ODLUKAO STRATEGIJI ZA ZAŠTITU OD NASILJA U PORODICI I DRUGIH OBLIKA RODNO ZASNOVANOG NASILJA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI ZA PERIOD OD 2008. DO 2012. GODINE("Sl. list AP Vojvodine", br. 20/2008) |
Donosi se Strategija za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini za period od 2008. do 2012. godine (u daljem tekstu: Strategija), koja čini sastavni deo ove Odluke.
Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine doneće Akcioni plan za sprovođenje Strategije.
Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine".
ZA ZAŠTITU OD NASILJA U PORODICI I DRUGIH OBLIKA RODNO ZASNOVANOG NASILJA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI ZA PERIOD OD 2008. DO 2012. GODINE
Međunarodne obaveze države, ključna međunarodna dokumenta
Nasilje u porodici je specifični oblik rodno zasnovanog nasilja koji u nesrazmernoj meri pogađa žene i predstavlja vid diskriminacije žena. Nasilje u porodici ugrožava ostvarivanje osnovnih ljudskih prava i sloboda žena. Međunarodna povelja ljudskih prava, kao i svi drugi međunarodni i regionalni dokumenti, koji postavljaju standarde međunarodnog prava u pogledu ljudskih prava, obavezuju države da ispunjavaju, štite i poštuju ljudska prava i slobode na osnovu ravnopravnosti žena i muškaraca. Otuda proističe obaveza država ne samo da zabrane kršenje ljudskih prava žena, nego i da preduzimaju aktivne mere sprečavanja i zaštite. Obaveza država je da obezbede da se nasilje u porodici ne dešava, a ako se ono desi - da zaštite žrtve.
Republika Srbija, kao članica Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: UN) i Saveta Evrope, prihvatila je obavezu da poštuje i primenjuje obaveze koje proističu iz dokumenata ovih međunarodnih organizacija na osnovu principa jednakosti i nediskriminacije. Najvažniji međunarodni dokumenti, koji postavljaju odgovornost Republike Srbije da deluje u borbi protiv nasilja u porodici, jesu:
- Opšta deklaracija UN o ljudskim pravima (1946);
- Konvencija UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) (U.N. Doc. A/34/46) i Opšta preporuka br. 19 Komiteta za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena (U.N. Doc. A/47/38) 1992 - zahtevaju preduzimanje svih neophodnih mera radi eliminisanja diskriminacije prema ženama i suzbijanja nasilja u porodici, uključujući usvajanje specifične legislative o nasilju u porodici, krivične sankcije za počinioce nasilja, građanske pravne lekove, preventivne i zaštitne mere;
- Deklaracija UN protiv nasilja nad ženama (A/Res/48/104) 1993 - konkretizuje akcije koje bi država trebalo da preduzme radi eliminisanja nasilja u porodici: odgovarajuće krivično zakonodavstvo, razvijanje nacionalnih planova akcije, obezbeđivanje usluga i resursa za žene žrtve nasilja, obuka i rodna senzibilizacija javnih službenika, te obezbeđivanje resursa iz vladinog budžeta radi borbe protiv nasilja u porodici;
- Rezolucija Komisije UN za ljudska prava 2003/45, Eliminacija nasilja nad ženama (E/CN.4/2003/L.11/Add.4) - vlade imaju "afirmativnu obavezu da unapređuju i štite ljudska prava žena i devojčica i moraju sa dužnom prilježnošću sprečavati, istraživati i kažnjavati sve akte nasilja nad ženama i devojčicama";
- Konvencija UN o pravima deteta (1989) - ističe da su države obavezne da preduzimaju "sve odgovarajuće zakonodavne, administrativne, socijalne i obrazovne mere radi zaštite deteta od svih oblika fizičkog i mentalnog nasilja";
- Pekinška deklaracija i Platforma za akciju A/CONf.177/20, chap. I (1995) - u oblasti nasilja u porodici kao prioritetno pitanje preporučeno je preispitivanje i revizija zakonodavstva i preduzimanje drugih potrebnih mera, uz formiranje odgovarajućih mehanizama kako bi se obezbedilo da sve žene uživaju zaštitu od nasilja u porodici, koje treba da se tretira kao krivično delo kažnjivo zakonom (t. 124-126);
- Preporuka 1450 (2000) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o nasilju nad ženama u Evropi - preporučuje stvaranje evropskog programa za borbu protiv nasilja u porodici;
- Preporuka 1582 (2002) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope - podstiče države članice "da priznaju da imaju obavezu da sprečavaju, istražuju i kažnjavaju akte nasilja u porodici i da obezbeđuju zaštitu žrtvama";
- Preporuka 2002 (5) Komiteta ministara Saveta Evrope o zaštiti žena od nasilja - definiše nasilje u porodici kao "… nasilje koje se događa u porodici ili domaćinstvu, uključujući, između ostalog, fizičku i psihičku agresiju, emocionalno i psihičko zlostavljanje, silovanje i seksualno zlostavljanje, incest, silovanje supružnika, stalnih ili povremenih partnera i vanbračnih supružnika, krivična dela učinjena u ime časti, obrezivanje genitalija i polnih organa i druge tradicionalne prakse štetne za žene, kao što su prinudne udaje" (čl. 1a);
- Preporuka 1681 (2004) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope "Kampanja za borbu protiv nasilja nad ženama u Evropi" - "Akutna priroda ovog problema mora primorati države članice Saveta Evrope da posmatraju nasilje u porodici kao nacionalni politički prioritet i da se bave s njime u širem političkom okviru, uz učešće vlade, parlamenta i civilnog društva. Države članice imaju obavezu pod međunarodnim pravom da deluju sa dužnom prilježnošću radi preduzimanja efektivnih koraka za okončanje nasilja nad ženama, uključujući nasilje u porodici, i zaštitu žrtava. Ako ne žele da se smatraju odgovornim, države moraju preduzimati efikasne mere sprečavanja i kažnjavanja takvih radnji od strane privatnih lica i da štite žrtve" (čl. 2).
Propisi na nivou Republike Srbije:
- Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/06), jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti (čl. 15.), zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju na bilo kojoj osnovi (čl. 21. st. 3.), garantuje pravo na jednaku sudsku zaštitu (čl. 21.), pravnu pomoć (čl. 67.), pravo na rehabilitaciju i naknadu materijalne ili nematerijalne štete prouzrokovane nezakonitim ili nepravilnim radom državnih ili drugih organa (čl. 35.), pravnu zaštitu svih osnovnih ljudskih prava svim građanima i građankama bez diskriminacije, uključujući i obraćanje međunarodnim institucijama s ciljem zaštite zajemčenih prava (čl. 22. st 2.);
- Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", 85/2005, 88/2005 - ispr. i 107/2005 - ispr.), nasilje u porodici definiše kao krivično delo (čl. 194.) za koje je predviđena novčana kazna ili zatvor do jedne godine, odnosno kazna zatvora od tri meseca do tri godine u slučaju težih oblika ovog krivičnog dela; nepoštovanje izrečenih mera zaštite od nasilja u porodici, predviđenih Porodičnim zakonom, sankcioniše se novčanom kaznom ili zatvorom do tri meseca; silovanje u braku takođe je sankcionisano kao krivično delo (čl. 178.);
- Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. list SRJ", br. 70/2001 i 68/2002, "Sl. glasnik RS", br. 58/2004, 85/2005 i 49/2007), garantuje posebnu zaštitu žrtava, oštećenih i svedoka tokom krivičnog postupka, posebno maloletnih lica (čl. 101., 102., 109. i 292);
- Porodični zakon ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005), definiše nasilje u porodici kao "ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice" (čl. 197.), predviđa mere zaštite koje je sud ovlašćen da donese u posebnom postupku (čl. 198.), kao i specijalizovana sudska veća (čl. 203.);
- Zakon o javnom redu i miru ("Sl. glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05), primenjuje se u prekršajnom postupku u slučajevima nasilja u porodici (čl. 6. st. 1., 2. i 3.);
- Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005), sadrži posebne odredbe o zaštiti maloletnih lica koja se u krivičnom postupku pojavljuju u svojstvu oštećenih;
- Zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005), predviđa mere za zaštitu života, zdravlja, fizičkog integriteta, slobode i imovine učesnika u krivičnom postupku, odnosno zaštićenog lica;
- Zakon o izvršenju krivičnih sankcija ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005);
- Zakon o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005);
- Zakon o oružju i municiji ("Sl. glasnik RS", br. 9/92, 55/93, 67/93, 48/94, 44/98, 39/2003, 101/2005 - dr. zakon i 85/2005 - dr. zakon), onemogućava izdavanje odobrenja za nabavljanje vatrenog oružja licu osuđivanom za krivična dela silovanja i nasilničkog ponašanja i protiv kojeg se vodi krivični postupak (čl. 8.).
Propisi koji čine izvor za izradu Strategije na nivou AP Vojvodine:
- Zakon o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine ("Sl. glasnik RS", br. 6/2002 i 101/2007 - dr. zakon);
- Odluka o pokrajinskoj upravi ("Sl. list APV", br. 21/2002 - prečišćen tekst);
- Odluka o pokrajinskom ombudsmanu ("Sl. list APV", br. 23/2002, 5/2004 i 16/2005);
- Odluka o ravnopravnosti polova ("Sl. list APV", br. 14/2004);
- Deklaracija o ravnopravnosti polova ("Sl. list APV", br. 14/2004).
Iako Autonomna Pokrajina Vojvodina (u daljem tekstu: AP Vojvodina) vodi politiku baziranu na principima nediskriminacije i poštovanja i zaštite ljudskih prava, do sada nisu razvijeni institucionalni mehanizmi zaštite od nasilja u porodici i nasilja nad ženama koji obezbeđuju jednaku zaštitu svim ženama i saglasnu usvojenim međunarodnim standardima. Na osnovu istrage povodom predstavki koje su građani/ke podnele na rad institucija, Kancelarija Pokrajinskog ombudsmana upozorava da javne službe, koje su po zakonu obavezne da deluju u slučajevima nasilja u porodici i nasilja nad ženama, često ne pružaju adekvatnu pomoć. Kao razlozi navode se nedorečenost propisa i nepostojanje sistemskih rešenja u oblasti porodične zaštite, nedostatak utvrđenih procedura u postupanju, nerazvijena saradnja među institucijama i nepostojanje obaveze razmene informacija, kao i razlozi u vezi s ljudskim faktorom - neprofesionalnost i nedovoljna obučenost stručnjaka/kinja koji/e pružaju zaštitu, što uključuje stereotipne stavove, minimiziranje problema i posledica nasilja u porodici, te nespremnost da se pruže podrška i informacije o mogućnostima zaštite.
Primetno je da se povećalo prijavljivanje nasilja u porodici i nasilja nad ženama. To se može tumačiti povećanjem poverenja građana u institucije sistema, što je rezultat pozitivnih političkih i zakonskih promena i institucionalnih i vaninstitucionalnih akcija u prethodnih nekoliko godina. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Sekretarijata unutrašnjih poslova u Novom Sadu, tokom 2002, 2003. i prva četiri meseca 2004. godine, na teritoriji AP Vojvodine prijavljen je ukupno 2591 akt sa elementom nasilja nad ženama u porodici. Tokom 2006. godine policijskim upravama u AP Vojvodini prijavljeno je ukupno 4284 slučaja1, dva puta više nego za prethodne dve i po godine. Ista tendencija može se uočiti i u evidencijama drugih institucija. Porast procesuiranja dela nasilja zahteva ozbiljna ulaganja u kapacitete službi, čemu pokrajinska vlast može da doprinese. U 2006. godini svi pokrajinski sekretarijati su za podršku institucijama i nevladinim organizacijama za zaštitu od nasilja u porodici iz budžeta izdvojili približno 1.000.000,00 dinara, što je simbolično u odnosu na ukupan pokrajinski budžet i kompleksnost problema nasilja u porodici.
________________
1Todorov, Danica ur, Izveštaji institucija o nasilju u porodici u 2006, u: Nasilje nad ženama u porodici - put do rešenja, Pokrajinski ombudsman, Novi Sad, 2007.
Prikupljanje podataka, evidencija, dokumentacija i istraživanja
Na nivou AP Vojvodine nije razvijena praksa sistematskog prikupljanja i analize podataka o nasilju u porodici i nasilju nad ženama i nemoguće je precizno i dokumentovano sagledati: kolika je rasprostranjenost nasilja u porodici, ko su žrtve, ko počinioci, kakav je kvalitet usluga za zaštitu od nasilja u porodici, koje stavove građani/ke i stručnjaci/kinje imaju i slično. Nije razvijen jedinstven sistem evidentiranja i dokumentovanja slučajeva nasilja u porodici i nasilja nad ženama, te svaka služba na svoj način registruje slučajeve, što otežava upoređenja i analize. Kancelarija Pokrajinskog ombudsmana sačinila je upitnik i prikupila podatke za 2006. godinu od sedam policijskih uprava, 39 organa za prekršaje (od 45), 20 opštinskih tužilaštava (od 22), 31 opštinskog suda i 27 centara za socijalni rad (od 44),2 koji deluju na teritoriji AP Vojvodine. Prikupljeni podaci potvrdili su problem neujednačenosti kategorija i evidencija.
Prikupljeni podaci svedoče o toleranciji prema nasilju u porodici i o blagoj kaznenoj politici. U 2006. godini policija je primila 4284 zahteva za pružanje intervencije i samo je u 27% slučajeva podneta prekršajna prijava, a samo u 10% krivična prijava. Nema podataka o tome koje vrste intervencija i usluga su dobile žrtve i ostali članovi porodice čije prijave nisu sudski procesuirane. Organi za prekršaje evidentirali su 1016 slučajeva nasilja u porodici, a u 79% su izrekli kaznu - u 95% slučajeva novčanu, a samo u 2% zatvorsku kaznu. Tužilaštvo je evidentiralo 717 slučajeva nasilja u porodici i u 63% je pokrenulo tužbu, a u tek 13,8% pokrenutih tužbi izrečena je kazna. Sudovi su evidentirali 586 slučajeva nasilja i u 45% slučajeva izrekli kaznu, u više od polovine slučajeva - uslovnu3.
________________
2Isto
3Isto
Poslednjih godina značajno je povećan broj javnih kampanja protiv nasilja u porodici. Pokrajinska tela za ravnopravnost polova, institucije i udruženja građana/ki organizovali su konferencije, kampanje, štampali su plakate i informativne materijale, priređivali prezentacije i medijske akcije za podizanje svesti građana/ki o rasprostranjenosti i uzrocima nasilja, o zakonskoj regulativi, posledicama nasilja, ostvarivanju prava žrtava i slično. Najveći broj ovih aktivnosti održava se u okviru međunarodne kampanje "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama". Na primer, u 2007. godini Odbor za ravnopravnost polova Skupštine AP Vojvodine, Pokrajinski ombudsman, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Zavod za ravnopravnost polova realizovali su sledeće aktivnosti: obeležen je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, objavljivanjem postera kampanje Saveta Evrope za borbu protiv nasilja nad ženama u porodici u dnevnom listu Dnevnik i regionalnim izdanjima ovog lista i prikazivanjem spota na RTV Vojvodina; uz podršku predsednika Skupštine AP Vojvodine organizovana je konferencija "Zajedno protiv nasilja nad ženama"; postavljena je izložba postera kampanje Saveta Evrope, koji prenose iskustva žena koje su doživele nasilje i poruke poslanika Saveta Evrope; organizovan je skup stručnjaka/kinja i predstavnika/ca Mreže "Život bez nasilja"; distribuirani su leci i posteri.
U mnogim mestima AP Vojvodine realizovale su se različite aktivnosti na opštinskom nivou. Komisija za ravnopravnost polova u Žitištu organizovala je tribinu o nasilju nad ženama i okrugle stolove u naseljenim mestima opštine, štampala je brošuru s kontakt podacima odgovarajućih institucija i zakonskim merama na srpskom jeziku i jezicima manjina, a svoje aktivnosti je medijski promovisala.
Komisija za rodnu ravnopravnost u Vrbasu organizovala je okrugli sto o nasilju u porodici. Udruženja građana/ki takođe su organizovala aktivnosti u različitim opštinama. Na primer, SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja Novi Sad u okviru akcije "Uz tebe smo" realizovao je kampanju u srednjim školama, koja je uključivala podelu letaka i plakata koji promovišu borbu protiv nasilja i aktivnosti SOS telefona u Novom Sadu. Zrenjaninski edukativni centar je u selu Tomaševac organizovao radionicu, učestvovao u emisiji TV Santos o problemu nasilja nad ženama, gostovao u emisijama Radio Zrenjanina i Radio Fedre i delio promotivni letak u lokalnim dnevnim novinama.
Žene na delu iz Beograda su u saradnji s lokalnim ženskim organizacijama u Bačkoj Topoli, Novom Bečeju i Novom Sadu organizovale uličnu predstavu "Reagujmo dok ne bude kasno!".
Društvo "SOS telefon" je u Subotici organizovalo tribinu o nasilju nad ženama (preventivne mere i moguća rešenja), a Ženska alternativa iz Sombora priredila je tribinu u Bačkom Monoštoru.
Udruženje Roma Novi Bečej organizovalo je okrugli sto "Zajedno protiv nasilja" u Skupštini opštine Novi Bečej, a u saradnji s neformalnom romskom ženskom mrežom Banata (Danica - Pančevo; Rromnjaki Ilo - Zrenjanin, Društvo Rom - Žitište), tribine u sedam romskih naselja u Pančevu, Novom Bečeju, Žitištu i Zrenjaninu.
