TARIFNI SISTEMZA OBRAČUN ISPORUČENE TOPLOTNE ENERGIJE I IZVRŠENIH USLUGA("Sl. glasnik grada Valjeva", br. 20/2008) |
Tarifnim sistemom za obračun isporučene toplotne energije i izvršenih energetskih usluga za tarifne kupce (u daljem tekstu: "tarifni sistem") određuju se:
- grupe tarifnih kupaca u zavisnosti od namene korišćenja objekata;
- tarifni elementi i tarifni stavovi za obračun cene toplotne energije i energetskih usluga, koju Javno komunalno preduzeće "Toplana - Valjevo" (u daljem tekstu: "energetski subjekt") isporučuje odnosno pruža tarifnim kupcima (u daljem tekstu: kupci);
- elementi za obračun i način obračuna izvršenih usluga za potrebe kvalifikovanih kupaca i
- kriterijumi i merila za određivanje nivoa cena toplotne energije.
Cene toplotne energije i energetskih usluga za tarifne kupce iskazuju se po tarifnim stavovima utvrđenim ovim tarifnim sistemom, na osnovu kojih se obračunava isporučena toplotna energija odnosno pružene energetske usluge kupcu za obračunski period i utvrđuju se po tarifnim elementima za svaku grupu kupaca.
Cena za isporučenu toplotnu energiju kupcu mora biti u skladu sa Metodologijom za formiranje cena toplotne energije (u daljem tekstu: Metodologija), koja je sastavni deo ovog tarifnog sistema (Prilog 1.).
Pri određivanju cena toplotne energije i usluga uzimaju se u obzir opšta politika cena i plan razvoja energetike koji donosi Skupština grada Valjeva.
Tarifni stavovi za isporučenu toplotnu energiju za istu kategoriju kupaca jednaki su na celoj teritoriji grada Valjeva.
Tarifni sistem važi za sve kupce toplotne energije, osim za kvalifikovane kupce sa kojima energetski subjekt zaključuje posebne ugovore.
II RAZVRSTAVANJE KUPACA PO NAMENI KORIŠĆENJA TOPLOTNE ENERGIJE
Kupci toplotne energije se razvrstavaju u grupe (po nameni korišćenja objekta):
- I Tarifna grupa - stambeni prostor,
- II Tarifna grupa - poslovni prostor,
- III Tarifna grupa - poslovni prostor u kome delatnost obavljaju ustanove čiji je osnivač Grad i ustanove iz oblasti obrazovanja i
- IV Vantarifna grupa - kvalifikovani kupci sa kojima se zaključuje poseban ugovor.
Kupac toplotne energije ima pravo na status kvalifikovanog kupca, ako je njegova ukupna potrošnja toplotne energije na svim mernim mestima, u poslednjih 12 meseci bila iznad potrošnje koja je kao minimalna utvrđena na godišnjem nivou za sticanje statusa kvalifikovanog kupca.
III TARIFNI ELEMENTI I TARIFNI STAVOVI
Tarifni elementi su:
1. priključna snaga,
2. količina isporučene toplotne energije,
3. grejna površina i
4. energetske usluge.
Tarifni elemenat "priključna snaga" za pojedinačnu merno-regulacionu stanicu je nazivna snaga priključenih toplotnih uređaja, koja je određena projektom za izvođenje ili projektom izvedenih radova objekta, utvrđena ugovorom o prodaji toplotne energije.
Priključna snaga obračunava se u KW, a vrednost se zaokružuje na dva decimalna mesta.
Tarifni elemenat "količina isporučene toplotne energije" se utvrđuje neposredno na osnovu očitavanja sa mernih uređaja u merno-regulacionoj stanici.
Tarifni elemenat "grejna površina" primenjuje se do uvođenja sistema merenja isporučene toplotne energije na nivou merno-regulacione stanice i u slučajevima koji nisu obuhvaćeni članom 44. Odluke o snabdevanju toplotnom energijom i vrši se paušalno po m2 grejne površine.
Tarifni elemenat "energetske usluge" obuhvata nadzor nad izgradnjom priključnog toplovoda i merno-regulacione stanice, probna ispitivanja i probni rad i druge energetske usluge.
