POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA SOMBORA("Sl. list Grada Sombora", br. 3/2008) |
Ovim Poslovnikom uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine Grada Sombora (u daljem tekstu: Skupština) i način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika.
Skupštinu predstavlja predsednik Skupštine.
Skupština ima pečat u skladu sa članom 4. Statuta Grada.
Konstitutivnu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora.
Pre početka zasedanja, stručne službe utvrđuju broj prisutnih i obaveštavaju predsedavajućeg da li postoji potreban kvorum za odlučivanje.
Konstitutivnom sednicom Skupštine, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji odbornik, ako se toga prihvati (u daljem tekstu: predsedavajući), a u radu mu pomažu po jedan najmlađi odbornik sa dve izborne liste, koje su dobile najveći broj odborničkih mesta i sekretar Skupštine prethodnog saziva.
Ako predsednik Skupštine prethodnog saziva ne sazove konstitutivnu sednicu u roku iz stava 1. ovog člana, sednicu može da sazove najstariji odbornik novog saziva, odnosno sledeći najstariji odbornik koji to prihvati.
Uz poziv za prvu sednicu odbornicima se dostavlja Statut Grada i Poslovnik Skupštine.
Konstitutivna sednica Skupštine ima sledeći dnevni red:
1) Potvrđivanje mandata odbornika, koja u sebi sadrži
- Izbor verifikacionog odbora
- Izveštaj verifikacionog odbora
2) Izbor predsednika Skupštine Grada
3) Postavljenje sekretara Skupštine Grada.
U dnevni red konstitutivne sednice, nakon ovih, mogu biti unete i druge tačke.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
2. Potvrđivanje mandata odbornika
Odbornici stiču prava i dužnosti odbornika Skupštine danom potvrđivanja mandata.
Skupština potvrđuje mandate odbornicima na osnovu izveštaja verifikacionog odbora (u daljem tekstu: odbor).
Na početku konstitutivne sednice Skupštine predsedavajući predlaže sastav odbora.
Odbor ima tri člana, i to po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Odbor je izabran ako se za njega javnim glasanjem, izjasni većina prisutnih odbornika.
Odborom predsedava najstariji član odbora.
Odbor prestaje sa radom kad Skupština potvrdi mandate odbornika.
Odbor na osnovu izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru za svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije i da li su uverenja izdata od nadležnog organa, i o tome podnosi izveštaj Skupštini.
O potvrđivanju mandata odbornika na osnovu izveštaja Odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem. U glasanju mogu učestvovati odbornici kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Gradske izborne komisije o izboru za odbornika.
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata i traje četiri godine, odnosno do prestanka mandata odbornika tog saziva Skupštine.
Odbornici kojima je mandat potvrđen polažu zakletvu potpisivanjem teksta koji glasi:
"Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine Grada pridržavati Ustava, zakona i Statuta i da ću časno i nepristrasno vršiti dužnost odbornika rukovodeći se interesima građana."
Skupština može odlučiti da odbornik pored svečane izjave potpiše i etički kodeks o ponašanju funkcionera lokalne samouprave u Srbiji.
3. Izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine
Skupština, na konstitutivnoj sednici, bira predsednika Skupštine iz reda odbornika, na četiri godine, tajnim glasanjem.
Kandidata za predsednika Skupštine predlaže najmanje 21 odbornik.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku, nakon potvrđivanja mandata odbornika.
Radi pripreme predloga iz stava 1. ovog člana, predsedavajući može odrediti pauzu u trajanju do 30 minuta.
Predsedavajući dostavlja odbornicima sve podnete predloge kandidata za predsednika Skupštine.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, biografiju, stranačku pripadnost, obrazloženje, saglasnost kandidata u pisanom obliku, kao i ime i prezime izvestioca predlagača.
U ime predlagača, izvestilac predlagača ima pravo da obrazloži predlog.
Predloženi kandidat za predsednika Skupštine ima pravo da se predstavi u kraćem obraćanju Skupštini.
O predloženim kandidatima otvara se rasprava.
Posle rasprave predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine po azbučnom redu prezimena.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući, a pomaže mu po jedan najmlađi odbornik sa dve izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mesta i sekretar Skupštine prethodnog saziva.
Kandidat za predsednika Skupštine ne može da rukovodi glasanjem niti da pomaže u rukovođenju.
Glasanje se vrši na glasačkim listićima.
Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje i overeni pečatom Skupštine.
Na glasačkom listiću kandidati se navode redosledom utvrđenim u listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasa se za jednog od kandidata između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću, zaokruživanjem rednog broja ispred njegovog imena.
Kada je predložen samo jedan kandidat za predsednika Skupštine glasanje se vrši zaokruživanjem "za" ili "protiv" predloga.
Nevažećim se smatra glasački listić koji nije popunjen, koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao, na kome je zaokružen veći broj kandidata, kao i glasački listić iz koga se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je odbornik glasao "za" ili "protiv" predloga, u skladu sa propisima.
Za predsednika Skupštine izabran je odbornik koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako u prvom krugu glasanja ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu, u drugom krugu glasaće se o dva kandidata koja su u prethodnom krugu imala najveći broj glasova.
U drugom krugu izabran je kandidat koji dobije većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako ni u drugom krugu ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, postupak kandidovanja i izbora se ponavlja.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata glasanja i preuzima vođenje sednice.
Pre preduzimanja dužnosti i daljeg vođenja sednice, predsednik Skupštine daje sledeću svečanu izjavu:
"Zaklinjem se da ću dužnost predsednika Skupštine obavljati savesno, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom o lokalnoj samoupravi, Statutom Grada i Poslovnikom Skupštine grada".
Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku koji je ovim Poslovnikom utvrđen za izbor predsednika Skupštine.
4. Postavljenje sekretara i zamenika sekretara Skupštine
Skupština, na konstitutivnoj sednici, postavlja sekretara Skupštine iz reda diplomiranih pravnika, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Sekretar Skupštine se postavlja na predlog predsednika Skupštine, javnim glasanjem, na četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, biografiju i obrazloženje.