Iako su aktivnosti usmerene na podizanje svesti javnosti brojne, trebalo bi da postanu stalne i da se izvode tokom čitave godine, kako bi doprele do svih građana/ki. Do sada nije sačinjen pregled raspoloživih usluga i načina ostvarivanja prava na zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, za svaku opštinu i na svim jezicima u upotrebi u AP Vojvodini. Na nivou AP Vojvodine nisu definisane niti usvojene mere afirmativne akcije, koje bi podstakle ekonomsko osamostaljivanje žena žrtava nasilja u porodici, niti su na nivoima opština razvijeni lokalni planovi delovanja koji bi pružili punu zaštitu žrtvama nasilja u porodici.
Stručnjaci/kinje koje se u svom svakodnevnom poslu bave nasiljem u porodici tokom svog formalnog obrazovanja ne dobijaju znanja o nasilju u porodici niti imaju obavezu da se stručno osposobljavaju za rad u ovoj oblasti. Prema podacima Pokrajinskog ombudsmana čak 75,7% predstavnika/ca timova za borbu protiv nasilja u porodici nije prošlo nikakvu obuku4. Slično govore i podaci Ženskog aktivnog društva na osnovu upitnika primenjenog na 97 stručnjaka/kinja iz Novog Sada, zaposlenih u Centru za socijalni rad, Policijskoj upravi i Opštinskom sudu. Čak 65% nije pohađalo nikakav seminar ili obuku o nasilju u porodici5. Oni koji jesu, najčešće su bili na jednodnevnom seminaru i to na ličnu inicijativu, dok su tri službenika policije i dva zdravstvena/e radnika/ce obuku pohađali, jer im je tako naložio nadređeni/a. Ohrabrujuće je da čak 73% ispitanika izjavljuje da bi, ako bi im se to ponudilo, rado učestvovali u obuci.
Na srpskom jeziku danas postoji značajna literatura, većinom proizvedena u nevladinom sektoru, korisna za sve stručnjake/kinje koji se bave nasiljem u porodici. Nažalost, štampana je u malom tiražu i nije bez ličnog napora pristupačna osoblju institucionalnih službi6. Udruženja građana/ki sporadično su organizovala obuke profesionalaca/ki, koje su obuhvatile mali broj stručnjaka/kinja, često samo iz većih centara. Edukacija stručnjaka/inja realizovana je kao projektna aktivnost ili uz finansijsku podršku pokrajinskih sekretarijata. Ne postoji pregled raspoloživih programa obuke, niti je ikada sačinjena analiza koja bi predstavila sadržaj obuka i procenila njihov kvalitet, ali navodimo neke od realizovanih programa: Savetovalište za brak i porodicu Grada Beograda i nevladina organizacija "Centar za porodicu" iz Beograda realizovali su 2003. godine u CSR Novog Sada edukaciju za stručne službe i policiju iz nekoliko opština; Autonomni ženski centar i Incest trauma centar iz Beograda poslednjih godina organizuju edukacije ženskih grupa za rad na SOS telefonima, zatim edukacije studenata/kinja i edukacije profesionalaca/ki. Žensko aktivno društvo iz Novog Sada i EsFem iz Bratislave su u okviru projekta "Zastupanje interesa žena žrtava nasilja" organizovali rodno osetljiv trening s ciljem da se stručnjaci/kinje osposobe za pružanje adekvatne zaštite ženama koje trpe nasilje i da stečena znanja prenesu na svoje kolege/koleginice.
Informacije o nasilju u porodici i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja nisu uključene u programe redovnog obrazovanja od predškolskog do visokoškolskog nivoa. U nekim školama se u okviru izbornog predmeta Građansko vaspitanje dodatno upoznaje s nasiljem u porodici putem projekata, kao što su "Stvaramo odnose bez nasilja", projekat koji je 2006. realizovao SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja - Novi Sad, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, ili kroz projekat "Uz tebe smo" iz 2007. godine.
________________
4Todorov, Danica ur, Mreža institucija Život bez nasilja na teritoriji AP Vojvodine, u: Nasilje nad ženama u porodici - put do rešenja, Pokrajinski ombudsman, Novi Sad, 2007.
5Mitro, Veronika, Kapacitet i spremnost stručnjaka/kinja u javnim službama da rešavaju probleme žena koje doživljavaju nasilje, Interni izveštaj projekta Zastupanje interesa žena žrtava nasilja, Žensko aktivno društvo, Novi Sad, 2006.
6Izvori iz kojih se stručnjaci/kinje informišu o nasilju u porodici jesu televizija i radio, novine, prijatelji i poznanici, tek potom knjige, stručni časopisi i na kraju internet. Preovlađuje informisanje iz medija, što utiče na opstajanje predrasuda i stereotipnih stavova kod profesionalaca/ki (izvor: Mitro, Veronika, 2006).
Sistem podrške i zaštite žrtava nasilja
Domeni rada institucionalnih službi nisu jasno definisani i razgraničeni. Ne postoje zvanični protokoli o postupanju stručnjaka/kinja, kao ni protokoli o saradnji koji bi jasno definisali nadležnosti. Česta je praksa da se nadležnost prebacuje sa jedne na drugu službu. U većini opština nema nikakvih institucionalnih i vaninstitucionalnih aktivnosti pored zakonskih ovlašćenja koja su obavezujuća, dok u nekim opštinama lokalna udruženja građana/ki pružaju besplatnu pravnu i psihološku pomoć žrtvama nasilja (na primer u Novom Sadu, Somboru i Vršcu). U okviru svojih službi pravne pomoći, opštine nemaju razvijenu besplatnu stručnu pravnu pomoć za žrtve nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, niti su informacije o zdravstvenim, psihološkim i socijalnim uslugama dostupne svima. Specijalizovane usluge za žrtve nasilja u porodici, kao što su SOS telefoni i sigurne kuće, nude se samo u nekoliko opština, a rehabilitacioni i savetodavni programi za počinioce nasilja ne praktikuju se uopšte.
U AP Vojvodini, u okviru dva centra za socijalni rad (u Apatinu i Pančevu), deluje služba SOS telefona7. U okviru Centra za socijalni rad Novi Sad 2007. godine počela je da radi "Sigurna ženska kuća". Udruženja građanki su u sedam opština u Vojvodini (Kikinda, Novi Sad, Sombor, Vrbas, Vršac, Zrenjanin i Subotica) vodila službe SOS telefona8. Danas su aktivne samo četiri, dok su ostale ugašene zbog nedostatka finansijskih sredstava. U Udruženju Roma Novi Bečej u opštini Novi Bečej odnedavno postoji SOS telefon za žene žrtve nasilja na jezicima nacionalnih manjina.
Nepostojanje obaveze razmene informacija među službama velika je smetnja u efikasnoj borbi protiv nasilja u porodici. Da bi podstakao saradnju, Pokrajinski ombudsman je pokrenuo projekat "Mreža: Život bez nasilja" s ciljem da poveže pokrajinske institucije i sve relevantne javne službe na lokalnom nivou i podstakne njihov efikasniji rad, razmenu informacija i međusobnu saradnju. Memorandum o saradnji do sada je potpisan u 26 opština. Timovi sarađuju na dobrovoljnoj osnovi i svaki se organizuje prema lokalnim prilikama i mogućnostima. Iako je ova aktivnost podstakla povezivanje institucija, još uvek nedostaje jedinstven standardni protokol o saradnji i postupanju, koji bi bio obavezujući za sve.
________________
7Todorov, Danica ur, Izveštaj Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova o SOS telefonima na teritoriji Vojvodine, u: Nasilje nad ženama u porodici - put do rešenja, Pokrajinski ombudsman, Novi Sad, 2007.
8Isto
U Autonomnoj Pokrajini Vojvodini uspostavljena je nulta tolerancija na nasilje u porodici i sve druge oblike rodno zasnovanog nasilja koji se tretiraju kao kršenje osnovnih ljudskih prava. Razvijen je sistem preventivnih mera i uspostavljen sveobuhvatan, specifičan, delotvoran i efikasan sistem zaštitnih mera na opštinskom i pokrajinskom nivou, baziran na multidisciplinarnoj i multisektorskoj saradnji, sprovođen od edukovanih stručnjaka/stručnjakinja u svim relevantnim službama. Uspostavljen je jedinstven sistem evidentiranja i dokumentovanja, kao i sistem praćenja, analize, istraživanja i izveštavanja svih nadležnih službi o nasilju u porodici i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja, baziran na nediskriminaciji i poštovanju standarda zaštite ličnih podataka.
1. podići nivo javne svesti o rasprostranjenosti, posledicama nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, kao i o neprihvatljivosti nasilnog ponašanja;
2. podsticati prikupljanje podataka o nasilju u porodici, analize, kao i istraživanja, koja uključuju sve aspekte prevencije, suzbijanja i zaštite od nasilja, a osetljiva su za specifičnosti ciljnih grupa;
3. uspostaviti vođenje jedinstvene i standardizovane evidencije i dokumentacije o nasilju u porodici u svim relevantnim službama u AP Vojvodini i redovno izveštavati opštu i stručnu javnost o podacima iz evidencije;
4. obezbediti redovno praćenje sprovođenja zakona, strategija i mera, kao i procenu efekata, uključujući i nezavisno praćenje i procenu, radi redovne revizije i blagovremenih neophodnih izmena;
5. usvojiti kodeks medijskog izveštavanja u kome će posebno biti naglašeni uloga, zadaci i standardi izveštavanja medija koji emituju program na jezicima nacionalnih manjina u AP Vojvodini, uključujući i romski jezik;
6. organizovati i podržati socijalno-ekonomske programe i mere koji doprinose ekonomskoj nezavisnosti žrtava nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini;
7. u lokalnim strategijama socijalne politike podržati razvijanje programa (akcionih planova) protiv nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, kao i mere prema specifičnim ciljnim grupama (Romkinje, osobe sa invaliditetom, izbegla i raseljena lica, siromašne, stare i osobe sa sela, osobe različite seksualne orijentacije i dr.);
8. povećati nivo osetljivosti stručnjaka/stručnjakinja u ustanovama i službama, državnim organima i organima lokalne samouprave za problem nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, te rodne ravnopravnosti i ljudskih prava, kao i nivo znanja o tome;
9. senzibilisati i edukovati zaposlene u relevantnim institucijama za probleme s kojima se suočavaju žrtve iz specifičnih društvenih grupa (Romkinje kao žrtve nasilja, osobe sa invaliditetom, izbegla i raseljena lica, siromašne, stare i osobe sa sela, osobe različite seksualne orijentacije i dr.);
10. podići nivo obaveštenosti i znanja dece i mladih uključenih u obrazovni sistem u AP Vojvodini na svim nivoima, od predškolskog do visokoškolskog, kada je reč o nasilju u porodici i drugim vidovima rodno zasnovanog nasilja;
11. obezbediti pristup pravdi, pravnu pomoć i zaštitu za sve žrtve nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja;
12. obezbediti standardne i dostupne zdravstvene, psihološke i socijalne usluge za sve žrtve nasilja u AP Vojvodini;
13. obezbediti održiv sistem specijalizovanih usluga zadovoljavajućeg kvaliteta za sve žrtve nasilja u porodici u AP Vojvodini;
14. obezbediti adekvatne programe tretmana i rehabilitacije za počinioce nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja;
15. uspostaviti koordiniranu, efikasnu i delotvornu međusektorsku i multidisciplinarnu saradnju na lokalnom nivou;
16. pratiti efekte mera koje se preduzimaju s ciljem prevencije i suzbijanja nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, kao i zaštite od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, pa na osnovu toga unapređivati mere i način postupanja radi ostvarivanja postavljenih ciljeva.
IV MERE ZA SPREČAVANJE NASILJA
1. Opšte pravne i političke mere
1.1. Politika zasnovana na principima nediskriminacije, poštovanja i zaštite ljudskih prava
1.1.1. Nasilje u porodici i svi drugi vidovi rodno zasnovanog nasilja predstavljaju kršenje ljudskih prava. Na taj način, žrtvama se uskraćuje pravo da uživaju osnovne slobode, a to ih čini ranjivim i podložnim za druge vrste zlostavljanja. Ujedno, to predstavlja i glavnu prepreku za uspostavljanje jednakosti, mira, građanske sigurnosti i demokratije. AP Vojvodina, u granicama svojih nadležnosti, garantuje ženama, deci i svim drugim žrtvama rodno zasnovanog nasilja, zaštitu ljudskih prava i sloboda - preduzimanjem neophodnih mera prevencije, suzbijanja i kažnjavanja nasilja, kao i zaštite od nasilja.
1.1.2. Politika i sve mere zaštite od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja temelje se na sledećim principima:
- bezbednost žrtve predstavlja prioritet u delovanju službi, ustanova i organa;
- nasilnik je isključivo odgovoran za nasilno ponašanje;
- prioritet svih intervencija je zaustavljanje nasilja, a potom obezbeđivanje drugih mera podrške i pomoći;
- hitnost postupka usaglašava se s procenom opasnosti situacije i ugroženosti žrtve/žrtava;
- pri svim intervencijama trebalo bi imati u vidu nejednakost moći između žrtve i počinioca nasilja, što uključuje i razliku u postupcima i tretmanima;
- službe, ustanove i organi odgovorni su da zaustave nasilje i preduzmu mere zaštite svih žrtava.
1.1.3. Politika i sve mere zaštite od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja imaće u vidu sve specifičnosti ciljnih grupa - rasne, nacionalne, klasne, starosnu dob, mesto porekla i života, porodični status, invaliditet, hronične bolesti i psihološke teškoće, seksualnu orijentaciju i druga lična svojstva - bez diskriminacije. Prava na zaštitu ne smeju biti kršena zbog razloga koji su u vezi s običajima, religijom, tradicijom i dr.
1.2. Prikupljanje podataka, analize, istraživanja
1.2.1. Mera: Prikupljati podatke, obavljati analize i istraživanja o nasilju u porodici i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja, uključujući:
- redovne analize i istraživanja kvaliteta, dostupnosti i efekata standardnih i specijalizovanih usluga za zaštitu od nasilja;
- analize policijske i sudske prakse za sva dela nasilja u porodici i drugih vidova rodno zasnovanog nasilja;
- ispitivanje stavova građana/građanki o nasilju u porodici i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja;
- praćenje medijskog izveštavanja o nasilju u porodici i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja;
- analizu obrazovnih programa i sadržaja za decu i mlade, kao i obrazovnih programa za profesionalce;
- prikupljanje podataka o realizovanim obukama, broju i profilu obučenih stručnjaka/stručnjakinja i potrebama za obukom;
- prikupljanje tzv. primera dobre prakse iz iskustva lokalnih službi i nevladinih organizacija koje se bave problemom nasilja u porodici i rodno zasnovanim nasiljem;
- istraživanje o ekonomskim implikacijama nasilja u porodici i drugih vidova rodno zasnovanog nasilja (troškovi nasilja za društvo) i sl.
Izraditi program prioritetnih analiza i istraživanja u AP Vojvodini, u odnosu na analizu stanja u ovoj oblasti.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva i socijalne politike, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast obrazovanja i kulture, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast informacija, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu.
Rok: tokom 2008. godine - postavljanje metodologije za prikupljanje podataka i izrada prioriteta; analize i istraživanja - kontinuirano, imajući u vidu prioritete.
1.2.2. Mera: Inicirati da se u sve podatke, analize i sva istraživanja o nasilju u porodici i ostalim oblicima rodno zasnovanog nasilja, uključe i podaci o specifičnostima ciljnih grupa: nacionalnih manjina, posebno Roma, osoba sa invaliditetom, hroničnim bolestima, psihološkim teškoćama, osoba sa sela, izbeglih i raseljenih lica, siromašnih osoba, samohranih roditelja, osoba različite starosne dobi, seksualne orijentacije i drugih ličnih svojstva.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva i socijalne politike, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast obrazovanja i kulture, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast informacija.
Rok: kontinuirano.
1.3. Statistika, evidencija i dokumentacija
1.3.1. Mera: Analizirati postojeće evidencije i dokumentacije svih relevantnih službi koje učestvuju u pružanju standardnih i specijalizovanih usluga žrtvama nasilja u porodici. Na osnovu te analize, kroz participativni proces, inicirati uspostavljanje jedinstvene i standardizovane evidencije i dokumentacije o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici, vrsti i karakteristikama nasilja, o žrtvama i počiniocima, posledicama nasilja, pruženim uslugama i međusektorskoj saradnji, uz poštovanje standarda zaštite ličnih podataka.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova i pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva i socijalne politike u saradnji s relevantnim zavodima i javnim službama.
Rok: do kraja 2008. godine.
1.3.2. Mera: Prikupljati, obrađivati i pripremati godišnje statističke preglede o nasilju u porodici i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja, na osnovu evidencija i dokumentacija iz svih službi koje pružaju standardne ili specijalizovane usluge, uključujući statistike pravosudnih organa, policije i organa za prekršaje, uz poštovanje standarda zaštite ličnih podataka. Statističke preglede i izveštaje javno objavljivati i informisati o njima građane i građanke, koristeći medije, uključujući i medije koji emituju programe na jezicima svih nacionalnih manjina koje žive u AP Vojvodini. Na osnovu pregleda, formulisati godišnje planove za unapređivanje stanja - pojedinačno u svakom sektoru.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova i pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva i socijalne politike.
Rok: kontinuirano; jednom godišnje izveštavanje i donošenje godišnjeg plana radi unapređivanja stanja.
