ODLUKAO ZAŠTITNIKU GRAĐANA("Sl. list opštine Zrenjanin ", br. 10/2003 i "Sl. list Grada Zrenjanina", br. 24/2008) |
Ustanovljava se zaštitnik građana za teritoriju Grada Zrenjanina: (u daljem tekstu: Grad) kao nezavisan i samostalan organ koji se stara o ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom, zakonom, potvrđenim međunarodnim ugovorima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, Statutom Grada i drugim aktima.
Zaštitnik građana posebno je ovlašćen da kontroliše poštovanje prava građana, utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem Gradske uprave, javnih preduzeća, ustanova, organa i organizacija koja vrše javna ovlašćenja, a čiji je osnivač Grad (u daljem tekstu: organi uprave), ako se radi o povredi propisa i opštih akata Grada.
Zaštitnik građana štiti pravo građana na lokalnu samoupravu, odnosno pravo građana da upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za njih, neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika, u skladu sa zakonom, Statutom Grada i drugim propisima i aktima.
Zaštitnik građana vrši nadzor nad primenom propisa iz stava 1. ovog člana i kontroliše zakonitost, celishodnost i efikasnost postupanja organa uprave, a radi zaštite i unapređenja ljudskih i manjinskih prava.
Zaštitnik građana postupa u skladu sa Ustavom, zakonom, potvrđenim međunarodnim ugovorima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, Statutom Grada i drugim propisima i aktima.
U svom delovanju zaštitnik građana rukovodi se principima zakonitosti, nepristrasnosti, nezavisnosti i pravičnosti.
Niko nema pravo da utiče na rad i postupanje zaštitnika građana.
II POSTAVLJENJE I PRESTANAK DUŽNOSTI ZAŠTITNIKA GRAĐANA
Zaštitnika građana bira Skupština grada (u daljem tekstu: Skupština) većinom glasova ukupnog broja odbornika.
Kandidata za zaštitnika građana može predložiti najmanje jedna četvrtina odbornika.
Mandat zaštitinika građana traje šest godina.
Na istu funkciju zaštitnik građana može biti biran najviše dva puta uzastopno.
Zaštitnik građana ima dva zamenika i to:
- zamenik zaštitnika građana zadužen za zaštitu prava nacionalnih manjina i
- zamenik zaštitnika građana zadužen za zaštitu prava deteta i ravnopravnost polova.
Najmanje po jedan od zamenika biće biran iz reda manje zastupljenog pola i pripadnika nacionalnih manjina.
Zamenika bira Skupština većinom glasova prisutnih odbornika, na predlog zaštitnika građana.
Mandat zamenika traje šest godina.
Na istu funkciju zamenik može biti biran najviše dva puta uzastopno.
Za zaštitnika građana može biti izabrano lice koje ima državljanstvo Republike Srbije, diplomirani pravnik, istaknutih stručnih sposobnosti i visokog moralnog integriteta, sa najmanje šest godina radnog iskustva u oblasti ljudskih prava, uprave ili pravosuđa, koje nije osuđivano i protiv koga se ne vodi krivični postupak.
Funkcija zaštitnika građana nije spojiva sa obavljanjem druge javne funkcije ili profesionalne delatnosti, članstvom u političkim partijama i organizacijama, sindikatima, upravnim i nadzornim odborima preduzeća i ustanova, kao i bavljenje drugom delatnošću i poslom koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost.
Izuzetno, zaštitnik građana se može baviti naučno-istraživačkom ili umetničkom delatnošću.
Danom stupanja na dužnost zaštitnika građana, prestaju sve njegove druge javne funkcije i delatnosti, kao i članstvo u političkoj partiji ili političkoj organizaciji.
Za zaštitnika građana ne može biti izabrano lice koje je u periodu od 12 meseci pre izbora bilo predsednik ili zamenik predsednika Skupštine grada, Gradonačelnik ili zamenik Gradonačelnika, načelnik odnosno zamenik načelnika Gradske uprave.
Odredbe stava 1. - 5. ovog člana shodno se primenjuju i na zamenike zaštitnika građana.
Zaštitnik građana i zamenik zaštitnika građana ne može biti pozvan na odgovornost ili biti kažnjen za izneto mišljenje ili radnje preduzete u obavljanju svojih nadležnosti utvrđenih ovom odlukom.
