la Tierra de Betanzos
Vino de la Tierra de Cádiz
Vino de la Tierra de Campo de Belchite
Vino de la Tierra de Campo de Cartagena
Vino de la Tierra de Cangas
Vino de la Terra de Castelló
Vino de la Tierra de Castilla
Vino de la Tierra de Castilla y León
Vino de la Tierra de Contraviesa-Alpujarra
Vino de la Tierra de Córdoba
Vino de la Tierra de Costa de Cantabria
Vino de la Tierra de Desierto de Almería
Vino de la Tierra de Extremadura
Vino de la Tierra Formentera
Vino de la Tierra de Gálvez
Vino de la Tierra de Granada Sur-Oeste
Vino de la Tierra de Ibiza
Vino de la Tierra de Illes Balears
Vino de la Tierra de Isla de Menorca
Vino de la Tierra de La Gomera
Vino de la Tierra de Laujar-Alapujarra
Vino de la Tierra de Liébana
Vino de la Tierra de Los Palacios
Vino de la Tierra de Norte de Granada
Vino de la Tierra Norte de Sevilla
Vino de la Tierra de Pozohondo
Vino de la Tierra de Ribera del Andarax
Vino de la Tierra de Ribera del Arlanza
Vino de la Tierra de Ribera del Gállego-Cinco Villas
Vino de la Tierra de Ribera del Queiles
Vino de la Tierra de Serra de Tramuntana-Costa Nord
Vino de la Tierra de Sierra de Alcaraz
Vino de la Tierra de Torreperojil
Vino de la Tierra de Valdejalón
Vino de la Tierra de Valle del Cinca
Vino de la Tierra de Valle del Jiloca
Vino de la Tierra del Valle del Mino-Ourense
Vino de la Tierra Valles de Sadacia
UJEDINJENO KRALJEVSTVO
1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu
English Vineyards
Welsh Vineyards
2. Stona vina sa geografskom oznakom
England ili Berkshire
Buckinghamshire
Cheshire
Cornwall
Derbyshire
Devon
Dorset
East Anglia
Gloucestershire
Hampshire
Herefordshire
Isle of Wight
Isles of Scilly
Kent
Lancashire
Leicestershire
Lincolnshire
Northamptonshire
Nottinghamshire
Oxfordshire
Rutland
Shropshire
Somerset
Staffordshire
Surrey
Sussex
Warwickshire
West Midlands
Wiltshire
Worcestershire
Yorkshire
Wales ili Cardiff
Cardiganshire
Carmarthenshire
Denbighshire
Gwynedd
Monmouthshire
Newport
Pembrokeshire
Rhondda Cynon Taf
Swansea
The Vale of Glamorgan
Wrexham
(B) - ALKOHOLNA PIĆA KOJA VODE POREKLO IZ ZAJEDNICE
1. Rum
Rhum de la Martinique / Rhum de la Martinique traditionnel
Rhum de la Guadeloupe / Rhum de la Guadeloupe traditionnel
Rhum de la Réunion / Rhum de la Réunion traditionnel
Rhum de la Guyane / Rhum de la Guyane traditionnel
Ron de Málaga
Ron de Granada
Rum da Madeira
2. (a) Whisky - Viski
Scotch Whisky
Irish Whisky
Whisky espanol
(Ove oznake mogu biti dopunjene izrazima "malt" ili "grain")
2. (b) Whiskey - Viski
Irish Whiskey
Uisce Beatha Eireannach / Irish Whiskey
(Ove oznake mogu biti dopunjene izrazom "Pot Still")
3. Grain spirit - Alkoholna pića od žitarica (rakija od žitarica)
Eau-de-vie de seigle de marque nationale luxembourgeoise
Korn
Kornbrand
4. Wine spirit - Alkoholna pića od vina
Eau-de-vie de Cognac
Eau-de-vie des Charentes
Cognac
(Oznaka " Cognac" može biti dopunjena nekim od sledećih izraza:
1. Fine
2. Grande Fine Champagne
3. Grande Champagne
4. Petite Champagne
5. Petite Fine Champagne
6. Fine Champagne
7. Borderies
8. Fins Bois
9. Bons Bois)
Fine Bordeaux
Armagnac
Bas-Armagnac
Haut-Armagnac
Ténarese
Eau-de-vie de vin de la Marne
Eau-de-vie de vin originaire d'Aquitaine
Eau-de-vie de vin de Bourgogne
Eau-de-vie de vin originaire du Centre-Est
Eau-de-vie de vin originaire de Franche-Comté
Eau-de-vie de vin originaire du Bugey
Eau-de-vie de vin de Savoie
Eau-de-vie de vin originaire des Coteaux de la Loire
Eau-de-vie de vin des Côtes-du-Rhône
Eau-de-vie de vin originaire de Provence
Eau-de-vie de Faugeres / Faugeres
Eau-de-vie de vin originaire du Languedoc
Aguardente do Minho
Aguardente do Douro
Aguardente da Beira Interior
Aguardente da Bairrada
Aguardente do Oeste
Aguardente do Ribatejo
Aguardente do Alentejo
Aguardente do Algarve
"Сунгурларска гроздова ракия/Гроздова ракия от Сунгурларе/Sungurlarska grozdova rakiya/Grozdova rakiya from Sungurlare",
"Сливенска перла (Сливенска гроздова ракия/Гроздова ракия от Сливен)/Slivenska perla (Slivenska grozdova rakiya/Grozdova rakiya from Sliven)",
"Стралджанска Мускатова ракия/Мускатова ракия от Стралджа /Straldjanska Muscatova rakiya/Muscatova rakiya from Straldja",
"Поморийска гроздова ракия/Гроздова ракия от Поморие/Pomoriyska grozdova rakiya/Grozdova rakiya from Pomorie",
"Русенска бисерна гроздова ракия/Бисерна гроздова ракия от Русе/Russenska biserna grozdova rakiya/Biserna grozdova rakiya from Russe",
"Бургаска Мускатова ракия/Мускатова ракия от Бургас/Bourgaska Muscatova rakiya/Muscatova rakiya from Bourgas",
"Добруджанска мускатова ракия/Мускатова ракия от Добруджа/Dobrudjanska muscatova rakiya/Muscatova rakiya from Dobrudja",
"Сухиндолска гроздова ракия/Гроздова ракия от Сухиндол/Suhindolska grozdova rakiya/Grozdova rakiya from Suhindol",
"Карловска гроздова ракия/Гроздова Ракия от Карлово/Karlovska grozdova rakiya/Grozdova Rakiya from Karlovo"
Vinars Târnave
Vinars Vaslui
Vinars Murfatlar
Vinars Vrancea
Vinars Segarcea
5. Brandy - Brendi
Brandy de Jerez
Brandy del Penedés
Brandy italiano
Brandy Αττικής / Brandy of Attica
Brandy Πελλοπονήσου / Brandy of the Peloponnese
Brandy Κεντρικής Ελλάδας / Brandy of Central Greece
Deutscher Weinbrand
Wachauer Weinbrand
Weinbrand Dürnstein
Karpatské brandy špeciál
6. Grape marc spirit - Alkoholna pića (rakije) od komine grožđa
Eau-de-vie de marc de Champagne ili Marc de Champagne
Eau-de-vie de marc originaire d'Aquitaine
Eau-de-vie de marc de Bourgogne
Eau-de-vie de marc originaire du Centre-Est
Eau-de-vie de marc originaire de Franche-Comté
Eau-de-vie de marc originaire de Bugey
Eau-de-vie de marc originaire de Savoie
Marc de Bourgogne
Marc de Savoie
Marc d'Auvergne
Eau-de-vie de marc originaire des Coteaux de la Loire
Eau-de-vie de marc des Côtes du Rhône
Eau-de-vie de marc originaire de Provence
Eau-de-vie de marc originaire du Languedoc
Marc d'Alsace Gewürztraminer
Marc de Lorraine
Bagaceira do Minho
Bagaceira do Douro
Bagaceira da Beira Interior
Bagaceira da Bairrada
Bagaceira do Oeste
Bagaceira do Ribatejo
Bagaceiro do Alentejo
Bagaceira do Algarve
Orujo gallego
Grappa
Grappa di Barolo
Grappa piemontese / Grappa del Piemonte
Grappa lombarda / Grappa di Lombardia
Grappa trentina / Grappa del Trentino
Grappa friulana / Grappa del Friuli
Grappa veneta / Grappa del Veneto
Südtiroler Grappa / Grappa dell'Alto Adige
Τσικουδιά Κρήτης / Tsikoudia of Crete
Τσίπουρο Μακεδονίας / Tsipouro of Macedonia
Τσίπουρο Θεσσαλίας / Tsipouro of Thessaly
Τσίπουρο Τυρνάβο / Tsipouro of Tyrnavos
Eau-de-vie de marc de marque nationale luxembourgeoise
Ζιβανία / Zivania
Törkölypálinka
7. Fruit spirit - Voćna alkoholna pića
Schwarzwälder Kirschwasser
Schwarzwälder Himbeergeist
Schwarzwälder Mirabellenwasser
Schwarzwälder Williamsbirne
Schwarzwälder Zwetschgenwasser
Fränkisches Zwetschgenwasser
Fränkisches Kirschwasser
Fränkischer Obstler
Mirabelle de Lorraine
Kirsch d'Alsace
Quetsch d'Alsace
Framboise d'Alsace
Mirabelle d'Alsace
Kirsch de Fougerolles
Südtiroler Williams / Williams dell'Alto Adige
Südtiroler Aprikot / Südtiroler
Marille / Aprikot dell'Alto Adige / Marille dell'Alto Adige
Südtiroler Kirsch / Kirsch dell'Alto Adige
Südtiroler Zwetschgeler / Zwetschgeler dell'Alto Adige
Südtiroler Obstler / Obstler dell'Alto Adige
Südtiroler Gravensteiner / Gravensteiner dell'Alto Adige
Südtiroler Golden Delicious / Golden Delicious dell'Alto Adige
Williams friulano / Williams del Friuli
Sliwovitz del Veneto
Sliwovitz del Friuli-Venezia Giulia
Sliwovitz del Trentino-Alto Adige
Distillato di mele trentino / Distillato di mele del Trentino
Williams trentino / Williams del Trentino
Sliwovitz trentino / Sliwovitz del Trentino
Aprikot trentino / Aprikot del Trentino
Medronheira do Algarve
Medronheira do Buçaco
Kirsch Friulano / Kirschwasser Friulano
Kirsch Trentino / Kirschwasser Trentino
Kirsch Veneto / Kirschwasser Veneto
Aguardente de pera da Lousâ
Eau-de-vie de pommes de marque nationale luxembourgeoise
Eau-de-vie de poires de marque nationale luxembourgeoise
Eau-de-vie de kirsch de marque nationale luxembourgeoise
Eau-de-vie de quetsch de marque nationale luxembourgeoise
Eau-de-vie de mirabelle de marque nationale luxembourgeoise
Eau-de-vie de prunelles de marque nationale luxembourgeoise
Wachauer Marillenbrand
Bošácka Slivovica
Szatmári Szilvapálinka
Kecskeméti Barackpálinka
Békési Szilvapálinka
Szabolcsi Almapálinka
Gönci barackpálinka
Pálinka
"Троянска сливова ракия/Сливова ракия от Троян/Troyanska slivova rakiya/Slivova rakiya from Troyan",
"Силистренска кайсиева ракия/Кайсиева ракия от Силистра/Silistrenska kayssieva rakiya/Kayssieva rakiya from Silistra",
"Тервелска кайсиева ракия/Кайсиева ракия от Тервел/Tervelska kayssieva rakiya/Kayssieva rakiya from Tervel",
"Ловешка сливова ракия/Сливова ракия от Ловеч/Loveshka slivova rakiya/Slivova rakiya from Lovech"
Pălincă
Ţuică Zetea de Medieşu Aurit
Ţuică de Valea Milcovului
Ţuică de Buzău
Ţuică de Argeş
Ţuică de Zalău
Ţuică Ardelenească de Bistriţa
Horincă de Maramureş
Horincă de Cămârzana
Horincă de Seini
Horincă de Chioar
Horincă de Lăpuş
Turţ de Oaş
Turţ de Maramureş
8. Cider spirit and perry spirit - Jabukovače i kruškovače
Calvados
Calvados du Pays d'Auge
Eau-de-vie de cidre de Bretagne
Eau-de-vie de poiré de Bretagne
Eau-de-vie de cidre de Normandie
Eau-de-vie de poiré de Normandie
Eau-de-vie de cidre du Maine
Aguardiente de sidra de Asturias
Eau-de-vie de poiré du Maine
9. Gentian spirit - Gorka alkoholna pića
Bayerischer Gebirgsenzian
Südtiroler Enzian / Genzians dell'Alto Adige
Genziana trentina / Genziana del Trentino
10. Fruit spirit drinks - Voćna žestoka pića
Pacharán
Pacharán navarro
11. Juniper-flavoured spirit drinks - Žestoka pića aromatizovana klekom (klekovača)
Ostfriesischer Korngenever
Genievre Flandres Artois
Hasseltse jenever
Balegemse jenever
Péket de Wallonie
Steinhäger
Plymouth Gin
Gin de Mahón
Vilniaus Džinas
Spišská Borovička
Slovenská Borovička Juniperus
Slovenská Borovička
Inovecká Borovička
Liptovská Borovička
12. Caraway-flavoured spirit drinks - Žestoka pića aromatizovana kimom (kimovača)
Dansk Akvavit / Dansk Aquavit
Svensk Aquavit / Svensk Akvavit / Swedish Aquavit
13. Aniseed-flavoured spirit drinks - Žestoka pića sa ukusom anisa (anisovača)
Anis espanol
Évoca anisada
Cazsvaa
Chinchón
Ojén
Rute
Oύζο / Ouzo
14. Liqueur - Liker
Berliner Kümmel
Hamburger Kümmel
Münchener Kümmel
Chiemseer Klosterlikör
Bayerischer Kräuterlikör
Cassis de Dijon
Cassis de Beaufort
Irish Cream
Palo de Mallorca
Ginjinha portuguesa
Licor de Singeverga
Benediktbeurer Klosterlikör
Ettaler Klosterlikör
Ratafia de Champagne
Ratafia catalana
Anis portugues
Finnish berry / Finnish fruit liqueur
Grossglockner Alpenbitter
Mariazeller Magenlikör
Mariazeller Jagasaftl
Puchheimer Bitter
Puchheimer Schlossgeist
Steinfelder Magenbitter
Wachauer Marillenlikör
Jägertee / Jagertee / Jagatee
Svaažu Kimelis
Čepkeliř
Demänovka Bylinný Likér
Polish Cherry
Karlovarská Hořká
15. Spirit drinks - Druga žestoka pića
Pommeau de Bretagne
Pommeau du Maine
Pommeau de Normandie
Svensk Punsch / Swedish Punch
16. Vodka - Vodka
Svensk Vodka / Swedish Vodka
Suomalainen Vodka / Finsk Vodka / Vodka of Finland
Polska Wódka/ Polish Vodka
Laugarício Vodka
Originali Lietuviška Degtinë
Wódka ziołowa z Niziny Północnopodlaskiej aromatyzowana ekstraktem z trawy żubrowej/Herbal vodka from the North Podlasie Lowland aromatised with an extract of bison grass
Latvijas Dzidrais
Rîgas Degvîns
17. Bitter-tasting spirit drinks - Žestoka pića gorkog ukusa
Rîgas melnais Balzâms / Riga Black Balsam
Demänovka bylinná horká
(V) AROMATIZOVANA VINA KOJA VODE POREKLO IZ ZAJEDNICE
Nürnberger Glühwein
Pelin
Thüringer Glühwein
Vermouth de Chambéry Vermouth di Torino
(A) VINA KOJA VODE POREKLO IZ SRBIJE
1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu
Na srpskom | Na engleskom | ||
Određeni region | Pod-region | Specified regions | Sub-regions |
Krajinski | Ključko | Krajina | Kljuc |
Knjaževački | Borsko | Knjazevac | Bor |
Aleksinački | Ražanjsko | Aleksinac | Razanj |
Toplički | Prokupačko | Toplica | Prokuplje |
Niški | Matejevačko | Nis | Matejevac |
Nišavski | Belopalanačko | Nisava | Bela Palanka |
Leskovački | Babičko | Leskovac | Babicko |
Vranjski | Surduličko | Vranje | Surdulica |
Čačanski | Ljubićko | Cacak | Ljubic |
Kruševački | Trsteničko | Krusevac | Trstenik |
Mlavski | Braničevsko | Mlava | Branicevo |
Jagodinski | Jagodinsko | Jagodina | Jagodina |
Beogradski | Gročansko | Belgrade | Grocka |
Oplenački | Kosmajsko | Oplenac | Kosmaj |
Pocerski | Tamnavsko | Cer | Tamnava |
Sremski | Fruškogorsko | Srem | Fruska Gora |
Južnobanatski | Vršačko | Southern Banat | Vrsac |
Severnobanatski | Banatsko-potisko | Northern Banat | Banat-Tisa |
| Palićko |
| Palic |
Severnokosovski* | Istočko | Northern Kosovo* | Istok |
Južnokosovski* | Đakovičko | Southern Kosovo* | Djakovica |
* Kosovo under United Nations Security Council Resolution 1244 / * Kosovo po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija
2. Stona vina sa geografskom oznakom
Na srpskom | Na engleskom |
Timočki | Timok |
* Kosovo under United Nations Security Council Resolution 1244 /
* Kosovo po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija
(B) - ALKOHOLNA PIĆA KOJA VODE POREKLO IZ SRBIJE
1. Fruit spirit - voćne rakije
Srpska šljivovica (Srpska sljivovica)
2. Wine spirit - alkoholna pića od vina
Lozovača iz Pomoravlja (Lozovaca iz Pomoravlja)
Vršačka lozovača (Vrsacka lozovaca)
Timočka lozovača (Timocka lozovaca)
Smederevska lozovača (Smederevska lozovaca)
Vršačka komovica (Vrsacka komovica)
Župska komovica (Zupska komovica)
Jastrebačka komovica (Jastrebacka komovica)
3. Ostala alkoholna pića
Šumadijski čaj (Sumadijski caj)
Lincura iz Šumadije (Lincura iz Sumadije)
Pirotska lincura (Pirotska lincura)