2.1. Mere podizanja nivoa svesti javnosti
2.1.1. Mera: Podržati i finansirati javne akcije i kampanje protiv nasilja u porodici i nasilja nad ženama, koje sprovode ženska udruženja, te afirmisati nenasilnu kulturu na nivou lokalne zajednice (nenasilna komunikacija, politika tolerancije među različitim društvenim zajednicama, poštovanje prava na suživot i različitost). Razviti i podsticati saradnju sa lokalnim samoupravama, ženskim i drugim nevladinim organizacijama u sprovođenju aktivnosti na opštinskom nivou.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova.
Rok: od 2008. godine - kontinuirano svake godine.
2.1.2. Mera: Preporučiti da svaka opština pripremi i učini široko dostupnim informacije o službama, ustanovama i organima kojima treba prijaviti nasilje u porodici i druge oblike rodno zasnovanog nasilja, kao i informacije o načinu ostvarivanja prava žrtava na zaštitu od pojedinih oblika rodno zasnovanog nasilja. Obezbediti da informacije budu dostupne na svim jezicima koji se koriste u AP Vojvodini i vidno istaknute u prostorijama policije, sudova, javnog tužilaštva, centra za socijalni rad i drugih organa, ustanova i službi. Obezbediti dostupnost informacija putem dnevne i periodične štampe, elektronskih i drugih medija. Formulisati standardni način praćenja i procene kvaliteta rada SOS telefona i organizovati obuke za aktiviste/kinje (u skladu s potrebama).
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova i pokrajinski organ uprave nadležan za oblast informacija.
Rok: od 2008. godine - kontinuirano.
2.1.3. Mera: Sa svim medijskim kućama koje se finansiraju iz budžeta AP Vojvodine uspostaviti sporazume o odgovornom izveštavanju o nasilju u porodici i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja, uz poštovanje principa nediskriminacije u odnosu na različita lična svojstva (rasu, nacionalnost, klasu, zdravstveni status, seksualnu orijentaciju i dr.), s ciljem promovisanja kulture nenasilja i rodne ravnopravnosti. Podsticati medije da realizuju tematske emisije i kontinuirane medijske aktivnosti radi edukacije građana i prevencije nasilja, te da aktivno podrže kampanje za podizanje nivoa javne svesti o rasprostranjenosti, uzrocima i posledicama nasilja u porodici i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast informacija, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova.
Rok: tokom 2008. godine uspostaviti sporazume; od 2009. godine - kontinuirano praćenje realizacije.
2.1.4. Mera: Inicirati i podsticati direktno učešće profesionalaca iz svih relevantnih službi u aktivnostima podizanja nivoa svesti građana i građanki o problemu nasilja u porodici i ostalim oblicima rodno zasnovanog nasilja, putem interaktivnih sastanaka, javnih razgovora, kurseva i sl.
Nosioci i inicijativa: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova; realizacija: policijske uprave, centri za socijalni rad, zdravstvene i obrazovne ustanove i druge službe.
Rok: od 2008. godine - kontinuirano.
2.1.5. Mera: Organizovati aktivnosti s ciljem boljeg informisanja javnosti o nadležnostima i mehanizmima zaštite Pokrajinskog ombudsmana.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast informacija.
Rok: od 2008. godine - kontinuirano.
2.2.1. Mera: Definisati, usvojiti i podstaći primenu mera afirmativne akcije za podsticanje zapošljavanja, samozapošljavanja i karijernog vođenja žena, posebno žrtvi rodno zasnovanog nasilja.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, Pokrajinska služba za zapošljavanje.
Rok: do kraja 2008. godine uspostaviti plan; od 2009. godine - kontinuirano realizovati jednogodišnje programe i izveštaje.
2.2.2. Mera: Uputiti lokalnim samoupravama preporuku da se u okviru prava materijalnih davanja na lokalnom nivou organizuju fondovi za podršku žrtvama, te da se o tome donesu adekvatne odluke. Fond koncipirati razvojno i obezbediti transparentnost materijalne podrške.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva i socijalne politike.
Rok: do jula 2008. godine.
2.2.3. Mera: Definisati i usvojiti mere afirmativne akcije u oblasti obrazovanja (opismenjavanje, dokvalifikacija, prekvalifikacija i sl.) za žene, posebno za žrtve nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, imajući u vidu i potrebe žena iz određenih grupa (Romkinje, osobe sa invaliditetom, izbegla i raseljena lica, samohrane majke, devojke u maloletničkim brakovima i sl).
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast obrazovanja i kulture, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, Pedagoški zavod Vojvodine (u okviru svojih nadležnosti), Pokrajinska služba za zapošljavanje.
Rok: do kraja 2008. godine - kontinuirano sprovoditi uz godišnje izveštavanje.
2.3. Razvijanje lokalnih planova delovanja
2.3.1. Mera: Uputiti inicijativu (s obrazloženjem i uputstvom za sprovođenje) svim lokalnim samoupravama u AP Vojvodini:
- da zauzmu stav da žrtve nasilja u porodici i žrtve drugih rodno zasnovanih oblika nasilja imaju pravo da budu zaštićene od nesaradnje i neefikasnosti lokalnih službi;
- prilikom definisanja prioriteta u oblasti socijalne zaštite da imaju u vidu potrebe žrtava nasilja u porodici i žrtava drugih oblika rodno zasnovanog nasilja;
- na osnovu analize podataka da ugrade u opštinska strateška dokumenta planove za prevenciju i zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, bazirane na konceptu zaštite osnovnih ljudskih prava;
- da podrže potpisivanje sporazuma i protokola o saradnji između svih relevantnih službi na opštinskom nivou (saglasno meri 4.4.1);
- da obezbede besplatnu pravnu pomoć za žrtve nasilja u porodici;
- da obezbede dostupnost usluga socijalne zaštite 24 sata (na osnovu procene stepena ugroženosti i hitnosti postupanja) donošenjem odluka o finansijskoj podršci;
- da finansijski podrže specijalizovane usluge za žrtve nasilja, prema proceni prioriteta;
- da organizuju fondove za podršku žrtvama (kao što je navedeno u meri 2.2.4);
- da se pridruže medijskim akcijama i kampanjama protiv nasilja u porodici i nasilja nad ženama, decom, starim i nemoćnim licima.
Podsetiti lokalne samouprave na obavezu nediskriminativne politike u realizaciji svih aktivnosti u svim organima, službama i organizacijama na lokalnom nivou, kao i na praćenje njene primene. Inicirati da osobe, odnosno tela zadužena za rodnu ravnopravnost na lokalnom nivou kontinuirano prate realizaciju planova, redovno izveštavaju javnost i nadležni pokrajinski organ uprave za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova o stanju u ovoj oblasti.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva i socijalne politike, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast lokalne samouprave i međuopštinske saradnje; pokrajinski organ uprave nadležan za oblast demografije, porodice i društvene brige o deci.
Rok: do juna 2008. godine - priprema inicijative; kontinuirano sprovoditi uz godišnje izveštavanje i reviziju mera (u odnosu na postignute efekte).
3.1. Programi obuke u okviru formalnog obrazovanja profesionalaca
3.1.1. Mera: Uputiti preporuku i podržati uvođenje predmeta ili programskih jedinica (u okviru postojećih predmeta) o rodnoj ravnopravnosti, nasilju u porodici i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja na studijama prava, psihologije, medicine, pedagogije, žurnalistike, na Filozofskom i Učiteljskom fakultetu, Višoj vaspitačkoj školi i Policijskoj akademiji.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast obrazovanja i kulture, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast nauke i tehnološkog razvoja, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast sporta i omladine, Pedagoški zavod Vojvodine (u okviru svojih nadležnosti), Univerzitet u Novom Sadu.
Rok: kontinuirano.
3.2. Programi obuke u okviru stručnog usavršavanja profesionalaca
3.2.1. Mera: Sačiniti pregled i analizu svih programa obuke za stručno usavršavanje profesionalaca u odnosu na teorijski koncept, principe, sadržaje i praktična uputstva koja sadrže programi edukacije o nasilju u porodici i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja, i preporučiti programe koji ispunjavaju najviše standarde sadržane u međunarodnim dokumentima i preporukama. Izraditi jedinstven registar stručnjaka/stručnjakinja, organizacija i institucija kvalifikovanih za pružanje edukacije u ovoj oblasti.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva i socijalne politike, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu.
Rok: do kraja 2008. godine.
3.2.2. Mera: Inicirati i finansijski podržati edukaciju stručnjaka u policiji, centrima za socijalni rad, zdravstvenim i obrazovnim ustanovama, tužilaštvu i sudovima, kao i zaposlenih u lokalnim službama pravne pomoći i specijalizovanim agencijama i udruženjima građana za problematiku nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja. Edukaciju bazirati na pristupima i principima sadržanim u ključnim međunarodnim dokumentima, na naučnim i stručnim saznanjima i iskustvima, kao i na obuci za konkretne postupke i procedure. Uspostaviti jedinstveni registar stručnjaka/stručnjakinja iz javnih službi, državnih organa i organa lokalne samouprave, koji su završili obuke iz oblasti nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva i socijalne politike, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast obrazovanja i kulture.
Rok: kontinuirano.
3.3. Edukativni programi u redovnom obrazovanju dece i mladih
3.3.1. Mera: Na osnovu pregleda sadržaja školskih programa na svim obrazovnim nivoima (od predškolskog do visokoškolskog nivoa), izraditi predlog za dopunu nastavnih planova i programa sadržajima o rodnoj ravnopravnosti, nasilju u porodici i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja, nenasilnoj komunikaciji i dečjim i ljudskim pravima. Pratiti realizaciju ovih sadržaja u redovnoj, izbornoj i fakultativnoj nastavi i vannastavnim aktivnostima. Podsticati vršnjačku edukaciju o rodnoj ravnopravnosti, rodno zasnovanom nasilju i nenasilnoj komunikaciji.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast obrazovanja i kulture, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast sporta i omladine.
Rok: do jula 2008. godine - analiza stanja; predložiti mere za školsku 2008/09. godinu; pratiti realizaciju programa kontinuirano, sa godišnjim izveštavanjem predstavnika škola nadležnom pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i kulturu.
4.1. Pristup pravdi, pravna pomoć i zaštita žrtava
4.1.1. Mera: Inicirati da opštine u okviru svojih službi pravne pomoći razviju stručnu besplatnu pravnu pomoć za žrtve nasilja u porodici i drugih vidova rodno zasnovanog nasilja (kao što je predloženo merom 2.3.1).
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast propisa, uprave i nacionalnih manjina, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast lokalne samouprave i međuopštinske saradnje, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast demografije, porodice i društvene brige o deci, Pokrajinski ombudsman (u okviru svojih nadležnosti);
Rok: do jula 2008. godine; kontinuirano sprovoditi inicijativu i pratiti efekte.
4.1.2. Mera: Finansiranjem, sufinansiranjem i/ili partnerskim programima, podržati ženske grupe/organizacije i udruženja građana/ki, specijalizovana za pružanje besplatne pravne pomoći za žrtve nasilja u porodici i žrtve drugih vidova rodno zasnovanog nasilja.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva i socijalne politike, Zavod za ravnopravnost polova i Zavod za socijalnu zaštitu.
Rok: kontinuirano.
4.1.3. Mera: Preispitati procedure prijavljivanja različitih oblika nasilja nad ženama i decom u svim službama koje su u nadležnosti AP Vojvodine, s ciljem da se smanji sekundarna traumatizacija žrtava.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva i socijalne politike, Zavod za socijalnu zaštitu.
Rok: do kraja 2008. godine; kontinuirano pratiti.
4.2. Pristup zdravstvenim, psihološkim i socijalnim uslugama
4.2.1. Mera: Na osnovu postojećih podzakonskih akata i internih protokola o postupanju predstavnika/predstavnica relevantnih službi uspostaviti, na bazi rezultata njihovog kritičkog preispitivanja i putem participativnog procesa, jedinstvene standardizovane protokole o postupanju u svim relevantnim službama.
Nosilac: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva i socijalne politike.
Rok: do kraja 2008. godine.
4.2.2. Mera: Obezbediti da sve žrtve nasilja u porodici u svim relevantnim javnim službama dobiju informaciju o dostupnim zdravstvenim, psihološkim, socijalnim i pravnim uslugama. Obezbediti informacije na svim jezicima nacionalnih manjina koje žive u AP Vojvodini.
Nosioci: Centri za socijalni rad, zdravstvene ustanove, specijalizovane organizacije.
Rok: Kontinuirano.
4.2.3. Mera: Inicirati da sve vaspitne i obrazovne ustanove (uključujući i predškolske) u AP Vojvodini imenuju osobe kojima se deca i mladi mogu u poverenju obratiti za pomoć, u slučaju nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije. Imenovane osobe treba deci i mladima da daju informacije o službama u zajednici, koje pružaju različite vrste pomoći, saglasno sa procedurama definisanim Opštim protokolom o zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja, koji je Vlada Republike Srbije usvojila u avgustu 2005. godine.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast obrazovanja i kulture, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast sporta i omladine; pokrajinski organ uprave nadležan za oblast demografije, porodice i društvene brige o deci.
Rok: tokom 2008. godine.
4.2.4. Mera: Inicirati kod nadležnih da sve žrtve nasilja u porodici i žrtve drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, bez diskriminacije i bez obzira na to da li je ili će biti pokrenut sudski postupak, dobiju medicinski i/ili forenzičko-medicinski pregled, uz medicinsku dokumentaciju u skladu sa standardnim protokolom.
Nosilac: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva i socijalne politike.
Rok: inicijativa 2008/09. godine; kontinuirano primenjivati i pratiti.
4.2.5.Mere: Inicirati uvođenje interne anonimne evaluacije od strane korisnica/korisnika o pristupačnosti i kvalitetu usluga, u sve javne službe koje pružaju usluge žrtvama nasilja, a obavezno u one koje se finansiraju iz budžeta AP Vojvodine. Pratiti promenu postupanja u službama na osnovu pokazatelja evaluacije.
Nosilac: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova.
Rok: do kraja 2008. godine; kontinuirano sprovoditi i pratiti.
4.3. Pristup specijalizovanim uslugama
4.3.1. Mera: Izraditi pregled i analizu specijalizovanih usluga za pružanje podrške žrtvama nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja i na osnovu njega formulisati predlog konkretnih mera za uspostavljanje sveobuhvatnog, specifičnog i održivog sistema specijalizovanih usluga u AP Vojvodini, koji ispunjava najviše standarde sadržane u međunarodnim preporukama.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva i socijalne politike.
Rok: do kraja 2008. godine izraditi pregled i analizu; kontinuirano uspostavljati sistem specijalizovanih usluga.
4.3.2. Mera: Podstaći osnivanje, razvoj i finansiranje specijalizovanih usluga anonimne i besplatne podrške i savetovanja za žrtve nasilja (SOS telefoni, prihvatilišta, skloništa, krizni centri, interventni centri i druge), kao i terapijsko-rehabilitacione programe za žrtve nasilja, koji su jezički i kulturološki pristupačni za sve žrtve (različite nacionalnosti, posebno Romkinje, osobe sa invaliditetom, hroničnim bolestima, psihološkim teškoćama, seoske žene, izbegle i raseljene, različite seksualne orijentacije i sl). Finansiranjem, sufinansiranjem i/ili partnerskim programima podržati ženske grupe/organizacije i udruženja građana/ki, specijalizovana za pružanje ove vrste pomoći.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva i socijalne politike, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast propisa, uprave i nacionalnih manjina, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast sporta i omladine.
Rok: kontinuirano.
4.4. Saradnja između institucija i organizacija
4.4.1. Mera: Uspostaviti (na osnovu analize o međusektorskoj i multidisciplinarnoj saradnji na opštinskom nivou) jedinstven standardni protokol o postupanju i saradnji, koji sadrži jasne opise konkretnih koraka relevantnih aktera.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova u saradnji sa relevantnim organima, ustanovama i službama.
Rok: tokom 2008. godine.
4.5. Rehabilitacioni programi za nasilnike
4.5.1. Mere: Inicirati i organizovati edukativne programe za sticanje znanja za savetodavno-terapijski (individualni i grupni) rad sa učiniocima nasilja.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu.
Rok: kontinuirano.
4.5.2. Mera: Inicirati, podsticati razvoj i finansirati savetodavne i rehabilitacione programe za izvršioce nasilja. Pratiti efekte savetodavno-terapijskih i rehabilitacionih programa, uključujući i dugoročne efekte, radi sprečavanja ponavljanja nasilja. Obezbediti povratnu informaciju sudovima, kao i reviziju i unapređivanje programa.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva i socijalne politike.
Rok: kontinuirano.
4.6. Podrška profesionalkama/profesionalcima (pomagačicama/pomagačima)
4.6.1. Mera: Inicirati i podržati organizovanje specifičnih aktivnosti usmerenih na poboljšanje uslova rada i uvođenje institucionalnih mera za prevenciju i prevladavanje profesionalnog stresa zaposlenih u službama, angažovanih na rešavanju slučajeva nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja (imajući u vidu vrstu i težinu posla, kao i karakteristike korisničkih grupa). Aktivnosti i mere trebalo bi da uključe interne i eksterne supervizije i intravizije, specijalizovane edukacije, poboljšanje tehničko-materijalnih i bezbednosnih uslova rada i sl.
Nosioci: Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva i socijalne politike.
Rok: tokom 2008. godine - ispitati potrebe i prioritete po službama i izraditi plan aktivnosti; kontinuirano ga realizovati i podnositi izveštaje na godišnjem nivou.
