PRIVREMENI POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA VALJEVA("Sl. glasnik grada Valjeva", br. 14/2008) |
Ovim Poslovnikom Skupštine grada Valjeva, do stupanja na snagu Poslovnika Skupštine grada Valjeva uređuje se način pripreme, vođenje i rad sednice Skupštine grada i druga pitanja vezana za njen rad.
Sve što nije regulisano ovim Poslovnikom Skupštine grada (u daljem tekstu: Poslovnikom) Skupština grada uređuje posebnim aktom.
Rad Skupštine grada (u daljem tekstu: Skupština) i njenih radnih tela je javan.
U slučajevima predviđenim zakonom i ovim Poslovnikom, javnost se isključuje.
1. Sazivanje i predsedavanje konstitutivnom sednicom
Konstitutivnu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva u roku od 15 dana počev od dana objavljivanja rezultata izbora.
U slučaju da predsednik Skupštine iz prethodnog saziva ne sazove konstitutivnu sednicu u roku iz stava 1. ovog člana, istu može sazvati i najstariji odbornik novog saziva Skupštine.
Konstitutivnom sednicom predsedava, do izbora predsednika Skupštine, najstariji odbornik (u daljem tekstu: predsedavajući).
Na konstitutivnoj sednici Skupštine potvrđuju se mandati odbornika Skupštine, bira se predsednik Skupštine i postavlja sekretar Skupštine.
Odbornici stiču prava i dužnosti odbornika Skupštine danom potvrđivanja mandata.
Skupština javnim glasanjem odlučuje o potvrđivanju mandata odbornika na osnovu izveštaja verifikacionog odbora.
Verifikacioni odbor čine tri člana - predstavnika tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Sastav verifikacionog odbora predlaže predsedavajući.
Verifikacioni odbor je izabran ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
Radom Verifikacionog odbora rukovodi najstariji član.
Po izboru članova Verifikacionog odbora, odbornici istom predaju svoja uverenja o izboru.
Odsutni odbornici dostavljaju svoja uverenja o izboru Verifikacionom odboru poštom ili na drugi način.
Gradska izborna komisija dostavlja Verifikacionom odboru izveštaj o sprovedenim izborima za odbornike.
Po prijemu materijala iz prethodnog člana predsedavajući predlaže a Skupština prekida konstitutivnu sednicu i određuje rok za podnošenje izveštaja Verifikacionog odbora.
Posle prekida konstitutivne sednice Verifikacioni odbor na osnovu izveštaja Gradske izborne komisije utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije, da li su ta uverenja izdata od nadležnog organa i o tome podnosi pisani izveštaj Skupštini.
Pisani izveštaj sadrži konstataciju o tome da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije i da li su uverenja izdata od nadležnog organa.
Pored navoda iz stava 1. ovog člana pisani izveštaj sadrži i predlog:
- za potvrđivanje mandata odbornika,
- da se ne potvrde mandati pojedinih odbornika, sa obrazloženjem ili
- da se odloži potvrđivanje mandata pojedinih odbornika sa obrazloženjem.
Po prijemu pisanog izveštaja Verifikacionog odbora nastavlja se konstitutivna sednica Skupštine.
Izveštaj Verifikacionog odbora Skupština razmatra u celini.
Po završetku razmatranja, odlučuje se o izveštaju u celini, ako nema osporavanja mandata pojedinih odbornika od strane Verifikacionog odbora.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem većinom glasova prisutnih odbornika.
U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Gradske izborne komisije da su izabrani.
Ako Verifikacioni odbor u svom izveštaju predloži da se potvrđivanje mandata pojedinom odborniku odloži, ili da mu se mandat ne potvrdi, o svakom takvom predlogu glasa se posebno.
Glasa se javno, dizanjem ruke.
Odbornik kome je potvrđivanje mandata odloženo ima pravo da prisustvuje sednicama Skupštine i da učestvuje u njenom radu bez prava odlučivanja, do dobijanja obaveštenja iz člana 13. ovog Poslovnika.
Odbornik kome nije potvrđen mandat ima pravo da prisustvuje sednicama Skupštine i da učestvuje u njenom radu bez prava odlučivanja do dostavljanja odluke Okružnog suda po žalbi ako je ista izjavljena.
Skupština može odložiti potvrđivanje mandata pojedinog odbornika i obavezati Gradsku izbornu komisiju da izvrši proveru valjanosti uverenja o izboru odbornika izdatog od strane navedene komisije i o tome izvesti Skupštinu najkasnije u roku od pet dana.
O potvrđivanju mandata iz stava 1. ovog člana Skupština će odlučiti posle razmatranja Izveštaja Gradske izborne komisije.
Posle potvrđivanja mandata odbornik potpisuje svečanu izjavu koja glasi:
"Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine pridržavati Ustava, zakona i Statuta i da ću časno vršiti dužnost odbornika rukovodeći se interesima građana".
Skupština može odlučiti da odbornik pored svečane izjave potpiše Etički kodeks ponašanja funkcionera lokalne samouprave u Srbiji.
3. Potvrđivanje mandata odbornika radi popunjavanja upražnjenog odborničkog mesta
Po postupku koji važi za potvrđivanje mandata odbornika posle sprovedenih izbora za odbornike, vrši se potvrđivanje mandata novih odbornika koji popunjavaju upražnjena odbornička mesta zbog prestanka mandata odbornika kojima je, u skladu sa zakonom prestao mandat pre isteka vremena na koji su izabrani.
U glasanju za potvrđivanje mandata novih odbornika pored odbornika kojima je mandat potvrđen, mogu učestvovati i kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Gradske izborne komisije da su izabrani.
4. Predsednik i zamenik predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine predstavlja Skupštinu, organizuje rad Skupštine, saziva, predsedava i rukovodi sednicama Skupštine i vrši druge poslove predviđene Statutom grada i ovim Poslovnikom.
Skupština na konstitutivnoj sednici bira predsednika Skupštine iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem.
Kandidata za predsednika Skupštine može da predloži najmanje jedna trećina odbornika.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, biografiju, stranačku pripadnost, ime i prezime izvestioca, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Sednicom u postupku izbora predsednika Skupštine rukovodi glasački odbor koga čine: predsedavajući i dva najmlađa odbornika Skupštine kojima pomaže sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Predlozi kandidata za predsednika Skupštine podnose se predsedavajućem u pisanom obliku.
Predsedavajući obaveštava odbornike o svim primljenim predlozima za kandidate za predsednika Skupštine.
