POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVORZA DRŽAVNE ORGANE("Sl. glasnik RS", br. 95/2008) |
Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe (u daljem tekstu: Ugovor), bliže se uređuje način ostvarivanja prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika utvrđenih zakonom i podzakonskim opštim aktima kojima se uređuju radni odnosi u državnim organima, utvrđuju se, u skladu sa zakonom, veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom i podzakonskim opštim aktima kojima se uređuju radni odnosi u državnim organima, odgovornost nameštenika za povrede radnih obaveza, bezbednost i zdravlje na radu, rešavanje sporova, postupak praćenja primene ugovora, međusobni odnosi učesnika u zaključivanju ugovora i postupak izmena i dopuna ugovora.
Zaposleni, u smislu ovog ugovora, jesu državni službenici i nameštenici koji su u radnom odnosu kod poslodavca.
Poslodavac državnih službenika i nameštenika, u smislu ovog ugovora, jeste Republika Srbija, a prava i dužnosti poslodavca u ime Republike Srbije vrši rukovodilac državnog organa (u daljem tekstu: rukovodilac).
Ugovor se neposredno primenjuje.
II OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE
Za vreme dok se nalazi na stručnom usavršavanju na koje ga uputi rukovodilac zaposleni ostvaruje prava kao da se nalazi na radu.
Ako je ugovorom kojim se uređuju prava i dužnosti državnog službenika na izvršilačkom radnom mestu, koji se dodatno obrazuje, utvrđeno da se dodatno obrazovanje sprovodi u cilju stvaranja uslova za popunjavanje upražnjenog radnog mesta, a rukovodilac naknadno odluči da se to radno mesto ne popuni ili ako državni službenik ne bude premešten na to radno mesto - državni službenik nema obavezu da posle uspešno okončanog dodatnog obrazovanja ostane na radu u državnom organu najmanje dvostruko duže vremena od trajanja dodatnog obrazovanja, kao ni obavezu da vrati sve troškove dodatnog obrazovanja.
1. Merila za utvrđivanje godišnjeg odmora
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava prema sledećim kriterijumima, i to:
1. Po osnovu doprinosa na radu:
1) zaposlenom sa ocenom "naročito se ističe" - za 5 radnih dana,
2) zaposlenom sa ocenom "ističe se" - za 3 radna dana,
3) zaposlenom sa ocenom "dobar" - za 1 radni dan;
2. Po osnovu uslova rada:
1) za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom - za 3 radna dana,
2) za redovan rad subotom, nedeljom i rad u smenama - za 2 radna dana;
3. Po osnovu radnog iskustva:
1) zaposlenom od 25 do 30 godina rada provedenih u radnom odnosu - za 4 radna dana,
2) zaposlenom od 15 do 25 godina rada provedenih u radnom odnosu - za 3 radna dana,
3) zaposlenom od 5 do 15 godina rada provedenih u radnom odnosu - za 2 radna dana,
4) zaposlenom do 5 godina rada provedenih u radnom odnosu - za 1 radni dan;
4. Po osnovu stručne spreme, odnosno složenosti poslova, ovlašćenja i odgovornosti:
a) za državne službenike:
1) državnom službeniku sa visokom školskom spremom koji se nalazi na položaju i na izvršilačkom radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice - za 5 radnih dana;
2) državnom službeniku sa visokom školskom spremom koji se nalazi na radnom mestu koje je razvrstano u zvanje višeg savetnika, samostalnog savetnika i savetnika - za 4 radna,
3) državnom službeniku sa visokom školskom spremom koji se nalazi na radnom mestu koje je razvrstano u zvanje mlađeg savetnika i državnom službeniku sa višom školskom spremom koji se nalazi na izvršilačkom radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice - za 3 radna dana,
4) državnom službeniku sa višom školskom spremom i državnom službeniku sa srednjom školskom spremom koji se nalazi na izvršilačkom radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice - za 2 radna dana,
7) državnom službeniku sa srednjom školskom spremom - za 1 radni dan,
b) za nameštenike:
1) namešteniku sa visokom školskom spremom koji se nalazi na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice - za 4 radna dana;
2) namešteniku sa visokom školskom spremom i namešteniku sa višom školskom spremom koji se nalazi na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice - za 3 radna dana;
3) namešteniku višom školskom spremom, vkv kvalifikacijom i namešteniku sa srednjom školskom spremom koji se nalazi na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice - za 2 radna dana;
4) namešteniku sa ostalim stepenima školske spreme - za 1 radni dan;
5. Po osnovu invalidnosti - za 5 radnih dana;
6. Po osnovu brige o deci i članovima uže porodice:
1) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa jednim maloletnim detetom - za 2 radna dana, a za svako naredno maloletno dete po 1 radni dan,
2) samohranom roditelju sa detetom do 14 godina - za 3 radna dana, s tim što se ovaj broj dana uvećava za po 2 radna dana za svako naredno dete mlađe od 14 godina;
3) zaposlenom koji se stara o članu uže porodice koji je ometen u razvoju, ima teško telesno oštećenje ili bolest usled koje je potpuno ili vrlo slabo pokretan - za 5 radnih dana.