5. Praćenje, procena efekata i revizija
5.1. Praćenje sprovođenja zakona, programa i mera
5.1.1. Mera: Razviti metodologiju, kontinuirano prikupljati i periodično analizirati podatke u domenu zaštite od nasilja u porodici koji se odnose na rad sudova sa teritorije AP Vojvodine (prekršajni, građansko-pravni i krivično-pravni postupci, podaci o prinudnom izvršavanju odluka i sl.).
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova u saradnji s opštinskim i okružnim sudovima sa teritorije AP Vojvodine, Većem za prekršaje i Pokrajinskim ombudsmanom.
Rok: do kraja 2008. godine - formulisati metodologiju; kontinuirano prikupljati podatke i jednom godišnje integrisati ih i objaviti.
5.1.2. Mera: Obezbediti i podržavati koncept i praksu sistematskog nezavisnog praćenja (monitoringa) i procene efekata (evaluacije) programa i mera svih organa i tela AP Vojvodine, kao i javnih službi i organizacija koje obavljaju aktivnosti i pružaju usluge u ovoj oblasti. Inicirati i podsticati učešće udruženja građana/ki, posebno ženskih, u analizama, istraživanjima, nezavisnom praćenju i proceni efekata aktivnosti javnih službi u vezi s prevencijom i zaštitom žena od rodno zasnovanih oblika nasilja.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva i socijalne politike.
Rok: kontinuirano.
5.2. Praćenje sprovođenja, procena efekata i revizija Strategije
5.2.1. Mere: Objaviti Strategiju na internet stranama relevantnih organa uprave AP Vojvodine i u medijima. Upoznati javnost, službe, državne organe i udruženja građana/ki sa Strategijom putem široke medijske promocije. Izraditi godišnje operativne planove i programske budžete u svim pokrajinskim organima uprave, nosiocima aktivnosti iz Strategije, te ih učiniti javno dostupnim.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva i socijalne politike, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast obrazovanja i kulture, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast informacija, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast propisa, uprave i nacionalnih manjina, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast finansija, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast demografije, porodice i društvene brige o deci, Pokrajinski ombudsman.
Rok: do novembra 2008. godine; u kontinuitetu, svake naredne godine.
5.2.2. Mera: Izraditi indikatore uspešnog sprovođenja Strategije i plan prikupljanja i analize podataka o sprovođenju strateških mera na osnovu kojih će se obavljati godišnja procena postignutih efekata i predlagati revizija planiranih mera. Zadužiti nadležan pokrajinski organ uprave za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova za koordinaciju godišnjeg operativnog planiranja i godišnjeg izveštavanja o efektima preduzetih mera i programskih aktivnosti svih pokrajinskih organa uprave.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova uz saradnju ekspertkinja/ata za tu oblast.
Rok: do kraja 2008. godine formulisati indikatore; kontinuirano praćenje, prikupljanje informacija i jednom godišnje procena i revizija mera.
V PREPORUKE REPUBLIČKIM ORGANIMA I INSTITUCIJAMA
1. Predlozi za izmene i dopune zakona
1.1. Mera: Inicirati izmene i dopune zakona koji regulišu pravnu zaštitu od nasilja u porodici i otkloniti postojeće propuste i nedostatke koji otežavaju pružanje pravovremene, delotvorne i efikasne pravne zaštite žrtvama nasilja u porodici.
Nosilac: Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Rok: 2008. godina.
1.1.1. Predlozi u domenu krivičnog zakonodavstva:
- u Krivičnom zakoniku u članu 112. stav 28. pojam član porodice definisati kao u Porodičnom zakonu;
- u članu 194. Krivičnog zakonika pod nazivom Nasilje u porodici pooštriti predviđenu kaznu zatvora za osnovni oblik krivičnog dela nasilja u porodici na do tri godine, umesto na do jedne godine, način na koji je to bilo predviđeno ranijim čl. 118a Krivičnog zakona Republike Srbije, čime bi se omogućilo adekvatno sankcionisanje izvršilaca nasilja;
- predvideti mogućnost audio i video beleženja svedočenja žrtve nasilja u porodici, što bi se koristilo kao dokazno sredstvo u toku celokupnog krivičnog postupka i čime bi se omogućilo da žrtva svoj iskaz daje samo jednom;
- predvideti pružanje psihološke, socijalne i druge stručne pomoći i podrške žrtvama nasilja u porodici i ostalih krivičnih dela s elementom nasilja sve vreme tokom trajanja celokupnog krivičnog postupka;
- obezbediti da nadležne službe sistematski prate poštovanje izrečenih uslovnih osuda;
- utvrditi jasna pravila postupanja policije u slučajevima nasilja u porodici i standardizovati sadržinu službenih beleški.
1.1.2. Predlozi u domenu porodičnopravne zaštite:
- u članu 198. stav 2. dopuniti postojeće mere porodičnopravne zaštite uvođenjem mere obaveznog lečenja od alkoholizma i narkomanije, mere oduzimanja vatrenog oružja koje je u posedu ili pod kontrolom nasilnika, kao i mere kojom se izvršiocu nasilja nalaže da se podvrgne odgovarajućem psiho-socijalnom tretmanu;
- umesto parnice, koja je prema važećem Porodičnom zakonu metod pružanja pravne zaštite u pravnim stvarima porodičnopravne zaštite od nasilja u porodici, predvideti vanparnični postupak, čija su pravila manje striktna i jednostavnija u odnosu na parnična procesna pravila, tako da omogućavaju pružanje brže i efikasnije pravne zaštite od nasilja u porodici i bolje prilagođavanje postupka sadržini pravne stvari;
- konkretizovati načelo naročite hitnosti u postupanju, propisivanjem dužnosti suda da postupak okonča u određenom roku;
- Porodičnim zakonom predvideti posebna pravila o određivanju privremenih mera, kao instrumenta kojim se obezbeđuje hitna provizorna zaštita žrtvama nasilja;
- pravilo čl. 284. st. 3. Porodičnog zakona, kojim je izvršilac nasilja ovlašćen da traži prestanak mere zaštite pre isteka roka na koji je ona određena, treba zameniti pravilom koje bi ovu mogućnost dopuštalo samo žrtvi nasilja;
- predvideti obavezu suda koji je odredio meru zaštite od nasilja u porodici da presudu dostavi ne samo centrima za socijalni rad, kako je važećim zakonom predviđeno, već i policiji i tužilaštvu;
- predvideti mogućnost da sudija, u slučaju očiglednog izbegavanja uručenja poziva, naredi policijsko dovođenje lica koje izbegava poziv;
- utvrditi obavezu organa starateljstva da efektivno prati slučajeve u kojima su donete mere zaštite, te da adekvatno reaguje u slučaju njihovog kršenja, a ne da ih samo evidentira, kako je predviđeno postojećim Porodičnim zakonom;
- predvideti u Porodičnom zakonu upućujuće zakonske norme kojima se sudu pružaju instrukcije o okolnostima o kojima mora da vodi računa prilikom određivanja mera zaštite od nasilja u porodici;
- predvideti načelo naročite hitnosti u postupanju izvršnog suda u izvršenju odluka donetih prema Porodičnom zakonu;
- predvideti dužnost suda da u postupku za zaštitu od nasilja u porodici, koji se vodi između stranaka koje imaju zajedničko maloletno dete ili dete nad kojim je produženo roditeljsko pravo, uredi pitanje vršenja roditeljskog prava, uključujući poveravanje deteta na čuvanje i vaspitavanje, izdržavanje deteta i ostvarivanje ličnih kontakata roditelja (izvršioca nasilja) sa detetom, u skladu s činjenicama koje su u vezi s nasiljem i izrečenim merama zaštite.
1.1.3. Predlozi u vezi sa Zakonom o oružju i municiji:
- pooštriti uslove za dobijanje odobrenja za nabavku, držanje i nošenje vatrenog oružja;
- uvrstiti nasilje u porodici u listu krivičnih dela u čl. 8. st. 2. Zakona o oružju i municiji, koja predstavljaju prepreku za dobijanje odobrenja;
- dopuniti odredbe Zakona o oružju u delu u kom se preciziraju uslovi za izdavanje odobrenja za nabavljanje oružja, a koji se primenjuje i u slučaju oduzimanja oružnog lista, odnosno odobrenja za držanje oružja i municije, pravilima koja onemogućavaju da izvršilac nasilja poseduje oružje, odnosno koja omogućavaju da mu oružje bude oduzeto.
- uvesti dvostepeni sistem izdavanja odobrenja, koji u prvoj fazi zahteva da lice koje podnosi zahtev mora da prođe test kompetencije, a potom uključuje i obavezni lekarski pregled i ispitivanje mentalnog i psihičkog stanja i sposobnosti;
- predvideti da se odobrenje neće izdati zbog zaštite lične sigurnosti člana porodice ako to zahteva član porodice prema kome je nasilje izvršeno;
- uvesti proveru postojanja bilo kakvih okolnosti koje ukazuju na moguću zloupotrebu oružja, kao što su ozbiljno narušeni porodični odnosi, sklonost nasilju, zavisnost od alkohola i droga i slično;
- uvesti obavezno informisanje supružnika, bivšeg supružnika i drugih članova porodice o tome da je podnet zahtev za nabavku oružja;
- predvideti da je izrečena mera zaštite prema članu 198. Porodičnog zakona osnov za odbijanje zahteva za odobrenje za nabavku oružja ili osnov za poništavanje postojeće dozvole.
2. Predlozi i preporuke za promene procedura i postupaka
2.1. Mera: Inicirati izmene i dopune procedura i postupaka u radu javnih službi i ustanova s ciljem otklanjanja propusta i nedostataka koji otežavaju pružanje pravovremene, delotvorne i efikasne prevencije i zaštite žrtvama nasilja u porodici i žrtvama drugih oblika rodno zasnovanog nasilja.
- standardizovati postupanje i vođenje evidencije svih relevantnih službi, kako bi se obezbedilo pravovremeno identifikovanje nasilja u porodici i kvalitetna dokumentacija o njemu; uvesti jedinstvenu evidenciju o procesuiranim krivičnim delima nasilja u porodici i izrečenim merama porodičnopravne zaštite od nasilja u porodici;
- omogućiti žrtvama nasilja u porodici bezbedan i brz pristup pravosuđu, uključujući i besplatnu pravnu pomoć;
- obezbediti da u policijskoj patroli koja interveniše u slučajevima nasilja u porodici obavezno bude i policajka;
- obezbediti adekvatnu socijalnu i psihološku pomoć i podršku žrtvama nasilja u porodici, uključujući različite forme usluga i osnivanje sigurnih kuća za žene i decu žrtve nasilja u porodici, bazirane na jasnim pravilima i standardima rada koji ne isključuju predstavnice/ke društveno marginalizovanih grupa, kao i formiranje posebnog državnog fonda za naknadu štete žrtvama nasilja u porodici i dr;
- obezbediti ženama žrtvama nasilja dostupnost adekvatnim medicinskim uslugama i rehabilitaciji;
- predvideti posebne uslove za primenu restorativne pravde u slučajevima nasilja u porodici i nasilja nad ženama;
- unaprediti zaštitu žena žrtava nasilja na radnom mestu putem uređivanja adekvatnih zakonskih mehanizama za sprečavanje uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja na radnom mestu;
- obezbediti da žene žrtve nasilja budu oslobođene plaćanja troškova izdavanja uverenja o povredama;
- omogućiti ženama žrtvama nasilja lakše ostvarivanje prava na naknadu štete nastale izvršenjem dela; formiranje posebnog državnog fonda iz koga bi se ta naknada isplaćivala;
- nadzirati i neprekidno preispitivati postojeću efikasnost mera kako bi se mogle vršiti nužne izmene i dopune, prema potrebama;
- periodično vršiti reviziju postojećih zakona i mera.
Nosioci: Nadležni organi uprave AP Vojvodine.
Rok: 2008. i 2009. godina.
1. Akcioni plan za sprovođenje ove Strategije i dinamiku realizacije aktivnosti, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova izradiće u roku od šest meseci od njenog usvajanja. Akcioni plan za sprovođenje ove Strategije predstavlja orijentacioni plan, u pogledu visine sredstava za planirane godišnje aktivnosti. Konkretizacija Akcionog plana za svaku godinu utvrđivaće se, u skladu sa mogućnostima budžeta, Godišnjim planom, zasnovanim na sredstvima planiranim aktom o finansiranju AP Vojvodine za određenu godinu, u periodu sprovođenja navedene Strategije.
2. Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, u saradnji sa nadležnim organima uprave koji su imenovani kao nosioci aktivnosti, prikupljaće podatke i pratiti sprovođenje Strategije, pripremati redovne godišnje izveštaje i predlagati dopune i izmene Strategije.
3. Svi organi i tela zadužena za sprovođenje mera iz Strategije izradiće akcione planove i potrebne akte za sprovođenje mera iz svoje nadležnosti.
4. Svi organi i tela zaduženi za sprovođenje mera iz Strategije dostavljaće godišnje izveštaje o sprovođenju mera iz svoje nadležnosti pokrajinskom organu uprave nadležnom za oblast rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova.
5. Ovu strategiju objaviti u "Službenom listu AP Vojvodine".
ODREĐIVANJE PRISTUPA I KORIŠĆENIH POJMOVA
1. Prepoznavanje rodno zasnovanog nasilja (nasilja nad ženama) kao temeljnog kršenja ljudskih prava predstavlja rezultat višedecenijskog napora globalnog ženskog pokreta9 da nasilje nad ženama postane vidljivo, da preraste iz privatnog u društveni problem, te da se skrene pažnja na specifične mehanizme i dinamiku ovog fenomena, bez čijeg razumevanja nema odgovarajuće strategije i programa delovanja.
2. Iako još uvek nije dovoljno istražena oblast10, a crna brojka nasilja potvrđuje da je broj prijavljenih i zabeleženih slučajeva svih oblika nasilja znatno niži od stvarnog broja, međunarodni dokumenti definišu i zabranjuju rodno zasnovano nasilje, uključujući i nasilje u porodici11. Domaće zakonodavstvo, iako ne naglašava rodni aspekt nasilja, sledi preporuke ključnih međunarodnih dokumenata. Stanje u zakonodavstvu i pravnoj praksi ukazuje na brojne mogućnosti unapređivanja12.
________________
9što se priznaje u Dodatku Preporuci Saveta Evrope REC (2002)5 u Memorandumu sa objašnjenjima (stav 2).
10Reference za uporedne studije:
- Carol Hagemann-White: Combating violence against women - Socktaking study on the measures and actions taken in Council of Europe member States;
- In-depth study on all forms of violence against women, Background documentation for: 61st session of the General Assembly Item 60(a) on advancement of women Secretary-General’s study on violence against women. Forthcoming as document A/61/122/Add. 1.
11Neka od ključnih međunarodnih dokumenata navedena su u Strategiji za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini za period od 2008. do 2012. godine, prvo poglavlje: Uvod
12Detaljna analiza pravne zaštite od nasilja u porodici i nasilja nad ženama s preporukama za unapređivanje nalazi se u Dodatku 2 uz Strategiju.
3. Dosadašnja istraživanja, uporedne analize i domaći podaci, kao i međunarodne preporuke u ovoj oblasti, bili su okvir za izradu predloga mera u dokumentu Strategije13. Autorke su saglasne s konstatacijama koje potvrđuju da rodno zasnovano nasilje, uključujući i nasilje u porodici, ima zajednička obeležja, a neka od njih su:
- rodno zasnovano nasilje/nasilje nad ženama predstavlja manifestaciju viševekovne dominacije muškaraca nad ženama (i drugim članovima porodice) i jedan je od najtežih oblika diskriminacije žena i kršenja njihovih osnovnih ljudskih prava;
- rodno zasnovano nasilje pokazuje univerzalnu prirodu - prisutno je u svim društvima, u svim zemljama i svim slojevima društva, te pogađa osobe svih starosnih i obrazovnih kategorija, osobe različitog etničkog porekla, kao i različitih religija, profesionalnih, imovinskih i ličnih karakteristika. Određene grupe žena/dece izložene su većem riziku od nasilja;
- rodno zasnovano nasilje može biti različitih oblika i manifestacija, a određene društvene okolnosti (siromaštvo i ekonomska kriza, političke krize, oružani sukobi, migracije, retradicionalizacija društva i sl.) mogu predstavljati otežavajuće okolnosti i ozbiljne prepreke za zaštitu, budući da su žene, zbog nedostatka moći, češće izložene većim opasnostima da postanu žrtve, a da države ne preuzimaju odgovornost da organizuju adekvatnu zaštitu;
- zbog posledica koje izaziva, rodno zasnovano nasilje predstavlja jednu od najznačajnijih prepreka u razvoju društva, prepreku u uspostavljanju demokratije, mira, tolerancije i jednakosti.
________________
13Autorke su se u radu posebno oslanjale na Preporuku Saveta Evrope - Rec(2002)5 Komiteta ministara državama članicama o zaštiti žena od nasilja i Memorandum sa objašnjenjima.
4. Nasilje koje se čini prema članovima porodice ima specifične karakteristike u odnosu na nasilje učinjeno van porodice. Nasilje u porodici uvek predstavlja zloupotrebu moći i kontrolisanje članova porodice koji imaju manje moći ili raspolažu manjim resursima. U većini društava, naročito u tradicionalnim i patrijarhalnim zajednicama, muškarci imaju znatno više moći - ne samo fizičke, već i ekonomske i društvene. Zbog toga su nasilju u porodici najčešće izloženi: žene, deca, stara, bolesna ili lica sa invaliditetom, osobe koje zavise od drugih članova porodice.