Mandat zaštitnika građana i zamenika zaštitnika građana prestaje na lični zahtev, u slučaju smrti, istekom mandata, trajnim gubitkom radne sposobnosti ili ispunjavanjem uslova za penziju.
Zaštitnik građana se razrešava dužnosti ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora, ako ne obavlja funkciju na stručan, nepristrasan, nezavisan i savestan način ili obavlja neke funkcije, poslove i delatnosti iz člana 5. stav 2., a koje su nespojive sa funkcijom zaštitnika građana.
Postupak za razrešenje pokreće se na inicijativu jedne četvrtine odbornika, a za razrešenje zamenika zaštitnika građana i na inicijativu zaštitnika građana.
Odredbe za razrešenje zaštitnika građana iz stava 1-2. ovog člana shodno se primenjuju i na zamenika zaštitnika građana.
Skupština razrešava zaštitnika građana ili zamenika zaštitnika građana, na isti način i po postupku predviđenom za njegovo postavljenje.
U slučaju prestanka ili razrešenja sa funkcije, Skupština će na predlog jedne četvrtine odbornika odrediti koji će od zamenika obavljati funkciju zaštitnika građana do izbora novog zaštitnika građana.
Zaštitnik građana je ovlašćen da obavlja sledeće poslove:
- prati primenu međunarodnih standarda iz oblasti ljudskih prava,
- prikuplja informacije o primeni zakona i drugih propisa iz oblasti ljudskih prava,
- sastavlja godišnji izveštaj o ostvarivanju ljudskih prava,
- prima i ispituje predstavke koje se odnose na povredu ljudskih prava,
- posreduje u mirnom rešavanju sporova vezanih za kršenja ljudskih prava,
- inicira pokretanje krivičnih, disciplinskih i drugih postupaka kod nadležnih organa u slučaju kršenja ljudskih prava,
- organizuje i učestvuje u organizaciji i pripremama savetovanja o ostvarivanju i poštovanju ljudskih prava,
- organizuje i učestvuje u organizaciji i pripremama kampanja za informisanje javnosti o pitanjima značajnim za ostvarivanje i poštovanje ljudskih prava,
- inicira i podstiče obrazovanje o ljudskim pravima u svim oblastima života,
- sarađuje i razmenjuje iskustva sa drugim zaštitnicima građana u zemlji i inostranstvu,
- izuzetno, po potrebi obavlja i poslove zamenika zaštitnika građana iz ove odluke,
- obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i propisima Skupštine.
Zamenik zaštitnika građana zadužen za zaštitu prava nacionalnih manjina obavlja sledeće poslove:
- prati primenu međunarodnih standarda o pravima nacionalnih manjina i zakona o pravima nacionalnih manjina,
- prikuplja informacije o primeni zakona i drugih propisa o pravima nacionalnih manjina,
- nadgleda praksu i kontinuirano prati ostvarivanje prava nacionalnih manjina u različitim oblastima društvenog života,
- nadgleda proces donošenja novih propisa ili izmenu važećih propisa u svim oblastima koje su u vezi sa položajem i ostvarivanjem prava nacionalnih manjina,
- daje savete nadležnim organima u vezi sa donošenjem, izmenama i dopunama propisa koji se odnose na zaštitu prava nacionalnih manjina, kao i u vezi sa primenom tih propisa,
- sastavlja deo godišnjeg izveštaja zaštitnika građana o ostvarivanju prava nacionalnih manjina u kome detaljno obrađuje slučajeve kršenja ovih prava,
- obaveštava nadležne organe i širu javnost o stanju prava nacionalnih manjina, na sopstvenu inicijativu ili na zahtev pojedinaca izdaje saopštenja o kršenju prava nacionalnih manjina,
- prima i ispituje predstavke koje se odnose na kršenje prava nacionalnih manjina,
- posreduje u mirnom rešavanju sporova u vezi sa kršenjem prava nacionalnih manjina,
- inicira pokretanje krivičnih, disciplinskih i drugih postupaka kod nadležnih organa u slučaju kršenja prava nacionalnih manjina,
- organizuje i učestvuje u organizaciji i pripremama savetovanja o ostvarivanju i poštovanju prava nacionalnih manjina,
- organizuje i učestvuje u organizaciji i pripremama kampanja za informisanje javnosti o pitanjima značajnim za ostvarivanje prava nacionalnih manjina i problemima u vezi sa ostvarivanjem ovih prava,
- preduzima aktivnosti usmerene ka podizanju svesti kod javnog mnjenja u vezi sa problemima u ostvarivanju prava nacionalnih manjina i načina na koji zaštita ovih prava može biti unapređena,
- inicira i podstiče obrazovanje za poštovanje prava nacionalnih manjina,
- sarađuje i razmenjuje iskustva sa drugim zaštitnicima građana i ombudsmanima u zemlji i inostranstvu u vezi zaštite nacionalnih manjina,
- obavlja druge poslove u skladu sa odlukom zaštitnika građana.