Tarifni stav za tarifni elemenat "priključna snaga" je:
- cena za jedinicu priključne snage u din/(KW x mesec).
Cena za priključnu snagu predstavlja fiksni deo troškova grejanja, koji se, po pravilu, obračunava mesečno i pokriva sledeće troškove poslovanja:
- materijala,
- usluga,
- radne snage,
- tekućeg i investicionog održavanja,
- amortizacije,
- ispravke vrednosti potraživanja,
- izdatke finansiranja,
- dobit i
- druge izdatke (troškove) poslovanja.
Mesečni iznos se određuje tako što se tarifni stav za jedinicu priključne snage (din/KW x mesec) množi sa priključnom snagom i ne zavisi od količine isporučene toplotne energije.
U objektima sa više stambenih odnosno poslovnih prostora (u daljem tekstu: prostor) iznos za priključnu snagu raspodeljuje se srazmerno površini prostora koji se greju.
Tarifni stav za tarifni elemenat "količina isporučena toplotne energije" je:
- cena za jedinicu količine isporučene toplotne energije u din/KWh.
Cena za količinu isporučene toplotne energije predstavlja varijabilni deo troškova grejanja i obuhvata troškove:
- energenata,
- potrošene električne energije,
- hemijske pripreme vode i
- drugi varijabilni troškovi.
Mesečni iznos za količinu isporučene toplotne energije se izračunava tako, što se broj isporučenih KWh pomnoži sa odgovarajućom cenom za jedinicu količine isporučene toplotne energije (din/KWh).
Tarifni stav za tarifni elemenat "grejna površina" je:
- cena za isporučenu toplotnu energiju u din/m2 za I Tarifnu grupu;
- cena za isporučenu toplotnu energiju u din/m2 za II Tarifnu grupu i
- cena za isporučenu toplotnu energiju u din/m2 za III Tarifnu grupu.
Mesečni iznos za grejnu površinu se izračunava tako, što se površina prostora pomnoži sa odgovarajućom cenom za isporučenu toplotnu energiju.
Tarifni stav za tarifni elemenat "energetske usluge" je:
- cena za nadzor nad izvođenjem radova na priključnom toplovodu i merno-regulacionoj stanici,
- cena za probna ispitivanja i probni rad i
- cena drugih energetskih usluga.
IV OBRAČUN ISPORUČENE TOPLOTNE ENERGIJE I USLUGA
Isporučena toplotna energija za pojedinačne kupce obračunava se u odnosu na:
- razvrstanost kupaca u odgovarajuću tarifnu grupu,
- količine isporučene toplotne energije i
- priključne snage.
Količina isporučene toplotne energije obračunava se na osnovu očitanog stanja na mernom uređaju u merno-regulacionoj stanici i razvrstanosti kupca u odgovarajuću tarifnu grupu.
Količina isporučene toplotne energije obračunava se po pravilu mesečno.
Ako se više kupaca iste ili različite tarifne grupe snabdeva toplotnom energijom preko zajedničkog predajnog mesta po zajedničkom mernom uređaju, količina isporučene toplotne energije se obračunava u skladu sa delovnikom troškova na tom mernom mestu i razvrstanosti kupaca u odgovarajuću tarifnu grupu.
Kupci na zajedničkom predajnom mestu moraju energetskom subjektu pre zaključenja ugovora o prodaji toplotne energije priložiti sporazumno sačinjen delovnik troškova, koji je sastavni deo ugovora o prodaji toplotne energije.
U delovniku troškova određuje se udeo troškova snabdevanja toplotnom energijom svakog pojedinačnog kupca, zbir svih delova mora biti 100 procenata.
Toplotna energija utrošena za zagrevanje zajedničkih prostorija obračunava se svim kupcima u skladu sa delovnikom troškova.
Delovnik troškova mora biti izrađen u skladu sa uputstvom energetskog subjekta.
Ako kupci energetskom subjektu ne prilože delovnik troškova iz prethodnog stava, energetski subjekt obračunava pojedinačne kupčeve troškove snabdevanja toplotnom energijom po podacima koji mu stoje na raspolaganju.