5. Iako je svaki pojedinačni akt nasilja kažnjiv, s obzirom na to da je reč o nasilju koje traje duže vreme i koje u različitim fazama i situacijama menja svoje oblike, svaki incident/nasilni događaj treba tumačiti u kontekstu prethodnog nasilja, kao i onog kojim se preti, a ne samo kao izolovani akt.
6. Nasilje u porodici uključuje različite oblike i manifestacije:
Fizičko nasilje podrazumeva: guranje, odgurivanje, povlačenje za kosu, udaranje, udaranje nogama, ugrize, davljenje, ubode, fizičko mučenje, premlaćivanje i ubistvo, ali ne isključuje i druge manifestacije. Težina povreda varira od minimalnih do ozbiljnih (prelomi, podlivi, modrice), trajnih povreda i smrti.
Seksualno nasilje predstavlja svaku seksualnu aktivnost bez pristanka, što uključuje: seksualno zadirkivanje, nepoželjne komentare, neželjene seksualne predloge, prisilu na učešće ili gledanje pornografije, neželjeno dodirivanje, bolni i ponižavajući seksualni čin, prisilan seksualni odnos, silovanje, incest.
Psihičko (mentalno, emotivno) nasilje podrazumeva: omalovažavanje, vređanje, ignorisanje, korišćenje privilegija, psovke, ismevanje, podrugivanje, prigovaranje, pretnje i prinude (sa ili bez upotrebe oruđa i oružja kojima se mogu izazvati telesne povrede), zastrašivanje, izolaciju, prezir, maltretiranje, okrivljavanje, manipulacije decom, verbalne napade, ali ne isključuje i druge manifestacije.
Ekonomsko nasilje predstavlja: nejednaku dostupnost zajedničkim sredstvima, uskraćivanje/kontrolisanje pristupa novcu, sprečavanje zapošljavanja ili obrazovanja i stručnog napredovanja, uskraćivanje prava na vlasništvo, prisiljavanje da se odrekne vlasništva ili da traži vlasništvo kojeg se odrekla/nameravala da se odrekne, prodaju stvari bez saglasnosti vlasnika/ce - prodaju pod prinudom, ali ne isključuje i druge manifestacije.
Duhovno nasilje uključuje: nametanje ili uništavanje kulturnih ili religijskih uverenja/verovanja - ismevanjem, kažnjavanjem, omalovažavanjem, zabranom upražnjavanja običaja i rituala ili prisilom da se usvoji nasilnikov sistem vrednosti.
7. Rodno zasnovano nasilje je svako delo nasilja zasnovano na rodnoj14/polnoj osnovi, koje za posledicu ima ili može imati fizičku, seksualnu ili psihološku povredu ili patnju, uključujući i pretnje takvim delima, prisiljavanje ili oduzimanje slobode, bez obzira na to da li se nasilje događa u javnom ili u privatnom životu.
8. Rodno zasnovano nasilje najčešće se izjednačava s nasiljem protiv žena i uključuje sledeće vidove15 (mada se ne ograničava na njih):
- nasilje koje se događa u porodici ili domaćinstvu, uključujući fizičku i mentalnu agresiju, emocionalno i psihološko zlostavljanje, silovanje i seksualno zlostavljanje, incest16, silovanje među supružnicima, stalnim ili povremenim partnerima i ukućanima, zločine počinjene u ime časti, žensku genitalnu mutilaciju i ostale tradicionalne običaje štetne za žene, kao što su prisilni, ugovoreni i rani brakovi;
- nasilje koje se događa u zajednici, uključujući silovanje, seksualno zlostavljanje, seksualno uznemiravanje i ucenjivanje na radu i u institucijama, trgovinu ženama (i decom) u svrhu seksualnog iskorišćavanja, ekonomskog iskorišćavanja, kao i seks-turizma, nepoštovanje slobode izbora u vezi s reprodukcijom (prisilne sterilizacije i pobačaji, kontracepcija nametnuta pretnjom ili silom, uskraćivanje pobačaja, prenatalna selekcija pola i slično);
- nasilje koje počini ili odobri država ili njeni predstavnici/službenici prema osobama u institucijama - u školama, učeničkim domovima, domovima za smeštaj dece bez roditeljskog staranja, domovima za stara i bolesna lica, psihijatrijskim institucijama, pritvorskim ustanovama i zatvorima;
- kršenje ljudskih prava u situacijama ratnog konflikta, posebno uzimanje osoba za taoce, ponižavanje, mučenje, progon, sistemsko silovanje, seksualno ropstvo, prisilna trudnoća, trgovina u svrhu seksualne i ekonomske eksploatacije.
________________
14Pod pojmom rod/rodno podrazumevamo društveno konstruisane uloge žena i muškaraca. Način na koji jedno društvo vidi ulogu žene i muškarca zavisi od niza faktora: kulturnih, političkih, ekonomskih, društvenih i religijskih, od običaja, prava, klasne i etničke pripadnosti, kao i od predrasuda koje su raširene u određenom društvu. Stavovi i ponašanja prema rodu su naučeni i mogu se menjati.
15Preporuka Rec(2002)5 Komiteta ministara državama članicama o zaštiti žena od nasilja i Memorandum sa objašnjenjima.
16Incest uključuje svaki seksualni čin koji je učinio bilo koji član porodice, kao i osobe koje povremeno dele dom žrtve ili su stekle poverenje žrtve. Termin se odnosi na svaku odraslu osobu koja zloupotrebljava svoj autoritet.
E. Definicije uključenih osoba*)
9. Žene: Međunarodni dokumenti, kao i politika Strategije i mere u njoj, usredsređuju se na nasilje prema ženama zbog specifičnih karakteristika - ovaj vid nasilja nastaje kao izraz dominacije jednog pola nad drugim i društvo ga više toleriše od drugih vidova. Žene svih starosnih kategorija najčešće su žrtve nasilja, a nasilje nad devojčicama često je izraz kulturnih i religijskih tradicija koje proizvode zavisnost žena i reprodukuju modele. Usmerenost na žene ne isključuje dečake, naročito u slučajevima nasilja u porodici ili životnoj zajednici i u slučajevima seksualnog nasilja18.
10. Deca: Svako ljudsko biće koje nije navršilo osamnaestu godina života je dete19. Neki oblici nasilja više su vezani za devojčice (incest i seksualno nasilje, dogovoreni i rani brakovi, genitalno sakaćenje, nasilje koje su počinili mladi ljudi - silovanje u bandi). U porodici ili domaćinstvu deca su izložena i nasilju koje se čini prema drugim članovima porodice, najčešće njihovim majkama, što predstavlja indirektno nasilje prema deci. Svaki čin (direktnog i indirektnog) nasilja prema deci ostavlja posledice i predstavlja prepreku potpunom i zadovoljnom životu, a može da ima posledice i u odraslom dobu.
11. Žrtve: Taj termin se uobičajeno upotrebljava za označavanje osoba koje su izložene nasilju i trpe nasilje. Zalaganjem ženskih organizacija, termin žrtva zamenjuje se terminom osobe koje su preživele nasilje, u nameri da se izbegne negativno obeležavanje, naglasak na pasivnost i trpljenje, odnosno da se naglase snage i kapaciteti uloženi da se izađe iz nasilja. Ne postoji tipičan profil žrtve, ali istraživanja potvrđuju da žene, nezavisno od svog socijalnog, obrazovnog, ekonomskog i drugih statusa, doživljavaju više nasilja. Postoji veća verovatnoća da žene koje su doživele nasilje u detinjstvu - budu izložene nasilju kasnije u životu (mada ova činjenica nije potvrđena u svakom pojedinačnom slučaju).
12. Učinilac (nasilnik): Muškarci u najviše slučajeva zlostavljaju žene i decu. Događaju se i napadi i zlostavljavanja koje čine žene što ne bi trebalo zanemarivati, ali ne bi trebalo ni da odvrati pažnju od osnovnog problema i rodne dimenzije nasilja, koja je karakteristična u svim vremenima za većinu društava. Nasilje nad ženama najčešće čine osobe koje su ženi poznate i koje su u nekom odnosu s njom: sadašnji ili bivši bračni i seksualni partneri, članovi porodice, rođaci i prijatelji, poznanici (uključujući kolege i klijente), osobe na različitim pozicijama vlasti (uključujući nadređene, lekare, terapeute, negovatelje, sveštenike/verske vođe, učitelje, zaposlene u institucijama). Napadi obično uključuju jednog napadača, ali u nekim oblicima nasilja i više njih.
13. Društveno marginalizovane grupe: Postoji značajno veća verovatnoća da će različitim oblicima rodno zasnovano nasilja, uključujući i nasilje u porodici, biti izloženije osobe koje pripadaju društveno marginalizovanim i/ili manjinskim grupama, u odnosu na različita svojstva: rasu, nacionalnost, klasu, starosnu dob, mesto porekla i života, porodični status, invaliditet, hronične bolesti i psihološke teškoće, seksualnu orijentaciju i druga lična svojstva. Običaji, religija, tradicija i druge prakse specifične za pojedine društvene grupe, mada to nisu i ne smeju biti, često se koriste kao opravdanje za odsustvo intervencije i zaštite.
________________
17*)Rec(2002)5 u Memorandumu sa objašnjenjima.
18Zbog toga se tekst Strategije u određenim delovima odnosi na decu.
19Prema UN Konvenciji o pravima deteta (1989).
F. Odgovornost države - državnih organa, ustanova i službi
14. Međunarodna dokumenta u oblasti zaštite od rodno zasnovanog nasilja, uključujući i nasilje u porodici, kao i domaći zakoni, određuju odgovornost države kada je reč o prevenciji, otkrivanju, sprečavanju, zaštiti od nasilja i kažnjavanju učinilaca. Država ima ključnu ulogu, a vlade odgovornost, da stvore klimu nulte tolerancije na nasilje, prihvatanjem određenih mera i uvođenjem sistema zaštite i prevencije. Država je odgovorna za troškove organizovanja prevencije i zaštite, kao i za nadoknadu štete u svim slučajevima u kojima je propustila da pruži zaštitu.
15. Težeći sistemskim rešenjima, državni organi bi, uz podršku lokalnim organima vlasti, institucijama i javnim službama, trebalo da pruže podršku specijalizovanim ženskim organizacijama koje pružaju usluge žrtvama nasilja, kao i inicijativama ženskih organizacija i civilnog društva na podizanju javne svesti o problemu nasilja i praćenju efekata mera koje preduzimaju državni organi i institucije.
16. Institucionalno nasilje predstavlja nasilje koje počine profesionalci u institucijama, a koje doprinosi daljem nasilju nad žrtvom:
- direktno nasilje (psihičko, fizičko, seksualno i/ili ekonomsko) koje primenjuju predstavnici institucija nad korisnicima/cama usluga;
- stavovi i ponašanja s ciljem uskraćivanja pomoći, umanjivanja značaja nasilja ili posledica nasilja, okrivljavanja žrtve, kao i nedelotvornost i neefikasnost postupanja ili nepovezanost službi sistema.
17. Profesionalno postupanje bazirano je na opšteprihvaćenim principima koji orijentišu praksu i koji predstavljaju sastavni deo internih uputstava o radu, obaveznih za sve zaposlene, a koji se koriste i prilikom uvođenja u posao novozaposlenih stručnjaka.
18. Opšti principi uključuju:
- postizanje bezbednosti (bezbedne zaštite) žrtve je prioritet u radu stručnih službi, što podrazumeva znanje o specifičnim karakteristikama različitih oblika rodno zasnovanog nasilja, o procedurama i postupcima, kao i sposobnost da se proceni stepen opasnosti (rizika) i donesu adekvatne odluke;
- lociranje odgovornosti za nasilje na nasilnika, isključuje tehnike negiranja, umanjivanja, podele odgovornosti i okrivljavanja žrtve;
- prioritet intervencije je zaustavljanje nasilja, što određuje vrstu i sled intervencija. Hitnost postupaka usaglašava se s procenom opasnosti situacije i ugroženosti žrtve/i;
- pri svim intervencijama, treba imati u vidu nejednakost moći između žrtve i nasilnika, što uključuje odustajanje od principa jednakog tretmana;
- institucije su odgovorne za zaustavljanje nasilja i preduzimanje mera zaštite žrtava.
19. Profesionalci/profesionalke u svim relevantnim službama odgovorni su za postupanje koje uključuje:
- sposobnost da se prepozna nasilje, čak i kada ono nije lako uočljivo;
- poštovanje tajnosti i privatnosti podataka, koje ne ugrožava život i zaštitu od nasilja;
- poštovanje potreba, procena i stavova osobe koja je preživela nasilje;
- negovanje empatije u radu sa žrtvama nasilja;
- eliminisanje predrasuda u tretmanu žrtvi, posebno u odnosu na klasne, rasne, nacionalne, verske, polne, seksualne, mentalne i/ili fizičke specifičnosti žrtve;
- doslednost u radu, uvažavanje principa hitnosti i efikasnosti u radu, dobru informisanost i koordiniranu razmenu informacija s relevantnim službama, preduzimanje svih dostupnih mera socijalne kontrole i maksimalno korišćenje zakonskih mogućnosti;
- izgradnju poverenja žrtve/i u instituciju;
- stalno preispitivanje efekata pojedinačnih mera i njihovo unapređivanje.
PRAVNA ZAŠTITA OD NASILJA U PORODICI I NASILJA NAD ŽENAMA - stanje u legislativi i pravnoj praksi i predlozi za unapređivanje
1. Pristup u sagledavanju nasilja nad ženama
Nasilje nad ženama jedna je od onih socijalno-patoloških pojava koju je naše društvo donedavno u potpunosti marginalizovalo, ignorisalo, trivijalizovalo i javno tolerisalo, dok je krivicu za nasilje pripisivalo žrtvi. Patrijarhalna shvatanja o odnosu polova, još uvek dominantna u našoj sredini, predstavljaju jedan od osnovnih razloga zbog kojih nasilje nad ženama nije smatrano ozbiljnim oblikom kriminaliteta, već uobičajenim i socijalno prihvatljivim ponašanjem. Posebno visok stepen društvene tolerancije bio je izražen u odnosu na nasilje u porodici, koje je - sakriveno iza privatnosti porodičnog/bračnog života - bilo skoro potpuno društveno nevidljivo, uprkos tome što je, prema podacima iz istraživanja, tokom poslednjih dvadeset godina društvene krize u Srbiji ono poprimilo dramatičan obim i dinamiku20. Tome su doprineli višegodišnja ekonomska kriza, opšte osiromašenje stanovništva, enormno povećanje broja nezaposlenih osoba, dolazak velikog broja izbeglica i dr.
Zahvaljujući novoj političkoj orijentaciji društva nakon demokratskih promena 2000. godine, postepeno je rasla svest javnosti o tome da je nasilje nad ženama osnovna prepreka ostvarivanju njihovih ljudskih prava, što je ključni uslov za uspostavljanje pravednog odnosa među polovima, te da je neophodno učiniti ga vidljivim i bezuslovno socijalno neprihvatljivim.
Nastojanje države da svoj pravni sistem uskladi s međunarodnim i evropskim pravnim standardima i dugogodišnje sistematsko javno zagovaranje i lobiranje ženskih nevladinih organizacija, afirmisali su pravo na zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika nasilja u javnom i privatnom prostoru. Saglasno tome, započeta je izgradnja novih i transformisanje klasičnih pravnih instrumenata s ciljem sprečavanja i suzbijanja nasilja u porodici i drugih oblika nasilja nad ženama. Legislativne promene koje su ubrzo usledile predstavljaju ispunjavanje pozitivne obaveze države da zaštiti pravo na život, slobodu i ličnu sigurnost svih svojih građanki/građana, da spreči nasilje, bez obzira na to gde se ono događa, te da osobama koje su preživele nasilje pruži sveobuhvatnu pravnu zaštitu, socijalnu pomoć i podršku radi izlaska iz situacije nasilja i ublažavanja štetnih posledica koje je ono izazvalo. Istovremeno, stvaranje odgovarajućih mehanizama zaštite od nasilja u porodici predstavlja ispunjavanje međunarodnih obaveza države na planu eliminisanja nasilja u porodici kao rodno baziranog nasilja21 koje žene drži u podređenom položaju u odnosu na muškarce i ozbiljno umanjuje njihovu mogućnost da ravnopravno s muškarcima uživaju ljudska prava i slobode.
________________
20Videti: Porodično nasilje u Srbiji (ur. V. Nikolić Ristanović), Viktimološko društvo Srbije, Beograd, 2002, str. 13.
21Videti: Konstantinović Vilić, S, Petrušić, N. Krivično delo nasilja u porodici - pravna praksa u Republici Srbiji, Ženski istraživački centar za edukaciju i komunikaciju, Niš, 2004, str. 6.
2. Zakonski okvir pravne zaštite od nasilja nad ženama
Aktuelni zakonski okvir pravne zaštite od nasilja nad ženama čine zakonske norme kojima je regulisana pravna zaštita od nasilja u porodici, pravna zaštita od uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, kao i pravna zaštita od drugih vidova nasilja koji su Krivičnim zakonikom22 inkriminisani kao posebna krivična dela protiv života i tela (ubistvo, telesne povrede i dr.), krivična dela protiv polne slobode (silovanje, navođenje i podsticanje na prostituciju i dr.), krivična dela protiv braka i porodice (vanbračna zajednica s maloletnikom, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica i dr.), krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom (rasna i druga diskriminacija, trgovina ljudima, zasnivanje ropskog odnosa i dr.) ili kao prekršaji protiv javnog reda i mira23 (čl. 6. Zakona o javnom redu i miru).