Sekretar Skupštine je postavljen ako je dobio većinu glasova prisutnih odbornika.
Ako kandidat za sekretara Skupštine ne dobije potreban broj glasova za postavljenje, postupak za postavljenje se ponavlja.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine.
III IZBOR I RAZREŠENJE IZVRŠNIH ORGANA GRADA
Skupština bira izvršne organe Grada neposrednom primenom postupka koji je utvrđen zakonom, Statutom Grada i ovim Poslovnikom, po pravilu, na konstitutivnoj ili prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od mesec dana od dana konstituisanja.
Ukoliko neki od kandidata ne bude izabran u prvom krugu glasanja, za tog kandidata postupak glasanja se ponavlja, na istoj sednici.
Ako i u ponovljenom glasanju predloženi kandidat ne bude izabran, ovlašćeni predlagač za sledeću sednicu Skupštine predlaže novog kandidata.
Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članove Gradskog veća Skupština bira na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Gradonačelnika bira Skupština iz reda odbornika.
Kandidata za Gradonačelnika predlaže predsednik Skupštine.
Obrazloženi predlog kandidata za Gradonačelnika, predsednik Skupštine dostavlja odbornicima.
Predloženi kandidat za Gradonačelnika ima pravo da se predstavi Skupštini.
Zamenika Gradonačelnika bira Skupština iz reda odbornika.
Kandidata za zamenika Gradonačelnika predlaže kandidat za Gradonačelnika.
Obrazloženi predlog kandidata za zamenika Gradonačelnika predsednik Skupštine dostavlja odbornicima.
Skupština bira devet članova Gradskog veća.
Članovi Gradskog veća koje bira Skupština ne mogu istovremeno biti i odbornici.
Kandidate za članove Gradskog veća predlaže kandidat za Gradonačelnika.
Obrazloženi predlog kandidata za članove Gradskog veća, koji obavezno sadrži i predlog članova Gradskog veća na stalnom radu, predsednik Skupštine dostavlja odbornicima.
O predloženim kandidatima za Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članove Gradskog veća, Skupština odlučuje istovremeno, tajnim glasanjem.
Gradonačelniku i zameniku Gradonačelnika izborom na te funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini.
Odborniku koji bude izabran za člana Gradskog veća prestaje odbornički mandat.
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je izabran i može podneti ostavku.
Gradonačelnik može biti razrešen na obrazloženi predlog najmanje 21 odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje Gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine.
Ako Skupština ne razreši Gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje Gradonačelnika pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem ili ostavkom Gradonačelnika prestaje mandat zamenika Gradonačelnika i Gradskog veća.
Zamenik Gradonačelnika odnosno član Gradskog veća može biti razrešen pre isteka vremena na koje je izabran i može podneti ostavku.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, može biti razrešen na predlog Gradonačelnika ili najmanje 21 odbornika, na isti način na koji je izabran.
Kada predlog za razrešenje zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća podnosi Gradonačelnik, dužan je da istovremeno Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i izboru.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća, koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove do izbora novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Prestankom mandata Skupštine prestaje mandat izvršnih organa grada Sombora, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novih izvršnih organa, odnosno predsednika i članova privremenog organa ako Skupštini prestane mandat zbog raspuštanja Skupštine.
Skupština ima predsednika.
Predsednik Skupštine: organizuje rad Skupštine, saziva sednice, predlaže dnevni red, predsedava sednicama, stara se o ostvarivanju javnosti rada Skupštine, o održavanju reda na skupštini, potpisuje akte koje donosi Skupština i vrši druge poslove utvrđene zakonom, Statutom grada Sombora (u daljem tekstu: Statut) i ovim Poslovnikom.
Predsednik Skupštine se bira na način predviđen odredbama čl. 13 - 18 ovog Poslovnika.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku, bude razrešen ili mu prestane mandat odbornika.
Ako je ostavka usmeno ili u pisanoj formi podneta na sednici Skupštine, Skupština na istoj sednici, bez glasanja, utvrđuje da je predsedniku Skupštine prestala funkcija.
Ako je ostavka u pisanoj formi podneta između dve sednice Skupštine, o ostavci predsednika Skupštine odmah se obaveštavaju odbornici Skupštine, a na prvoj narednoj sednici Skupština, bez glasanja, utvrđuje da mu je danom podnošenja ostavke prestala funkcija.
Predsednik Skupštine može biti razrešen pre isteka vremena na koje je izabran, na isti način na koji se bira.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine pre isteka mandata, dužnost predsednika Skupštine, do izbora novog, vrši zamenik predsednika Skupštine.
2. Zamenik predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku koji je ovim poslovnikom utvrđen za izbor predsednika Skupštine.
Zamenik predsednika Skupštine može podneti ostavku ili biti razrešen sa funkcije po postupku predviđenom za podnošenje ostavke, odnosno razrešenje predsednika Skupštine.
3. Sekretar i zamenik sekretara Skupštine
Sekretar Skupštine stara se o obavljanju stručnih i drugih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Skupština postavlja sekretara Skupštine pod uslovima i na način predviđen članom 20. ovog Poslovnika.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine razrešiti sekretara Skupštine i pre isteka vremena na koje je postavljen.
Sekretar Skupštine može podneti ostavku.
U slučaju prestanka funkcije sekretara Skupštine pre isteka mandata, dužnost sekretara Skupštine, do postavljenja novog, vrši zamenik sekretara Skupštine.
Sekretar Skupštine ima zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik sekretara Skupštine se postavlja i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine i može podneti ostavku.
Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine najmanje tri odbornika, koji pripadaju jednoj političkoj stranci, koaliciji stranaka, drugoj političkoj organizaciji ili grupi građana.
Odbornici koji pripadaju političkoj stranci ili koaliciji političkih stranaka koje su u izborima učestvovale kao stranke ili koalicije nacionalnih manjina mogu da formiraju odborničku grupu sa najmanje dva odbornika.
Odborničku grupu mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici koji pripadaju političkoj stranci, koalicijama stranaka, drugoj političkoj organizaciji ili grupi građana, koje imaju manje od 3 odbornika.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova odborničke grupe koji je potpisao svaki njen član. Na spisku se posebno naznačava predsednik odborničke grupe koji predstavlja odborničku grupu.