U slučaju da je predsedavajući kandidat za predsednika Skupštine, sednicom dalje predsedava sledeći najstariji odbornik novog saziva Skupštine.
U ime predlagača, izvestilac predlagača je dužan da obrazloži predlog.
Posle završenog predlaganja, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine prema azbučnom redu prezimena.
Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasanje se vrši na glasačkim listićima čiji je broj jednak broju odbornika u Skupštini.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje, a overeni su pečatom Skupštine.
Za svako ponovljeno glasanje, glasački listići štampaju se ponovo.
Štampanje i pečaćenje glasačkih listića obavlja odeljenje gradske uprave nadležno za skupštinske poslove.
Na glasačkom listiću kandidati se navode redosledom utvrđenim u listi kandidata.
Rad na izradi i pečaćenju glasačkih listića završava se predajom glasačkih listića predsedavajućem o čemu se sačinjava zapisnik.
Posle prijema glasačkih listića za izbor predsednika Skupštine, predsedavajući objavljuje početak glasanja.
Predsedavajući poziva odbornike prema spisku da prime glasački listić, što se i evidentira.
Na mestima određenim za glasanje obezbeđuje se tajnost glasanja.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa.
Glasački odbor zaključuje postupak glasanja, nakon konstatacije da je svim prisutnim odbornicima omogućeno da glasaju.
Potom se javno na sednici sprovodi postupak utvrđivanja rezultata glasanja sledećim redom:
1. utvrđuje se broj odštampanih glasačkih listića,
2. utvrđuje se broj odbornika koji prisustvuju sednici,
3. utvrđuje se broj odbornika koji su primili glasački listić,
4. utvrđuje se broj neupotrebljenih glasačkih listića, koji će se zapečatiti u koverat,
5. otvara se glasačka kutija i prebrojavanjem utvrđuje broj glasačkih listića u kutiji i ako on bude veći od broja odbornika koji su ih primili, postupak se obustavlja, upotrebljeni materijal se odvaja za uništenje i sprovodi se ponovno glasanje, na način utvrđen ovim Poslovnikom,
6. glasački odbor utvrđuje važnost odnosno nevažnost glasačkih listića shodnom primenom propisa koja važe za izbor odbornika,
7. nevažeći glasački listići odvajaju se i zapečaćuju u poseban koverat,
8. nakon obrade svih glasačkih listića utvrđuje se broj glasova koji je dobio svaki od kandidata i objavljuje rezultat izbora.
Za predsednika Skupštine izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova ukupnog broja odbornika Skupštine.
Ako je predloženo više kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, ponoviće se izbor, i to između kandidata koji su dobili najveći broj glasova.
Ako ni u drugom krugu predsednik Skupštine nije izabran, ponavlja se postupak izbora.
Ako je predložen jedan kandidat, a nije dobio potrebnu većinu, ponoviće se izbor sa istim kandidatom.
Ako ni u drugom krugu predloženi kandidat za predsednika Skupštine nije izabran ponavlja se postupak izbora.
Ukoliko i posle ponovljenog postupka izbora predsednik Skupštine nije izabran, zakazuje se nova sednica Skupštine u roku koji ne može biti kraći od tri ni duži od osam dana, na kojoj se vrši izbor predsednika Skupštine po odredbama stavova 1-5. ovog člana.
Kandidat za predsednika Skupštine koji je dobio potrebnu većinu glasova stupa na dužnost predsednika Skupštine po objavljivanju rezultata izbora.
Ako izabrani predsednik Skupštine nije prisutan na konstitutivnoj sednici, predsedavajući odbornik nastaviće sa predsedavanjem konstitutivnom sednicom.
Ako predsednik Skupštine nije prisutan na radnim sednicama do izbora zamenika predsednika Skupštine sednicama predsedava najstariji odbornik.
Predsednik Skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik predsednika Skupštine bira se i razrešava na isti način kao i predsednik Skupštine.
Predsedniku i zameniku predsednika Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje su izabrani razrešenjem ili ostavkom.
Predlog za razrešenje može podneti najmanje jedna trećina odbornika Skupštine.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Razrešenje se vrši na način i po postupku koji je predviđen za njihov izbor.
Ostavka se podnosi u pisanom obliku.
O ostavci se ne glasa već se samo konstatuje prestanak funkcije.
U slučaju podnošenja ostavke, predsedniku Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine ako je ostavku podneo između dve sednice.
Sednicom na kojoj se odlučuje o razrešenju ne može predsedavati lice o čijem se razrešenju odlučuje.
Ukoliko se na istoj sednici odlučuje o razrešenju predsednika i zamenika predsednika Skupštine, sednicom predsedava najstariji prisutni odbornik.
Skupština ima sekretara koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Sekretara postavlja Skupština na četiri godine, na predlog predsednika Skupštine i može biti ponovo postavljen.
Za sekretara Skupštine može biti postavljeno lice koje ima završen pravni fakultet, položen stručni ispit za rad u organima državne uprave i najmanje tri godine radnog iskustva.
Glasanje za postavljanje sekretara je javno.
Sekretar Skupštine je postavljen ako je za predlog za postavljenje glasala većina od prisutnog broja odbornika.
Sekretar Skupštine može podneti ostavku ili biti razrešen pre isteka mandata na predlog predsednika Skupštine.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Razrešenje se vrši na način i po postupku koji je predviđen za njegovo postavljenje.
Ostavka se podnosi u pisanom obliku.
U slučaju podnošenja ostavke, sekretaru prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine ako je ostavku podneo između dve sednice.
Sekretar može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
Kada se završi konstitutivna sednica na predlog predsednika Skupštine istog dana može se održati prva radna sednica Skupštine.
Izvršni organi Grada su: Gradonačelnik i Gradsko veće.
Gradonačelnik predstavlja i zastupa grad.
Gradonačelnik ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Gradsko veće ima devet članova, od kojih Skupština grada bira sedam, dok su Gradonačelnik i zamenik Gradonačelnika članovi Gradskog veća po funkciji.
Gradonačelnik je predsednik Gradskog veća.
Organizacija, način rada i odlučivanja Gradskog veća, detaljnije se uređuje posebnom odlukom, u skladu sa zakonom i Statutom.
Gradonačelnik i zamenik Gradonačelnika biraju se iz reda odbornika.
Članovi Gradskog veća mogu se birati iz reda odbornika.
Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članove Gradskog veća bira Skupština na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Kandidata za Gradonačelnika predlaže predsednik Skupštine.