Rukovodilac, u svrhu primene merila iz stava 1. tačka 1. Ugovora, ocenjuje rad nameštenika.
Godišnji odmor po svim kriterijumima iz stava 1. ovog člana ne može da se koristi u trajanju dužem od 30 radnih dana.
Zaposleni sa navršenih 30 godina rada provedenih u radnom odnosu ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.
Ako krivicom poslodavca zaposleni ne iskoristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini 100% plate koju je ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem je rukovodilac odlučio da zaposleni zbog potreba rada državnog organa ne može da koristi godišnji odmor za kalendarsku godinu, odnosno u visini plate koju ostvari za mesec u kome se, saglasno zakonu, najkasnije može koristiti godišnji odmor za kalendarsku godinu.
Ako krivicom poslodavca zaposleni ne iskoristi drugi deo godišnjeg odmora ima pravo na naknadu štete koja se utvrđuje tako što se iznos utvrđen na način u stavu 1. ovog člana umanjuje za srazmeran broj iskorišćenih dana godišnjeg odmora.
Naknada štete iz st. 1. i 2. ovog člana utvrđuje se rešenjem - u roku od 30 dana od podnošenja zahteva.
Isplata štete dospeva u roku od 8 dana od dana donošenja rešenja iz stava 3. ovog člana.
Zaposleni kome se na lični zahtev promeni utvrđeno vreme korišćenja godišnjeg odmora, a kome se zbog potreba rada državnog organa ne odobri korišćenje godišnjeg odmora u drugo vreme i zaposleni koji ne podnese pisani zahtev da mu se odobri korišćenje godišnjeg odmora nema pravo na naknadu štete po osnovu nekorišćenja godišnjeg odmora zbog krivice poslodavca.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u slučaju:
1) porođaja supruge ili usvojenje deteta - 5 radnih dana;
2) porođaja drugog člana uže porodice - 1 radni dan;
3) polaganja stručnog ispita koji je obavezan uslov za rad na radnom mestu na koje je raspoređen - do 7 radnih dana;
4) stupanje u brak - 5 radnih dana;
5) otklanjanja posledica u domaćinstvu zaposlenog izazvanih elementarnim nepogodama, havarijama, požarom ili drugim nepredvidivim razlozima više sile - do 3 radna dana;
6) selidbe - 3 radna dana;
7) polaska deteta zaposlenog u prvi razred osnovne škole - 2 radna dana;
8) ispraćaja sina, odnosno pastorka, usvojenika ili hranjenika u vojsku - 2 radna dana;
9) polaganja ispita u okviru stručnog usavršavanja ili obrazovanja - po 1 radni dan, a najviše do 7 radnih dana u toku kalendarske godine;
10) teže bolesti člana uže porodice - 7 radnih dana;
11) smrti člana uže porodice - 5 radnih dana;
12) dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi - 3 radna dana;
13) učešća u takmičenju u organizaciji sindikata - do 7 radnih dana;
14) rekreativnog odmora u organizaciji sindikata - do 7 radnih dana;
15) obavljanja volonterskih dužnosti u humanitarnim udruženjima i organizacijama - do 2 radna dana, a najviše 4 radna dana u toku kalendarske godine;
16) učešća na međunarodnim sportskim takmičenjima u svojstvu člana reprezentacije Republike Srbije - za vreme boravka reprezentacije na tom takmičenju, kao i za vreme priprema za to takmičenje, a najduže 45 radnih dana;
17) smrti srodnika - 1 radni dan.
