ZAKONO RATIFIKACIJI KONVENCIJE O SUZBIJANJU NEZAKONITE OTMICE VAZDUHOPLOVA("Sl. list SFRJ", br. 33/72) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija o suzbijanju nezakonite otmice vazduhoplova, potpisana 16. decembra 1970. godine u Hagu, u tri originalna primerka, od kojih se svaki sastoji od četiri autentična teksta na francuskom, engleskom, španskom i ruskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu glasi:
KONVENCIJA
O SUZBIJANJU NEZAKONITE OTMICE VAZDUHOPLOVA
UVODNI DEO
Države članice ove konvencije,
Smatrajući da nezakoniti akti otmice (zarobljavanja) ili vršenje kontrole nad vazduhoplovima u letu, dovode u pitanje bezbednost lica i imovine, ozbiljno ometaju korišćenje vazduhoplovnih usluga i narušavaju poverenje naroda u svetu u bezbednost civilnog vazduhoplovstva,
Smatrajući da ih takvi akti ozbiljno zabrinjavaju,
Smatrajući da je, u cilju sprečavanja ovih akata, potrebno hitno predvideti odgovarajuće mere radi kažnjavanja njihovih vinovnika,
Složile su se o sledećem:
Krivično delo (u daljem tekstu: krivično delo) vrši svako lice koje, na vazduhoplovu u letu,
(a) nezakonito i nasilno ili pod pretnjom nasilja zapleni vazduhoplov ili vrši kontrolu nad njim ili pokuša da izvrši jedan od ovih akata, ili
(b) je saučesnik nekog lica koje vrši ili pokuša da izvrši jedan takav akt.
Svaka država ugovornica obavezuje se da za krivično delo predvidi stroge kazne.
1. U smislu ove konvencije vazduhoplov se smatra u letu od trenutka kada su, po završetku ukrcavanja, sva spoljna vrata zatvorena do trenutka kada jedna od ovih vrata budu otvorena radi iskrcavanja. U slučaju prinudnog spuštanja, smatra se da let traje sve dok nadležni organ ne preuzme brigu o vazduhoplovu i licima i imovini na njemu.
2. Ova konvencija ne primenjuje se na vazduhoplove koji se koriste u vojne, carinske ili policijske svrhe.
3. Ova konvencija se primenjuje samo ako se mesto uzletanja ili mesto stvarnog sletanja vazduhoplova na kome je učinjeno krivično delo nalazi van teritorije države registrovanja tog vazduhoplova, bilo da se radi o vazduhoplovu u međunarodnom bilo u unutrašnjem saobraćaju.
4. U slučajevima koje predviđa član 5, ova konvencija se ne primenjuje ako se mesto uzletanja i mesto stvarnog sletanja vazduhoplova na kome je izvršeno krivično delo nalaze na teritoriji samo jedne države pomenute u navedenom članu.
5. Bez obzira na odredbe tač. 3. i 4. ovog člana, čl. 6, 7, 8. i 10. primenjuju se, bez obzira na mesto uzletanja ili mesto stvarnog sletanja vazduhoplova, ako su izvršilac ili pretpostavljeni izvršilac krivičnog dela otkriveni na teritoriji države koja nije država registrovanja tog vazduhoplova.
1. Svaka država ugovornica preduzima potrebne mere da uspostavi svoju nadležnost da bi mogla da rešava o krivičnom delu i svakom drugom aktu nasilja protiv putnika ili posade, koje je izvršilo lice za koje se pretpostavlja da je izvršilac krivičnog dela ili da je u neposrednoj vezi s ovim delom, u sledećim slučajevima:
(a) ako je izvršeno na vazduhoplovu registrovanom u toj državi;
(b) ako vazduhoplov na kome je izvršeno krivično delo sleti na njenu teritoriju s licem za koje se pretpostavlja da je izvršilac krivičnog dela, a koje se još nalazi u vazduhoplovu;
(c) ako je krivično delo počinjeno na vazduhoplovu koji je iznajmljen bez posade licu čije se glavno sedište preduzeća ili, u nedostatku njega, njegovo stalno boravište nalazi u ovoj državi.
2. Svaka država ugovornica takođe preduzima potrebne mere radi utvrđivanja svoje nadležnosti da rešava o krivičnom delu u slučaju kada se lice za koje se pretpostavlja da je izvršilac tog dela nalazi na njenoj teritoriji i kada ga ova država ne izdaje prema članu 8. jednoj od država pomenutih u tački 1. ovog člana.