Kandidat za Gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika Gradonačelnika i kandidate za članove Gradskog veća koje bira Skupština.
Predlog iz stava 4. i 5. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, biografiju, stranačku pripadnost, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Postupkom izbora Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća rukovodi Glasački odbor koga čine: predsednik i dva člana iz reda odbornika koje bira Skupština, a pomaže im sekretar Skupštine u radu.
Članove Glasačkog odbora predlaže predsednik Skupštine.
Posle završenog predlaganja, Glasački odbor utvrđuje listu kandidata za:
- predlog kandidata za Gradonačelnika,
- predlog kandidata za zamenika Gradonačelnika,
- predlog kandidata za članove Gradskog veća, koje bira Skupština po azbučnom redu prezimena.
Glasanje se vrši na glasačkom listiću zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa.
Tajno glasanje za izbor Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članove Gradskog veća vrši se prema odredbama ovog Poslovnika o izboru Predsednika Skupštine ukoliko ovim Poslovnikom nije drugačije propisano.
Za Gradonačelnika i zamenika Gradonačelnika izabran je kandidat koji je dobio većinu ukupnog broja odbornika Skupštine.
Za članove Gradskog veća izabrani su kandidati koji su dobili većinu ukupnog broja odbornika Skupštine.
Ako u postupku izbora gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili članovi gradskog veća ne dobiju potrebnu većinu glasanje se ponavlja.
Ako ni u drugom krugu za izbor Gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća ne dobiju potrebnu većinu postupak izbora se ponavlja.
Ukoliko i posle ponovljenog postupka izbora, Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika i članovi Gradskog veća nisu izabrani zakazuje se nova sednica Skupštine u roku koji ne može biti kraći od tri ni duži od osam dana, na kojoj se vrši izbor istih po odredbama stavova 1.- 3. ovog člana.
Kandidati za Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članove Gradskog veća koji su dobili potrebnu većinu glasova, stupaju na dužnost po objavljivanju rezultata izbora.
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazložen predlog najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje Gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine.
Ako Skupština ne razreši Gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje Gradonačelnika, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Gradonačelniku prestaje mandat: prestankom mandata Skupštine, razrešenjem i podnošenjem ostavke.
Prestankom mandata Skupštine prestaje mandat Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i Gradskog veća, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i Gradskog veća, odnosno predsednika i članova Privremenog organa ako je Skupštini grada mandat prestao zbog raspuštanja.
Razrešenjem Gradonačelnika prestaje mandat zamenika Gradonačelnika i Gradskog veća.
Zamenik Gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog Gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji su izabrani.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća, Gradonačelnik je dužan da Skupštini grada podnese predlog za izbor novog zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
U Skupštini se obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine odbornici jedne ili više političkih stranaka, druge političke organizacije ili grupe građana, koja ima najmanje 3 odbornika.
Odborničku grupu od najmanje 3 odbornika mogu udruživanjem da obrazuju odbornici koji pripadaju različitim političkim strankama, drugim političkim organizacijama ili grupi građana koje imaju manje od 3 odbornika.
Odbornička grupa se obrazuje tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova grupe koji je potpisao svaki njen član. Na spisku se posebno naznačava predsednik odborničke grupe i njegov zamenik.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
O promeni sastava odborničke grupe predsednik grupe uz pismenu saglasnost odbornika koji menja pripadnost grupi obaveštava predsednika Skupštine.
O obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama u postojećim predsednik Skupštine obaveštava odbornike na prvoj narednoj sednici.
1. Pripremanje i sazivanje sednice
O pripremanju sednica stara se predsednik Skupštine uz stručnu pomoć sekretara Skupštine.
U postupku pripreme sednica i utvrđivanju predloga dnevnog reda predsednik Skupštine sarađuje sa predsednicima odborničkih grupa.
Predsednik Skupštine unosi u predlog dnevnog reda predloge koje primi od ovlašćenog predlagača, kao i pitanja iz nadležnosti Skupštine o kojima je raspravljano na zborovima građana.
Predloge primljene od ovlašćenog predlagača predsednik Skupštine uvrstiće u predlog dnevnog reda najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga, a sednicu Skupštine sazvati najkasnije u roku od 45 dana od dana prijema predloga.
Obaveštenje o tome da će se primljeni predlog uvrstiti u dnevni red dostaviće se ovlašćenom predlagaču najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema predloga.
Predsednik Skupštine se stara da sva pitanja koja su uneta u predlog dnevnog reda budu prethodno razmatrana u nadležnom radnom telu.
Predsednik Skupštine može odbiti da u predlog dnevnog reda unese one predloge i pitanja koja nisu iz nadležnosti Skupštine ili za koja smatra da nisu dovoljno pripremljeni da bi se o njima moglo na sednici raspravljati o čemu najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga obaveštava ovlašćenog predlagača.
Obaveštenje iz prethodnog stava mora da sadrži razloge odbijanja.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine, po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Predsednik Skupštine je dužan da sednicu sazove na zahtev Gradonačelnika, Gradskog veća ili jedne trećine odbornika, u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od petnaest dana od dana podnošenja zahteva.
Ako predsednik Skupštine ne sazove sednicu u roku iz stava 2. ovog člana, sednicu može sazvati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje skupština.
Kada Gradonačelnik sazove sednicu Skupštine, Gradonačelnik predlaže dnevni red sednice.
Kada sednicu saziva jedna trećina odbornika, jedna trećina odbornika predlaže dnevni red sednice.
Kada sednicu saziva Gradsko veće, Gradsko veće predlaže dnevni red sednice.
Zahtev za sazivanje sednice sa predloženim dnevnim redom, nadležna služba dostavlja odbornicima.
Sednice Skupštine sazivaju se pisanim putem.
Poziv za sednicu sadrži: mesto i vreme održavanja sednice sa predlogom dnevnog reda.
O dostavljanju poziva za sednicu i drugih akata odbornicima vodi se evidencija.
Poziv za sednicu se mora dostaviti odbornicima najkasnije sedam dana pre dana održavanja sednice.
Kad postoje opravdani razlozi, ovaj rok može biti i kraći.
Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavlja tekst i obrazloženje predloga iz dnevnog reda, izveštaj odgovarajućeg radnog tela o pojedinom pitanju kao i druga materijal.
Uz predlog izmene opšteg akta obavezno se dostavlja celokupan tekst akta koji se menja.
Pet dana pre zakazane sednice, celokupan materijal za sednicu staviće se na raspolaganje odbornicima kod sekretara.