Travarica sa Homolja (Travarica sa Homolja)
Travarica iz Toplice (Travarica iz Toplice)
Klekovača Bajina Bašta (Klekovaca Bajina Basta)
LISTA TRADICIONALNIH IZRAZA I OZNAKA KVALITETA ZA VINA IZ ZAJEDNICE
kao što je navedeno u članovima 4 i 7 Aneksa II Protokola 2
Tradicionalni izrazi | Vina | Kategorija vina | Jezik |
REPUBLIKA ČEŠKA | |||
pozdní sběr | Sva | Kvalitetno vino | Češki |
archivní víno | Sva | Kvalitetno vino | Češki |
panenské víno | Sva | Kvalitetno vino | Češki |
NEMAČKA | |||
Qualitätswein | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Qualitätswein garantierten Ursprungs / Q.g.U | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Qualitätswein mit Prädikät / at/ Q.b.A.m.Pr / Prädikatswein | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Qualitätsschaumwein garantierten Ursprungs / Q.g.U | Sva | Kvalitetno penušavo vino | Nemački |
Auslese | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Beerenauslese | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Eiswein | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Kabinett | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Spätlese | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Trockenbeerenauslese | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Landwein | Sva | Stono vino sa geografskom indikacijom |
|
Affentaler | Altschweier, Bühl, Eisental, Neusatz / Bühl, Bühlertal, Neuweier / Baden-Baden | Kvalitetno vino | Nemački |
Badisch Rotgold | Baden | Kvalitetno vino | Nemački |
Ehrentrudis | Baden | Kvalitetno vino | Nemački |
Hock | Rhein, Ahr, Hessische Bergstraße, Mittelrhein, Nahe, Rheinhessen, Pfalz, Rheingau | Stono vino sa geografskom indikacijom |
|
Kvalitetno vino | Nemački |
|
|
Klassik / classic | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Liebfrau(en)milch | Nahe, Rheinhessen, Pfalz, Rheingau | Kvalitetno vino | Nemački |
Riesling-Hochgewächs | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Schillerwein | Württemberg | Kvalitetno vino | Nemački |
Weißherbst | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Winzersekt | Sva | Kvalitetno penušavo vino | Nemački |
GRČKA | |||
Ονομασια Προελεύσεως Ελεγχόμενη (ΟΠΕ) (Appellation d'origine controlée) | Sva | Kvalitetno vino | Grčki |
Ονομασια Προελεύσεως Ανωτέρας Ποιότητος (ΟΠΑΠ) (Appellation d'origine de qualité supérieure) | Sva | Kvalitetno vino | Grčki |
Οίνος γλυκός φυσικός (Vin doux naturel) | Μoσχάτος Κεφαλληνίας (Muscat de Céphalonie), Μοσχάτος Πατρών (Muscat de Patras), Μοσχάτος Ρίου-Πατρών (Muscat Rion de Patras), Μοσχάτος Λήμνου (Muscat de Lemnos), Μοσχάτος Ρόδου (Muscat de Rhodos), Μαυροδάφνη Πατρών (Mavrodaphne de Patras), Μαυροδάφνη Κεφαλληνίας (Mavrodaphne de Céphalonie), Σάμος (Samos), Σητεία (Sitia), Δαφνές (Dafnès), Σαντορίνη (Santorini) | Kvalitetno likersko vino | Grčki |
Οίνος φυσικώς γλυκός (Vin naturellement doux) | Vins de paille: Κεφαλληνίας (de Céphalonie), Δαφνές (de Dafnès), Λήμνου (de Lemnos), Πατρών (de Patras), Ρίου-Πατρών (de Rion de Patras), Ρόδου (de Rhodos), Σάμος (de Samos), Σητεία (de Sitia), Σαντορίνη (Santorini) | Kvalitetno vino | Grčki |
Ονομασία κατά παράδοση (Onomasia kata paradosi) | Sva | Stono vino sa geografskom indikacijom | Grčki |
Τοπικός Οίνος (vins de pays) | Sva | Stono vino sa geografskom indikacijom | Grčki |
Αγρέπαυλη (Agrepavlis) | Sva | Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Grčki |
Αμπέλι (Ampeli) | Sva | Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Grčki |
Αμπελώνας(ες) (Ampelonas es) | Sva | Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Grčki |
Aρχοντικό (Archontiko) | Sva | Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Grčki |
Κάβα (Cava) | Sva | Stono vino sa geografskom indikacijom | Grčki |
Από διαλεκτούς αμπελώνες (Gri Cru) | Μoσχάτος Κεφαλληνίας (Muscat de Céphalonie), Μοσχάτος Πατρών (Muscat de Patras), Μοσχάτος Ρίου-Πατρών (Muscat Rion de Patras), Μοσχάτος Λήμνου (Muscat de Lemnos), Μοσχάτος Ρόδου (Muscat de Rhodos), Σάμος (Samos) | Kvalitetno likersko vino | Grčki |
Ειδικά Επιλεγμένος (Gri réserve) | Sva | Kvalitetno vino, Kvalitetno likersko vino | Grčki |
Κάστρο (Kastro) | Sva | Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Grčki |
Κτήμα (Ktima) | Sva | Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Grčki |
Λιαστός (Liastos) | Sva | Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Grčki |
Μετόχι (Metochi) | Sva | Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Grčki |
Μοναστήρι (Monastiri) | Sva | Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Grčki |
Νάμα (Nama) | Sva | Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Grčki |
Νυχτέρι (Nychteri) | Σαντορίνη | Kvalitetno vino | Grčki |
Ορεινό κτήμα (Orino Ktima) | Sva | Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Grčki |
Ορεινός αμπελώνας (Orinos Ampelonas) | Sva | Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Grčki |
Πύργος (Pyrgos) | Sva | Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Grčki |
Επιλογή ή Επιλεγμένος (Réserve) | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino | Grčki |
Παλαιωθείς επιλεγμένος (Vieille réserve) | Sva | Kvalitetno likersko vino | Grčki |
Βερντέα (Verntea) | Ζάκυνθος | Stono vino sa geografskom indikacijom | Grčki |
Vinsanto | Σαντορίνη | Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino | Grčki |
ŠPANIJA | |||
Denominacion de origen (DO) | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino | Španski |
Denominacion de origen calificada (DOCa) | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino | Španski |
Vino dulce natural | Sva | Kvalitetno likersko vino | Španski |
Vino generoso14 _____ |
| Kvalitetno likersko vino | Španski |
Vino generoso de licor15 _____ |
| Kvalitetno likersko vino | Španski |
Vino de la Tierra | Tous | Stono vino sa geografskom indikacijom |
|
Aloque | DO Valdepenas | Kvalitetno vino | Španski |
Amontillado | DDOO Jerez-Xéres-Sherry y Manzanilla Sanlúcar de Barrameda |
|
|
DO Montilla Moriles | Kvalitetno likersko vino | Španski |
|
Anejo | Sva | Kvalitetno vino Stono vino sa geografskom indikacijom | Španski |
Anejo | DO Malaga | Kvalitetno likersko vino | Španski |
Chacoli / Txakolina | DO Chacoli de Bizkaia | Kvalitetno vino | Španski |
| DO Chacoli de Getaria |
|
|
| DO Chacoli de Alava |
|
|
Clásico | DO Abona | Kvalitetno vino | Španski |
| DO El Hierro |
|
|
| DO Lanzarote |
|
|
| DO La Palma |
|
|
| DO Tacoronte-Acentejo |
|
|
| DO Tarragona |
|
|
| DO Valle de Güimar |
|
|
| DO Valle de la Orotava |
|
|
| DO Ycoden-Daute-Isora |
|
|
Cream | DDOO Jérez-Xeres-Sherry y Manzanilla Sanlúcar de Barrameda | Kvalitetno likersko vino | Engleski |
| DO Montilla Moriles |
|
|
| DO Málaga |
|
|
| DO Condado de Huelva |
|
|
Criadera | DDOO Jérez-Xeres-Sherry y Manzanilla Sanlúcar de Barrameda | Kvalitetno likersko vino | Španski |
| DO Montilla Moriles |
|
|
| DO Málaga |
|
|
| DO Condado de Huelva |
|
|
Criaderas y Soleras | DDOO Jérez-Xeres-Sherry y Manzanilla Sanlúcar de Barrameda | Kvalitetno likersko vino | Španski |
| DO Montilla Moriles |
|
|
| DO Málaga |
|
|
| DO Condado de Huelva |
|
|
Crianza | Sva | Kvalitetno vino | Španski |
Dorado | DO Rueda | Kvalitetno likersko vino | Španski |
| DO Malaga |
|
|
Fino | DO Montilla Moriles | Kvalitetno likersko vino | Španski |
| DDOO Jerez-Xéres-Sherry y Manzanilla Sanlúcar de Barrameda |
|
|
Fondillon | DO Alicante | Kvalitetno vino | Španski |
Gran Reserva | Sva quality wines psr | Kvalitetno vino | Španski |
| Cava | Kvalitetno penušavo vino |
|
Lágrima | DO Málaga | Kvalitetno likersko vino | Španski |
Noble | Sva | Kvalitetno vino Stono vino sa geografskom indikacijom | Španski |
Noble | DO Malaga | Kvalitetno likersko vino | Španski |
Oloroso | DDOO Jerez-Xéres-Sherry y Manzanilla Sanlúcar de Barrameda | Kvalitetno likersko vino | Španski |
| DO Montilla- Moriles |
|
|
Pajarete | DO Málaga | Kvalitetno likersko vino | Španski |
Pálido | DO Condado de Huelva | Kvalitetno likersko vino | Španski |
| DO Rueda |
|
|
| DO Málaga |
|
|
Palo Cortado | DDOO Jerez-Xéres-Sherry y Manzanilla Sanlúcar de Barrameda | Kvalitetno likersko vino | Španski |
| DO Montilla- Moriles |
|
|
Primero de cosecha | DO Valencia | Kvalitetno vino | Španski |
Rancio | Sva | Kvalitetno vino, | Španski |
|
| Kvalitetno likersko vino |
|
Raya | DO Montilla-Moriles | Kvalitetno likersko vino | Španski |
Reserva | Sva | Kvalitetno vino | Španski |
Sobremadre | DO vinos de Madrid | Kvalitetno vino | Španski |
Solera | DDOO Jérez-Xéres-Sherry y Manzanilla Sanlúcar de Barrameda | Kvalitetno likersko vino | Španski |
| DO Montilla Moriles |
|
|
| DO Málaga |
|
|
| DO Condado de Huelva |
|
|
Superior | Sva | Kvalitetno vino | Španski |
Trasanejo | DO Málaga | Kvalitetno likersko vino | Španski |
Vino Maestro | DO Málaga | Kvalitetno likersko vino | Španski |
Vendimia inicial | DO Utiel-Requena | Kvalitetno vino | Španski |
Viejo | Sva | Kvalitetno vino, Kvalitetno likersko vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Španski |
Vino de tea | DO La Palma | Kvalitetno vino | Španski |
FRANCUSKA | |||
Appellation d'origine contrôlée | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino | Francuski |
Appellation contrôlée | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino |
|
Appellation d'origine Vin Délimité de qualité supérieure | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino | Francuski |
Vin doux naturel | AOC Banyuls, Banyuls Gru Cru, Muscat de Frontignan, Gru Roussillon, Maury, Muscat de Beaume de Venise, Muscat du Cap Corse, Muscat de Lunel, Muscat de Mireval, Muscat de Rivesaltes, Muscat de St Jean de Minervois, Rasteau, Rivesaltes | Kvalitetno vino | Francuski |
Vin de pays | Sva | Stono vino sa geografskom indikacijom | Francuski |
Ambré | Sva | Kvalitetno likersko vino, stono vino sa geografskom indikacijom | Francuski |
Château | Sva | Kvalitetno vino, Kvalitetno likersko vino, kvalitetno penušavo vino | Francuski |
Clairet | AOC Bourgogne AOC Bordeaux | Kvalitetno vino | Francuski |
Claret | AOC Bordeaux | Kvalitetno vino | Francuski |
Clos | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno likersko vino | Francuski |
Cru Artisan | AOCMédoc, Haut-Médoc, Margaux, Moulis, Listrac, St Julien, Pauillac, St Estephe | Kvalitetno vino | Francuski |
Cru Bourgeois | AOC Médoc, Haut-Médoc, Margaux, Moulis, Listrac, St Julien, Pauillac, St Estephe | Kvalitetno vino | Francuski |
Cru classé, éventuellement précédé de : Grand, Premier Grand, Deuxieme, Troisieme, Quatrieme, Cinquieme. | AOC Côtes de Provence, Graves, St Emilion Grand Cru, Haut-Médoc, Margaux, St Julien, Pauillac, St Estephe, Sauternes, Pessac Léognan, Barsac | Kvalitetno vino | Francuski |
Edelzwicker | AOC Alsace | Kvalitetno vino | Nemački |
Grand Cru | AOC Alsace, Banyuls, Bonnes Mares, Chablis, Chambertin, Chapelle Chambertin, Chambertin Clos-de-Beze, Mazoyeres ou Charmes Chambertin, Latricieres-Chambertin, Mazis Chambertin, Ruchottes Chambertin, Griottes-Chambertin,Clos de la Roche, Clos Saint Denis, Clos de Tart, Clos de Vougeot, Clos des Lambray, Corton, Corton Charlemagne, Charlemagne, Echézeaux, Grand Echézeaux, La Grand Rue, Montrachet, Chevalier-Montrachet, Bâtard-Montrachet, Bienvenues-Bâtard-Montrachet, Criots-Bâtard-Montrachet, Musigny, Romanée St Vivant, Richebourg, Romanée-Conti, La Romanée, La Tâche, St Emilion | Kvalitetno vino | Francuski |
Grand Cru | Champagne | Kvalitetno penušavo vino | Francuski |
Hors d'âge | AOC Rivesaltes | Kvalitetno likersko vino | Francuski |
Passe-tout-grains | AOC Bourgogne | Kvalitetno vino | Francuski |
Premier Cru | AOC Aloxe Corton, Auxey Duresses, Beaune, Blagny, Chablis, Chambolle Musigny, Chassagne Montrachet, Champagne, Côtes de Brouilly, Fixin, Gevrey Chambertin, Givry, Ladoix, Maranges, Mercurey, Meursault, Monthélie, Montagny, Morey St Denis, Musigny, Nuits, Nuits-Saint-Georges, Pernu-Vergelesses, Pommard, Puligny-Montrachet, , Rully, Santenay, Savigny-les-Beaune,St Aubin, Volnay, Vougeot, Vosne-Romanée | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino | Francuski |
Primeur | Sva | Kvalitetno vino, stono vino sa geografskom indikacijom | Francuski |
Rancio | AOC Grand Roussillon, Rivesaltes, Banyuls, Banyuls Grand cru, Maury, Clairette du Languedoc, Rasteau | Kvalitetno likersko vino | Francuski |
Sélection de grains nobles | AOC Alsace, Alsace Grand cru, Monbazillac, Graves supérieures, Bonnezeaux, Jurançon, Cérons, Quarts de Chaume, Sauternes, Loupiac, Côteaux du Layon, Barsac, Ste Croix du Mont, Coteaux de l'Aubance, Cadillac | Kvalitetno vino | Francuski |
Sur Lie | AOC Muscadet, Muscadet-Coteaux de la Loire, Muscadet-Côtes de Grilieu, Muscadet-Sevres et Maine, AOVDQS Gros Plant du Pays Nantais, VDT avec IG Vin de pays d'Oc et Vin de pays des Sables du Golfe du Lion | Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Francuski |
Tuilé | AOC Rivesaltes | Kvalitetno likersko vino | Francuski |
Vendanges tardives | AOC Alsace, Jurançon | Kvalitetno vino | Francuski |
Villages | AOC Anjou, Beaujolais, Côte de Beaune, Côte de Nuits, Côtes du Rhône, Côtes du Roussillon, Mâcon | Kvalitetno vino | Francuski |
Vin de paille | AOC Côtes du Jura, Arbois, L'Etoile, Hermitage | Kvalitetno vino | Francuski |
Vin jaune | AOC du Jura (Côtes du Jura, Arbois, L'Etoile, Château-Châlon) | Kvalitetno vino | Francuski |
ITALIJA | |||
Denominazione di Origine Controllata / D.O.C. | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino, delimično fermentisana šira od grožđa sa geografskom indikacijom | Italijanski |
Denominazione di Origine Controllata e Garantita / D.O.C.G. | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino, delimično fermentisana šira od grožđa sa geografskom indikacijom | Italijanski |