________________
22"Sl. glasnik RS", br. 85/2005. (u daljem tekstu: KZ).
23Članom 6. Zakona o javnom redu i miru ("Sl. glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 - dr. zakon i 85/2005 - dr. zakon) predviđeno je nekoliko prekršaja čija radnja ima elemente fizičkog ili psihičkog nasilja: svađa i vika, ugrožavanje sigurnosti drugog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica, ugrožavanje spokojstva građana ili remećenje javnog reda i mira vređanjem ili zloupotrebom drugog, vršenjem nasilja nad drugim, izazivanjem tuče ili učestvovanjem u njoj. Za ove prekršaje, kao minimalna, predviđena je novčana kazna od 20.000 dinara, a kao maksimalna - kazna zatvora do 60 dana.
2.1. Pravna zaštita od nasilja u porodici
Pravnu zaštitu od nasilja u porodici čine dva vida zaštite: porodičnopravna (preventivna) i krivičnopravna (represivna) zaštita.24
________________
24Pravna zaštita od nasilja u porodici zasnovana je na rešenjima ponuđenim u "Modelu pravne zaštite od nasilja u porodici", koji je izradila Radna grupa Viktimološkog društva Srbije i koji su podržale ženske nevladine organizacije i grupe u Republici Srbiji. Tekst modela objavljen je u: Porodično nasilje u Srbiji (ur. V. Nikolić Ristanović), Viktimološko društvo Srbije, Beograd, 2002. Međutim, predlozi sadržani u modelu nisu u celosti prihvaćeni, a neka od predloženih rešenja znatno su modifikovana.
2.1.1. Krivičnopravna zaštita od nasilja u porodici
U pravnom sistemu Republike Srbije krivičnopravna zaštita od nasilja u porodici prvi put je ustanovljena Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije,25 kojim je nasilje u porodici prvi put inkriminisano kao posebno krivično delo (čl. 118.a).26 Ovim zakonom krivično delo nasilja u porodici definisano je kao povređivanje ili ugrožavanje telesnog ili duševnog integriteta člana porodice upotrebom sile ili ozbiljnom pretnjom da će se napasti na život ili telo. Ovakva široka inkriminacija nasilja u porodici omogućila je sankcionisanje ne samo fizičkog, već i psihičkog nasilja izricanjem novčane kazne ili kazne zatvora do tri godine. Pored osnovnog oblika krivičnog dela nasilja u porodici, KZRS bila su predviđena još tri kvalifikovana oblika ovog dela: nasilje u porodici prilikom čijeg izvršenja je korišćeno oružje, opasno oruđe ili sredstvo podobno da teško povredi telo ili teško naruši zdravlje, za koje je bila predviđena kazna zatvora od šest meseci do pet godina (čl. 118.a st. 2. KZRS); nasilja u porodici koje je prouzrokovalo tešku telesnu povredu ili trajno i teško narušavanje zdravlja člana porodice, odnosno koje je izvršeno prema maloletniku, za koje je bila predviđena kazna zatvora od dve do 10 godina (čl. 118.a st. 3. KZRS) i nasilje u porodici koje je dovelo do smrti člana porodice, za koji je bila predviđena kazna zatvora najmanje 10 godina (čl. 118.a st. 4. KZRS).
Zakonska definicija nasilja u porodici iz čl. 118.a KZRS nije obuhvatila seksualno nasilje prema članu porodice, ali je putem odgovarajućih izmena u opisu krivičnog dela silovanja obezbeđeno krivično gonjenje u svim slučajevima silovanja, bez obzira na to koji je pol izvršioca i žrtve, kao i odnos u kome se izvršilac i žrtva nalaze, uključujući i silovanje bračne, odnosno vanbračne supruge.
Krivično delo nasilja u porodici, bez obzira na to koji je oblik nasilja u pitanju, goni se po službenoj dužnosti. Ovakvim zakonskim rešenjem odgovornost za procesuiranje krivičnog dela nasilja u porodici prebačena je na državu, što je manifestacija stava da nasilje u porodici predstavlja društveno opasno delo, čiji se izvršilac mora kazniti, bez obzira na to kakav je stav žrtve. Međutim, ukoliko javni tužilac odbaci krivičnu prijavu ili odustane od gonjenja u toku postupka, prema Zakoniku o krivičnom postupku, oštećena osoba može stupiti na njegovo mesto, tj. pokrenuti ili nastaviti postupak (čl. 19. ZKP).
Krivičnopravna zaštita od nasilja u porodici u međuvremenu je pretrpela izmene donošenjem Krivičnog zakonika,27 koji je rezultat sveukupne reforme krivičnog zakonodavstva i njegovog usklađivanja s međunarodnim i evropskim standardima.
U KZ krivično delo nasilja u porodici predviđeno je u čl. 194, u okviru Glave devetnaeste - "Krivična dela protiv braka i porodice". Jedno od osnovnih obeležja nove inkriminacije krivičnog dela nasilja u porodici ogleda se u tome što su, u odnosu na ranije važeće krivičnopravne norme, drastično smanjene sankcije za sve oblike izvršenja ovog dela. Pored toga, došlo je do izvesnih promena u opisu pojedinih oblika krivičnog dela nasilja u porodici i predviđen je još jedan oblik krivičnog dela nasilja u porodici, koji ranijim propisima nije bio predviđen, a čija se radnja sastoji u kršenju mere zaštite od nasilja u porodici koja je određena u parnici, na osnovu propisa porodičnog prava.
Radnja izvršenja krivičnog dela nasilja u porodici sastoji se u primeni nasilja, pretnji da će se napasti na život ili telo ili u drskom ili bezobzirnom ponašanju čime se ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice (čl. 194. st. 1. KZ). U ranije važećem KZRS (čl. 118.a st. 1. KZ) kao radnja izvršenja pored ugrožavanja bilo je predviđeno i povređivanje. Važeći KZ, međutim, prihvatio je širi pojam radnje izvršenja ovog krivičnog dela i pojmom ugrožavanje obuhvatio kako povređivanje, tako i stvaranje konkretne opasnosti od primene nasilja pretnjom da će se povrediti telesni integritet ili duševno stanje člana porodice. Stoga, nanošenje lake telesne povrede ili psihičkih poremećaja žrtvi ne predstavlja elemenat bića ovog oblika krivičnog dela nasilja u porodici. Istovetna je situacija i u pogledu drugog oblika krivičnog dela nasilja u porodici iz čl. 194. st. 2. KZ; za postojanje ovog krivičnog dela bitno je da je izvršilac koristio oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši i time stvorio konkretnu opasnost da do ovih povreda zaista i dođe.28
Radnja krivičnog dela iz čl. 194. st. 1. KZ izražena je upotrebom trajnog glagola. Međutim, odredbom čl. 112. st. 30. KZ propisano je da: kad je radnja krivičnog dela određena trajnim glagolom smatra se da je delo učinjeno, ako je radnja izvršena jednom ili više puta. Ova jasna zakonska odredba otklonila je dilemu o tome da li je kontinuitet u ispoljavanju nasilja prema članu porodice neophodan element ovog krivičnog dela: krivično delo nasilja u porodici izvršeno je i kad je radnja dela izvršena samo jednom, tako da eventualni veći broj ponovljenih radnji može biti značajan samo za odmeravanje kazne, a ne i za kvalifikaciju dela.
Odredbama KZ nije izričito određeno koja se lica smatraju članovima porodice. Jedino je u čl. 112. st. 28. KZ navedeno da se članovima porodice smatraju i bivši supružnici i njihova deca, kao i roditelji bivših supružnika. Ova odredba je opšteg karaktera, a sadržana je u Glavi XII KZRS, pod marginalnim naslovom Značenje izraza.
S obzirom na to da je prilikom redakcije odredbe čl. 112. st. 28. upotrebljena sveza i, moglo bi se zaključiti da zakonodavac status člana porodice priznaje samo sadašnjim ili bivšim supružnicima, njihovoj deci i roditeljima. Nepostojanje jasnih pravila o tome koja lica uživaju krivičnopravnu zaštitu od nasilja u porodici jedan je od ključnih problema u pravnoj praksi, koji je zakonodavac ostavio otvorenim, uprkos tome što je na ovaj problem ukazivano i u teoriji i u pravnoj praksi.29
Odredbama čl. 194. KZRS predviđeno je pet oblika krivičnog dela nasilja u porodici, za razliku od ranijeg zakona koji je predviđao četiri oblika ovog dela.
Radnja prvog oblika krivičnog dela sastoji se u ugrožavanju spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana svoje porodice, kao i u drskom ili bezobzirnom ponašanju s istim ciljem (čl. 194. st. 1. KZRS). Posledica takve radnje je stvaranje opasnosti da će biti ugroženo spokojstvo, telesni ili duševni integritet člana svoje porodice. Ovom odredbom pruža se zaštita članu porodice - žrtvi psihičkog nasilja i/ili fizičkog nasilja koje za posledicu može imati laku telesnu povredu. Dok je ranijim KZRS za ovaj najblaži oblik krivičnog dela nasilja u porodici bila predviđena novčana kazna i kazna zatvora do tri godine, KZ predviđa novčanu kaznu ili zatvor do jedne godine.
Kvalifikovani oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji ako je pri izvršenju dela iz čl. 194. st. 1. KZ korišćeno oružje, opasno oruđe ili sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši (čl. 194. st. 2. KZ). Posledica radnje izvršenja u ovom slučaju takođe je stvaranje opasnosti po telesni integritet ili duševno stanje člana porodice, ali može da bude nanošenje lake telesne povrede, koja dobija kvalifikaciju opasne lake telesne povrede, jer je prilikom izvršenja dela korišćeno oružje ili oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. Za ovaj oblik predviđeno je kažnjavanje zatvorom od tri meseca do tri godine, dok je ranijim KZRS za ovaj oblik krivičnog dela bila predviđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina.
Teži kvalifikovani oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji u slučaju kada je izvršeno nasilje prouzrokovalo tešku telesnu povredu ili trajno i teško narušavanje zdravlja člana porodice ili je delo izvršeno prema maloletniku (čl. 194. st. 3. KZ). Radnja izvršenja ovog oblika krivičnog dela ista je kao u prva dva oblika, ali se posledice razlikuju. Posledica dela nije samo stvaranje opasnosti da dođe do povređivanja telesnog integriteta ili narušavanja duševnog zdravlja, već zaista teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja člana porodice. Ispoljavanje kvalifikovanog oblika nasilja u porodici iz čl. 194. st. 3. KZ postoji u slučaju kada je pasivni subjekt izvršenja dela maloletno lice. Za ovaj oblik krivičnog dela nasilja u porodici predviđeno je kažnjavanje zatvorom od jedne do osam godina, dok je ranijim KZRS za ovaj oblik krivičnog dela bila predviđena kazna zatvora u trajanju od dve do 10 godina.
Najteži oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji kad je nasilje dovelo do smrti člana porodice (čl. 194. st. 4. KZ). Za razliku od krivičnog dela teško ubistvo iz čl. 114. st. 1. tač. 8. KZ, teža posledica obuhvaćena je nehatom izvršioca kao oblikom vinosti. Razlika je i u kažnjavanju - za izvršenje krivičnog dela iz čl. 114. tač. 8. KZ predviđena je kazna zatvora najmanje deset godina ili trideset do četrdeset godina, dok je za krivično delo nasilja u porodici sa smrtnim ishodom predviđena kazna zatvora od tri do dvanaest godina.
Imajući u vidu predviđene sankcije, najlakši oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji kad izvršilac nasilja kome je sud odredio meru zaštite od nasilja u porodici prekrši ovu meru (čl. 194. st. 5. KZ). Mere zaštite od nasilja u porodici predviđene su Porodičnim zakonom i njihova suština ogleda se u ograničavanju ili privremenoj zabrani održavanja ličnih odnosa izvršioca nasilja sa žrtvom nasilja, što uključuje i ograničavanje izvesnih prava i sloboda izvršioca nasilja.30 Prema čl. 194. tač. 5. KZRS, lice koje prekrši bilo koju meru zaštite od nasilja u porodici, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
________________
25"Sl. glasnik RS", br. 10/2002 ( u daljem tekstu: KZRS).
26Do stupanja na snagu ovog zakona, zaštita od nasilja u porodici ostvarivana je pokretanjem krivičnog postupka za neko od opštih krivičnih dela s elementom nasilja (ubistva (čl. 47, 48, i 49. KZRS), pokušaj ubistva, teška telesna povreda (čl. 53. KZRS i pokušaj nanošenja teške telesne povrede), laka telesna povreda (čl. 54.), ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči ili svađi (čl. 56. KZRS), ugrožavanje sigurnosti - čl. 67. KZRS, kleveta (čl. 92. KZRS); prema oceni samih sudija, na ovaj način nije bila omogućena adekvatna zaštita (Videti: Lazarević, J, Krivična dela sa elementom nasilja, s posebnim osvrtom na krivična dela nasilja u porodici i nasilničkog ponašanja, Bilten sudske prakse, br. 3, Beograd, 2002, str. 418).
27"Sl. glasnik RS", br. 85/2005. (u daljem tekstu: KZ).
28Videti: Konstantinović Vilić, S, Petrušić, N, Krivično delo nasilja u porodici - aktuelna pravosudna praksa u Beogradu i Nišu, Autonomni ženski centar, Ženski istraživački centar za edukaciju i komunikaciju, Beograd, 2007, str. 13.
29Isto.
30O merama porodičnopravne zaštite od nasilja u porodici i postupku u kome se one određuju, detaljno: Petrušić, N, Konstantinović Vilić, S, Vodič kroz sistem porodičnopravne zaštite od nasilja u porodici, Autonomni ženski centar, Beograd, 2005.
2.1.2. Porodičnopravna zaštita od nasilja u porodici
Porodičnopravna zaštita od nasilja regulisana je Porodičnim zakonom31, kojim je zaokružen sistem pravne zaštite od nasilja tako što su ustanovljene preventivne, porodičnopravne mere zaštite od nasilja u porodici. Odredbom PZ izričito je zabranjeno nasilje u porodici, članovima porodice priznato je pravo na zaštitu od nasilja u porodici (čl. 10.), regulisane su mere porodičnopravne zaštite i uslovi pod kojima se one određuju (čl. 197- 200.) i uređen je poseban postupak u parnici za zaštitu od nasilja u porodici (čl. 283-289. PZ).32
Nasilje u porodici definisano je kao ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, uz navođenje karakterističnih slučajeva nasilja u porodici koji se u praksi najčešće ispoljavaju: nanošenje telesnih povreda; pokušaj nanošenja telesnih povreda, prisiljavanje na seksualni odnos, navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili s nemoćnim licem, ograničavanje sloboda kretanja ili komuniciranja sa trećim licima, vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje (čl. 197. PZ). U definisanju nasilja u porodici zakonodavac je koristio pravne standarde - drsko ponašanje, bezobzirno ponašanje i zlonamerno ponašanje - čiju sadržinu sud treba da popuni svojim sudom vrednosti, koristeći objektivna merila i imajući u vidu sve specifične objektivne i subjektivne okolnosti konkretnog slučaja. Za maksimalno ostvarivanje ciljeva i intencija zakona, polazni stav je nulta tolerancija na nasilje u porodici.
Ispoljavanje nasilja prema deci jedan je od razloga za lišenje roditeljskog prava, kao najteže porodičnopravne sankcije. Odredbom čl. 81. PZ predviđeno je da će roditelj biti potpuno lišen roditeljskog prava ako zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, a to, pored ostalog, uključuje fizičko, seksualno ili emocionalno zlostavljanje deteta.33 Eventualno pokretanje postupka za lišenje roditeljskog prava zbog ispoljenog nasilja roditelja prema detetu pruža mogućnost da zbog istog akta nasilja prema roditelju bude izrečena i odgovarajuća mera zaštite deteta od nasilja.
Pravo na zaštitu od nasilja u porodici imaju: supružnici ili bivši supružnici, deca, roditelji i ostali krvni srodnici, kao i lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo, lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu, vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri, lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu (čl. 197. st. 3. PZ).
Odredbama čl. 198. st. 2. PZ predviđeno je pet posebnih mera zaštite: 1. izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; 2. izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; 3. zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti; 4. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice; 5. zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.
Mere su određene taksativno, prema sistemu enumeracije, tako da sud nije ovlašćen da odredi bilo koju drugu meru. Svrha zaštitnih porodičnopravnih mera jeste da se njihovom primenom spreči ponovno izvršenje nasilja u porodici, da se obezbedi nužna zaštita fizičkog i psihičkog integriteta, zdravlja i lične bezbednosti člana porodice izloženog nasilju, kao i da se otklone okolnosti koje pogoduju ili podstiču ponavljanje nasilja, odnosno izvršenje drugih vidova nasilja. Suština ovih mera ogleda u ograničavanju ili privremenoj zabrani održavanja ličnih odnosa izvršioca nasilja sa žrtvom nasilja, što uključuje i ograničavanje izvesnih prava i sloboda izvršioca nasilja, kao što je sloboda kretanja.