Zamenik zaštitnika građana zadužen za zaštitu prava deteta i za ravnopravnost polova obavlja sledeće poslove:
- prati primenu međunarodnih standarda i zakona koji uređuju prava deteta i ravnopravnost polova,
- prikuplja informacije o primeni zakona i drugih propisa o pravima deteta i o ravnopravnosti polova,
- nadgleda praksu i kontinuirano prati ostvarivanje prava deteta i principa ravnopravnosti polova u različitim oblastima društvenog života,
- daje savete nadležnim organima u vezi sa donošenjem, izmenama i dopunama propisa koji se odnose na zaštitu prava deteta i na ravnopravnost polova, kao i u vezi sa primenom tih propisa,
- sastavlja deo godišnjeg izveštaja zaštitnika građana o ostvarivanju prava deteta i ravnopravnosti polova u kojem posebno detaljno obrađuje slučajeve kršenja ovih prava,
- obaveštava nadležne organe i širu javnost o stanju prava deteta i ravnopravnosti polova,
- na sopstvenu inicijativu ili na zahtev pojedinaca izdaje saopštenja o slučajevima kršenja prava deteta i ravnopravnosti polova,
- prima i ispituje predstavke koje se odnose na kršenje prava dece i na kršenje ravnopravnosti polova,
- posreduje u mirnom rešavanju sporova u vezi sa kršenjem prava deteta i u vezi sa diskriminacijom s obzirom na pol,
- inicira pokretanje krivičnih, disciplinskih i drugih postupaka kod nadležnih organa u slučaju kršenja prava deteta, kao i u slučaju direktne ili indirektne diskriminacije s obzirom na pol,
- organizuje i učestvuje u organizaciji i pripremama savetovanja o ostvarivanju i poštovanju prava deteta i ravnopravnosti polova,
- organizuje i učestvuje u organizaciji i pripremama kampanja za informisanje javnosti o pitanjima značajnim za ostvarivanje prava deteta i ravnopravnost polova i problemima u vezi ostvarivanja tih prava,
- inicira i podstiče obrazovanje za poštovanje prava deteta i ravnopravnost polova u svim oblastima društvenog života,
- preduzima aktivnosti usmerene ka podizanju svesti kod javnog mnjenja u vezi sa problemima u ostvarivanju prava deteta i ravnopravnosti polova i načina na koji zaštita ovih prava može biti unapređena,
- sarađuje i razmenjuje iskustva sa drugim zaštitnicima građana i ombudsmanima u zemlji i inostranstvu u vezi sa zaštitom prava deteta i ravnopravnošću polova,
- obavlja druge poslove u skladu sa odlukom zaštitnika građana.
Radi unapređenja i harmonizacije propisa sa međunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava, zaštitnik građana je ovlašćen da inicira postupke pred Ustavnim sudom i da predloži Skupštini i drugim nadležnim organima donošenje novih i promenu postojećih propisa i drugih akata iz njegove nadležnosti.
Zaštitnik građana ima pravo da prisustvuje svim sednicama Skupštine i njenih tela kao i pravo da učestvuje u skupštinskoj raspravi kada se raspravlja o pitanjima iz njegove nadležnosti.
Zaštitnik građana daje mišljenja i preporuke o predlozima propisa iz oblasti ljudskih prava koji se razmatraju u Skupštini.
Svi organi Grada i Gradska uprava dužni su da prime zaštitnika građana na njegov zahtev odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od dana upućivanja zahteva.
Zaštitniku građana se može obratiti svako fizičko ili pravno, domaće ili strano lice koje smatra da su mu aktom, radnjom ili nečinjenjem organa uprave povređena prava.