Vino Dolce Naturale | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino | Italijanski |
Inticazione geografica tipica (IGT) | Sva | Stono vino, " vin de pays ", vino od prezrelog grožđa i šire od grožđa delimično fermentisane sa geografskom indikacijom | Italijanski |
Landwein | Wine with GI of the autonomous province of Bolzano | Stono vino, " vin de pays ", vino od prezrelog grožđa i šire od grožđa delimično fermentisane sa geografskom indikacijom | Nemački |
Vin de pays | Wine with GI of Aosta region | Stono vino, " vin de pays ", vino od prezrelog grožđa i šire od grožđa delimično fermentisane sa geografskom indikacijom | Francuski |
Alberata o vigneti ad alberata | DOC Aversa | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino | Italijanski |
Amarone | DOC Valpolicella | Kvalitetno vino | Italijanski |
Ambra | DOC Marsala | Kvalitetno vino | Italijanski |
Ambrato | DOC Malvasia delle Lipari |
|
|
DOC Vernaccia di Oristano | Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino |
| Italijanski |
Annoso | DOC Controguerra | Kvalitetno vino | Italijanski |
Apianum | DOC Fiano di Avellino | Kvalitetno vino | Latinski |
Auslese | DOC Caldaro e Caldaro classico- Alto Adige | Kvalitetno vino | Nemački |
Barco Reale | DOC Barco Reale di Carmignano | Kvalitetno vino | Italijanski |
Brunello | DOC Brunello di Montalcino | Kvalitetno vino | Italijanski |
Buttafuoco | DOC Oltrepo Pavese | Kvalitetno vino, kvalitetno polupenušavo vino | Italijanski |
Cacc'e mitte | DOC Cacc'e Mitte di Lucera | Kvalitetno vino | Italijanski |
Cagnina | DOC Cagnina di Romagna | Kvalitetno vino | Italijanski |
Cannellino | DOC Frascati | Kvalitetno vino | Italijanski |
Cerasuolo | DOC Cerasuolo di Vittoria | Kvalitetno vino | Italijanski |
| DOC Montepulciano d'Abruzzo |
|
|
Chiaretto | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno likersko vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Italijanski |
Ciaret | DOC Monferrato | Kvalitetno vino | Italijanski |
Château | DOC de la région Valle d'Aosta | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino | Francuski |
classico | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino | Italijanski |
Dunkel | DOC Alto Adige | Kvalitetno vino | Nemački |
| DOC Trentino |
|
|
Est !Est ! !Est ! ! ! | DOC Est !Est ! !Est ! ! ! di Montefiascone | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino | Latinski |
Falerno | DOC Falerno del Massico | Kvalitetno vino | Italijanski |
Fine | DOC Marsala | Kvalitetno likersko vino | Italijanski |
Fior d'Arancio | DOC Colli Euganei | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, | Italijanski |
|
| Stono vino sa geografskom indikacijom |
|
Falerio | DOC Falerio dei colli Ascolani | Kvalitetno vino | Italijanski |
Flétri | DOC Valle d'Aosta o Vallée d'Aoste | Kvalitetno vino | Italijanski |
Garibaldi Dolce (ou GD) | DOC Marsala | Kvalitetno likersko vino | Italijanski |
Governo all'uso toscano | DOCG Chianti / Chianti classico |
|
|
| IGT Colli della Toscana Centrale | Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Italijanski |
Gutturnio | DOC Colli Piacentini | Kvalitetno vino, kvalitetno polu-penušavo vino | Italijanski |
Italia Particolare (ou IP) | DOC Marsala | Kvalitetno likersko vino | Italijanski |
Klassisch / Klassisches Ursprungsgebiet | DOC Caldaro |
|
|
| DOC Alto Adige (avec la dénomination Santa Maddalena e Terlano) | Kvalitetno vino | Nemački |
Kretzer | DOC Alto Adige |
|
|
| DOC Trentino |
|
|
| DOC Teroldego Rotaliano | Kvalitetno vino | Nemački |
Lacrima | DOC Lacrima di Morro d'Alba | Kvalitetno vino | Italijanski |
Lacryma Christi | DOC Vesuvio | Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino | Italijanski |
Lambiccato | DOC Castel San Lorenzo | Kvalitetno vino | Italijanski |
London Particolar (ou LP ou Inghilterra) | DOC Marsala | Kvalitetno likersko vino | Italijanski |
Morellino | DOC Morellino di Scansano | Kvalitetno vino | Italijanski |
Occhio di Pernice | DOC Bolgheri, Vin Santo Di Carmignano, Colli dell'Etruria Centrale, Colline Lucchesi, Cortona, Elba, Montecarlo, Monteregio di Massa Maritima, San Gimignano, Sant'Antimo, Vin Santo del Chianti, Vin Santo del Chianti classico, Vin Santo di Montepulciano | Kvalitetno vino | Italijanski |
Oro | DOC Marsala | Kvalitetno likersko vino | Italijanski |
Pagadebit | DOC pagadebit di Romagna | Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino | Italijanski |
Passito | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino, stono vino sa geografskom indikacijom | Italijanski |
Ramie | DOC Pinerolese | Kvalitetno vino | Italijanski |
Rebola | DOC Colli di Rimini | Kvalitetno vino | Italijanski |
Recioto | DOC Valpolicella |
|
|
DOC Gambellara |
|
|
|
DOCG Recioto di Soave | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino | Italijanski |
|
Riserva | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino | Italijanski |
Rubino | DOC Garda Colli Mantovani |
|
|
DOC Rubino di Cantavenna |
|
|
|
DOC Teroldego Rotaliano |
|
|
|
DOC Trentino | Kvalitetno vino | Italijanski |
|
Rubino | DOC Marsala | Kvalitetno likersko vino | Italijanski |
Sangue di Giuda | DOC Oltrepo Pavese | Kvalitetno vino, kvalitetno polupenušavo vino | Italijanski |
Scelto | Sva | Kvalitetno vino | Italijanski |
Sciacchetra | DOC Cinque Terre | Kvalitetno vino | Italijanski |
Sciac-tra | DOC Pornassio o Ormeasco di Pornassio | Kvalitetno vino | Italijanski |
Sforzato, Sfursat | DO Valtellina | Kvalitetno vino | Italijanski |
Spätlese | DOC / IGT de Bolzano | Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Nemački |
Soleras | DOC Marsala | Kvalitetno likersko vino | Italijanski |
Stravecchio | DOC Marsala | Kvalitetno likersko vino | Italijanski |
Strohwein | DOC / IGT de Bolzano | Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Nemački |
Superiore | Sva | Kvalitetno vino, Kvalitetno penušavo vino, Kvalitetno polupenušavo vino, Kvalitetno likersko vino | Italijanski |
Superiore Old Marsala (ou SOM) | DOC Marsala | Kvalitetno likersko vino | Italijanski |
Torchiato | DOC Colli di Conegliano | Kvalitetno vino | Italijanski |
Torcolato | DOC Breganze | Kvalitetno vino | Italijanski |
Vecchio | DOC Rosso Barletta, Aglianico del Vuture, Marsala, Falerno del Massico | Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino | Italijanski |
Vendemmia Tardiva | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno polupenušavo vino, stono vino sa geografskom indikacijom | Italijanski |
Verdolino | Sva | Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Italijanski |
Vergine | DOC Marsala |
|
|
DOC Val di Chiana | Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino | Italijanski |
|
Vermiglio | DOC Colli dell Etruria Centrale | Kvalitetno likersko vino | Italijanski |
Vino Fiore | Sva | Kvalitetno vino | Italijanski |
Vino Nobile | Vino Nobile di Montepulciano | Kvalitetno vino | Italijanski |
Vino Novello o Novello | Sva | Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Italijanski |
Vin santo / Vino Santo / Vinsanto | DOC et DOCG Bianco dell'Empolese, Bianco della Valdinievole, Bianco Pisano di San Torpé, Bolgheri, Cuia dei Colli Apuani, Capalbio, Carmignano, Colli dell'Etruria Centrale, Colline Lucchesi, Colli del Trasimeno, Colli Perugini, Colli Piacentini, Cortona, Elba, Gambellera, Montecarlo, Monteregio di Massa Maritima, Montescudaio, Offida, Orcia, Pomino, San Gimignano, San'Antimo, Val d'Arbia, Val di Chiana, Vin Santo del Chianti, Vin Santo del Chianti classico, Vin Santo di Montepulciano, Trentino | Kvalitetno vino | Italijanski |
Vivace | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino, stono vino sa geografskom indikacijom | Italijanski |
KIPAR | |||
Οίνος Ελεγχόμενης Ονομασίας Προέλευσης |
|
|
|
(ΟΕΟΠ) | Sva | Kvalitetno vino | Grčki |
Τοπικός Οίνος |
|
|
|
(Regional Wine) | Sva | Stono vino sa geografskom indikacijom | Grčki |
Μοναστήρι (Monastiri) | Sva | Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom | Grčki |
Κτήμα (Ktima) | Sva | Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom | Grčki |
Αμπελώνας (-ες) |
|
|
|
(Ampelonas (-es)) | Sva | Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom | Grčki |
Μονή (Moni) | Sva | Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom | Grčki |
LUKSEMBRUG | |||
Marque nationale | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino | Francuski |
Appellation contrôlée | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino | Francuski |
Appellation d'origine controlée | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino | Francuski |
Vin de pays | Sva | Stono vino sa geografskom indikacijom | Francuski |
Gri premier cru | Sva | Kvalitetno vino | Francuski |
Premier cru | Sva | Kvalitetno vino | Francuski |
Vin classé | Sva | Kvalitetno vino | Francuski |
Château | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino | Francuski |
MAĐARSKA | |||
minőségi bor | Sva | Kvalitetno vino | Mađarski |
különleges minőségű bor | Sva | Kvalitetno vino | Mađarski |
fordítás | Tokaj / -i | Kvalitetno vino | Mađarski |
máslás | Tokaj / -i | Kvalitetno vino | Mađarski |
szamorodni | Tokaj / -i | Kvalitetno vino | Mađarski |
aszú … puttonyos, completed by the numbers 3-6 | Tokaj / -i | Kvalitetno vino | Mađarski |
aszúeszencia | Tokaj / -i | Kvalitetno vino | Mađarski |
eszencia | Tokaj / -i | Kvalitetno vino | Mađarski |
Tájbor | Sva | Stono vino sa geografskom indikacijom | Mađarski |
Bikavér | Eger, Szekszárd | Kvalitetno vino | Mađarski |
késői szüretelésű bor | Sva | Kvalitetno vino | Mađarski |
válogatott szüretelésű bor | Sva | Kvalitetno vino | Mađarski |
muzeális bor | Sva | Kvalitetno vino | Mađarski |
Siller | Sva | Stono vino sa geografskom indikacijom, i kvalitetno vino | Mađarski |
AUSTRIJA | |||
Qualitätswein | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Qualitätswein besonderer Reife und Leseart / Prädikatswein | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Qualitätswein mit staatlicher Prüfnummer | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Ausbruch / Ausbruchwein | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Auslese / Auslesewein | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Beerenauslese (wein) | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Eiswein | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Kabinett / Kabinettwein | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Schilfwein | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Spätlese / Spätlesewein | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Strohwein | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Trockenbeerenauslese | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Landwein | Sva | Stono vino sa geografskom indikacijom |
|
Ausstich | Sva | Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom | Nemački |
Auswahl | Sva | Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom | Nemački |
Bergwein | Sva | Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom | Nemački |
Klassik / classic | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Erste Wahl | Sva | Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom | Nemački |
Hausmarke | Sva | Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom | Nemački |
Heuriger | Sva | Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom | Nemački |
Jubiläumswein | Sva | Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom | Nemački |
Reserve | Sva | Kvalitetno vino | Nemački |
Schilcher | Steiermark | Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom | Nemački |
Sturm | Sva | Delimično fermentisana šira sa geografskom indikacijom | Nemački |
PORTUGALIJA | |||
Denominaçao de origem (DO) | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino | Portugalski |
Denominaçao de origem controlada (DOC) | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino | Portugalski |
Indicaçâo de proveniencia regulamentada (IPR) | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino | Portugalski |
Vinho doce natural | Sva | Kvalitetno likersko vino | Portugalski |
Vinho generoso | DO Porto, Madeira, Moscatel de Setúbal, Carcavelos | Kvalitetno likersko vino | Portugalski |
Vinho regional | Sva | Stono vino sa geografskom indikacijom | Portugalski |
Canteiro | DO Madeira | Kvalitetno likersko vino | Portugalski |
Colheita Seleccionada | Sva | Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Portugalski |
Crusted / Crusting | DO Porto | Kvalitetno likersko vino | Engleski |
Escolha | Sva | Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom | Portugalski |
Escuro | DO Madeira | Kvalitetno likersko vino | Portugalski |
Fino | DO Porto |
|
|
DO Madeira | Kvalitetno likersko vino | Portugalski |
|
Frasqueira | DO Madeira | Kvalitetno likersko vino | Portugalski |
Garrafeira | Sva | Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom |
|
Kvalitetno likersko vino | Portugalski |
|
|
Lágrima | DO Porto | Kvalitetno likersko vino | Portugalski |
Leve | Stono vino sa geografskom indikacijom Estremadura i Ribatejano |
|
|
DO Madeira, DO Porto | Stono vino sa geografskom indikacijom |
|
|
Kvalitetno likersko vino | Portugalski |
|
|
Nobre | DO Dâo | Kvalitetno vino | Portugalski |
Reserva | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino, kvalitetno penušavo vino, stono vino sa geografskom indikacijom | Portugalski |
Reserva velha (or grand reserva) | DO Madeira | Kvalitetno penušavo vino, kvalitetno likersko vino | Portugalski |
Ruby | DO Porto | Kvalitetno likersko vino | Engleski |
Solera | DO Madeira | Kvalitetno likersko vino | Portugalski |
Super reserve | Sva | Kvalitetno penušavo vino | Portugalski |
Superior | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino, stono vino sa geografskom indikacijom | Portugalski |