Materijal za sednicu i poziv, pored odbornika, dostavlja se i Gradonačelniku, zameniku Gradonačelnika, članovima Gradskog veća, sekretaru Gradskog veća, načelniku Gradske uprave, rukovodiocima organizacionih jedinica Gradske uprave, narodnim poslanicima i načelniku Upravnog okruga.
Predsednik Skupštine može odlučiti da se materijal dostavi i drugim državnim organima i službama u zavisnosti od pitanja koja se na toj sednici razmatraju.
Poziv za sednicu dostavlja se i sredstvima javnog informisanja.
Pre usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda, predsednik Skupštine, po izveštaju sekretara Skupštine, utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj odbornika za punovažno odlučivanje (u daljem tekstu: kvorum).
Skupština može punovažno odlučivati ako je na sednici prisutna većina odbornika Skupštine.
Odbornici su dužni da najkasnije 48 časova pre početka zakazane sednice obaveste predsednika Skupštine o eventualnoj sprečenosti za učešće na sednici.
Ako se utvrdi da kvorum ne postoji, predsedavajući odlaže sednicu za odgovarajući dan ili sat.
O odlaganju sednice pismeno se obaveštavaju odbornici koji su odsutni.
Ako predsedavajući pre glasanja o pitanju sa dnevnog reda posumnja da postoji kvorum narediće prozivku ili prebrojavanje.
Prozivka ili prebrojavanje izvršiće se i kad to zatraži neki od odbornika pre glasanja u cilju utvrđivanja kvoruma.
Prozivku ili prebrojavanje vrši sekretar Skupštine.
Pre utvrđivanja dnevnog reda, usvaja se zapisnik sa prethodne sednice.
Po primedbama na zapisnik objašnjenja daje predsednik Skupštine.
Odbornik može tražiti da se pročita stenogram sa sednice, u delu koji je osporio.
Po primedbama na zapisnik ne može se otvarati rasprava.
Posle usvajanja zapisnika sa prethodne sednice pristupa se utvrđivanju dnevnog reda.
Svaki odbornik može predlagati izmene i dopune predloženog dnevnog reda.
Predlozi za dopunu dnevnog reda, dostavljaju se predsedniku Skupštine u pisanoj formi, najkasnije dva dana pre dana održavanja sednice i moraju biti obrazloženi.
Predlog za povlačenje pojedinih tačaka dnevnog reda i promenu redosleda tačaka u dnevnom redu dostavljaju se predsedniku Skupštine u pisanoj formi najkasnije do početka sednice Skupštine.
Svaki odbornik može na samoj sednici zahtevati da se u dnevni red unesu pored pitanja i predloga koje je predsednik uneo u predlog dnevnog reda, i druga pitanja i predlozi za koje on smatra da su hitni.
Odbornik je dužan da hitnost pitanja, odnosno predloga, obrazloži.
O dnevnom redu rešava se bez pretresa.
Dnevni red utvrđuje se većinom glasova prisutnih odbornika.
Jednom utvrđeni dnevni red ne može se menjati u toku sednice.
Na sednici Skupštine svaki odbornik ima pravo da govori.
Kada se razmatraju pitanja iz delokruga radnih tela, pravo da govore imaju i članovi istih koji nisu odbornici.
Skupština može odlučiti da po određenim pitanjima sasluša predstavnike pojedinih preduzeća, ustanova i drugih organizacija kao i pojedine građane.
Na sednici Skupštine može se govoriti tek po dobijanju reči od predsedavajućeg i to po redosledu prijavljivanja.
Govornik može da dobije reč po drugi put, tek pošto se iscrpi lista govornika i kada predsedavajući oceni da pitanje koje je na dnevnom redu nije dovoljno raspravljeno.
Predlagač odnosno predstavnik predlagača i izvestilac radnog tela mogu tražiti i odmah dobiti reč kada to zatraže da bi objasnili, izmenili ili dopunili predlog.
Gradonačelniku i sekretaru Skupštine daje se reč kada je zatraže.
Vreme izlaganja govornika, osim predlagača i izvestioca, u vezi sa pitanjem koje je na dnevnom redu iznosi pet minuta. Učesnik u pretresu o istom pitanju može da govori samo jedanput.
U slučaju prekoračenja vremena određenog u prethodnom stavu predsedavajući će opomenuti govornika da je vreme proteklo, a ako govornik za naredni minut ne završi govor, predsedavajući mu oduzima reč.
Odborniku koji želi da govori o povredi ovog Poslovnika ili povredi utvrđenog dnevnog reda predsednik Skupštine daje reč čim je ovaj zatraži. Izlaganje tog odbornika ne može trajati duže od 2 minuta.
Odbornik koji govori o povredi ovog Poslovnika obavezan je da navede član Poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen, da ga citira i obrazloži.
Predsednik Skupštine je dužan da posle izlaganja odbornika da objašnjenje o povredi ovog Poslovnika odnosno utvrđenog dnevnog reda.
Ako odbornik ne bude zadovoljan objašnjenjem, o pitanju rešava Skupština bez pretresa.
Ukoliko Skupština utvrdi da je ovaj Poslovnik povređen odlučiće i o načinu otklanjanja te povrede.
Ako odbornik zatraži reč da bi ispravio navod koji je po njegovom mišljenju netačan i koji je prouzrokovao nesporazum ili zahteva lično objašnjenje, predsednik Skupštine će mu dati reč čim završi govor lice koje je ispravku izazvalo.
Odbornik se u svom govoru mora ograničiti na ispravku, odnosno lično objašnjenje i njegov govor ne može da traje duže od 2 minuta.
Ukoliko se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o drugom odborniku navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, odbornik na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu odnosno političku stranku kojoj odbornici pripadaju, u ime odborničke grupe, odnosno političke stranke pravo na repliku ima predsednik odborničke grupe.
Odluku u slučajevima iz stava 1. i 2. ovog člana donosi predsedavajući.
Ukoliko predsedavajući ne dozvoli traženu repliku odbornik koji je tražio repliku može zahtevati da se o tome izjasni Skupština bez pretresa.
Replika ne može trajati duže od 2 minuta.
Replika na repliku nije dozvoljena.
Govornik može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ako se govornik udalji od dnevnog reda, predsedavajući će ga na to opomenuti i pozvati ga da se drži dnevnog reda. Ako se govornik posle drugog poziva ne bude držao dnevnog reda, predsedavajući će mu oduzeti reč.