Zaštitniku građana se može u ime lica iz stava 1. ovog člana obratiti i njegov naslednik, staratelj ili punomoćnik.
Treće lice, nevladina organizacija, udruženje ili druga organizacija može se obratiti zaštitniku građana uz pismeno ovlašćenje lica koje smatra da su mu ljudska prava ugrožena.
Zaštitnik građana postupa po sopstvenoj inicijativi ili po predstavci lica koje smatra da su mu aktom ili radnjom organa uprave povređena ljudska prava.
Predstavka se podnosi u roku od jedne godine od dana učinjene povrede, nepravilnosti ili od donošenja poslednjeg akta u spornoj stvari.
Zaštitnik građana je dužan da postupi po predstavci u roku od 30 dana od dana podnošenja predstavke.
Postupak koji zaštitnik građana vodi je besplatan za podnosioca predstavke.
Predstavka se podnosi u pisanom obliku, uključujući sve načine elektronske komunikacije, bez posebno utvrđene forme i ne podleže plaćanju takse.
Izuzetno, predstavka se može izjaviti i usmeno na zapisnik.
Lica lišena slobode imaju pravo da predstavku podnesu u zapečaćenoj koverti.
Lica zaposlena u ustanovama u kojima se nalaze lica lišena slobode imaju obavezu da bez otvaranja i zadržavanja, predstavku lica lišenog slobode, dostave zaštitniku građana. Predstavka sadrži lične podatke podnosioca, naziv organa na čiji se rad odnosi, činjenično stanje i dokaze na kojima se predstavka temelji i podatke o tome koja su pravna sredstva uložena ili iskorišćena.
Ukoliko podnosilac predstavke to traži, zaštitnik građana je dužan da sačuva tajnost njegovih ličnih podataka.
Zaštitnik građana pokreće postupak kada je iskorišćeno redovno pravno sredstvo za otklanjanje povreda na koje podnosilac ukazuje, odnosno ako ne postoji pravno sredstvo za otklanjanje povrede na koju podnosilac ukazuje.
U cilju brze i efikasne zaštite ljudskih prava, zaštitnik građana ima ovlašćenje da se angažuje na posredovanju i mirenju u bilo kom trenutku i da pokrene postupak i kada nije iskorišćeno pravno sredstvo iz stava 1. ovog člana, ako bi okončanje postupka po pravnim sredstvima iz stava 1. predstavljalo opasnost za zaštitu ljudskih prava.
Nakon upoznavanja sa sadržinom predstavke, zaštitnik građana će predstavku odbaciti ako utvrdi:
- da ne sadrži lične podatke podnosioca,
- da je podneta nakon isteka roka iz člana 15.,
- da ne sadrži sve propisane podatke, a podnosilac je ne dopuni u roku koji zaštitnik građana odredi,
- da se predstavka ne odnosi na rad organa uprave,
- da okolnosti slučaja i dokazi koji su podneti ne dovode do njegovog uverenja da postoji povreda ljudskih prava, odnosno druga nepravilnost u radu organa uprave,
- ako je već podneta predstavka u istom slučaju, a nisu podneti novi dokazi,
- ako nisu iscrpljeni svi redovni pravni lekovi za otklanjanje povreda, a nema mesta primeni pravila iz člana 18. stav 2.,
- ukoliko je povodom iste stvari zaštitnik građana ranije odlučivao.
Odluka o odbacivanju predstavke je konačna.
Zaštitnik građana obavezno obaveštava podnosioca predstavke o razlozima za njeno odbacivanje, osim kad se radi o anonimnoj predstavci.
Zaštitnik građana može podnosiocu predstavke dati savet o drugim mogućnostima za ostvarivanje zaštite prava.
Ako predstavka ispunjava uslove za postupanje, o odluci o pokretanju istrage po predstavci zaštitnik građana obaveštava podnosioca i organe uprave na čiji se rad predstavka odnosi.
Organ uprave iz stava 1. ovog člana dužan je da se izjasni o predstavci u roku od 15 dana od dana prijema.
U cilju potpunijeg utvrđivanja činjeničnog stanja, zaštitnik građana može pozivati na razgovor i uzimati usmene ili pismene izjave i dodatna objašnjenja od svih lica zaposlenih u organima uprave, podnosioca predstavke, svedoka, veštaka i drugih građana koji raspolažu informacijama o okolnostima slučaja.