U pogledu naloga za iseljenje iz porodičnog stana, odnosno kuće (porodičnog doma), kao i naloga za useljenje u porodični dom, izričito je predviđeno da ove mere mogu biti izrečene nezavisno od prava svojine, odnosno zakupa porodičnog doma, što podrazumeva da ove mere mogu biti izdate i kad je porodični dom u isključivoj svojini izvršioca nasilja. Zakonom nije ograničen broj mera koje se mogu tražiti, odnosno izdati, pa one mogu biti kombinovane i prilagođene okolnostima konkretnog slučaja. Mere zaštite od nasilja u porodici imaju privremeni karakter i vremenski su ograničene. Prema odredbi čl. 198. st. 3. PZ, sud, na osnovu svoje ocene, određuje dužinu trajanja svake izrečene mere, pri čemu je maksimalni rok za svaku meru godinu dana, s tim što se vreme provedeno u pritvoru, kao i svako lišenje slobode u vezi s krivičnim delom, odnosno prekršajem uračunava u vreme trajanja mere zaštite od nasilja u porodici (čl. 198. st. 4. PZ). Prema odredbi čl. 199. PZ postoji mogućnost produžavanja trajanja izrečene mere, sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.
Porodičnopravne mere zaštite od nasilja u porodici određuju se u parnici koja se vodi prema pravilima posebnog parničnog postupka (čl. 283-289. PZ). Za postupanje je stvarno nadležan opštinski sud,34 dok je mesno nadležan sud opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području ima prebivalište, odnosno boravište član porodice prema kome je nasilje izvršeno (čl. 283. PZ). U prvom stepenu odlučuje veće sastavljeno od jednog sudije i dvoje sudija porotnika, a u postupku po žalbi - veće sastavljeno od troje sudija (čl. 203. st. 1. PZ). Postupanje je povereno specijalizovanom veću, koje čine posebno stručno osposobljene i kvalifikovane sudije profesionalci koji su stekli posebna znanja iz oblasti prava deteta i sudije porotnici koji se biraju iz redova stručnih lica sa iskustvom u radu s decom i mladima.35
Postupak u parnicama za zaštitu od nasilja u porodici je poseban parnični postupak, zasnovan na načelu naročite hitnosti koje je konkretizovano tako što je propisano da se tužba ne dostavlja tuženom na obavezan odgovor ako se postupak odnosi na dete ili na roditelja koji vrši roditeljsko pravo (čl. 204. st. 2. PZ), dok je sud dužan da postupak sprovede u najviše dva ročišta (čl. 204. st. 3. PZ). Prvo ročište treba da bude održano u roku od osam dana od dana prijema tužbe u sudu, a drugostepena odluka treba da bude doneta u roku od 15 dana od dana kad je žalba dostavljena drugostepenom sudu (čl. 285. PZ).
U postupku u parnicama za zaštitu od nasilja u porodici načelo dispozicije bitno je suženo. Sud nije vezan granicama tužbenog zahteva i može odrediti meru zaštite od nasilja u porodici koju tužilac nije tražio, ako oceni da se takvom merom najbolje postiže zaštita člana porodice prema kome je nasilje izvršeno (čl. 287. PZ). Takođe, sud po službenoj dužnosti može da pokrene adhezioni postupak za zaštitu od nasilja u porodici uz postupak u bračnim parnicama (čl. 226. st. 3. PZ), u maternitetskim i paternitetskim parnicama (čl. 260. st. 3. PZ), u parnicama za zaštitu prava deteta, u parnicama za vršenje roditeljskog prava, kao i u parnicama za lišenje i vraćanje roditeljskog prava (čl. 273. st. 3. PZ).
U pogledu prikupljanja procesnog materijala, dominira istražno načelo u odnosu na raspravno načelo (čl. 205. PZ). Sud ima aktivnu ulogu u prikupljanju činjeničnog i dokaznog materijala i dužan je da podstiče stranke da iznose činjenice i nude dokaze, a ovlašćen je i da samostalno istražuje i prikuplja činjenice koje stranke nisu iznele i proverava istinitost i onih činjenica koje među strankama nisu sporne. Sud je ovlašćen i dužan da sam istražuje činjenice i kao osnovu svoje odluke može da uzme i onu pravnorelevantnu činjenicu na koju se nijedna stranka nije pozvala.
U postupku u parnicama za zaštitu od nasilja u porodici javnost je zakonom isključena i važi načelo diskrecije, koje je konkretizovano pravilom da podaci iz sudskih spisa predstavljaju službenu tajnu koju su dužni da čuvaju svi učesnici kojima su ti podaci dostupni (čl. 206).
Postupak u parnicama za zaštitu od nasilja u porodici pokreće se tužbom. Aktivno legitimisana lica odnosno organi su: član porodice prema kome je nasilje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljstva. Ova lica odnosno organi mogu pokrenuti i parnicu za produženje trajanja mere zaštite.
Postupak se vodi kao osnovni postupak i kao adhezioni (pridruženi) postupak uz postupak u bračnim parnicama36 u maternitetskim i paternitetskim parnicama,37 u parnicama za zaštitu prava deteta, u parnicama za vršenje roditeljskog prava, kao i u parnicama za lišenje i vraćanje roditeljskog prava.38 Adhezioni postupak za zaštitu od nasilja u porodici može pokrenuti aktivno legitimisani subjekt ili sam sud, ex officio.
Aktivna legitimacija u parnici u kojoj se traži prestanak mera zaštite od nasilja u porodici pre isteka vremena na koji je ona određena, prema izričitoj zakonskoj odredbi, pripada isključivo licu protiv koga je mera određena (čl. 200. PZ).
U parnicama za zaštitu od nasilja u porodici organ starateljstva sudeluje u različitim procesnim ulogama.39 On može biti tužilac, specifičan veštak, kad po nalogu suda, daje svoje mišljenje o svrsishodnosti tražene mere zaštite od nasilja u porodici (čl. 286. PZ), pomoćni istražni organ suda, kad, po nalogu suda, pruža sudu pomoć u pribavljanju potrebnih dokaza (čl. 286. PZ) i saradnik suda kad na zahtev suda pruža stručnu pomoć u utvrđivanju mišljenja deteta (čl. 65. st. 6. PZ).
Izričitim propisima PZ predviđeno je da žalba u parnicama za zaštitu od nasilja u porodici ne zadržava izvršenje presude o određivanju ili produženju mere zaštite od nasilja u porodici. Protiv odluka u ovim parnicama revizija je dozvoljena.40
O troškovima postupka sud odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti.41
Presudu u parnicama za zaštitu od nasilja u porodici sud dostavlja strankama. Sud je dužan da presudu odmah dostavi i organu starateljstva na čijoj teritoriji ima prebivalište, odnosno boravište član porodice prema kome je nasilje izvršeno i organu starateljstva na čijoj teritoriji ima prebivalište odnosno boravište član porodice protiv koga je mera zaštite određena.42 Organ starateljstva dužan je da vodi evidenciju i dokumentaciju o licima prema kojima je nasilje izvršeno i o licima protiv kojih je određena mera zaštite.43
________________
31"Sl. glasnik RS", 18/2005 od 17.02.2005 (u daljem tekstu: PZ).
32S obzirom na to da se novi PZ primenjuje tek nešto više od godinu dana, još uvek nije formiran dovoljan kvantum sudske prakse koji bi omogućio validna empirijska istraživanja. Zbog toga se zaključci u radu baziraju na normativnoj analizi izvršenoj primenom uobičajenih metoda interpretacije pravnih normi.
33Odredbama Opšteg protokola za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja od 31. avgusta 2005. godine, koji je usvojila Vlada Republike Srbije, definisani su raznovrsni oblici zlostavljanja i zanemarivanja dece (zloupotreba ili zlostavljanje deteta, fizičko zlostavljanje deteta, seksualna zloupotreba deteta, emocionalna zloupotreba deteta i dr.), saglasno kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije (Detaljno: Draškić, M, Porodično pravo i prava deteta, Čigoja štampa, Beograd, 2005, str. 306-307).
34Čl. 21. st. 2. Zakona o uređenju sudova Republike Srbije - "Sl. glasnik RS", 63/2001, 42/2002, 27/2003 i 29/2004.
35Pravila o specijalizaciji suda počela su da se primenjuju od 1. jula 2006. godine, posle realizacije programa edukacije sudija, koji je utvrđen Pravilnikom o programu i načinu sticanja posebnih znanja iz oblasti prava deteta sudija koji sude u postupcima u vezi s porodičnim odnosima, ("Sl. glasnik RS", 44/2006). Edukaciju organizuje Pravosudni centar.
36Čl. 226. st. 3. PZ.
37Čl. 260. st. 3. PZ.
38Čl. 273. st. 3. PZ.
39Videti: Stanković, G, Petrušić, N, Novine u građanskom procesnom pravu, Udruženje za građansko procesno pravo, "Sven", Niš, 2005, str. 43.
40Čl. 228. PZ i čl. 208. PZ.
41Čl. 207. PZ.
42Čl. 289. PZ.
43Čl. 289. st. 2. i 3. PZ. Način vođenja evidencije regulisan je Pravilnikom o evidenciji i dokumentaciji o licima prema kojima je izvršeno nasilje u porodici i o licima protiv kojih je određena mera zaštite od nasilja u porodici ("Sl. glasnik RS", br. 56/2005).
2.2. Pravna zaštita od drugih vidova nasilja nad ženama
U porodičnom okruženju i u javnom prostoru, žene su izložene raznovrsnim vidovima (fizičkom, psihičkom, seksualnom, ekonomskom i dr.) nasilja. Neki od ovih vidova nasilja inkriminisani su kao krivična dela, dok su drugi inkriminisani kao posebna vrsta prekršaja.
2.2.1. Krivična dela protiv života i tela
U odnosu na zaštitu žena žrtava nasilja čiji su počinioci osobe koje se ne smatraju članovima porodice, značajne su odredbe KZ kojima su inkriminisani lišenje i ugrožavanje života i telesnog integriteta. Reč je o klasičnim krivičnim delima iz Glave trinaeste KZ Krivična dela protiv života i tela: obično ubistvo i različiti vidovi kvalifikovanog ubistva (čl. 113, 14, 15, 116, 117. i 118. KZ), navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu (član 119. KZ), nedozvoljen prekid trudnoće (član 120. KZ), teška i laka telesna povreda (čl. 121. i 122. KZ), učestvovanje u tuči (Ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči i svađi (čl. 124. KZ), izlaganje opasnosti (čl. 125. KZ), napuštanje nemoćnog lica (čl. 126. KZ) i nepružanje pomoći (čl. 127. KZ).
2.2.2. Krivična dela protiv polne slobode
Među krivičnim delima kojima se ugrožava lični integritet i seksualna sloboda žena, poseban značaj imaju krivična dela iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode (Glava osamnaesta KZ): silovanje (čl. 178.), obljuba nad nemoćnim licem (čl. 179.), obljuba nad detetom (čl. 180.), obljuba zloupotrebom položaja (čl. 181.), nedozvoljene polne radnje (čl. 182.), posredovanje u vršenju prostitucije (čl. 184.), prikazivanje pornografskog materijala i iskorišćavanje dece za pornografiju (čl. 185.). Za sva dela gonjenje se preduzima po službenoj dužnosti, izuzev za krivična dela silovanja i obljube nad nemoćnim licem ako su izvršena prema bračnom supružniku, kada se goni po predlogu oštećene osobe. Takođe, za krivično delo nedozvoljene polne radnje goni se po predlogu, pod uslovom da nije u pitanju kvalifikovani oblik ovog dela (čl. 186.).
Jedna od značajnih pozitivnih promena u krivičnom zakonodavstvu ogleda se u tome što je Zakonom o izmenama i dopunama KZRS (2002) zakonodavac izvršio izmene u definiciji krivičnog dela silovanja. Naime, u ranijem KZ silovanje je bilo definisano kao prinuda na obljubu ženskog lica s kojim učinilac ne živi u bračnoj zajednici. Iz definicije koja je predviđena Zakonom o izmenama i dopunama KZRS izostavljen je deo rečenice s kojim učinilac ne živi u bračnoj zajednici, čime je inkriminisano silovanje u braku, kao jedan od čestih oblika bračnog nasilja.44 Ovim zakonom pooštrena je kazna za krivično delo silovanja, jer je umesto kazne zatvora od jedne do 10 godina predviđeno da se za silovanje može izreći kazna zatvora najmanje jednu godinu, što znači da se može izreći i kazna preko 10 godina.
Donošenjem KZ (2005) izvršene su nove promene u opisu krivičnog dela silovanja: pasivni subjekt krivičnog dela silovanja može biti i osoba muškog pola, a kazna za ovo delo izmenjena je time što je minimalna kazna povećana s jedne na dve godine, a maksimalna kazna limitirana na 10 godina. Jedna od pozitivnih strana novog KZ ogleda se u pooštravanju sankcija za seksualne delikte nad licima mlađim od 14 godina ili nad licima u posebnom odnosu zavisnosti sa izvršiocem dela. Takođe, prilikom definisanja radnji izvršenja krivičnih dela protiv polne slobode, kod većine ovih dela radnja je proširena tako da obuhvata ne samo obljubu, već i druge akte.
________________
44Videti: Lukić, M, Jovanović, S, Nasilje u porodici, nova inkriminacija, pristup 01.11.2007.
2.2.4. Krivična dela protiv braka i porodice
Pored nasilja u porodici, odredbama KZ inkriminisani su i drugi oblici protivpravnog ponašanja, koje zakonodavac svrstava u grupu krivičnih dela protiv braka i porodice (Glava devetnaesta): dvobračnost (čl. 187. KZ), zaključenje ništavog braka (čl. 188. KZ), omogućavanje zaključenja nedozvoljenog braka (član 189. KZ), vanbračna zajednica s maloletnikom (čl. 190. KZ), oduzimanje maloletnog lica (čl. 191. KZ), promena porodičnog stanja (čl. 192. KZ), zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica (čl. 193. KZ), nedavanje izdržavanja (čl. 195. KZ), kršenje porodičnih obaveza (čl. 196. KZ), rodoskrnavljenje (čl. 197. KZ).
Iako su pojedina od ovih krivičnih dela, kao što su oduzimanje maloletnog lica ili nedavanje izdržavanja, neposredno uperena protiv deteta i njegovih prava, izvršenje ovih krivičnih dela često je vid svojevrsnog psihičnog nasilja prema majci deteta.
2.3. Posebna zaštita žrtava, svedoka i drugih učesnika u krivičnom postupku
Za unapređivanje zaštite žena od nasilja veliki značaj imaju nova zakonska rešenja u vezi s posebnom zaštitom žrtava, odnosno oštećenih i svedoka tokom krivičnog postupka, s obzirom na to da su, tokom vođenja krivičnog postupka protiv izvršilaca nasilja nad ženama, žene izložene velikom riziku i pritiscima, što doprinosi njihovoj sekundarnoj viktimizaciji.
Odredbama čl. 109. Zakonika o krivičnom postupku, predviđena je dužnost suda da svedoka i oštećenog zaštiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada. Sud je dužan da opomene ili novčano kazni učesnika postupka ili drugo lice koje pred sudom vređa svedoka ili oštećenog, preti mu ili ugrožava njegovu bezbednost, a u slučaju nasilja ili ozbiljne pretnje, sud je dužan da obavesti javnog tužioca radi preduzimanja krivičnog gonjenja. Na predlog istražnog sudije ili predsednika veća, predsednik suda ili javni tužilac može zahtevati da organi unutrašnjih poslova preduzmu posebne mere zaštite svedoka i oštećenog. Takođe, Zakonom o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku45 predviđen je niz mera koje se primenjuju s ciljem zaštite života, zdravlja, fizičkog integriteta, slobode i imovine učesnika u krivičnom postupku (osumnjičeni, okrivljeni, svedok saradnik, svedok, oštećeni, veštak i stručno lice) i njima bliskim licima, koji su usled davanja iskaza ili obaveštenja značajnih za dokazivanje u krivičnom postupku izloženi opasnosti po život, zdravlje, fizički integritet, slobodu ili imovinu (čl. 1). Za sprovođenje programa zaštite nadležna je Jedinica za zaštitu kao specijalizovana organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova.
________________
45"Sl. glasnik RS" br. 85/2005, primenjuje se od 01.01.2006. godine.
2.4. Nasilje nad ženama i restorativna pravda
Važećim Zakonikom o krivičnom postupku46, u domaći pravni sistem unete su odredbe koje obezbeđuju primenu restorativne pravde koja, kao alternativa tradicionalnoj krivičnoj pravdi47, uključuje primenu raznovrsnih mera i diverzionih modela. Odredbama čl. 236. ZKP predviđeno je nekoliko alternativnih mera, čija primena može da odloži krivično gonjenje, odnosno da dovede do odbacivanja krivične prijave: otklanjanje štetne posledice nastale izvršenjem krivičnog dela ili naknada pričinjene štete, plaćanje određenog novčanog iznosa u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove, obavljanje određenog društvenokorisnog ili humanitarnog rada, ispunjenje dospelih obaveza izdržavanja, podvrgavanje odvikavanju od alkohola ili opojnih droga, podvrgavanje psihosocijalnoj terapiji. Ove mere mogu se primeniti samo ako je učinjeno krivično delo za koje je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine i ako osumnjičeni prihvati jednu ili više zakonom predviđenih mera.
Zakonodavac nije isključio mogućnost primene mera restorativne pravde u pojedinim slučajevima nasilja, tako da je njihova primena moguća, prema zakonskim odredbama, bez obzira na to koja je vrsta krivičnog dela izvršena, ukoliko su ispunjeni opšti uslovi. Istraživanja pokazuju da se u praksi još uvek ne primenjuju pravila restorativne pravde u slučajevima nasilja u porodici.48
________________
46Zakonik o krivičnom postupku, "Sl. list SRJ", br. 70/2001 i 68/2002 i "Sl. glasnik RS", br. 58/2004, 85/2005, 115/2005 i 85/2005 - dr. zakon (u daljem tekstu: ZKP).