Govornika može prekinuti i opomenuti samo predsedavajući koji je dužan da obezbedi slobodu govora.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Za povredu reda na sednici Skupštine mogu da se izreknu sledeće mere:
- opomena
- oduzimanje reči
- udaljavanje sa sednice.
Opomenu i oduzimanje reči izriče predsednik Skupštine.
Udaljavanje sa sednice izriče Skupština bez pretresa na predlog predsednika ili pet odbornika Skupštine.
Opomena će se izreći odborniku koji svojim ponašanjem i govorom na sednici narušava red ili odredbe Poslovnika, odnosno ne poštuje pravila pristojnosti.
Odborniku će se oduzeti reč ako i posle dve izrečene opomene povredi red na sednici ili povredi odredbe Poslovnika ili ne poštuje pravila pristojnosti.
Odbornik koji u svom govoru teško vređa druge odbornike ili druga lica ili na drugi način ruši ugled odbornika ili izaziva nered, ometa i sprečava rad na sednici udaljava se sa sednice.
Odbornik kome je izrečeno udaljenje sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale i ne može prisustvovati sednici sa koje je udaljen.
Ako se odbornik protivi da napusti sednicu predsedavajući će narediti službenom licu ovlašćenom za održavanje reda u zgradi da se odbornik udalji iz sale.
Ako predsednik Skupštine merama utvrđenim u članu 61. ovog Poslovnika ne može da održi red na sednici, odrediće kratak prekid sednice u trajanju potrebnom da se uspostavi red, a ne duže od 30 minuta.
Mera izricanja opomene i udaljavanja sa sednice izriče se predstavnicima sredstava javnog informisanja, kao i drugim licima koja prisustvuju sednici, u slučaju povrede reda na sednici.
Odlučivanju se pristupa posle pretresa, osim u slučajevima u kojima je ovim Poslovnikom određeno da se odlučuje bez pretresa.
Pre ili posle pretresa Skupština može odlučiti da se pojedino pitanje skine sa dnevnog reda ili da se vrati odgovarajućem radnom telu na ponovno razmatranje.
Kada se pretres zaključi pristupa se glasanju o predlogu.
Predsedavajući može predložiti da Skupština zaključi pretres i pre završetka diskusije svih prijavljenih govornika, ako smatra da je pitanje dovoljno pretreseno. Takav predlog može podneti i svaki odbornik. O ovom predlogu glasa se bez pretresa.
Skupština odlučuje javnim glasanjem, ukoliko zakonom, Statutom, drugim opštim aktom ili ovim Poslovnikom nije drugačije regulisano.
Odbornik se može uzdržati od glasanja i može da obrazloži zašto se uzdržao od glasanja.
Javno glasanje vrši se dizanjem ruke ili poimenično.
Kad se glasa dizanjem ruke predsedavajući prvo poziva da dignu ruku odbornici koji glasaju "za", izbroji tako date glasove, zatim poziva da dignu ruku oni koji glasaju "protiv", izbroji tako date glasove i najzad pita da li ima odbornika koji se uzdržavaju od glasanja i poziva ih da dignu ruku, pa i njih izbroji.
U slučaju kad se glasa o pitanjima procedure ili o drugim pitanjima za čije rešavanje nije propisana kvalifikovana većina, ne mora se vršiti posebno prebrojavanje glasova "za" i "protiv", kad je očigledno za kakvo je rešenje većina. U tom slučaju konstatovaće se samo koliko je glasova dato protiv.
Poimenično se glasa tako što odbornici po prozivci glasno izjavljuju da glasaju "ZA" ili "PROTIV" ili da se uzdržavaju od glasanja.
Kad se završi prozivka, prozivaće se još jednom svi odbornici koji se prvi put nisu odazvali.
Predsedavajući, zajedno sa sekretarom Skupštine, utvrđuje rezultat glasanja.
Tajno glasanje vrši se na glasačkim listićima iste boje i veličine, overenim pečatom Skupštine.
Kad se glasa o predlogu koji treba da se prihvati ili odbije, odbornici zaokružuju na glasačkom listiću reč "za" ili "protiv". Glasački listić odbornici stavljaju u glasačku kutiju.
Pre nego što se pristupi tajnom glasanju predsedavajući će pročitati odredbe Poslovnika koje se odnose na postupak pri tajnom glasanju, a potom se bira komisija od 3 člana za utvrđivanje rezultata glasanja.
Utvrđivanje rezultata glasanja vrši se na sledeći način: jedan član komisije uzima jedan po jedan listić iz glasačke kutije, čita šta je na listiću zapisano, pa listić dodaje drugom članu koji takođe čita listić i dodaje trećem članu koji i sam pregleda listić a potom sadržinu listića beleži u spisak. Sadržinu listića beleži i zapisničar koji vodi zapisnik sednice.
Nevažećim glasačkim listićem smatra se nepopunjeni glasački listić i glasački listić iz koga se ne može sa sigurnošću utvrditi za koji je predlog odbornik glasao.
Prilikom glasanja o izboru, postavljenju i imenovanju, nevažećim glasačkim listićem smatra se glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira, postavlja odnosno imenuje.
Po završetku glasanja predsednik komisije obaveštava Skupštinu o rezultatima glasanja.
Predsednik Skupštine objavljuje rezultate glasanja.
Ako nije drugačije propisano, pitanja se rešavaju i odluke donose prostom većinom glasova prisutnih odbornika.
Skupština odlučuje većinom glasova od ukupnog broja odbornika kada odlučuje:
1) o donošenju Statuta, budžeta i urbanističkih planova;
2) o raspisivanju savetodavnog i drugog referenduma za teritoriju Grada;
3) o saradnji i udruživanju sa drugim jedinicama lokalne samouprave i saradnji sa jedinicama lokalne samouprave u drugim državama;
4) o utvrđivanju kaziva ulica, trgova, gradskih četvrti, zaseoka i drugih delova naseljenih mesta;
5) o programu razvoja Grada i pojedinih delatnosti;
6) o javnom zaduživanju Grada;
7) o obrazovanju gradskih opština i
8) u drugim slučajevima predviđenim zakonom i Statutom.
5. Postupak za donošenje akata Skupštine
Skupština donosi programe, planove, odluke, druga opšta akta, rešenja, zaključke, preporuke i druga akta i daje autentična tumačenja akata koje donosi.
Odluka je opšti akt kojim Skupština uređuje pitanja iz svoje nadležnosti.
Zaključkom i preporukom Skupština utvrđuje stavove o pojedinim pitanjima iz svoje nadležnosti.
