ODLUKA O UTVRĐIVANJU ENERGETSKOG BILANSA REPUBLIKE SRBIJE ZA 2009. GODINU ("Sl. glasnik RS", br. 101/2008)

1. Utvrđuje se Energetski bilans Republike Srbije za 2009. godinu, koji je odštampan uz ovu odluku i čini njen sastavni deo.

2. Ovu odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

ENERGETSKI BILANS REPUBLIKE SRBIJE ZA 2009. GODINU

 

1. UVOD

Energetski bilans predstavlja dokument kojim se utvrđuju godišnji iznosi energije potrebni za uredno i sigurno snabdevanje korisnika energije (neposrednih potrošača). Na pregledan način i u skladu sa metodologijom Eurostata, prikazuje kvantitativne veličine za proizvodnju, potrošnju, uvoz i izvoz električne energije, prirodnog gasa, nafte, derivata nafte, uglja, koksa, toplotne energije i energije pridobijene iz obnovljivih izvora energije, za period od tri godine: 2007, 2008. i 2009. godinu. Sve veličine iskazane su u fizičkim jedinicama [čvrsta goriva u milionima t, tečna goriva u milionima t, gasovita goriva u milionima m3, električna energija u GWh, toplotna energija u TJ i u milionima tona ekvivalentne nafte (Mtoe)]. Jedna tona ekvivalentne nafte iznosi 41,868 GJ ili 11,630 MW električne energije ili dve tone kamenog uglja odnosno 5,586 t sirovog lignita.

U Tabeli 1 prikazani su faktori za konverziju jedinica energije u međunarodnoj statistici.

Pri izradi Energetskog bilansa Republike Srbije za 2009. godinu pošlo se od usvojenih planskih dokumenata, realizacije Energetskog bilansa Republike za 2007. godinu, procene realizacije Energetskog bilansa Republike za 2008. godinu, uslova u kojima se ta realizacija odvijala, pretpostavljenog rasta industrijske proizvodnje i društvenog proizvoda, spoljno-trgovinske razmene, cenovne politike osnovnih vidova energije, monetarne stabilnosti, nastavka procesa restruktuiranja energetskog sektora i daljeg unapređenja tržišta energije.

Svi tokovi energije posmatraju se u okviru tri sistema energije:

- Sistem primarne energije u okviru koje se daje struktura ukupno raspoloživih količina za potrebe transformacija, na bazi proizvodnje iz sopstvenih prirodnih resursa (ugalj, nafta, prirodni gas, hidropotencijal, OIE) i neto uvoza1 primarne energije, uključujući i neto uvoz električne energije. Prikaz korišćenja obnovljivih izvora energije nije potpun, odnosno vodi se samo statistika iskorišćenosti hidropotencijala, proizvodnja i potrošnja tečnih biogoriva i proizvodnja čvrste biomase, tj. ogrevnog drveta. Delimično se prati i proizvodnja geotermalnih voda i to samo iz sistema geotermalnih bušotina kojima upravlja "NIS - Naftagas". Međutim, obaveze koje Republika Srbija ima po Ugovoru o Energetskoj zajednici nameću da se što pre sprovede potpuno evidentiranje korišćenja svih oblika obnovljivih izvora energije;

- Sistem transformacija energije u okviru kojeg se prikazuju ukupne potrebe primarne energije za procese energetske transformacije, ukupne pridobijene količine transformisane - finalne energije i količine energije utrošene za sopstvenu potrošnju uključujući gubitke u transformaciji, prenosu i distribuciji energije do krajnjih potrošača. Strukturu ovog nivoa čine termoelektrane, hidroelektrane, termoelektrane - toplane, toplane, industrijske energente, rafinerije nafte, sušare uglja i visoke peći;

- Sistem finalne energije objedinjuje potrošnju energije za neenergentske svrhe (neenergetska potrošnja) i potrošnju finalne energije u energetske svrhe. Potrošnja finalne energije u energetske svrhe iskazuje se na dva načina. Prvi način obuhvata strukturu sektora potrošnje, a to su industrija, saobraćaj i ostalo (domaćinstva, javne i komercijalne delatnosti i poljoprivreda). Zbog nedovoljnih i nepouzdanih podataka ovu strukturu nije moguće prikazati detaljnije. Drugi način obuhvata strukturu energenata: čvrsta goriva, tečna goriva, gasovita goriva, električna energija, toplotna energija. Budući da nema dovoljno pouzdanih podataka o strukturi potrošnje finalne energije u energetske svrhe, ova struktura je u najvećoj meri procenjena.

Za izradu Energetskog bilansa za 2009. godinu korišćeni su podaci: Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine Autonomne pokrajine Vojvodine, Republičkog zavoda za statistiku Srbije, Uprave carina, JP "Elektroprivreda Srbije", JP "Elektromreža Srbije", JP "Srbijagas", JP "Transnafta", NIS a.d., JP PEU Resavica, "Rudnik Kovin" a.d., Poslovnog udruženja toplana Srbije i toplana u okviru sistema daljinskog grejanja, "US STEEL" Srbija, "VICTORIA GROUP", "PRVA ISKRA NAMENSKA" AD i "Bioplanta" d.o.o. Na osnovu dobijenih podataka i njihove obrade, ustanovljeni su pojedinačni, odnosno sektorski bilansi nafte i naftnih derivata, prirodnog gasa, uglja, električne, toplotne energije i energije biomase, te su isti objedinjeni u Tabeli 3: Zbirni energetski bilans Republike Srbije.

Prikazani podaci odnose se na teritoriju Republike Srbije bez podataka sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, osim u delu proizvodnja električne energije koja se prikazuje zasebno.