Tawny | DO Porto | Kvalitetno likersko vino | Engleski |
Vintage supplemented by Late Bottle (LBV) ou Character | DO Porto | Kvalitetno likersko vino | Engleski |
Vintage | DO Porto | Kvalitetno likersko vino | Engleski |
SLOVENIJA | |||
Penina | Sva | Kvalitetno penušavo vino | Slovenački |
pozna trgatev | Sva | Kvalitetno vino | Slovenački |
Izbor | Sva | Kvalitetno vino | Slovenački |
jagodni izbor | Sva | Kvalitetno vino | Slovenački |
suhi jagodni izbor | Sva | Kvalitetno vino | Slovenački |
ledeno vino | Sva | Kvalitetno vino | Slovenački |
arhivsko vino | Sva | Kvalitetno vino | Slovenački |
mlado vino | Sva | Kvalitetno vino | Slovenački |
Cviček | Dolenjska | Kvalitetno vino | Slovenački |
Teran | Kras | Kvalitetno vino | Slovenački |
SLOVAČKA | |||
Forditáš | Tokaj / -ská / -ský / -ské | Kvalitetno vino | Slovački |
Mášláš | Tokaj / -ská / -ský / -ské | Kvalitetno vino | Slovački |
Samorodné | Tokaj / -ská / -ský / -ské | Kvalitetno vino | Slovački |
výber … putňový, completed by the numbers 3-6 | Tokaj / -ská / -ský / -ské | Kvalitetno vino | Slovački |
výberová esencia | Tokaj / -ská / -ský / -ské | Kvalitetno vino | Slovački |
Esencia | Tokaj / -ská / -ský / -ské | Kvalitetno vino | Slovački |
BUGARSKA | |||
Гарантирано наименование за произход (ГНП) (guaranteed appellation of origin) | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno penušavo vino i kvalitetno likersko vino | Bugarski |
Гарантирано наименование за произход (ГНП) (guaranteed appellation of origin) | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno penušavo vino i kvalitetno likersko vino | Bugarski |
Гарантирано и контролирано наименование за произход (ГКНП) (guaranteed i controlled appellation of origin) | Sva | Kvalitetno vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno penušavo vino i kvalitetno likersko vino | Bugarski |
Благородно сладко вино (БСВ) (noble sweet wine) | Sva | Kvalitetno likersko vino | Bugarski |
регионално вино(Regional wine) | Sva | Stono vino sa geografskom indikacijom | Bugarski |
Ново (young) | Sva | Kvalitetno vino | Bugarski |
Премиум (premium) | Sva | Stono vino sa geografskom indikacijom | Bugarski |
Резерва (reserve) | Sva | Kvalitetno vino | Bugarski |
Премиум резерва (premium reserve) | Sva | Stono vino sa geografskom indikacijom | Bugarski |
Специална резерва (special reserve) | Sva | Kvalitetno vino | Bugarski |
Специална селекция (special selection) | Sva | Kvalitetno vino | Bugarski |
Колекционно (collection) | Sva | Kvalitetno vino | Bugarski |
Премиум оук,или първо зареждане в бъчва (premium oak) | Sva | Kvalitetno vino | Bugarski |
Беритба на презряло грозде (vintage of overripe grapes) | Sva | Kvalitetno vino | Bugarski |
Розенталер (Rosenthaler) | Sva | Kvalitetno vino | Bugarski |
RUMUNIJA | |||
Vin cu denumire de origine controlată (D.O.C.) | Sva | Kvalitetno vino | Rumunski |
Cules la maturitate deplină (C.M.D.) | Sva | Kvalitetno vino | Rumunski |
Cules târziu (C.T.) | Sva | Kvalitetno vino | Rumunski |
Cules la înnobilarea boabelor (C.I.B.) | Sva | Kvalitetno vino | Rumunski |
Vin cu indicaţie geografică | Sva | Stono vino sa geografskom indikacijom | Rumunski |
Rezervă | Sva | Kvalitetno vino | Rumunski |
Vin de vinotecă | Sva | Kvalitetno vino | Rumunski |
Lista specifičnih tradicionalnih izraza za vino | ||
Specifični tradicionalni izrazi | Vino | Kategorija vina |
Kontrolisano poreklo / K.P. | Sva | Stono vino sa geografskom indikacijom |
Kontrolisano poreklo i kvalitet / K.P.K. | Sva | Kvalitetno vino |
Kontrolisano poreklo i garantovan kvalitet / K.P.G. | Sva | (Visoko) kvalitetno vino |
Lista komplementarnih tradicionalnih izraza za vino | |||
Komplementarni tradicionalni izrazi | Vino | Kategorija vina | Jezik |
Sopstvena berba | Sva | Stono vino sa geografskom indikacijom, kvalitetno vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno penušavo vino i kvalitetno likersko vino | Srpski |
Arhivsko vino | Sva | Kvalitetno vino | Srpski |
Kasna berba | Sva | Kvalitetno vino | Srpski |
Suvarak | Sva | Kvalitetno vino | Srpski |
Mlado vino | Sva | Stono vino sa geografskom indikacijom, kvalitetno vino | Srpski |
LISTA KONTAKT OSOBA
KAO ŠTO JE NAVEDENO U ČLANU 12 ANEKSA II PROTOKOLA 2
(a) SRBIJA
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Nemanjina 22-26
11000 Beograd
Srbija
Telefon: +381 11 3611880
Fax: +381 11 3631652
e-pošta: m.davidovic@minpolj.sr.gov.yu
(b) Zajednica
Evropska Komisija
Generalni direktor za poljoprivredu i ruralni razvoj
Direkcija B Međunarodni poslovi II
Rukovodilac Jedinice B.2 za proširenje
B-1049 Brisel / Brussel
Belgija
Telefon: +32 2 299 11 11
Fax: +32 2 296 62 92
e-pošta: AGRI-EC-Serbia-winetrade@ec.europa.eu
O DEFINICIJI POJMA "PROIZVODI SA POREKLOM" I METODAMA ADMINISTRATIVNE SARADNJE ZA PRIMENU ODREDBI OVOG SPORAZUMA IZMEĐU ZAJEDNICE I SRBIJE
Glava I OPŠTE ODREDBE
Glava II DEFINICIJA POJMA "PROIZVODI SA POREKLOM"
- Član 3. Kumulacija u Zajednici
- Član 5. Potpuno dobijeni proizvodi
- Član 6. Dovoljno obrađeni ili prerađeni proizvodi
- Član 7. Nedovoljni postupci obrade ili prerade
- Član 8. Kvalifikaciona jedinica
- Član 9. Pribor, rezervni delovi i alati
Glava III TERITORIJALNI USLOVI
- Član 12. Načelo teritorijalnosti
Glava IV POVRAĆAJ ILI OSLOBOĐENJA
- Član 15. Zabrana povraćaja ili oslobođenja od carine
Glava V DOKAZ O POREKLU
- Član 17. Postupak izdavanja uverenja o kretanju robe EUR.1
- Član 18. Naknadno izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1
- Član 19. Izdavanje duplikata uverenja o kretanju robe EUR.1
- Član 20. Izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1 na osnovu izdatog ili prethodno popunjenog dokaza o poreklu
- Član 21. Odvojeno knjigovodstveno iskazivanje
- Član 22. Uslovi za popunjavanje izjave na fakturi
- Član 24. Važenje dokaza o poreklu
- Član 25. Podnošenje dokaza o poreklu
- Član 27. Izuzeća od dokazivanja porekla
- Član 29. Čuvanje dokaza o poreklu i prateće dokumentacije
- Član 30. Neslaganje i formalne greške
- Član 31. Iznosi izraženi u evrima
Glava VI METODI ADMINISTRATIVNE SARADNJE
- Član 33. Provera dokaza o poreklu
Glava VII CEUTA I MELILJA
Glava VIII ZAVRŠNE ODREDBE
Lista priloga
Prilog I: Uvodne napomene uz Listu u Prilogu II
Prilog II: Lista obrade ili prerade koju treba izvršiti na materijalima bez porekla kako bi prerađeni proizvod mogao da stekne status proizvoda sa poreklom
Prilog III: Obrasci uverenja o kretanju robe EUR.1 i zahteva za izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1
Prilog IV: Tekst izjave na fakturi
Prilog V: Proizvodi isključeni iz kumulacije predviđene u čl. 3. i 4.
Zajedničke deklaracije
- Zajednička deklaracija koja se odnosi na Kneževinu Andoru
- Zajednička deklaracija koja se odnosi na Republiku San Marino
OPŠTE ODREDBE
Za potrebe ovog protokola:
(a) "izrada" znači bilo koju vrstu obrade ili prerade, uključujući sklapanje ili posebne postupke;
(b) "materijal" znači bilo koji sastojak, sirovinu, komponentu ili deo itd. koji se koriste u izradi proizvoda;
(v) "proizvod" znači proizvod koji se izrađuje, čak i ako je namenjen za kasniju upotrebu u nekom drugom postupku izrade;
(g) "roba" znači i materijale i proizvode;
(d) "carinska vrednost" znači vrednost utvrđenu u skladu sa Sporazumom o primeni člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini GATT (WTO Sporazum o carinskoj vrednosti) iz 1994;
(đ) "cena franko fabrika" znači cenu plaćenu za proizvod proizvođaču u Zajednici ili u Srbiji u čijem je preduzeću obavljena zadnja obrada ili prerada, pod uslovom da ta cena uključuje vrednost svih upotrebljenih materijala, uz odbitak unutrašnjih poreza koji se vraćaju ili se mogu vratiti nakon izvoza dobijenog proizvoda;
(e) "vrednost materijala" znači carinsku vrednost u vreme uvoza upotrebljenih materijala bez porekla ili, ako ona nije poznata i ne može se utvrditi, prvu cenu koja se može utvrditi a koja se za te materijale plaća u Zajednici ili u Srbiji;
(ž) "vrednost materijala sa poreklom" znači vrednost materijala iz tačke (e) primenjenu mutatis mutandis;
(z) "dodata vrednost" podrazumeva cenu proizvoda na paritetu franko fabrika, umanjenu za carinsku vrednost svakog uključenog materijala poreklom iz zemalja iz čl. 3. i 4. ili, ako carinska vrednost nije poznata i ne može se utvrditi, prvu cenu koja se može utvrditi, a koja se za te materijale plaća u Zajednici ili u Srbiji;
(i) "glave" i "tarifni brojevi" znače glave i tarifne brojeve (četvorocifrene oznake) korišćene u nomenklaturi koja čini Harmonizovani sistem naziva i šifarskih oznaka roba (u daljem tekstu "Harmonizovani sistem" ili "HS");
(j) "svrstan" se odnosi na svrstavanje proizvoda ili materijala u određeni tarifni broj.
(k) "pošiljka" znači proizvode koje jedan izvoznik istovremeno šalje jednom primaocu ili proizvode obuhvaćene jednim prevoznim dokumentom koji pokriva njihovu dopremu od izvoznika do primaoca ili, u nedostatku takvog dokumenta, proizvode obuhvaćene jednom fakturom;
(l) "teritorije" uključuje teritorijalne vode.
DEFINICIJA POJMA "PROIZVODI SA POREKLOM"
1. Za svrhe sprovođenja ovog sporazuma, sledeći proizvodi će se smatrati proizvodima sa poreklom iz Zajednice:
(a) proizvodi u potpunosti dobijeni u Zajednici u smislu člana 5. ovog protokola;
(b) proizvodi dobijeni u Zajednici koji uključuju materijale koji nisu u potpunosti tamo dobijeni, pod uslovom da su ti materijali prošli dovoljnu obradu ili preradu u Zajednici u smislu člana 6. ovog protokola.
2. Za svrhe sprovođenja ovog sporazuma, sledeći proizvodi će se smatrati proizvodima sa poreklom iz Srbije:
(a) proizvodi u potpunosti dobijeni u Srbiji u smislu člana 5. ovog protokola;
(b) proizvodi dobijeni u Srbiji koji uključuju materijale koji nisu u potpunosti tamo dobijeni, pod uslovom da su ti materijali prošli dovoljnu obradu ili preradu u Srbiji u smislu člana 6. ovog protokola.
1. Ne dovodeći u pitanje odredbe člana 2. stav 1, proizvodi će se smatrati proizvodima poreklom iz Zajednice ukoliko su tamo dobijeni, a sadrže materijale poreklom iz Srbije, iz Zajednice ili bilo koje druge zemlje ili teritorije koja je uključena ili povezana u Proces stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji16 ili sadrže materijale poreklom iz Turske na koje se primenjuje Odluka Veća za udruživanje Evropske zajednice i Turske br. 1/95 od 22. decembra 1995. godine,17 pod uslovom da su u Zajednici bili predmet obrade ili prerade koja premašuje postupke navedene u članu 7. Nije neophodno da takvi materijali prođu dovoljnu obradu ili preradu.
2. Ukoliko obrada ili prerada izvršena u Zajednici ne premašuje postupke navedene u članu 7, dobijeni proizvod smatraće se proizvodom poreklom iz Zajednice samo ukoliko je tamo dodata vrednost veća od vrednosti korišćenih materijala sa poreklom iz bilo koje zemlje ili teritorije navedene u stavu 1. Ukoliko to nije slučaj, dobijeni proizvod smatraće se proizvodom sa poreklom one zemlje ili teritorije čiji materijal sa poreklom, korišćen u proizvodnji u Zajednici, učestvuje sa najvećom vrednošću.
3. Proizvodi poreklom iz jedne zemlje ili teritorije navedene u stavu 1, koji u Zajednici nisu bili predmet nikakve obrade ili prerade, zadržavaju svoje poreklo ukoliko se izvoze u neku od tih zemalja ili teritorija.
4. Kumulacija predviđena u ovom članu može se primeniti samo pod uslovom:
(a) da se između zemalja ili teritorija uključenih u sticanje statusa robe sa poreklom i zemalja ili teritorija odredišta primenjuje sporazum o preferencijalnoj trgovini, u skladu sa čl. XXIV Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT);
(b) da su materijali i proizvodi stekli status robe sa poreklom primenom pravila o poreklu koja su identična pravilima datim u ovom protokolu;
i
(v) da su obaveštenja o ispunjenosti nužnih uslova za primenu kumulacije objavljena u Službenom listu Evropske unije (serija C) i u Srbiji, u skladu sa nacionalnim propisima.
Kumulacija predviđena ovim članom primenjivaće se od dana naznačenog u obaveštenju objavljenom u Službenom listu Evropske unije (serija C).
Zajednica će, preko Komisije Evropske zajednice, dostaviti Srbiji detalje Sporazuma i odgovarajućih pravila o poreklu, koji se primenjuju sa drugim zemljama i teritorijama navedenim u stavu 1.
Kumulacija predviđena u ovom članu ne primenjuje se na proizvode obuhvaćene Prilogom V.
_____
16Kao što je definisano u Zaključcima Saveta za opšte poslove u aprilu 1997. godine i Saopštenju Komisije u maju 1999. godine o uspostavljanju Procesa stabilizacije i pridruživanja između Evropske zajednice i zemalja zapadnog Balkana.
17Odluka Veća za udruživanje Evropske zajednice i Turske br. 1/95 od 22. decembra 1995. godine primenjuje se na proizvode koji se ne smatraju poljoprivrednim proizvodima, kao što je definisano u Sporazumu o uspostavljanju asocijacije između Evropske ekonomske zajednice i Turske, i koji ne predstavljaju ugalj i proizvode od čelika, kao što je definisano u Sporazumu između Evropske zajednice za ugalj i čelik i Republike Turske o trgovini proizvodima obuhvaćenim sporazumom kojim se uspostavlja Evropska zajednica za ugalj i čelik.
Član 4
1. Ne dovodeći u pitanje odredbe člana 2. stav 2, proizvodi će se smatrati proizvodima poreklom iz Srbije ukoliko su tamo dobijeni, a sadrže materijale poreklom iz Zajednice, iz Srbije ili bilo koje druge zemlje ili teritorije koja je uključena ili povezana u Proces stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji18 ili sadrže materijale poreklom iz Turske na koje se primenjuje Odluka Veća za udruživanje Evropske zajednice i Turske br. 1/95 od 22. decembra 1995. godine,19 pod uslovom da su u Srbiji bili predmet obrade ili prerade koja premašuje postupke navedene u članu 7. Nije neophodno da takvi materijali prođu dovoljnu obradu ili preradu.