Odbornička grupa može ovlastiti drugog člana da zamenjuje predsednika odborničke grupe.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
O promeni sastava odborničke grupe njen predsednik, u pisanoj formi, obaveštava predsednika Skupštine, uz pisanu saglasnost odbornika koji menja pripadnost odborničkoj grupi.
O obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama u postojećim, obaveštavaju se odbornici Skupštine na prvoj narednoj sednici.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe odborničkih grupa obavlja Gradska uprava.
Za razmatranje pojedinih pitanja iz nadležnosti Skupštine i vršenje drugih poslova u skladu sa ovim poslovnikom, osnivaju se saveti, komisije i odbori kao stalna radna tela.
Članovi stalnih radnih tela biraju se iz reda odbornika i građana, za mandatni period za koji su izabrani odbornici Skupštine.
Odlukom o osnivanju radnih tela utvrđuje se njihov naziv, oblast za koju se osnivaju, delokrug poslova radnih tela, broj članova radnih tela i druga pitanja od značaja za rad radnih tela.
Predsednika i članove stalnih radnih tela Skupštine predlažu odborničke grupe srazmerno broju odbornika koje imaju u Skupštini.
Članove stalnih radnih tela iz reda građana, odborničkim grupama mogu predlagati udruženja građana, mesne zajednice, javne službe, nevladine i druge organizacije osnovane u oblasti za koju se radno telo obrazuje.
Odbornik može biti član najviše tri stalna radna tela, a član iz reda građana može biti samo u jednom radnom telu.
O predloženoj listi za izbor predsednika i članova stalnog radnog tela Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Stalno radno telo je izabrano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
Ako stalno radno telo ne bude izabrano, ceo postupak se ponavlja.
Prvu sednicu stalnog radnog tela saziva predsednik radnog tela.
Stalno radno telo na prvoj sednici bira zamenika predsednika većinom glasova od ukupnog broja članova, ukoliko zakonom nije drugačije predviđeno.
Predsednik stalnog radnog tela organizuje rad, saziva i predsedava sednicama stalnog radnog tela, formuliše zaključke i o tome obaveštava predsednika i sekretara Skupštine.
Zamenik predsednika stalnog radnog tela zamenjuje predsednika stalnog radnog tela u slučaju njegove sprečenosti ili odsutnosti.
Skupština može, i pre isteka vremena na koji su izabrani, razrešiti predsednika i pojedine članove stalnih radnih tela i izabrati nove putem pojedinačnog kandidovanja i izbora.
Predlog za razrešenje predsednika i člana stalnog radnog tela može podneti predsednik Skupštine, predsednik stalnog radnog tela ili odbornička grupa na čiji je predlog izabran.
Predsednik i član stalnog radnog tela razrešen je kad za to glasa većina odbornika prisutnih na sednici Skupštine.
5.1. Sednice stalnih radnih tela
Sednicu stalnog radnog tela saziva i njome predsedava predsednik stalnog radnog tela.
Predsednik stalnog radnog tela dužan je da sazove sednicu na zahtev najmanje jedne trećine članova stalnog radnog tela, kao i na zahtev predsednika Skupštine. Ako to ne učini u zahtevanom roku, sednicu stalnog radnog tela može sazvati zamenik predsednika stalnog radnog tela ili predsednik Skupštine.
Stalno radno telo radi na sednici kada je prisutna većina članova, a odlučuje većinom glasova prisutnih, osim kada je ovim Poslovnikom drugačije određeno.
Obaveštenje o datumu održavanja i dnevnom redu sednice stalnog radnog tela dostavlja se članovima stalnog radnog tela najkasnije 24 časa pre održavanja sednice.
Na sednicu stalnog radnog tela obavezno se poziva predstavnik predlagača akta koji se na sednici razmatra.
U radu stalnog radnog tela po pozivu mogu učestvovati stručni i naučni radnici iz oblasti koja se razmatra na sednici stalnog radnog tela, bez prava odlučivanja.
Sednici stalnog radnog tela može prisustvovati i učestvovati u radu bez prava odlučivanja, član Gradskog veća i odbornik koji nije član tog stalnog radnog tela.
Po završenoj sednici stalno radno telo podnosi Skupštini izveštaj koji sadrži mišljenje i predloge stalnog radnog tela.
Stalno radno telo određuje izvestioca koji na sednici Skupštine, po potrebi, obrazlaže izveštaj stalnog radnog tela.
Na sednici stalnog radnog tela vodi se zapisnik. U zapisnik se obavezno unose: imena prisutnih, predlozi izneti na sednici, stavovi stalnog radnog tela i svako izdvojeno mišljenje.
Stručnu obradu akata, drugih materijala i organizacione i administrativne poslove za sednice stalnih radnih tela vrši Gradska uprava.
Skupština, po potrebi, a na predlog odbornika, gradonačelnika ili Gradskog veća, osniva povremena radna tela radi razmatranja određenih pitanja, odnosno za obavljanje određenog zadatka iz nadležnosti Skupštine.
Skupština osniva povremena radna tela aktom kojim se utvrđuju: naziv radnog tela i oblast za koju se osniva, zadaci radnog tela, broj i sastav članova radnog tela, rok za izvršenje zadatka, prava i dužnosti predsednika i članova radnog tela i druga pitanja od značaja za rad radnog tela.
Aktom o osnivanju povremenog radnog tela uređuje se i obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za to radno telo.
Predsednik i članovi povremenog radnog tela biraju se iz sastava odbornika i građana, većinom glasova prisutnih odbornika.
Na rad povremenih radnih tela shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o radu stalnih radnih tela.
Skupština može obrazovati iz reda odbornika, anketni odbor radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama i događajima.
Odlukom o obrazovanju anketnog odbora, utvrđuje se sastav i zadatak odbora.
Anketni odbor ne može vršiti istražne i druge sudske radnje, niti se obraćati sudovima ako je kod njih pokrenut postupak u stvarima koje su predmet ankete.