Lica iz stava 1. ovog člana koje je zaštitnik građana pozvao na razgovor ili da bi dao pismenu izjavu, dužna su da se odazovu pozivu.
U vezi sa postupkom koji vodi, zaštitnik građana ima pravo da traži od organa uprave sve podatke i obaveštenja, kao i neposredan uvid u spise, dokumentaciju i zbirke podataka kojima ovi organi raspolažu, uključujući državnu, službenu, poslovnu i profesionalnu tajnu.
Zaštitnik građana može tražiti kopije odgovarajućih dokumenata koji su od važnosti za istragu.
Organi uprave od kojih je zaštitnik građana tražio da mu omoguće uvid u određene spise, dokumentacije, zbirke podataka ili kopije, dužni su da mu omoguće uvid u iste i dostave kopije traženih dokumenata.
Zaštitnik građana ima obavezu da tokom i po prestanku mandata čuva tajnost podataka koje je dobio saglasno propisima.
Zaštitnik građana ima slobodan pristup svim prostorijama u kojima se obavljaju poslovi organa uprave, a u bilo koje vreme i bez posebne najave može posetiti sve zdravstvene ustanove u kojima se vrši obavezno psihijatrijsko lečenje.
Organi uprave dužni su da na zahtev zaštitnika građana omoguće neposredan uvid u svoj rad i slobodan pristup svim prostorijama.
Ako organi uprave ne postupe u skladu sa obavezama iz člana 22. zaštitnik građana će o tome obavestiti organ koji vrši nadzor nad njihovim radom, neposredno viši organ i Skupštinu grada.
Zaštitnik građana može doneti odluku kojom će obustaviti postupak, ako utvrdi da je organ uprave, na čije se postupanje predstavka odnosila, već tokom istrage otklonio povredu ljudskih prava.
Ako zaštitnik građana po završetku istrage smatra da nema povrede ljudskih prava, niti nepravilnog postupanja organa, obaveštava o tome podnosioca predstavke i organ uprave na čije se postupanje predstavka odnosila.
Ako zaštitnik građana nakon završetka istrage utvrdi da je povređeno neko ljudsko pravo ili je učinjena nepravilnost u radu, obavestiće o tome podnosioca predstavke i organ uprave na čije se postupanje predstavke odnosila i neposredno viši organ, koji su dužni da u roku od 15 dana dostave svoje primedbe.
Po isteku roka od 15 dana, zaštitnik građana može:
- obustaviti dalje postupanje, ako je organ uprave otklonio povredu ljudskih prava,
- sačiniti konačno mišljenje, predlog ili preporuku i obavestiti o tome podnosioca predstavke i organ uprave na čiji se rad mišljenje, predlog ili preporuka odnosi, kao i neposredno viši organ.
Organi uprave kojima je zaštitnik građana uputio svoje mišljenje, predlog ili preporuku, dužni su da u roku od 15 dana obaveste zaštitnika građana o merama koje su preduzeli.
Ako organi uprave ne postupe u skladu sa mišljenjem, predlogom ili preporukom zaštitnika građana ili ne obaveste zaštitnika građana o preduzetim merama na otklanjanju povrede, zaštitnik građana o tome obaveštava organ koji vrši nadzor nad njihovim radom.
Ako ni nakon obaveštenja iz stava 1. ovog člana nadležni organi ne preduzmu mere zaštitnik građana obaveštava o tome predsednika i zamenika predsednika Skupštine grada, odnosno Gradonačelnika i zamenika Gradonačelnika, načelnika Gradske uprave, odnosno zamenika načelnika Gradske uprave, a može o tome obavestiti i javnost putem sredstava javnog informisanja.
Ukoliko utvrdi postojanje povrede ljudskih prava, zaštitnik građana može:
- predložiti organima uprave ponovno sprovođenje postupka u skladu sa zakonom,
- predložiti pravila ponašanja za unapređenje rada i postupanja sa građanima,
- podneti zahtev za privremeno obustavljanje izvršenja konačnog akta,
- inicirati pokretanje disciplinskog postupka protiv službenog lica za koje je istragom utvrdio da je odgovorno za povredu u konkretnom slučaju ili protiv lica koje je ometalo istragu,
- inicirati kod nadležnog javnog tužioca pokretanje prekršajnog ili krivičnog postupka.