2. Ukoliko obrada ili prerada izvršena u Srbiji ne premašuje postupke navedene u članu 7, dobijeni proizvod smatraće se proizvodom poreklom iz Srbije samo ukoliko je tamo dodata vrednost veća od vrednosti korišćenih materijala sa poreklom iz bilo koje zemlje ili teritorije navedene u stavu 1. Ukoliko to nije slučaj, dobijeni proizvod smatraće se proizvodom sa poreklom one zemlje ili teritorije čiji materijal sa poreklom, korišćen u proizvodnji u Srbiji, učestvuje sa najvećom vrednošću.
3. Proizvodi poreklom iz jedne zemlje ili teritorije navedene u stavu 1, koji u Srbiji nisu bili predmet nikakve obrade ili prerade, zadržavaju svoje poreklo ukoliko se izvoze u neku od tih zemalja ili teritorija.
4. Kumulacija predviđena u ovom članu može se primeniti samo pod uslovom:
(a) da se između zemalja ili teritorija uključenih u sticanje statusa robe sa poreklom i zemalja ili teritorija odredišta primenjuje sporazum o preferencijalnoj trgovini, u skladu sa čl. XXIV Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT);
(b) da su materijali i proizvodi stekli status robe sa poreklom primenom pravila o poreklu koja su identična pravilima datim u ovom protokolu;
i
(v) da su obaveštenja o ispunjenosti nužnih uslova za primenu kumulacije objavljena u Službenom listu Evropske unije (serija C) i u Srbiji, u skladu sa nacionalnim propisima.
Kumulacija predviđena ovim članom primenjivaće se od dana naznačenog u obaveštenju objavljenom u Službenom listu Evropske unije (serija C).
Srbija će, preko Komisije Evropske zajednice, dostaviti Zajednici detalje Sporazuma, uključujući datume njihovog stupanja na snagu, i odgovarajućih pravila o poreklu, koji se primenjuju sa drugim zemljama i teritorijama navedenim u stavu 1.
Kumulacija predviđena u ovom članu ne primenjuje se na proizvode obuhvaćene Prilogom V.
_____
18Kao što je definisano u Zaključcima Saveta za opšte poslove u aprilu 1997. godine i Saopštenju Komisije u maju 1999. godine o uspostavljanju Procesa stabilizacije i pridruživanja između Evropske zajednice i zemalja zapadnog Balkana.
19Odluka Veća za udruživanje Evropske zajednice i Turske br. 1/95 od 22. decembra 1995. godine primenjuje se na proizvode koji se ne smatraju poljoprivrednim proizvodima, kao što je definisano u Sporazumu o uspostavljanju asocijacije između Evropske ekonomske zajednice i Turske, i koji ne predstavljaju ugalj i proizvode od čelika, kao što je definisano u Sporazumu između Evropske zajednice za ugalj i čelik i Republike Turske o trgovini proizvodima obuhvaćenim sporazumom kojim se uspostavlja Evropska zajednica za ugalj i čelik.
Član 5
1. Potpuno dobijenim proizvodima u Zajednici ili u Srbiji smatraju se:
(a) mineralni proizvodi izvađeni iz zemlje ili morskog dna;
(b) tamo ubrani ili požnjeveni biljni proizvodi;
(v) tamo okoćene i uzgojene žive životinje;
(g) proizvodi dobijeni od tamo uzgojenih živih životinja;
(d) proizvodi tamo dobijeni lovom ili ribolovom;
(đ) proizvodi morskog ribolova i drugi proizvodi koji su izvađeni iz mora van teritorijalnih voda Zajednice ili Srbije, njenim plovilima;
(e) proizvodi izrađeni na njenim brodovima fabrikama isključivo od proizvoda iz stava (đ);
(ž) tamo prikupljeni upotrebljavani predmeti, namenjeni samo za recikliranje sirovina, uključujući upotrebljavane automobilske gume koje se mogu koristiti samo za protektiranje ili kao otpad;
(z) otpad i otpadne materije od proizvodnih aktivnosti sprovedenih tamo;
(i) proizvodi izvađeni s morskog dna ili podzemlja van njenih teritorijalnih voda, pod uslovom da ona ima isključiva prava na obradu tog dna ili podzemlja;
(j) roba tamo proizvedena isključivo od proizvoda navedenih u stavovima (a) do (i).
2. Pojmovi "njena plovila" i "njeni brodovi fabrike" u stavu 1. tačke (đ) i (e) primenjuju se samo na plovila i brodove fabrike:
(a) koji su registrovani ili se vode u državi članici Zajednice ili u Srbiji;
(b) koji plove pod zastavom zemlje članice Zajednice ili Srbije;
(v) koji su najmanje 50% u vlasništvu državljana države članice Zajednice ili Srbije, ili firme sa sedištem u jednoj od tih država, u kojoj su direktor ili direktori, predsednik poslovodnog ili nadzornog odbora te većina članova tih odbora državljani države članice Zajednice ili Srbije, te u kojima, dodatno, u slučaju partnerstva ili društava s ograničenom odgovornošću, najmanje polovina kapitala pripada tim državama ili javnim telima ili državljanima tih država;
(g) na kojima su komandant i oficiri državljani države članice Zajednice ili Srbije; i
(d) na kojima su najmanje 75% posade državljani države članice Zajednice ili Srbije.
Član 6
Dovoljno obrađeni ili prerađeni proizvodi
1. Za potrebe člana 2, proizvodi koji nisu potpuno dobijeni smatraju se dovoljno obrađenim ili prerađenim kad su ispunjeni uslovi navedeni u listi iz Priloga II.
Gore pomenuti uslovi označavaju za sve proizvode obuhvaćene ovim sporazumom obradu ili preradu koje se moraju obaviti na materijalima bez porekla koji se koriste u izradi, te se primenjuju u odnosu samo na takve materijale. Iz toga sledi da ako se proizvod koji je stekao poreklo ispunjenjem uslova navedenih u listi koristi za izradu nekog drugog proizvoda, tada se na njega ne odnose uslovi primenljivi na proizvod u koji se on ugrađuje, te se ne uzimaju u obzir materijali bez porekla koji su eventualno korišćeni u njegovoj izradi.
2. Bez obzira na uslove iz stava 1, materijali bez porekla koji se prema uslovima iz liste ne bi smeli koristiti u izradi određenog proizvoda, ipak se mogu koristiti, pod uslovom:
(a) da njihova ukupna vrednost ne prelazi 10% cene proizvoda franko fabrika;
(b) da se primenom ovog stava ne prekorači bilo koji od procenata navedenih u listi kao maksimalna vrednost materijala bez porekla.
Ovaj stav ne primenjuje se na proizvode obuhvaćene Glavama 50 do 63 Harmonizovanog sistema.
3. Stavovi 1. i 2. će se primenjivati saglasno odredbama člana 7.
Član 7
Nedovoljni postupci obrade ili prerade
1. Ne dovodeći u pitanje odredbe stava 2. ovog člana, sledeće operacije treba smatrati obradom ili preradom koja nije dovoljna da bi proizvod dobio status proizvoda sa poreklom, bilo da su ili ne ispunjeni uslovi iz člana 6:
a) postupci za očuvanje robe u dobrom stanju za vreme prevoza i skladištenja;
b) rastavljanje i sastavljanje pošiljki;
v) pranje, čišćenje, uklanjanje prašine, korozije, ulja, boje ili drugih materija za prekrivanje;
g) peglanje ili presovanje tekstila;
d) jednostavni postupci bojenja i poliranja;
đ) komišanje, beljenje, delimično ili u celini, poliranje i glaziranje žita i pirinča;
e) postupci bojenja šećera ili oblikovanja šećernih kocki;
ž) guljenje, uklanjanje koštica i ljuštenje voća, oraščića i povrća;
z) brušenje, jednostavno drobljenje ili jednostavno rezanje;
i) prebiranje, prosejavanje, sortiranje, razvrstavanje, gradiranje i sparivanje (uključujući i sastavljanje garniture proizvoda);
j) jednostavno pakovanje u tegle, konzerve, čuture, kesice, sanduke, kutije, učvršćivanje na kartone ili ploče, itd., kao i svi ostali jednostavni postupci pakovanja;
k) dodavanje oznaka, nalepnica, natpisa i drugih sličnih znakova za razlikovanje proizvoda i njihove ambalaže;
l) jednostavno mešanje proizvoda, bili oni različiti ili ne; mešanje šećera sa bilo kojim drugim materijalom;
lj) jednostavno sklapanje delova kako bi se proizveo celovit proizvod, ili rastavljanje proizvoda na delove;
m) kombinacija dva ili više postupaka navedenih u tačkama od a) do lj);
n) klanje životinja.
2. Kada se utvrđuje da li je obrada ili prerada izvršena na proizvodu nedovoljna u smislu stava 1, svi postupci obavljeni na proizvodu u Zajednici ili u Srbiji uzeće se u obzir zajedno.
Član 8
1. Kvalifikaciona jedinica za primenu odredbi ovog protokola konkretni je proizvod, koji se smatra osnovnom jedinicom kada se roba svrstava primenom nomenklature Harmonizovanog sistema.
Iz tog proizlazi da:
(a) kad se proizvod koji se sastoji od grupe ili sklopa elemenata, svrstava u jedan tarifni broj Harmonizovanog sistema, takva celina čini jednu kvalifikacionu jedinicu;
(b) kad se pošiljka sastoji od niza istih proizvoda svrstanih u isti tarifni broj Harmonizovanog sistema, svaki proizvod mora se uzimati pojedinačno prilikom primene odredbi ovog protokola.
2. Kada se, u skladu sa Osnovnim pravilom 5 Harmonizovanog sistema, ambalaža svrstava zajedno sa proizvodom, ona će biti uključena i za potrebe utvrđivanja porekla.
Član 9
Pribor, rezervni delovi i alati
Pribor, rezervni delovi i alati isporučeni sa opremom, mašinom, uređajem ili vozilom, koji su deo normalne opreme i uključeni u njenu cenu ili koji nisu posebno fakturisani, smatraju se sastavnim delom te opreme, mašine, uređaja ili vozila.
Član 10
Setovi, kako su definisani Osnovnim pravilom 3 Harmonizovanog sistema, smatraju se proizvodom sa poreklom, kada sve komponente seta imaju poreklo. Međutim, kada se set sastoji od proizvoda sa poreklom i proizvoda bez porekla, smatraće se proizvodom sa poreklom pod uslovom da vrednost proizvoda bez porekla ne premašuje 15% cene seta franko fabrika.
Član 11
Da bi se utvrdilo da li je neki proizvod sa poreklom, nije potrebno određivati poreklo onoga što je moglo biti korišćeno u njegovoj izradi, kako sledi:
(a) energija i gorivo;
(b) postrojenja i oprema;
(v) mašine i alati;
(g) roba koja ne ulazi niti je namenjena tome da uđe u konačni sastav proizvoda.
TERITORIJALNI USLOVI
Član 12
1. Osim u slučajevima predviđenim u čl. 3. i 4. i stavu 3. ovog člana, uslovi za sticanje statusa proizvoda sa poreklom navedeni u Glavi II moraju biti ispunjeni bez prekida u Zajednici i Srbiji.
2. Osim u slučajevima predviđenim u čl. 3. i 4, kada se proizvodi sa poreklom, izvezeni iz Zajednice ili iz Srbije u neku drugu zemlju vrate, moraju se smatrati proizvodima bez porekla, osim kada je carinskim organima na zadovoljavajući način moguće dokazati:
(a) da je vraćena roba ona ista koja je bila izvezena; i
(b) da nije bila podvrgnuta nikakvom drugom postupku osim onom koji je bio potreban da se roba očuva u dobrom stanju dok je bila u toj zemlji ili dok je bila izvezena.
3. Za sticanje statusa proizvoda sa poreklom u skladu sa uslovima iznetim u Glavi II neće biti od uticaja obrada ili prerada izvršena van Zajednice ili Srbije na materijalima izvezenim iz Zajednice ili Srbije i naknadno ponovo uvezenim tamo, pod uslovom:
(a) da su ti materijali u potpunosti dobijeni u Zajednici ili Srbiji ili su pre izvoza prošli obradu ili preradu koja premašuje postupke navedene u članu 7;
i
(b) da je carinskim organima na zadovoljavajući način moguće dokazati:
1) da je ponovno uvezena roba dobijena obradom ili preradom izvezenih materijala; i
2) da ukupna dodata vrednost ostvarena van Zajednice ili Srbije primenom odredaba ovog člana ne prelazi 10% cene proizvoda franko fabrika krajnjeg proizvoda za koji se traži status proizvoda sa poreklom.
4. Za potrebe stava 3, uslovi za sticanje statusa proizvoda sa poreklom izneti u Glavi II neće se primeniti na obradu ili preradu obavljenu van Zajednice ili Srbije. Ali kada je, u listi u Prilogu II, za određivanje statusa porekla za krajnji proizvod predviđeno pravilo koje određuje maksimalnu vrednost za sve ugrađene materijale bez porekla, ukupna vrednost materijala bez porekla ugrađenih u zemlji ili teritoriji odnosne strane, zajedno sa ukupnom dodatom vrednošću ostvarenom van Zajednice i Srbije uz primenu odredaba ovog člana, ne sme premašiti navedeni procenat.
5. Za potrebe primene odredbi st. 3. i 4. "ukupna dodata vrednost" znači sve troškove koji nastanu van Zajednice ili Srbije, uključujući vrednost tamo ugrađenih materijala.
6. Odredbe st. 3. i 4. neće se primeniti na proizvode koji ne ispunjavaju uslove navedene u listi u Prilogu II ili koji se mogu smatrati dovoljno obrađenim ili prerađenim jedino ukoliko se primene opšta odstupanja predviđena članom 6. stav 2.
7. Odredbe st. 3. i 4. neće se primenjivati na proizvode koji se svrstavaju u glave 50 do 63 Harmonizovanog sistema.
8. Svaka vrsta obrade ili prerade obuhvaćena odredbama ovog člana obavljena van Zajednice ili Srbije, treba da bude obavljena po postupku pasivnog oplemenjivanja, ili sličnom postupku.
Član 13
1. Povlašćeni tretman predviđen Sporazumom primenjuje se samo na proizvode koji zadovoljavaju uslove iz ovog protokola, koji se direktno transportuju između Zajednice i Srbije ili preko teritorija drugih zemalja ili teritorija navedenih u čl. 3. i 4. Međutim, proizvodi koji čine jednu jedinstvenu pošiljku mogu se transportovati preko drugih teritorija i mogu se, ako to okolnosti nalažu, pretovariti ili privremeno uskladištiti na tim teritorijama, pod uslovom da roba ostane pod nadzorom carinskih organa u zemlji tranzita ili skladištenja i da se ne podvrgava drugim postupcima osim istovara, ponovnog utovara ili bilo kog postupka namenjenog njenom očuvanju u dobrom stanju.
Proizvodi sa poreklom mogu se cevovodima transportovati preko drugih područja van Zajednice ili Srbije.
2. Dokazi o tome da su ispunjeni uslovi iz stava 1. pružiće se carinskim organima zemlje uvoznice podnošenjem:
(a) transportnog dokumenta koji obuhvata put od zemlje izvoznice kroz zemlju tranzita; ili
(b) uverenja izdatog od strane carinskih organa zemlje tranzita:
(1) koje sadrži tačan opis proizvoda;
(2) u kome se navodi datum istovara i ponovnog utovara proizvoda i, gde je to moguće, imena brodova ili druge oznake upotrebljenih prevoznih sredstava;
i
(3) u kome se potvrđuju uslovi pod kojima su se proizvodi nalazili u zemlji tranzita; ili
(v) u nedostatku pomenutih, sve druge uverljive dokumente.
