POSLOVNIKO RADU SKUPŠTINE GRADA ČAČKA("Sl. list grada Čačka", br. 8/2008) |
Poslovnikom o radu Skupštine grada Čačka (u daljem tekstu: Poslovnik) uređuje se način pripreme, vođenje i rad sednice Skupštine grada Čačka (u daljem tekstu: Skupština), način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika i druga pitanja vezana za rad Skupštine.
Skupštinu predstavlja predsednik Skupštine.
Skupština ima pečat.
Pečat Skupštine je okruglog oblika prečnika 32 mm sa malim grbom Republike Srbije u sredini i sa natpisom ćiriličnim pismom oko njega "Republika Srbija, grad Čačak - Skupština grada". U dnu pečata se ispisuje sedište - Čačak.
Rad Skupštine i njenih radnih tela je javan.
Javnost rada se isključuje u slučajevima propisanim zakonom i Statutom grada.
1. Sazivanje prve (konstitutivne) sednice Skupštine
Prvu sednicu Skupštine (konstitutivnu sednicu novog saziva Skupštine), posle sprovedenih izbora za odbornike Skupštine, saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva u roku od 15 dana, od dana objavljivanja rezultata izbora.
Ako predsednik Skupštine iz prethodnog saziva ne sazove konstitutivnu sednicu u roku iz stava 1. ovog Poslovnika, najstariji odbornik je ovlašćen da sazove konstitutivnu sednicu.
2. Predsedavanje prvom sednicom
Konstitutivnom sednicom Skupštine, do izbora predsednika Skupštine predsedava najstariji odbornik (predsedavajući).
Predsedavajućem u radu pomaže sekretar Skupštine iz prethodnog saziva i najmlađi odbornik.
3. Dnevni red konstitutivne sednice
Konstitutivna sednica ima obavezno sledeći dnevni red:
- izveštaj Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima;
- izbor verifikacionog odbora;
- potvrđivanje mandata odbornika;
- davanje svečane izjave;
- izbor predsednika Skupštine grada;
- postavljenje sekretara Skupštine grada.
Uz poziv za sednicu odbornicima se obavezno dostavlja Statut grada Čačka i Poslovnik o radu Skupštine grada.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara.
4. Potvrđivanje mandata odbornika na konstitutivnoj sednici
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata.
O potvrđivanju mandata odbornika odlučuje Skupština javnim glasanjem, na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora.
U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa Zakonom i imaju uverenje Izborne komisije grada da su izabrani.
Skupština, na predlog predsedavajućeg, javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih odbornika, bira Verifikacioni odbor od tri člana koji čine po jedan odbornik sa izborne liste političkih stranaka, koalicija i drugih političkih organizacija ili građana čijim je izbornim listama dodeljen najveći broj odborničkih mandata.
Verifikacionim odborom predsedava i rukovodi najstariji član.
Verifikacioni odbor na osnovu izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima za odbornike Skupštine i uverenja o izboru svakog odbornika, utvrđuje da su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije i o tome podnosi u pisanom obliku izveštaj Skupštini koji sadrži:
- predlog za potvrđivanje mandata;
- predlog da se ne potvrdi mandat pojedinog odbornika ako uverenje o izboru za odbornika nije u saglasnosti sa izveštajem Gradske izborne komisije i zatraži od Gradske izborne komisije da otkloni utvrđene nepravilnosti.
Skupština se može konstituisati ako se izvrši potvrđivanje mandata većine od ukupnog broja odbornika.
Verifikacioni odbor završava sa radom kada Skupština donese odluku o potvrđivanju mandata pre konstituisanja.
4.2. Potvrđivanje mandata odbornika posle konstituisanja Skupštine
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih odbornika, u glasanju, pored odbornika, mogu učestvovati i kandidati kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Gradske izborne komisije da su izabrani.
Poslove Verifikacionog odbora iz člana 10. ovog Poslovnika, posle konstituisanja Skupštine vrši Komisija za kadrove i mandatno imunitetska pitanja.
Posle donošenja odluke o verifikaciji mandata, predsedavajući poziva odbornike, odnosno odbornika čiji je mandat verifikovan da daju zakletvu.
Odbornik daje zakletvu:
"Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada Čačka pridržavati Ustava Republike Srbije, zakona i Statuta grada Čačka, i da ću časno i nepristrasno vršiti dužnost odbornika u interesu građana grada Čačka".
Po datoj zakletvi prisutni odbornici, odnosno odbornik potpisuje tekst zakletve.
Odbornici koji nisu prisustvovali prvoj sednici daju zakletvu na prvoj narednoj sednici kojoj prisustvuju.
III PREDSEDNIK, ZAMENIK PREDSEDNIKA I SEKRETAR SKUPŠTINE
Predsednik Skupštine organizuje rad Skupštine, saziva i predsedava njenim sednicama, rukovodi radom sednice Skupštine, stara se o ostvarivanju javnosti rada, predstavlja Skupštinu i vrši druge poslove utvrđene zakonom, Statutom, ovim Poslovnikom i odlukama Skupštine.
1.1. Izbor predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine se bira iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
O radnopravnom statusu predsednika Skupštine, po pravilu Skupština odlučuje na istoj sednici na kojoj je izabran.
1.2. Predlaganje kandidata za predsednika Skupštine grada
Kandidata za predsednika Skupštine grada može da predloži najmanje 1/3 odbornika.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine grada podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku sa ličnim imenima i potpisima odbornika.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost, ime i prezime izvestioca, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Predsedavajući će odrediti pauzu do 30 minuta, radi predlaganja kandidata za predsednika Skupštine grada, na predlog svakog odbornika čiji je mandat verifikovan.
Predsedavajući obaveštava odbornike o svim primljenim predlozima za kandidate za predsednika Skupštine.
U ime predlagača izvestilac predlagača ima pravo da obrazloži predlog.
O predlogu kandidata za predsednika Skupštine otvara se pretres.
Nakon pretresa predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine i to po azbučnom redu prezimena.
Predsedavajući određuje pauzu u radu sednice Skupštine da bi se obavilo glasanje za izbor predsednika Skupštine.
Glasanje za izbor predsednika Skupštine sprovodi Komisija za izbor predsednika Skupštine grada.
Komisija iz prethodnog stava ovog člana sastoji se od predsedavajućeg i 4 člana biranih sa izbornih lista koje su dobile najveći broj glasova.
Članove komisije bira Skupština javnim glasanjem većinom glasova prisutnih odbornika na predlog predsedavajućeg.
Predsedavajući određuje vreme glasanja i rukovodi tajnim glasanjem, kome u radu pomaže sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Kandidat za predsednika Skupštine ne može da učestvuje u sprovođenju glasanja.
Po isteku vremena trajanja glasanja, predsedavajući zaključuje glasanje.
Glasanje se vrši glasačkim listićima.
Glasačke listiće štampa i overava pečatom stručna služba Skupštine.
O primopredaji glasačkih listića sačinjava se i overava zapisnik.
Zapisnik potpisuju sekretar Skupštine, predsedavajući i svi članovi Komisije.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje.
Broj štampanih glasačkih listića jednak je broju odbornika.
Za svako ponovljeno glasanje, glasački listići se štampaju u drugoj boji.
Glasački listić sadrži: oznaku da se glasa za izbor predsednika Skupštine grada, redni broj koji se stavlja ispred imena kandidata prema redosledu utvrđenom po azbučnom redu prezimena kandidata, ime i prezime kandidata za predsednika, napomenu da se glasa za jednog kandidata, zaokruživanjem rednog broja ispred imena i prezimena kandidata.
Ako je predložen samo jedan kandidat glasanje se vrši zaokruživanjem jedne od ponuđenih mogućnosti koje se na glasačkom listiću nalaze ispod imena kandidata "Za" ili "Protiv".
Za glasanje se obezbeđuje glasačka kutija koja je propisana za glasanje za izbor odbornika i uslovi za tajnost glasanja - paravan.
Glasanje se obavlja u sali Skupštine grada.
Predsedavajući se stara o redu u toku glasanja.
Odbornik se proziva, predsedavajući mu uručuje glasački listić, a sekretar u spisku odbornika zaokruživanjem rednog broja ispred imena i prezima odbornika, označava da je odborniku uručen glasački listić. Odbornik potpisuje spisak odbornika kao dokaz da je glasao.
Odbornik glasa, presavija glasački listić tako da se ne vidi za koga je glasao i ubacuje glasački listić u glasačku kutiju.
Pošto je glasanje završeno Komisija utvrđuje rezultate glasanja.
Pre otvaranja glasačke kutije, prebrojaće se neuručeni glasački listići i staviti u poseban koverat, koji će biti zapečaćen.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata podatke o broju:
- primljenih glasačkih listića;
- neupotrebljenih glasačkih listića;
- upotrebljenih glasačkih listića;
- nevažećih glasačkih listića (nepopunjeni, tako popunjeni da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao, listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira);
- važećih glasačkih listića i
- glasova koji je dobio svaki kandidat.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju, koji je kandidat izabran, odnosno da nijedan kandidat nije izabran propisanom većinom.