Rešenjem Skupština rešava o pojedinačnim i upravnim stvarima.
O obliku akta odlučuje Skupština s obzirom na prirodu predloga koji je bio stavljen na dnevni red, bez obzira na to u kom je obliku akt bio predložen.
Akta Skupštine izrađuju se na osnovu izvornog zapisnika o radu sednice na kojoj su doneta.
Akte Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
O čuvanju i objavljivanju akata Skupštine stara se sekretar Skupštine.
Akta Skupštine za koja je određeno da se objavljuju, objavljuju se u "Službenom glasniku grada Valjeva", ukoliko zakonom nije drugačije propisano.
Sekretar Skupštine, na osnovu izvornog teksta odluke ili drugog opšteg akta, daje ispravke grešaka u objavljenom tekstu odluke ili drugog opšteg akta.
b/ Inicijativa za donošenje i predlaganje akata
Inicijativu za donošenje propisa i opštih akata iz nadležnosti Skupštine mogu dati odbornici, Gradonačelnik, Gradska uprava, kao i 1% birača.
Inicijativa se može sastojati u usmenom predlogu na sednici Skupštine da se donese nova odluka ili da se ukine, izmeni ili dopuni postojeća. Ako usvoji inicijativu, Skupština će istu dostaviti Gradskom veću.
Inicijativa se može sastojati u podnošenju pismenog predloga odluke sa posebnim obrazloženjem, koja se dostavlja Gradskom veću.
Gradsko veće utvrđuje predlog akata koje donosi Skupština Grada.
Predlog se podnosi u obliku u kome se akt donosi i mora biti obrazložen.
Obrazloženje predloga morala sadrži:
1. pravni osnov za donošenje akta,
2. razloge za donošenje akta, a u okviru njih posebno: probleme čije rešavanje akt omogućava, ciljeve koji se aktom postižu,
3. obrazloženje predloženih rešenja,
4. procenu finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta,
5. opšti interes zbog koga se predlaže povratno dejstvo, ako predlog akta sadrži odredbe sa povratnim dejstvom,
6. razloge za donošenje akta po hitnom postupku, ako je za donošenje akta predložen hitan postupak,
7. razloge zbog kojih se predlaže da akt stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u službenom glasniku grada Valjeva.
Predlog se, pre razmatranja u Skupštini, razmatra u nadležnim radnim telima.
Nadležna radna tela daju Skupštini mišljenje da prihvati ili ne prihvati predlog akta.
Ukoliko nadležno radno telo dâ mišljenje Skupštini da prihvati predlog akta dužno je da navede da li predlaže prihvatanje predloga akta u celini ili sa izmenama, koje podnosi u formi amandmana.
Skupština ili Gradsko veće mogu odlučiti da se predlozi pojedinih akata publikuju, pretresu na zborovima građana, ili dostave pojedinim organizacijama na mišljenje.
Pretres predloga akta u Skupštini počinje izveštajem izvestioca, pa se potom predlog pretresa u načelu, a zatim u pojedinostima ako se prihvati predlog opšteg akta u načelu.
Izvestioca određuje Gradsko veće.
Pretresom predloga opšteg akta u načelu raspravljaju se pitanja zakonitosti donošenja tog akta i njegova celishodnost.
U pretresu predloga o pojedinostima raspravlja se o pravnoj prirodi predloga, o odredbama tog predloga, o podnetim amandmanima i o celishodnosti predloga.
Odbornik ima pravo da učestvuje, u pretresu predloga akta i predlaže amandmane.
U pretresu može uzeti učešće i određeni član radnog tela koji na poziv predsedavajućeg daje potrebna objašnjenja.
Član radnog tela može i sam zatražiti reč radi davanja objašnjenja, kada to nađe za potrebno.
Predlog za izmenu i dopunu predloga akta podnosi se u obliku amandmana.
Amandman mogu podneti: odbornik Skupštine, Gradsko veće i radno telo Skupštine.
Amandman se podnosi najkasnije pet dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Na predlog Statuta, odluke o budžetu, generalnog urbanističkog plana, programa razvoja delatnosti za koje je nadležna Skupština, amandmani se podnose najkasnije šest dana pre dana određenog za održavanje sednice Skupštine.
Amandman se podnosi u pisanom obliku i mora biti obrazložen.
Amandman sadrži: naziv predloga opšteg akta na koji se amandman odnosi, tekst izmena, odnosno dopuna predloga u celosti, obrazloženje sa naznačenim razlozima za podnošenje amandmana i naziv odnosno ime podnosioca amandmana.
Amandman se podnosi predsedniku Skupštine koji dostavlja amandman predlagaču i nadležnom radnom telu Skupštine radi davanja mišljenja.
Pre glasanja o amandmanu, o njemu će se izjasniti predlagač i nadležno radno telo Skupštine.
Amandman sa kojim se saglasi predlagač opšteg akta postaje sastavni deo predloga opšteg akta.
Ako se predlagač opšteg akta u načelu ne složi sa formulacijom amandmana, predložiće novu formulaciju.
Ako podnosilac amandmana prihvati novu formulaciju, amandman postaje sastavni deo opšteg akta.
Ako podnosilac ne prihvati novu formulaciju, onda Skupština prvo glasa o amandmanu u tekstu kako ga je formulisao podnosilac.
O amandmanima sa glasa prema redosledu članova opšteg akta na koje se odnose.
Ako je na istu odredbu opšteg akta podneto više amandmana, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje te odredbe, a zatim o amandmanima kojima se predlaže izmena odredbe, po redosledu podnošenja amandmana.
Prihvaćeni amandmani postaju sastavni deo predloga opšteg akta.
g/ Glasanje o predlogu u celini i usvajanje predloga
Kad se završi pretresanje predloga akta i kad je završeno glasanje o predloženim amandmanima, ako ih je bilo, prelazi se na glasanje o predlogu akta u celini.
Predlagač akta može isti povući do početka glasanja o aktu u celini.
Predlog akta usvojen je u Skupštini kad ga Skupština, prema odredbama ovog Privremenog Poslovnika, izglasa u celini.
Tekst odluke koji je usvojila Skupština proglašava predsednik Skupštine.
đ/ Donošenje akata po hitnom postupku
Opšti akt se može, izuzetno, doneti po hitnom postupku, bez prethodnog razmatranja u radnim telima.
Po hitnom postupku može da se donese samo opšti akt kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje opšteg akta po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice.