–––––––––––––
1 Neto uvoz predstavlja razliku između uvoza i izvoza energenata.

Tabela 1: Faktori za konverziju jedinica energije u međunarodnoj statistici

Iz:	U:	TJ	Gcal	Mtoe	Mbtu	GWh
Teradžul (TJ)		1	238,8	2,388 x 10-5	947,8	0,2778
Gigakalorija (Gcal)		4,1868 x 10-3	1	10-7	3,968	1,163 x 10-3
Mtoe2 (Mtoe)		4,1868 x 104	107	1	3,968 x 107	11630
Miliona Btu3 (MBtu)		1,0551 x 10-3	0,252	2,52 x 10-8	1	2,931 x 10-4
Gigavat sati (GWh)		3,6	860	8,6 x 10-5	3412	1

–––––––––––––
2 Miliona tona ekvivalentne nafte.
3 Miliona tona britanske toplotne jedinice.

2. ENERGETSKI BILANSI PO VRSTAMA ENERGENATA

2.1. Nafta

Bilans nafte obuhvata proizvodnju i neto uvoz sirove nafte, preradu u rafinerijama i proizvodnju, neto uvoz i potrošnju derivata nafte.

Proizvodnja sirove nafte se odnosi na proizvodnju u zemlji i proizvodnju u Angoli, ali se bilansira samo domaća proizvodnja. Potrebe Republike Srbije u sirovoj nafti u 2009. godini podmiruju se 80% iz neto uvoza i 20% iz domaće proizvodnje. Domaća proizvodnja sirove nafte planirana za 2009. godinu iznosi 0,614 miliona t, što je za 2% manje od procenjene proizvodnje u 2008. godini, koja iznosi 0,627 miliona t.

Uvoz sirove nafte u 2009. godini planiran je u količinama od 2,770 miliona t, što je za 1,25% više od procenjenog uvoza u 2008. godini koji iznosi 2,736 miliona t.

Prerada sirove nafte odvija se u jednoj rafineriji na dva lokaliteta, Novi Sad i Pančevo. Za preradu se koristi raspoloživa sirova nafta obezbeđena iz domaće proizvodnje, neto uvoza i zaliha i komponente za preradu (poluproizvodi). Prerada sirove nafte i poluproizvoda planirana je u količini od 3,558 miliona t, što je za 0,5% više od procenjene prerade u 2008. godini koja je iznosila 3,541 miliona t.

Proizvodnja derivata nafte u 2009. godini planirana je u količinama od 3,570 miliona t, što je za 0,8% više u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2008. godini koja je iznosila 3, 541 miliona t.

Neto uvoz derivata nafte u 2009. godini planiran je u količinama od 1,184 miliona t, što je za 12,2% više od procenjenog uvoza u 2008. godini koji iznosi 1,055 miliona t.

Potrošnja derivata nafte u 2009. godini planirana je u količinama od 4,381 milion t, što je za 3,5% više u odnosu na procenjenu potrošnju u 2008. godini koja iznosi 4,234 miliona t. Potrebne količine derivata nafte za uredno i sigurno snabdevanje kupaca obezbeđuju se 71% iz domaće proizvodnje i 29% iz uvoza.

Posmatrano po sektorima potrošnje, potrošnja energetskog sektora učestvuje sa 80%, a potrošnja neenergentskog sektora sa 20%. Planirana potrošnja derivata u energetskom sektoru u 2009. godini je 5% veća od procenjene potrošnje u 2008. godini koja iznosi 2,983 miliona t. Planirana potrošnja derivata u neenergetskom sektoru u 2009. godini je za 3% manja u odnosu na procenjenu potrošnju u 2008. godini koja iznosi 0,885 miliona t.

U strukturi potrošnje derivata nafte motorna goriva (uključujući i TNG) učestvuju sa 64%, lož ulje sa 13%, primarni benzin sa 12% i ostali derivati sa 11%. Snažan rast potrošnje motornih goriva u poslednjim godinama biće nastavljen i u 2009. godini. Očekuje se porast potrošnje motornih goriva za 7%, zatim, pad potražnje lož ulja za 2,8%, pad potrošnje primarnog benzina za celih 5% i porast potrošnje ostalih derivata za 1,7%.

2.2. Prirodni gas

Bilans prirodnog gasa obuhvata proizvodnju prirodnog gasa, uvoz i potrošnju. Potrebne količine prirodnog gasa za uredno snabdevanje kupaca se obezbeđuju 91% iz uvoza i 9% iz sopstvene proizvodnje. Od ukupno obezbeđenih količina gasa jedan deo gasa biće utrošen i za utiskivanje u podzemno skladište gasa Banatski Dvor. Deo ovih količina biće operativno raspoloživ tokom cele 2009. godine, tako da se po prvi put očekuje značajnija eksploatacija gasa iz ovog objekta i to kod vršne potrošnje ili smanjenja isporuke u uslovima više sile.

Proizvodnja prirodnog gasa obuhvata proizvodnju iz naftno-gasnih i gasnih ležišta na prostoru Republike Srbije. Ukupna proizvodnja u 2009. godini planirana je u količini od 224,2 miliona m3, što je za 11% manje u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2008. godini koja iznosi 251,4 miliona m3.

Uvoz prirodnog gasa u 2009. godinu planiran je u količini od 2.406,2 miliona m3, što je za 4% više od procenjenog uvoza u 2008. godini koji iznosi 2.313,7 miliona m3. U cilju sigurnosti snabdevanja za grejnu sezonu 2008/2009. godinu, kod vršne potrošnje kada su potrebe za uvoznim gasom veće od maksimalnih 10 miliona m3/dan, biće obezbeđeno 7,9 miliona m3 prirodnog gasa uvozom iz Mađarske. Ostale količine će po osnovu dugoročnog ugovora biti nabavljene iz Ruske Federacije.