Član 14
1. Na proizvode sa poreklom koji se šalju na izložbu u zemlju ili teritoriju, osim onih navedenih u čl. 3. i 4, i nakon izložbe se prodaju radi uvoza u Zajednicu ili Srbiju primenjivaće se odredbe Sporazuma pod uslovom da se carinskim organima na zadovoljavajući način dokaže:
(a) da je izvoznik poslao te proizvode iz Zajednice ili iz Srbije u zemlju u kojoj se održavala izložba i da ih je tamo izlagao;
(b) da je izvoznik prodao proizvode ili ih je na neki drugi način ustupio nekom licu u Zajednici ili u Srbiji;
(v) da su proizvodi isporučeni za vreme ili odmah posle izložbe, u stanju u kojem su bili i upućeni na izložbu;
i
(g) da proizvodi, nakon upućivanja na izložbu, nisu bili korišćeni ni za kakvu drugu svrhu osim pokazivanja na izložbi.
2. Dokaz o poreklu mora se izdati ili popuniti u skladu sa odredbama Glave V i predati carinskim organima zemlje uvoznice na uobičajen način. Na njemu mora stajati ime i adresa izložbe. U slučaju potrebe mogu se zahtevati dodatni dokumentarni dokazi o uslovima pod kojima su proizvodi bili izlagani.
3. Odredbe stava 1. primenjuju se na bilo koju trgovinsku, industrijsku, poljoprivrednu ili zanatsku izložbu, sajam ili sličnu javnu priredbu ili izlaganje koji se ne organizuju u privatne svrhe u trgovinama i poslovnim prostorima sa namerom prodaje stranih proizvoda, i za vreme kojih proizvodi ostaju pod carinskim nadzorom.
POVRAĆAJ ILI OSLOBOĐENJA
Član 15
Zabrana povraćaja ili oslobođenja od carine
1. Materijali bez porekla koji su upotrebljeni za izradu proizvoda sa poreklom u Zajednici, u Srbiji ili u nekoj drugoj zemlji ili teritoriji navedenoj u čl. 3. i 4, za koji je dokaz o poreklu izdat ili sačinjen u skladu s odredbama Glave V, neće u Zajednici ili u Srbiji biti predmet povraćaja ili oslobođenja od plaćanja carine bilo koje vrste.
2. Zabrana iz stava 1. primenjivaće se na svaki postupak kojim se predviđa povraćaj, oslobođenje ili neplaćanje, bilo delimično ili potpuno, carina ili dažbina sa istovetnim učinkom koje se u Zajednici ili u Srbiji primenjuju na materijal upotrebljen u proizvodnji ako se takav povraćaj, oslobađanje ili neplaćanje, izričito ili u praksi, primenjuje kada se proizvodi dobijeni od toga materijala izvoze, ali ne i kada se tamo zadržavaju radi domaće upotrebe.
3. Izvoznik proizvoda na koje se odnosi dokaz o poreklu mora biti spreman da u svakom trenutku, na zahtev carinskih organa, podnese sve potrebne isprave kojima se dokazuje da u vezi sa materijalom bez porekla, koji je upotrebljen u proizvodnji tih proizvoda, nije ostvaren nikakav povraćaj carine i da su sve carine ili dažbine sa istovetnim učinkom koje se primenjuju na takav materijal u stvarnosti i plaćene.
4. Odredbe st. 1-3. takođe će se primenjivati u vezi sa ambalažom u smislu člana 8. stav 2, priborom, rezervnim delovima i alatima u smislu člana 9. i proizvodima u setu u smislu člana 10, ako su takvi proizvodi bez porekla.
5. Odredbe st. 1-4. primenjivaće se isključivo u vezi sa materijalom one vrste na koju se Sporazum primenjuje. Takođe, ove odredbe ne isključuju primenu instituta povraćaja izvoznih carina na poljoprivredne proizvode koji se pri izvozu primenjuje u skladu sa odredbama Sporazuma.
DOKAZ O POREKLU
Član 16
1. Proizvodi sa poreklom iz Zajednice će kod uvoza u Srbiju, a proizvodi poreklom iz Srbije će kod uvoza u Zajednicu imati olakšice u okviru Sporazuma ukoliko je podnet jedan od sledećih dokumenata:
(a) Uverenje o kretanju robe EUR.1, čiji uzorak je dat u Prilogu III, ili
(b) U slučajevima navedenim u članu 22. stav 1, izjava (u daljem tekstu: "izjava na fakturi"), koju izvoznik unosi na fakturu, dostavnicu ili bilo koji drugi komercijalni dokument koji dovoljno detaljno opisuje proizvode o kojima je reč i tako omogućuje njihovu identifikaciju, čiji tekst je dat u Prilogu IV.
2. Pored slučajeva navedenih u stavu 1, proizvodi sa poreklom u smislu ovog protokola, u slučajevima navedenim u članu 27, koristiće pogodnosti ovog sporazuma bez obaveze podnošenja bilo kog od dokaza o poreklu navedenih u stavu 1.
Postupak izdavanja uverenja o kretanju robe EUR.1
1. Uverenja o kretanju robe EUR.1 izdaju carinski organi u zemlji izvoznici na pismeni zahtev izvoznika ili njegovog ovlašćenog predstavnika, a na odgovornost izvoznika.
2. Za tu svrhu izvoznik ili njegov ovlašćeni predstavnik popunjava uverenje o kretanju robe EUR.1 i obrazac zahteva, čiji su uzorci dati u Prilogu III. Pomenuti obrasci popunjavaju se na jednom od jezika na kojima je Sporazum potpisan i u skladu sa odredbama nacionalnog zakonodavstva zemlje izvoznice. Ako se obrasci popunjavaju rukom, treba pisati mastilom i štampanim slovima. Opis proizvoda unosi se u rubriku rezervisanu za tu namenu, bez praznih redova. Ako polje nije sasvim popunjeno povlači se vodoravna linija ispod zadnjeg reda opisa, a prazan prostor se precrtava.
3. Izvoznik koji podnosi zahtev za izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1 mora biti spreman da u svako doba na zahtev carinskih organa zemlje izvoznice u kojoj je izdato uverenje o kretanju robe EUR.1 podnese na uvid sve odgovarajuće dokumente kojima se dokazuje poreklo proizvoda na koji se to odnosi, kao i to da su ispunjeni drugi uslovi iz ovog protokola.
4. Uverenje o kretanju robe EUR.1 izdaju carinski organi države članice Zajednice ili Srbije, ako se proizvodi o kojima je reč mogu smatrati proizvodima sa poreklom iz Zajednice, iz Srbije ili iz neke od zemalja ili teritorija navedenih u čl. 3. i 4. i ako ispunjavaju druge uslove iz ovog protokola.
5. Carinski organi koji izdaju uverenja o kretanju robe EUR.1 preduzeće sve potrebne korake za proveru porekla proizvoda i ispunjenja drugih uslova iz ovog protokola. U tom cilju imaju pravo da zahtevaju bilo koje dokaze i da sprovedu bilo koji pregled izvoznikovih računa ili bilo koju drugu proveru koju smatraju potrebnom. Oni će takođe obezbediti da se obrasci navedeni u stavu 2. pravilno popunjavaju. Posebno će proveravati da li je prostor rezervisan za opis proizvoda popunjen na način koji isključuje svaku mogućnost neistinitih dopunjavanja.
6. Datum izdavanja uverenja o kretanju robe EUR.1 naznačava se u polju 11 uverenja.
7. Uverenje o kretanju robe EUR.1 izdaju carinski organi i stavljaju ga na raspolaganje izvozniku čim se obavi ili obezbedi stvarni izvoz.
Naknadno izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1
1. Bez obzira na član 17. stav 7, uverenje o kretanju robe EUR.1 može se izuzetno izdati nakon izvoza proizvoda na koje se ono odnosi, ako:
(a) ono nije bilo izdato u vreme izvoza zbog grešaka ili nenamernih propusta ili posebnih okolnosti;
ili
(b) ako se carinskim organima na zadovoljavajući način dokaže da je uverenje o kretanju robe EUR.1 bilo izdato, ali pri uvozu nije bilo prihvaćeno zbog tehničkih razloga.
2. Za primenu stava 1, izvoznik mora u svom zahtevu naznačiti vreme i mesto izvoza proizvoda na koje se odnosi uverenje o kretanju robe EUR.1 i navesti razloge svog zahteva.
3. Carinski organi mogu naknadno izdati uverenje o kretanju robe EUR.1 jedino nakon što proverom utvrde da se podaci iz izvoznikovog zahteva slažu sa onima iz odgovarajuće evidencije.
4. Naknadno izdato uverenje o kretanju robe EUR.1 mora biti označeno sledećom napomenom na engleskom jeziku:
"ISSUED RETROSPECTIVELY",
5. Napomena iz stava 4. unosi se u polje "Napomene" uverenja o kretanju robe EUR.1.
Izdavanje duplikata uverenja o kretanju robe EUR.1
1. U slučaju krađe, gubitka ili uništenja uverenja o kretanju robe EUR.1, izvoznik može podneti zahtev carinskim organima koji su izdali uverenje za izdavanje duplikata na osnovu izvozne dokumentacije koju poseduje.
2. Tako izdat duplikat mora biti označen sledećom napomenom na engleskom jeziku:
"DUPLICATE",
3. Napomena iz stava 2. unosi se u polje "Napomene" duplikata uverenja o kretanju robe EUR.1.
4. Duplikat mora nositi datum izdavanja originalnog uverenja o kretanju robe EUR.1 i važi od tog datuma.
Izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1 na osnovu izdatog ili prethodno sačinjenog dokaza o poreklu
Kad se proizvodi sa poreklom nalaze pod carinskim nadzorom u Zajednici ili u Srbiji, originalni dokaz o poreklu biće moguće zameniti sa jednim ili više uverenja o kretanju robe EUR.1 u cilju slanja svih ili nekih od tih proizvoda na druga mesta u Zajednici ili u Srbiji. Zamensko uverenje(a) o kretanju robe EUR.1 izdaje carinarnica pod čijim se nadzorom proizvodi nalaze.
Odvojeno knjigovodstveno iskazivanje
1. Ako nastanu značajni troškovi ili materijalne poteškoće u čuvanju odvojenih zaliha materijala sa poreklom i materijala bez porekla, koji su jednaki ili međusobno zamenjivi, carinski organi mogu, na pismeni zahtev zainteresovanih, dozvoliti takozvani metod "odvojenog knjigovodstvenog iskazivanja" (u daljem tekstu: metod), za vođenje takvih zaliha.
2. Ovaj metod mora biti sposoban da obezbedi, u određenom periodu, da broj dobijenih proizvoda koji se smatraju proizvodima sa poreklom bude jednak onome koji bi se dobio da su zalihe bile fizički odvojene.
3. Carinski organi mogu dati takvo odobrenje navedeno u stavu 1. pod bilo kojim uslovima, koji se smatraju potrebnim.
4. Ovaj metod se evidentira i primenjuje na osnovu opštih knjigovodstvenih načela koja važe u zemlji u kojoj je proizvod bio proizveden.
5. Korisnik ove olakšice može sačiniti odnosno zatražiti dokaz o poreklu, u zavisnosti od slučaja, za one količine proizvoda koje se mogu smatrati proizvodima sa poreklom. Na zahtev carinskog organa, korisnik će dati izjavu o načinu vođenja količina.
6. Carinski organi će kontrolisati korišćenje odobrenja i mogu ga oduzeti u bilo kom trenutku, ako ga korisnik na bilo koji način neispravno koristi ili propusti da ispuni neki od uslova propisanih ovim protokolom.
Uslovi za sačinjavanje izjave na fakturi
1. Izjavu na fakturi iz člana 16. stav 1. tačka (b) može sačiniti:
(a) ovlašćeni izvoznik u smislu člana 23,
ili
(b) bilo koji izvoznik za bilo koju pošiljku koja se sastoji od jednog ili više paketa koji sadrže proizvode sa poreklom, čija ukupna vrednost ne prelazi 6.000 evra.
2. Izjava na fakturi može se sačiniti ako se navedeni proizvodi mogu smatrati proizvodima sa poreklom iz Zajednice, iz Srbije ili iz neke druge zemlje ili teritorije navedene u čl. 3. i 4. i ako ispunjavaju druge uslove iz ovog protokola.
3. Izvoznik koji sačinjava izjavu na fakturi biće spreman da u bilo koje vreme, na zahtev carinskih organa zemlje izvoznice, podnese na uvid sve odgovarajuće dokumente kojima se dokazuje poreklo za odgovarajuću robu, kao i to da su ispunjeni ostali uslovi iz ovog protokola.
4. Izjavu na fakturi izvoznik će sačiniti tako što će je otkucati mašinom, otisnuti pečatom ili odštampati na fakturi, dostavnici ili drugom komercijalnom dokumentu, s tim da će za izjavu čiji se tekst nalazi u Prilogu IV koristiti jednu od jezičkih verzija navedenih u tom prilogu i u skladu sa odredbama nacionalnog zakonodavstva zemlje izvoznice. Ako se izjava ispisuje rukom, mora biti napisana mastilom i štampanim slovima.
5. Izjave na fakturi moraju nositi originalni svojeručni potpis izvoznika. Međutim, ovlašćeni izvoznik u smislu člana 23. ne mora potpisivati takve izjave pod uslovom da se pred carinskim organima zemlje izvoznice pismeno obaveže da preuzima punu odgovornost za svaku izjavu na fakturi koja ga identifikuje, kao da ju je sam svojeručno potpisao.
6. Izjavu na fakturi izvoznik može sačiniti kad se proizvodi na koje se ona odnosi izvoze, ili nakon njihovog izvoza uz uslov da se ista u zemlji uvoznici predoči najkasnije u roku od dve godine nakon uvoza proizvoda na koje se odnosi.
1. Carinski organi zemlje izvoznice mogu ovlastiti bilo kojeg izvoznika (u daljem tekstu "ovlašćeni izvoznik"), koji često obavlja isporuke proizvoda na osnovu ovog sporazuma, za sačinjavanje izjava na fakturi bez obzira na vrednost proizvoda o kojima je reč. Izvoznik koji traži takvo ovlašćenje mora pružiti, na način koji zadovoljava carinske organe, sve garancije nužne za dokazivanje statusa proizvoda sa poreklom, kao i za ispunjavanje drugih uslova iz ovog protokola.
2. Carinski organi mogu odobriti status ovlašćenog izvoznika uz bilo koji uslov koji smatraju potrebnim.
3. Carinski organi ovlašćenom izvozniku dodeljuju broj carinskog ovlašćenja koji se unosi u izjavu na fakturi.
4. Carinski organi nadziraće korišćenje ovlašćenja ovlašćenog izvoznika.
5. Carinski organi mogu u bilo kom trenutku oduzeti ovlašćenje. To će učiniti onda kad ovlašćeni izvoznik više ne pruža garancije iz stava 1, kad ne ispunjava uslove iz stava 2. ili na neki drugi način nepravilno upotrebljava ovlašćenje.
1. Dokaz o poreklu važi četiri meseca od dana izdavanja u zemlji izvoznici i mora se u tom periodu podneti carinskim organima zemlje uvoznice.
2. Dokazi o poreklu koji se podnose carinskim organima zemlje uvoznice nakon isteka roka za podnošenje navedenog u stavu 1, mogu se prihvatiti u cilju primene povlašćenog tretmana kad je nepodnošenje tih dokumenata pre isteka krajnjeg roka bilo izazvano vanrednim okolnostima.
3. U ostalim slučajevima zakasnelog podnošenja carinski organi zemlje uvoznice mogu prihvatiti dokaze o poreklu kad su proizvodi isporučeni pre napred navedenog krajnjeg roka.
Dokazi o poreklu podnose se carinskim organima zemlje uvoznice u skladu sa postupcima koji se primenjuju u toj zemlji. Pomenuti organi mogu zahtevati prevod dokaza o poreklu, a takođe mogu zahtevati da uvoznu deklaraciju prati i izjava uvoznika o tome da proizvodi ispunjavaju uslove potrebne za primenu ovog sporazuma.
Kad se na zahtev uvoznika i pod uslovima koje su odredili carinski organi zemlje uvoznice, uvoze u više pošiljki rastavljeni ili nesastavljeni proizvodi u smislu Osnovnog pravila 2(a) Harmonizovanog sistema, koji se svrstavaju u odeljke XVI i XVII ili u tarifne brojeve 7308 i 9406 Harmonizovanog sistema, carinskim organima se za takve proizvode podnosi samo jedan dokaz o poreklu pri uvozu prve delimične pošiljke.