Ovlašćeni predlagač može predsedniku Skupštine podneti predlog da se o određenom pitanju odluči po hitnom postupku sa obrazloženjem o štetnim posledicama koje bi nastale zbog nedonošenja tog akta po hitnom postupku, najkasnije 24 časa pre početka sednice.
O predlogu za donošenje akata po hitnom postupku odlučuje se bez pretresa. Pre glasanja o tom predlogu Skupština će saslušati obrazloženje predlagača.
Ako Skupština usvoji predlog da se akt donese po hitnom postupku, predlog akta se unosi u dnevni red iste sednice.
Skupština može u toku sednice da zatraži hitno mišljenje od odgovarajućeg radnog tela Skupštine.
Predlog akta koji se donosi po hitnom postupku mora se dostaviti odbornicima najkasnije do početka sednice.
e/ Skraćeni postupak za donošenje akata
U skraćenom postupku odlučuje se bez prethodne rasprave.
Po skraćenom postupku Skupština može odlučivati o pojedinačnim konkretnim aktima. Odlučivanje po skraćenom postupku može da se sprovede samo ako su predlozi iz prethodnog stava u predlogu dnevnog reda grupisani u posebnom odeljku i označeni kao "predlozi o kojima se odlučuje po skraćenom postupku".
U materijalu koji se odbornicima dostavlja uz poziv za sednicu mora se u propisanoj formi izložiti puna sadržina akta o kome se odlučuje po skraćenom postupku i obrazloženje predloga.
Po utvrđivanju dnevnog reda predsednik Skupštine je dužan da upozna odbornike sa zahtevima za otvaranje rasprave o predlozima iz grupe "predloga o kojima se odlučuje po skraćenom postupku", ukoliko su takvi predlozi podneti do početka sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice ili prelaska na dnevni red po "predlozima o kojima se odlučuje po skraćenom postupku", predsednik Skupštine pita da li ima zahteva za otvaranje rasprave o pojedinom pitanju iz ove grupe predloga.
Odbornik može zatražiti da se određeni predlog izdvoji iz skraćenog i stavi u redovan postupak, o čemu se Skupština izjašnjava glasanjem.
Ukoliko se Skupština izjasni da se određeno pitanje razmatra u redovnom postupku, predsednik Skupštine to saopštava, pa se predlozi za koje je zahtevano otvaranje rasprave izdvajaju iz grupe "predloga o kojima se odlučuje po skraćenom postupku" i o njima se raspravlja i odlučuje odvojeno.
Predsednik Skupštine potom konstatuje da su usvojeni svi predlozi koji su ostali u grupi "predloga o kojima se odlučuje po skraćenom postupku".
6. Izveštaj Gradonačelnika i Gradskog veća
Na predlog najmanje 10 odbornika Skupština može odlučiti da traži od Gradonačelnika i Gradskog veća podnošenje izveštaja o njihovom radu i o izvršenju akata iz nadležnosti organa Grada.
Izveštaj iz prethodnog stava stavlja se na dnevni red Skupštine.
7. Prekidanje i zaključivanje sednice
Kad usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih razloga ne može da se završi pretres po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan, Skupština može odlučiti da se sednica prekine i da se zakaže nastavak u određeni dan o čemu se pismeno obaveštavaju samo odsutni odbornici.
Sednicu Skupštine zaključuje predsednik Skupštine posle sprovedenog odlučivanja po utvrđenom dnevnom redu i sprovedene procedure po odborničkim pitanjima.
O radu na sednicama skupštine vodi se zapisnik.
Zapisnik vodi lice koje odredi sekretar Skupštine.
Predsednik Skupštine formuliše pojedine zaključke koji se unose u zapisnik.
Svaki odbornik može zahtevati da sam formuliše svoje predloge ili svoje mišljenje radi unošenja u zapisnik. Ako se predsednik sa tim zahtevom ne složi, o zahtevu odbornika odlučuje Skupština bez pretresa.
U zapisnik se obavezno unose:
1. vreme i mesto održavanja sednice,
2. ime predsedavajućeg,
3. imena odsutnih lica sa sednice,
4. broj odbornika Skupštine koji su prisustvovali sednici Skupštine,
5. imena lica pozvanih da kao gosti uzmu učešće na sednici Skupštine,
6. dnevni red,
7. pitanja odbornika,
8. kratak tok sednice sa bitnim sadržajem pitanja o kojima se raspravljalo, imena govornika sa oznakom da li su govorili za predlog ili protiv predloga,
9. rezultat glasanja po pojedinim pitanjima, broj glasova "za" ili "protiv", broj odbornika koji su se uzdržali od glasanja, broj praznih i nevažećih listića u slučaju tajnog glasanja,
10. donete odluke i zaključci Skupštine po svakoj tački dnevnog reda,
11. izrečene mere u slučaju povrede reda na sednici.
Tok sednice snima se na magnetofonu ili se vode stenografske beleške.
Govornik ima pravo da pregleda tekst svog govora u stenografskim beleškama.
Svakom odborniku će se staviti na uvid stenografske beleške.
Predsednik Skupštine se stara da se odborniku obezbedi uvid u zapisnik.
Usvojeni zapisnik potpisuje predsednik i sekretar Skupštine.
O zapisniku se stara sekretar Skupštine.
VI RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU RATNOG STANJA, NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI ILI VANREDNOG STANJA
Odredbe ovog poslovnika primenjuju se na rad Skupštine i u slučaju ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja, ukoliko ovim Privremenim Poslovnikom ili drugim opštim aktima Skupštine nije drugačije određeno.
Predsednik Skupštine u slučaju ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja:
- određuje vreme i mesto održavanja sednica Skupštine;
- odlučuje o načinu pozivanja odbornika na sednice i načinu i rokovima dostavljanja materijala za te sednice;
- može, po potrebi, odrediti poseban način vođenja, izdavanja i čuvanja stenografskih beležaka i zapisnika sa sednice Skupštine i njenih radnih tela;
- može odrediti da se predlozi odluka i drugi opšti akti i drugi materijali ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja, dok Skupština drugačije ne odluči;
- odlučuje o načinu rada i izvršavanju zadataka Gradske uprave.
U slučaju ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja, predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata koje razmatra Skupština mogu se staviti na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u nadležnim radnim telima, ukoliko to Skupština odluči.
Ukoliko ne postoji mogućnost da se održi sednica Skupštine u slučaju ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja Gradonačelnik donosi akte iz nadležnosti Skupštine s tim što je dužan da iste podnese na potvrdu Skupštini, kada ona bude u mogućnosti da se sastane.