O utvrđivanju rezultata glasanja Komisija sastavlja zapisnik koji potpisuju svi članovi Komisije.
U zapisnik se obavezno unosi dan i sat glasanja.
Predsedavajući objavljuje koji je kandidat izabran, odnosno da nijedan kandidat nije izabran propisanom većinom na osnovu zapisnika iz stava 1. ovog Poslovnika.
Na sve što nije propisano za sprovođenje glasanja o izboru predsednika Skupštine, shodno se primenjuju propisi o izboru odbornika za skupštinu jedinice lokalne samouprave.
Ako je predloženo više kandidata od kojih nijedan nije dobio potrebnu većinu, izbor će se ponoviti između dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova, odnosno između više kandidata sa jednakim i istovremeno najvećim brojem glasova.
Ako je predložen jedan odnosno dva kandidata od kojih nijedan nije dobio potrebnu većinu ponavlja se postupak predlaganja kandidata i glasanja na istom zasedanju Skupštine.
Predsednik stupa na dužnost po objavljivanju rezultata i preuzima vođenje sednice.
Zamenik predsednika Skupštine grada bira se na isti način i po istom postupku kao i predsednik Skupštine.
Skupština ima sekretara.
Skupština postavlja sekretara iz reda diplomiranih pravnika, sa položenim stručnim ispitom za rad u državnim organima, na četiri godine javnim glasanjem, na predlog predsednika Skupštine.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, kratku biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Za sekretara Skupštine grada postavljen je kandidat za koga glasa većina od prisutnog broja odbornika.
Ako predloženi kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova predsednik Skupštine grada će predložiti drugog kandidata za sekretara Skupštine grada.
Do postavljenja sekretara Skupštine poslove iz njegove nadležnosti obavlja sekretar iz prethodnog saziva Skupštine.
Sekretar Skupštine se stara o obavljanju stručnih i drugih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela vrši i druge poslove utvrđene ovim Poslovnikom i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za rad Skupštine i njenih radnih tela.
4. Razrešenje i ostavka predsednika, zamenika predsednika i sekretara Skupštine grada
Predsednik, zamenik predsednika i sekretar Skupštine razrešavaju se na isti način i po istom postupku po kome su birani, odnosno, postavljeni.
Predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine i Gradonačelnik mogu podneti ostavku.
Ostavku konstatuje Skupština ako je podneta na sednici Skupštine, a ako je podneta između dve sednice na prvoj narednoj sednici.
Ostavka se podnosi u pisanom obliku, a kada se podnosi na sednici Skupštine može i usmeno.
IV IZBOR GRADONAČELNIKA, ZAMENIKA GRADONAČELNIKA I ČLANOVA GRADSKOG VEĆA
Gradonačelnika bira Skupština grada iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Predsednik Skupštine predlaže kandidata za Gradonačelnika.
Predlog se podnosi u pisanom obliku i sadrži: ime i prezime kandidata, kratku biografiju, izbornu listu sa koje je izabran, obrazloženje i pisanu saglasnost kandidata.
Odredbe ovog Poslovnika o sprovođenju glasanja za izbor predsednika Skupštine shodno se primenjuju na postupak izbora Gradonačelnika.
Ako predloženi kandidat za Gradonačelnika ne dobije potrebnu većinu glasova postupak predlaganja i izbora Gradonačelnika se ponavlja.
2. Izbor zamenika gradonačelnika
Zamenika gradonačelnika bira Skupština grada iz reda odbornika.
Kandidat za Gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika Gradonačelnika iz reda odbornika.
Predlog se podnosi u pisanom obliku i sadrži: ime i prezime kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost, obrazloženje i pisanu saglasnost kandidata.
Zamenik Gradonačelnika se bira na isti način kao i Gradonačelnik.
Ako predloženi kandidat nije dobio potrebnu većinu glasova postupak predlaganja kandidata i glasanja se ponavlja.
3. Izbor članova Gradskog veća
Članove Gradskog veća bira Skupština, na period od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
O izboru članova Gradskog veća Skupština odlučuje na istoj sednici kada odlučuje i o izboru Gradonačelnika.
Kandidate za članove Gradskog veća predlaže kandidat za Gradonačelnika.
Broj kandidata za članove Gradskog veća odgovara broju koji se bira.
Predlog se podnosi u pisanom obliku i sadrži: ime i prezime kandidata, kratku biografiju, obrazloženje i pisanu saglasnost kandidata.
Izbor članova Gradskog veća vrši se pojedinačno.
Članovi Gradskog veća biraju se na isti način kao i Gradonačelnik.
Ako predloženi kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova Gradonačelnik će predložiti novog kandidata za člana Gradskog veća.
Skupština odlučuje o radnopravnom statusu članova Gradskog veća na istoj sednici na kojoj ih bira.
O kandidatima za Gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća vodi se jedinstvena rasprava.
Po završetku pretresa pristupa se glasanju.
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazložen predlog najmanje trećine odbornika, na isti način i po istom postupku na koji izabran.
O predlogu za razrešenje Gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine.
Ako Skupština ne razreši Gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje Gradonačelnika pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem Gradonačelnika prestaje mandat zamenika Gradonačelnika i Gradskog veća.
5. Razrešenje zamenika Gradonačelnika i člana Gradskog veća
Zamenik Gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog Gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji su izabrani.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća, Gradonačelnik je dužan da Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.
Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine i ima prava utvrđena ovim Poslovnikom.
Odbornici u Skupštini imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine odbornici jedne političke stranke, koalicije i druge političke organizacije ili grupe građana koja ima najmanje 4 odbornika.
Odborničku grupu od najmanje 4 člana mogu udruživanjem da obrazuju odbornici političkih stranaka, koalicija i drugih političkih organizacija ili grupa građana koji imaju manje od pet odbornika.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Odborničke grupe se obrazuju po pravilu u roku od 15 dana od dana konstituisanja Skupštine.
Stručne i administrativne poslove za potrebe odborničke grupe vrši služba koja vrši te poslove za Skupštinu.
1. Obrazovanje odborničke grupe
Odborničke grupe se obrazuju tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član odborničke grupe. Na spisku se posebno naznačava naziv odborničke grupe, predsednik odborničke grupe i njegov zamenik.
Odbornička grupa ima predsednika i zamenika predsednika odborničke grupe.
Predsednik odborničke grupe predstavlja odborničku grupu.
Zamenik predsednika odborničke grupe zamenjuje predsednika odborničke grupe u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti.
2. Promena sastava odborničke grupe
Predsednik odborničke grupe u pisanom obliku obaveštava predsednika Skupštine o promeni sastava odborničke grupe.
U slučaju da odbornik pristupa odborničkoj grupi, predsednik odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine grada potpisanu izjavu odbornika o pristupanju odborničkoj grupi.
Pre održavanja sednica Skupštine, predsednik Skupštine saziva sastanak predsednika odborničkih grupa radi upoznavanja i dogovora o predloženom dnevnom redu i radu na sednici Skupštine.
U toku sednice Skupštine, predsednik Skupštine može odrediti prekid sednice i sazvati i održati sastanak sa predsednicima odborničkih grupa radi usaglašavanja stavova o određenim tačkama dnevnog reda ili određenim pitanjima iz dnevnog reda, obezbeđivanja normalnog rada i odlučivanja u Skupštini.
O rezultatima usaglašavanja predsednik Skupštine izveštava odbornike u nastavku sednice.
Skupština grada osniva stalna ili povremena radna tela radi davanja mišljenja na predloge propisa i odluka koje donosi Skupština, razmatranja pitanja iz njene nadležnosti i obavljanja drugih poslova u skladu sa Statutom.
Stalna radna tela obrazuje Skupština za mandatni period za koji je izabrana.
Povremena radna tela obrazuje Skupština za izvršenje posebnih zadataka i oni prestaju po izvršenju zadatka za koji su obrazovani.
Skupština grada obrazuje stalna radna tela:
1. Savet za budžet i finansije;
2. Savet za urbanizam, komunalne delatnosti i zaštitu životne sredine;
3. Savet za zdravstvenu i socijalnu zaštitu i ostale društvene delatnosti;
4. Komisija za kadrove i mandatno - imunitetska pitanja;
5. Savet za statut, druge propise i organizaciju;
6. Komisija za pritužbe i predloge;
7. Savet za poljoprivredu;
8. Savet za javni red i mir;
9. Savet za lokalni ekonomski razvoj;
10. Korisnički savet javnih službi;
11. Komisija za određivanje naziva ulica;
12. Komisija za obeležavanje praznika i dodelu priznanja;
13. Savet za mlade;
14. Komisija za ravnopravnost polova i podršku porodici.
1.1. Savet za budžet i finansije
1.1.2. Sastav Saveta
Savet ima predsednika i 4 člana.
Predsednika i članove Saveta imenuje Skupština grada iz reda odbornika.
Savet razmatra predlog i daje mišljenje na Predlog odluke o budžetu i završnom računu budžeta Grada i Predloge odluka o prihodima i rashodima budžeta koje donosi Skupština grada.
1.2. Savet za urbanizam, komunalne delatnosti i zaštitu životne sredine
1.2.1. Sastav Saveta
Savet ima predsednika i 4 člana.