Očitana vrednost potrošnje toplotne energije na zajedničkom mestu preuzimanja (merni uređaji u merno-regulacionim stanicama) u objektima sa više kupaca iste tarifne grupe raspoređuje se po delovniku troškova na pojedinačne kupce.
U objektima gde su kod svih kupaca ugrađeni uređaji za registrovanje sopstvene pojedinačne potrošnje, raspodela se vrši u skladu sa očitanim odnosima potrošnje.
Prostor mora biti opremljen uređajem za registrovanje sopstvene, pojedinačne potrošnje istog tipa, za koji se sporazumno odlučila većina kupaca.
Izabrani tip uređaja za registrovanje sopstvene, pojedinačne potrošnje mora biti u skladu sa grejnim sistemom, a pojedinačni uređaji za registrovanje sopstvene, pojedinačne potrošnje moraju biti namešteni u skladu sa uputstvom proizvođača odnosno isporučioca.
U objektima gde manje od 50% kupaca nema ugrađene odgovarajuće uređaje za registrovanje sopstvene, pojedinačne potrošnje zbog odbijanja ugradnje, ili ne dozvoljavaju kontrolu i očitavanje istih, troškovi za grejanje tih prostora obračunavaju se po ključu zagrevne površine i povećavaju se sa korektivnim faktorom 1,20. Dobijeni iznos troškova se oduzima od ukupnog troška za zagrevanje svih prostora na zajedničkom mestu preuzimanja, a ostatak se deli između ostalih prostora u skladu sa delovnikom troškova.
Priključna snaga se obračunava po pravilu svakog meseca i to je 1/12 godišnjeg iznosa.
Kupac plaća isporučenu toplotnu energiju i usluge koje se uračunavaju zajedno sa toplotnom energijom, u roku navedenom na ispostavljenom računu ili drugom važećem dokumentu.
Ako kupac blagovremeno ne izmiri svoje obaveze, energetski subjekt mu zaračunava zakonsku zateznu kamatu od dana dospeća obaveze iz računa do dana plaćanja.
Kupac mora izmiriti fiksni deo troškova isporuke toplotne energije, nezavisno od potrošnje, odnosno za vreme u kojem mu je bila prekinuta isporuka toplotne energije u skladu sa članom 60. Odluke o snabdevanju toplotnom energijom.
Potrošenu električnu energiju za rad merno-regulacione stanice plaća energetski subjekt.
Količinu potrošene vode iz vodovodne mreže plaća energetski subjekt.
Mesečni iznos za isporučenu toplotnu energiju kupac plaća u obračunskom periodu od 01. jula tekuće godine do 30. juna naredne godine.
V OSNOVE ZA FORMIRANJE I OBRAČUN CENA TOPLOTNE ENERGIJE I USLUGA
Cena toplotne energije određuje se u skladu sa Metodologijom.
Cena za pružene energetske usluge utvrđuje se u zavisnosti od obima i kvaliteta pruženih usluga, vrednosti sredstava angažovanih u pružanju usluga, obima i kvaliteta uloženog rada, visine materijalnih troškova i dr.
Izvornu cenu za isporučenu toplotnu energiju ili njenu promenu utvrđuje energetski subjekt uz saglasnost Gradonačelnika.
Gradonačelnik daje saglasnost na akt o cenama toplotne energije, koji energetski subjekt utvrdi po ovom tarifnom sistemu.
Energetski subjekt može povećati odnosno smanjiti cene toplotne energije u slučaju povećanja odnosno smanjenja cene ulaznih energenata u skladu sa Metodologijom.
Akt o cenama energetskih usluga donosi energetski subjekt uz saglasnost Gradonačelnika.
Ovaj Tarifni sistem stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku grada Valjeva".