3. Ova konvencija ne odbacuje nijednu nadležnost u krivičnim stvarima koja se predviđa nacionalnim zakonom.
Države ugovornice koje osnivaju organizacije radi zajedničkog korišćenja vazdušnog prevoza ili međunarodne organe za korišćenje i koje koriste vazduhoplove pod zajedničkom ili međunarodnom registracijom, naznačuju za svaki vazduhoplov, na određeni način, državu koja vrši nadležnost i koja će imati prava države registrovanja za svrhe ove konvencije. One će o ovom označavanju obavestiti Organizaciju međunarodnog civilnog vazduhoplovstva koja to saopštava državama članicama ove konvencije.
1. Ako smatra da okolnosti to opravdavaju, svaka država ugovornica na čijoj se teritoriji nalazi izvršilac krivičnog dela, ili lice za koje se pretpostavlja da je izvršilac krivičnog dela, obezbeđuje pritvor tog lica ili preduzima sve potrebne mere da bi obezbedila njegovo prisustvo. Pritvor i mere treba da budu saobrazne zakonima ove države; oni se mogu primenjivati samo za vreme potrebno za pokretanje krivičnog gonjenja ili postupka za izdavanje.
2. Pomenuta država odmah pristupa prethodnoj istrazi radi utvrđivanja činjenica.
3. Svakom pritvorenom licu, u smislu tačke 1. ovog člana, omogućiće se da odmah opšti s najbližim ovlašćenim predstavnikom države čiji je državljanin; u tom cilju mu se pružaju sve olakšice.
4. Ako je država stavila u pritvor neko lice prema odredbama ovog člana, ona odmah obaveštava o ovom pritvaranju, i o okolnostima koje ga opravdavaju, državu registrovanja vazduhoplova, državu iz člana 4. tačka 1. stav (c), državu čiji je državljanin pritvoreno lice i, ako to smatra celishodnim, sve ostale zainteresovane države. Država koja vrši prethodnu istragu predviđenu u tački 2. ovog člana, saopštava što pre zaključke ove istrage ovim državama i da li namerava da preuzme svoju nadležnost.
Država ugovornica na čijoj je teritoriji otkriveno lice za koje se pretpostavlja da je izvršilac krivičnog dela, ako ne izruči izvršioca, podnosi predmet, bez ikakvog izuzetka i bez obzira da li je delo učinjeno ili ne na njenoj teritoriji, svojim nadležnim organima radi vođenja krivičnog postupka. Organi donose svoju odluku pod istim uslovima kao i za svako teško krivično delo po opštem pravu, shodno zakonima te države.
1. Krivično delo se punopravno smatra kao slučaj za izdavanje u svakom ugovoru o izdavanju, zaključenom između država ugovornica. Države ugovornice se obavezuju da svaki ugovor o izdavanju koji zaključe između sebe predvidi krivično delo kao slučaj za izdavanje.
2. Ako je državi ugovornici, koja izdavanje uslovljava postojanjem ugovora, podnet zahtev za izdavanje od strane neke druge države ugovornice s kojom nije vezana ugovorom o izdavanju, ona ima pravo da ovu konvenciju smatra kao da predstavlja pravnu osnovu za izdavanje u pogledu krivičnog dela. Izdavanje je podređeno i drugim uslovima predviđenim pravom zamoljene države.
3. Države ugovornice, koje ne uslovljavaju izdavanje postojanjem ugovora, priznaju krivično delo kao slučaj za izdavanje između njih pod uslovima predviđenim pravom zamoljene države.
4. Između država ugovornica, krivičnim delom se smatra, u cilju izdavanja, ono krivično delo koje je počinjeno kako na mestu izvršenja taKo i na teritoriji država koje su dužne da odrede svoju nadležnost u smislu člana 4. tačka 1.
1. Ako je jedno od dela predviđenih u članu 1. stav (a) izvršeno ili treba da bude izvršeno, države ugovornice preduzimaju sve odgovarajuće mere da povrate ili da sačuvaju kontrolu nad vazduhoplovom zakonitom kapetanu posade.
2. U slučajevima pomenutim u prethodnoj tački, svaka država ugovornica na čijoj se teritoriji nalazi vazduhoplov, putnici ili posada olakšava putnicima i posadi da što je moguće pre produže putovanje. Ona vraća odmah vazduhoplov i njegov teret onima koji imaju pravo da ih zadrže.