Članovima uže porodice, u smislu Ugovora, smatraju se: supružnik i vanbračni partner, dete rođeno u braku i van braka, pastorak, usvojenik hranjenik i drugo lice prema kome zaposleni ima zakonsku obavezu izdržavanja.
Plaćeno odsustvo iz stava 1. ovog člana može se koristiti u toku kalendarske godine - u ukupnom trajanju od 7 radnih dana.
Izuzetno, u slučajevima iz stava 1. tač. 1, 3, 4, 5, 10, 11, 12, 14. i 16. ovog člana ukupan broj radnih dana koji se koriste kao plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine uvećava se za broj dana koji je utvrđen kao vreme odsustva u svakom od tih slučajeva.
Plaćeno odsustvo se odobrava, na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje plaćenog odsustva).
Ako odsustvo zaposlenog ne bi bitno uticalo na izvršavanje poslova radnog mesta na koje je raspoređen može mu se odobriti neplaćeno odsustvo u kalendarskoj godini, i to:
1) radi školovanja, specijalizacije ili drugog vida stručnog obrazovanja i usavršavanja (magistratura, doktorat) kojem zaposleni pristupa na svoju inicijativu - do 30 radnih dana:
2) radi negovanja obolelog člana uže porodice - do 30 radnih dana;
3) radi obavljanja ličnih poslova - do 7 radnih dana;
4) za slučaj smrti bliskog srodnika po krvnom ili tazbinskom srodstvu - do 5 radnih dana.
Pravo zaposlenog na neplaćeno odsustvo i dužina njegovog trajanja utvrđuje se rešenjem.
IV BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
1. Obaveze poslodavca i prava i obaveze zaposlenih
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu - u skladu sa zakonom, podzakonskim opštim aktima i Ugovorom.
Zaposleni je dužan da postupa u skladu sa utvrđenim dužnostima i, na propisani način, koristi utvrđena prava i mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u cilju zaštite svog, kao i života i zdravlja ostalih zaposlenih.
Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika kojim, u skladu sa zakonom i podzakonskim opštim aktima, utvrđuje postojanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini i da nakon procene njihovog uticaja na nastanak povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog utvrdi radna mesta sa povećanim rizikom.
Rukovodilac je odgovoran za sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu.
Rukovodilac je dužan da preduzima mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom, podzakonskim opštim aktima, standardima, tehničkim propisima i Ugovorom.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi kada mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje, zbog toga što nisu sprovedene propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu, sve dok se ne sprovedu određene mere bezbednosti i zdravlja na radu.
U slučaju iz stava 1. ovog člana zaposleni ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da je radio.
Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom ima pravo na mere bezbednosti i zdravlja na radu utvrđene aktom o proceni rizika.
Sredstva za sprovođenje utvrđenih mera za otklanjanje rizika u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, uključujući i sredstva za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor zaposlenih obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, u skladu sa zakonom.
2. Predstavnici zaposlenih i odbor
Zaposleni kod poslodavca, u svakom od državnih organa, biraju jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu.
Predstavnici zaposleni biraju se prema broju zaposlenih (na svakih 50 zaposlenih može se izabrati po jedan predstavnik) i prema broju organizacionih jedinica izvan sedišta državnog organa (u svakoj organizacionoj jedinici izvan sedišta državnog organa može se izabrati po jedan predstavnik).
Odbor za bezbednost i zdravlje na radu u državnim organima čini 11 članova, od kojih svaki od reprezentativnih sindikata određuje po 2 člana - iz reda izabranih predstavnika zaposlenih, a Vlada određuje 5 članova - iz reda državnih službenika.