Predsednika i 2 člana Saveta imenuje Skupština grada iz reda odbornika, a 2 člana iz reda građana.
Savet razmatra predloge i daje mišljenje na predloge odluka i drugih akata koje donosi Skupština grada iz oblasti: urbanizma i prostornog planiranja, stambeno komunalnih - delatnosti, uređivanja i korišćenja građevinskog zemljišta, poslovnog prostora i zaštite životne sredine.
1.3. Savet za zdravstvenu i socijalnu zaštitu i ostale društvene delatnosti
1.3.1. Sastav Saveta
Savet ima predsednika i 6 članova.
Predsednika i 3 člana Saveta imenuje Skupština grada iz reda odbornika i 3 člana iz reda građana.
Savet razmatra predloge i daje mišljenje na predloge odluka i drugih akata koje donosi Skupština grada u oblasti: primarne zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, dečije zaštite, predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, kulture, fizičke kulture i drugih društvenih delatnosti.
1.4. Komisija za kadrove i mandatno - imunitetska pitanja
1.4.1. Sastav Komisije
Komisija ima predsednika i 6 članova koji se biraju iz reda odbornika.
Komisija priprema predloge za izbore i imenovanja članova organa Grada i predstavnika Skupštine grada u organe određene propisom Grada, a za koje zakonom ili ovim Statutom nije predviđeno da ih neko drugi predlaže, donosi pojedinačne akte o statusnim pitanjima funkcionera koje bira ili imenuje Skupština grada, donosi rešenja o prestanku funkcije izabranim licima po sili zakona, ako nadležni organ u roku to ne konstatuje, odlučuje o platama izabranih i imenovanih lica u organima Grada, o godišnjim odmorima i drugim pravima izabranih i imenovanih lica u organima Grada.
Komisija priprema predloge u vezi sa mandatno imunitetskim pravima odbornika.
1.5. Savet za statut, druge propise i organizaciju
1.5.1. Sastav Saveta
Savet ima predsednika i 4 člana.
Predsednika i 2 člana Saveta imenuje Skupština grada iz reda odbornika i 2 člana iz reda građana.
Najmanje dva člana Saveta moraju imati završen pravni fakultet.
Savet razmatra i daje mišljenje na predlog Statuta grada, predlog Poslovnika o radu Skupštine grada i drugog opšteg akta koji je upućen Skupštini grada, predlog za donošenje autentičnog tumačenja Statuta i opšteg akta, koji je donela Skupština grada i podnosi predlog za donošenje ili promenu Statuta grada i Poslovnika Skupštine grada.
1.6. Komisija za pritužbe i predloge
1.6.1. Sastav Komisije
Komisija ima predsednika i 4 člana koji se imenuju iz reda odbornika.
Komisija razmatra pritužbe na rad organa i službi Grada i na nepravilan odnos zaposlenih i predloge upućene Skupštini grada i predlaže Skupštini i nadležnim organima mere za rešavanje pitanja sadržanih u predlozima.
Na podnete pritužbe organi i službe Grada dužni su da odgovore u roku od 30 dana, ako podnosilac pritužbe zahteva.
O svojim zapažanjima povodom predstavki i predloga Komisija podnosi izveštaj Skupštini najmanje jednom godišnje.
1.7.1. Sastav Saveta
Savet za poljoprivredu ima predsednika i 6 članova.
Predsednik i 3 člana Saveta biraju se iz reda odbornika i 3 člana iz reda građana.
Savet za poljoprivredu razmatra predlog odluke ili drugog opšteg akta i druga pitanja iz oblasti poljoprivrede, poljoprivrednog zadrugarstva i razvoja sela.
1.8.1. Sastav Saveta
Savet ima predsednika i 6 članova.
Predsednik i članovi saveta imenuju se iz reda odbornika i građana koji se profesionalno bave decom i omladinom, maloletničkom delikvencijom, suzbijanjem upotrebe narkotika i drugim zanimanjima, koji znanjem i sposobnostima mogu da daju doprinos javnom redu i miru i bezbednosti.
Savet podnosi inicijative i donosi zaključke sa predlogom mera i aktivnosti u cilju poboljšanja stanja javnog reda i mira i bezbednosti na teritoriji Grada i predlaže Skupštini grada donošenje akata i preduzimanje drugih mera iz nadležnosti Grada kojima se poboljšava javni red i mir.
1.9. Savet za lokalni ekonomski razvoj
1.9.1. Sastav Saveta
Savet za lokalni ekonomski razvoj ima predsednika i 6 članova.
Gradonačelnik je predsednik Saveta za lokalni ekonomski razvoj po položaju.
Najmanje 1/3 članova Saveta za lokalni ekonomski razvoj bira se iz reda privrednika i preduzetnika, odnosno iz reda njihovih udruženja.
Savet za lokalni ekonomski razvoj podnosi inicijative i donosi zaključke sa predlogom mera i aktivnosti kojima se podstiče ekonomski razvoj Grada, razmatra strategije i planove ekonomskog razvoja i prati sprovođenje planova i programa lokalnog ekonomskog razvoja.
1.10. Korisnički savet javnih službi
1.10.1. Sastav Saveta
Korisnički savet javnih službi ima predsednika i 6 članova.
Članovi Saveta biraju se iz reda građana.
Članovi Korisničkog saveta ne mogu biti iz reda odbornika, funkcionera u organima Grada i zaposlenih u javnim službama.
Predsednik Saveta bira se iz reda odbornika.
Korisnički savet javnih službi razmatra planove, programe i izveštaje javnih službi i o svom stavu obaveštava Skupštinu grada.
Korisnički savet javnih službi razmatra ostvareni nivo kvaliteta i obima usluga javnih službi, kao i cene komunalnih proizvoda i usluga, odnosno visinu naknade za usluge javnih službi.
1.11. Komisija za određivanje naziva ulica
1.11.1. Sastav Komisije
Komisija za određivanje naziva ulica ima predsednika i 6 članova.
Članovi Komisije biraju se iz reda građana i odbornika.
Predsednik Komisije bira se iz reda odbornika.
Komisija predlaže Skupštini nazive ulica, trgova i gradskih četvrti.
1.12. Komisija za obeležavanje praznika i dodelu priznanja
1.12.1. Sastav Komisije
Komisija ima predsednika i 8 članova.
Skupština grada bira predsednika i 4 člana iz reda odbornika, a 4 člana iz reda građana.
Komisija utvrđuje protokol obeležavanja dana Grada i gradske slave, utvrđuje predlog odluke za dodelu Decembarske nagrade Grada i drugih priznanja u skladu sa odlukom kojom su uređeni praznici Grada, nagrade i priznanja.
1.13.1. Sastav Saveta
Savet za mlade ima predsednika i 8 članova.
Skupština grada bira predsednika i 4 člana iz reda odbornika, a 4 člana iz reda građana.
Savet za mlade podnosi inicijative i donosi zaključke sa predlogom mera i aktivnosti u oblasti politike mladih, inicira projekte i programe za unapređenje položaja mladih, podstiče saradnju Grada i omladinskih organizacija i daje mišljenje o predlozima propisa i odluka koje donosi Skupština grada u oblasti od značaja za mlade.
1.14. Komisija za ravnopravnost polova i podršku porodici
1.14.1. Sastav Komisije
Komisija ima predsednika i 6 članova.
Skupština grada bira predsednika i 3 člana iz reda odbornika, a 3 člana iz reda građana.
Skupština grada bira 4 člana iz reda pripadnika manje zastupljenog pola. U radu ove komisije mogu učestvovati i druga lica po pozivu, bez prava odlučivanja.
Komisija za ravnopravnost polova i podršku porodici, prati ostvarivanje, zaštitu i unapređenje položaja porodice, ravnopravnost žena i muškaraca, daje mišljenje o predlozima propisa i odluka koje donosi Skupština grada, predlaže aktivnosti i preduzimanje mera kojima se ostvaruje politika jednakih mogućnosti na nivou Grada.
Skupština grada posebnim aktom može obrazovati i povremena radna tela radi razmatranja određenih pitanja ili obavljanja određenih zadataka koje im Skupština poveri iz njene nadležnosti.
Aktom o obrazovanju povremenog radnog tela utvrđuje se njegov naziv i oblast za koju se osniva, zadaci radnog tela, broj članova radnog tela, rok za izvršenje zadatka, prava i dužnosti predsednika i članova radnog tela i druga pitanja od značaja za rad radnog tela.
Povremena radna tela obrazuju se na vreme koje je potrebno za izvršenje zadatka.
Povremeno radno telo prestaje sa radom po izvršenju zadatka za koje je obrazovano, danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici Skupštine grada.
Anketni odbor je povremeno radno telo koje se obrazuje za vršenje posebnih zadataka određenih odlukom o njihovom obrazovanju.
Anketni odbor se obrazuje na predlog najmanje 1/3 odbornika.
Skupština grada može obrazovati Anketni odbor radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima.
Odlukom o obrazovanju Anketnog odbora utvrđuje se sastav i zadatak odbora.
Odbor ima pravo da traži od organa Grada i javnih službi čiji je osnivač Grad obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne.
Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici Skupštine grada.
Predstavnici organa i organizacija lokalne samouprave, kao i građani, dužni su da daju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja u radu Anketnog odbora.
Anketni odbor podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom mera.
Predsednika i članove radnog tela bira i razrešava Skupština grada na predlog odborničkih grupa.
Odborničke grupe predlažu članove radnog tela, srazmerno broju odbornika.
Odbornik može biti član najviše dva radna tela.
Ukoliko više odborničkih grupa podnese predlog za izbor predsednika i članova radnog tela, Skupština grada odlučuje prema redosledu podnetih predloga.
O predloženoj listi za izbor članova radnog tela Skupština odlučuje bez pretresa, u celini, javnim glasanjem većinom glasova prisutnih odbornika.
Ako radno telo ne bude izabrano postupak predlaganja se ponavlja.
U toku trajanja mandata predsednika ili člana radnog tela na predlog odborničke grupe, Skupština može razrešiti predsednika ili člana radnog tela iz reda te odborničke grupe pre isteka njegovog mandata i izabrati novog predsednika ili člana radnog tela.
Skupština odlučuje o razrešenju i izboru predsednika ili člana radnog tela na prvoj narednoj sednici posle dostavljanja predloga odborničke grupe.
Radno telo radi u sednici kojoj prisustvuje većina članova radnog tela.
Sednicu radnog tela saziva predsednik radnog tela.
Predsednik radnog tela saziva sednicu radnog tela po sopstvenoj inicijativi.
Predsednik stalnog radnog tela je dužan da sazove sednicu radnog tela, kada razmatra pitanja iz dnevnog reda sednice Skupštine, na predlog predsednika Skupštine ili na predlog najmanje 1/3 članova radnog tela.
Ako predsednik radnog tela ne sazove sednicu u slučaju iz stava 3. prethodnog člana, sednicu radnog tela saziva predsednik Skupštine grada.
Poziv za sednicu radnog tela upućuje se po pravilu 3 dana pre dana održavanja sednice.
Predsednik radnog tela može sazvati radno telo i u kraćem roku, kada postoje opravdani razlozi koji se moraju na sednici obrazložiti.
Obaveštenje o datumu i dnevnom redu radnog tela dostavlja se odborničkim grupama i Gradskom veću.
Sednici radnog tela, može prisustvovati i učestvovati u radu bez prava odlučivanja i odbornik koji nije član radnog tela.
Kad se na sednici radnog tela, razmatraju predlozi odluka i amandmani, na sednicu se poziva predlagač ili lice koje predlagač ovlasti i podnosioci amandmana, odnosno njihovi ovlašćeni predstavnici.
O predlogu opšteg akta na sednici radnog tela najpre se vodi načelni pretres, a zatim pretres u pojedinostima.
Pretres u pojedinostima obavlja se po članovima predloga opšteg akta na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže uvođenje novih odredaba, a u pretresu mogu da učestvuju, predsednik i članovi radnog tela, predlagač, odnosno predstavnik predlagača, predstavnik Gradskog veća ako ono nije predlagač i podnosilac amandmana, i svaki odbornik koji prisustvuje sednici radnog tela.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga, radno telo može tražiti od drugih organa podatke i informacije od značaja za rad radnog tela.
U radu radnog tela mogu, po pozivu, učestvovati i stručni i naučni radnici.
Predsednik radnog tela organizuje rad radnog tela, saziva i predsedava njegovim sednicama, predstavlja radno telo, potpisuje odluke koje donosi radno telo i vrši druge poslove koje utvrdi radno telo i Skupština.
Radno telo odlučuje na sednici.
Radna tela donose rešenja, zaključke, preporuke i utvrđuju predloge akata u skladu sa Statutom i ovim Poslovnikom.
Radno telo odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja članova radnog tela.
Radno telo odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Član radnog tela može izdvojiti svoje mišljenje.
Radno telo podnosi Skupštini mišljenje na predloge akata koje donosi Skupština i druge predloge iz svoje nadležnosti.
Radno telo određuje izvestioca koji po potrebi na sednici Skupštine obrazlaže odluku radnog tela.
Na zahtev člana radnog tela koji je izdvojio mišljenje na sednici radnog tela, njegovo izdvojeno mišljenje izneće se u izveštaju radnog tela, i on ima pravo da ga obrazloži na početku rasprave o predlogu odgovarajućeg akta na sednici Skupštine.
O sednici radnog tela, sastavlja se zapisnik.
Zapisnik se vodi u skraćenom obliku.
U zapisnik se obavezno unosi datum održavanja sednice, lično ime prisutnih članova i odsutnih, dnevni red sednice, usmeni i pisani predlozi, stavovi radnog tela, rezultati svakog glasanja, izdvojeno mišljenje, lično ime izvestioca na sednici Skupštine, koga je odredilo radno telo.
Zapisnici, odluke i druga akta koja nastaju u radu radnog tela čuvaju se u skladu sa Uredbom o kategorijama registraturskog materijala sa rokovima čuvanja.
Skupština radi u sednicama.
1. Pripremanje i sazivanje sednice Skupštine
Sednice Skupštine saziva predsednik Skupštine po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Predsednik Skupštine je dužan da sazove sednicu na zahtev Gradonačelnika, Gradskog veća ili 1/3 odbornika u roku od 7 dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Kada se sednica Skupštine zakazuje u skladu sa stavom 2. ovog člana predlog dnevnog reda se utvrđuje u skladu sa dnevnim redom utvrđenim u zahtevu za sazivanje sednice.
Ako predsednik Skupštine na zahtev Gradonačelnika, Gradskog veća ili jedne trećine odbornika ne zakaže sednicu Skupštine u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva sednicu saziva Gradonačelnik, Gradsko veće ili najmanje 1/3 odbornika, a sazivač utvrđuje predlog dnevnog reda, određuje dan i čas održavanja sednice, a na sednici predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Predlog dnevnog reda utvrđuje predsednik Skupštine.
U predlog dnevnog reda mogu se uvrstiti predlozi i pitanja koja do dana sazivanja sednice dostave Gradonačelnik, Gradsko veće, odbornička grupa, radno telo, odbornik i građani preko građanske inicijative.
Uz predloge da se određena pitanja i predlozi uvrste u dnevni red dostavljaju se predlozi akata (opšti i pojedinačni) sa obrazloženjem u obliku u kome ga Skupština donosi.
Predlozi koji nemaju karakter opšteg odnosno pojedinačnog akta kao što su preporuke, izveštaji, planovi, programi i slično podnose se u obliku u kome ih Skupština razmatra, sa predlogom akta u kome ga Skupština donosi, usvaja ili daje saglasnost.
Uz predlog iz prethodnog stava dostavlja se naziv odnosno ime predlagača i predstavnika predlagača, odnosno izvestioca na Skupštini.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine uvršćuju se samo oni predlozi koji su sačinjeni u skladu sa Statutom i stavom 2, 3, 4. i 5. ovog člana.
Predsednik Skupštine određuje dan i čas održavanja sednice Skupštine.
Sednice Skupštine grada održavaju se po pravilu radnim danom.
Sednica Skupštine po pravilu započinje u 10 časova, a završava se u 18 časova sa pauzom koju odredi predsednik Skupštine.
Predsednik može produžiti rad Skupštine i posle 18 časova.
O produženju sednice posle 18 časova predsednik je dužan da obavesti Skupštinu najkasnije do 17 časova na dan održavanja sednice.
Predsednik Skupštine saziva sednicu Skupštine pisanim pozivom.
Poziv za sednicu sadrži mesto, dan i čas održavanja sednice, predlog dnevnog reda, potpis predsednika Skupštine odnosno sazivača i pečat Skupštine grada.
Poziv za sednicu mora biti upućen odbornicima najkasnije sedam dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Rok iz prethodnog stava ovog člana, može biti i kraći, pri čemu je predsednik Skupštine dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak.
Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavlja materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i zapisnik sa prethodne sednice.
Izuzetno, materijal za sednicu se odbornicima može uručiti neposredno pred održavanje sednice i na samoj sednici.
Na sednice Skupštine pored odbornika obavezno se pozivaju: Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika, članovi Gradskog veća, pomoćnici Gradonačelnika, načelnici gradskih uprava, ovlašćeni predlagači i izvestioci.
Sednicama Skupštine mogu da prisustvuju narodni poslanici, načelnik Upravnog okruga i druga lica koje predsednik Skupštine pozove.
Sekretar Skupštine se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i vrši na sednici druge poslove utvrđene ovim Poslovnikom.
3. Otvaranje sednice i učešće na sednici
Sednicom rukovodi predsednik Skupštine, koga u slučaju odsutnosti i sprečenosti zamenjuje zamenik predsednika.
Ako predsednik Skupštine želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje zameniku predsednika Skupštine i izlazi za govornicu.
Po završenom učešću u pretresu predsednik Skupštine nastavlja predsedavanje sednicom.
Na način iz stava 2. ovog člana predsednik Skupštine ostvaruje pravo na repliku.