Anketni odbor ima pravo da pri vršenju ankete traži od gradskih organa i pojedinih organizacija podatke, isprave i obaveštenja, kao i da od pojedinaca uzima izjave koje su mu potrebne.
Posle obavljene ankete, anketni odbor podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom mera.
Anketni odbor prestaje sa radom danom razmatranja, odnosno usvajanja njegovog izveštaja na sednici Skupštine.
Sednice Skupštine mogu biti redovne i vanredne.
Vanredne sednice se održavaju po ukazanoj potrebi raspravljanja i odlučivanja po hitnom postupku.
Vanredna sednica Skupštine se saziva u pisanoj formi, najkasnije tri dana pre održavanja sednice, a u posebnim slučajevima, zbog izuzetne hitnosti, dan pre održavanja sednice kada se sazivanje može izvršiti pogodnim sredstvima (telefonom, faksom, elektronskom poštom i sl.) i tada se materijali uručuju neposredno pred početak sednice.
Sednice Skupštine održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Svečana sednica Skupštine održava se u vreme obeležavanja Dana Grada, a može se održati i drugim povodom.
Predsednik Skupštine stara se o pripremanju sednice uz pomoć sekretara Skupštine.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Predsednik Skupštine je dužan da sednicu zakaže na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili jedne trećine odbornika, u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu u roku iz stava 2. ovog člana, sednicu može zakazati podnosilac zahteva, a njom predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Sednice Skupštine sazivaju se pisanim putem.
Poziv za sednicu sadrži mesto, vreme održavanja sednice i predlog dnevnog reda.
Poziv za sednicu upućuje se odbornicima najkasnije osam dana pre datuma održavanja sednice. Kada postoje opravdani razlozi, koji moraju biti obrazloženi, ovaj rok može biti i kraći.
Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavlja materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i zapisnik sa prethodne sednice.
Na sednicu Skupštine, pored odbornika, pozivaju se gradonačelnik, članovi Gradskog veća, načelnik Gradske uprave, a po potrebi mogu se pozvati i druga lica.
Poziv za sednicu Skupštine i materijal obavezno se dostavljaju sredstvima javnog informisanja.
2. Dnevni red i vođenje sednice
Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o pristiglim predlozima za razmatranje.
Predloženi dnevni red sadrži predloge ovlašćenih predlagača koji su dostavljeni do momenta zakazivanja sednice.
Sa predloženim dnevnim redom predsednik Skupštine upoznaje predsednike odborničkih grupa.
Sednicom predsedava predsednik Skupštine, a u slučaju njegove sprečenosti ili odsutnosti predsedava zamenik predsednika Skupštine.
Pošto otvori sednicu, pre utvrđivanja dnevnog reda, predsednik Skupštine, na osnovu izveštaja sekretara Skupštine, utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj odbornika za punovažno odlučivanje.
Za punovažno odlučivanje na sednici potrebno je prisustvo većine odbornika. Ako se utvrdi da većina nije prisutna, predsednik Skupštine odlaže sednicu za odgovarajući dan ili sat. O odlaganju sednice odsutni odbornici se obaveštavaju pisanim putem ili telefonom.
Ako predsednik Skupštine u toku sednice pre glasanja posumnja da sednici ne prisustvuje većina odbornika, naložiće prozivanje ili prebrojavanje. Prozivka ili prebrojavanje pre glasanja izvršiće se i kad to zatraži neki od odbornika. Prozivanje na sednici vrši sekretar Skupštine.
Ako se konstatuje da ne postoji kvorum, predsedavajući određuje pauzu do 30 minuta, te ukoliko se za to vreme ne obezbedi kvorum, odlaže nastavak sednice za određeni sat ili dan, sa istim dnevnim rednom, o čemu se prisutni odbornici obaveštavaju usmeno, a odsutni pismeno, u slučaju kada je sednica odložena za drugi dan.
Kada usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih razloga ne može da se završi pretres po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan, Skupština može odlučiti da se sednica prekine i da se zakaže nastavak u određeni dan, o čemu se pismeno obaveštavaju odsutni odbornici.
Pre prelaska na dnevni red usvaja se zapisnik sa prethodne sednice.
O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez rasprave.
Dnevni red sednice utvrđuje Skupština.
Gradsko veće, odbornik i odbornička grupa mogu predložiti da se u dnevni red, osim predloženih, unesu samo pitanja i predlozi akata za koje smatraju da su hitni, s tim da predlog opšteg akta, po hitnom postupku, mora biti sačinjen u skladu sa članom 107. ovog Poslovnika.
Predlagač je dužan da hitnost razmatranja obrazloži.
Pri utvrđivanju dnevnog reda Skupština odlučuje sledećim redom o predlozima:
- za proširenje dnevnog reda po hitnom postupku,
- da se pojedine tačke povuku iz predloga dnevnog reda,
- za spajanje rasprave,
- za promenu redosleda pojedinih tačaka.
O predlozima za izmene predloženog dnevnog reda ne vodi se rasprava.
Na istoj sednici ne može se više puta iznositi isti predlog za izmenu predloženog dnevnog reda.
Odbornici se posebno izjašnjavaju prvo o svakom predlogu za izmenu predloženog dnevnog reda, i to po redosledu predlaganja, a zatim o predloženom dnevnom redu u celini.
Dnevni red se utvrđuje većinom glasova prisutnih odbornika.
Posle usvajanja dnevnog reda prelazi se na raspravu o pojedinim tačkama po utvrđenom redosledu.
Skupština može, u toku sednice, bez rasprave, izvršiti izmene u redosledu razmatranja pojedinih tačaka dnevnog reda, na predlog predsednika Skupštine, svakog odbornika i Gradskog veća.
O podnetom predlogu Skupština se izjašnjava glasanjem.
Povodom svake tačke se raspravlja dok ima prijavljenih govornika.
Po zaključenju rasprave o pojedinoj tački predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača ima pravo na završnu reč, a rasprava se o istoj tački ne može ponovo otvoriti.
Na sednici Skupštine ima pravo da govori svaki odbornik, član Gradskog veća, Gradonačelnik, odnosno zamenik Gradonačelnika, načelnik i zamenik načelnika Gradske uprave, kao i ovlašćeni predstavnik predlagača.