Potrošnja prirodnog gasa utvrđena je na osnovu podataka distributera gasa i procenjene potrošnje prirodnog gasa za ostale potrošače. Ukupne potrebe prirodnog gasa u 2009. godini planirane su u količini od 2.630,358 miliona m3, što je za 2,5% više od procenjenih količina u 2008. godini koje iznose 2.565,094 miliona m3. Posmatrano po sektorima potrošnje, sistem transformacije učestvuju sa 31%, finalna potrošnja 49%, neenergetska potrošnja 20%. Za potrebe sistema transformacija (termoelektrane - toplane, toplane i industrijske energane) u 2009. godini planirana je potrošnja u količini od 755,790 miliona m3, što je za 1,3% manje od procenjene potrošnje u 2008. godini koja iznosi 765,663 miliona m3. Finalna potrošnja u 2009. godini planirana je u količini od 1.202,179 miliona m3, što je za 3,8% više od procenjene potrošnje u 2008. godini koja iznosi 1.158,155 miliona m3. Potrošnja gasa u neenergetske svrhe u 2009. godini planirana je u količini od 492,693 miliona m3, što je za 10,4% više od procenjene potrošnje u 2008. godini koja iznosi 446,088 miliona m3.

Realizacija energetskog bilansa u 2009. godini u delu koji se odnosi na potrošnju prirodnog gasa zavisi od nekoliko faktora:

- temperature vazduha: iskustvo iz 2007. i 2008. godine pokazuje da spoljna temperatura vazduha znatno utiče na smanjenje potrošnje prirodnog gasa u delu industrije, toplane i domaćinstva. Planirano je smanjenje potrošnje gasa u delu toplana za 3% i povećanje potrošnje gasa u delu domaćinstva za 5%. Ovo je svakako rezultat povećanja broja korisnika gasa, odnosno priključenje novih domaćinstava koji je jedan od prioriteta definisanih u okviru Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, kao i Uredbe o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine. Priključenje novih domaćinstava zavisi od investicija u gasne distributivne mreže svih distributera, cene priključka, pariteta cena energenata i energije i mogućnosti građana da pređu na korišćenje ovog energenta;

- disparitet u cenama energenata i energije je jedan od ključnih faktora koji utiče na oscilacije potrošnje prirodnog gasa u odnosu na planirane količine. Ovaj problem je veoma izražen u delu industrije i poljoprivrede, tako da se u ovim segmentima srpske privrede u 2009. godini očekuje smanjenje potrošnje gasa u odnosu na procenjenu potrošnju u 2008. godini, i to u industriji za 2,3%, u poljoprivredi i do 44%.

2.3. Ugalj

Bilans uglja obuhvata proizvodnju, preradu, uvoz, izvoz i potrošnju uglja, uvoz koksa i proizvodnju i potrošnju visokopećnog gasa. Potrebne količine uglja i koksa za uredno snabdevanje kupaca se obezbeđuju 96% iz domaće proizvodnje i prerade i 4% iz uvoza.

Proizvodnja uglja obuhvata proizvodnju kamenog uglja, mrkog uglja i lignita. Proizvodnja kamenog i mrkog uglja odvija se isključivo u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom. Proizvodnja lignita odvija se u rudnicima sa površinskom eksploatacijom i rudniku sa podvodnom eksploatacijom. Proizvodnja kamenog uglja u 2009. godini planirana je u količini od 70.000,00 t i identična je sa procenjenom proizvodnjom u 2008. godini. Proizvodnja mrkog uglja u 2009. godini planirana je u količini od 419.000,00 t, što je za 16% više u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2008. godini. Ukupna proizvodnja lignita u 2009. godini planirana je u količini od 38,24 miliona t, što je za 1,3% manje od procenjene proizvodnje u 2008. godini koja iznosi 38,73 miliona t. Lignit u ukupnoj proizvodnji učestvuje sa 97%, sušeni lignit sa 1,3%, mrki ugalj 1,1% i kameni ugalj sa 0,2%.

Prerada uglja obuhvata proizvodnju sušenog "kolubarskog" lignita. Planirane količine sušenog lignita u 2009. godini iznose 0,506 miliona t, što je za 9,6% manje od procenjene proizvodnje u 2008. godini koja iznosi 0,560 miliona t.

Neto uvoz uglja obuhvata uvoz deficitarnih količina uglja i to na prvom mestu uvoz koksa za potrebe metalurškog kompleksa i uvoz visokokaloričnog kamenog uglja za potrebe industrije, a zatim i uvoz mrkog uglja za široku potrošnju. U okviru neto uvoza uglja obuhvaćen je i izvoz minimalnih količina mrkog uglja, lignita iz podvodne eksploatacije, sušenog lignita i reizvoz koksa. Neto uvoz uglja u 2009. godini planiran je u količini od 1,45 miliona t, što je za 2% više od procenjenog neto uvoza u 2008. godini koji iznosi 1,42 miliona t. U ukupnom neto uvozu koks učestvuje sa 65%, kameni ugalj sa 21%, lignit sa 10%, mrki ugalj sa 3,8% i sušeni lignit sa 0,2%.