Predsednik Skupštine otvara sednicu Skupštine i, pre utvrđivanja dnevnog reda, na osnovu izveštaja sekretara Skupštine, konstatuje broj odbornika koji prisustvuju sednici i utvrđuje da postoji kvorum za rad i odlučivanje.
Kvorum za rad Skupštine postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja odbornika.
Ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe izrazi sumnju u postojanje kvoruma prema službenoj evidenciji, postojanje kvoruma će se izvršiti prebrojavanjem.
Ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe izrazi sumnju u postojanje kvoruma prebrojavanjem odbornika, može da zatraži da se kvorum utvrdi prozivanjem odbornika, o čemu Skupština odlučuje bez pretresa.
Skupština odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
Rasprava o pojedinim tačkama iz utvrđenog dnevnog reda Skupštine vodi se bez obzira na broj prisutnih odbornika.
Na sednicama Skupštine, pored odbornika, učestvuje Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika, pomoćnici Gradonačelnika i članovi Gradskog veća, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača akata, predsednici radnog tela i načelnici gradskih uprava.
U radu sednice Skupštine mogu da učestvuju: narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, predstavnici javnih službi čiji je osnivač Grad, kao i druga lica koja predsednik Skupštine pozove.
Izuzetno, u radu sednice mogu da učestvuju i građani.
Odluku o učešću građana donosi Skupština na obrazložen zahtev građana pod uslovom:
- da postoje tehničke mogućnosti;
- da građani svojim prisustvom ne ometaju održavanje sednice;
- da građani imaju neposredan interes da učestvuju u radu Skupštine za određenu tačku dnevnog reda;
- da građani pismeno ovlaste jedno lice koje će uzeti učešće u radu u ime ostalih građana.
Zahtev za učešće građana u radu sednice Skupštine može podneti najmanje 30 birača sa prebivalištem na teritoriji grada.
Zahtev se podnosi predsedniku Skupštine u pisanom obliku najkasnije 2 dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži obrazloženje interesa građana da učestvuju u radu sednice Skupštine za određenu tačku dnevnog reda, lično ime, adresu, JMBG i potpise podnosioca zahteva i pismeno ovlašćenje za predstavnika koji će uzeti učešće u radu u ime ostalih građana.
Na početku rada Skupštine predsednik Skupštine obaveštava Skupštinu koji su ga odbornici obavestili da su sprečeni da prisustvuju sednici Skupštine, kao i o tome ko je pozvan na sednicu.
Pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja se zapisnik sa prethodne sednice Skupštine.
O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez pretresa.
Dnevni red utvrđuje Skupština na početku svake sednice.
Gradsko veće, radna tela, odborničke grupe i odbornik, mogu predlagati izmene i dopune dnevnog reda:
- za hitan postupak;
- da se pojedine tačke povuku iz dnevnog reda;
- za proširenje dnevnog reda;
- za spajanje rasprave;
- za promenu redosleda.
Predlozi za proširenje dnevnog reda predlozima akata koji su po odredbama Statuta i ovog Poslovnika, ispunili uslove da se uvrste u dnevni red kao i predlozi koji se odnose na izbor, imenovanje, razrešenje i prestanak funkcije dostavljaju se najkasnije 2 dana pre dana određenog za održavanje sednice Skupštine, a predlozi da se u dnevni red uvrste pitanja i predlozi za koje predlagač smatra da su hitni, spajanje rasprave i promenu redosleda tačaka dostavljaju se najkasnije do utvrđivanja dnevnog reda.
Predlog za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda, može podneti samo njen predlagač.
Predlog za povlačenje iz stava 1. ovog člana može se podneti pisanim putem predsedniku Skupštine, ili usmeno na sednici Skupštine sve do zaključenja rasprave po toj tački dnevnog reda.
O predlogu za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda, Skupština se ne izjašnjava.
Predsednik Skupštine obaveštava odbornike o povlačenju tačke dnevnog reda i to konstatuje.
O predloženim izmenama i dopunama obavlja se pretres u kome mogu učestvovati samo:
- predlagač promene dnevnog reda, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača;
- predlagač akta na koji se promena odnosi, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača akta, ako se zahteva da predlog akta povuče iz dnevnog reda.
Učešće u pretresu može trajati najduže tri minuta.
Skupština odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda.
Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za dopunu dnevnog reda, predlozi za spajanje rasprave uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač predložio drugi redosled razmatranja, o čemu se Skupština izjašnjava bez pretresa.
O dnevnom redu u celini Skupština odlučuje bez pretresa većinom glasova prisutnih odbornika pod uslovom da sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
Posle usvajanja dnevnog reda prelazi se na rad po tačkama dnevnog reda.
Na sednici se raspravlja svako pitanje koje je na dnevnom redu.
Skupština može da odluči da se vodi objedinjen pretres po više tačaka dnevnog reda.
O svakom pitanju se raspravlja dok ima prijavljenih govornika.
Pretres zaključuje predsednik kad utvrdi da više nema govornika.
Po svakoj tački dnevnog reda sednice Skupštine, pravo da govore, po sledećem redosledu i vremenskom trajanju, imaju:
- predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača, izvestilac u ime predlagača akta, koji dobija reč kad je zatraži i na njega se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja,
- izvestilac nadležnog radnog tela, koji ima pravo da govori jednom u trajanju do 5 minuta, a u toku pretresa ima pravo da dobije još jednom reč preko reda u trajanju do 3 minuta ako to zahteva potreba pretresa, o čemu odlučuje predsednik Skupštine grada,
- odbornik koji je na sednici radnog tela izdvojio mišljenje, koji ima pravo da govori jednom u trajanju do 5 minuta,
- predsednik, odnosno zamenik odborničke grupe, koji ima pravo da govori do 10 minuta, s tim što ovo vreme može podeliti u dva dela po 5 minuta za uvodno izlaganje i završnu reč.
- odbornik, ima pravo da govori jednom u trajanju do 5 minuta.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika, članovi Gradskog veća, predsednik i zamenik predsednika Skupštine, izvestilac i sekretar Skupštine da bi objasnio, izmenio ili dopunio predlog, ili pružio neophodna proceduralna objašnjenja u vezi sa primenom Poslovnika dobijaju reč kad je zatraže i na njih se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja.
Prijave za reč podnosi predsednik odborničke grupe odnosno zamenik predsednika odborničke grupe i odbornici u pisanom obliku do zaključenja pretresa, a ostali učesnici u raspravi usmeno po otvaranju pretresa.
Predsednik Skupštine daje reč predsedniku odnosno zameniku predsednika odborničke grupe i odbornicima po redosledu prijave.
Na sednici Skupštine može se govoriti tek po dobijanju reči od predsednika Skupštine.
Kada utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u pretresu, predsednik zaključuje pretres.
Predsednik Skupštine prekida rad Skupštine kada utvrdi nedostatak kvoruma, dok se kvorum ne obezbedi, a najduže jedan sat.
Predsednik Skupštine prekida rad Skupštine i u drugim slučajevima, ako to Skupština zaključi.
Predsednik Skupštine može odrediti pauzu u radu sednice da bi se izvršile neophodne konsultacije ili pribavilo mišljenje.
Predsednik Skupštine obavestiće odbornike o nastavku sednice.
Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje po njima predsednik Skupštine zaključuje sednicu Skupštine.
Odborniku koji želi da govori o povredi ovog Poslovnika, predsednik Skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.
Odbornik je dužan da navede koja je odredba Poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta, pri čemu se ne računa vreme potrebno za citat.
Ako odbornik, pre početka obrazloženja ne navede član ovog Poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen predsednik Skupštine je dužan da ga opomene.
Ako odbornik ne navede odredbu Poslovnika koja je po njegovom mišljenju povređena ili njegov govor ne sadrži obrazloženje već se odnosi na druga pitanja nakon upozorenja predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Predsednik Skupštine je dužan da dâ objašnjenje povodom izrečene primedbe o povredi Poslovnika.
Ako i posle objašnjenja predsednika Skupštine odbornik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, predsednik daje Skupštini na odlučivanje o izrečenoj povredi Poslovnika.
Ako se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o odborniku iz druge odborničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, odbornik na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici pripadaju toj političkoj grupi, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima predsednik odborničke grupe, odnosno zamenik predsednika odborničke grupe.
Odluku u slučajevima iz stava 1. i 2. ovog člana, donosi predsednik Skupštine.
Replika traje najduže tri minuta.
Ne može se prići govornici bez odobrenja predsednika Skupštine.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine, pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Skupštine.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Kad oceni da se govornik ne pridržava dnevnog reda, predsednik Skupštine će ga upozoriti na to.
Posle ponovljenog upozorenja odborniku, ukoliko se on i dalje ne pridržava dnevnog reda, predsednik Skupštine izriče meru utvrđenu ovim Poslovnikom.
Niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati osim predsednika Skupštine u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom.
Za vreme govora odbornika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine.
Odbornici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
O radu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Zbog povrede reda na sednici Skupštine predsednik može da izrekne meru opomene, oduzimanje reči ili udaljenje sa sednice.
O izrečenim merama stručna služba Skupštine vodi evidenciju.