Predstavnici zaposlenih i odbor za bezbednost i zdravlje na radu dužni su da akte, informacije, podatke i obaveštenja koje dobiju od poslodavca, odnosno rukovodioca, a koji se odnose na stanje bezbednosti i zdravlja na radu dostave organizaciji sindikata koja je obrazovana u državnom organu na koji se podaci odnose.
Ako su predstavnik zaposlenih ili odbor sprečeni da obavljaju svoju dužnost imaju obavezu da o tome obaveste poslodavca, odnosno rukovodioca koji svoje obaveze prema predstavniku zaposlenih, odnosno odboru izvršava tako što umesto predstavnika zaposlenih, odnosno odbora obaveštava organizaciju sindikata obrazovanu u državnom organu.
Organizacija sindikata obrazovana u državnom organu može predložiti poslodavcu, odnosno rukovodiocu da zakonom utvrđene obaveze saradnje, izveštavanja i informisanja predstavnika zaposlenih i odbora o svim pitanjima koja su od uticaja za bezbednost i zdravlje zaposlenih vrši tako što će o tim pitanjima obaveštavati neposredno i sindikat.
Poslodavac je dužan da pod jednakim uslovima kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, posledica nezgode, profesionalnog oboljenja, povrede na radu i gubitka radne sposobnosti, radi obezbeđenja naknade štete.
Poslodavac je u obavezi da pre zaključivanja ugovora o osiguranju pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata.
Zaposleni ima pravo na naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja nastalog na radu kod poslodavca.
Postojanje i visina štete, okolnosti pod kojima je šteta nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje utvrđuje se u skladu sa zakonom.
V PLATE, NAKNADE PLATE I DRUGA PRIMANJA
1. Elementi za utvrđivanje plate
Učesnici Ugovora pregovaraju o visini osnovice za obračun i isplatu plata zaposlenih u postupku izrade zakona o budžetu - polovinom meseca novembra za narednu godinu, polazeći od najvišeg iznosa osnovice utvrđene za prethodnu budžetsku godinu i predviđene inflacije i utvrđuju dinamiku njenog povećanja u toku budžetske godine.
U postupku pregovaranja o osnovici učesnici razmatraju mogućnost i potrebu izmene koeficijenata.
Ukoliko se u toku budžetske godine bitno promene okolnosti i pretpostavke na osnovu kojih je utvrđena osnovica za obračun i isplatu plata zaposlenih, učesnici će otpočeti pregovore o promeni osnovice.
Inicijativu za otpočinjanje pregovora podnose reprezentativni sindikati.
Učesnici se obavezuju da pregovore započnu u roku od deset dana od dana podnošenja inicijative i da ih okončaju u roku od narednih 30 dana.
Plata se isplaćuje odjednom ili najviše u dva dela.
Isplata punog iznosa plate vrši se najkasnije do dvadesetog u mesecu koji sledi mesecu za koji se vrši isplata.
Isplata plate u dva dela isplaćuje se tako što se prvi deo isplaćuje najkasnije do petog u mesecu koji sledi mesecu za koji se vrši isplata, a drugi deo najkasnije do 20. u mesecu koji sledi mesecu za koji se vrši isplata.
1) Posebna primanja za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih
Državni organ koji ostvaruje sopstvene prihode može deo tih prihoda upotrebiti za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih i poboljšanje uslova rada, u skladu sa zakonom.
O visini prava na posebna primanja za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih iz stava 1. ovog člana odlučuje rukovodilac rešenjem, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministra finansija, ako zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog;
5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice;
6) pomoć maloletnoj deci zaposlenog za slučaj smrti zaposlenog roditelja;
7) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i člana uže porodice u visini troškova pogrebnih usluga;
8) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji pogine u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen - do visine prosečne neto zarade u privredi Republike Srbije.
Visina pomoći u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. 1–6. ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu Republike Srbije, a najviše do visine tri prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava.
Jubilarnom godinom rada smatra se godina u kojoj zaposleni navršava 10, 20, 30 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu kod poslodavaca, bez obzira na to u kom državnom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
Jubilarna nagrada dodeljuje se na dan državnosti Republike Srbije.
Izuzetno, ako zaposlenom prestaje rad u državnom organu, a ostvario je pravo na jubilarnu nagradu, nagrada će se isplatiti zaposlenom ili njegovom nasledniku nakon prestanka rada.