Potrošnja uglja i koksa, uz pridružene količine visokopećnog gasa, u 2009. godini planirana je u količini od 9,156 Mtoe, što je za 3,6% manje od procenjene potrošnje u 2008. godini koja iznosi 9,501 Mtoe. Potrošnja sistema transformacija učestvuje sa 87%, dok finalnu potrošnju čine 13%. Za potrebe transformacija u 2009. godini biće utrošeno 7,884 Mtoe, što je za 6,5% manje od procenjene potrošnje u 2008. godini koja iznosi 8,430 Mtoe. Transformacije obuhvataju pored potrošnje u elektranama, toplanama i industrijskim energanama i količine koksa za visoke peći i proizvodnju i potrošnju visokopećnog gasa. Pri tome su izdvojene količine lignita potrebne za preradu, tj. proizvodnju sušenog uglja. Planirana finalna potrošnja u 2009. godini iznosi 1,127 Mtoe i za 24% je veća od procenjene potrošnje u 2008. godini koja iznosi 0,910 Mtoe.

2.4. Električna energija

Bilansirana električna energija obuhvata:

- proizvodnju električne energije u termoelektranama, termoelektranama - toplanama i hidroelektranama;

- neto uvoz električne energije;

- potrošnju za pumpne akumulacije;

- gubitke u prenosu i distribuciji;

- potrošnju energetskog sektora;

- finalnu potrošnju po sektorima potrošnje.

Proizvodnja električne energije u 2009. godini planira se u iznosu od 37.705 GWh, što je za 2% više u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2008. godini koja iznosi 36.922 GWh. Od ukupno planirane proizvodnje u 2009. godini termoelektrane će proizvesti 26.415 GWh ili 70%, termoelektrane - toplane 630 GWh ili 2% i hidroelektrane 10.660 GWh ili 28%. U strukturi proizvodnje električne energije iz hidroelektrana, protočne učestvuju sa 88,6%, akumulacijske sa 7,4%, reverzibilne sa 3,5% i male hidroelektrane sa 0,5%. Planirane količine iz proizvodnje i neto uvoza po osnovu dugoročnih ugovora i ostalih potraživanja u potpunosti će zadovoljiti potrebe potrošača za električnom energijom u Republici Srbiji.

Neto uvoz posmatrano u odnosu na procenjenu realizaciju u 2008. godini kada je iskazan neto uvoz u količini od 31 GWh, u 2009. godini planiran je neto uvoz u iznosu od 23 GWh.

Gubici prenosa u 2009. godini su planirani u iznosu od 1.291 GWh, što je za 1,6 % manje od procenjenih gubitaka u 2008. godini koji iznose 1.312 GWh. Gubici distribucije u 2009. godini su planirani u iznosu od 4.503 GWh, što je za 1,5 % manje od procenjenih gubitaka u 2008. godini koji iznose 4.572 GWh.

Finalna potrošnja električne energije u 2009. godini planirana je u iznosu od 28.854 GWh, što je za 3% više od procenjene finalne potrošnje u 2008. godini koja iznosi 27.980 GWh. U strukturi potrošnje industrija učestvuje sa 27,4 %, saobraćaj 0,9%, domaćinstva 52%, poljoprivreda 0,7% i ostale delatnosti4 sa 19%. Posmatrano po sektorima finalne potrošnje u odnosu na procenjenu finalnu potrošnju u 2008. godini zabeležen je porast potrošnje električne energije u industriji za 1,9%, saobraćaju 9%, domaćinstvima 2,1% i ostalim delatnostima 7,4%.

Trgovina električnom energijom: ratifikacijom Ugovora o osnivanju Energetske zajednice jula 2006. godine u Republici Srbiji stekli su se osnovni preduslovi za uspostavljanje tržišta električne energije i gasa kako na celokupnoj teritoriji JI Evrope tako i na unutrašnjem tržištu.

Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Proizvodnja električne energije u 2009. godini u elektranama AP Kosovo i Metohija planirana je u iznosu od 5.621 GWh, što je za 9,4% više u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2008. godini koja iznosi 5.139 GWh. Podaci o razmeni, gubicima u prenosu i distribuciji i finalnoj potrošnji nisu dostupni i neće biti obuhvaćeni ovim energetskim bilansom.

–––––––––––––
4 Javne i komercijalne (uslužne) delatnosti.

2.5. Toplotna energija

Bilans toplotne energije obuhvata potrošnju energenata, proizvodnju toplotne energije u termoelektranama, termoelektranama - toplanama, toplanama i industrijskim energanama, kao i finalnu potrošnju po sektorima potrošnje.

U proizvodnji toplotne energije u 2009. godini, kao energetsko gorivo ugalj učestvuje sa 37%, prirodni gas sa 47% i tečna goriva sa 16%. Ukupna potrošnja energenata planirana je u količini od 1,310 Mtoe, što je 7,6% manje u odnosu na procenjeni iznos u 2008. godini. Planom proizvodnje toplotne energije za 2009. godinu predviđa se zamena goriva fosilnog porekla ekološki prihvatljivim i energetski efikasnim energentom, gasom. Planom za 2009. godinu, u strukturi potrošnje energenata za proizvodnju toplotne energije, predviđeno je smanjenje utroška uglja sa 41% u 2008. godini na 37% u 2009. godini i povećanje utroška gasa sa 43% u 2008. godini na 47% u 2009. godini, dok je utrošak mazuta zadražan na istom nivou. Istovremeno, planirano je smanjenje potrošnje uglja za 17,5% i tečnih goriva (mazuta) za 4,34% i povećanje potrošnje gasa za 1% što je prikazano na Slici 1: Potrošnja goriva po vidovima energenata u proizvodnji toplotne energije.

Slika 1: Potrošnja goriva po vidovima energenata u proizvodnji toplotne energije.