Skupština može odlučiti da o određenim pitanjima sasluša predstavnike pojedinih preduzeća, javnih službi, organa i organizacija, kao i pojedine građane.
Niko ne može pristupiti govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.
Na sednici Skupštine može da govori samo učesnik kome je predsednik Skupštine dao reč.
Prijava za reč podnosi se predsedniku Skupštine čim rasprava počne i može se podnositi sve do njenog zaključenja.
Predsednik Skupštine daje govornicima reč po redosledu prijavljivanja.
Predsednik Skupštine može preko reda dati reč predstavniku predlagača.
Izlaganje svakog učesnika u raspravi, osim predstavnika predlagača i gradonačelnika, može trajati do pet minuta, s tim što svaki učesnik u raspravi o istom pitanju može dobiti reč samo jedanput.
Predsednik Skupštine će u slučaju prekoračenja vremena određenog za izlaganje opomenuti govornika da je vreme proteklo, a ako govornik u toku narednog minuta ne završi izlaganje, oduzeće mu reč.
Predsednik odborničke grupe koji želi da iznese stav te grupe o pitanju koje je na dnevnom redu, ima pravo da dobije reč preko reda, s tim što ne može govoriti duže od vremena određenog za izlaganje, odnosno najviše tri puta o istom pitanju.
U raspravi o predlogu odluke ili drugog akta koji se tiče nacionalne ravnopravnosti, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik Saveta za međunacionalne odnose ima ista prava kao predlagač, odnosno predstavnik predlagača.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine.
Odbornici su dužni da se obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, niti iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Na sednici nije dozvoljeno korišćenje mobilnih telefona.
Ukoliko odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine direktno ili indirektno pomene drugog odbornika ili drugo lice koje prisustvuje sednici, navodeći njegovo ime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, odbornik, odnosno lice na koje se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Ukoliko se izlaganje odbornika iz stava 1. odnosi na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici pripadaju toj odborničkoj grupi, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima predsednik odborničke grupe.
Predsednik Skupštine može uskratiti pravo na repliku ukoliko oceni da nisu ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana.
Replika ne može trajati duže od tri minuta.
Odborniku koji zatraži da govori o povredi ovog Poslovnika predsednik Skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.
Odbornik je dužan da navede koja je odredba ovog Poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta.
Predsednik Skupštine je dužan da da objašnjenje povodom izrečene primedbe.
Ako odbornik nije zadovoljan datim objašnjenjem, predsednik Skupštine poziva odbornike da se izjasne o postojanju povrede ovog Poslovnika.
Govornik može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ako se govornik udalji od dnevnog reda, predsednik Skupštine će ga opomenuti i pozvati da se drži dnevnog reda.
Ukoliko odbornik i pored opomene nastavi da govori van teme koja je na dnevnom redu, predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Govornika može prekinuti ili opomenuti na red samo predsednik Skupštine.
Nije dozvoljeno ometanje govornika dobacivanjem ili komentarisanjem izlaganja, niti drugi postupak kojim se ometa sloboda govora.
Predsednik Skupštine je dužan da se brine da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Skupština o svakom predlogu koji je stavljen na dnevni red sednice odlučuje posle rasprave.
Pre ili posle rasprave Skupština može da odluči da se pojedino pitanje skine sa dnevnog reda ili da se vrati odgovarajućem radnom telu ili Gradskoj upravi na dalje proučavanje i dopunu.
Kada Skupština treba da odluči o nekom pitanju za koje postupak odlučivanja nije uređen ovim Poslovnikom, Skupština će se o načinu odlučivanja o tom pitanju prethodno izjasniti.
Posle zaključene rasprave prelazi se na glasanje o predlogu. O predlogu se glasa u celini.
Ako je stavljen amandman, prvo se odlučuje o amandmanu, a zatim o predlogu u celini.
Skupština odlučuje većinom glasova od ukupnog broja odbornika o:
1) donošenju Statuta i budžeta;
2) programu razvoja Grada i pojedinih delatnosti;
3) prostornom i urbanističkim planovima Grada;
4) inicijativi za promenu teritorije Grada, u skladu sa zakonom;
5) obrazovanju gradskih opština;
6) odluci o uspostavljanju saradnje sa gradom druge države;
7) donošenju akta o organizaciji Gradske uprave;
8) osnivanju i ukidanju mesne zajednice;
9) raspisivanju referenduma;
10) odluci o javnom zaduživanju Grada;
11) nazivima ulica, trgova, gradskih četvrti i delova naseljenih mesta;
12) i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i Statutom.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, osim ako zakonom, Statutom, ovim Poslovnikom ili odlukom Skupštine nije određeno da se glasa tajno.
Odbornici glasaju izjašnjavanjem za predlog ili protiv predloga, ili se uzdržavaju od glasanja.
Javno glasanje se vrši dizanjem ruke ili poimenično - prozivkom.
Kada se glasa dizanjem ruke, predsednik Skupštine prvo poziva da se izjasne odbornici koji glasaju "za", zatim oni koji glasaju "protiv" i potom, odbornici koji se uzdržavaju od glasanja.
Poimenično se glasa tako što odbornici po prozivci izjavljuju da glasaju "za" ili "protiv", ili se uzdržavaju od glasanja.
Poimenično glasanje vrši se ako to odredi predsednik Skupštine, ili ako Skupština tako odluči, bez rasprave, na predlog odbornika, radi tačnog utvrđivanja rezultata glasanja.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Za povredu reda na sednici predsednik Skupštine može da izrekne meru upozorenja ili oduzimanja reči.
Skupština na predlog predsednika Skupštine može da izrekne i meru udaljenja sa sednice.
Mera upozorenja izriče se odborniku koji svojim ponašanjem, uzimanjem reči kad mu je predsednik Skupštine nije dao, ometanjem i upadanjem u reč govorniku ili sličnim postupkom narušava red na sednici ili na drugi način postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku koji svojim govorom narušava red na sednici ili povređuje odredbe ovog Poslovnika, a već mu je na toj sednici dva puta izrečena mera upozorenja iz člana 84. ovog Poslovnika.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere upozorenja, odnosno mere oduzimanja reči, ometa ili sprečava rad na sednici ili na sednici vređa Skupštinu, odbornike, odnosno druge učesnike na sednici ili upotrebljava izraze koji nisu u skladu sa dostojanstvom Skupštine.