METODOLOGIJA ZA FORMIRANJE CENA TOPLOTNE ENERGIJE
Cena toplotne energije je sastavljena iz sledećih elemenata:
1. cene za količinu isporučene toplotne energije izražene u din/KWh (u daljem tekstu: varijabilni deo cene), koja pokriva varijabilne troškove proizvodnje i distribucije toplotne energije i
2. cena za priključenu snagu izraženo u din/KW/godini (u daljem tekstu: fiksni deo cene), koja pokriva fiksne troškove održavanja i funkcionisanja sistema.
1. Varijabilni deo cene po pravilu obuhvata troškove:
- energenata (prirodni gas, mazut i drugo),
- sopstvene potrošnje toplotne energije potrebne za rad proizvodnih uređaja,
- električne energije za pogon pumpi ka i na primarnoj toplovodnoj mreži,
- tekućeg održavanja,
- vode i hemijske pripreme vode (HPV),
- ostali varijabilni troškovi.
a) Promena varijabilnog dela cene se preračunava po sledećoj formuli:
|
n |
|
VCp = VCop x |
∑ |
(aiEi/Eoi) |
|
i = 1 |
a1+ a2+ ......... an = 1
Uz sledeće značenje:
VCp = Nova cena za količinu isporučene toplotne energije, u din/KWh (bez PDV-a),
VCop = Izvorna cena za količinu isporučene toplotne energije, u din/KWh (bez PDV),
ai = Ponder pojedinačnih vrsta energenata u strukturi energenata za proizvodnju toplotne energije,
Ei = Nova cena energenata u strukturi potrošenih energenata za proizvodnju toplotne energije,
Eoi = Izvorna cena energenata u strukturi potrošenih energenata za proizvodnju toplotne energije.
Nova cena za količinu isporučene toplotne energije (VCp) je cena, koja je izračunata na osnovu ove metodologije i menja se sa promenom ulaznih parametara.
Izvorna cena za količinu isporučene toplotne energije (VCop) je cena, koja je određena kao izvorna cena za količinu isporučene toplotne energije u skladu sa ovim tarifnim sistemom.
Ponder (ai) pojedinačnih vrsta energenata u strukturi energenata za proizvodnju toplotne energije, predstavlja udeo pojedinačnog energenta u strukturi energenata za proizvodnju toplotne energije. Zbir svih pondera odnosno udela mora biti jednak 100% odnosno 1.
U zavisnosti od sistema za proizvodnju daljinske toplote mogu se upotrebljavati sledeći energenti:
- prirodni gas
- mazut
- električna energija za proizvodne potrebe i za pogon pumpi.
Pored gore navedenih energenata je u ovu kategoriju radi lakšeg obračunavanja uključena takođe hemijska priprema vode (njena potrošnja odnosno gubici).
Nova cena energenta (Ei) je prosečna cena pojedinačnog energenta, koju proizvođač toplotne energije plaća u evidentiranom mesecu. U cenu energenta moraju biti uključeni svi troškovi na paritetu Fco proizvođač toplotne energije i sva davanja (trošarine, CO2 takse). PDV nije uključen.
Izvorna cena energenta (Eoi) je cena pojedinačnog energenta, koju je proizvođač toplotne energije plaćao u izvornom periodu. U cenu energenta moraju biti uključeni svi troškovi na paritetu Fco proizvođač toplotne energije i sva davanja (trošarine, CO2 takse). PDV nije uključen.
b) Novi varijabilni deo cene se izračunava i usklađuju u odnosu na promene cena pojedinačnih energenata iz tačke 2. ove Metodologije.
2. Fiksni deo cene, po pravilu, pokriva sledeće troškove poslovanja:
- materijala,
- usluga,
- radne snage,
- tekućeg i investicionog održavanja,
- amortizacije,
- ispravke vrednosti potraživanja,
- izdatke finansiranja,
- dobit,
- druge izdatke (troškove) poslovanja.
Troškovi materijala uključuju pomoćni materijal, otpis polomljenog inventara, kancelarijski materijal i stručnu literaturu, popisne razlike za materijal, revalorizacije troškova potrošnje materijala i polomljenog inventara te druge troškove materijala.
Troškovi usluga uključuju usluge za dobijanje energije, troškove transportnih usluga, zakupnine, povratne troškove u vezi sa radom, troškove usluga platnog prometa i bankarskih usluga, troškove intelektualnih usluga, premije osiguranja i troškove drugih usluga.