Proizvodnja toplotne energije u 2009. godini planirana je u iznosu od 40.654 TJ, što je za 5,4% manje od procenjene proizvodnje u 2008. godini koja iznosi 42.950 TJ, ali za 6% veća od ostvarene proizvodnje u 2007. godini. Posmatrano po vidovima izvora toplotne energije, toplane učestvuju sa 49%, industrijske energane sa 33%, termoelektrane sa 15% i termoelektrane - energane sa 3% (Slika 2).

Slika 2: Struktura proizvodnje toplotne energije po energetskim postrojenjima u 2009. godini.

Finalna potrošnja toplotne energije u 2009. godinu planirana je u iznosu od 36.588 TJ, što je za 5,4% manje od ostvarene potrošnje u 2008. godini koja iznosi 38.661 TJ. U strukturi potrošnje industrija učestvuje sa 58% i domaćinstva i ostali sektor sa 42%.

2.6. Obnovljivi izvori energije

Bilansiranje energije iz obnovljivih izvora energije za sada je jedino moguće u delu proizvodnje i potrošnje električne energije iz velikih vodenih tokova, tečnih biogoriva i čvrste biomase (ogrevno drvo). Korišćenje ostalog potencijala obnovljivih izvora energije se većim delom ne evidentira na organizovan i sistematičan način (ili se evidentira ali delimično), a nisu rađena ni istraživanja. To se pre svega odnosi na geotermalne vode, upotrebu biomase iz ostataka poljoprivrednih kultura i otpadnog drveta u drvnoj industriji. Bilansiranje proizvodnje geotermalnih voda sprovodi se samo na teritoriji AP Vojvodina i to isključivo na bušotinama koje su u nadležnosti "NIS - Naftagas". Planirana proizvodnja u 2009. godini je za 0,87% manje od procenjene proizvodnje u 2008. godini. Međutim, ni u ovom delu nije zabeležena potrošnja po sektorima potrošnje. Može se smatrati da se potrošnja odvija u sektoru široke potrošnje i to prvenstveno za potrebe banjskih centara u balneološke svrhe i delimično za dogrevanje korisnih površina zatvorenih sportsko-rekreativnih centara.

Upotreba otpadne biomase od poljoprivrednih kultura još uvek se sprovodi neorganizovano i u upotrebi je sezonski kod većih poljoprivrednih proizvođača. Upotreba otpada iz prerade drveta primetna je u preduzećima drvne industrije sa velikom produkcijom i zavidnim nivoom tehnološke opremljenosti. Potrošnja se odvija u zatvorenom sistemu za zagrevanje radnog prostora i za proizvodnju tehnološke pare.

Proizvodnja električne energije iz velikih vodenih tokova obuhvaćena je u sklopu poglavlja o ukupnoj proizvodnji električne energije u Republici Srbiji. Bolja tehnološka spremnost i povoljni hidrometeorološki uslovi omogućiće i veću iskoristivost instalisanih hidroenergetskih kapaciteta na velikim vodenim tokovima. U 2009. godini planirano je korišćenje hidropotencijala velikih vodenih tokova u količini od 0,923 Mtoe, što je za 5,1% više od procenjenog u 2008. godini koji iznosi 0,878 Mtoe. Ukupan potencijal velikih vodenih tokova iznosi 1,3 Mtoe godišnje, od čega je iskorišćeno nešto više od 66%. Potencijal malih vodenih tokova na kojima su utvrđene mogućnosti izgradnje malih hidroelektrana (do 10 MW) procenjen je u iznosu od 0,155 Mtoe. Proizvodnja električne energije malih hidroelektrana u okviru sistema JP "Elektroprivreda Srbije", u 2009. godini planirana je u iznosi od 50 GWh ili 0,0043 Mtoe, što je za 6,8% više od procenjene proizvodnje u 2008. godini. Preostali potencijal velikih vodenih tokova od 0,6 Mtoe, uz potencijal malih vodenih tokova od 0,155 Mtoe godišnje, čini približno 35% ukupnog hidropotencijala Republike Srbije. Značajnije korišćenje evidentiranog preostalog potencijala u iznosu od 0,755 Mtoe je uslovljeno inženjersko-tehnološkim rešenjima, svojinsko-pravnim i finansijsko-ekonomskim ograničenjima.

Proizvodnja tečnih biogoriva obuhvata proizvodnju biodizela i bioložulja. Proizvodnja biodizela (BD-100) u 2009. godini planirana je u količini od 360 t, što je za 75% manje od procenjene proizvodnje u 2008. godini. Posmatrano po sektorima potrošnje, potrošnja biodizela odvija se isključivo u sektoru finalne potrošnje, i to: 67% biodizela se plasira u saobraćaju i 33% u poljoprivredi. Proizvodnja bioložulja u 2009. godini nije planirana, što predstavlja stoprocentni pad u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2008. godini koja iznosi 40 t.

Nakon uspešno započete proizvodnje tečnih biogoriva u 2007. godini, u 2008. godini beleži se drastičan pad proizvodnje da bi planovi u 2009. godini bili minimalistički. Proizvodnja se odvija u uslovima: visoke cene sirovog ulja (poluproizvoda) na produktnoj berzi, niske primarne proizvodnje uljarica, visokokonkurentne cene fosilnih goriva i bez podsticajnih sredstava.