Mera udaljenja sa sednice može se izreći odborniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju postupanja kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice.
Odbornik može biti udaljen samo sa sednice na kojoj je povredio red.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica.
Odbornik kome je izračena mera udaljenja se sednice nema pravo na naknadu za prisustvo na toj sednici.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće kratak prekid sednice i obezbediti uslove za nastavak sednice.
Odredbe o održavanju reda na sednici Skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike u radu sednice Skupštine, kao i na sva radna tela.
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
O vođenju zapisnika stara se sekretar Skupštine, a zapisnik potpisuju predsednik Skupštine i sekretar Skupštine.
U zapisnik se obavezno unosi: vreme i mesto održavanja sednice; ime predsedavajućeg sednicom; imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika; imena lica koja su prisustvovala sednici po pozivu i kao gosti; kratak tok sednice sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo i imenima govornika; rezultat glasanja o pojedinim pitanjima; naziv svih akata donetih na sednici; izrečene mere na sednici.
Predsednik Skupštine može formulisati pojedine zaključke koji se unose u zapisnik. Isto to pravo ima i svaki govornik u pogledu formulacije svojih predloga i mišljenja.
Original zapisnika čuva se u dokumentaciji Skupštine, a prepis zapisnika dostavlja se odbornicima uz poziv za narednu sednicu.
O toku sednice Skupštine pravi se tonski zapis.
Odborniku se na pismeni zahtev može dati kopija tonskog zapisa, uz saglasnost predsednika Skupštine.
Skupština može odlučiti o tome da se izradi prepis tonskog zapisa.
VI POSTUPAK DONOŠENJA ODLUKA I DRUGIH AKATA U SKUPŠTINI
Skupština grada kao osnovni pravni akt donosi Statut.
Skupština grada u vršenju poslova iz svoje nadležnosti donosi: odluke, poslovnik, rešenja, zaključke, preporuke, deklaracije, planove, programe i druge akte u skladu sa zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom i donosi autentično tumačenje propisa čiji je donosilac.
Predlog odluke može da podnese Gradsko veće, svaki odbornik Skupštine, odbornička grupa i najmanje 5% birača sa prebivalištem na teritoriji Grada, odnosno drugi ovlašćeni predlagač u skladu sa opštim aktima Skupštine.
Predlog odluke podnosi se u obliku u kome se odluka donosi i mora biti obrazložen.
Obrazloženje mora da sadrži pravni osnov i razloge za donošenje odluke, objašnjenje cilja koji se želi postići, obrazloženje konkretnih rešenja i procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje odluke.
Predlog odluke obavezno se upućuje Gradskom veću, kad ono nije predlagač i nadležnom radnom telu Skupštine.
Predlog odluke koja se tiče nacionalne ravnopravnosti obavezno se dostavlja na mišljenje Savetu za međunacionalne odnose.
Gradsko veće, radna tela Skupštine, kao i Savet za međunacionalne odnose u slučaju iz člana 107. stav 3. ovog Poslovnika, mogu predložiti Skupštini da prihvati predlog odluke u celini ili predložiti da Skupština donese odluku u tekstu izmenjenom, delom ili u celini, u odnosu na tekst koji je podneo predlagač ili da predlog odluke ne prihvati.
Predlagač odluke, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača, može na početku rasprave da izloži dopunsko obrazloženje predloga. On ima pravo da učestvuje u raspravi sve do njenog zaključenja, da daje objašnjenja i iznosi svoje mišljenje.
Po okončanju rasprave, predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača ima pravo na završnu reč.
Predlagač odluke ima pravo da povuče predlog odluke pre početka glasanja o predlogu odluke u celini.
Pri predlaganju akata iz člana 106. ovog Poslovnika shodno se primenjuju odredbe ovog Poslovnika o donošenju odluka.
Predlog odluke, odnosno drugog akta koji je utvrđen nakon sprovedene javne rasprave, Skupština razmatra zajedno sa izveštajem predlagača o sprovedenoj javnoj raspravi.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži prikaz svih sugestija i predloga datih u javnoj raspravi i obrazloženje razloga zbog kojih pojedine sugestije i predlozi nisu prihvaćeni.
Predlog za izmenu i dopunu predloga akta podnosi se u obliku amandmana.
Amandman se podnosi u pisanom obliku sa obrazloženjem.
Pravo da podnosi amandman ima ovlašćeni predlagač, odbornik, odbornička grupa, kao i radna tela Skupštine.
Amandmani se podnose najkasnije 72 sata pre početka sednice Skupštine na kojoj će se pretresati predlog akta.
U toku pretresa predloga akta na sednici Skupštine, amandman u pisanom obliku sa obrazloženjem može da podnese samo predlagač akta o kome se raspravlja.
Podneti amandman upućuje se, preko predsednika Skupštine, Gradskom veću, ako Gradsko veće nije predlagač amandmana.
Gradsko veće razmatra amandmane i obaveštava Skupštinu koje amandmane predlaže da Skupština prihvati, a koje da odbije.
O amandmanu koji Gradsko veće nije prihvatilo, odlučuje Skupština prilikom glasanja o predlogu akta.
Amandman koji podnese predlagač akta, kao i amandman koji je predlagač prihvatio, postaje sastavni deo predloga akta i o njemu se odvojeno ne glasa.
Skupština odlučuje o amandmanima po redosledu članova predloga akta.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga akta, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje tog člana, a zatim po redosledu podnošenja istih.
Ako je podnesen amandman na amandman, prvo se glasa o amandmanu koji je podnesen na amandman.
Na inicijativu svakog pravnog ili fizičkog lica predlog za donošenje autentičnog tumačenja odluke može da podnese ovlašćeni predlagač odluke čije se autentično tumačenje traži.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži: naziv odluke, odredbe čije se autentično tumačenje traži i razlog zbog kojeg se autentično tumačenje traži.