Odborniku, kome je izrečena mera udaljenja sa sednice Skupštine ne pripada naknada za vršenje odborničke dužnosti za sednicu sa koje je udaljen.
Opomena se izriče odborniku:
- koji je prišao govornici, bez dozvole predsednika Skupštine;
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji i pored upozorenja predsednika Skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- ako prekida govornika ili dobacuje, odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze;
- ako drugim postupcima ugrožava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene, a koji i posle toga čini povredu Poslovnika za koju se izriče mera opomene.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se, bez odlaganja, udalji sa govornice. U suprotnom predsednik Skupštine isključuje ozvučenje, a po potrebi određuje pauzu.
Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo odbornika na repliku.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini povrede reda utvrđene Poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice može se izreći odborniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice, u zgradi Skupštine grada.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se sednica održava.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji sa sednice Skupštine, predsednik Skupštine će naložiti službi ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi Skupštine da tog odbornika udalji sa sednice i odrediti pauzu do izvršenja mere udaljenja.
Mere opomene, oduzimanja reči i udaljenja primenjuju se za sednicu na kojoj su izrečene.
Ako predsednik Skupštine izrečenim merama ne može da održi red na sednici odrediće pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red.
U salu gde se održavaju sednice Skupštine zabranjeno je unošenje oružja i korišćenje mobilnih telefona.
Odredbe ovog Poslovnika o redu na sednici Skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike na sednici, pored odbornika, a shodno se primenjuju na sednicama radnih tela Skupštine.
7. Odlaganje, prekid i pauza u toku sednice
Predsednik Skupštine može odložiti početak sednice Skupštine kada utvrdi nedostatak kvoruma za početak sednice Skupštine dok se kvorum ne obezbedi, a najduže 1 sat.
Ako se utvrdi da ni posle odlaganja u slučaju iz stava 1. ovog člana, sednici nije prisutna potrebna većina odbornika, predsednik Skupštine odlaže sednicu za odgovarajući dan i sat.
U slučaju iz stava 2. ovog člana predsednik Skupštine obavestiće pisanim putem odbornike i druga lica koja se po odredbama ovog Poslovnika pozivaju na sednice, o početku sednice koja je odložena.
Predsednik Skupštine može odlučiti da se prekine sednica Skupštine kada usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih razloga, ne može da se završi rasprava i odlučivanje po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan, u slučajevima koji onemogućavaju rad Skupštine, i iz drugih opravdanih razloga.
Predsednik zakazuje nastavak sednice u određeni dan i sat neposredno, a odsutni odbornici se o nastavku sednice obaveštavaju pisanim putem.
Ako se utvrdi da ne postoji kvorum za odlučivanje, predsednik Skupštine određuje prekid sednice dok se kvorum ne obezbedi, a najduže 1 sat.
Ako se kvorum ne obezbedi ni posle prekida, predsednik Skupštine će odložiti sednicu za određeni dan i sat.
U slučaju iz stava 2. ovog člana predsednik Skupštine će obavestiti pisanim putem odbornike i druga lica koja se po odredbama ovog Poslovnika pozivaju na sednice, o početku sednice koja je odložena.
Predsednik Skupštine određuje prekid sednice u slučaju povrede reda na sednici zbog čega Skupština ne može da radi.
O danu i času nastavka prekinute sednice predsednik može obavestiti odbornike istovremeno sa određivanjem prekida sednice ili naknadno pisanim putem.
Sednice Skupštine grada imaju pauzu u vreme koje odredi predsednik Skupštine.
Skupština može na predlog predsednika Skupštine ili na predlog predsednika odborničke grupe da radi bez pauze, o čemu se odlučuje odmah po davanju predloga.
Sednice Skupštine zapisuju se korišćenjem kompjuterske tehnike, na osnovu koje se izrađuje zapisnik, koji se čuva u dokumentacionoj osnovi sednice.
Usvojeni zapisnik potpisuje predsednik Skupštine i sekretar Skupštine.
Usvojenom zapisniku prilaže se kopija materijala koji je bio razmatran na sednici.
O zapisniku se stara sekretar Skupštine.
Zapisnik se čuva trajno.
Zapisnik obuhvata glavne podatke o radu na sednici: vreme i mesto održavanja sednice, imena predsedavajućeg i sekretara, kratak tok sednice, sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo i imenima učesnika u raspravi, njihovim izlaganjima i predlozima o zaključcima koji su doneti na sednici i o rezultatu glasanja o pojedinim pitanjima i izrečenim merama.
Svaki učesnik u skupštinskoj raspravi ima pravo da ostvari uvid u originalni zapisnik putem preslušavanja tonskog zapisa.
Svaki učesnik u raspravi može da autorizuje tekst svog izlaganja na sednici najkasnije u roku od 15 dana od dana održavanja te sednice, u kom slučaju se tonski zapis odnosnog dela iskazuje u pisanom tekstu.
Tonski zapis se čuva tri meseca.
Skupština odlučuje glasanjem odbornika u skladu sa zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom.
Odlučivanju se pristupa posle pretresa, osim u slučajevima kada je ovim Poslovnikom određeno da se glasa bez pretresa.
10. Skidanje tačke dnevnog reda
Pre ili posle pretresa Skupština može odlučiti na predlog predsednika Skupštine ili predsednika odborničke grupe, da se pojedino pitanje skine sa dnevnog reda ili da se vrati predlagaču na izmenu i dopunu.
Kada se pretres zaključi prelazi se na glasanje.
Pre prelaska na glasanje predsednik Skupštine utvrđuje kvorum.
U slučajevima propisanim Poslovnikom glasa se bez pretresa.
Glasanje može biti javno ili tajno u skladu sa zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom.
Odbornici glasaju "za" predlog, "protiv" predloga , ili se uzdržavaju od glasanja.
Skupština odlučuje javnim glasanjem dizanjem ruke ili prozivkom.
Odbornik može da se uzdrži od glasanja i može da obrazloži zašto se uzdržao od glasanja.
Odbornici se prvo izjašnjavaju - ko je za predlog, zatim ko je protiv predloga, i na kraju - ko se uzdržava od glasanja.
Prebrojavanje glasova u toku glasanja vrši najmanje dvoje zaposlenih koji vrše administrativno stručne poslove za Skupštinu i koje odredi sekretar.
Podatke o brojanju zaposleni iz prethodnog stava u pisanom obliku dostavljaju predsedniku Skupštine.
Predsednik Skupštine objavljuje rezultate glasanja tako što konstatuje koliko je odbornika glasalo "za", koliko "protiv" i koliko je bilo "uzdržano" i konstatuje da je predlog usvojen ili ne.
Predsednik Skupštine i predsednik odborničke grupe, odnosno zamenik predsednika odborničke grupe, mogu izraziti sumnju u tačnost brojanja, odmah po objavljivanju rezultata glasanja.
U slučaju iz stava 1. ovog člana glasanje se ponavlja.
Ako predsednik Skupštine i predsednik odborničke grupe i u ponovljenom glasanju iskažu sumnju u tačnost brojanja glasa se prozivkom.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasala većina prisutnih odbornika ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika, odnosno zakonom i Statutom predviđena većina.
Skupština može odlučiti, na predlog predsednika Skupštine ili predsednika odborničke grupe da se o određenom pitanju glasa prozivkom.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom sekretar Skupštine proziva odbornike po azbučnom redu prezimena, a svaki odbornik izgovara reč "za", "protiv" ili "uzdržan".
Sekretar Skupštine ponavlja ime i prezime odbornika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa.
U slučajevima propisanim zakonom, Statutom i ako Skupština odluči glasa se tajno.
Tajno se glasa glasačkim listićima.
Glasački listić sadrži predlog o kome se odlučuje i opredeljenje "za" i "protiv". Na dnu glasačkog listića, reč "za" je na levoj strani, a reč "protiv" na desnoj strani.
Odbornik glasa tako što zaokružuje reč "za" ili "protiv".
Prilikom izbora, imenovanja i postavljenja, na glasačkim listićima kandidati se navode redosledom utvrđenim na listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za kog odbornik glasa.
Glasati se može za najviše onoliko kandidata koliko se bira, i to između imena kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
U pogledu načina i postupka tajnog glasanja shodno se primenjuju odredbe ovog Poslovnika kojim je uređeno tajno glasanje za izbor predsednika Skupštine.
Skupština donosi Statut grada, Poslovnik o radu Skupštine grada, odluke, pravilnike, naredbe, uputstva, rešenja, zaključke i preporuke i daje autentično tumačenje akata koje donosi.
Radna tela donose rešenja i zaključke.
Akta Skupštine izrađuju se odmah posle sednice, u skladu sa originalom zapisnika o radu na sednici na kojoj su doneta.
Akta Skupštine potpisuje predsednik Skupštine, a akta radnog tela predsednik radnog tela.
Odluke i druga opšta akta Skupštine, kao i druga akta koja donosi Skupština, objavljuju se u "Službenom listu grada Čačka".
O čuvanju i objavljivanju akata stara se sekretar Skupštine.
IX POSTUPAK DONOŠENJA OPŠTIH AKATA
Pravo predlaganja opštih akata koje donosi Skupština grada imaju:
Gradsko veće, svaki odbornik, najmanje 5% birača putem građanske inicijative i Savet za statut, druge propise i organizaciju.