Proizvodnju čvrste biomase (ogrevno drvo) sistematski prati Republički zavod za statistiku. Projekcija proizvodnje za 2009. godinu je urađena na osnovu trendova 2002-2008. Procenjuje se da će u 2009. godini biti proizvedeno 0,163 Mtoe čvrstog biogoriva, što je za 1,8% više od procenjene proizvodnje koja iznosi 0,160 Mtoe. Potrošnja čvrste biomase odvija se dominantno u okviru široke potrošnje i to u sektoru domaćinstva i delimično javnim i komercijalnim delatnostima za potrebe zagrevanja prostorija. Upotreba ogrevnog drveta za potrebe zagrevanja karakteristika je ruralnih krajeva i obodnih delova prigradskih naselja. Po pravilu ruralni krajevi gravitiraju područjima sa visokom produkcijom drvne mase ili je pak udaljeno od ostalih izvora snabdevanja i domaćinstva su sa niskom kupovnom moći, tako da je ogrevno drvo cenovno najprihvatljivije i nema alternativu. Upotreba ogrevnog drveta u obodnim delovima prigradskih naselja zadržaće se i u narednim godinama. Ovo iz razloga niske kupovne moći stanovništva sa jedne strane i visoke cene konvencionalnih goriva (ložulje, tečni gas, ugalj), spore izgradnje distributivne gasne mreže i skupe ugradnje gasne instalacije sa druge strane, koja je po pravilu bez olakšica i povoljnih kreditnih uslova.

3. UKUPNE POTREBE ZA ENERGIJOM

Ukupne potrebe Republike Srbije (bez potreba za teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija) na godišnjem nivou prikazuju se u okviru zbirnog energetskog bilansa, a na osnovu prethodno definisanih pojedinačnih bilansa za naftu i derivate nafte, prirodni gas, ugalj, električnu i toplotnu energiju i energiju iz obnovljivih izvora energije. Posebno u okviru zbirnog energetskog bilansa je utvrđena:

- ukupna domaća proizvodnja primarne energije;

- neto uvoz;

- ukupno raspoloživa primarna energija za potrošnju;

- energenti za energetske transformacije;

- potrošnja energetskog sektora;

- gubici u prenosu i distribuciji;

- neenergetska potrošnja;

- finalna potrošnja energenata prema sektorima potrošnje i prema energentima.

Ukupna planirana primarna energija za potrošnju u 2009. godini iznosi 17,794 Mtoe što je za 1% više od procenjene ukupne količine primarne energije u 2008. godini koja iznosi 17,637 Mtoe. Potrebna količina primarne energije obezbediće se 55% iz domaće proizvodnje i 45% neto uvoza. Ovako isplanirane količine primarne energije imaju trend povećanja uvozne zavisnosti za 1% u odnosu na procenjenu uvoznu zavisnost u 2008. godini.

Domaća proizvodnja primarne energije obuhvata eksploataciju/korišćenje domaćih resursa uglja, sirove nafte, prirodnog gasa i obnovljivih izvora energije (hidropotencijal, ogrevno drvo i biodizel) na godišnjem nivou. Planirana proizvodnja primarne energije u 2009. godini iznosi 9,756 Mtoe i za 0,6% je manja od procenjene proizvodnje u 2008. godini koja iznosi 9,817 Mtoe. U strukturi proizvodnje primarne energije ugalj učestvuje sa 79%, obnovljivi izvori energije sa 11% (hidropotencijal sa 9%, ostalo sa 2%), nafta sa 8%, i prirodni gas sa 2% (Slika 3).

Slika 3: Struktura energenata u proizvodnji primarne energije u 2009. godini.

Neto uvoz primarne energije u 2009. godini planiran je u količini od 8,037 Mtoe, što je za 2,8% više od procenjenog neto uvoza u 2008. godini koji iznosi 7,820 Mtoe. Najveće učešće u neto uvozu, od 63%, ima sirova nafta i derivati nafte, zatim prirodni gas 24% i visokokalorični ugljevi (koks i kameni ugalj) 13% (Slika 4). Uvoz električne energije koji se procenjuje da će biti realizovan u 2008. godini, u 2009. godini biće supstituisan iz domaće proizvodnje, a eventualni viškovi plasirani u izvoz.

Slika 4: Struktura energenata u uvozu primarne energije u 2009. godini.

Ukupna primarna energija raspoloživa za potrošnju koristi se:

- za transformacije u termoelektranama, hidroelektranama, termoelektranama - toplanama, toplanama, industrijskim energanama, rafinerijama nafte, sušarama, visokim pećima;

- direktno za finalnu potrošnju.

U okviru pojedinačnih bilansa definisani su energenti koji ulaze u proces transformacija, zatim izlazi iz transformacija odnosno proizvodnja transformisanih oblika energije i učešće energetskih postrojenja u transformacijama.

Kao ulazni energenti sistema transformacija najzastupljeniji je ugalj sa 62%, potom sirova nafta i poluproizvodi sa 24%, hidropotencijal sa 7%, prirodni gas sa 3% i derivati nafte i visokopećni gas sa po 2% (Slika 5).

Slika 5: Struktura energenata koji učestvuju u transformacijama u 2009. godini

U strukturi transformisanih oblika energije (korisna energija), iz sopstevnih postrojenja, derivati nafte učestvuju sa 41% (3,303 Mtoe), električna energija sa 40% (3,243 Mtoe), toplotna energija sa 12% (0,971 Mtoe), visokopećni gas sa 4% (0,338 Mtoe) i sušeni ugalj sa 3% (0,213 Mtoe) (Slika 6).

 

Slika 6: Proizvodnja transformisanih oblika energije u Mtoe u 2009. godini.