Članovi od 17. do 28. odnose se i na postupanje zaštitnika građana po sopstvenoj inicijativi.
Zaštitnik građana jednom godišnje, najkasnije do kraja marta, podnosi Skupštini grada izveštaj o svojim aktivnostima, stanju ljudskih prava i o pravnoj sigurnosti u Gradu u prethodnoj kalendarskoj godini.
Izveštaj sadrži naročito broj i strukturu predstavki, opštu ocenu rada organa uprave sa stanovišta primene propisa, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje, kao i kritike i pohvale pojedinim organima uprave i funkcionerima.
Izveštaj obavezno sadrži delove o stanju u oblasti prava nacionalnih manjina, prava deteta, ravnopravnosti polova.
Izveštaj može da sadrži i inicijativu za izmenu ili donošenje pojedinih propisa radi otklanjanja nedostataka i efikasnijeg rada organa uprave.
Na zahtev zaštitnika građana, Skupština će staviti na dnevni red izveštaj iz stava 1. ovog člana i raspravljati o njemu.
Izveštaj se objavljuje u "Službenom listu Grada Zrenjanina" i u sredstvima javnog informisanja.
Zaštitnik građana može da podnese poseban izveštaj Skupštini ako oceni da to zahtevaju naročito važni razlozi ili ako Skupština traži takav izveštaj.
Na zahtev zaštitnika građana, Skupština će staviti na dnevni red izveštaj iz stava 1. ovog člana i raspravljati o njemu.
Poseban izveštaj objavljuje se u "Službenom listu Grada Zrenjanina" i u sredstvima javnog informisanja.
Zaštitnik građana sarađuje sa zaštitnikom građana Republike Srbije, ombudsmanom Autonomne Pokrajine Vojvodine i zaštitnicima građana u jedinicama lokalne samouprave, kao i sa nadležnim službama Republike Srbije u cilju razmene informacija o uočenim problemima i pojavama u radu i postupanju organa uprave sa stanovišta zaštite i unapređenja ljudskih prava i sloboda.
Zaštitnik građana obrazuje stručnu službu sa odgovarajućim brojem zaposlenih, za obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova.
Administrativno-tehničke i druge poslove za potrebe zaštitnika građana obavlja i Gradska uprava Grada Zrenjanina.
Radom stručne službe rukovodi zaštitnik građana koji donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi, na koju saglasnost daje Skupština grada.
Odluku o prijemu u radni odnos zaposlenih u stručnoj službi donosi zaštitnik građana.
Zaštitnik građana može odlučiti da pojedinim stručnim saradnicima poveri određena ovlašćenja koja će vršiti u njegovo ime.
Sredstva za rad zaštitnika građana obezbeđuju se u budžetu Grada.
Obim i strukturu sredstava predlaže zaštitnik građana.
Zaštitnik građana i zamenici imaju pravo na platu.
Obračun i isplata plata zaštitnika građana, zamenika zaštitnika građana i zaposlenih u stručnoj službi regulisaće se opštim aktom.
Zaštitnik građana i zamenici ostvaruju i druga prava po osnovu rada, u skladu sa propisima o radnim odnosima i platama u državnim organima.
Funkcioner ili zaposleno službeno lice u organima uprave koji odbiju da postupe po zahtevu zaštitnika građana, kazniće se novčanom kaznom u iznosu 250,00 - 25.000,00 dinara.
Lice koje se ne odazove na poziv zaštitnika građana da bi dao usmenu ili pismenu izjavu, kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 250,00 - 25.000,00 dinara.
Ombudsman izabran za teritoriju opštine Zrenjanin nastavlja sa radom kao zaštitnik građana za teritoriju Grada Zrenjanina do isteka mandata.
Pre stupanja na dužnost, zaštitnik građana i zamenici polažu zakletvu pred Skupštinom koja glasi: "Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati savesno, odgovorno, nezavisno i nepristrasno i da ću svoj trud usmeriti na unapređenje i zaštitu ljudskih prava u skladu sa ustavom i zakonom".
Zaštitnik građana i zamenici obavezni su da stupe na dužnost u roku od 15 dana od dana izbora.
Nadležni organ Grada obezbediće potrebne uslove za rad zaštitnika građana.
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Zrenjanina".