Poslodavac može da obezbedi deci zaposlenog starosti do 15 godina života poklon za Novu godinu - novčanu čestitku u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Zaposleni ima pravo na godišnju nagradu.
Godišnja nagrada isplaćuje se zaposlenom, po pravilu, jednokratno - u mesecu januaru, a učesnici se mogu sporazumeti i o tome da se godišnja nagrada zaposlenom isplati, izuzetno, u više delova.
O visini i načinu isplate godišnje nagrade učesnici pregovaraju u postupku izrade zakona o budžetu - polovinom meseca novembra za narednu godinu.
Povrede radne obaveze zbog kojih se namešteniku može otkazati ugovor o radu od strane poslodavca, ako nameštenik povredu radne obaveze učini svojom krivicom, jesu:
1) neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje poslova ili naloga pretpostavljenog;
2) nezakonit rad ili propuštanje radnji za koje je nameštenik ovlašćen radi sprečavanja nezakonitosti ili štete;
3) zloupotreba prava iz radnog odnosa;
4) odavanje službene ili druge tajne;
5) nezakonito raspolaganje sredstvima;
6) nedolično, nasilničko ili uvredljivo ponašanje prema strankama ili saradnicima;
7) ometanje stranaka u ostvarivanju prava i interesa pred državnim organom;
8) neopravdan izostanak s rada najmanje dva uzastopna radna dana.
Poslodavac može namešteniku za povredu radne obaveze u smislu stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana ili za nepoštovanje radne discipline da, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade plate, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno radne discipline, nije takve prirode da namešteniku treba da prestane radni odnos.
Mera udaljenja sa rada može da se izrekne u trajanju od jednog do tri radna dana.
VII MIRNO REŠAVANJE KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA
Kolektivnim radnim sporom, u smislu Ugovora, smatra se spor povodom: zaključivanja, izmena i dopuna ili primene Ugovora, ostvarivanja prava zaposlenih u državnom organu na sindikalno organizovanje i ostvarivanja prava na štrajk.
Strane u kolektivnom sporu jesu učesnici.
Kolektivni radni spor postoji ako u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna ili primene ugovora ili ostvarivanja prava zaposlenih u državnom organu na sindikalno organizovanje ili ostvarivanja prava na štrajk učesnici ne mogu da usaglase stavove i sadržinu akta koji zajednički utvrđuju.
U slučaju postojanja kolektivnog radnog spora svaka od strana u kolektivnom sporu može predložiti da se nastali spor reši u postupku arbitraže.
Arbitražno telo - arbitražu čini ukupno pet članova, od kojih su dva člana predstavnici poslodavca a dva člana su predstavnici reprezentativnih sindikata. Peti - nezavisni član arbitraže je istaknuti stručnjak koga, iz reda naučnih ili stručnih radnika koji se bave radnim odnosima, predlaže rukovodilac posebne organizacije u čijem delokrugu su poslovi državne uprave iz oblasti mirnog rešavanja radnih sporova. Nezavisnog člana arbitraže, sa liste koju čine tri predložena kandidata, određuje reprezentativni sindikat.
Radom arbitraže rukovodi nezavisni član.
Učesnici su dužni da arbitraži dostave traženu dokumentaciju i svoja mišljenja o pravnoj osnovanosti, finansijskim, organizacionim i razlozima druge prirode koji onemogućavaju da učesnici postignu sporazum i da joj pruže sve tehničke uslove za rad.
Arbitraža utvrđuje predlog odluke o načinu rešavanja nastalog spora, većinom glasova svih članova, i dostavlja je učesnicima ugovora.
Ako učesnici prihvate predlog odluke arbitraže o tome potpisuju poseban sporazum.
Danom potpisivanja sporazuma odluka arbitraže obavezuje učesnike.
Ako učesnici ne reše kolektivni radni spor u postupku arbitraže mogu se sporazumeti o tome da se nastavi sa rešavanjem spora u postupku i pred licem koji su utvrđeni zakonom kojim se uređuje mirno rešavanje radnih sporova.