U strukturi proizvodnje korisne energije (transformisani oblici energije) rafinerije učestvuju sa 45% ili 3,640 Mtoe, termoelektrane sa 29% ili 2,272 Mtoe, hidroelektrane sa 12% ili 0,917 Mtoe, visoke peći sa 4% ili 0,338 Mtoe, sušara uglja sa 3% ili 0,213 Mtoe, toplane sa 2% ili 0,148 Mtoe i termoelektrane - toplane sa 1% ili 0,054 Mtoe (Slika 7). Proizvodnja rafinerija biodizela je statistički zanemarljiva i ovde se ne navodi.

Slika 7: Učešće energetskih postrojenja u proizvodnji transformisanih oblika energije u 2009. godini.

Finalna potrošnja energije predstavlja sumu primarne energije koja se ne koristi u transformacijama (koristi se direktno u sektorima potrošnje) i energije koja se dobija u procesima transformacija, umanjenu za potrošnju energetskog sektora, gubitke u prenosu i distribuciji energije i neenergentsku potrošnju.

Potrošnja finalne energije u 2009. godini planirana je u količini od 9,082 Mtoe, što je za 6% više od procenjene potrošnje finalne energije u 2008. godini koja iznosi 8,550 Mtoe. U strukturi potrošnje finalne energije saobraćaj učestvuju sa 32%, industrija sa 32%, dok ostali sektori zajedno (domaćinstva, poljoprivreda i javne i komercijalne delatnosti) učestvuju sa 36% (Slika 8).

Slika 8: Učešće sektora potrošnje u finalnoj potrošnji energije u 2009. godini.

Najveći porast potrošnje u 2009. godini planiran je u sektoru saobraćaja i to za 8%, potom u sektoru industrija za 7% i u sektoru ostale delatnosti (domaćinstva, poljoprivreda i javne i komercijalne delatnosti) za 4% u odnosu na procenjenu potrošnju u 2008. godini.

U strukturi potrošnje finalne energije po energentima u 2009. godini tečna goriva učestvuju sa 40%, električna energija sa 26%, čvrsta goriva sa 13%, gasovita goriva sa 11% i toplotna energija sa 10% (Slika 9). Najveći porast potrošnje planiran je u delu čvrsta goriva i to 24% više u odnosu na 2008. godinu, potom gasovitih goriva za 3,8%, tečnih goriva za 3,5%, električne energije za 2,2 % i smanjenje potrošnje toplotne energije za 5%. Ukupan porast potrošnje eneregenata u finalnoj potrošnji u 2009. godini planiran je u visini od 4,4% u odnosu na 2008. godinu.

Slika 9: Struktura energenata u finalnoj potrošnji energije u 2009. godini.

4. ZAKLJUČAK

Energetski bilans Republike Srbije za 2009. godinu zasnovan je na prirodnim potencijalima Republike Srbije, tehničko-tehnološkoj spremnosti energetskog sistema i sa ciljem ostvarenje tekuće energetske politike.

Energetski bilans Republike Srbije obezbeđuje na kvantitativno-kvalitativan način uvid u energetsku situaciju zemlje i daje ocenu tekućeg stepena razvoja energetike. Ujedno ukazuje na tokove energenata i energije, ograničenja u snabdevanju i funkcionisanju celokupnog sistema, potreban nivo zaliha i potencijal novih izvora energije i moguću supstituciju deficitarnih energenata novim, obnovljivim izvorima energije.

Radi realizacije energetskog bilansa i smanjenja uvozne zavisnosti neophodno je ispuniti uslove predviđene Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, a posebno:

- obezbediti izvršenje svih planiranih remonta;

- obezbediti potreban nivo finansijskih sredstava za potrebe završetka izgradnje podzemnog skladišta gasa;

- sprovesti energičnije mere u smanjenju distributivnih gubitaka, podjednako i u distribuciji električne energije i distribuciji gasa;

- iznaći modalitet ili izvor energije za regulisanje tehničkih gubitaka u prenosnoj mreži nastalih po osnovu dispariteta cene električne energije na domaćem tržištu i cene električne energije sa drugih tržišta;

- blagovremeno ugovoriti uslužnu preradu ili obezbediti nesmetani uvoz tečnih goriva (motorni benzin i mazut) do nivoa količina potrebnih za realizaciju energetskog bilansa za 2009. godinu;

- kroz različite modalitete podsticaja obezbediti potrebna sredstva i dodatna ulaganja u modernizaciju i podizanje proizvodnje u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom. Rastom cena energije na svetskom tržištu ugalj ponovo dobija na značaju, a svako povećanje domaće proizvodnje primarne energije ima direktan uticaj na smanjenje ukupnog deficita Republike Srbije;

- intenzivirati mere i aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti i povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije;

- u cilju obezbeđenja sigurnog snabdevanja energijom i energentima zadužiti organizacione jedinice u Ministarstvu rudarstva i energetike i druge institucije za operativno praćenje i izveštavanje o stepenu realizacije energetskog bilansa, na mesečnom, kvartalnom, polugodišnjem i godišnjem nivou.

Dugoročno posmatrano potrebno je ispuniti sledeće uslove:

- razmotriti mogućnost uvođenja posebne kreditne linije za kategoriju potrošača gasa u sektorima finalne potrošnje i time pokrenuti novi talas intenzivnije gasifikacije;

- pokrenuti geološka istraživanja u cilju utvrđivanja novih komercijalnih (eksploatacionih) rezervi energetskih sirovina i geotermalne energije;

- formirati tržište obnovljivih izvora energije, posebno tržište biomase, ogrevnog drveta, briketa, peleta, drvenog otpada).

U Tabeli 2 prikazani su osnovni energetski indikatori.