Izuzeća od dokazivanja porekla
1. Proizvodi koje privatna lica u malim paketima šalju privatnim licima ili koji su deo ličnog prtljaga putnika priznaju se kao proizvodi sa poreklom pa se za iste ne zahteva podnošenje dokaza o poreklu, pod uslovom da se takvi proizvodi ne uvoze za trgovačke svrhe, i da su deklarisani kao proizvodi koji ispunjavaju uslove iz ovog protokola, i kad nema sumnje u istinitost takve izjave. U slučaju proizvoda poslatih poštom, takva izjava može se dati na carinskoj deklaraciji CN22/CN23 ili na listu hartije koji se prilaže tom dokumentu.
2. Pojedinačni uvoz koji se isključivo sastoji od proizvoda za ličnu upotrebu primaoca ili putnika ili njihovih porodica ne smatra se uvozom trgovačke prirode ako je iz prirode i količine proizvoda očigledno da nisu namenjeni za komercijalnu upotrebu.
3. Ukupna vrednost tih proizvoda ne može prelaziti 500 evra u slučaju malih paketa ili 1.200 evra u slučaju proizvoda koji su deo ličnog prtljaga putnika.
Dokumenti iz člana 17. stav 3. i člana 22. stav 3. koji se koriste u cilju dokazivanja da se proizvodi obuhvaćeni uverenjem o kretanju robe EUR.1 ili izjavom na fakturi mogu smatrati proizvodima sa poreklom iz Zajednice, iz Srbije ili iz jedne od drugih zemalja ili teritorija navedenih u čl. 3. i 4, i da ispunjavaju ostale uslove iz ovog protokola, mogu se između ostalog sastojati od sledećeg:
(a) direktnih dokaza o postupcima koje je preduzeo izvoznik ili dobavljač za dobijanje odnosne robe, sadržanih na primer u njegovim računima ili unutrašnjem knjigovodstvu;
(b) dokumenata koji dokazuju poreklo upotrebljenih materijala, izdatih ili sačinjenih u Zajednici ili u Srbiji, gde se ti dokumenti koriste u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom;
(v) dokumenata koji dokazuju obradu ili preradu materijala u Zajednici ili u Srbiji, izdatih ili sačinjenih u Zajednici ili u Srbiji, gde se ti dokumenti koriste u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom;
(g) uverenja o kretanju robe EUR.1 ili izjave na fakturi koje dokazuju poreklo upotrebljenih materijala, izdatih ili sačinjenih u Zajednici ili u Srbiji u skladu sa ovim protokolom, ili u nekoj od drugih zemalja ili teritorija navedenih u čl. 3. i 4, u skladu sa pravilima o poreklu koja su identična pravilima u ovom protokolu;
(d) odgovarajućih dokaza koji se odnose na obradu ili preradu izvršenu izvan Zajednice ili Srbije primenom člana 12, kojima se dokazuje da su ispunjeni uslovi iz tog člana.
Čuvanje dokaza o poreklu i prateće dokumentacije
1. Izvoznik koji podnese zahtev za izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1 čuvaće dokumente iz člana 17. stav 3. najmanje tri godine.
2. Izvoznik koji sačinjava izjavu na fakturi najmanje tri godine čuvaće kopiju te izjave na fakturi, kao i dokumente iz člana 22. stav 3.
3. Carinski organi zemlje izvoznice koje izdaju uverenje o kretanju robe EUR.1 čuvaće najmanje tri godine obrazac zahteva iz člana 17. stav 2.
4. Carinski organi zemlje uvoznice čuvaće najmanje tri godine uverenje o kretanju robe EUR.1 i izjave na fakturi koji su im podneti.
1. Pronalaženje manjih neslaganja između izjava u dokazu o poreklu i onih u dokumentima koji se podnose carinskim organima u svrhu obavljanja formalnosti za uvoz proizvoda neće ipso facto učiniti dokaz o poreklu nevažećim i ništavnim ako se ispravno ustanovi da taj dokument zaista odgovara dostavljenim proizvodima.
2. Očite formalne greške, poput kucanih, u dokazu o poreklu neće biti razlog odbijanja tog dokumenta, ako te greške nisu takve da izazivaju sumnju u tačnost izjava datih u tom dokumentu.
1. Za primenu odredaba iz člana 22. stav 1. tačka (b) i člana 27. stav 3. u slučajevima kad se faktura ispostavi u nekoj drugoj valuti, a ne u evrima, iznosi u nacionalnoj valuti zemlje članice Zajednice, Srbije i drugih zemalja ili teritorija navedenih u čl. 3. i 4, biće od strane svake zemlje na koju se to odnosi jednom godišnje iskazani u iznosima izraženim u evrima.
2. Za pošiljku se mogu uvažiti pogodnosti iz člana 22. stav 1. tačka (b) i člana 27. stav 3. pozivanjem na valutu u kojoj je račun ispostavljen, u skladu sa iznosom koji je utvrdila zemlja na koju se to odnosi.
3. Iznosi koje treba primeniti u bilo kojoj od domaćih valuta su one protivvrednosti u onoj nacionalnoj valuti, koje su jednake iznosima izraženima u evrima prema kursu na prvi radni dan u oktobru. Iznosi će biti dostavljeni Komisiji Evropske unije do 15. oktobra, a primenjivaće se od 1. januara sledeće godine. Komisija Evropske unije obavestiće sve zemlje na koje se to odnosi o odgovarajućim iznosima.
4. Zemlja može iznos, koji dobije prilikom preračunavanja iznosa izraženog u evrima u domaću valutu, zaokružiti prema gore ili prema dole. Zaokruženi iznos ne sme se razlikovati od iznosa koji se dobije prilikom preračunavanja za više od 5%. Zemlja može zadržati i neizmenjenu protivvrednost u domaćoj valuti kao iznos izražen u evrima, ako prilikom godišnjeg usklađivanja predviđenog stavom 3, preračunata protivvrednost tog iznosa, pre bilo kakvog zaokruživanja, rezultira povećanjem koje je manje od 15% iznosa izraženog u nacionalnoj valuti. Protivvrednost u domaćoj valuti može ostati neizmenjena, ako bi se zbog preračunavanja smanjila protivvrednost u toj nacionalnoj valuti.
5. Odbor za stabilizaciju i pridruživanje može, na zahtev Zajednice ili Srbije, ponovo razmotriti iznose izražene u evrima. Prilikom tog razmatranja, Odbor za stabilizaciju i pridruživanje će uzeti u obzir želju očuvanja stvarnih efekata predmetnih vrednosnih ograničenja. U tom cilju može se doneti odluka o promeni iznosa izraženih u evrima.
METODI ADMINISTRATIVNE SARADNJE
1. Carinski organi država članica Zajednice i Srbije dostaviće jedna drugoj, preko Komisije Evropske unije, uzorke otisaka pečata koji se koriste u njihovim carinarnicama za izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1 zajedno sa adresama carinskih organa zaduženih za proveru tih uverenja i izjava na fakturi.
2. Radi obezbeđivanja pravilne primene ovog protokola, Zajednica i Srbija pomagaće jedna drugoj putem nadležnih carinskih administracija u proveri ispravnosti uverenja o kretanju robe EUR.1 ili izjava na fakturi i tačnosti podataka iz tih dokumenata.
1. Naknadne provere dokaza o poreklu obavljaće se nasumice ili u svakom slučaju opravdane sumnje carinskih organa zemlje uvoznice u ispravnost takvih dokumenata, poreklo robe o kojoj se radi ili u ispunjenje drugih uslova iz ovog protokola.
2. U cilju sprovođenja odredbi iz stava 1, carinski organi zemlje uvoznice vratiće uverenje o kretanju robe EUR.1 i fakturu, ukoliko je bila podneta, izjavu na fakturi, ili kopiju tih dokumenata, carinskim organima zemlje izvoznice, uz navođenje razloga za proveru, gde je to potrebno. Svi pribavljeni dokumenti i podaci koji ukazuju na to da je podatak u dokazu o poreklu netačan biće dostavljeni kao dokaz uz zahtev za proveru.
3. Proveru će izvršiti carinski organi zemlje izvoznice. U tom cilju imaju pravo da zahtevaju bilo koje dokaze i da sprovedu bilo koji pregled izvoznikovih računa ili bilo koju drugu proveru koju smatraju potrebnom.
4. Ako carinski organi zemlje uvoznice odluče suspendovati odobrenje povlašćenog tretmana za konkretne proizvode u očekivanju rezultata provere, uvozniku će biti ponuđeno preuzimanje robe uz sve potrebne mere predostrožnosti.
5. Carinski organi koji zatraže proveru biće obavešteni o rezultatima te provere što pre. Ti rezultati moraju jasno pokazivati da li su dokumenti verodostojni i mogu li se konkretni proizvodi smatrati proizvodima sa poreklom iz Zajednice, iz Srbije ili iz neke druge zemlje ili teritorije navedene u čl. 3. i 4. i da li ispunjavaju druge uslove iz ovog protokola.
6. Ako u slučaju opravdane sumnje odgovor ne stigne u roku od deset meseci od dana podnošenja zahteva za proveru, ili ako odgovor ne sadrži podatke dovoljne za utvrđivanje verodostojnosti dokumenta o kojem je reč ili stvarnog porekla proizvoda, carinski organi koji su podneli zahtev će, osim u izuzetnim okolnostima, uskratiti pravo na povlašćeni tretman.
Ako dođe do sporova u odnosu na postupke provere iz člana 33. koji se ne mogu rešiti između carinskih organa koji su podneli zahtev za proveru i carinskih organa odgovornih za obavljanje provere, ili kad se u njima postavlja pitanje tumačenja ovog protokola, isti se upućuju Odboru za stabilizaciju i pridruživanje.
U svim slučajevima rešavanje sporova između uvoznika i carinskih organa zemlje uvoznice primenjuje se zakonodavstvo te zemlje.
Kazniće se svako lice koje izradi ili omogući da se izradi dokument koji sadrži netačne podatke u cilju pribavljanja povlašćenog tretmana za proizvode.
1. Zajednica i Srbija preduzeće sve potrebne mere za obezbeđenje da proizvodi kojima se trguje, a obuhvaćeni su dokazom o poreklu, te tokom transporta koriste slobodnu zonu smeštenu na njihovom području, ne budu zamenjeni drugom robom i da ne budu podvrgnuti drugom postupanju osim normalnih postupaka za sprečavanje njihovog propadanja.
2. Izuzimajući od odredbe sadržane u stavu 1, kada se proizvodi sa poreklom iz Zajednice ili iz Srbije uvoze u slobodnu zonu i obuhvaćeni su dokazom o poreklu, a podležu obradi ili preradi, nadležni organi izdaće novo uverenje o kretanju robe EUR.1 na zahtev izvoznika, ako je izvršena obrada ili prerada u skladu s odredbama ovog protokola.
CEUTA I MELILJA
1. Izraz "Zajednica" iz člana 2. ne obuhvata Ceutu i Melilju.
2. Kada se uvoze u Ceutu i Melilju, proizvodi poreklom iz Srbije uživaće u potpunosti isti carinski režim kao onaj koji se primenjuje na proizvode poreklom iz carinske teritorije Zajednice, prema Protokolu 2 Akta o pristupanju Kraljevine Španije i Republike Portugalije Evropskoj zajednici. Srbija će odobriti uvoz proizvoda obuhvaćenih Sporazumom i poreklom iz Ceute i Melilje po istom carinskom režimu koji je odobren za proizvode koji se uvoze i poreklom su iz Zajednice.
3. Za primenu odredaba stava 2. koje se odnose na proizvode poreklom iz Ceute i Melilje, ovaj protokol primenjuje se mutatis mutandis, shodno posebnim odredbama navedenim u članu 38.
1. Pod uslovom da su bili direktno transportovani, u skladu sa odredbama člana 13, smatra se da su:
(1) Proizvodi poreklom iz Ceute i Melilje:
(a) proizvodi u potpunosti dobijeni u Ceuti i Melilji;
(b) proizvodi dobijeni u Ceuti i Melilji, u čijoj proizvodnji su korišćeni materijali nepomenuti pod (a), pod uslovom:
(1) da su predmetni proizvodi bili predmet dovoljne obrade ili prerade, u smislu člana 6;
ili
(2) da su ti proizvodi poreklom iz Srbije ili iz Zajednice, pod uslovom da su bili predmet obrade ili prerade koja premašuje postupke navedene u članu 7;
2) Proizvodi poreklom iz Srbije:
(a) proizvodi u potpunosti dobijeni u Srbiji;
(b) proizvodi dobijeni u Srbiji, u čijoj proizvodnji su korišćeni materijali nepomenuti pod (a), pod uslovom:
(1) da su predmetni proizvodi bili predmet dovoljne obrade ili prerade, u smislu člana 6;
ili
(2) da su ti proizvodi poreklom iz Ceute i Melilje ili iz Zajednice, pod uslovom da su bili predmet obrade ili prerade koja premašuje postupke navedene u članu 7.
2. Ceuta i Melilja smatraju se jednom teritorijom.
3. Izvoznik ili njegov ovlašćeni predstavnik u rubriku 2 uverenja o kretanju robe EUR.1 ili na izjavi na fakturi upisuju "Srbija" i " Ceuta i Melilja". Pored toga, ukoliko su u pitanju proizvodi poreklom iz Ceute i Melilje, to se naznačava u rubrici 4 uverenja o kretanju robe EUR.1 ili na izjavi na fakturi.
4. Carinski organi Španije odgovorni su za primenu ovog protokola u Ceuti i Melilji.
ZAVRŠNE ODREDBE
Savet za stabilizaciju i pridruživanje može odlučivati o izmenama odredbi ovog protokola.
UVODNE NAPOMENE UZ LISTU U PRILOGU II
Napomena 1:
U listi se utvrđuju uslovi koje treba da ispune svi proizvodi da bi se smatrali da su bili predmet dovoljne obrade ili prerade u smislu člana 6. Protokola 3.
Napomena 2:
2.1. U prve dve kolone u listi daje se opis proizvoda koji se dobija. U prvoj koloni navodi se tarifni broj ili broj glave iz Harmonizovanog sistema, dok se u drugoj koloni navodi naimenovanje robe, koje se u tom sistemu koristi za taj tarifni broj ili za tu glavu. Za svaki podatak koji se nalazi u prve dve kolone, postoji pravilo koje se navodi u koloni 3 ili 4. Ako se, u nekim slučajevima, ispred tarifnog broja u prvoj koloni nalazi oznaka "ex", to znači da se pravila iz kolone 3 ili 4 primenjuju samo na deo tog tarifnog broja, kako je navedeno u koloni 2.
2.2. Ako se u koloni 1 nalazi, grupisano, nekoliko tarifnih brojeva ili je naveden broj jedne glave, zbog čega je naimenovanje proizvoda u koloni 2 dato uopšteno, pravila iz kolone 3 ili 4 primenjuju se na sve proizvode koji se, po Harmonizovanom sistemu, svrstavaju u tarifne brojeve iz te glave ili u bilo koji od grupisanih tarifnih brojeva u koloni 1.
2.3. Ako je u listi navedeno nekoliko različitih pravila, koja se primenjuju na različite proizvode u okviru jednog tarifnog broja, u svakoj tački dato je naimenovanje dela tog tarifnog broja na koji se odnose susedna pravila u koloni 3 ili 4.
2.4. Kada su, uz podatke u prve dve kolone, navedena pravila i u koloni 3 i u koloni 4, izvoznik može da bira da li će da primeni pravilo iz kolone 3 ili pravilo iz kolone 4. Ako u koloni 4 nije navedeno pravilo za sticanje statusa proizvoda sa poreklom, primeniće se pravilo navedeno u koloni 3.
Napomena 3:
3.1. Odredbe člana 6. ovog protokola, koje se odnose na proizvode koji su stekli status proizvoda sa poreklom, a upotrebljavaju se u procesu proizvodnje drugog proizvoda, primenjuju se, bez obzira da li su proizvodi stekli taj status u fabrici gde su upotrebljeni ili u nekoj drugoj fabrici u Strani ugovornici.
Primer:
Motor iz tarifnog broja 8407, za koji, na osnovu navedenog pravila, vrednost materijala bez porekla koji mogu da se ugrade u njega, ne sme da bude veća od 40% cene franko fabrika, proizvodi se od "ostalih legiranih čelika a grubo oblikovanih kovanjem" koji se svrstavaju u tarifni broj ex 7224.