47Koncept restorativne pravde prihvaćen je i u novom Zakoniku o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS" br. 46/2006), čija primena još nije počela.
48Konstantinović Vilić S, Kostić, M, Nasilje u porodici i primena restorativne pravde, Pravni život, 10/2006.
2.4. Zaštita žena na radnom mestu
Za zaštitu žena od nasilja relevantan je Zakon o radu49 kojim je propisana zabrana neposredne i posredne diskriminacije kada su u pitanju pol, rođenje, jezik, rasa, boja kože, starost, trudnoća, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalna pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo (čl. 18.). Takođe, na osnovu odredaba ZR, izričito je zabranjeno uznemiravanje i seksualno uznemiravanje osoba koje traže zaposlenje, kao i zaposlenih osoba. U čl. 21. ZR uznemiravanje je definisano kao svako neželjeno ponašanje uzrokovano nekim od osnova diskriminacije predviđenih članom 18. ZR koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, dok je seksualno uznemiravanje definisano kao svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
Iako su uznemiravanje i seksualno uznemiravanje na radnom mestu protivpravna dela velike društvene opasnosti, ona nisu inkriminisana kao krivična dela, već kao prekršaji: kaznenim odredbama ZR predviđeno je da će poslodavac sa svojstvom pravnog lica biti kažnjen novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara za prekršaj ako prekrši zabranu diskriminacije, uključujući i zabranu uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja (čl. 273. st. 1. ZR), a odgovorno lice u pravnom licu kaznom od 40.000 do 50.000 dinara. Ukoliko je u pitanju preduzetnik, novčana kazna iznosi od 400.000 do 500.000 dinara. Uznemiravanje i seksualno uznemiravanje na radnom mestu, čijim je izvršenjem naneta materijalna šteta zaposlenoj/zaposlenom, predstavlja osnov za određivanje zaštitne mere u vidu zabrane vršenja delatnosti poslodavca (čl. 273. st. 2. ZR).
________________
49"Sl. glasnik RS" 25/05 (u daljem tekstu: ZR). Zakon o radu prvi put izričito zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, te precizno definiše ove pojmove.
Sistem zaštite trgovine ljudima znatno je unapređen. Pored toga što je ovaj vid nasilja na odgovarajući način inkriminisan kroz nekoliko posebnih krivičnih dela (trgovina ljudima, čl. 388. KZ, trgovina decom radi usvojenja, čl. 339. KZ i zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu, čl. 390. KZ), 2004. godine ustanovljena je Služba za koordinaciju pomoći žrtvama trgovine ljudima i donete su Instrukcije o uslovima za odobrenje privremenog boravka stranim državljanima žrtvama trgovine ljudima. Takođe, 2006. godine usvojena je Strategija za borbu protiv trgovine ljudima koja predviđa niz mera i aktivnosti za sprečavanje ove opasne pojave.
3. Zaštita od nasilja u porodici i nasilja nad ženama u pravnoj praksi
U poslednjih pet godina, na normativnom planu došlo je do velikog unapređivanja u domenu pravne zaštite od nasilja u porodici i nasilja nad ženama. Uopšteno posmatrano, imajući u vidu trenutno stanje u domaćem zakonodavstvu, u Republici Srbiji postoje relativno dobri pravni mehanizmi za reagovanje pravnih institucija u slučajevima nasilja u porodici i drugih vidova nasilja nad ženama. Međutim, uprkos naporima uloženim na zakonodavnom nivou, pravna zaštita žena od nasilja još uvek nije na zadovoljavajućem nivou - ni u pogledu delotvornosti i efektivnosti, ni u pogledu efikasnosti.
Osnovni razlog, zbog koga se intencije zakonodavca u domenu zaštite od nasilja u porodici i nasilja nad ženama u potpunosti ne ostvaruju, u vezi je s problemima koji postoje u pravnoj praksi. Opšta neefikasnost pravosuđa, kao jedan od ozbiljnih problema u Republici Srbiji, uzrokuje i deo pomenutih problema. Negativne posledice toga odražavaju se na sve sfere društvenog života. Dugo trajanje sudskih postupaka simptom je i indikator izuzetno lošeg stanja u domaćem pravosudnom sistemu, koji je opterećen brojnim nagomilanim problemima, uzrokovanim raznovrsnim pravnim i političkim razlozima. Uprkos izvesnim pozitivnim pomacima, stanje je još uvek daleko od zadovoljavajućeg i neophodno je uložiti još dosta napora za povećanje efikasnosti pravosuđa.
Drugi deo problema u pružanju pravne zaštite od nasilja u porodici i nasilja prema ženama uzrokovan je činjenicama da pojedina zakonska rešenja nisu adekvatna i da su pravni propisi često nekonzistentni, neprecizni i nejasni, te se mogu na različite načine tumačiti i primenjivati, što otežava rad pravosudnih i drugih institucija i često dovodi do sužavanja dometa pravne zaštite.
Jedan deo uzroka nedelotvornosti i neefikasnosti u pružanju zaštite od nasilja nad ženama ogleda se u nedovoljnom poznavanju i razumevanju samog fenomena nasilja nad ženama, njegovih pokazatelja, uzroka i štetnih posledica, kao i u nedovoljnoj senzibilisanosti profesionalaca za probleme žrtava nasilja, koja je prvenstveno posledica brojnih predrasuda i zabluda u pogledu nasilja nad ženama. Iako su nova zakonska rešenja zasnovana na novim vrednosnim sadržajima i pristupima u sagledavanju nasilja nad ženama, pravni profesionalci i stručnjakinje/stručnjaci drugih profila nisu bili u mogućnosti da se sa njima upoznaju. U raznovrsnim programima obuke sudija, javnih tužilaca, policajaca i drugih profesionalaca, malo je pažnje posvećeno temama koje su u vezi s nasiljem u porodici i ostalim vidovima nasilja nad ženama.
U daljem tekstu ovog poglavlja predstavljeni su osnovni problemi u pružanju zaštite žrtvama nasilja, evidentirani na osnovu rezultata dosadašnjih istraživanja u pravnoj praksi:
- Jedan od osnovnih problema u funkcionisanju mehanizama pravne zaštite od nasilja u porodici ogleda se u tome što u pravnoj praksi još uvek nije u potpunosti prevaziđen stav da je bitno obeležje krivičnog dela nasilja u porodici kontinuitet u njegovom ispoljavanju, mada se u odnosu na raniji period beleži pozitivan pomak kad je u pitanju kvalifikacija ovog krivičnog dela. Ovakav pristup nema oslonca u zakonu i izraz je nepoznavanja eskalatorne dinamike nasilja u porodici, kao i potrebe da se nasilje u porodici sankcioniše u ranoj fazi, kad još uvek nije poprimilo drastične oblike u ispoljavanju i intenzitetu.
- Broj odbačenih krivičnih prijava izuzetno je veliki (preko 30%); krivične prijave se često odbacuju, a najčešće zbog nedostatka dokaza, čak i kad za takvu odluku ne postoje ni stvarni ni pravni razlozi.
- Žrtve nasilja nisu na adekvatan način informisane o svojim pravima, o postupku koji se vodi i o njegovim mogućnim ishodima.
- U pravosudnoj praksi različito se tumači pojam član porodice, koji je korišćen prilikom inkriminisanja dela nasilja u porodici, jer ne postoji zakonska definicija ovog pojma. Dominira restriktivno tumačenje ovog pojma, što dovodi do nedopustivnog sužavanja dometa krivičnopravne zaštite od nasilja u porodici, do pogrešne pravne kvalifikacije dela i izricanja neadekvatnih sankcija, tj. sankcija koje su predviđene za druga dela u kojima žrtva i nasilnik nisu članovi porodice. Posebno zabrinjava činjenica da nisu ujednačeni stavovi tužilaštva i suda u pogledu pojedinih elemenata krivičnog dela nasilja u porodici, a jednoobraznost nije postignuta ni unutar pravosudnih institucija, čime je ugroženo ostvarivanje načela jednakosti i ravnopravnosti građanki/građana pred zakonom, kao jednog od osnovnih principa vladavine prava i pravne države.
- Stepen efikasnosti u radu policije, tužilaštva i suda u procesuiranju krivičnih dela nasilja prema ženama još uvek nije na zadovoljavajućem nivou, mada je u poslednjih par godina rad policije i tužilaštva unapređen, te su prevaziđene početne slabosti u procesuiranju krivičnih dela nasilja u porodici. Prema obavljenim istraživanjima, sud je najmanje efikasna pravosudna institucija i prosečno vreme trajanja krivičnih postupaka protiv izvršilaca krivičnog dela nasilja u porodici premašuje 12 meseci.
- U sudskoj praksi ispoljena je tendencija blagog kažnjavanja izvršilaca nasilja nad ženama i kada je reč o nasilju u porodici, a i o drugim krivičnim delima s elementima nasilja; dominantne kazne su uslovne osude i novčane kazne, a efektivne kazne zatvora uglavnom se određuju u trajanju koje predstavlja zakonski minimum. S obzirom na to da su novim KZ smanjene kazne, u poređenju s ranijim periodom - kažnjavanje je još blaže.
- Žene žrtve nasilja izložene su višestrukoj sekundarnoj viktimizaciji u svim fazama predkrivičnog i krivičnog postupka.
- U sudskom postupku u kome se dokazuje izvršenje dela s elementima seksualnog nasilja izvršenog uz upotrebu sile još uvek se insistira na tome da su prilikom izvršenja dela žrtve pružale aktivan otpor.
- Ostvarivanje prava žena na naknadu štete nastale izvršenjem krivičnih dela s elementima nasilja veoma je otežano, jer se ne ostvaruje u okviru krivičnog postupka, već se žrtva upućuje na neizvestan, dugotrajan i skup parnični postupak.
- Postojeći mehanizmi zaštite od uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja na radnom mestu ne primenjuju se u praksi; nema podataka da je bilo koji poslodavac sa svojstvom pravnog lica, odnosno preduzetnik prekršajno kažnjen zbog uznemiravanja ili seksualnog uznemiravanja na radnom mestu.
U čl. 194. KZ kojim je inkriminisano nasilje u porodici, pojam član porodice trebalo bi definisati onako kako je definisan u Porodičnom zakonu.
Utvrditi donji minimum kazni za krivično delo nasilje u porodici na način na koji je to bilo predviđeno ranijim čl. 118.a Krivičnog zakona Republike Srbije, čime bi se omogućilo adekvatno sankcionisanje izvršilaca nasilja.
Predvideti mogućnost audio i video beleženja svedočenja žrtve nasilja u porodici, koje bi se koristilo kao dokazno sredstvo u toku celokupnog krivičnog postupka, a čime bi se omogućilo da žrtva svoj iskaz daje samo jednom;
Sve vreme tokom trajanja celokupnog krivičnog postupka predvideti pružanje psihološke, socijalne i druge stručne pomoći i podrške žrtvama nasilja u porodici i ostalih krivičnih dela s elementom nasilja.
Obezbediti da nadležne službe sistematski prate poštovanje izrečenih uslovnih osuda.
Utvrditi jasna pravila postupanja policije u slučajevima nasilja u porodici i standardizovati sadržinu službenih beleški.
Dopuniti postojeće mere porodičnopravne zaštite uvođenjem mere obaveznog lečenja od alkoholizma i narkomanije, mere oduzimanja vatrenog oružja koje je u posedu ili pod kontrolom nasilnika, kao i mere kojom se izvršiocu nasilja nalaže da se podvrgne odgovarajućem psiho-socijalnom tretmanu.
Umesto parnice, koja je prema važećem Porodičnom zakonu metod pružanja pravne zaštite u pravnim stvarima porodičnopravne zaštite od nasilja u porodici, predvideti vanparnični postupak, čija su pravila elastičnija i jednostavnija u odnosu na parnična procesna pravila, tako da omogućavaju pružanje brže i efikasnije pravne zaštite od nasilja u porodici i bolje prilagođavanje postupka sadržini pravne stvari.
Konkretizovati načelo naročite hitnosti u postupanju, propisivanjem dužnosti suda da postupak okonča u određenom roku.
Porodičnim zakonom predvideti posebna pravila o određivanju privremenih mera, kao instrumenta kojim se obezbeđuje hitna provizorna zaštita žrtvama nasilja;
Pravilo čl. 284. st. 3. Porodičnog zakona kojim je izvršilac nasilja ovlašćen da traži prestanak mere zaštite pre isteka roka na koji je ona određena, treba zameniti pravilom koje bi ovu mogućnost dopuštalo samo žrtvi nasilja.
Predvideti obavezu suda koji je odredio meru zaštite od nasilja u porodici da presudu dostavi ne samo centru za socijalni rad, kako je važećim zakonom predviđeno, već i policiji i tužilaštvu.
Predvideti mogućnost da sudija, u slučaju očiglednog izbegavanja uručenja poziva, naredi policijsko dovođenje lica koje izbegava poziv.
Utvrditi obavezu organa starateljstva da efektivno prati slučajeve u kojima su donete mere zaštite i da adekvatno reaguje u slučaju njihovog kršenja, a ne da ih samo evidentira, kako je predviđeno postojećim PZ.
Predvideti u PZ upućujuće zakonske norme kojima se sudu pružaju instrukcije o okolnostima o kojima se mora voditi računa prilikom određivanja mera zaštite od nasilja u porodici.
Predvideti načelo naročite hitnosti u postupanju izvršnog suda u izvršenju odluka donetih prema Porodičnom zakonu.
Predvideti dužnost suda da u postupku za zaštitu od nasilja u porodici, koji se vodi između stranaka koje imaju zajedničko maloletno dete ili dete nad kojim je produženo roditeljsko pravo, uredi pitanje vršenja roditeljskog prava, uključujući poveravanje deteta na čuvanje i vaspitavanje, izdržavanje deteta i ostvarivanje ličnih kontakata roditelja (izvršioca nasilja) s detetom, u skladu s činjenicama koje su u vezi s nasiljem i izrečenim merama zaštite.
Standardizovati postupanje i vođenje evidencije svih relevantnih službi, kako bi se obezbedilo pravovremeno identifikovanje nasilja u porodici i kvalitetna dokumentacija o njemu. Uvesti jedinstvenu evidenciju o procesuiranim krivičnim delima nasilja u porodici i izrečenim merama porodičnopravne zaštite od nasilja u porodici.
Omogućiti žrtvama nasilja u porodici bezbedan i brz pristup pravosuđu, uključujući besplatnu pravnu pomoć.
Obezbediti da u policijskoj patroli koja interveniše u slučajevima nasilja u porodici obavezno bude policajka.
Obezbediti adekvatnu socijalnu i psihološku pomoć i podršku žrtvama nasilja u porodici, uključujući različite forme usluga i osnivanje sigurnih kuća za žene i decu žrtve porodičnog nasilja, bazirano na jasnim pravilima i standardima rada koji ne isključuju predstavnice/ke društveno marginalizovanih grupa, kao i formiranje posebnog državnog fonda za naknadu štete žrtvama nasilja u porodici i dr.
Obezbediti ženama žrtvama nasilja dostupnost adekvatnih medicinskih usluga i rehabilitacije.
Predvideti posebne uslove za primenu restorativne pravde u slučajevima nasilja u porodici i nasilja nad ženama.
Unaprediti zaštitu žena žrtava nasilja na radnom mestu kroz uređivanje adekvatnih zakonskih mehanizama za sprečavanje uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja na radnom mestu.
Obezbediti da žene žrtve nasilja budu oslobođene plaćanja troškova izdavanja uverenja o povredama.
Omogućiti ženama žrtvama nasilja lakše ostvarivanje prava na naknadu štete nastale izvršenjem dela, uključujući i formiranje posebnog državnog fonda iz koga bi se ta naknada isplaćivala.
Pooštriti uslove za dobijanje odobrenja za nabavku, držanje i nošenje vatrenog oružja. Uvrstiti nasilje u porodici u listu krivičnih dela u čl. 8. st. 2. Zakona o oružju i municiji koja predstavljaju prepreku da dobijanje odobrenja. Dopuniti odredbe Zakona o oružju i municiji, u delu kojim se preciziraju uslovi za izdavanje odobrenja za nabavljanje oružja, a koji se primenjuju i u slučaju oduzimanja oružanog lista, odnosno odobrenja za držanje oružja i municije, pravilima koja onemogućavaju da izvršilac nasilja poseduje oružje, odnosno koja omogućavaju da mu oružje bude oduzeto. Uvesti dvostepeni sistem izdavanja odobrenja, koji u prvoj fazi zahteva da lice koje podnosi zahtev mora da prođe test kompetencije, a koji uključuje i obavezni lekarski pregled i ispitivanje mentalnog i psihičkog stanja i sposobnosti. Predvideti da se odobrenje neće izdati ukoliko je to neophodno radi zaštite lične sigurnosti člana porodice, kao i kada to zahteva član porodice prema kome je nasilje izvršeno. Uvesti proveru postojanja bilo kakvih okolnosti koje ukazuju na moguću zloupotrebu oružja, kao što su ozbiljno narušeni porodični odnosi, sklonost nasilju, zavisnost od alkohola i droga i slično. Uvesti obavezno informisanje supružnika, bivšeg supružnika i drugih članova porodice o tome da je podnet zahtev za nabavku oružja. Predvideti da je izrečena mera zaštite prema članu 198. Porodičnog zakona osnov za odbijanje zahteva za odobrenje za nabavku oružja ili osnov za poništavanje postojeće dozvole.