Tabela 2: Osnovni energetski indikatori

REPUBLIKA SRBIJA	2007.	2008.	2009.
EFIKASNOST TRANSFORMACIJA (FE/PE)	0,49	0,48	0,51
Potrošnja PE po stanovniku (kg en/capita)	2228	2395	2416
Potrošnja el. energije po stanovniku (kg en/capita)	3395	3553	3618
Učešće domaćinstava u potrošnji el. energije	56	56	55
Učešće el. energije proizvedene iz OIE u ukupnoj el. energiji	28	27	28
Učešće OIE u potrošnji FE u %	13	12	12

Tabela 3: Zbirni energetski bilans

Republika Srbija (bez podataka za KiM)		Realizacija u 2007.		Procena 2008.		Plan za 2009.		2009/2008
		fizičke jedinice	Mtoe	fizičke jedinice	Mtoe	fizičke jedinice	Mtoe
PROIZVODNJA PRIMARNE ENERGIJE		-	9,382		9,817		9,756	99
Ugalj	1000 t		7,431	-	7,820	-	7,733	99
Nafta	M tona	0, 628	0,581	0,627	0,579	0,614	0,567	98
Gas	M m2	249	0,198	251	0,200	224	0,178	89
Hidropotencijal	GWh	10.032	0,863	10.134	0,872	10.660	0,917	105
Biodizel	1000 t	8	0,008	1	0,001	0,4	0,000	25
Biomasa, čvrsta	TJ		0,158		0,160		0,163	102
ZALIHE	-	-	0,144	-	0,185	-	0,198	107
NETO UVOZ ENERGENATA	-	-	7,020		7,820		8,037	103
Ugalj	-	-	0,837	-	0,971	-	1,070	110
Nafta	-		4,523		5,005		5,054	101
Sirova nafta	-	2,882	2,706	3,072	2,885	2,864	2,660	92
Derivati nafte	-	0,864	1,817	1,056	2,120	1,184	2,394	113
Gas	-	2.106	1,677	2.314	1,842	2.406	1,916	104
Električna energija	-		0,007		0,003		-0,002	-74
UKUPNA PRIMARNA ENERGIJA (PE) ZA POTROŠNJU	-	-	16,412		17,637		17,794	101
Ugalj	-	-	8,268	-	8,791	-	8,803	100
Nafta	-	-	3,430	-	3,648	-	3,227	88
Gas	-	2.355	1,875	2.565	2,042	2.630	2,292	112
Električna energija	-		-0,007		0,003		-0,002	-74
Obnovljivi izvori (hidropotencijal i ostalo)	-		1,029		1,033		1,080	105
Električna energija	GWh	-	0		0		0	0
UVOZNA ZAVISNOST (%)	-	-	42,8	-	44,3	-	45,2	102
UČEŠĆE U UKUPNOJ BRUTO POTROŠNJI (%)	-	-		-		-
Ugalj	-	-	50		50		49	99
Nafta	-	-	32		33		32	88
Gas	-	-	11		11		13	111
Obnovljivi izvori (hidropotencijal i ostalo)	-	-	6		6		6	104
Električna energija	-	-	0	-	0		0	0
PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE	GWh		3,125		3,175		3,243	102
Termoelektrane	GWh	25.788	2,218	24.611	2,273	24.551	2,272	100
Hidroelektrane	GWh	10.032	0,863	10.048	0,872	10.572	0,917	105
Termoelektrane - toplane	GWh	513	0,044	340	0,031	570	0,054	174
ENERGENTI ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE	-	-		-		-
Ugalj	-	-	7,082	-	7,692	-	7,169	93
Nafta	-	-	0,000	-	0,000	-	0,000	-
Gas	-	-	0,109	-	0,048	-	0,048	100
Hidropotencijal	-	-	0,863	-	0,872	-	0,917	105
ENERGENTI ZA DRUGE TRANSFORMACIJE	-	-	4,670	-	4,842	-	4,825	100
Rafinerije	-	-	3,221	-	3,293	-	3,312	101
Toplane	-	-	0,547	-	0,539		0,527	98
Industrijske energane		-	0,338	-	0,422		0,434	103
Sušara	-	-	0,243	-	0,245	-	0,211	86
Ostalo	-	-	0,321	-	0,343	-	0,341	100
POTROŠNJA ENERGETSKOG SEKTORA	-	-	1,291	-	1,222	-	1,107	91
NEENERGETSKA POTROŠNJA	-	-	1,178	-	1,278	-	1,287	101
GUBICI PRENOSA I DISTRIBUCIJE	-		0,247	-	0,599	-	0,672	112
POTROŠNJA FINALNE ENERGIJE (FE)	-	-	7,995	-	8,550	-	9,082	106
PO SEKTORIMA	-	-	7,995	-	8,550	-	9,082	106
Industrija	-		2,410	-	2,652	-	2,840	107
Saobraćaj	-		2,579	-	2,659	-	2,867	108
Ostalo (domaćinstva, JKD, poljoprivreda)	-		3,006	-	3,239	-	3,374	104
PO ENERGENTIMA	-	-	7,665	-	8,389	-	8,752	104
Čvrsta goriva	-	-	0,636	-	0,910	-	1,127	124
Tečna goriva	M tona		3,145		3,361		3,479	104
Gasovita goriva	M m3	1,114	0,887	1,158	0,922	1,202	0,957	104
Električna energija	GWh	25.257	2,172	26.438	2,274	26.917	2,315	102
Toplotna energija	TJ	34,554	0,825	38,661	0,923	36,588	0,874	95
STRUKTURA ENERGENATA U %
Čvrsta goriva			8		11		13
Tečna goriva			41		40		40
Gasovita goriva			12		11		11
Električna energija			28		27		26
Toplotna energija			11		11		10