Ako je otkivak dobijen kovanjem u Zajednici na ingotu bez porekla, u tom slučaju on je već stekao status porekla na osnovu pravila uz tarifni broj ex 7224 u listi. Prema tome, prilikom utvrđivanja vrednosti motora, može se smatrati da je on sa poreklom, bez obzira da li je proizveden u istoj ili u nekoj drugoj fabrici u Zajednici. Stoga se vrednost ingota bez porekla neće uzeti u obzir kada se dodaje vrednost upotrebljenih materijala bez porekla.
3.2. Pravilom u listi navodi se minimalan stepen obrade ili prerade koju treba izvršiti, a i sa višim stepenom obrade ili prerade se, takođe, stiče status proizvoda sa poreklom; nasuprot tome, sa nižim stepenom obrade ili prerade ne može da se stekne status proizvoda sa poreklom. Prema tome, ako se pravilom predviđa da, na određenom nivou proizvodnje, može da se upotrebi materijal bez porekla, taj materijal može da se upotrebi u nekoj ranijoj fazi proizvodnje, dok njegova upotreba u nekoj kasnijoj fazi proizvodnje, nije dozvoljena.
3.3. Ne dovodeći u pitanje napomenu 3.2, kada se u pravilu upotrebljava izraz "Proizvodnja od materijala iz bilo kog tarifnog broja", tada materijali iz bilo kog tarifnog broja (uključujući materijale istog naimenovanja i tarifnog broja kao i proizvod) mogu biti upotrebljeni, ali uz određena ograničenja koja takođe mogu biti sadržana u pravilu.
Međutim, pod pojmom "Proizvodnja od materijala iz bilo kog tarifnog broja, uključujući druge materijale iz tarifnog broja ... " ili "Proizvodnja od materijala iz bilo kog tarifnog broja, uključujući druge materijale iz istog tarifnog broja kao i proizvod", se podrazumeva da se mogu upotrebljavati materijali iz bilo kog tarifnog broja izuzev onih istog naimenovanja kao proizvod, kao što je navedeno u koloni 2 u listi.
3.4. Ako se u pravilu iz liste navodi da u proizvodnji proizvoda može da se upotrebi više od jednog materijala, to znači da može da se upotrebi jedan ili više materijala. Nije neophodno da se upotrebe svi materijali.
Primer:
U pravilu koji se odnosi na tkanine iz tar. br. 5208 do 5212, navodi se da se mogu upotrebiti prirodna vlakna, kao i da se, između ostalih materijala, mogu, takođe, upotrebiti i hemijski materijali. To ne znači da se moraju upotrebiti oba materijala; može da se upotrebi jedan ili drugi, ili oba.
3.5. Ako se u pravilu iz liste navodi da proizvod mora da se proizvede od određenog materijala, očigledno je da ovaj uslov nije prepreka da se upotrebe i drugi materijali koji, zbog svoje svojstvene prirode, ne mogu da zadovolje uslove iz pravila (videti, takođe, Napomenu 6.2. koja se odnosi na tekstile).
Primer:
Pravilom koje se odnosi na proizvode za ishranu iz tar. br. 1904, kojim se posebno isključuje upotreba žitarica i njihovih derivata, ne sprečava se upotreba mineralnih soli, hemikalija i drugih aditiva, koji nisu proizvodi žitarica.
Međutim, ovo se ne primenjuje u slučaju proizvoda koji, premda ne mogu da se proizvedu od određenih materijala navedenih u listi, mogu da se proizvedu, u nekoj ranijoj fazi proizvodnje, od materijala iste prirode.
Primer:
U slučaju odeće od netkanih materijala iz ex. Glave 62, ako se za ovu vrstu proizvoda dozvoljava upotreba samo prediva bez porekla, proizvodnja ne može da se započne od netkane tkanine - čak i ako netkane tkanine ne mogu normalno biti izrađene od prediva. U takvim slučajevima, polazni materijal koji bi trebalo da se koristi je onaj materijal, koji u fazi obrade neposredno prethodi predivu - tj. koji je u stadijumu vlakna.
3.6. Ako su u pravilu iz liste date dve procentualne vrednosti za maksimalnu vrednost materijala bez porekla koji se mogu koristiti, onda se ovi procenti ne mogu sabirati. Drugim rečima, maksimalna vrednost materijala bez porekla koji mogu da se koriste ne sme ni u kom slučaju da premaši najveći navedeni procenat. Štaviše, pojedinačni procenti ne smeju biti premašeni u odnosu na određeni materijal na koji se odnose.
Napomena 4:
4.1. Pod pojmom "prirodna vlakna", koji se koristi u listi, podrazumevaju se vlakna, osim veštačkih ili sintetičkih. Ograničava se na vlakna u fazama pre predenja, uključujući i na otpatke i, ako nije na drugi način navedeno, na vlakna koja nisu vlačena, češljana ili na drugi način obrađena, ali nepredena.
4.2. Pod pojmom "prirodna vlakna" podrazumevaju se i konjska dlaka iz tar. br. 0503, svila iz tar. br. 5002 i 5003, kao i vunena vlakna, fina ili gruba životinjska dlaka iz tar. br. 5101 do 5105, pamučna vlakna iz tar. br. 5201 do 5203 i ostala biljna vlakna iz tar. br. 5301 do 5305.
4.3. Pod pojmom "tekstilna celuloza", "hemijski materijali", i "materijali za proizvodnju hartije", koji se koriste u listi, podrazumevaju se materijali koji se ne svrstavaju u Glave 50 do 63, koji se mogu upotrebiti za proizvodnju veštačkih, sintetičkih ili papirnih vlakana ili prediva.
4.4. Pod pojmom "veštačka ili sintetička vlakna, sečena", koji se koristi u listi, podrazumevaju se kablovi od sintetičkih ili veštačkih filamenata, sečena vlakna ili otpaci, iz tar. br. 5501 do 5507.
Napomena 5:
5.1. Kada se za određen proizvod iz liste, upućuje na ovu napomenu, uslovi navedeni u koloni 3 ne primenjuju se na osnovne tekstilne materijale koji se koriste u proizvodnji tog proizvoda i koji, svi zajedno, predstavljaju 10% ili manje od ukupne mase svih upotrebljenih osnovnih tekstilnih materijala (videti takođe napomene 5.3. i 5.4).
5.2. Međutim, tolerancija navedena u napomeni 5.1 može da se primeni samo na mešane proizvode koji su izrađeni od dva ili više osnovna tekstilna materijala.
Sledeće se smatra osnovnim tekstilnim materijalima:
- svila,
- vuna,
- gruba životinjska dlaka,
- fina životinjska dlaka,
- konjska dlaka,
- pamuk,
- materijali za proizvodnju hartije i hartija,
- lan,
- prirodna konoplja,
- juta i ostala tekstilna likasta vlakna,
- sisal i ostala tekstilna vlakna roda Agave,
- kokosovo vlakno, abaka, ramija i ostala biljna tekstilna vlakna,
- sintetički filamenti,
- veštački filamenti,
- provodljivi filamenti,
- sintetička vlakna od polipropilena, sečena,
- sintetička vlakna od poliestera, sečena,
- sintetička vlakna od poliamida, sečena,
- sintetička vlakna od poliakrilonitrila, sečena,
- sintetička vlakna od polimida, sečena,
- sintetička vlakna od politetrafluoretilena, sečena,
- sintetička vlakna od polifenilensulfida, sečena,
- sintetička vlakna od polivinilhlorida, sečena,
- ostala sintetička vlakna, sečena,
- veštačka vlakna od viskoze, sečena,
- ostala veštačka vlakna, sečena,
- predivo izrađeno od poliuretana, razdvojeno fleksibilnim segmentima polietra, uključujući i obavijeno ili neobavijeno,
- predivo izrađeno od poliuretana, razdvojeno fleksibilnim segmentima poliestra, uključujući i obavijeno ili neobavijeno,
- proizvodi iz tar. br. 5605 (metalizovano predivo) sa ugrađenom trakom koja se sastoji od jezgra od aluminijumske folije ili od jezgra od plastičnog premaza, uključujući i prevučene prahom od aluminijuma, širine koja ne prelazi 5 mm, uslojeno pomoću providnog ili obojenog lepka između dva sloja plastičnog premaza,
- ostali proizvodi iz tar. br. 5605.
Primer:
Predivo iz tar. br. 5205, izrađeno od pamučnih vlakana iz tar. br. 5203 i od sintetičkih sečenih vlakana iz tar. br. 5506 predstavlja predivo od mešanih vlakana. Prema tome, sintetička sečena vlakna bez porekla koja ne zadovoljavaju uslove pravila o poreklu (prema kojima se zahteva izrada od hemijskih materijala ili tekstilne celuloze), mogu se koristiti, pod uslovom da njihova ukupna masa nije veća od 10% mase prediva.
Primer:
Tkanina od vune iz tar. br. 5112, izrađena od vunenog prediva iz tar br. 5107 i od sintetičkog prediva od sečenih vlakana iz tar. br. 5509, predstavlja mešanu tkaninu. Prema tome, sintetičko predivo koje ne zadovoljava uslove pravila o poreklu (prema kojima se zahteva izrada od hemijskih materijala ili tekstilne celuloze) ili vuneno predivo koje ne zadovoljava uslove pravila o poreklu (koja zahtevaju izradu od prirodnih vlakana nevlačenih, niti češljanih, niti na drugi način pripremljenih za predenje) ili njihova kombinacija, mogu da se koriste, pod uslovom da njihova ukupna masa nije veća od 10% mase tkanine.
Primer:
Taftovana tekstilna tkanina iz tar. br. 5802, izrađena od pamučnog prediva iz tar. br. 5205 i od pamučne tkanine iz tar. br. 5210, je mešani proizvod samo ako je pamučna tkanina sama po sebi mešana tkanina izrađena od prediva koja se svrstavaju u dva odvojena tarifna broja ili ako su upotrebljena pamučna prediva i sama mešavina.
Primer:
Ako je predmetna taftovana tekstilna tkanina izrađena od pamučnog prediva iz tar. br. 5205 i od sintetičke tkanine iz tar. br. 5407, onda je očigledno da su prediva koja se koriste dva odvojena osnovna tekstilna materijala, pa je, prema tome, i taftovana tekstilna tkanina mešani proizvod.
5.3. U slučaju proizvoda koji sadrže "predivo izrađeno od poliuretana razdvojeno fleksibilnim segmentima polietra, uključujući i obavijeno ili neobavijeno", dozvoljeno odstupanje je 20% u odnosu na ovo predivo.
5.4. U slučaju proizvoda sa ugrađenom "trakom, koja se sastoji od jezgra od aluminijumske folije ili od jezgra od plastičnog premaza, uključujući i prevučene prahom od aluminijuma, širine koja ne prelazi 5 mm, uslojeno pomoću providnog ili obojenog lepka između dva sloja plastičnog premaza", dozvoljeno odstupanje je 30% u odnosu na ovu traku.
Napomena 6:
6.1. Kada se u listi upućuje na ovu napomenu, tekstilni materijali (sa izuzetkom postava i međupostava), koji ne ispunjavaju uslove iz pravila u koloni 3 liste, a koje se odnosi na gotove predmetne proizvode, mogu se upotrebiti pod uslovom da se svrstavaju u drugi tarifni broj, a ne u tarifni broj u koji se svrstava sam proizvod i da njihova vrednost nije veća od 8% cene proizvoda franko fabrika.
6.2. Ne dovodeći u pitanje napomenu 6.3, u proizvodnji proizvoda od tekstila mogu slobodno da se upotrebe materijali koji se ne svrstavaju u Glave 50 do 63, bez obzira da li sadrže ili ne sadrže tekstile.
Primer:
Ako se pravilom u listi predviđa da se za određen tekstilni predmet (kao što su pantalone) mora upotrebiti predivo, to ne zabranjuje upotrebu metalnih predmeta, kao što su dugmad, pošto se dugmad ne svrstavaju u Glave 50 do 63. Iz istog razloga to ne sprečava da se upotrebe patent-zatvarači, i pored toga što patent-zatvarači normalno sadrže tekstile.
6.3. Kada se primenjuje procentualno pravilo prilikom utvrđivanja vrednosti upotrebljenih materijala bez porekla, mora da se uzme u obzir vrednost materijala koji se ne svrstavaju u Glave 50 do 63.
Napomena 7:
7.1. U svrhe primene tar. br. ex 2707, 2713 do 2715, ex 2901, ex 2902 i ex 3403, pod pojmom "specifični procesi" podrazumeva se sledeće:
(a) vakuumska destilacija;
(b) ponovna destilacija veoma jakim frakcionim procesom:
(v) kreking;
(g) davanje drugih oblika;
(d) ekstrakcija pomoću selektivnih rastvarivača;
(đ) proces koji obuhvata sledeće radnje: prerada sa koncentrisanom sumpornom kiselinom, oleumom ili sumpornim anhidridom; neutralizacija sa alkalnim agensima; dekolorizacija i prečišćavanje sa prirodnoaktivnom zemljom, aktiviranom zemljom, aktiviranim ugljenom ili boksitom;
(e) polimerizacija;
(ž) alkilacija;
(z) izomerizacija.
7.2. U svrhe primene tar. br. 2710, 2711 i 2712, pod pojmom "specifični procesi" podrazumeva se sledeće:
(a) vakuumska destilacija;
(b) ponovna destilacija veoma jakim frakcionim procesom;
(v) kreking;
(g) davanje drugog oblika;
(d) ekstrakcija pomoću selektivnih rastvarača;
(đ) proces koji obuhvata sledeće radnje: prerada sa koncentrisanom sumpornom kiselinom, oleumom ili sumpornim anhidridom; neutralizacija sa alkalnim agensima: dekolarizacija i prečišćavanje sa prirodnoaktivnom zemljom, aktiviranom zemljom, aktiviranim ugljenom ili boksitom;
(e) polimerizacija;
(ž) alkilacija;
(z) izomerizacija;
(i) samo u slučaju teških ulja koja se svrstavaju u tar. br. ex 2710, desumporizacija sa hidrogenom čiji je rezultat smanjenje najmanje 85% sadržaja sumpora kod proizvoda koji se obrađuju (ASTM D 1266-59 T metod);
(j) samo u slučaju proizvoda koji se svrstavaju u tar. br. 2710, deparafinizacija nekim drugim procesom, a ne filtriranjem;
(k) samo u slučaju teških ulja iz tar. br. ex 2710, tretman sa hidrogenom pod pritiskom od preko 20 bara i na temperaturi iznad 250°C uz upotrebu nekog drugog katalizatora, a ne onog koji izaziva desumporizaciju, kada hidrogen predstavlja aktivni element u hemijskoj reakciji. Dalji tretman ulja za podmazivanje iz tar. br. ex 2710 sa hidrogenom (npr.: hidrofiniš ili dekolorizacija) u cilju, naročito, poboljšanja boje i stabilnosti, neće se smatrati specifičnim procesom;
(l) samo u slučaju ulja za gorivo iz tar. br. ex 2710, atmosferska destilacija, pod uslovom da manje od 30% zapremine ovih proizvoda, uključujući i gubitke, destiliše na temperaturi od 300°C po metodu ASTM D 86;
(lj) samo u slučaju teških ulja, osim gasnih ulja i goriva koji se svrstavaju u tar. br. ex 2710, postupak pomoću visokofrekventnih električnih pražnjenja bez iskrenja;
(m) samo u slučaju sirovih proizvoda iz tarifnog broja ex 2712 (osim vazelina, ozokerita, voska od lignita ili treseta, parafina koji sadrže po masi manje od 0,75% ulja), uklanjanje ulja frakcionom kristalizacijom.
7.3. U svrhe primene tar. br. ex 2707, 2713 do 2715, ex 2901, ex 2902 i ex 3403, jednostavne radnje, kao što su čišćenje, pretakanje, otklanjanje soli, izdvajanje vode, filtriranje, bojadisanje, stavljanje oznaka, dobijanje sumpornog sadržaja, kao rezultata mešanja proizvoda sa raznim sumpornim sadržajima, odnosno bilo koja kombinacija ovih ili sličnih radnji ne dodeljuju status porekla.