Ako, na osnovu akata koje donesu nadležni državni organi u postupku vršenja inspekcijskog nadzora nad radom državnih organa ili u postupku odlučivanja u drugom stepenu u vezi sa rešenjima kojima se odlučuje o pravima i dužnostima zaposlenih, reprezentativni sindikat oceni da se u pojedinom državnom organu ponavljaju propusti u zakonitom odlučivanju i krše individualna ili kolektivna prava zaposlenih (koja po svojim obeležjima, obimu ili učestalosti ponavljanja radnji i donošenja pojedinačnih akata kojima se zaposlenom neosnovano uskraćuju prava ukazuju na postojanje povrede dostojanstva i ponižavajućeg odnosa prema zaposlenom) može predložiti da se pokrene postupak arbitraže utvrđen Ugovorom.
Zaposleni kod poslodavca, pod uslovima i na način utvrđen zakonom, mogu organizovati štrajk i štrajk upozorenja.
Učesnici su saglasni da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona kojim će se, saglasno Ustavu Republike Srbije, urediti pitanje ostvarivanja prava na štrajk zaposlenih u državnim organima zaključe aneks Ugovora, kojim će bliže utvrditi način ostvarivanja tog prava.
Zaposleni u organu poslodavca imaju pravo da slobodno obrazuju sindikat, da mu pristupaju, da organizuju njegove organe, utvrđuju i sprovode programe i aktivnosti organizacije sindikata u skladu sa zakonom i Ugovorom.
Zaposleni mogu organizovati sindikat u organizacionim jedinicama, za više organizacionih jedinica, za sve organizacione jedinice državnih organa i za sve državne organe, u skladu sa zakonom.
Organizacija sindikata u organu poslodavca samostalno donosi svoj statut i pravila i organizuje izbore svojih organa.
Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena aktom organa poslodavca.
Poslodavac je dužan da u postupku donošenja zakona ili podzakonskih opštih akata koji se ne razmatraju na Socijalno-ekonomskom savetu a kojima se uređuju prava zaposlenih, zatraži mišljenje reprezentativnog sindikata na nacrte, odnosno predloge tih akata, kao i da, na podneti pismeni zahtev reprezentativnog sindikata, dostavi tom sindikatu obaveštenje ili mišljenje o primeni zakona ili podzakonskog opšteg akta koji je od uticaja na materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih.
Poslodavac ili sindikat dužni su da mišljenje dostave najkasnije u roku od 15 dana.
Rukovodilac je dužan da bez naknade troškova i posredstvom svojih organa i njihovih unutrašnjih jedinica obezbedi sledeće uslove za rad sindikata:
1) korišćenje odgovarajućih prostorija za redovan rad i sastanke sindikata u sedištu i organizacionim jedinicama organa poslodavca - na način i u vreme kojima se korišćenjem prostorija ne utiče na efikasno obavljanje poslova iz utvrđene nadležnosti i delokruga državnog organa;
2) plaćeno odsustvo predstavnicima sindikata radi obavljanja sindikalnih funkcija srazmerno broju članova sindikata u skladu sa zakonom i Ugovorom;
3) administrativnu i tehničku pomoć (upotrebu telefona, telefaksa, računarske tehnike i opreme poslodavca za umnožavanje i kopiranje materijala);
4) obračun i naplatu sindikalne članarine i ostalih sredstava prema aktima sindikata;
5) organizovanje i održavanje sindikalnih zborova članstva, koji na godišnjem nivou ne mogu trajati duže od 16 časova ukupno, pod uslovom da se time ne utiče na efikasno obavljanje poslova iz utvrđene nadležnosti i delokruga državnog organa;
6) mogućnost isticanja obaveštenja i bitnih dokumenata sindikata na oglasnim tablama poslodavca;
7) samostalno uređivanje linka na internet mreži i internoj mreži organa poslodavca, kao i sopstvenu uređivačku politiku informisanja zaposlenih, odnosno članstva sindikata.
Ovlašćeni predstavnici sindikata u državnom organu jesu: predsednik, a u državnom organu u kome ima preko 200 članova sindikata i sekretar reprezentativnog sindikata u tom organu.