Ovlašćeni predlagač opšteg akta podnosi predlog opšteg akta u obliku u kome se donosi, sa obrazloženjem.
Obrazloženje mora da sadrži: pravni osnov, razloge za donošenje, objašnjenje pojedinačnih rešenja, pregled odredaba koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže odluka o izmenama, odnosno dopunama.
Ako je predlagač grupa odbornika, uz predlog mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani odbornik.
Predlog opšteg akta koji je upućen Skupštini predsednik dostavlja nadležnom radnom telu i Gradskom veću ako ono nije predlagač.
Ako predlog opšteg akta nije pripremljen u skladu sa ovim Poslovnikom, predsednik Skupštine će zatražiti od predlagača da predlog opšteg akta uskladi sa odredbama ovog Poslovnika pri čemu će precizno navesti u čemu se sastoji neusklađenost.
Predlagač može u roku od 15 dana da podnese usklađen predlog opšteg akta ili da u slučaju neslaganja sa mišljenjem predsednika Skupštine zatraži pisanim putem, da se Skupština o tome izjasni.
Ako predlagač ne postupi u skladu sa odredbama prethodnog stava, predlog opšteg akta se smatra povučenim.
Predlog opšteg akta pre razmatranja u Skupštini razmatraju nadležna radna tela i Gradsko veće ako nije predlagač.
Nadležna radna tela i Gradsko veće ako nije predlagač, u svojim izveštajima, odnosno mišljenju, mogu predložiti Skupštini da prihvati ili ne prihvati predlog opšteg akta u načelu.
Ako nadležno radno telo i Gradsko veće, kada nisu predlagači opšteg akta, predlože prihvatanje opšteg akta u načelu, dužni su da navedu da li opšti akt prihvataju u celini ili sa izmenama koje predlažu u formi amandmana.
Radna tela i Gradsko veće dostavljaju izveštaje, odnosno mišljenje, po pravilu najkasnije pre početka sednice, na kojoj se predlog opšteg akta razmatra.
Ako nadležna radna tela ne dostave izveštaje, odnosno Gradsko veće mišljenje o predlogu opšteg akta, predlog opšteg akta će se razmatrati bez izveštaja odnosno mišljenja.
O predlogu opšteg akta najpre se vodi načelni pretres.
Skupština može odlučiti da obavi zajednički načelni pretres o više predloga opštih akata, koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni, ili su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno.
Pretresom predloga opšteg akta u načelu raspravljaju se pitanja zakonitosti donošenja tog akta i celishodnosti.
Ako Skupština prihvati predlog opšteg akta u načelu prelazi na pretres u pojedinostima.
Pretres u pojedinostima obavlja se po članovima na koje su podneti amandmani i o podnetim amandmanima.
Kada se završi pretres predloga opšteg akta u pojedinostima, pravo na završnu reč ima predlagač odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača.
Posle završenog pretresa o predlogu opšteg akta, Skupština može predlog akta da usvoji, odbije, skine sa dnevnog reda ili vrati predlagaču na doradu.
Skupština odlučuje o predlogu opšteg akta u načelu, o podnetim amandmanima i u celini.
Predlog za izmenu i dopunu predloga opšteg akta - amandman mogu podneti predlagač opšteg akta, Gradsko veće, radno telo, odbornička grupa i odbornik.
Predlog za izmenu i dopunu predloga opšteg akta - amandman podnosi se u pisanom obliku, sa obrazloženjem, predsedniku Skupštine preko pisarnice gradske uprave, počev od dana dostavljanja predloga akta, a najkasnije 3 dana pre dana određenog za održavanje sednice Skupštine.
U toku glasanja u pojedinostima, amandmane u pisanom obliku mogu da podnose predlagač opšteg akta, nadležno radno telo, odnosno Gradsko veće, samo ako je potreba za amandmanom nastala usled prethodnog prihvatanja nekog drugog amandmana.
Izuzetno, ako je predlog akta dostavljen:
- u roku kraćem od 7 dana, amandman se podnosi najkasnije 2 dana pre dana određenog za održavanje sednice Skupštine;
- u roku kraćem od 3 dana amandman se podnosi najkasnije pre utvrđivanja dnevnog reda sednice Skupštine na kojoj se razmatra predlog akta na koji se podnosi amandman.
Podneti amandman predsednik Skupštine upućuje predlagaču, Gradskom veću i nadležnom radnom telu.
Predlagač akta, Gradsko veće i nadležno radno telo, dužni su da razmotre amandmane koji su podneti na predlog opšteg akta i da Skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
Savet za statut, druge propise i organizaciju će neblagovremene i nepotpune amandmane odbaciti o čemu će podneti izveštaj Skupštini.
O podnetom amandmanu otvara se pretres.
O podnetom amandmanu podnosilac amandmana, predlagač akta i ostali učesnici u pretresu mogu govoriti najduže tri minuta.
Amandmani koje je podneo predlagač opšteg akta, a koje su prihvatili nadležno radno telo i Gradsko veće, kao i amandmani koje su prihvatili predlagač opšteg akta, nadležno radno telo i Gradsko veće, postaju sastavni deo predloga opšteg akta i o njima se Skupština posebno ne izjašnjava.
Skupština posebno odlučuje o svakom amandmanu koji predlagač opšteg akta, nadležno radno telo i Gradsko veće nisu prihvatili.
Skupština odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga opšteg akta.
Ako je podneto više amandmana, na isti član predloga opšteg akta, o amandmanima se odlučuje onim redom kojim su podneti.
O amandmanima odbornici glasaju "za", "protiv" ili se uzdržavaju od glasanja.
O amandmanima na akt se odlučuje istom većinom glasova koja je potrebna za donošenje akta.
Prihvaćeni amandmani postaju sastavni deo predloga opšteg akta.
Nakon odlučivanja o amandmanima, Skupština odlučuje o predlogu opšteg akta u celini.
4. Donošenje opštih akata po hitnom postupku
Skupština može, izuzetno, da donese opšti akt po hitnom postupku.
Ovlašćeni predlagač može predložiti donošenje opšteg akta po hitnom postupku i dužan je da to obrazloži.
Predlog opšteg akta za čije se donošenje predlaže hitan postupak može se staviti na dnevni red Skupštine ako je podnet najkasnije do odlučivanja Skupštine o predlogu za stavljanje na dnevni red akta po hitnom postupku.
O predlogu da za stavljanje na dnevni red opšteg akta po hitnom postupku Skupština prethodno odlučuje bez pretresa najkasnije do utvrđivanja dnevnog reda.
Kad Skupština prihvati predlog da se opšti akt razmatra po hitnom postupku, dostavlja predlog opšteg akta nadležnom radnom telu - Gradskom veću.
Skupština će odlučivati o predlogu opšteg akta i ako nadležno radno telo, odnosno i Gradsko veće ako nije predlagač opšteg akta ne dostavi izveštaj.
Svečanu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine grada povodom 18. decembra - Dana grada.
Svečana sednica saziva se posebno dizajniranim pozivom koji sadrži dan, čas i mesto održavanja sednice i program proslave Dana grada.
Svečana sednica Skupštine ima posebno utvrđen protokol i svečani karakter.
Svečana sednica Skupštine održava se u sali Skupštine ili u drugom odgovarajućem prostoru.
Na svečanoj sednici Skupština grada dodeljuje Decembarsku nagradu grada, zvanje počasnog građanina, druge nagrade i javna priznanja.
O protokolu na svečanoj sednici staraju se predsednik i sekretar Skupštine.
Na svečanu sednicu povodom Dana grada pozivaju se odbornici i druga lica koja se pozivaju na redovne sednice Skupštine grada, dobitnici nagrada i priznanja.
Na svečanu sednicu pozivaju se narodni poslanici u Narodnoj Skupštini Republike Srbije sa prebivalištem na teritoriji grada, predstavnici verskih zajednica, predstavnici organa susednih jedinica lokalne samouprave, predstavnici udruženja privrednika, poljoprivrednika, istaknuti naučni kulturni i sportski radnici, predstavnici političkih stranaka, predstavnici naučnih i kulturnih ustanova, predstavnici javnih službi čiji je osnivač lokalna samouprava i javnih službi čiji je osnivač Republika, predstavnici pravosudnih organa, tužilaštva, Ministarstva unutrašnjih poslova, Vojske Srbije i druga lica koja odredi predsednik Skupštine.
Na svečanoj sednici Skupštine, pored predsednika Skupštine i Gradonačelnika mogu govoriti laureati, odnosno dobitnici priznanja i nagrada za godinu u kojoj im se priznanje i nagrada dodeljuje, odbornici i gosti po utvrđenom protokolu.
X IZVORNICI AKATA I OBJAVLJIVANJE AKATA
Izvornikom opšteg akta ili autentičnog tumačenja smatra se tekst opšteg akta ili autentičnog tumačenja usvojen na sednici Skupštine.
Izvornik opšteg akta potpisuje predsednik Skupštine.