Troškovi radne snage obuhvataju troškove bruto zarada, naknade zarada, doprinosa na teret poslodavca, putnih troškovi i sl.
Tekuće i investiciono održavanje mora omogućiti normalan rad sistema i njegovo korišćenje do kraja predviđenog eksploatacionog veka. Troškovi održavanja uključuju troškove nabavke rezervnih delova za postrojenja i uređaje, zamene delova opreme i sredstva i materijal za održavanje osnovnih sredstava, kao i usluge u vezi sa održavanjem sredstava rada.
Amortizacija se po pravilu obračunava po amortizacionim stopama, koje donosi sam energerski subjekt.
Ispravka vrednosti potraživanja uključuje otpise potraživanja do visine, koja ne prelaze 3% nivoa godišnje fakturisane realizacije.
Izdaci finansiranja obuhvataju sve izdatke, povezane sa finansiranjem osnovne delatnosti preduzeća.
Godišnju stopu dobiti određuje osnivač u godišnjem planu preduzeća.
Drugi izdaci (troškovi) poslovanja obuhvataju davanja za zaštitu životne sredine, stipendije i davanja koja nisu zavisna od poslovnog rezultata.
a) Promena fiksnog dela cene izračunava se po sledećoj formuli:
FC = FCo x (a x P/Po + b x I/Io )
a + b = 1
Uz sledeća značenja:
FC = Nova cena za priključenu snagu, u din/KW/godini (bez PDV),
FCo = Izvorna cena za priključnu snagu, u din/KW/godini (bez PDV),
P = Prosek mesečne bruto zarade u Republici Srbiji ,
Po = Izvorna mesečna bruto zarada u Republici Srbiji,
I = Indeks cena na malo u Republici Srbiji u praćenom periodu,
Io = Izvorni indeks cena na malo u Republici Srbiji,
a = Ponder mesečnih bruto zarada u Republici Srbiji,
b = Ponder indeksa cena na malo u Republici Srbiji,
Nova cena za priključnu snagu (FC) je cena, koja je izračunata na osnovu ove metodologije i menja se sa promenom ulaznih parametara.
Izvorna cena za priključnu snagu (FCo) je cena, koja je određena kao izvorna cena za priključnu snagu, u skladu sa ovim tarifnim sistemom.
Prosek mesečne bruto zarade u Republici Srbiji (P) je prosek za mesec koji prethodi mesecu u kom se traži korekcija. Izvor podatka o visini mesečnih bruto zarada je Statistički zavod Republike Srbije.
Izvorna mesečna bruto zarada u Republici Srbiji (Po) je izračunata kao prosek mesečnih bruto zarada u prethodnoj kalendarskoj godini pre izvornog datuma za koji se određuje izvorna cena. Izvor podataka o visini mesečnih zarada je Statistički zavod Republike Srbije.
Indeks cena na malo u Republici Srbiji u posmatranom periodu (I) je indeks cena na malo u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi zahtevu za korekciju. Izvor podataka o indeksu cena na malo je Statistički zavod Republike Srbije.
Izvorni indeks cena na malo u Republici Srbiji (Io) je indeks cena na malo u Republici Srbiji u decembru prethodne kalendarske godine. Izvor podataka o indeksu cena na malo je Statistički zavod Republike Srbije.
Ponder mesečnih bruto zarada u Republici Srbiji (a) predstavlja udeo bruto zarada u strukturi fiksnih troškova energetskog subjekta (Izvor: bilans uspeha energetskog subjekata u prethodnoj godini).
Ponder indeksa cena na malo u Republici Srbiji (b) predstavlja udeo ostalih fiksnih troškova (bez bruto zarada) u strukturi fiksnih troškova energetskog subjekta.
Zbir pondera indeksa cena i pondera mesečnih bruto zarada mora biti jednak 1.
b) Novi fiksni deo cene se izračunava i usklađuje jedanput godišnje, a po potrebi i češće, ukoliko rast cena na malo pređe 15%.