Poslodavac je dužan da predstavniku sindikata u koji je učlanjeno najmanje 200 zaposlenih ili 50% zaposlenih, za obavljanje njegove funkcije, obezbedi najmanje 40 plaćenih časova mesečno.
Ovlašćeni predsednici i članovi štrajkačkog odbora reprezentativnog sindikata, za vreme obavljanja funkcije u sindikatu, i godinu po prestanku funkcije, ako postupaju u skladu sa zakonom i ugovorom, ne mogu se bez svoje saglasnosti premestiti na druge poslove, niti se mogu na bilo koji način staviti u nepovoljniji položaj od onog koji su imali pre stupanja na funkciju u sindikatu.
Ovlašćeni predstavnik sindikata, koji je izabran na funkciju u sindikatu, za vreme trajanja mandata ima pravo da u potpunosti bude oslobođen obavljanja poslova svog radnog mesta, za koje vreme ima pravo na naknadu plate, u skladu sa zakonom.
Članovima organa sindikata organizovanih kod poslodavca, kao i zaposlenom koji je izabran u organe sindikata van poslodavca, omogućava se odsustvovanje sa rada, radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima i drugim sindikalnim aktivnostima.
Ovlašćeni predstavnik organizacije reprezentativnog sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo, radi obavljanja sindikalnih funkcija kojima je određen:
1) za kolektivno pregovaranje za vreme pregovaranja;
2) da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom za vreme zastupanja.
Vreme provedeno u vršenju sindikalne funkcije u smislu stava 1. ovog člana, smatra se vremenom provedenim na radu.
Poslodavac, odnosno rukovodilac prihvata obavezu da se uzdrži od delovanja kojim bi pojedini sindikat bio doveden u povlašćeni ili podređeni položaj.
Povredom prava na sindikalno organizovanje, između ostalog, smatra se i pritisak na zaposlene da se isčlane iz sindikata ili da se učlane u određeni sindikat.
X PRAĆENJE PRIMENE KOLEKTIVNOG UGOVORA
Odnosi između reprezentativnih sindikata i poslodavca, uspostaviće se i rešavati pregovaranjem i usklađivanjem zajedničkih i posebnih interesa, uz puno uvažavanje argumenata, realnih odnosa, uslova i mogućnosti na principima pune ravnopravnosti i partnerstva.
Učesnici obrazuju Odbor za praćenje primene Ugovora koji ima šest članova - tri člana koja imenuje Vlada i tri člana koja imenuju reprezentativni sindikati.
Odbor je obavezan da najmanje jednom u tri meseca razmatra aktuelna pitanja vezana za:
1) materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
2) međusobne odnose reprezentativnih sindikata i poslodavca;
3) potrebu izmena i dopuna Ugovora;
4) praksu i mišljenja u vezi sa primenom Ugovora.
U povodu aktuelnih pitanja koja razmatra Odbor zauzima stavove o kojim obaveštava učesnike.
Odbor donosi poslovnik o radu kojim bliže uređuje svoju organizaciju i rad.
Vršenje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za potrebe odbora naizmenično obezbeđuje svaki od učesnika.
Ovaj ugovor zaključuje se na tri godine.
Postupak izmena i dopuna ovog ugovora, kao i zaključivanja novog ugovora, sprovodi se u skladu sa zakonom, a može da ga pokrene svaki od učesnika pismenim predlogom.
Učesnici su dužni da se izjasne u roku od 15 dana o podnetom predlogu za izmene i dopune ovog ugovora i da u narednom roku od 15 dana otpočnu proces pregovaranja.
Ovaj ugovor može prestati da važi sporazumom učesnika ili otkazom.
U slučaju otkaza Ugovor prestaje da važi protekom šest meseci od dana prijema akta o otkazu.
Ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici učesnika.
Danom stupanja na snagu Ugovora prestaje da se na državne službenike i nameštenike primenjuje Poseban kolektivni ugovor za državne organe ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 23/98), osim odredaba čl. 12. i 13. koje se primenjuju do 31. decembra 2008. godine.
Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a odredbe čl. 25. i 26. Ugovora primenjuju se počevši od 1. januara 2009. godine.