Na izvornik akta i na izvornik autentičnog tumačenja stavlja se pečat Skupštine i broj i datum sednice Skupštine na kojoj je opšti akt donet u skladu sa propisima o kancelarijskom poslovanju.
Izvornik opšteg akta se čuva trajno u materijalu odnosne sednice Skupštine.
O izradi izvornika, stavljanju pečata, čuvanju i evidenciji izvornika stara se sekretar Skupštine.
2. Objavljivanje akata Skupštine
Statut, opšti akti i autentična tumačenja koja donosi Skupština objavljuju se u "Službenom listu grada Čačka".
O objavljivanju Statuta, opštih akata i autentičnih tumačenja stara se sekretar Skupštine.
Sekretar Skupštine na osnovu izvornog teksta Statuta, opšteg akta ili autentičnog tumačenja, daje ispravke grešaka u objavljenom tekstu Statuta, opšteg akta i autentičnog tumačenja.
XI JAVNOST RADA SKUPŠTINE I RADNIH TELA
Sednice Skupštine grada su javne.
Skupština grada može odlučiti da se sednice Skupštine prenose preko televizije u skladu sa Statutom grada.
Skupština grada donosi odluku o poveravanju televizijskog prenosa na osnovu javnog konkursa.
Tekst konkursa utvrđuje i ugovor o poveravanju televizijskog prenosa zaključuje predsednik Skupštine na određeno vreme.
Za javnost rada Skupštine grada i njenih radnih tela odgovoran je predsednik Skupštine.
O realizaciji poslova u vezi javnosti rada Skupštine i njenih radnih tela stara se sekretar Skupštine.
Predstavnici štampe i drugih sredstava javnog informisanja kao i druga zainteresovana lica o radu imaju slobodan pristup sednicama Skupštine grada i njenih radnih tela u skladu sa zakonom i Statutom.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka i drugih akata, kao i informacioni i dokumentacioni materijal o pitanjima iz rada Skupštine grada i njenih radnih tela.
Rad Skupštine i njenih radnih tela dostupan je javnosti objavljivanjem na internet prezentaciji:
- podataka o sastavu Skupštine, njenih radnih tela i izvršnih organa
- nacrta Statuta, budžeta, programa razvoja grada i pojedinih delatnosti
- predloga akata koji su upućeni Skupštini
- službenih listova grada Čačka
- informatora o radu Skupštine i drugih organa grada i drugih akata od neposrednog interesa za građane.
Za ažurnost podataka na sajtu koji se odnose na rad Skupštine i njenih radnih tela odgovoran je sekretar Skupštine.
Sednice Skupštine grada mogu biti zatvorene za javnost iz razloga bezbednosti i u drugim slučajevima određenim zakonom i ako to predloži Gradsko veće, Gradonačelnik ili najmanje trećina odbornika. Predlog mora biti obrazložen. O predlogu se glasa u Skupštini bez pretresa.
Skupština može odlučiti da objavi kratak izveštaj o radu na nejavnoj sednici ili odluke koje je donela.
Odbornik ima pravo da postavlja pitanja vezana za rad Skupštine i njenih organa, za rad preduzeća i ustanova čiji je osnivač Skupština, i to: predsedniku, odnosno zameniku predsednika Skupštine, Gradonačelniku, Gradskom veću, načelniku gradske uprave, Gradskom javnom pravobraniocu i drugim licima koja je izabrala, imenovala i postavila Skupština, iz njihove nadležnosti.
Odborničko pitanje mora biti jasno formulisano.
Odborničko pitanje postavlja se u pisanom obliku ili usmeno, s tim da izlaganje odbornika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta.
Predsednik Skupštine upozoriće odbornika, koji postavlja odborničko pitanje, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
Odborničko pitanje može se postaviti na samoj sednici Skupštine i između dve sednice Skupštine preko predsednika Skupštine.
Odbornička pitanja postavljaju se pošto Skupština okonča rad po svim tačkama dnevnog reda..
Na postavljeno pitanje odborniku se u pisanom obliku dostavlja odgovor po pravilu do prve naredne sednice.
Na postavljeno pitanje odbornik može dobiti usmeni odgovor i na sednici na kojoj je pitanje postavio.
Posle datog odgovora na odborničko pitanje, odbornik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju najviše do 3 minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje odbornik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju najviše 3 minuta.
XIII PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA
Odbornik u Skupštini ima prava i dužnosti utvrđena zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom.
Pravo i dužnost odbornika je:
- da bira i da bude biran u organe Grada;
- da učestvuje u radu Skupštine i njenih radnih tela;
- predlaže Skupštini donošenje opšteg akta;
- podnosi amandmane na predlog opšteg akta;
- predlaže Skupštini raspravu o određenim pitanjima.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen za izraženo mišljenje ili davanje glasa na sednici Skupštine i radnih tela.
Odbornik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima koja su od značaja za vršenje odborničke dužnosti.
Odbornik ima slobodan pristup aktima koja su od značaja za vršenje odborničke dužnosti.
Odbornik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od svih izabranih, imenovanih i postavljenih lica u organima Grada koja su mu potrebna za vršenje odborničke funkcije.
Odbornik je dužan da prisustvuje sednicama Skupštine grada, sednicama radnih tela čiji je predsednik ili član i da učestvuje u radu drugih organa i organizacija u koje ga je birala Skupština.
O sprečenosti da prisustvuje sednici Skupštine grada odbornik obaveštava predsednika Skupštine.
Odbornik ima pravo na naknadu za vršenje odborničke dužnosti i naknadu troškova nastalih u vezi sa obavljanjem odborničke dužnosti pod uslovima, na način i u visini utvrđenoj posebnom odlukom Skupštine.
Služba skupštine obezbeđuje, u okviru svojih zadataka, uslove za vršenje funkcije odbornika, i na njihovo traženje:
- pruža stručnu pomoć u izradi predloga opšteg akta, amandmana na predlog opšteg akta i drugu stručnu pomoć u ostvarivanju prava i dužnosti odbornika,
- stara se o obezbeđivanju tehničkih uslova za njihov rad i vrši kancelarijske i druge poslove za njihove potrebe.
Odborniku se posle potvrđivanja mandata izdaje odbornička legitimacija.
Sadržinu, oblik, način izdavanja legitimacije propisuje Komisija za kadrove i mandatno imunitetska pitanja.
Odborničku legitimaciju potpisuje predsednik Skupštine.
Odbornik može podneti ostavku usmeno na sednici Skupštine, a između dve sednice podnosi je u formi overene pisane izjave predsedniku Skupštine i predaje preko pošte, preporučenom pošiljkom ili preko pisarnice organizacione jedinice koja vrši poslove pisarnice za potrebe Skupštine grada i njenih radnih tela.
Predsednik Skupštine pisanu ostavku odbornika koja je podneta između dve sednice dostavlja Komisiji za kadrove i mandatno imunitetska pitanja.
Posle podnošenja usmene ostavke na sednici Skupštine, bez odlaganja na istoj sednici Skupština grada konstatuje da je odborniku prestao mandat.
O ostavci koju je odbornik podneo između dve sednice Skupština odlučuje na prvoj narednoj sednici.
Stručne i druge poslove za potrebe Skupštine i njenih radnih tela, odbornika i odborničkih grupa vrši Služba Skupštine.
Organizacija i rad Službe Skupštine uređuju se odlukom Skupštine.
Skupština grada može se raspustiti pod uslovima i u slučajevima propisanim zakonom:
- ako Skupština ne zaseda duže od tri meseca;
- ako ne izabere Gradonačelnika i Gradsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja Skupštine grada ili od dana njihovog razrešenja odnosno podnošenje ostavke;
- ne donese Statut ili budžet u roku utvrđenom zakonom duže od tri meseca.
XV DONOŠENJE I PROMENA POSLOVNIKA
Predlog za donošenje ili promenu Poslovnika može podneti svaki odbornik, odbornička grupa, Gradsko veće i Savet za statut, druge propise i organizaciju.
Predlog se podnosi Skupštini u pisanom obliku.
Kada Skupština odluči da se pristupi promeni Poslovnika, zaključkom o pristupanju promeni Poslovnika zadužuje Službu Skupštine da izradi Nacrt odluke o promeni Poslovnika, određuje smernice za izradu Odluke o promeni Poslovnika i rok za izradu Odluke o promeni Poslovnika.
Skupština grada donosi Poslovnik Skupštine grada većinom od ukupnog broja odbornika.
Autentično tumačenje Poslovnika donosi Skupština na predlog Saveta za statut, druge propise i organizaciju.
Određeno pitanje koje se postavi u toku rada sednice Skupštine, koje nije uređeno ovim Poslovnikom Skupština može urediti posebnom odlukom.
Kada se na sednici Skupštine pojavi pitanje pravilne primene Poslovnika, stručno tumačenje primene ovog Poslovnika odbornicima daje sekretar Skupštine.
XVI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Danom stupanja na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine opštine Čačak ("Službeni list opštine Čačak", br. 9/2004 i 13/2004).
Radna tela i odborničke grupe koje nisu obrazovane do dana stupanja na snagu ovog Poslovnika obrazovaće se u skladu sa ovim Poslovnikom.
Ovaj Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Čačka".