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja odluke pretresa se po postupku po kome se pretresa predlog odluke.
Zahtev za donošenje autentičnog tumačenja podnosi se predsedniku Skupštine koji ga upućuje Gradskom veću.
Ako Gradsko veće oceni da je zahtev za davanje autentičnog tumačenja opravdan, predložiće tekst odluke o autentičnom tumačenju i dostaviti ga Skupštini na razmatranje i usvajanje.
Ako po mišljenju Gradskog veća predlog za autentično tumačenje odluke nije opravdan, Gradsko veće će podneti o tome Skupštini obrazloženi izveštaj sa predlogom radi donošenja konačne odluke.
O odluci Skupštine izjašnjava se podnosilac predloga.
Autentično tumačenje se objavljuje u "Službenom listu Grada Sombora".
Ako za donošenje pojedinog akta postoji neodložna potreba ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana ili pravnih lica, odnosno za obavljanje poslova iz nadležnosti Grada, predlog akta može se izneti Skupštini na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u radnim telima Skupštine.
Kada predlaže hitan postupak, predlagač akta mora obrazložiti razloge zbog kojih traži hitan postupak.
O predlogu za unošenje akta u dnevni red sednice po hitnom postupku odlučuje se bez rasprave. Pre glasanja o tom pitanju Skupština će saslušati obrazloženje predlagača.
Ako Skupština usvoji predlog da se akt razmatra po hitnom postupku, predlog akta se unosi u dnevni red iste sednice.
Skupština može u toku sednice zatražiti hitno mišljenje nadležnog radnog tela Skupštine i Gradskog veća kada ono nije predlagač.
Predlog akta koji se donosi po hitnom postupku mora se dostaviti odbornicima najkasnije do početka sednice.
7. Potpisivanje i objavljivanje akata
Akte donete na sednici Skupštine potpisuje predsednik Skupštine. Izvornik akta podnetog na potpis predsedniku Skupštine svojim potpisom prethodno overava sekretar Skupštine.
Izvornik akta u tekstu koji je usvojen na sednici Skupštine, potpisan od strane predsednika Skupštine i overen pečatom Skupštine, čuva se u dokumentaciji Skupštine.
Na osnovu izvornika akta sačinjavaju se otpravci akta koji su istovetne sadržine kao izvornik akta.
O izradi izvornika akata i njihovih otpravaka, o čuvanju izvornika akata i njihovoj evidenciji, objavljivanju akata i njihovom dostavljanju zainteresovanim organima i organizacijama stara se nadležna stručna služba Gradske uprave.
Akti Skupštine objavljuju se u "Službenom listu Grada Sombora" kada je to tim aktima propisano.
Prečišćeni tekst odluke, kada je utvrđena obaveza utvrđivanja prečišćenog teksta, utvrđuje radno telo koje je za to posebno ovlašćeno tim aktom.
Prečišćeni tekst priprema organizaciona jedinica Gradske uprave, nadležna za oblast na koju se odnosi odluka iz stava 1. ovog člana.
Prečišćeni tekst odluke objavljuje se u "Službenom listu Grada Sombora".
9. Postupak za utvrđivanje programa rada
Skupština za izvršavanje zadataka iz svog delokruga donosi program rada najkasnije na decembarskoj sednici Skupštine u tekućoj godini za narednu godinu.
Program rada Skupštine zasniva se na pitanjima i zadacima iz delokruga utvrđenog Statutom Grada.
Program rada sadrži: naziv teme, odnosno zadatka, kratko obrazloženje teme, označenje predlagača i rok razmatranja na sednici Skupštine.
Na osnovu prikupljenih podataka i inicijativa odbornika, odborničkih grupa, saveta, komisija, odbora i drugih radnih tela Skupštine, gradonačelnika, Gradskog veća i Gradske uprave, predsednik i sekretar Skupštine sačinjavaju predlog programa i dostavljaju ga Skupštini radi razmatranja i usvajanja.
10. Postupak u vezi tajnog glasanja
Tajno glasanje vrši se glasačkim listićima. Glasački listići su jednake veličine, iste boje i oblika i svaki je overen pečatom opštine.
Glasačke listiće priprema sekretar Skupštine.
Odbornici koji pomažu predsedniku Skupštine u sprovođenju glasanja nadziru predaju glasačkih listića odbornicima. Predaju glasačkih listića beleži na popisu odbornika sekretar Skupštine zaokruživanjem rednog broja ispred imena odbornika kome je glasački listić predat.
Broj glasačkih kutija i mesta na koja će se postaviti, određuje sekretar Skupštine.
Glasanju kod svake glasačke kutije prisustvuje jedan od odbornika izabran da pomaže predsedniku Skupštine za sprovođenje izbora.
U slučaju ponovnog glasanja, sednica se prekida radi pripreme novih glasačkih listića.
Ponovno glasanje sprovodi se po istom postupku kao i prvo glasanje.
Odbornik može glasati samo jednim glasačkim listićem i to lično.
Odbornik glasa tako da na glasačkom listiću zaokružuje redni broj ispred imena kandidata za koga glasa, odnosno zaokružuje reči "za" ili "protiv" predloga.
Nakon što su prisutni odbornici predali glasačke listiće i pošto je predsednik Skupštine objavio da je glasanje završeno, prelazi se na utvrđivanje rezultata glasanja u sali u kojoj se održava sednica.
Rezultat glasanja utvrđuje se na osnovu predatih glasačkih listića.
Rezultat glasanja utvrđuje predsednik Skupštine uz pomoć odbornika koji mu pomažu.
Predsednik Skupštine objavljuje rezultate glasanja na istoj sednici na kojoj je sprovedeno tajno glasanje.
Predsednik Skupštine objaviće koliko je odbornika primilo glasački listić, koliko je odbornika ukupno glasalo, koliko je bilo nevažećih glasačkih listića i koliko je odbornika glasalo za kandidata, odnosno "za" ili "protiv" predloga. Posle toga predsednik Skupštine proglašava koji su kandidati izabrani ili imenovani, odnosno da li je izglasano "za" ili "protiv" predloga.