1. Države ugovornice pružaju jedna drugoj najširu moguću pravnu pomoć u svakom krivičnom postupku u vezi sa krivičnim delom i ostalim delima pomenutim u članu 4. U svim slučajevima, za izvršenje zahteva za pomoć primenjuje se zakon zamoljene države.
2. Međutim, odredbe tačke 1. ovog člana ne isključuju obaveze koje proističu iz odredaba svakog drugog ugovora, dvostranog ili višestranog karaktera, koji određuje ili će odrediti, u celini ili delimično, oblast pravne pomoći u krivičnim stvarima.
Svaka država ugovornica dostavlja što je moguće brže Savetu Organizacije za međunarodno civilno vazduhoplovstvo, prema odredbama svog nacionalnog zakonodavstva, sva korisna obaveštenja kojima raspolaže u vezi sa:
(a) okolnostima krivičnog dela;
(b) merama preduzetim u skladu sa članom 9;
(c) merama preduzetim protiv izvršioca ili lica za koje se pretpostavlja da je izvršilo krivično delo, a naročito u vezi sa rezultatima svakog postupka o izdavanju ili svakog drugog sudskog postupka.
1. Svaki spor između država ugovornica, u vezi sa tumačenjem ili primenom ove konvencije, koji se ne može rešiti putem pregovora, podleže arbitraži na zahtev jedne od tih država. Ako u roku od šest meseci, računajući od datuma zahteva za arbitražu, strane ne uspeju da se slože o organizovanju arbitraže, bilo koja od njih može pokrenuti spor pred Međunarodnim sudom pravde, s tim što podnosi zahtev prema Statutu Suda.
2. Svaka država može, u trenutku kada potpiše ili ratifikuje ovu konvenciju ili joj pristupi, izjaviti da se ne smatra vezanom odredbom prethodne tačke. Ostale države ugovornice nisu vezane ovim odredbama prema svakoj državi ugovornici koja savi takvu rezervu.
3. Svaka država ugovornica koja stavi rezervu prema odredbama prethodne tačke, može u svakom trenutku ukinuti tu rezervu putem saopštenja upućenog vladama depozitarima.
1. Ova konvencija će biti otvorena 16. decembra 1970. godine u Hagu za potpis državama koje su učestvovale na Međunarodnoj konferenciji za vazdušno pravo, održanoj u Hagu od 1. do 16. decembra 1970. godine (u daljem tekstu: Haška konferencija). Posle 31. decembra 1970. godine, ona će biti otvorena za potpis svim državama, u Vašingtonu, Londonu i u Moskvi. Svaka država koja ne potpiše konvenciju pre njenog stupanja na snagu, shodno tački 3. ovog člana, može joj pristupiti u svakom trenutku.
2. Ova konvencija podleže ratifikaciji država potpisnica. Ratifikacioni instrumenti, kao i instrumenti o pristupanju, deponuju se kod vlada Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjene Kraljevine Velike Britanije i Severne Irske i Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika koje se ovim određuju za vlade depozitare.
3. Ova konvencija stupa na snagu trideset dana posle datuma deponovanja ratifikacionih instrumenata deset država potpisnica koje su učestvovale na Haškoj konferenciji.
4. Za ostale države ova konvencija stupa na snagu na dan njenog stupanja na snagu, shodno tački 3. ovog člana, ili trideset dana od dana deponovanja njihovih ratifikacionih instrumenata ili instrumenata o pristupanju, ako ovaj datum dolazi posle prvog.
5. Vlade depozitari obavestiće što pre sve države koje potpišu ovu konvenciju ili joj pristupe o datumu svakog potpisa, o datumu deponovanja svakog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta o pristupanju, o datumu stupanja na snagu ove konvencije i o svim ostalim saopštenjima.
6. Od njenog stupanja na snagu, ovu konvenciju registruju države depozitari, shodno odredbama člana 102. Povelje Ujedinjenih nacija i odredbama člana 83. Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Čikago, 1944).
1. Svaka država ugovornica može otkazati ovu konvenciju pismenim saopštenjem upućenim vladama depozitarima.
2. Otkazivanje ima dejstvo šest meseci posle datuma prijema obaveštenja od strane vlada depozitara.
U potvrdu čega su dole potpisani punomoćnici, propisno ovlašćeni, potpisali ovu konvenciju.
Sačinjeno u Hagu, šesnaestog dana meseca decembra godine hiljadu devet stotina sedamdesete, u tri originalna primerka, od kojih svaki sadrži četiri autentična teksta na francuskom, engleskom, španskom i ruskom jeziku.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".