Odbornici su dužni da u slučaju ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja obaveste sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese prebivališta ili boravišta.
Sednice Skupštine i njenih radnih tela su javne.
Skupština može odlučiti na predlog predsednika Skupštine ili na predlog najmanje deset odbornika da se sednica održi bez prisustva javnosti ili da se samo o pojedinim pitanjima raspravlja i odlučuje bez prisustva javnosti.
Odluka o ovom predlogu donosi se bez pretresa, pre utvrđivanja dnevnog reda većinom od ukupnog broja odbornika.
Rad na nejavnoj sednici smatra se tajnom i ne sme se objaviti ni na koji način.
Skupština može odlučiti da objavi kratak izveštaj o radu sa nejavne sednice, kao i akte donete na takvoj sednici.
Javnim sednicama mogu prisustvovati građani, u broju koji neće ometati rad sednice i koji je moguć s obzirom na raspoloživi prostor.
Prisutni građani ne smeju da remete rad na sednici, u suprotnom biće udaljeni sa iste.
Predstavnici sredstava javnog informisanja mogu prisustvovati svim javnim sednicama Skupštine i radnih tela o čemu se stara sekretar Skupštine ili lice koje on odredi.
Kad predstavnik sredstava javnog informisanja zloupotrebi svoja prava ili grubo povredi red na sednici ili pravila pristojnosti, predsednik Skupštine udaljiće ga sa sednice a može doneti i odluku da to lice ne može vršiti prava koja mu po ovom Privremenom Poslovniku pripadaju. U tom slučaju obavestiće se i novinska agencija, radio ili televizija čiji je predstavnik to lice uz zahtev da uputi drugo lice kao svog predstavnika.
Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja.
Tekst službenog saopštenja sastavlja nadležna služba Skupštine, a odobrava predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za štampu, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština, može da održi predsednik i zamenik predsednika Skupštine, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti tog radnog tela.
VIII PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA
Odbornik je dužan da učestvuje u radu Skupštine i radnih tela čiji je član.
Predsednik Skupštine može da odobri odborniku odsustvo sa sednice, o čemu obaveštava Skupštinu.
Odbornik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima čije mu je poznavanje potrebno radi vršenja funkcije odbornika.
Odbornik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Skupštine, predsednika radnih tela Skupštine, Gradonačelnika i načelnika Gradske uprave o pitanjima koja se odnose na poslove iz okvira njihovih prava i dužnosti, odnosno poslove iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za vršenje funkcije odbornika.
Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje.
Odborničko pitanje sekretar Skupštine dostavlja nadležnom organu ili pravnom licu na koje se to pitanje odnosi.
Odbornička pitanja postavljaju se usmeno ili pismeno.
Odbornička pitanja postavljaju se, pošto Skupština okonča rad po svim tačkama dnevnog reda.
Odborničko pitanje može se postaviti pismeno između dve sednice, preko predsednika Skupštine, najkasnije u roku od osam dana od dana održavanja sednice.
Na postavljeno pitanje odbornik po pravilu dobija odgovor na istoj ili narednoj sednici.
Ako to nije moguće, zbog potrebe prikupljanja podataka i informacija ili iz drugih razloga, predstavnik organa, radnog tela ili pravnog lica na koje se pitanje odnosi, ima pravo da zatraži da Skupština odredi duži rok za pripremu odgovora.
Na postavljeno pitanje na koje se odgovor dobija na narednoj sednici Skupštine mora se odgovoriti pismeno.
Ako odbornik nije zadovoljan odgovorom, može tražiti da se o predmetu postavljenog pitanja otvori pretres.
O otvaranju pretresa odlučuje Skupština.
Po završetku pretresa donosi se zaključak o stavu Skupštine u odnosu na predmet postavljenog pitanja.
Odbornik ima pravo na naknadu za učešće u radu Skupštine i njenih radnih tela i pravo na naknadu putnih troškova nastalih obavljanjem odborničke dužnosti u skladu sa odlukom Skupštine.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen za izraženo mišljenje ili davanje glasa na sednici Skupštine ili njenih radnih tela čiji je član.
Odborniku prestaje mandat; pre isteka vremena na koje je izabran:
1) podnošenjem ostavke;
2) donošenjem odluke o raspuštanju Skupštine;
3) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;
4) ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti;
5) preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika;
6) ako mu prestane prebivalište na teritoriji grada Valjeva;
7) gubljenjem državljanstva;
8) ako nastupi smrt odbornika.
Odbornik može podneti ostavku usmeno na sednici Skupštine, a između dve sednice podnosi je u formi overene pisane izjave.
Posle podnošenja usmene ostavke odbornika, Skupština bez odlaganja, na istoj sednici utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
O ostavci koju je odbornik podneo između dve sednice, Skupština je dužna da odluči na prvoj narednoj sednici.
Odbornik može opozvati podnetu ostavku sve dok Skupština ne utvrdi prestanak njegovog mandata.
Ako odborniku prestaje mandat nastupanjem slučaja iz stava 1. ovog člana tač. 2) do 8), Skupština na prvoj narednoj sednici, posle obaveštenja o nastupanju takvog slučaja, utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
Predlog za davanje autentičnog tumačenja mogu podneti ovlašćeni predlagač, Gradonačelnik, odbornik, odbornička grupa, radno telo skupštine i građani po postupku određenom za sprovođenje građanske inicijative.
Predlog se podnosi u pisanoj formi.
Nadležno radno telo Skupštine ceni opravdanost predloga za davanje autentičnog tumačenja.
Ako nadležno radno telo Skupštine oceni da je predlog za davanje autentičnog tumačenja opravdan, sačinjava predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga Skupštini i podnosiocu predloga.
Ako nadležno radno telo Skupštine oceni da predlog za davanje autentičnog tumačenja nije opravdan, o tome izveštava Skupštinu i podnosioca predloga.
Skupština odlučuje o predlozima nadležnog radnog tela iz stava 4. i 5. ovog člana.
Ako Skupština ne prihvati predlog nadležnog radnog tela Skupštine da predlog za davanje autentičnog tumačenja nije opravdan, zadužuje ga da sačini predlog autentičnog tumačenja.
Gradska uprava vrši stručne i administrativne poslove za Skupštinu.
Danom stupanja na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine opštine Valjevo ("Sl. glasnik opštine Valjevo", broj 9/04 i 1/05).
Ovaj Poslovnik stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku grada Valjeva".