VII RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG ILI VANREDNOG STANJA
U slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja, predsednik Skupštine grada odlučuje o vremenu i mestu održavanja Skupštine, o načinu pozivanja odbornika na sednicu i rokovima za dostavljanje materijala, određuje način vođenja, izdavanja i čuvanja beleški, tonskih zapisa i zapisnika sa sednica Skupštine i određuje da se materijali koji su na dnevnom redu ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja i utvrđuje način rada o izvršavanju zadataka stručnih službi Skupštine.
U slučaju okolnosti iz prethodnog stava, predlozi odluka i drugih akata koje razmatra Skupština mogu se izneti na razmatranje bez prethodnog razmatranja na radnim telima, a o ovim aktima predsednik daje svoje mišljenje na samoj sednici.
Sednice Skupštine su javne.
Za javnost rada Skupštine odgovoran je predsednik Skupštine.
Skupština, na obrazloženi predlog predsednika Skupštine, stalnog radnog tela, Gradskog veća i najmanje deset odbornika, može odlučiti da sednica ne bude javna zbog razloga bezbednosti i drugih razloga utvrđenih zakonom koji se konstatuju pre utvrđivanja dnevnog reda.
O predlogu iz stava 1. ovog člana Skupština odlučuje bez rasprave.
Sednici Skupštine imaju pravo da prisustvuju i građani koji svoje prisustvo najave organizacionoj jedinici Gradske uprave nadležnoj za poslove Skupštine, dan pre održavanja sednice, osim kada se sednica drži bez prisustva javnosti.
U slučaju da ne postoji mogućnost da svi zainteresovani prisustvuju sednici Skupštine, predsednik Skupštine će odlučiti kome će omogućiti prisustvo sednici, polazeći od redosleda prijavljivanja i interesa prijavljenih za tačke na dnevnom redu.
Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine i njenih radnih tela radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
Skupština može da odluči da predstavnici sredstava javnog informisanja prisustvuju sednici i kad se na njoj pretresa neko pitanje bez prisustva javnosti. Za javnost, o tim pitanjima daju se samo ona obaveštenja o kojima se Skupština izjasni.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine i njenih radnih tela.
Javnost rada obezbeđuje se i putem elektronskih medija, direktnim prenosom toka zasedanja Skupštine, od početka sednice, a najkasnije do 17,00 časova.
Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja.
Tekst službenog saopštenja sastavlja nadležna služba Gradske uprave, a odobrava predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za štampu, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština, može da održi predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine ili odbornik koga ovlasti Skupština, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti tog radnog tela.
Odbornik je dužan da učestvuje u radu Skupštine i radnih tela čiji je član.
Predsednik Skupštine može da odobri odborniku odsustvo sa sednice, o čemu obaveštava Skupštinu.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici Skupštine i sednici radnih tela.
Van skupštinskog zasedanja, odbornik ima pravo da bude redovno, blagovremeno i tačno obaveštavan o pitanjima koja će se razmatrati i o kojima će se odlučivati na sednicama Skupštine i o drugim pitanjima čije mu je poznavanje potrebno radi vršenja funkcije odbornika.
U pripremi za sednicu, odbornik ima pravo da zatraži od predsednika Skupštine, sekretara Skupštine, načelnika Gradske uprave i rukovodilaca organizacionih jedinica, obaveštenja i objašnjenja iz okvira njihovih prava i dužnosti, a koja su mu potrebna za vršenje odborničke funkcije.
Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje iz delokruga rada lokalne samouprave, po pravilu na sednici Skupštine u pismenom obliku.
Odborničko pitanje postavlja se na kraju sednice.
Odborničko pitanje može se postavljati između dve sednice Skupštine u pismenom obliku preko predsednika Skupštine.
Ako smatra da postavljeno pitanje nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, predsednik Skupštine će na to upozoriti odbornika koji postavlja pitanje i pozvati ga da svoje pitanje uskladi sa tim odredbama.
Odborničko pitanje treba da bude jasno formulisano i ne sme da ima obeležja polemike ili rasprave o pojedinom pitanju.
Odgovor na odborničko pitanje može biti usmen ili u pismenom obliku.
Usmeni odgovor daje se na sednici na kojoj je pitanje postavljeno.
Pisani odgovor daje se po pravilu na narednoj sednici Skupštine, a ako je u pripremi odgovora na odborničko pitanje potrebno utvrditi činjenice čije prikupljanje zahteva duži vremenski period, ili izvršiti složeniju analizu, rok za davanje odgovora se produžava za razuman rok neophodan za davanje takvog odgovora.
Kada se odgovor na odborničko pitanje ne daje na istoj sednici na kojoj je pitanje postavljeno, odgovor se, po pravilu, daje u pisanom obliku odborniku koji je odborničko pitanje postavio, uz prethodno mišljenje Gradskog veća.
Na zahtev odbornika koji je pitanje postavio, odgovor se dostavlja svim odbornicima.
Odgovor mora biti kratak, jasan i direktan i, po pravilu, treba da sadrži predloge za rešavanje problema na koje se pitanje odnosi.
Odbornik ima pravo na naknadu troškova za obavljanje odborničke funkcije i druga primanja koja se utvrđuju posebnom odlukom.
Odborniku se, posle izvršene potvrde mandata, izdaje posebna legitimacija.
Komisija za kadrovska i administrativna pitanja i radne odnose propisuje sadržinu, oblik i način izdavanja legitimacije i vođenje evidencije izdatih legitimacija.
X OBAVLJANJE ADMINISTRATIVNO-STRUČNIH POSLOVA ZA POTREBE SKUPŠTINE
Stručne i druge poslove za potrebe Skupštine, njenih radnih tela, odbornika i odborničkih grupa, obavljaju se u okviru Odeljenja za skupštinske i izvršne poslove Gradske uprave Grada Sombora po uputstvima i nalozima sekretara Skupštine grada.
Danom stupanja na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik o radu Skupštine Opštine Sombor ("Sl. list opštine Sombor", br. 11/2006).
Ovaj Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Sombora".